Embed Size (px)
Citation preview
Osobine vodeOsobine vodeŠesto predavanjeŠesto predavanje
Ključni termini predavanjaKljučni termini predavanja
•• Značaj vode.Značaj vode.•• Raspodela vode na Zemlji.Raspodela vode na Zemlji.•• Hidrološki ciklus.Hidrološki ciklus.•• Osobine vode.Osobine vode.
•• Značaj vode.Značaj vode.•• Raspodela vode na Zemlji.Raspodela vode na Zemlji.•• Hidrološki ciklus.Hidrološki ciklus.•• Osobine vode.Osobine vode.
Voda ima vitalnu ulogu u biosferi jer učestvujeVoda ima vitalnu ulogu u biosferi jer učestvujeu izgradnji biološkog materijala.u izgradnji biološkog materijala.
Predstavlja medijum u kome egzistira jedanPredstavlja medijum u kome egzistira jedanzaseban živi svet.zaseban živi svet.
Takođe, to je značajna industrijska sirovina,Takođe, to je značajna industrijska sirovina,sistem koji omogućava proizvodnju hrane,sistem koji omogućava proizvodnju hrane,medijum za sport, sistem preko koga se vršimedijum za sport, sistem preko koga se vršitransport.transport.
Voda ima vitalnu ulogu u biosferi jer učestvujeVoda ima vitalnu ulogu u biosferi jer učestvujeu izgradnji biološkog materijala.u izgradnji biološkog materijala.
Predstavlja medijum u kome egzistira jedanPredstavlja medijum u kome egzistira jedanzaseban živi svet.zaseban živi svet.
Takođe, to je značajna industrijska sirovina,Takođe, to je značajna industrijska sirovina,sistem koji omogućava proizvodnju hrane,sistem koji omogućava proizvodnju hrane,medijum za sport, sistem preko koga se vršimedijum za sport, sistem preko koga se vršitransport.transport.
VodaVoda && ZdravljeZdravlje
• 2/3 ljudskog tela• 90% krvi• 80-90% mišića• Gubitak od 20% = smrt• Minimalna potreba 2-5 litara/čoveku/danu• Maksimalno 7 do 10 dana bez vode
Voda• 2/3 ljudskog tela• 90% krvi• 80-90% mišića• Gubitak od 20% = smrt• Minimalna potreba 2-5 litara/čoveku/danu• Maksimalno 7 do 10 dana bez vode
Voda
Globalna potrošnja vodeGlobalna potrošnja vode(1900(1900--2000)2000)
Ukupna potrošnja
Poljoprivrednapotrošnja
Km
3/g
odin
i
Poljoprivrednapotrošnja
Industrijskapotrošnja
Potrošnja udomaćinstvu
Km
3/g
odin
i
Ukupna raspodela vodenihUkupna raspodela vodenihresursa na Zemljiresursa na Zemlji
¾ Zemljine površine čine okeani, mora, jezera i¾ Zemljine površine čine okeani, mora, jezera ireke.reke.
Ukupno 1360 miliona kmUkupno 1360 miliona km33 vode.vode.
Hidrološki ciklusHidrološki ciklus
Voda mora i okeana, kopna i atmosfere se pod uticajem Sunca i ZemljineVoda mora i okeana, kopna i atmosfere se pod uticajem Sunca i Zemljineteže nalazi u stalnom kruženju.teže nalazi u stalnom kruženju.
Opšta jednačina svetskogOpšta jednačina svetskogvodnog bilansavodnog bilansa
Io + Ik = Po + PkIo + Ik = Po + Pkgde su Io i Ik godišnje količine vode koje isparavaju sagde su Io i Ik godišnje količine vode koje isparavaju sa
površine Svetskog mora i površine kopna, a Po i Pkpovršine Svetskog mora i površine kopna, a Po i Pkgodišnja količina padavina na akvatoriji Svetskog mora igodišnja količina padavina na akvatoriji Svetskog mora ipovršini celokupnog kopna.površini celokupnog kopna.
Zahvaljujući kruženju količina vode na Zemlji se neZahvaljujući kruženju količina vode na Zemlji se nesmanjuje, pa je voda praktično neiscrpna. Ovo čini vodusmanjuje, pa je voda praktično neiscrpna. Ovo čini vodudrugačijom od drugih minerala.drugačijom od drugih minerala.
Io + Ik = Po + PkIo + Ik = Po + Pkgde su Io i Ik godišnje količine vode koje isparavaju sagde su Io i Ik godišnje količine vode koje isparavaju sa
površine Svetskog mora i površine kopna, a Po i Pkpovršine Svetskog mora i površine kopna, a Po i Pkgodišnja količina padavina na akvatoriji Svetskog mora igodišnja količina padavina na akvatoriji Svetskog mora ipovršini celokupnog kopna.površini celokupnog kopna.
Zahvaljujući kruženju količina vode na Zemlji se neZahvaljujući kruženju količina vode na Zemlji se nesmanjuje, pa je voda praktično neiscrpna. Ovo čini vodusmanjuje, pa je voda praktično neiscrpna. Ovo čini vodudrugačijom od drugih minerala.drugačijom od drugih minerala.
Io + Ik =Io + Ik = Po + PkPo + Pk
505 000 km3
72 000 km3577 000 km372 000 km3
458 000 km3
119 000 km3
577 000 km3
577 000 km3
Razliku od 47 000 km3 vode (IoRazliku od 47 000 km3 vode (Io--Po) odnose vazdušnePo) odnose vazdušnemase od okeana u unutrašnjost kontinenta, pa se od tihmase od okeana u unutrašnjost kontinenta, pa se od tih
padavina stvaraju resursi površinskih voda.padavina stvaraju resursi površinskih voda.
Hemijski sastav vodeHemijski sastav vode
Voda je hemijsko jedinjenje koje se sastoji izVoda je hemijsko jedinjenje koje se sastoji izdva atoma vodonika i jednog atomadva atoma vodonika i jednog atomakiseonika.kiseonika.
Po masi voda se sastoji iz 11.19% vodonikaPo masi voda se sastoji iz 11.19% vodonikai 88.81% kiseonika.i 88.81% kiseonika.
Voda je hemijsko jedinjenje koje se sastoji izVoda je hemijsko jedinjenje koje se sastoji izdva atoma vodonika i jednog atomadva atoma vodonika i jednog atomakiseonika.kiseonika.
Po masi voda se sastoji iz 11.19% vodonikaPo masi voda se sastoji iz 11.19% vodonikai 88.81% kiseonika.i 88.81% kiseonika.
Zašto pokazuje jedinstveneosobine?
VodaZašto pokazuje jedinstvene
osobine?
Pogledajmo molekulvode
Ko ga je otkrio? Henry CavendishGde je otkriven? London, EngleskaKada je otkriven? 1766Ko mu je dao ime? Antoine LavoisierPoreklo imena? Grčke reči "hydro" i "genes" kojeznače “voda" i “stvoriti”Primena: Baloni, raketno gorivo, proizvodnjahlorovodonične kiselineOdakle se dobija? rudnici, gasne bušotineElektronska konfiguracija: 1s1
Atomski broj: 1Atomska težina: 1.00794Standardno stanje: gas na 25ºC (najlakši poznati gas)
Vodonik 1p, 0n
1e-
Ko ga je otkrio? Henry CavendishGde je otkriven? London, EngleskaKada je otkriven? 1766Ko mu je dao ime? Antoine LavoisierPoreklo imena? Grčke reči "hydro" i "genes" kojeznače “voda" i “stvoriti”Primena: Baloni, raketno gorivo, proizvodnjahlorovodonične kiselineOdakle se dobija? rudnici, gasne bušotineElektronska konfiguracija: 1s1
Atomski broj: 1Atomska težina: 1.00794Standardno stanje: gas na 25ºC (najlakši poznati gas)
Čovek težak 80 kg sadrži7,945 g vodonika
Ko ga je otkrio? Joseph Priestley, Carl ScheeleGde je otkriven? Engleska, ŠvedskaKada je otkriven? 1774Ko mu je dao ime? Antoine LavoisierPrimena: podržava životOdakle se dobija? Iz tečnog vazduhaElektronska konfiguracija: [He].2s2.2p4
Atomski broj: 8Atomska težina: 15.9994Standardno stanje: gas na 25°C
KiseonikKo ga je otkrio? Joseph Priestley, Carl ScheeleGde je otkriven? Engleska, ŠvedskaKada je otkriven? 1774Ko mu je dao ime? Antoine LavoisierPrimena: podržava životOdakle se dobija? Iz tečnog vazduhaElektronska konfiguracija: [He].2s2.2p4
Atomski broj: 8Atomska težina: 15.9994Standardno stanje: gas na 25°C
Čovek težak 80 kg sadrži 48 464.5 gO2
8p & 8n
6e-
Vodonik
Nastanak molekula vode
Vodonik
1 elektron u spoljašnjem slojunedostaje 1 za postizanje stabilnosti
Kiseonik
6 elektrona u spoljašnjem slojunedostaju dva za postizanje stabilnosti
Nastanak molekula vode
Vodonik Vodonik++
Kovalentna veza
Kiseonik-Ukupno naelektrisanje = 0ali molekul je polaran
Vodonična veza
++Elektrostatička
-
Stvarena je jaka vezakoja dozvoljavanastanak 3D strukture
Posebne fizičkoPosebne fizičko--hemijske osobine vode su odredilehemijske osobine vode su odredileda se život, ovakav kakav postoji, razvije nada se život, ovakav kakav postoji, razvije naZemlji.Zemlji.
Molekul vode je polaran sa negativnim krajem naMolekul vode je polaran sa negativnim krajem nakiseoniku, i pozitivnim krajem na atomimakiseoniku, i pozitivnim krajem na atomimavodonika.vodonika.
Vodonična vezaVodonična veza
Vodonična veza ima veliki uticaj na fizičke karakteristike vode,kako u tečnom tako i u čvrstom stanju.
H2OH2O
Jedinstvene tačke topljenja i ključanja
Svakih 1500 mnadmorske visinesnižava tačku ključanjaza 1oC.
Rastvorene supstancesnižavaju tačkumržnjenja vode.
Tačke mržnjenja i ključanja vodesu uzete za osnovu Celsius-ovetemperaturne skale.
Tačke ključanja
H2O
H2SH2SH2SeH2Se
H2TeH2Te
Molekulska težina
Svakih 1500 mnadmorske visinesnižava tačku ključanjaza 1oC.
Rastvorene supstancesnižavaju tačkumržnjenja vode.
Tačketopljenja
Jedinstvene tačke topljenja i ključanja vodeuslovljavaju njenu stabilnost na Planeti
• Postoji kao tečnost na površini Zemlje(bez ovog svojstva ne bi bilo reka, okeana, hidrološkog
ciklusa)
• Voda je jedina prirodna supstanca koja se nalazi u sva triagregatna stanja na temperaturama koje normalno postojena Zemlji– tečnost, čvrsto stanje (led) i gas (vodena para).
• Voda na Zemlji stalno iteraguje, menja se i kreće.
• Postoji kao tečnost na površini Zemlje(bez ovog svojstva ne bi bilo reka, okeana, hidrološkog
ciklusa)
• Voda je jedina prirodna supstanca koja se nalazi u sva triagregatna stanja na temperaturama koje normalno postojena Zemlji– tečnost, čvrsto stanje (led) i gas (vodena para).
• Voda na Zemlji stalno iteraguje, menja se i kreće.
Jedinstvene tačke topljenja i ključanja:Stabilnost vode na Planeti
The Water Cycle
Toplotna svojstva vodeToplotna svojstva vode
Toplotni kapacitetToplotni kapacitet predstavlja količinu toplote koja jepredstavlja količinu toplote koja jepotrebna da se temperatura date mase supstancepotrebna da se temperatura date mase supstancepodigne zapodigne za 11ooC.C. JedinicaJedinica: cal/: cal/ooC/gC/g
Voda ima najviši toplotni kapacitet od svih uobičajenihVoda ima najviši toplotni kapacitet od svih uobičajenihtečnosti ili čvrstih supstancitečnosti ili čvrstih supstanci..–– HH22O: 1 cal/O: 1 cal/ooC/gC/g–– AlAlkkohol: 0.535 cal/ohol: 0.535 cal/ooC/gC/g–– Aceton: 0.506 cal/Aceton: 0.506 cal/ooC/gC/g–– Sumporna kiselinaSumporna kiselina: 0.411 cal/: 0.411 cal/ooC/gC/g–– Benzen: 0.389 cal/Benzen: 0.389 cal/ooC/gC/g–– ŽivaŽiva: 0.03346 cal/: 0.03346 cal/ooC/gC/g
Toplotni kapacitetToplotni kapacitet predstavlja količinu toplote koja jepredstavlja količinu toplote koja jepotrebna da se temperatura date mase supstancepotrebna da se temperatura date mase supstancepodigne zapodigne za 11ooC.C. JedinicaJedinica: cal/: cal/ooC/gC/g
Voda ima najviši toplotni kapacitet od svih uobičajenihVoda ima najviši toplotni kapacitet od svih uobičajenihtečnosti ili čvrstih supstancitečnosti ili čvrstih supstanci..–– HH22O: 1 cal/O: 1 cal/ooC/gC/g–– AlAlkkohol: 0.535 cal/ohol: 0.535 cal/ooC/gC/g–– Aceton: 0.506 cal/Aceton: 0.506 cal/ooC/gC/g–– Sumporna kiselinaSumporna kiselina: 0.411 cal/: 0.411 cal/ooC/gC/g–– Benzen: 0.389 cal/Benzen: 0.389 cal/ooC/gC/g–– ŽivaŽiva: 0.03346 cal/: 0.03346 cal/ooC/gC/g
Visok toplotni kapacitetvode• Potrebna je velika količina toplote da dođe do porasta
temperature• Apsorbuje ili oslobađa više toplote od drugihsupstanci za svaki stepen promene temperature.
ParaPara
LedLed
TopljenjeTopljenje
VodaVoda
KljučanjeKljučanje
*Količina toplote kojuapsorbuje supstanca kada setemperatura podigne zaodređeni stepen.
Veliki toplotni kapacitet omogućava uskladištenjeVeliki toplotni kapacitet omogućava uskladištenjevelike količine toplote uz minimalnu promenuvelike količine toplote uz minimalnu promenutemperature.temperature.
Okeani absorbuju toplotu Sunca u leto i oslobađajuOkeani absorbuju toplotu Sunca u leto i oslobađajuje zimi, bez prouzrokovanja drastičnihje zimi, bez prouzrokovanja drastičnihtemperaturnih promenatemperaturnih promena..
Bez absorbovanja i emitovanja toplote od straneBez absorbovanja i emitovanja toplote od stranevode, dnevne i sezonske temperature na Zemlji bivode, dnevne i sezonske temperature na Zemlji bise drastično menjale, kao što se menjaju nase drastično menjale, kao što se menjaju nabezvodnom Mesecu ili Merkurubezvodnom Mesecu ili Merkuru..
StabilizStabilizujeuje temperaturtemperaturuu toplokrvnihtoplokrvnih organiorganizama.zama.
Veliki toplotni kapacitet omogućava uskladištenjeVeliki toplotni kapacitet omogućava uskladištenjevelike količine toplote uz minimalnu promenuvelike količine toplote uz minimalnu promenutemperature.temperature.
Okeani absorbuju toplotu Sunca u leto i oslobađajuOkeani absorbuju toplotu Sunca u leto i oslobađajuje zimi, bez prouzrokovanja drastičnihje zimi, bez prouzrokovanja drastičnihtemperaturnih promenatemperaturnih promena..
Bez absorbovanja i emitovanja toplote od straneBez absorbovanja i emitovanja toplote od stranevode, dnevne i sezonske temperature na Zemlji bivode, dnevne i sezonske temperature na Zemlji bise drastično menjale, kao što se menjaju nase drastično menjale, kao što se menjaju nabezvodnom Mesecu ili Merkurubezvodnom Mesecu ili Merkuru..
StabilizStabilizujeuje temperaturtemperaturuu toplokrvnihtoplokrvnih organiorganizama.zama.
P: Zašto priobalna područja imaju blaguP: Zašto priobalna područja imaju blaguklimuklimu??O: Toplota isparavanja i topljenja vodeO: Toplota isparavanja i topljenja vode•• Toplota topljenjaToplota topljenja:: količina toplote potrebne da prevedekoličina toplote potrebne da prevede
1g1g čvrste supstance u tečno stanje na njegovojčvrste supstance u tečno stanje na njegovojtemperaturi topljenjatemperaturi topljenja..
•• Toplota isparavanjaToplota isparavanja:: količina toplote potrebne dakoličina toplote potrebne daprevedeprevede 1g1g čvrste supstance u gasovito stanje načvrste supstance u gasovito stanje nanjegovoj temperaturi ključanjanjegovoj temperaturi ključanja..
Zbog vodonične veze toplota topljenja i isparavanja vodeZbog vodonične veze toplota topljenja i isparavanja vodesu veće od bilo koje druge supstancesu veće od bilo koje druge supstance..
Preko letaPreko leta,, voda isparava sa površine okeanavoda isparava sa površine okeana i pri tomei pri tomekoristi energiju okolne sredinekoristi energiju okolne sredine zato je priobalnozato je priobalnopodručje nešto hladnijepodručje nešto hladnije..
Preko zimePreko zime,, vodena para se kondenzuje i oslobađa energijuvodena para se kondenzuje i oslobađa energijuokolnoj srediniokolnoj sredini temperatura okolnog vazduhatemperatura okolnog vazduhaneznatno rasteneznatno raste..
•• Toplota topljenjaToplota topljenja:: količina toplote potrebne da prevedekoličina toplote potrebne da prevede1g1g čvrste supstance u tečno stanje na njegovojčvrste supstance u tečno stanje na njegovojtemperaturi topljenjatemperaturi topljenja..
•• Toplota isparavanjaToplota isparavanja:: količina toplote potrebne dakoličina toplote potrebne daprevedeprevede 1g1g čvrste supstance u gasovito stanje načvrste supstance u gasovito stanje nanjegovoj temperaturi ključanjanjegovoj temperaturi ključanja..
Zbog vodonične veze toplota topljenja i isparavanja vodeZbog vodonične veze toplota topljenja i isparavanja vodesu veće od bilo koje druge supstancesu veće od bilo koje druge supstance..
Preko letaPreko leta,, voda isparava sa površine okeanavoda isparava sa površine okeana i pri tomei pri tomekoristi energiju okolne sredinekoristi energiju okolne sredine zato je priobalnozato je priobalnopodručje nešto hladnijepodručje nešto hladnije..
Preko zimePreko zime,, vodena para se kondenzuje i oslobađa energijuvodena para se kondenzuje i oslobađa energijuokolnoj srediniokolnoj sredini temperatura okolnog vazduhatemperatura okolnog vazduhaneznatno rasteneznatno raste..
Površinski naponPovršinski napon
• Težnja površine tečnosti dazauzme najmanju mogućupovršinu.• Fenomen koji postoji usledprivlačnih sila ili kohezionih silaizmeđu molekula tečnosti.
• Težnja površine tečnosti dazauzme najmanju mogućupovršinu.• Fenomen koji postoji usledprivlačnih sila ili kohezionih silaizmeđu molekula tečnosti.
Kap na ledniku
opseg površinskih napona
90 različitih tečnosti
Visoka vrednost površinskognapona vode
• neki insektihodaju po vodi
• formiraju se kapikiše
Voda nastoji da sesabije u vidu kapljica prenego da se rasprostre uvidu tankog filma.
Površinski napon (din/cm)
• neki insektihodaju po vodi
• formiraju se kapikiše
Visoka vrednost površinskog naponaKapilarno dejstvo
• pokreće vodu i nutrijentekroz korenov sistem (biljke nebi postojale bez ove osobine)
• pokreće vodu i nutrijentekroz korenov sistem (biljke nebi postojale bez ove osobine)
• potpomaže pumpanjesrca da se krv krećekroz kapilare
Veoma visok površinski naponKapilarno dejstvo
• kretanje vode sa nutrijentimakroz korenov sistem (biljke ne bipostojale bez ovog svojstva)
• kretanje vode sa nutrijentimakroz korenov sistem (biljke ne bipostojale bez ovog svojstva)
• potpomaže kucanje srcakretanjem krvi kroz kapilare
Gustina vodeGustina vodeKada se voda hladi od 100Kada se voda hladi od 100ººC do 4C do 4ººC, dolazi do smanjivanjaC, dolazi do smanjivanja
njene zapremine, voda postaje gušća.njene zapremine, voda postaje gušća.Voda ima maksimalnu gustinu naVoda ima maksimalnu gustinu na 44ooCC, što predstavlja, što predstavlja
fizičku anomaliju vode.fizičku anomaliju vode.•• Na temperaturama između 4Na temperaturama između 4°°C i 0C i 0°°C dolazi do daljegC dolazi do daljeg
pregrupisavanja molekula vode, kada nastaju takvepregrupisavanja molekula vode, kada nastaju takvestrukture u kojima je raspored molekula ređi nego ustrukture u kojima je raspored molekula ređi nego utečnoj fazi. Molekuli zauzimaju veću zapreminu, odnosnotečnoj fazi. Molekuli zauzimaju veću zapreminu, odnosnoimaju manju gustinu.imaju manju gustinu.
•• Na 0Na 0ººC tečna voda se pretvara u led, čija gustina na tojC tečna voda se pretvara u led, čija gustina na tojtemperaturi iznosi 0.917 g/cm3.temperaturi iznosi 0.917 g/cm3.
•• Zbog toga led pluta na površini vode, redukujući gubitakZbog toga led pluta na površini vode, redukujući gubitaktoplote iz vode ispod ledatoplote iz vode ispod leda..
•• Ukoliko se voda koja se nalazi u pukotinama stenaUkoliko se voda koja se nalazi u pukotinama stenazamrzne, ona se širi što dovodi do prskanja stenezamrzne, ona se širi što dovodi do prskanja stene,,važnog procesa regolitizacije stena i nastanka zemljištavažnog procesa regolitizacije stena i nastanka zemljišta..
Kada se voda hladi od 100Kada se voda hladi od 100ººC do 4C do 4ººC, dolazi do smanjivanjaC, dolazi do smanjivanjanjene zapremine, voda postaje gušća.njene zapremine, voda postaje gušća.
Voda ima maksimalnu gustinu naVoda ima maksimalnu gustinu na 44ooCC, što predstavlja, što predstavljafizičku anomaliju vode.fizičku anomaliju vode.
•• Na temperaturama između 4Na temperaturama između 4°°C i 0C i 0°°C dolazi do daljegC dolazi do daljegpregrupisavanja molekula vode, kada nastaju takvepregrupisavanja molekula vode, kada nastaju takvestrukture u kojima je raspored molekula ređi nego ustrukture u kojima je raspored molekula ređi nego utečnoj fazi. Molekuli zauzimaju veću zapreminu, odnosnotečnoj fazi. Molekuli zauzimaju veću zapreminu, odnosnoimaju manju gustinu.imaju manju gustinu.
•• Na 0Na 0ººC tečna voda se pretvara u led, čija gustina na tojC tečna voda se pretvara u led, čija gustina na tojtemperaturi iznosi 0.917 g/cm3.temperaturi iznosi 0.917 g/cm3.
•• Zbog toga led pluta na površini vode, redukujući gubitakZbog toga led pluta na površini vode, redukujući gubitaktoplote iz vode ispod ledatoplote iz vode ispod leda..
•• Ukoliko se voda koja se nalazi u pukotinama stenaUkoliko se voda koja se nalazi u pukotinama stenazamrzne, ona se širi što dovodi do prskanja stenezamrzne, ona se širi što dovodi do prskanja stene,,važnog procesa regolitizacije stena i nastanka zemljištavažnog procesa regolitizacije stena i nastanka zemljišta..
Anomalna gustinavode
Led pliva
Jezero, reka, itd.leto
Jezero, reka, itd.
Bez ove osobine, životu rekama, jezerima bi
bio ugrožen.
Anomalna gustinaAnomalna gustinavodevode
Led plivaLed pliva
Voda se lediod površine ka dnu
zima
Voda se lediod dna ka površini
Da voda ne pokazuje anomalnu gustinu (kao sve druge tečnosti),led ne bi plutao & ne bi bilo života u rekama i jezerima.
Anomalna gustinavode: Led pluta
Marc Deneyer http://users.skynet.be/deneyer/index.html
Lednici - Grenland
Termalna stratifikacija jezeraTermalna stratifikacija jezera
zima proleće
leto
leto jesen
leto
Univerzalni rastvarač
Voda rastvara više supstanci odbilo koje druge tečnosti
Rastvarač je supstanca kojarastvara drugu supstancu igradi rastvor.
halit
Voda rastvara više supstanci odbilo koje druge tečnosti
Halit je mineral poznat pod nazivomkuhinjska so hemijske formule NaCl.
Univerzalni rastvaračUniverzalni rastvarač::Transport hemikalija i nutrijenataTransport hemikalija i nutrijenata•• Pokreće kontaminante u podzemnimPokreće kontaminante u podzemnim
vodama, rekama, sedimentima itd.vodama, rekama, sedimentima itd.•• rastvara mineralerastvara minerale,, obezbeđujeobezbeđuje
nutrijentenutrijente((život ne bi postojao bez ovog procesa iživot ne bi postojao bez ovog procesa iosobineosobine))
•• moves wastes through animalsmoves wastes through animals..
•• alters biochemistry of solutesalters biochemistry of solutes..
•• Pokreće kontaminante u podzemnimPokreće kontaminante u podzemnimvodama, rekama, sedimentima itd.vodama, rekama, sedimentima itd.
•• rastvara mineralerastvara minerale,, obezbeđujeobezbeđujenutrijentenutrijente((život ne bi postojao bez ovog procesa iživot ne bi postojao bez ovog procesa iosobineosobine))
•• moves wastes through animalsmoves wastes through animals..
•• alters biochemistry of solutesalters biochemistry of solutes..
Providnost vodeProvidnost vode
Voda je transparentna za vidljivu i UV svetlost.Dopušta da potrebna svetlost za fotosintezu dosegne do
velikih dubina.Meri se pomoću Sekijevog kotura – bele ploče prečnika 30
cm, koja se uranja u vodu. Dubina na kojoj se Sekijevkotur ne vidi, predstavlja providnost vode.
Uobičajene vrednosti providnosti vode su:- Čista destilovana voda oko 80 m- Okeanska pučina oko 50 m- Jezera oko 40 m- Reke oko 10 cm.
Voda je transparentna za vidljivu i UV svetlost.Dopušta da potrebna svetlost za fotosintezu dosegne do
velikih dubina.Meri se pomoću Sekijevog kotura – bele ploče prečnika 30
cm, koja se uranja u vodu. Dubina na kojoj se Sekijevkotur ne vidi, predstavlja providnost vode.
Uobičajene vrednosti providnosti vode su:- Čista destilovana voda oko 80 m- Okeanska pučina oko 50 m- Jezera oko 40 m- Reke oko 10 cm.
Visokatransparentnostuvećava eufotičnuzonu
http://magicsea.com
Svetlost može daprodre duboko u
vodu
(život u okeanima, morima,jezerima, evolucija na Zemlji bili
bi potpuno drugačiji bez oveosobine)
Boja vodeBoja vode
Čista voda je u tankom sloju bezbojna, a uČista voda je u tankom sloju bezbojna, a udubljem sloju modra.dubljem sloju modra.
Boja joj može biti različita zbog prisutnihBoja joj može biti različita zbog prisutnihprimesa.primesa.
Čista voda je u tankom sloju bezbojna, a uČista voda je u tankom sloju bezbojna, a udubljem sloju modra.dubljem sloju modra.
Boja joj može biti različita zbog prisutnihBoja joj može biti različita zbog prisutnihprimesa.primesa.
Miris i ukus vodeMiris i ukus vodeMiris i ukus prirodne vode potiču od rastvorenih soli,Miris i ukus prirodne vode potiču od rastvorenih soli,
gasova i organskih jedinjenja nastalih procesom životnegasova i organskih jedinjenja nastalih procesom životneaktivnosti vodenih organizama.aktivnosti vodenih organizama.
Prirodni mirisi (mirisi truleži, plesni) nastaju prilikomPrirodni mirisi (mirisi truleži, plesni) nastaju prilikomrazlaganja organskih materija ili usled životne aktivnostirazlaganja organskih materija ili usled životne aktivnostivodenih organizama.vodenih organizama.
Veštački mirisi (miris fenola, itd.) javljaju se prilikomVeštački mirisi (miris fenola, itd.) javljaju se prilikomantropogenog zagađenja vode.antropogenog zagađenja vode.
Ukus vode zavisi od vrste i koncentracije rastvorenih soli:Ukus vode zavisi od vrste i koncentracije rastvorenih soli:
NaClNaCl 500 mg/dm500 mg/dm33 slan ukusslan ukusMgClMgCl22 400 mg/dm400 mg/dm33 gorak ukusgorak ukusKClKCl 700 mg/dm700 mg/dm33 gorak ukusgorak ukusFeSOFeSO44 5 mg/dm5 mg/dm33 gvožđevit ukusgvožđevit ukusMnClMnCl22 4 mg/dm4 mg/dm33 ukus na blatoukus na blato
Miris i ukus prirodne vode potiču od rastvorenih soli,Miris i ukus prirodne vode potiču od rastvorenih soli,gasova i organskih jedinjenja nastalih procesom životnegasova i organskih jedinjenja nastalih procesom životneaktivnosti vodenih organizama.aktivnosti vodenih organizama.
Prirodni mirisi (mirisi truleži, plesni) nastaju prilikomPrirodni mirisi (mirisi truleži, plesni) nastaju prilikomrazlaganja organskih materija ili usled životne aktivnostirazlaganja organskih materija ili usled životne aktivnostivodenih organizama.vodenih organizama.
Veštački mirisi (miris fenola, itd.) javljaju se prilikomVeštački mirisi (miris fenola, itd.) javljaju se prilikomantropogenog zagađenja vode.antropogenog zagađenja vode.
Ukus vode zavisi od vrste i koncentracije rastvorenih soli:Ukus vode zavisi od vrste i koncentracije rastvorenih soli:
NaClNaCl 500 mg/dm500 mg/dm33 slan ukusslan ukusMgClMgCl22 400 mg/dm400 mg/dm33 gorak ukusgorak ukusKClKCl 700 mg/dm700 mg/dm33 gorak ukusgorak ukusFeSOFeSO44 5 mg/dm5 mg/dm33 gvožđevit ukusgvožđevit ukusMnClMnCl22 4 mg/dm4 mg/dm33 ukus na blatoukus na blato
Električna svojstva vodeElektrična svojstva vode
•• Elektroprovodljivost vode zavisi odElektroprovodljivost vode zavisi odkoncentracije rastvorenih soli ikoncentracije rastvorenih soli itemperature vode.temperature vode.
•• Elektroprovodljivost je veća ukoliko jeElektroprovodljivost je veća ukoliko jeveća koncentracija soli (salinitet) iveća koncentracija soli (salinitet) itemperatura vode.temperatura vode.
•• Elektroprovodljivost vode zavisi odElektroprovodljivost vode zavisi odkoncentracije rastvorenih soli ikoncentracije rastvorenih soli itemperature vode.temperature vode.
•• Elektroprovodljivost je veća ukoliko jeElektroprovodljivost je veća ukoliko jeveća koncentracija soli (salinitet) iveća koncentracija soli (salinitet) itemperatura vode.temperatura vode.
Važne osobine vodeVažne osobine vodeOsobina Efekti i značajOdličan rastvarač Transportuje nutrijente i proizvode
metabolizmaMaksimalna gustina na 4oC Led pliva po površini vodeNajviša vrednost toploteisparavanja od bilo kojedruge tečnosti
Određuje prenos toplote i vode izmeđuatmosfere i vodenog basena
Najviša vrednost toploteisparavanja od bilo kojedruge tečnostiNajviša vrednost toplotetopljenja od bilo koje drugetečnosti (izuzev amonijaka)
Temperatura je stabilizovana na tačkimržnjenja vode
Najviši toplotni kapacitet odsvih tečnosti (izuzevamonijaka)
Stabilizuje temperaturu organizmima igeografskim regionima
Transparentna za vidljivu iUV svetlost
Dopušta da potrebna svetlost za fotosintezudosegne do velikih dubina
•• Voda se u prirodi ne nalazi u potpuno čistom stanju.Voda se u prirodi ne nalazi u potpuno čistom stanju.
•• Sadrži: rastvorene gasove, mineralne supstance,Sadrži: rastvorene gasove, mineralne supstance,mikroorganizme.mikroorganizme.
•• Količina rastvorenih supstanci zavisi od porekla vode.Količina rastvorenih supstanci zavisi od porekla vode.
•• Atmosferska voda je relativno najčistija (zbog malogAtmosferska voda je relativno najčistija (zbog malogsadržaja mineralnih supstanci nepodobna je za piće)sadržaja mineralnih supstanci nepodobna je za piće)
•• Površinska voda je bogatija mineralnim supstancamaPovršinska voda je bogatija mineralnim supstancama
•• Podzemne vode su često vrlo kvalitetan izvor vode (lišenePodzemne vode su često vrlo kvalitetan izvor vode (lišeneorganskog mirisa, konstantnog sastava i u dovoljnimorganskog mirisa, konstantnog sastava i u dovoljnimkoličinama).količinama).
•• Voda se u prirodi ne nalazi u potpuno čistom stanju.Voda se u prirodi ne nalazi u potpuno čistom stanju.
•• Sadrži: rastvorene gasove, mineralne supstance,Sadrži: rastvorene gasove, mineralne supstance,mikroorganizme.mikroorganizme.
•• Količina rastvorenih supstanci zavisi od porekla vode.Količina rastvorenih supstanci zavisi od porekla vode.
•• Atmosferska voda je relativno najčistija (zbog malogAtmosferska voda je relativno najčistija (zbog malogsadržaja mineralnih supstanci nepodobna je za piće)sadržaja mineralnih supstanci nepodobna je za piće)
•• Površinska voda je bogatija mineralnim supstancamaPovršinska voda je bogatija mineralnim supstancama
•• Podzemne vode su često vrlo kvalitetan izvor vode (lišenePodzemne vode su često vrlo kvalitetan izvor vode (lišeneorganskog mirisa, konstantnog sastava i u dovoljnimorganskog mirisa, konstantnog sastava i u dovoljnimkoličinama).količinama).
Pitanja za utvrđivanjePitanja za utvrđivanješestog predavanjašestog predavanja
Pitanja za utvrđivanjePitanja za utvrđivanješestog predavanjašestog predavanja
Prvo pitanjePrvo pitanje
Najviše slatke vode se nalazi u formiNajviše slatke vode se nalazi u formipolarnog leda i lednika.polarnog leda i lednika.
TačnoTačno NetačnoNetačno
Najviše slatke vode se nalazi u formiNajviše slatke vode se nalazi u formipolarnog leda i lednika.polarnog leda i lednika.
TačnoTačno NetačnoNetačno
Drugo pitanjeDrugo pitanje
Ukupna godišnja količina padavina naUkupna godišnja količina padavina naakvatoriji Svetskog mora je veća odakvatoriji Svetskog mora je veća odukupne količine padavina na površiniukupne količine padavina na površinicelokupnog kopna.celokupnog kopna.
..
TačnoTačno NetačnoNetačno
Ukupna godišnja količina padavina naUkupna godišnja količina padavina naakvatoriji Svetskog mora je veća odakvatoriji Svetskog mora je veća odukupne količine padavina na površiniukupne količine padavina na površinicelokupnog kopna.celokupnog kopna.
..
TačnoTačno NetačnoNetačno
Treće pitanjeTreće pitanje
Molekul vode je naelektrisan, pa je zbogMolekul vode je naelektrisan, pa je zbogtoga polaran.toga polaran.
TačnoTačno NetačnoNetačno
Molekul vode je naelektrisan, pa je zbogMolekul vode je naelektrisan, pa je zbogtoga polaran.toga polaran.
TačnoTačno NetačnoNetačno
Četvrto pitanjeČetvrto pitanje
Molekul vode je polaran sa pozitivnimMolekul vode je polaran sa pozitivnimkrajem na kiseoniku, i negativnim krajemkrajem na kiseoniku, i negativnim krajemna atomima vodonika.na atomima vodonika.
TačnoTačno NetačnoNetačno
Molekul vode je polaran sa pozitivnimMolekul vode je polaran sa pozitivnimkrajem na kiseoniku, i negativnim krajemkrajem na kiseoniku, i negativnim krajemna atomima vodonika.na atomima vodonika.
TačnoTačno NetačnoNetačno
Peto pitanjePeto pitanje
Bez vodonične veze, voda bi bila gas naBez vodonične veze, voda bi bila gas natemperaturi na Zemlji.temperaturi na Zemlji.
TačnoTačno NetačnoNetačno
Bez vodonične veze, voda bi bila gas naBez vodonične veze, voda bi bila gas natemperaturi na Zemlji.temperaturi na Zemlji.
TačnoTačno NetačnoNetačno
Šesto pitanjeŠesto pitanje
Toplotni kapacitetToplotni kapacitet predstavlja količinupredstavlja količinutoplote koja je potrebna da setoplote koja je potrebna da setemperatura date mase supstance podignetemperatura date mase supstance podignezaza 11ooCC..
TačnoTačno NetačnoNetačno
Toplotni kapacitetToplotni kapacitet predstavlja količinupredstavlja količinutoplote koja je potrebna da setoplote koja je potrebna da setemperatura date mase supstance podignetemperatura date mase supstance podignezaza 11ooCC..
TačnoTačno NetačnoNetačno
Sedmo pitanjeSedmo pitanje
Priobalna područja imaju nešto hladnijuPriobalna područja imaju nešto hladnijuklimu leti usled prisustva vode koja kadaklimu leti usled prisustva vode koja kadaisparavaisparava sa površine emituje energiju usa površine emituje energiju uokolnu sredinu.okolnu sredinu.
TačnoTačno NetačnoNetačno
Priobalna područja imaju nešto hladnijuPriobalna područja imaju nešto hladnijuklimu leti usled prisustva vode koja kadaklimu leti usled prisustva vode koja kadaisparavaisparava sa površine emituje energiju usa površine emituje energiju uokolnu sredinu.okolnu sredinu.
TačnoTačno NetačnoNetačno
Osmo pitanjeOsmo pitanje
Kapilarno svojstvo vode jeKapilarno svojstvo vode jeprouzrokovano gustinom vode.prouzrokovano gustinom vode.
TačnoTačno NetačnoNetačno
Kapilarno svojstvo vode jeKapilarno svojstvo vode jeprouzrokovano gustinom vode.prouzrokovano gustinom vode.
TačnoTačno NetačnoNetačno
Deveto pitanjeDeveto pitanje
Morska voda ima manju elektroprovodljivostMorska voda ima manju elektroprovodljivostod slatke vode.od slatke vode.
TačnoTačno NetačnoNetačno
Morska voda ima manju elektroprovodljivostMorska voda ima manju elektroprovodljivostod slatke vode.od slatke vode.
TačnoTačno NetačnoNetačno
Deseto pitanjeDeseto pitanje
Voda je transparentna za UV i vidljivu svetlost, tako dadopušta da potrebna svetlost za fotosintezu dosegne dovelikih dubina.
TačnoTačno NetačnoNetačno
Voda je transparentna za UV i vidljivu svetlost, tako dadopušta da potrebna svetlost za fotosintezu dosegne dovelikih dubina.
TačnoTačno NetačnoNetačno
