Kako jedeš tako misliš, kako misliš tako ţiviš !

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvaţnijih problema savremenog ĉoveka.

Ĉovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloţenje direktno su uslovljeni naĉinom ishrane koji

svakodnevno primenjuje.Pravilna i zdrava ishrana pomaţe pojedincu da se lakše suoĉi sa ţivotnim

teškoćama i da se zaštiti od mnogobrojnih fiziĉkih i psihiĉkih bolesti. Zdrava ishrana u porodici

omogućava mnogo pravilniji fiziĉki i duhovni razvoj dece i više radosti i ljubavi u medjusobnoj

komunikaciji i zajedniĉkom ţivotu

OSNOVNI PRINCIPI ZDRAVE ISHRANE

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvaţnijih problema savremenog ĉoveka. U

modernoj porodici, u kojoj su oba roditelja zaposlena, zbog naĉina ţivota i steĉenih navika,

ţene i muškarci nisu u mogućnosti da odvoje vreme koje bi bilo neophodno svakodnevno

posvetiti ovakvoj ishrani. Mi, koji smo imali sreću da odrastemo sa mamama i bakama koje

nisu bile zaposlene, znamo vrednost briţljivog i posvećenog pripremanja svakog obroka.

Ĉovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloţenje direktno su

uslovljeni naĉinom ishrane koji svakodnevno primenjuje. Pravilna i zdrava ishrana pomaţe

pojedincu da se lakše suoĉi sa ţivotnim teškoćama i da se zaštiti od mnogobrojnih fiziĉkih i

psihiĉkih bolesti. Zdrava ishrana u porodici omogućava mnogo pravilniji fiziĉki i duhovni

razvoj dece i više radosti i ljubavi u medjusobnoj komunikaciji i zajedniĉkom ţivotu.

Ovi redovi će pomoći svakome, a posebno onima koji poţele da nešto promene u svom ţivotu

i ishrani, i omogućiti im da saznaju, odaberu i vrlo jednostavno primene neke od navedenih

principa, recepata i proizvoda.

Onakvi smo kakvu hranu uzimamo !

Od davnina je poznato da smo onakvi kakvu hranu uzimamo, jer sve što postoji na našoj

planeti ima svoju vibraciju i dejstvo na okolinu. Tako, od onog što unosimo u svoj organizam

zavisi funkcionisanje našeg celokupnog sistema, naše misli i osećanja, ponašanje, odnos

prema celokupnom ţivotu i naravno, zdravlje. Još je poznati grĉki lekar Hipokrat rekao:

"Tvoja hrana biće tvoj lek". Savremena medicina je nakon decenija istraţivanja došla do

zakljuĉka da je uzrok ĉovekovih bolesti upravo hrana

koju jede ili ona koju ne jede.

Zdrava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadrţi previše

belanĉevina i masti (posebno ţivotinjskog porekla,

kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi), a bogata je

ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima - a to je

biljna hrana, voće, integralne ţitarice, semenke. U

Prvoj knjizi Mojsijevoj, koja se zove Postanje, kaţe

se: "I još reĉe Bog: Evo, dao sam vam sve bilje što

nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja nose

seme; to će vam biti za hranu." (Postanje 1.29<D>)

Zdrava ishrana znaĉi jesti što jednostavnije, ne mešati namirnice razliĉitog sastava (na primer:

ugljene hidrate sa belanĉevinama), kao što zdrava ishrana takodje znaĉi jesti u umerenim

koliĉinama, ne prebrzo i halapljivo, već sa svešću o vaţnosti unošenja hrane u organizam,

vodeći raĉuna da hrana nije suviše hladna niti suviše vruća, preslana, prekisela ili

prezaĉinjena.

Uzimanje što raznovrsnije hrane, ali pravilno kombinovane, ima suštinski znaĉaj za pravilnu

ishranu. Da bi organizam normalno i zdravo funkcionisao moraju se uneti svi sastojci

neophodni za obnavljanje ćelija u što idealnijim koliĉinama. Nije svaki organizam isti i ne

zahteva isti odnos hranljivih materija, pa je neophodno tzv. "osluškivanje" organizma,

saradnja sa njim i poštovanje njegovih potreba. Kada bismo bili u stanju da upoznamo i

pratimo potrebe svog organizma i da se u skladu s tim hranimo, izbegli bismo bolesti i

starenje organizma. Preteranim unošenjem namirnica (posebno mesa i mleĉnih proizvoda) i

pogrešnim odnosom prema ishrani mi nesvesno trujemo, uništavamo svoje telo i skraćujemo

mu prirodni vek zdravlja i trajanja.

Da bismo se hranili pravilno, veoma je vaţno da se pridrţavamo odgovarajućeg vremena za

obrok i da ne uzimamo hranu nekontrolisano, u svako doba, bez razmišljanja. MeĊutim,

obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u stanje izgladnelosti, jer tada dolazi do

uništavanja odreĊenih moţdanih ćelija, nestabilnosti nervnog sistema i smanjenja otpornosti

celokupnog organizma.

Deset saveta za pravilnu ishranu:

1. Jesti raznovrsnu hranu.

2. Odrţavati optimalnu teţinu.

3. Smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti ţivotinjskog porekla).

4. Povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (gi - preĉišćeni puter, nerafinisana hladno

ceĊena ulja, puteri od semenki - kikiriki, suncokret, susam, badem, lešnik, golica-bundeva).

5. Smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, masni sirevi, jaja).

6. Povećati unos sloţenih ugljenih hidrata i dijet nih vlakana (povrće, voće, integralne

ţitarice).

7. Redovno unošenje teĉnosti: voda, ĉajevi, prirodni sokovi.

8. Smanjiti unošenje šećera, naroĉito belog rafi-nisanog, zameniti ga medom i malteksom.

9. Smanjiti unos soli, posebno stone kuhinjske.

10. Smanjiti i izbgavati unos kafe, alkohola i duvana.

Šta je zdrav ţivot ?

Hrana izgraĊuje, odrţava i osnaţuje naše fiziĉko telo. MeĊutim, utisci koje ĉulima stiĉemo iz

naše okoline, a takoĊe i iz našeg unutrašnjeg sveta - naše misli i osećanja - predstavljaju

takoĊe svojevrsnu hranu, zahvaljujući kojoj se razvija naše unutrašnje, odnosno duhovno biće.

I ova, takozvana suptilna hrana, moţe biti prirodna ili neprirodna, zdrava hrana ili nezdrava

hrana. Bili mi toga svesni ili ne, naš organizam i celo naše biće ima usaĊenu teţnju da se hrani

zdravo - na spoljašnjem fiziĉkom i unutrašnjem duhovnom nivou. Te suptilne nagoveštaje

koji dopiru iz unutrašnjosti našeg bića godinama moţemo nesvesno da prenebregavamo, ili

ĉak da ih namerno ignorišemo. Ali, tada ćemo se suoĉiti sa posledicom narušavanja prirodnog

zakona, koja se ispoljava kroz opšte nezadovoljstvo, osećaj frustracije, bolest i prevremeno

starenje i propadanje organizma.

Hrana kojom se napajaju naša spoljašnja ĉula, veoma je vaţna i

treba izabrati prostor i okruţenje koje će nam omogućiti prirodno

ţivljenje. Gradska vreva i guţva naseljenih mesta predstavlja,

zapravo, neprirodno boravište. Sveţ vazduh, vibracija nezagaĊene

prirodne okoline, planine i predeli blizu mora, jezera ili reka, mesta

gde postoji mnogo parkova, prostranih polja, gde vlada mir i tišina,

predstavljaju idealno boravište za ĉoveka.

Ukoliko upraţnjavamo sport i fiziĉke aktivnosti, telo će nam

prirodno zahtevati unošenje visokoenergetske hrane i pravilan izbor namirnica. Pravilna i

zdrava ishrana podrazumeva da je u svoj naĉin ţivota neophodno uvrstiti najmanje 20 minuta

fiziĉkih aktivnosti dnevno (gimnastika, trĉanje, voţnja bicikla, hata joga, planinarenje, brza

šetnja) i što više boraviti na sveţem vazduhu, aktivno se odmarati i relaksirati. Naše ljudsko

okruţenje bitno utiĉe na celokupno naše ţivljenje, pa je neophodno orijentisati se na izbor

društva koje deluje harmoniĉno, koje nam nudi mir, budi u nama osećaj mira i razvija našu

prirodnu ljubav prema svetu i ljudima - a to su elementi koji su zdrava ishrana za naše

duhovno biće. Zato je prisustvo duhovnih, prosvetljenih ljudi u jednoj društvenoj zajednici od

izuzetnog znaĉaja za duhovno zdravlje i materijalni razvoj ĉoveka.

Izbor umetnosti, lepote, harmonije i mira kao trajne ţivotne orijentacije, kako pojedinca, tako

i društva u celini, omogućava razvoj ĉovekovog unutrašnjeg bogatstva i vodi ka tome da

savršeno zdravlje i produţenje ţivotnog veka postanu realnost.

Liĉni izbor u smislu moralnosti ţivljenja, ţivljenja u skladu sa istinom, ima velikog uticaja na

duhovno stanje pojedinca, koje uslovljava i opšte zdravstveno stanje. NepovreĊivanje drugih,

istinoljubivost, poštenje i odsustvo pohlepe, spoljašnja i unutrašnja ĉistota, (ĉistota tela i

uma), osećaj zahvalnosti i zadovoljstva onim što smo dobili od ţivota, u stanju je da nas uĉini

da postanemo istinski zdravo biće.

Bavljenje duhovnim ţivotom i rasterećenje od dogmi i predrasuda širi naše vidike, povećava

toleranciju i poboljšava komunikaciju sa okolinom. Svest da smo mi ti koji biramo i

odluĉujemo u kakvim okolnostima ţivimo i naše neprekidno opredeljenje za pozitivno,

odreĊuje i naše okruţenje, uslove u kojima radimo i u najširem smislu moralni, socijalni i

politiĉki okvir u kome obitavamo.

Zapravo, koren svih bolesti leţi u psihiĉkom stanju pojedinca, u njegovoj izloţenosti stresnim

situacijama koje izaziva uzimanje duhovno nezdrave hrane. Najvaţnije je imati svest da mi to

moţemo promeniti i da od nas, samo od nas, zavisi sve što nas okruţuje.

Odstranjivanje svih negativnih misli i osećanja iz našeg sistema (laţ, mrţnja, zavist, pakost,

podlost, dvoliĉnost, strah, depresija), koji su ustvari nezdrava hrana za naš duh, i svesno

razvijanje plemenitih misli i osobina, kao što su nesebiĉnost, sluţenje drugim ljudima,

dobrodušnost, spokojstvo, hrabrost, radost i dobro raspoloţenje – koji su ustvari zdrava hrana

za naš duh, mogu postati istinski kljuĉ celokupnog našeg zdravlja i radost ţivljenja.

Pokušajte da uz punu svest i veru, zdrava ishrana postane vaša svakodnevnica i princip

zdravog ţivota u celini. Promenite svoje navike i unesete novinu u svoje ţivljenje. Bićete

iznenaĊeni koliko radosti, spontanosti i zadovoljstva moţe doneti poklanjanje paţnje

sopstvenom biću, kako na fiziĉkom, tako i na duhovnom, psihološkom i mentalnom nivou.

Prirodni ciklusi korišćenja hrane u organizmu

Uzimanje što laganije hrane, odnosno hrane za koju je potreban kraći probavni period, od

velikog je znaĉaja ako se ţelimo pravilno i zdravo hraniti. Prerada hrane u ţelucu traje od 1

do 5 ĉasova, zavisno od vrste hrane. Lako svarljiva hrana preradi se za 1 do 3 sata (pirinaĉ,

voće, većina povrća, mleko, prţena jaja); dok je za varanje hleba, kuvanog krompira, maslaca,

sira, kuvanih jaja, kiselog kupusa, mesa i ribe, neophodno od 3 do 5 sati. Varenje u crevima

traje od 15 do 24 sata.

Hranu koja nije potpuno probavljena teško je izbaciti iz organizma, što dovodi do usporavanja

metabolizma, gojaznosti i stvaranja toksiĉnosti. Opseţna istraţivanja su potvrdila da je

osnovni kljuĉ zdravog organizma i zadrţavanja optimalne teţine upravo redovno izbacivanje i

oslobaĊanje od toksiĉnih otpadnih materija. Da bismo to postigli, ishranu treba prilagoditi

biološkim procesima funkcionisanja organizma, odnosno prirodnim telesnim dnevnim

ciklusima:

1. Unošenje hrane u organizam i njena probava (aproprijacija) - odvija se od podne do 8 sati

uveĉe.

2. Asimilacija, odnosno apsorpcija i iskorištavanje hranljivih materija odvija se od 8 uveĉe do

4 ujutro.

3. Eliminacija, odnosno izbacivanje otpadnih materija iz tela - odvija se od 4 ujutro do

podneva.

Prema zastupnicima poštovanja prirodnih funkcija tela, posebno je vaţno da se hrana ne

uzima u vreme asimilacije i tokom perioda eliminacije. Tako, za doruĉak (period eliminacije)

preporuĉuje se uzimanje sveţeg voća, prvenstveno onog sa visokim sadrţajem vode, ili

prirodnih voćnih sokova. TakoĊe, nakon 8 sati uveĉe (vreme asimilacije) ne preporuĉuje se

uzimanje bilo koje druge hrane osim sveţeg voća. Inaĉe, uzimanje voća je poţeljno uvek kada

se oseti glad.

Posebna biološka vrednost nekih vrsta hrane

Smatra se da je voće najvrednija hrana koja se moţe uneti

u organizam, jer sadrţi idealnu ravnoteţu pet bitnih

elemenata koji su neophodni organizmu: glukoza (90%),

aminokiseline (4-5%), minerali (3-4%), masne kiseline

(1%) i vitamini (do 1%). Pored toga, za njegovu probavu

nije potrebna dodatna energija, što znaĉi da štedi energiju

organizma i pomaţe njegovom proĉišćavanju. TakoĊe ima

i sposobnost da neutrališe štetne kiseline koje se stvaraju u

telesnim sistemima. Kada se govori o voću, podrazumeva

se iskljuĉivo voće u sveţem stanju, jer, zbog svoje

delikatne prirode, kuvano i preraĊeno voće u potpunosti

gubi pomenuta svojstva i dovodi do povećanja toksiĉnosti

i kiselosti organizma. Zbog visokog sadrţaja vode, sveţ paradajz i krastavac mogu se

kombinovati sa voćem i uzimati i tokom perioda asimilacije i eliminacije.

U periodu uzimanja hrane preporuĉuje se uzimanje voća i sokova najmanje 30 minuta pre

ostale hrane (nikad neposredno nakon obroka), kako se hrana u ţelucu ne bi mešala. Mešanje

hrane sa voćem dovodi do fermentacije, kojom se gube hranljive materije, i oteţava se i

usporava probava. Nakon voća, najbolje je uzeti koktel sokova od sveţeg povrća - šargarepa,

cvekla, peršun, celer, kupus, karfiol, keleraba, malo parĉe sirovog krompira (posebno je vaţno

ne kombinovati ga sa voćem). Nakon 10 minuta od uzimanja sokova sledi sveza salata, a

zatim pravilno kombinovano jelo. Nepravilno kombinovanje hrane dovodi do poremećaja

ciklusa asimilacije i eliminacije. Kada se hrana pravilno kombinuje, organizam moţe da je

potpuno razgradi, apsorbuje i iskoristi sve hranljive materije.

Svaka hrana koja nije voće ili povrće naziva se koncentrisana hrana. Koncentrisana hrana se

ne treba uzimati istovremeno, jer to oteţava njenu probavu. Na primer: hleb (po mogućstvu

prepeĉen i napravljen od integralnih ţitarica) ne treba kombinovati sa krompirom, pirinĉem,

pasuljem, graškom, boranijom, testeninama, jajima, mlekom i sirevima, niti ove namirnice

meĊusobno treba mešati. Svaka od ovih namirnica moţe se kombinovati sa masnoćama (gi-

preĉišćeni puter, hladno ceĊena ulja, maslac, puteri od semenki, suncokret, bundeva, susam,

kikiriki) i sirovim ili barenim povrćem (salate, variva). Preporuĉuje se zamena sirćeta

limunovim sokom ili voćnim i jabukovim sirćetom.

Uzimanje orašastog voća (badem, lešnik, orah, kikiriki, indijski orah) i semenki (susam,

bundeva, suncokret, lan, leblebija, kajsija, seme bora) veoma je vaţno u pravilnoj i zdravoj

ishrani. Ova hrana je prebogata mineralima, vitaminima, belanĉevinama, ugljenim hidratima i

mastima, a dovoljno je uzimati dva do tri puta nedeljno po polovinu šolje. Na primer: 100 g

susama sadrţi 630 mg kalcijuma, badema 282 mg, oraha 186 mg, a suncokreta 140 mg.

Istovremeno 100 g mleka sadrţi 100 mg, dok razni sirevi od 250 - 850 mg, a peršunov list 245

mg kalcijuma.

Prihvatanje ovih principa, a posebno njihova praktiĉna primena, zaposlenom ĉoveku se ĉine

nemogućim. Zbog dugogodišnjih navika i neprilagoĊenosti ĉitavog društvenog sistema

ishrane ovakvim shvatanjima, teško je odluĉiti da se u ishrani nešto bitnije promeni. Na to

nas, uglavnom, primoravaju zdravstveni problemi - naroĉito kada je zvaniĉna medicina

nemoćna, pa u pomoć pozivamo prirodan naĉin leĉenja i tzv. alternativnu medicinu. MeĊutim,

uz dobru volju i istrajnost, posebno u poĉetnom periodu, i organizaciju pripreme zdrave

hrane, doći ćete do izvanrednih rezultata. Za poĉetak, preporuĉuje se da to pokušate u toku

vikenda, kada više vremena moţete posvetiti pripremanju hrane, kada ste opušteni i

zadovoljni i kada vas ne pritiskaju ĉasovnik i dnevne brige.

Cilj prelaska na ovakav naĉin ishrane jeste i konzumiranje namirnica u sirovom stanju, koje

omogućava stvaranje veće koliĉine energije u organizmu. PreraĊena hrana kuvanjem,

prţenjem, peĉenjem i si. gubi svoja prirodna svojstva i potrebna je veća koliĉina hrane da bi

se zadovoljile dnevne potrebe organizma.

Probajte nešto novo i neobiĉno; sigurno će vam se barem delimiĉno (ako ne i u celini) dopasti,

jer efekti su vidljivi već nakon nedelju dana: osećaćete se lakši, vedriji, dinamiĉniji i

kreativniji. Kada jednom uspostavite sistem unošenja sirove, sveţe i pravilno kombinovane

hrane, primetićete veliku uštedu u vremenu potrebnom za pripremanje i smanjenju koliĉine

hrane neophodne organizmu.

Biološki kvalitet hrane

Bioenergetska vrednost hrane predstavlja ţivotnu energiju, vitalnost namirnica i energetski

potencijal koji nam odreĊena hrana biljnog ili ţivotinjskog porekla daje prilikom unošenja u

organizam.

Bioenergetska vrednost hrane zavisi, pre svega, od porekla proizvodnje namirnica (ekološki

ili konvencionalni naĉin proizvodnje), zatim, samog kvaliteta (vrsta, sorta) i sveţine

namirnica (što zavisi od naĉina ĉuvanja i lagerovanja i od vremenskog razmaka izmeĊu branja

i korišćenja).

Ekološka hrana ima neuporedivo veću biološku vrednost u odnosu na namirnice proizvedene

na konvencionalan naĉin; veći sadrţaj suve materije, nije

veštaĉki naduvana vodom i u sebi sadrţi veći procenat

vitamina i biološki aktivnih materija uz znatno niţi sadrţaj

nitrata (koji su izazivaĉi kancera); duţe odrţava sveţinu i

sastav i moţe se lakše lagerovati. Na primer, ekološki

proizveden paradajz sadrţi 8-10% suve materije, dok hemijski

4-5% i u friţideru ostaje sveţ duţe od nedelju dana, dok

hemijski svega 2-3 dana. To znaĉi da ekološka hrana ima

visoku nutritivnu i bioenergetsku vrednost; ne sadrţi štetne

materije po naše zdravlje i daje organizmu snagu, sveţinu, ima drugaĉiji ukus i izgled.

Metoda osetljive kristalizacije na slikovit naĉin prikazuje ţivotnu snagu u ţivim organizmima.

Prema ovom metodu po rasporedu kristala, koji obrazuje svaki ţivi organizam, mogu se

utvrditi poreklo proizvodnje i biološki kvalitet namirnica. Tako, kod namirnica ekološke

proizvodnje kristali su izraţajni, vidljivi i njihov raspored je pravilan i obrazuje harmoniĉnu,

prepoznatljivu sliku (jer se kristali grupišu po odreĊenom redu i prema centru), dok je kod

hemijske proizvodnje taj raspored haotiĉan i nepravilan, kristali su slabi, jedva vidljivi i ne

postoji nikakav red. To znaĉi da u prvom sluĉaju postoji odreĊena snaga koja je sposobna da

kristale grupiše i usmeri, dok u drugom te snage nema. To je upravo snaga koja i ljudskom

organizmu daje ţivotnu energiju i sposobnost rasta, razvoja i odrţava i prirodni imunitet i

otpornosti na bolesti.

Prirodno proizvedena hrana ima svoje vidljive znake. Pre svega, njena boja je prirodnija,

namirnice imaju odreĊenu kvalitetnu tvrdoću (a ne naduvenost vodom), nepravilnijeg su

oblika, a ponekad vidite i tragove crvića. Na primer, šargarepu ćete prepoznati tako što joj je

boja tamnija, a srĉika u sredini uţa. Ukoliko je probate ima slaĊi, prirodniji ukus.

Biodinamiĉari vode raĉuna i o tome da kosmiĉki principi uĉestvuju u procesu proizvodnje i

gajenja namirnica.

Voda i njena vaţnost

Postoji jedna namirnica koju mi uzimamo zdravo za gotovo, ali ĉija vaţnost nadilazi vaţnost

svih drugih. To je obiĉna, ĉista voda, koju neki prezrivo nazivaju "ĉesmovaĉa". Ali, imajte u

vidu da ĉovek moţe da gladuje 40 dana, pa je ĉak bilo eksperimenata i sa 100 dana

gladovanja, ali bez vode ne moţe da izdrţi ni 10 dana.

Nedovoljno unošenje vode postepeno i neprimetno menja fiziologiju organizma i dovodi do

niza hroniĉnih degenerativnih promena tkiva i organa.

Verovali ili ne, ali ĉak i takve bolesti kao što su ĉir na

ţelucu, visok pritisak, holesterol, artroza, alergije i astma

mogu biti posledice konstantne dehidracije.

Savremeni ĉovek ţivi u iluziji da ne moţe da dehidrira jer

mu je voda uvek pri ruci - dovoljno je da okrene slavinu.

MeĊutim, zanemarivanje ĉiste vode i njena zamena tzv.

"teĉnostima", kako mi volimo da nazivamo kafu, alkohol,

razne "kole" i sokove, neumitno vodi dehidraciji, jer

pomenuti napici ne mogu da zamene ĉistu vodu u

organizmu. A njihovo stalno konzumiranje, naţalost, na

kraju dovodi i do gubitka osećaja za ţeĊ, i do toga da

ĉovek zameni osećaj ţedji sa osećajem gladi, pa jede,

umesto da pije vodu - što je pogubno po organizam.

Da bismo izbegli ove nevolje, potrebno je da ustanovimo svesnu disciplinu da pijemo 2 litra

ili 8 obiĉnih ĉaša vode dnevno, ĉak i ako mislimo da nismo ţedni.

Kakvu vodu pijemo ?

Naravno, ĉista izvorska voda bi bila najbolji izbor - kad bi nam bila dostupna. Na nesreću, u

savremenim uslovima ţivota ona to nije. Flaširana voda, ĉak i ako potiĉe iz najĉistijih izvora,

ima veštaĉki ukus, koji joj daje sama ambalaţa. Sa tim ukusom u nju, naţalost, dospevaju i

makromolekuli plastike, što nije zdravo. Zato preporuĉujem da ipak koristite vodu iz ĉesme,

ali filtriranu ili struktuiranu na takav naĉin da je to ĉini znatno zdravijom. Jedan od naĉina

struktuiranja je zaleĊivanje i ponovno odleĊivanje, uz odlivanje odreĊene porcije vode u kojoj

su se zadrţale štetne materije.

Drugi naĉin, koji moţda više odgovara mentalitetu savremenog ĉoveka koji nema uvek

vremena da sprovodi dugotrajnije procedure, jeste se koriste impulsni magnetizatori, koji se

jednostavno postave na slavinu i strukturišu vodu na isti naĉin kao da je bila zaleĊena i

ponovo odleĊena. Jedan od proverenih je Ojas polarizator vode švajcarske firme Sovana, i

veoma je zadovoljavajuć, jer menja i kvalitet i ukus obiĉne vode iz ĉesme - naravno, nabolje.

Hrana sa visokim sadrţajem vode i njena vaţnost !

Za optimalno funkcionisanje organizma neophodno je pravilno uzimanje teĉnosti, posebno

vode i osveţavajuĉih napitaka. Poznato je da je prisutnost vode na našoj planeti preko 70% i

da je ĉovekov organizam takoĊe saĉinjen od 70% vode. Da bismo odrţali svoje zdravlje,

logiĉno je da treba da uzimamo namirnice koje u sebi takoĊe sadrţe veliki procenat vode

(70%), a to su voće i povrće. Nauĉno je dokazano da je ĉovek kao biće plodojed i biljojed i da

mu ni organi za preradu (vilica), a ni organi za varenje (ţeludac i creva) nisu predviĊeni za

konzumiranje mesa i mesnih preraĊevina. Normalnom zdravom organizmu odraslog ĉoveka

potrebno je 2,5 kg biljne hrane dnevno.

Što se tiĉe samog unošenja vode u organizam,

dnevno je ĉoveku potrebno 35 grama vode na

kilogram teţine. Vodu treba uzimati izmeĊu obroka,

a ako je neophodno, posle, a ne pre i u toku jela.

Uzimanje vode u toku jela slabi naš organizam i

razreĊuje ţeludaĉnu kiselinu neophodnu za pravilno

varenje hrane. MeĊutim, ukoliko u toku dana

uzmete dovoljnu koliĉinu hrane sa visokim

sastavom vode, pijaća voda i napitci vam neće biti

neophodni u većim koliĉinama. Kroz bubrege odrastao ĉovek izluĉi 2,2 L vode dnevno. Za

regulaciju vode u organizmu vaţno je uzimati dovoljnu koliĉinu soli, jer so vezuje vodu u

organizmu. Odraslom ĉoveku proseĉne teţine neophodno je da sa hranom unese 3,5 g soli

dnevno.

Pravilna i zdrava ishrana podrazumeva ograniĉeno, a po mogućnosti i potpuno odricanje od

napitaka kao što su kafa, jaki ĉajevi, alkoholna pića, kao i vrlo retko uzimanje mleka,

ĉokolade, sladoleda i slatkiša. Ukoliko se pije kafa, treba je piti iskljuĉivo posle podne, ĉajevi

treba da budu biljni, a mleko, ĉokoladu, sladoled i slatkiše uzimati na prazan ţeludac.

Vede (staroindijski sveti spisi) kaţu: "Hrana je dah koji izdišemo; hrana je dah ţivota koji

udišemo". Zato su odnos i stav prema hrani i svest o neodvojivosti hrane od nas samih veoma

vaţni. Naĉin razmišljanja i svest da u svoj organizam unosimo ţivot, energiju, vitalnost i

pozitivne vibracije, opredeliće i naš izbor namirnica. Verovanje da smo zdravi, svesno

izbegavanje stresa i uţivanje u hrani, bitno utiĉu na celokupno zdravlje. Poštovanje hrane i

obavljanje molitve ili meditacije pred svaki obrok pomoći će da se uravnoteţe naše fiziĉke,

emocionalne, mentalne i duhovne dimenzije. Estetsko serviranje hrane i prijatan ambijent

takoĊe puno doprinose ukupnom pozitivnom efektu koji hrana ima u našem ţivotu.

Vitamini i minerali

Vitamini su organske materije neophodne za normalno

funkcionisanje našeg tela. Od njih zavise rast, regulacija

metabolizma, krepkost, aktivnost i dobro zdravlje. Nedostatak

ĉak i samo jednog vitamina moţe dovesti u opasnost ĉitav

ljudski organizam. Vitamini su jedan od šest osnovnih

hranljivih sastojaka, kao što su to i ugljeni hidrati, masti,

proteini, minerali i voda. Ove materije su neophodne za

stvaranje energije, funkcionisanje organa, iskorišćavanje hrane

i pravilan rast ćelija.

Vitamini su oznaĉeni slovima od A do U, a njihova asimilacija

i dejstvo u organizmu direktno je uslovljena odreĊenim

mineralima. Šest osnovnih minerala potrebnih našem telu su:

kalcijum, jod, gvoţĊe, magnezijum, fosfor i cink; a pored njih od bitne vaţnosti su: biotin,

inozit, hlor, hrom, bakar, kalijum, niacin, selen i dr. Vitamini i minerali deluju zdruţeno, i bez

minerala organizam nema nikakve koristi ni od vitamina. Vitamini su prirodne supstance koje

se nalaze u razliĉitim namirnicama u razliĉitoj koliĉini. Potrebe svakog pojedinog organizma

za vitaminima su razliĉite i svako treba da uzima onu koliĉinu odreĊenog vitamina koja mu je

neophodna. U sledećoj tabeli dat je pregled namirnica u kojima se mogu naći odreĊeni

vitamini i minerali, kao i koje su indikacije nedostatka ovih hranljivih materija na organizam:

Naziv Nalazi se u Povoljno deluje na

vitamin A Šargarepa, zeleno i ţuto povrće, jaja,

ţuto voće, mleko i mleĉni proizvodi

Slab vid, oĉne tegobe i noćno slepilo,

neotpornost disajnih organa, slab

imunitet

vitamin B1

Suvi kvasac, pirinĉane Ijuspe,

integralna pšenica, kikiriki, povrće,

mekinje, mleko

Problemi sa nervima, problemi sa

srcem

vitamin B2 Mleko, kvasac, sir, lisnato zeleno

povrće, jaja

Loš kvalitet kose, noktiju kao i loš vid

vitamin B6 Pivski kvasac, mekinje, pšeniĉne

klice, dinja, kupus, mleko, jaja

(termiĉki nestabilan)

Anemija, nervni poremećaji, grĉevi u

nogama, noćno grĉenje mišića

vitamin B12 Jaja, mleko, sir Nervi, slaba koncentracija, poremećaji

ravnoteţe

Biotin Jezgrasti plodovi, voće, pivski

kvasac, ţumance, integralni pirinaĉ,

mleko

Mišićni problemi, ćelavost, seda kosa

Bakar Mahunarke, grašak, šljive, integralna

pšenica

Anemija, tumori

vitamin C Agrumi, jagodasto voće, zeleno i

lisnato povrće, paradajz, karfiol,

krompir, med (termiĉki nestabilan i

reaguje na svetlost)

Stvara kolagen koji obnavlja telesna

tkiva, desni, krvne sudove, kosti, zube,

zaceljuje rane, opekotine, sniţava

holesterol, pomaţe apsorpciju gvoţdja

Cink Pšeniĉne klice, semenke, jaja, senf,

mleko u prahu

Nokti, pege

vitamin D Mleko i mleĉni proizvodi Rahitis, omekšavanje kostiju,

konjuktivitis, krvarenje zuba

vitamin E Soja, pšeniĉne klice, biljna ulja,

prokelj, zeleni spanać, integralne

ţitarice, jaja, (osetljiv na niske

temperature)

Usporava starenje ćelija, izdrţljivost,

ublaţava umor, rastvara ugruške krvi,

leĉi opekotine, ublaţava grĉenje u

nogama i mišićima

vitamin F Biljna ulja, lan, suncokret, soja,

kikiriki, orasi, badem, avokado

Koţa, kosa

Fosfor Integralne ţitarice, jaja, semenke,

jezgrasti plodovi

Energija i snaga, desni, zubi

Folna

kiselina

Šargarepa, kvasac, ţumance, dinja,

kajsija, bundeva, pasulj, avokado,

integralna pšenica, crno raţano

brašno

Stvara crvena krvna zrnca, štiti od

trovanja hranom, ublaţava bolove,

pojaĉava apetit, spreĉava anemiju,

deluje blagotvorno na koţu

GvoţĊe Ţumance, jezgrasti plodovi, pasulj,

zob, suve breskve

Otpornost, zamor, anemija

Hlor Masline Varenje, gipkost, opadanje kose,

ispadanje zuba

Hrom Kukuruzno ulje Sniţava krvni pritisak

Jod Crni luk Kosa, zubi, koţa, mentalna aktivnost,

štitna ţlezda

Inozit Dinja, grejpfrut, suvo groţĊe,

pšeniĉne klice, kikiriki, kupus

Spreĉava opadanje kose, hrani

moţdane ćelije, sniţava holesterol,

smiruje nervni sistem

vitamin K Jogurt, lucerka, ţumance, sojino ulje

lisnato zeleno povrće

Spreĉava unutrašnja krvarenja,

zgrušava krv

Kalcijum Integralne ţitarice, mekinje, šeniĉne

klice, zeleno povrće, jezgrasti

plodovi, mleko i mleĉni proizvodi,

orasi, susam suncokret, soja, kikiriki

Gradnja ćelija, kostiju, zuba, nervnog

sistema, zaceljuje rane, gradi antitela,

spreĉava zamor

Kalijum Agrumi, dinja, paradajz, jabukovo

sirće, salata, nana, suncokret, suve

kajsije, banane, krompir

Alergije, reguliše krvni pritisak

Magnezijum Smokve, limun, grejpfrut, kukuruz,

badem, jabuke, semenke, jezgrasti

plodovi, tamno zeleno povrće

Nervi, mišići, pretvara šećer u krvi u

energiju, srce, zubi

Selen Mekinje, pšeniĉne klice, crni luk,

paradajz, prokelj, brazilski orah

Tkivo

Pravilno pripremanje voća i povrća

Da bi se u namirnicama maksimalno zadrţali hranjivi sastojci, vaţno je da se tokom

pripremanja hrane pridrţavamo odreĊenih pravila:

Voće i povrće treba dobro oprati pre nego što pristupimo njegovoj daljoj obradi - ljuštenju,

seĉenju, kuvanju i sliĉno.

Da bi se zadrţali vitamini B i C, namirnice ne

teba potapati. Treba ih oprati pre guljenja da

bismo otklonili vibraciju i prljavštinu, koja bi

se inaĉe prenela na deo koji se jede, a zatim

oljuštiti, oĉistiti i ponovo dobro oprati.

Pošto se vitamini nalaze tik ispod kore,

ukoliko je neophodno oguliti namirnicu, to

treba da bude veoma paţljivo, da kora bude

što tanja. Krompir je najbolje oguliti finom

ţicom za posuĊe (koja se koristi samo za

ĉišćenje povrća i voća) ili ga kuvati i peći sa

ljuskom. Šargarepu, takoĊe, ne treba guliti,

već blago izribati ţicom ili ĉetkicom za povrće.

Prilikom seĉenja i guljenja voća i povrća treba upotrebiti oštar noţ, jer prilikom nagnjeĉenja

tkiva dolazi do uništavanja vitamina A i C.

Voće i povrće treba uzimati što više u sirovom stanju, u obliku salata, koje treba pripremati

neposredno pred jelo, jer iseĉeno voće i povrće stajanjem gubi vitamine.

Ne bacajte spoljašnje, grubo, lišće zelene salate, jer je bogatije vitaminima, kalcijumom i

gvoţĊem nego unutrašnje.

Seckani peršunov list i celerov list dodati jelu (posebno supama i ĉorbama) kada prestane da

vri i kad se skine sa vatre, da se ne bi uništili vitamini.

Pre dinstanja luka ne zagrevati ulje, već u hladno dodati iseckan luk i malo vode, koju treba

postepeno dolivati dok luk ne omekša. Voće i povrće treba odmah po kupovini pohraniti u

friţider, jer toplota utiĉe na dehidraciju i gubljenje sveţine.

Bolje je koristiti zamrznuto nego konzervirano ili od stajanja uvelo voće i povrće.

Zamrzavanjem ono zadrţava hranljive sastojke i energetsku vrednost koja je postojala u

momentu zamrzavanja.Prilikom kuvanja ne treba prethodno odmrzavati namirnice, već ih

naliti hladnom vodom i postepeno zagrevati.

Prilikom kuvanja koristiti što manje vode, slabiju temperaturu i kuvati hranu što je moguće

kraće. Poţeljno je koristiti AMC, ZEPTER ili neko sliĉno posuĊe od nerĊajućeg ĉelika ili

emajla sa duplim dnom. Kuvanje u teflonskim, bakarnim i gvozdenim posudama uništava

odreĊene minerale i vitamine.

Ne bacajte vodu u kojoj ste kuvali povrće; iskoristite je za pripremanje supe, sosova, napitaka.

Korišćenje sode bikarbone prilikom kuvanja povrća nije poţeljno, jer uništava vitamin B1 i

vitamin C. Pripremajte i kuvajte hranu istog dana kada je i uzimate, jer nakon 48 ĉasova

kuvana hrana gubi svoju bioenergetsku vrednost.

Dok pripremate hranu, budite u molitvi ili posvećenom, meditativnom stanju svesti,

raspoloţeni i srećni, jer će se tako pridodati najveća koliĉina ljubavi u jelo koje pravite. Kaţe

se – Ljubav je najvaţniji zaĉin i bez tog zaĉina ni jedno jelo nema dobar ukus.

Lekovito dejstvo povrća

Visok procenat sloţenih ugljenih hidrata svrstava povrće u energetski visoko kvalitetnu hranu,

a enzimi, vitamini, minerali i belanĉevine od povrća ĉine graditelja ćelija odgovornog za

obnovu organizma.

Povrće ima izuzetno lekovito dejstvo i veoma je vaţno da se svakodnevno konzumira.

Najbolje ga je uzimati u sirovom stanju, u obliku salata, ceĊenih ili kašastih sokova, zatim

blago obareno u što manjoj koliĉini vode i kuvano, ali tako da se zadrţe svi hranljivi sastojci.

Povrće se dobro kombinuje sa svom ostalom hranom (ţitaricama, belanĉevinama, mastima i

dr.) osim sa voćem, pa je poţeljno da se prilikom pripremanja jela, posebno sokova, voće i

povrće ne mešaju. Izuzetak su paradajz i krastavac, zbog izuzetno visokog sadrţaja vode, pa

se mogu uzimati i sa voćem.

Paradajz je stigao u Evropu tek nakon otkrića Amerike. Spada meĊu biološki najvrednije

povrtne biljke. Ima izuzetno visok procenat vode, zatim vitamina i

minerala, posebno vit C (kao limun i pomorandţa) i karotina koji

stvara vit A, kao i vit B, E, K, PP. Bogat je mineralima i u svom

sastavu ima kalijum (250-300 mg), natrijum, magnezijum, kalcijum i

gvoţĊe. Poznat je po maloj kaloriĉnoj vrednosti, moţe se uzimati u

svako doba i kombinovati sa svakom hranom.

Lekovita svojstva paradajza: jaĉa otpornost i imunitet organizma,

protiv kašlja i plućnih bolesti, bolesti mokraćnih organa, sniţava visok

krvni pritisak, dobar je za poboljšanje probave, leĉi dijabetes, bolesti

jetre, reume, pomaţe izbacivanju teĉnosti iz organizma.

Krastavac je korišćen još pre 5000 godina na Himalajima. Izuzetno je bogat vitaminima i

mineralima (oko 400 mg), naroćito sadrţi kalijum (141 mg), zatim,

kalcijum, fosfor, natrijum, jod, mangan i gvoţĊe.

Ima izuzetno visok sastav vode (95%) i zbog toga krastavac spada u

hranu najmanje energetske vrednosti, ali je zbog minerala i vitamina

izuzetno lekovit.

Lekovita svojstva krastavca: Koristi se protiv bolesti ţeluca i creva,

upala koţe, koţnog osipa, ujeda insekata, za proĉišćavanje krvi, bolji

rad bubrega i leĉenje mokraćnih organa, ĉireva i hemoroida. Posebno

se koristi u kozmetici, za ulepšavanje i osveţavanje koţe lica.

Kupus je izuzetno znaĉajna namirnica u ishrani na našem podneblju.

Bere se od maja do novembra. Gaji se kao beli kupus i kao crveni

kupus, koji je kvalitetniji. Izuzetno je bogat mineralima (800 mg),

posebno sadrţi kalijum (266 mg) i kalcijum, zatim gvoţĊe,

magnezijum, sumpor, bakar i fosfor) bogat je i vitaminima, naroĉito

vitamin C, kojeg ima isto koliko ga sadrţe limun i pomorandţa, kao

i vitamin U, vitamin B, vitamin B1, vitamin B6, vitamin B12,

provitamin A.

U ishrani ga je najbolje koristiti u sirovom ili ukiseljenom stanju, jer kuvanjem gubi svoja

najvrednija svojstva. Štetan je ako se prţi ili dinsta na masti ili ulju.

Lekovita svojstva kupusa: leĉi ĉir na ţelucu (procediti i piti sok), kao i ĉir na

dvanaestopalaĉnom crevu. Spreĉava skorbut, leĉi hroniĉni zatvor, jaĉa odbrambeni

mehanizam organizma, leĉi reumu, malokrvnost, plućne bolesti, artritis, proširene vene,

deluje antiseptiĉno. Posebno su delotvorne obloge od zagrejanih listova kupusa protiv

glavobolje, išijasa, rana, ĉireva, upala, opekotina, reume, uboda insekata. Raso se koristi kao

lek za zastareli kašalj, kao preventiva za manjak kiseline u ţelucu, kao i za jaĉanje sluha.

Paprika je stigla u Evropu iz Juţne Amerike, a zbog svojih izuzetnih svojstava poznata je i

kao hrana i kao lek, a koristi se i kao zaĉin. Crvena

paprika je bogatija hranljivim sastojcima od zelene

paprike. Pored visokog sastava minerala (700 mg) i

vitamina, bogata je ugljenim hidratima (8%),

belanĉevinama i mastima.

Najvaţniji sastojak paprike jeste vitamin C (do 400

mg), koga ima dva puta više nego u limunu i

pomorandţi i nalazi se u vrhu po sadrţaju vitamina

C, odmah iza namirnica kao što su (šipak, borovnica i peršun). Od vitamina znaĉajni su

vitamin B1, vitamin B2 i provitamin A. Bogata je kalcijumom, fosforom, gvoţĊem,

kalijumom (212 mg).

Lekovita svojstva paprike: Protiv ateroskleroze, upale grla i raznih upala koţe, opadanja kose,

groznice, poboljšava probavu, širi kapilare, otvara apetit i otklanja mamurluk.

Šargarepa spada u najlekovitije povrće, praktiĉno predstavlja pravu malu prirodnu apoteku.

Najvredniji sastojak šargarepe jeste karotin, koji stvara provitamin A - sadrţi ga najviše od

sveg povrća. Pored karotina, bogata je mineralima i vitaminima, a u svom sastavu ima

eteriĉna ulja, belanĉevine, celulozu, skrob i šećer, jabuĉnu

kiselinu i panteonsku kiselinu, pektinom, sluz, fitosterinom,

glutaminom, galaktanom, inozitolom, pentozanom, kalijum i

ostale mineralime. Od vitamina su najviše zastupljeni vitamini

B grupe, vitamini D grupe, vitamini PP grupe, vitamini E grupe

i vitamini H grupe.

Lekovita svojstva šargarepe: Poznato je da se redovnim

uzimanjem šargarepe moţe spreĉiti pojava mnogih oboljenja i

da se njom leĉi preko trideset bolesti. Sadrţi osnovne sastojke

potrebne za rast, razvoj i jaĉanje organizma, ĉuva i poboljšava

vid, spreĉava anemiju, gorušicu, otekline od vodene bolesti,

poboljšava varenje, olakšava izluĉivanje mokraće, spreĉava

opadanje kose, njom se leĉi šećerna bolest, reuma, giht, upala krajnika, bolesti disajnih

organa, rane i opekotine, proĉišćava krv i odstranjuje otrovne materije iz organizma, u

kombinaciji sa cveklom pomaţe za leĉenje karcinoma u poĉetnim fazama, otklanja umor od

umnog rada, moţe bitno pojaĉati koncentraciju.

Da bi se saĉuvali svi hranljivi sastojci ne treba je guliti, već je dobro oprati ĉetkicom za

povrće.

Peršun se koristi kao lekovita biljka u narodnoj medicini, a kao

zaĉin i hrana, jer se upotrebljava i koren i lišće. Izuzetno

bogatstvo mineralima i vitaminima svrstava ga u najlekovitije

biljke. Po sadrţaju vitamina C daleko premašuje limun i

pomorandţu - u 100g peršunovog lista ima 166 mg. Vitamina C.

Sadrţi puno i provitamina A i grupu B vitamina, ĉak i B12

vitamina. Od minerala, kojih u 100 g lista ima 1630 mg, najviše

sadrţi kalijum (1000 mg), gvoţĊe (8 mg), kalcijum (245 mg), fosfor (128 mg), magnezijum,

mangan i bakar.

Lekovita svojstva peršuna: Koristi se za poboljšanje cirkulacije, za probleme mokraćnih

kanala (ĉaj), za umirenje nerava, za otklanjanje naduvenosti, za ublaţavanje bolova, za

proĉišćavanje krvi, a pomaţe stvaranje crvenih krvnih zrnaca, blagotvoran je za otklanjanje

groznice, upala oĉiju, bolesti bubrega, sunĉane mrlje i jetrene mrlje na koţi, za ubode i ujede

insekata i srĉane tegobe.

Cvekla vodi poreklo sa obala Sredozemnog mora. Smatra se da je jedna od najkorisnijih i

najlekovitijih namirnica. Izuzetno je bogata belanĉevinama, ugljenim hidratima i mastima, a u

sebi sadrţi skoro sve minerale: kalijum (336 mg), kalcijum, natrijum (86 mg), magnezijum,

betain, betanin, fosfor, gvoţĊe, bakar, mangan, brom, sumpor, jod... i vitamin B1, vitamin B2,

vitamin BI2, vitamin C i vitamin P.

Lekovita svojstva cvekle: osnov lekovitosti ove biljke

jesu betanin i betain, koji su odgovorni za ubrzavanje

razmene materija, odrţavanje krvnih sudova, regulisanje

krvnog pritiska, smanjenje holesterola, podsticanje rada

jetre. Zbog svog sastava cvekla deluje antikancerogeno,

blagotvorna je takodje za spreĉavanje tumora i leukemije,

ateroskleroze, leĉi grip, nizak krvni pritisak, sniţava

holesterol, utiĉe na nerve i mozak, cvekla proĉišćava krv i

deluje na stvaranje crvenih krvnih zrnaca, njenom upotrebom se usporava starenje, a odliĉna

je zaštita od radioaktivnosti i zraĉenja.

Cvekla je najzdravija kad se uzima kao sok. Od 1 kg cvekle dobije se 700 g soka. Veoma je

ukusan kada se sa njim iskombinuje šargarepa, celer, peršun i limun.

Celer se koristio još u starom Egiptu. Danas je poznat kao hrana, zaĉin

i lek. Koristi se i koren i list. Veoma je bogat jer sadrţi limonen,

eteriĉna ulja, masna ulja, kao i apin, asparagin, kolin, tirozin,

pentosan, šećer i masti. Pored toga, sadrţi i belanĉevine, ugljene

hidrate, celulozu, kalcijum, natrijum (77 mg), kalijum (321 mg),

fosfor (80 mg).

Lekovita svojstva celera: Koristi se kao lek za astmu, lek za nerve, lek

za mokraćne puteve, lek za katar pluća, lek za bubrege, lek za reumu i

lek za giht. Spreĉava probavne smetnje, pospešuje razmenu materija,

poboljšava apetit, jaĉa ţeludac, reguliše varenje, koristi se i kao diuretik (ĉaj).

Crni luk je poreklom iz Azije, a rasprostranjen je po ĉitavom svetu. Pored vitamina i minerala,

izuzetno je bogat ugljenim hidratima (9,6 g). Od

mineralnih soli najviše sadrţi kalijum (175 mg) i

sumpor, a od vitamina B1, B2, C, E, H, K, P, karotina

(provitamin A). Pored toga, sadrţi glikozid, eteriĉna

ulja, u njemu se nalaze biljni hormoni sliĉni insulinu i

bakterostatici.

Lekovita svojstva crnog luka: Sniţava visok krvni pritisak, jaĉa srce, reguliše šećer u krvi,

otklanja nervozu i nesanicu, olakšava iskašljavanje, pomaţe kod varenja, lek je za upalu

krajnika i promuklost, spreĉava zgrušavanje krvi, opadanje kose, sniţava visoku temperaturu,

deluje kao diuretik.

Beli luk potiĉe iz centralne Azije. Za Stare Egipćane je beli luk sveta biljka, za Kineze je

izuzetno lekovita biljka, a Persijanci su ga preporuĉivali kao lek za poboljšanje cirkulacije.

Bogat mineralima (kalcijum, sumpor, fosfor, gvoţĊe), ugljenim

hidratima (27,5 g ), u sebi sadrţi sumporna eteriĉna ulja, alicin,

azotne materije, alin, fermente i vitamine doprinosi

popularnom nazivu "prirodni antibiotik".

Lekovita svojstva belog luka: leĉi visok krvni pritisak, koristi

se za razlaganje masnoće u krvi, leĉi aterosklerozu, šećernu

bolest, srĉana oboljenja, reume, glavobolje, neuroze, umor,

bronhitis, veliki kašalj, astmu, tuberkolozu, tifus, koleru,

besnilo, pomaţe za leĉenje groznice i malarije, za izbacivanje

toksina iz organizma, ĉišćenje creva i leĉenje crevnih glista,

kao i za poboljšanje cirkulacije.

Rotkva je poreklom iz Azije i jedna je od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Nalazi se i na

crteţima grobnica starih Egipćana, koji su smatralida je rotkva ĉudotvorna biljka i lekovita

biljka. Veoma je rasprostranjena i koristi se kao salata, zaĉin

ili lek. Gaji se kao bela rotkva i crna rotkva. Nema neke

posebne prehrambene vrednosti, ali ima znaĉajna gurmanska i

lekovita svojstva. Ljuto - gorkog je ukusa, što uslovljava

gorušiĉavo ulje. Pored toga, sadrţi i natrijum, kalijum,

magnezijum, vitamine, nigrosin, rafanol, sumporne heterozide,

gorke i ljute materije. Najbolje je uzimati sok od rotkve ili je

sitno narendati kao salatu.

Lekovita svojstva rotkve: Blagotvorno deluje na probavne

organe, pojaĉava luĉenje u ţelucu, otvara apetit, okrepljuje,

podstiĉe rad disajnih organa i bronhija, leĉi oboljenje ţuĉi i

ţuĉne puteve, koristi se protiv pojave peska i kamenca u ţuĉi,

bolesti bubrega, kod smanjene funkcije jetre, za izbacivanje

kamena iz mokraćnog mehura, leĉi katar creva, proliv, skorbut, reumu, išijas, promuklost,

kašalj, gliste, opadanje kose, koristi se za ĉišćenje rana i kao diuretik.

Krompir je poreklom iz Perua i Ĉilea; rasprostranjen je u celom

svetu, a najviše se gaji u Evropi. Po svojoj bioenergetskoj vrednosti

spada u najhranljivije namirnice. Bogatstvo krompira su ugljeni

hidrati (19 g), posebno sadrţi skrob, belanĉevine, masti, vitamine (C,

B1, B2) i minerale, a naroĉito kalijum (523 mg).

Lekovita svojstva krompira: spreĉava skorbut, ublaţava bolove od

katara ţeluca, leĉi ĉir na ţelucu i ĉir na dvanaestopalaĉnom crevu,

leĉi ţuljeve, odstranjuje glavobolju i visoku temperaturu, višak

ţeludaĉne kiseline, podstiĉe rad srca, pomaţe kod akutnog artritisa,

reume, bronhitisa, promrzlina, opekotina, ekcema, deluje kao diuretik.

Pasulj je poreklom iz Amerike. Ima izuzetnu biološku i kaloriĉnu vrednost. Ugljeni hidrati

(52%), belanĉevine (26%) i masti (2,1%) sadrţi i vaţne

aminokiseline, lecitin, pektin, kalijum, kalcijum, fosfor,

gvoţĊe. 100 g pasulja ima 143 kalorije. Pasulj je teţak

za varenje, pa ga treba preko noći potopiti i prvu vodu

kad prokuva procediti, pa tek onda kuvati. Moţe mu se

dodati nekoliko listića sveţe ili sušene nane, umesto

uobiĉajene soda bikarbone koja uništava vitamine i

minerale. Osobama koje imaju ţeludaĉne ili sliĉne

probleme preporuĉuje se uzimanje pasulja pasiranog

kao pire od pasulja, u obliku supe ili kaše.

Lekovita svojstva pasulja: pomaţe kod leĉenja šećerne bolesti, upale bubrega, upale

mokraćnih kanala, bolesti uha, glavobolje, ĉireva, krvarenja iz nosa, besnila i svraba.

POSEBNO VAŢNE NAMIRNICE

Integralne ţitarice

Ĉovek je odvajkada u svojoj ishrani koristio celo zrno ţitarica. Tek je moderna tehnologija i

otkriće ĉeliĉnih valjaka za preradu pšenice (1830. godine) zamenilo klasiĉne kamene mlinove

i dovelo do masovne proizvodnje belog brašna. Odbacujući celo zrno i orijentišući se

iskljuĉivo na beli hleb i peciva savremeno ĉoveĉanstvo je postepeno potisnulo i iz svoje

ishrane odbacilo ostale, izuzetno vredne ţitarice: raţ, heljdu, proso, jeĉam, ovas (zob), pa ĉak

i kukuruz.

Vekovima su naši preci kultivisali ove

biljke i odgajali ih za svoju ishranu, da bi

ih se moderni ĉovek tako lako odrekao i

degradirao ih u stoĉnu hranu. Samo su

retki pojedinci pokušavali da zadrţe i

saĉuvaju tradicionalne naĉine pripremanja

jela od integralnih ţitarica., kao posebne

gurmanske specijalitete.

Druga polovina našeg veka donosi

budjenje svesti o potrebi vraćanja na

prirodne izvore hrane i visokim biološkim

vrednostima koje ona ima za ljudski

organizam.

Jedan od osnovnih principa pravilne i

zdrave ishrane jeste svakodnevna upotreba integralnih ţitarica. Korišćenje belog brašna i

proizvoda od belog brašna, pre svega hleba i peciva, dovode do mnogih ozbiljnih oboljenja

savremenog ĉoveka. Upotreba celog zrna u ishrani daje ljudskom organizmu energiju (zbog

visokog sadrţaja sloţenih ugljenih hidrata), podmazuje zglobove, odstranjuje otrove i pomaţe

detoksikaciji. Jer, nutritivne vrednosti integralnih ţitarica su neuporedivo veće od belih ţita, iz

kojih je praktiĉno odstranjeno sve što je vredno, s obzirom da se u opni zrna nalaze sve

hranljive materije neophodne za razvoj, rast i odrţavanje organizma.

Sadrţaj ugljenih hidrata u celom zrnu većine ţitarica prelazi 70%, belanĉevina od 10-17%,

masti od 1,5-10%, vitamina i minerala do 2%, a visok je sadrţaj i celuloznih vlakana i amino

kiselina.

Pšenica je danas u svetu najvaţnija od svih ţitarica, jer se najviše koristi za proizvodnju hleba,

peciva i ostalih proizvoda od brašna. Poreklom je iz jugozapadne Azije.

Ono što pšenicu stavlja u prvi plan jesu njena biološka i pekarska svojstva. Iako su neke od

ţitarica po svojoj nutritivnoj vrednosti iznad pšenice, ona preovladava upravo zbog prednosti

koje ima prilikom mešenja hleba i peciva.

Celo zrno pšenice sadrţi 70,7% uglejnih hidrata, 10,2% belanĉevina, oko 2% masti, 1,7%

minerala, vitamine B, E, D, K i provitamin A (koji se od svih ţitarica nalazi jedino u pšenici).

Od minerala najviše sadrţi fosfor (50%) i kalijum (20-30%), zatim gvozde, magnezijum i

kalcijum. Posebnu vrednost imaju pšeniĉni škrob i pšeniĉne klice.

Lekovita svojstva pšenice: Jaĉa imunitet, pospešuje rast i razvoj organizma, protiv

iscrpljenosti i neraspoloţenja, reguliše probavu, leĉi osip, lišaj i upalu koţe, protiv upale grla i

kašlja, trovanja i bolova, srĉanih oboljenja i protiv preranog starenja.

Seitan je visokoproteinski proizvod od pšenice - zovu ga i pšeniĉno meso. Sadrţaj proteina je

70%, a sadrţaj masti i ugljenih hidrata je simboliĉan. Lako je svarljiv i brzo se asimilira u

organizmu, tako da se preporuĉuje sportistima, deci i onima koji su vrlo aktivni sa visokim

utroškom energije. Koristi se kao potpuna zamena za meso (kao i soja), bogatog je ukusa i

vrlo se lako priprema i dobro kombinuje sa ostalim namirnicama. Vrlo su popularni odresci,

ćufte, Ċuveĉi, sarmice i sliĉno. Na trţištu se moţe nabaviti kao sirovi seitan ili već pripremljen

(proprţen) sa soja sosom.

Raţ je ţitarica koja se vekovima takmiĉila za prevlast u proizvodnji hleba sa pšenicom, iako

nije ni pribliţno rasprostranjena i korišćena kao pšenica. MeĊutim, raţ je po svojim

botaniĉkim i pekarskim karakteristikama najsliĉnija pšenici (zrno, klas, stabljika, belanĉevine

koje sadrţe gluten - lepak). Raţ je pored pšenice i kukuruza, jedina ţitarica koja nema omotaĉ

oko zrna (pleva) i moţe se koristiti u ishrani u prirodnom obliku, bez dodatne tehnološke

obrade. Raţ potiĉe iz zapadne Azije, taĉnije Zakavkazja.

Sadrţaj ugljenih hidrata u raţi je 74%, belanĉevina 9,3%, masti 1,8%, minerala 1,8% (meĊu

kojima najviše sadrţi kalijum, fosfor, magnezijum, gvoţĊe, kalcijum, natrijum, sumpor i

mangan), vitamine, posebno grupe vitamin B. Raţ je nešto kaloriĉnija od pšenice - 100 g raţi

sadrţi 349 kalorija.

Lekovita svojstva raži: Protiv šećerne bolesti, anemije, bazetove bolesti, tegoba u klimaksu,

migrene, zatvora, za poboljšanje krvi i nervnog sistema.

Jeĉam (geršla) se nepravedno smatra sirotinjskom hranom. Po biološkim vrednostima je

zdraviji od pšenice, jer ima izuzetna lekovita svojstva. Spada u jednu od najstarijih ţitarica,

poznat je još u kamenom dobu, a tragovi kulture jeĉma pronaĊeni su u podruĉju Tigra i

Eufrata, dolini Nila i švajcarskim jezerima. Posebno je cenjen u staroj Grĉkoj, gde ga smatraju

darom boginje Demetre - "Majke ţita". Savremena nauka je utvrdila da jeĉam ima ĉak 35%

nezasićenih masnih kiselina, koje smanjuju holesterol u krvi, što jeĉmu polako vraća

izgubljene pozicije iz drevne prošlosti. Prirodni jeĉmeni slad izvanredan je zaslaĊivaĉ i

odliĉna zamena za šećer. Jeĉam se takoĊe veoma koristi za proizvodnju piva.

Sadrţaj ugljenih hidrata u jeĉmu je veći nego kod pšenice 73,4%, belanĉevina 11%, masti

1,8%, a veoma je bogat i mineralima (kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, natrijum,

sumpor, gvoţĊe, bakar, cink, jod) i vitaminima, posebno vitamin B 12 i vitamin E, kojih ima

više nego u ostalim ţitaricama, kao i vitamin A i D.

Lekovita svojstva ječma: Smanjuje holesterol, jaĉa organizam, protiv starenja, avitaminoze,

gojaznosti, neurastenije, bolesti krvnih sudova, grĉeva u nogama, reume, išijasa, bolesti

ţeluca i grla.

Ovas ili Zob je poreklom iz Azije i, mada spada u najlekovitiju ţitaricu, više sluţi za stoĉnu

nego za ljudsku ishranu, posebno za ishranu konja. Poslednjih godina u ljudskoj ishrani su

popularne zobene pahuljice, koje su izuzetno hranljive, jer su u njima saĉuvani svi prirodni

sastojci zrna.

Zbog visoke sadrţine minerala, posebno kalcijuma, fosfora, joda, kalijuma, gvoţĊa, cinka,

bakra, mangana, magnezijuma, natrijuma, sumpora, fluora, vitamina grupe B, K, H, E i

karotina (provitamin A) i aminokiselina, kojima se podstiĉe rast i stvaranje crvenih krvnih

zrnaca, ovas je više lek nego hrana. Poznat je po visokom sadrţaju lako svarljivih

belanĉevina, ĉak 95% od ukupnih blanĉevina i preko 20 esencijalnih aminokiselina, ĉiji je

sastav daleko najpovoljniji u odnosu na ostale ţitarice. TakoĊe sadrţi 7% masti bez

holesterola.

Lekovita svojstva Ovsa ili Zobi: proĉišćava krv, leĉi šećernu bolest, ţuĉ, jetru, leukemiju,

gangrenu, bubrege, mokraćni mehur i kanale, razne upale, slezinu, jajnike, matericu. Kašom

od zobenih pahuljica uspešno se leĉi karijes, a ĉaj od zobi leĉi ţeludaĉne probleme i probleme

unutrašnjih organa.

Kukuruz potiĉe iz Meksika, gde je uzgajan 4500 godina pre naše ere. To je jedina biljka kojoj

do danas nije pronaĊen prirodni, divlji oblik. Nekada je bio jedna od osnovnih ţitarica u

ljudskoj ishrani, da bi ga degradirali u stoĉnu hranu. Poslednjih decenija se sve više koristi i u

ljudskoj ishrani, posebno kao instant brašno, pahuljice, klice, zrno u limenkama. Zrno

kukuruza je bogato ugljenim hidratima, skrobom, šećerom i belanĉevinama - proteinima. Ulje

od kukuruza je bogato linolenskom kiselinom, fitosterinom i vitaminom E. Od kukuruznog

skroba dobija se groţĊani šećer. Kukuruzna svila sadrţi hlorofil, fosfornu kiselinu, vitamin K,

tanin, eteriĉna ulja, šećer, enzime, silicilnu kiselinu, kalijevu so i kalcijumovu so i veoma je

cenjena u narodnoj medicini.

Lekovita svojstva kukuruza: sniţava krvni pritisak, pomaţe kod oboljenja krvnih sudova, za

leĉenje dijabetisa, srĉanih oboljenja, odstranjuje kamenac iz bubrega, bolesti mokraćnih

puteva, kašalj, rahitis, bolove u kiĉmi, arteriosklerozu, katarakt pluća, razne upale.

Heljda je poreklom iz Azije, ali i pored izuzetno visoke hranljivosti vrlo malo se koristi u

ishrani.

Bogata je ugljenim hidratima 72,9%, belanĉevinama 11,7%, biljnim uljem 2,4%, mineralima,

posebno kalijumom (448 mg), fosforom (282 mg) i kalcijumom (114 mg), a ima i gvozdja,

natrijuma i magnezijuma. Spada u lako svarljive namirnice i pored visoke energetske

sadrţine. TakoĊe ima skoro sve vitamine B grupe i znaĉajne koliĉine nijacina. Veoma je

kaloriĉna - 100 g jestivog dela zrna sadrţi 335 kalorija.

Zbog svojih botaniĉkih svojstava heljda se koristi i u proizvodnji meda. Heljda na jednoj

stabljici ima i do 2000 krupnih, mirisnih, cvetova razliĉitih boja, pa je vrlo omiljena kod

pĉela. Heljdin med je izuzetno cenjen.

Lekovita svojstva heljde: jaĉa otpornost kapilara i utiĉe na sniţavanje visokog krvnog

pritiska, spreĉava krvarenje, pomaţe kod bolesti ţeluca, parazitskih oboljenja, bolesti koţe i

proliva.

Proso je praistorijska kultura, poznata iz mlaĊeg kamenog doba, kada se koristio kao glavna

hrana većine stanovništva i kao lek. Potiĉe iz severne Indije, a danas se u celom svetu smatra

sirotinjskom hranom. Pored toga što spada u lekovite biljke, on je i dijetalna namirnica, lako

se vari i posebno ga treba uzimati u ishrani ako je zdravlje već narušeno, posebno se

preporuĉuje starijim osobama. U ishrani se koristi oljušten proso, jer mu ljuska nije svarljiva

zbog visokog procenta celuloze (53%). Kao i kod većine integralnih ţitarica biološka vrednost

prosa je izuzetno visoka: ugljeni hidrati ĉine 73%, belanĉevine 10%, masti 3%, minerali

2,5%, od kojih najviše ima kalijuma, fosfora i magnezijuma, a i gvozdja, kalcijuma i joda.

Kaloriĉna vrednost je znatna - 100 g prosa ima 327 kalorija. Pored hranljivih sastojaka, lako

se priprema i veoma je ukusno.

Lekovita svojstva prosoa: Leĉi kardiovaskularna oboljenja, aterosklerozu, bolesti organa za

varenje, proĉišćava koţu i utiĉe na lep ten, jaĉa kosu i nokte, protiv bolesti bubrega i

mokraćnog mehura, protiv mokrenja u snu, proliva, grĉeva u stomaku, gihta, za

preznojavanje.

Integralni pirinaĉ potiĉe iz Azije, sa Dalekog Istoka i spada u najuravnoteţenije namirnice.

Pored ugljenih hidrata i belanĉevina, izuzetno je bogat mineralima i vitaminima i daje najviše

energije. OdreĊeni tipovi ljudi mogu ga svakodnevno konzumirati, posebno sportisti i ljudi

izloţeni fiziĉkim naporima.

Pahuljice se prave od integralnih ţitarica. Doruĉak savremenog ĉoveka ne moţe se zamisliti

bez pahuljica. Najĉešće se koriste ovsene (zobene), jeĉmene, raţane, pšeniĉne, kukuruzne i

sojine pahuljice. U kombinaciji sa semenkama, sušenim voćem i sirovim ili sušenim klicama i

mekinjama (musli) predstavljaju energetski jak doruĉak, lako svarljiv i blagotvoran. Obiĉno

se preliju vrelim mlekom, vodom, ĉajem ili jogurtom i ostave da odstoje desetak minuta (nije

ih potrebno kuvati). Termiĉki su obraĊene tako da se mogu odmah konzumirati, bez dodatnog

tretiranja.

Semenke i orašasti plodovi

Semenke su izuzetno vaţne u ljudskoj ishrani, jer sadrţe

visok procenat belanĉevina, minerala i vitamina,

enzima, masti i ugljenih hidrata. U semenu je sva

energija biljke i tu su koncentrisani svi hranljivi sastojci

koji su neophodni biljci za rast i razvoj, pa su energetski

veoma bogate i posebno se preporuĉuju kod mentalnih

naprezanja i korišćenja kompjutera, uĉenicima i

studentima i kod izuzetnih intelektualnih aktivnosti.

Semenje generalno sadrţi visok procenat fosfora, ĉak 20

puta više od ribljeg mesa, koje je poznato po visokom

sadrţaju fosfora.

Orah potiĉe sa Mediterana. Jezgro sadrţi 55-65% ulja, 15% belanĉevina, 15% ugljenih

hidrata. Bogat je kalijumom, magnezijumom, fosforom, gvoţĊem, vitaminima B i C.

Nedozreli plod je izuzetno bogat vitaminom C, a list se koristi za pripremu lekovitih ĉajeva.

Lekovita svojstva oraha: Proĉišćava krv, leĉi plućne bolesti, katar creva, upalu sluzokoţe

oĉiju, uništava crevne parazite, jaĉa vid.

Lešnik je pored oraha energetski najvrednija namirnica. Jezgro sadrţi 60% ulja, 15%

belanĉevina, 10% ugljenih hidrata, 4 mg gvoţĊa, kalijum, kalcijum, vitamine B i vitamine E.

Lekovita svojstva lešnika: Protiv ţutice, proširenih vena, upale pluća, niskog krvnog pritiska,

proliva, hemoroida, za izbacivanje toksina iz organizma. Rese sa leske se koriste za pripremu

lekovitog ĉaja.

Badem potiĉe iz Azije, a najviše uspeva na Sredozemlju. Postoje slatki badem i gorki badem,

s tim što je gorki badem otrovan. U 100 g badema sadrţano je 20% belanĉevina, 50% lipida,

17% glicida, zatim kalijum, fosfor, kalcijum, gvoţĊe, vitamin B3 (PP).

Lekovita svojstva badema: Protiv ĉira na ţelucu i gorušice, nervnog zamora, bolesti creva,

holesterola, srĉanih oboljenja, za normalizaciju krvnog pritiska. Dosta se koristi u kozmetici i

farmaceutskoj industriji.

Golica je seme posebne vrste bundeve koje nema ljusku. Moţe se konzumirati sirovo, sušeno

ili peĉeno. Golica sadrţi belanĉevine (40%), nezasićene masne kiseline (40%), kalcijum,

fosfor, gvoţĊe, pektin, linoleinsku (ulje sadrţi 45%), oleinsku i steorinsku kiselinu, 90 mg E

vitamina.

Lekovita svojstva golice: leĉi prostatu, pospešuje pravilno luĉenje hormona, antioksidans, u

narodu za isterivanje pantljiĉare. Sivozelenu pokoţicu ne treba bacati jer je najlekovitija.

Suncokret su koristili još ameriĉki Indijanci. Sadrţi 24% belanĉevina, 20% ugljenih hidrata,

47,3% ulja, zatim, fosfor, kalcijum, gvoţĊe, jod, kalijum, cink, magnezijum, niacin, vitamine

A, D, E (80mg), B3 (PP) i vitamin B12.

Lekovita svojstva suncoketa: Antikancerogen i antivirusni. Kikiriki se obavezno mora

preprţiti ili ispeći u rerni. Sadrţi 26% belanĉevina, 18,6% ugljenih hidrata, 47,5% ulja,

tiamin, linolinsku kiselinu, riboflavin, niacin. Ne preporuĉuje se svakodnevno uzimanje

kikirikija, jer moţe prouzrokovati visok krvni pritisak i krvarenje iz nosa. Ovo ne vaţi za

dijabetiĉare, koji ga mogu uzimati koliko ţele. Ima lekovita svojstva protiv depresije.

Susam je izuzetno bogat kalcijumom i gvoţĊem. Koristi se seme, koje je bledo ţute boje kao

dodatak jelima, proizvodima od testa, poslasticama. Posebno se koristi u orijentalnoj kuhinji.

Izuzetnu aromu ima ako se malo proprţi na tihoj vatri. Pored belog, postoje i braon i crni

susam.

Lekovita svojstva susama: Ako vam nedostaje kalcijum moţete potopiti jednu supenu kašiku

susama sa 0,5 dcl jogurta i ostaviti tokom noći. Ujutro pojesti na tašte.

Taan je susamov proizvod koji se koristi za pripremu alve, raznih kolaĉa, preliva za salate i

sliĉno.

Gomasio je zaĉin koji se priprema od susama i morske soli. Susam se dobro opere i preprţi na

dobro zagrejanom suvom tiganju, na tihoj vatri. So se odvojeno preprţi i kada se ohladi doda

se susamu. Masa se gnjeĉi tuĉkom u specijalnoj suribaĉi posudi ili avanu.

Lekovita svojstva gomasia: ublaţava zamor, jaĉa nervni sistem, jaĉa imuni sistem, protiv

glavobolja, muĉnine, povraćanja, morske bolesti.

Laneno seme je jedan od najvećih izvora prirodnog lignina i omega 3 masnih kiselina, pa

stoga ima antikancerogeno svojstvo, prirodni je razreĊivaĉ krvi i preventivno deluje na pojavu

kardiovaskularnih oboljenja, visokog holesterola i triglicerida, moţdanog udara, tromboze,

psorijaze, artritisa, protiv kamena u bubrezima i kamena u ţuĉi (kašiĉicu sirovog semena

ţvakati 30 minuta ujutro na tašte), protiv zatvora (potopiti seme u mlakoj vodi koja je

prokuvana i ohlaĊena i ostaviti da odstoji 6 ĉasova; pojesti ĉitavu masu uveĉe pred spavanje).

Najšira primena je kao dodatak hlebu i pecivima od integralnih ţitarica.

Lekovita svojstva lenenog semena: deluje kao laksativ, za iskašljavanje, protiv nadimanja i

zvatvora, pomaţe leĉenju astme i hroniĉnog kašlja.

Mnogima je problem kako da sami ispeku kikiriki, a da ga ne pregore ili ne presole i sliĉno.

Stavite V2 kg kikirikija u pleh. Poprskajte ga sa malo vode i malo protrljajte prstima. Kikiriki

ne treba da bude natopljen, već samo malo pokvašen. Posoliti ga sitnom morskom solju i

ponovo protrljati prstima. Ponovo još malo posoliti. Zagrejati rernu na 220°C i ubaciti pleh.

Smanjiti na 200°C i peći 15 min. Iskljuĉiti rernu i proveriti da li je peĉen, ne treba ga mešati.

Obiĉno mu treba još malo, pa ga treba ostaviti u iskljuĉenoj pećnici. Po mirisu moţete znati

kad je gotov, ali ipak proverite. Izvaditi i ohladiti. Sluţiti topao ili ohlaĊen, ne ljuštiti tanku

crvenu opnu, u njoj su vitamini, posebno grupe B.

Ostale semenke se pripremaju sliĉno, s tim što im treba manje vremena da se ispeku

(suncokret, golica, susam). Soja se opere i ostavi preko noći da nabubri. Dobro se procedi i

postupa se kao i sa kikirikijem.

Orasi, badem i lešnik se pokvase i posole i pripremaju kao kikiriki. Lešnik se ne soli, samo se

malo pokvasi. Badem se prvo popari vrelom vodom, ostavi 10-15 minuta i oljušti mu se

koţica. Zatim se posoli i peĉe u rerni kao ostale semenke, ili u šerpi na ringli, uz stalno

mešanje.

Hladno cedjena ulja i namazi

Predstavljaju vaţan deo ishrane, jer masnoće i proteini u ishrani treba da budu zastupljeni do

20%. Veoma je vaţno na koji naĉin su proizvedeni ulja i namazi,

jer se konvencionalnim naĉinom proizvodnje, gde je temperatura

preko 500°C, svi hranljivi sastojci koji se nalaze u semenkama

unište. Kod hladno ceĊenih (nerafinisanih) ulja temperatura ne

prelazi 110°C, što omogućava oĉuvanje nutritivnih i lekovitih

svojstava semenki od kojih se proizvodi. Na primer, 100 g

suncokretovog ulja sadrţi 80 mg vitamina E, dok ista koliĉina

bućinog ulja sadrţi 86 mg E vitamina. E vitamin - tokoferol je

prirodni antioksidans, koji u konvencionalnim uljima ne postoji,

tj. uništen je. Pored toga, ova ulja se koriste u tri puta manjoj

koliĉini i poţeljno ih je upotrebljavaiti više puta, ako se radi o prţenju.

Puteri i namazi (kikiriki, suncokret, golica, susam) se takoĊe proizvode tehnološkim

procesima koji garantuju oĉuvanje bioloških kvaliteta semenki. Obiĉno se pripremaju i

konzumiraju sa integralnim hlebovima i salatom.

Gi (Ghi) - preĉišćen puter

Gi potiĉe iz Indije i prvi put se spominje u starim indijskim tekstovima - ajurvede, koji su stari

više hiljada godina. Ajurveda bi se mogle najkraće definisati kao znanje, mudrost, koje ima

trajnu vrdnost i primenljivo je u svim civilizacijama i vremenskim dobima. To je znanje

celovitog pristupa ţivotu i nastalo je iz meditativne spoznaje indijskih mudraca - rišija,

dolazeći direktno i na nivou kosmiĉke svesti primenjive na materijalni svet. Ajurveda sadrţi

osam osnovnih grana medicine (pedijatriju, dijagnostiku, opštu medicinu, hirurgiju,

ginekologiju, oftamologiju, gerijatriju i otorinolaringologiju), koje su zasnovane na teoriji o

pet osnovnih ţivotnih elemenata: etar, voda, vazduh, vatra i zemlja; zatim na teoriji o došama

(telesnim tipovima): vata, pita i kafa; teoriji o tri male (mokraća, stolica, znoj); teoriji o sedam

dhatua (telesnih tkiva) i o teoriji o ţivotnom trojstvu: telo, um i duhovna svest. Ajurveda

govori o svim aspektima ljudskog ţivota, dajući savete koji su vekovima sluţili svima koji su

teţili skladu, miru, harmoniji i dugoveĉnosti.

Gi je preĉišćeni puter, odnosno puter osloboĊen vode, proteina, zasićenih masnih kiselina,

laktoze i ostalih ĉvrstih komponenti mleka, tako da se gi smatra posnim namazom. Koristi se

kao zamena za ulja i ostale masnoće u svakodnevnom kurvanju, kao namaz umesto putera,

margarina. Veoma je pogodan za prţenje, jer se za razliku od ostalih masnoća ne raspada na

visokim temperaturama i zadrţava svoj prirodni ukus. Rasprostranjena mu je primena u

medicini i kozmetici, jer ima sposobnost da upija lekovita svojstva biljaka i da ih pojaĉava.

Lekovita svojstva Gi -a: balansira višak stomaĉne kiseline, poboljšava probavu, utiĉe na

kvalitet pamćenja i uĉenja, usporava starenje organizma, podiţe celokupan imunološki sistem

organizma. Kod spoljne upotrebe smiruje iritirane sinuse (nanosi se na unutrašnju stranu

nosa), pomešan sa medom zaceljuje rane i smiruje upalne procese i plikove, pomešan sa

biljkama (ruzmarin, kamilica) blagotvoran je prilikom masaţe osetljive koţe.

Gi spada u lako svarljive masnoće i naš organizam ga koristi kao izvor energije, sporo

sagoreva i tako snabdeva organizam energijom tokom ĉitavog dana. Jedna kašiĉica Gi -a (5g)

sadrţi 45 kalorija, 0,0g proteina, 0,0g ugljenih hidrata, 0,0g vlakana.

Smatra se da je rok trajanja Gi -a neograniĉen ukoliko se ĉuva na hladnom mestu, a da sa

godinama njegova nutritivna svojstva rastu i da nakon 20 godina leĉi sve bolesti na svetu.

Soja

Soja potiĉe iz Kine, gde se koristi već preko tri hiljade godina. Zbog izuzetnih sastojaka koje

sadrţi, Kinezi je nazivaju "ĉudotvorno zrno" i "anĊeoska hrana". Soja je najkoncentrisanija

biljna hrana za koju se zna. Izuzetno visok procenat belanĉevina - proteina (43%) ubraja je u

najhranljiviju namirnicu. Radi poreĊenja, to je dva i po puta više od procenta koji sadrţi

juneće meso i 12 puta više od neobranog mleka. Izvanredna je zamena za meso, jer su

belanĉevine koje sadrţi mnogo kvalitetnije i prilagodljivije ljudskom organizmu.

Pored proteina, soja ima visok sadrţaj minerala i vitamina,

koji su izvanredno uravnoteţeni tako da odgovaraju ljudskoj

ishrani.

Soja se koristi u rasliĉitim oblicima: u zrnu, koje je najbolje

potopiti preko noći da nabubri, a zatim ga samleti (za šnicle,

sarmu, musaku), ili ga ispeći kao kikiriki; kao brašno se

koristi za dodatak i mešanje sa ostalim ţitaricama i kao

osnovu za pripremu soja majoneza; od nje se pravi mleko,

koje je potpuna zamena za kravlje mleko i sir - tofu, koji je

veoma popularan u ĉitavom svetu; zatim, soja sos (tamari i

soju), kao zaĉin i dodatak jelima, posebno pirinĉu i ĉorbama.

Soju ne treba preterano konzumirati, jer spada u jaku hranu.

Poţeljno je uzimati je 2 do 3 puta nedeljno i u manjim

koliĉinama.

Miso je sojina pasta koja se dobija dugotrajnim procesom fermentacije sojinih zrna, soli i

neke od ţitarica (jeĉma, pirinĉa, pšenice). Proces fermentacije dovodi do potpunog

razgraĊivanja sojinih zrna i ţitarica na hranljive sastojke koji se izuzetno lako i brzo vare.

Bogat je enzimima, ugljenim hidratima, esencijalnim uljima, vitaminima, mineralima,

proteinima i sadrţi 18 aminokiselina meĊu kojima i 8 esencijalnih.

Odnos hranljivih materija je izuzetno izbalansiran, pa se miso preporuĉuje u svakodnevnoj

ishrani, kao supa (u kombinaciji sa algama i povrćem), dodatak jelima, sosovima, varivima,

testeninama, namazima. Mala koliĉina miso-a ima izuzetno visoku hranljivu vrednost, a

bakterija koju sadrţi i koja pomaţe varenju i otklanja nepoţeljne bakterije u crevima, moţe

izazvati neprijatnosti ukoliko se miso ne koristi prema datom uputstvu. Obiĉno se koristi

jedna kafena kašiĉica miso -a na litar vode.

Sazreli miso je obiĉno tamne boje i punog i jakog ukusa i nisu mu potrebni nikakvi dodaci. U

Japanu se proizvode na stotine vrsta misoa, koji imaju razliĉite boje i ukuse, što zavisi od

sastojaka koji se koriste i naĉina proizvodnje.

Miso nije samo hrana, već je i lek, jer ima posebne zdravstvene efekte koji su vekovima

poznati, ne samo u Japanu, već širom sveta. Miso sadrţi visoke koliĉine glikoze koja nam

daje energiju, pa se preporuĉuje kod izuzetnih psihofiziĉkih napora i tokom zime kada

zagreva telo i spreĉava osećaj hladnoće.

Lekovita svojstva miso -a: Bogat je mineralima, što utiĉe na uravnoteţavanje metabolizma.

Sadrţi enzime, koji pomaţu i pospešuju varenje. Miso hrani koţu i krv i ubrzava gradnju tkiva

i ćelija koţe, pa doprinosi lepoti, jaĉa kosu i daje joj sjaj.

Pošto sadrţi linolinsku kiselinu i lecitin, koji rastvara holesterol i omekšava krvne sudove,

spreĉava i ublaţava posledice kardiovaskularnih oboljenja, ateroskleroze i vosokog krvnog

pritiska. Jaĉa imuni sistem i tako spreĉava alergije i tuberkolozu. Ublaţava loše efekte

preteranog pušenja i uzimanja alkohola. Utiĉe na ublaţavanje posledica svih vrsta

radioaktivnog ozraĉenja.

Najpoznatije vrste misoa su: mugi miso, kome miso i haĉo miso.

Mugi miso - priprema se od jeĉma i brţe fermentira od soja misoa. Najpopularniji je jer je po

ukusu najprivlaĉniji. Inaĉe ima najviše minerala od svih vrsta misoa.

Kome miso - pored soje sadrţi i pirinaĉ i preporuĉuje se korišćenje u letnjim mesecima.

Haĉo miso - priprema se samo od sojinog zrna i najbogatiji je belanĉevinama. Pravi se sa

najmanjom koliĉinom soli i najsuvlji je u odnosu na ostale vrste.

Miso supa

* 1L vode * 1 kašikica misoa

* 1 kašikica biozaĉina * 1 lovorov list

* 1/2 kašikice Ċumbira

Prokuvati vodu sa zaĉinima oko 3 min od kada prokuva i skinuti sa vatre. Ostaviti nekoliko

min da se prohladi i razmutiti miso. Ova supa je kao lek protiv prehlada, malaksalosti,

iscrpljenosti. Po ţelji se moţe dodati sitno izrendano razno povrće.

Tamari - Soja sos priprema se od soje i morske soli. Proizvod je koji nastaje od teĉnosti koja

istiĉe prilikom fermentacije misoa. U odnosu na soju (koji se priprema od soje, ţita, vode,

morske soli i kodţi alge) ima jaĉi i oštriji ukus i miris i tamnije je boje. I tamari i soju sadrţe

organske aminokiseline, mikroorganizme i fermente koji pomaţu varenju. Tamari i soju se

koriste kao dodatak jelima, supama, pirinĉu, kao zaĉini i umesto soli. Vaţno je imati u vidu da

se so u fermentisanim proizvodima veoma razlikuje od uobiĉajene soli i postepeno bi trebalo

preći na potpuno korišćenje tamarija prilikom pripremanja jela. Pored toga tamari je vrlo

bogat proteinima.

Sojino mleko je izuzetno hranljiv i zdrav napitak, koji zamenjuje kravlje mleko. Po sastavu je

veoma uravnoteţeno, jer sadrţi vitamine i minerale, proteine, nezasićene masne kiseline (50-

60% više od kravljeng mleka) i posebno gvoţĊe, a uopšte ne sadrţi holesterol ni mleĉni šećer,

koji je uglavnom u kravljem mleku uzroĉnik raznih alergijskih smetnji. Sojino mleko takoĊe

ne sadrţi bilo kakve nadraţujuće sastojke, pa je lako svarlji-vo i mogu ga konzumirati bebe i

deca. Preporuĉuje se onima koji pate od kardiovaskularnih bolesti i visokog krvnog pritiska,

ateroskleroze i holesterola. Ima prirodan blag pomalo slatkast ukus i fini miris.

Najĉešće se moţe nabaviti kao mleko u prahu, a moţete ga pripremiti i sami od sirovog zrna

soje.

Mleko se priprema na sledeći naĉin: 3 šolje sojinog zrna dobro oprati i potopiti da odstoji

preko noći. Procediti (vodu baciti) i samleti mašinom za meso dva puta. Naliti sa 6 litara vode

i kuvati da provri. Kada provri dodati 1 dcl hladne vode i postupak ponoviti tri puta. Kada

treći put provri skinuti sa vatre i sipati u cediljku obloţenu sa nekoliko slojeva ĉiste gaze, koja

je postavljena iznad većeg lonca ili plastiĉne posude da se procedi. Skupiti krajeve gaze i

ĉvrsto ih zavrtati da bi se iscedilo što više teĉnosti, tj. soja mleka. Masa koja ostane u gazi

naziva se okara i moţe da se koristi za pripremu ćufti od povrća, proje, slanog peciva, hlebova

i si. Kod korišćenja okare treba voditi raĉuna da joj je trajnost ograniĉena na dva do tri dana

na hladnoj temperaturi.

Tofu je sir od soje koji se pravi od sojinog mleka. To je najpopularniji i najrasprostranjeniji

sojin proizvod koji se koristi u ljudskoj ishrani. Blagog je i prijatnog ukusa i lako prima

zaĉine, tako da se moţe pripremati na razliĉite naĉine i u kombinaciji sa drugom hranom.

Obzirom da tofu ne sadrţi balastne materije preporuĉuje se konzumiranje sa ţitaricama i

povrćem. Tofu se ĉuva u friţideru u posudi sa vodom, da voda prekrije tofu, do desetak dana.

Vodu treba menjati svaka dva dana. Veoma je bogat kalcijumom, fosforom, gvoţĊem,

tiaminom, riboflavinom, niacinom i panteonskom kiselinom. Tofu u našem telu preventivno

deluje na spreĉavanje nastanka bolesti krvnih sudova, visokog krvnog pritiska i osteoporoze.

Tofu se moţe konzumirati u sirovom stanju, mariniran, prţen ili blago obaren na soja sosu

(tamari ili soju).

Alge

Alge su plodovi mora izuzetno bogati mineralima i vitaminima, proteinima i lako svarljivim

ugljenim hidratima. Od minerala najviše imaju kalcijum, fosfor, gvoţĊe, jod, magnezijum,

natrijum, a od vitamina A, B1, B12 i C.

Lekovito dejstvo algi je od davnina poznato, posebno kada su u

pitanju teška oboljenja; u savremeno doba - kancer. Visok sadrţaj

minerala pomaţe proĉišćenju organizma i krvi kao i otklanjanju

kiselosti, izazvane pre svega preteranim unošenjem mesa, mleĉnih

proizvoda i belog šećera. Alge pomaţu spreĉavanje i leĉenje mnogih

savremenih bolesti: raznih vrsta alergija, anemiju, aterosklerozu, visok krvni pritisak, nervne

poremećaje, artritis, reumatizam. Kod izuzetno teških bolesnika, koji su podvrgnuti ozraĉenju

i u post-terapiji leĉenja kancera preporuĉuje se mala koliĉina u svakodnevnoj ishrani.

Najpoznatije alge koje moţete naći na našem trţištu su: kombu, vakame, arame, nori, hidjiki.

Dobro se kombinuju sa svim vrstama integralnih ţitarica i povrćem.

Med

Med je prirodna hrana koja je, zbog visokog sadrţaja vitamina, minerala, ugljenih hidrata,

proteina i masti, u mogućnosti da nadoknadi svaki nedostatak koji se moţe javiti u našoj

svakodnevnoj ishrani. Minerali potiĉu iz zemljišta na kome rastu biljke i dospevaju u nektar

od koga pĉele prave med. Polen je izuzetno bogat vitaminom C (mnogo više od skoro svih

vrsta voća i povrća) i od koliĉine polena u medu zavisi i obogaćenost meda vitaminom C.

Polen takode sadrţi proteine i masti i razne ugljene hidrate (šećer, skrob, celuloza).

Med je gradivna hrana, prepuna materija neophodnih za razvoj i

obnovu ćelija. On vrlo brzo oslobaĊa dosta energije i predstavlja

izvor pogonske energije srca. Mišići funkcionišu tako što koriste

ugljene hidrate i proteine. U medu je sadrţan prirodni šećer i veoma

mala koliĉina meda zadovoljava dnevne potrebe organizma.

Veruje se da postoji direktna meĊuzavisnost produţenja ljudskog

veka i koliĉine i vrste hrane koja se dnevno unese u ogranizam.

Dovoljno je da se u toku dana uzmu dve kašiĉice meda sa dve ĉaše

vode i dve kašike jabukovog sirćeta.

Prednosti meda u odnosu na druge vrste šećera su: brzo i lako se asimiluje (u krv dospeva

nakon 20 minuta od uzimanja), odmah zadovoljava potrebu za energijom i tako omogućava

vrlo brz oporavak u sluĉaju umora i iscrpljenosti, deluje umirujuće na organizam, ne

nadraţuje zidove organa za varenje, manje opterećuje bubrege. Izuzetno je dobar za sportiste,

koji svoje rezerve energije ţele svakodnevno da zadrţe na visokom nivou, lako se vari i ne

opterećuje ţeludac, zadrţava telesnu masu, povećava izdrţljivost prilikom napornih

takmiĉenja i treninga.

Blagotvorno dejstvo meda posebno je primenjeno u narodnoj medicini kod leĉenja bolesti

disajnih organa i svih vrsta nazeba i kašlja, anemije, smanjenja krvnog pritiska, ublaţavanja

napetosti celokupnog organizma i poboljšanja sna, ublaţavanja noćnog grĉenja mišića,

leĉenja opekotina i noćnog mokrenja kod dece. Med ima posebno antiseptiĉko i antialergijsko

dejstvo, jer u sebi ne sadrţi bakterije - one ne mogu da opstanu u medu.

Za dobar san i povećanje otpornosti organizma uveĉe pred spavanje preporuĉuje se uzimanje

kašiĉice meda razmućene u šolji toplog mleka. U kombinaciji sa orasima i limunom efikasno

leĉi anemiju: u 1/2 kg meda dodati istu koliĉinu mlevenih oraha i sok od jednog limuna.

Uzimati po kašiĉicu ujutro na tašte.

Za jaĉanje organizma dobro je tokom dana povremeno uzimati po kašiku sledeće mešavine: 2-

3 kašike meda sa rendanom jabukom i sokom od pomorandţe.

Leĉenje hroniĉnih oboljenja disajnih organa, sinusa i grla i neotpornosti na ĉeste nazebe,

prehladu i sliĉno. Vrlo je efikasno: u toku mesec dana konzumirati od 2,5 do 3 kg vrcanog

meda; najbolje da to budu bagremov, livadski i šumski (po 1 kg).

Med je vrlo prijatnog ukusa i treba ga koristiti u svakoj prilici umesto šećera i ostalih

zaslaĊivaĉa. Najbolje ga je uzimati posle jela, po dve kašiĉice nakon svakog obroka. Med

treba drţati u staklenim ili plastiĉnim posudama (nikako metalnim), a prilikom jela koristiti

drvenu, plastiĉnu, keramiĉku ili staklenu kašiĉicu. U dodiru sa metalom dolazi do oksidacije i

stvaranja štetnih materija.

Matiĉni mleĉ

Smatra se da je matiĉni mleĉ zbog svojih svojstava najsavršenija supstanca u prirodi i

najsnaţniji biostimulator, bioenergator i imunotonik. Mleĉ je jedini prirodni proizvod koji ima

preko 150 biološki aktivnih sastojaka: sadrţi svih pet hranljivih i gradivnih materija koje

stvaraju ţivot - belanĉevine, masti, ugljene hidrate, vitamine grupe B, E i C, najvaţnije

minerale, enzime, koenzime, 23 aminokiseline meĊu kojima i 8 esencijalnih. Posebno

svojstvo matiĉnog mleĉa je u tome što on deluje na nivou ćelije - ulazi u ćeliju, vrši

detoksikaciju, stimuliše funkciju ćelije i njenu deobu. Matiĉni mleĉ je jedini prirodni proizvod

koji ima sposobnost da regeneriše ćeliju, da je obnavlja i podmlaĊuje što se odnosi ne samo na

zdrave i nove, već i na oštećene i bolesne ćelije, pa stimuliše rast i razvoj i usporava starenje

organizma.

Matiĉni mleĉ deluje na sve delove našeg organizma: nerve, mozak (koncentracija, sposobnost

pamćenja, uĉenje, koordinacija pokreta), jaĉa imunološki sistem i povećava otpornost, jer

biostimulatori koje sadrţi podstiĉu stvaranje antitela i leukocita, a prirodni antibiotici koje ima

- 40 prirodnih antibiotika - uništavaju bakterije i viruse. Poboljšava prokrvljenost i cirkulaciju

i time povoljno utiĉe na kardiovaskularni i nervni sistem, ublaţava propadanje nervnih ćelija,

normalizuje krvni pritisak, usporava proces ateroskleroze, pojavu proširenih vena, infarkta i

ubrzava izleĉenje već postojećih kardiovaskularnih bolesti.

Stimuliše rad ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem i otklanja uzroke mnogih bolesti. Deluje na

tiroidnu ţlezdu koja reguliše metabolizam i tako pomaţe balansiranju metabolizma. Obnavlja

funkciju pankreasa i pomaţe prirodnom luĉenju insulina, a sanira i psihiĉke poremećaje

nastale usled dijabetesa. Normalizuje hormonski status kod ţena i muškaraca i pomaţe

otklanjanju uzroka steriliteta.

Normalizuje rad nadbubreţnih ţlezda i luĉenje adrenalina, što utiĉe na povećanje otpornosti

na stres i ublaţava i otklanja posledice stresa. Reguliše rad svih vitalnih organa i tkiva i tako

ubrzava izleĉenje bolesti srca, bubrega, bešike, bronhitisa, astme. Regeneriše jetru jer joj daje

gotove enzime i tako odmara jetru. Utiĉe na pokretljivost kiĉmenog stuba i ublaţava bolove

nastale usled poremećaja kiĉmenog stuba. Jaĉa nervni sistem i utiĉe na poboljšanje psihiĉkog

stanja i raspoloţenja uopšte. Ubrzava detoksinaciju organizma i sanira posledice

radioaktivnosti i poboljšava opštu vitalnost organizma.

Matiĉni mleĉ mogu koristiti svi bez obzira na godine i zdravstveno i psihofiziĉko stanje, a

posebno se preporuĉuje svima koji su izloţeni izuzetnim umnim i fiziĉkim naporima i rade u

ekstremno teškim uslovima. Matiĉni mleĉ je veoma teško saĉuvati: kada se izvadi iz košnice

traje svega 48 sati, ako se odmah stavi u med moţe se saĉuvati do 7 dana, a nakon toga se

glavna svojstva, tj. njegova bioaktivnost, gube, ali se odreĊena svojstva mogu saĉuvati do

godinu dana.

Zbog svih ovih svojstava koje matiĉni mleĉ poseduje nauĉnici su skoro trideset godina radili

na tome da pronaĊu oblik u kome će se matiĉni mleĉ moći oĉuvati duţe od nedelju dana.

Tako je Ruska akademija nauka poĉetkom devedesetih godina uspela da posebnom metodom

liofilizacije izdvoji i saĉuva matiĉni mleĉ u obliku granula sa garantovanim rokom upotrebe

do 2 godine.

Malteks - Jeĉmeni slad

Malteks je ekstrat jeĉmenog slada, dobijen posebnim tehnološkim postupkom, kojim su

maksimalno saĉuvana hranljiva svojstva zrna jeĉma. U obliku je meda tamne boje, sa jakim

mirisom i ukusom. Koristi se kao zamena za šećer i med, posebno je zahvalan u pekarskoj

industriji.

Ima izuzetnu nutritivnu vrednost, jer pored prostih i sloţenih šećera sadrţi belanĉevine i

ugljene hidrate, bogat je mineralima: kalijum, fosfor, natrijum, magnezijum, kalcijum,

gvoţĊe, i vitaminima A, B grupe E. Zbog toga je vaţan za ishranu dece, sportista, trudnica,

rekonvalescenata, onih koji pate od hroniĉnog bronhitisa, kašlja i oteţanog disanja.

Jabukovo sirće

Jabukovo sirće je vaţna namirnica u prirodnoj i zdravoj ishrani, jer ima visok sadrţaj

kalijuma, koji je neophodan za rast, razvoj i odrţavanje mekoće i gipkosti telesnih tkiva.

Kalijum se poredi sa kalcijumom, jer je neophodan mekim tkivima na isti naĉin na koji je

kalcijum potreban tvrdim tkivima.

Nedostatak kalijuma moţe izazvati mnogobrojne tegobe, meĊu kojima je najteţe oboljenje

zglobova. Da vašem organizmu nedostaje kalijum moţete

primetiti, pre svega, po tome što gubite ţivotni elan i imate

osećanje duboke obeshrabrenosti. Postajete letargiĉni i lenji, jer

osećate duhovni i fiziĉki umor i veoma se lako zamarate zbog

slabosti koju osećate u mišićima. Ujutru jako teško ustajete i

osećate se iscrpljeni. Zatim, osetljiviji ste na hladnoću, posebno

ruke i tabani i podloţni ste ĉestim nazebima; skloni ste zatvoru;

gubite apetit i osećate gaĊenje i povraćanje; kvare vam se zubi;

koţa vas ĉesto svrbi, a dolazi i do pojave bubuljica; opada vam

kosa; nokti se cepaju; posekotine vam teško zarastaju; noću vam se

grĉe mišići na nogama; tabani vam otvrdnjavaju i podloţni su

ţuljevima; noću nemirno spavate. Svi ovi simptomi se povremeno

javljaju i teško je otkriti da vam nedostaje baš kalijum.

Sa godinama starosti, koliĉina kalijuma koja je neophodna organizmu se povećava. Najbrţe

će se nadoknaditi kalijum ako se ujutro na tašte srce i uveĉe pred odlazak u postelju uzme

napitak spravljen od dva decilitra vode i jednom kašiĉicom jabukovog sirćeta. Ovom rastvoru

moţete dodati i kašiĉicu meda, posebno ujutru.

Pored toga što je bogato kalijumom, jabukovo sirce ima mnogobrojnu lekovitu primenu, jer

vezuje kalijum sa drugim mineralnim sastojcima. Bogato je fosforom, kalcijumom,

sumporom, gvoţĊem, natrijumom, hlorom, magnezijumom, odnosno svim mineralima koji se

nalaze u samoj jabuci.

Najbolji rezultati primene jabukovog sirćeta primećeni su kod leĉenja hroniĉnog umora,

visokog krvnog pritiska, migrene, zapaljenja grla, vrtoglavice, trovanja hranom (uništava

štetne bakterije u sistemu za varenje), zapaljenja bubrega, infekcije bešike i smanjenja telesne

teţine. Za leĉenje hroniĉnog umora najbolje je uzimati mešavinu jedne šolje meda sa tri

kašiĉice jabukovog sirćeta. Uveĉe pred spavanje treba uzeti dve kašiĉice ove smese.

Kod zapaljenja grla, kašiĉicu jabukovog sirćeta izmešati sa jednom ĉašom vode i na svakih sat

vremena ispirati grguranjem, a zatim popiti. Ukoliko ţelite da se oslobodite viška kilograma,

preporuĉuje se uzimanje jedne ĉaše vode sa dve kašiĉice jabukovog sirćeta izmeĊu dva

obroka. Jabukovo sirce ubrzava sagorevanje masnog tkiva u organizmu i spreĉava njegovo

nagomilavanje.

Potrebe svakog pojedinog organizma za kalijumom su individualne, pa se preporuĉuje

povećanje dnevne doze ukoliko za to osećate potrebu ili primetite neke od navedenih

simptoma nedostatka kalijuma.

Zaĉini

Upotreba biljnih zaĉina i mirodija u ishrani povezana je sa obiĉajima, navikama i kulturnom

tradicijom naroda.

Zaĉini bi se mogli definisati kao aromatiĉno bilje koje koristimo u kulinarstvu u obliku praha,

listića, plodova, bobica, semenki, cvetnih latica, pupoljaka i korenĉića. Dodajemo ih jelima u

sveţem ili sušenom stanju da bismo oplemenili i

poboljšali miris, ukus i estetski izgled hrane.

Najrasprostranjenija i najpraktiĉnija primena zaĉina je u

obliku praha, koji treba ĉuvati u hermetiĉki zatvorenim

posudama, jer lako ishlapljuje i gubi miris i ukus.

Pored prijatnog ukusa i mirisa koji daju hrani, zaĉini su

veoma bogati vitaminima i mineralima i imaju brojne

lekovite sastojke, tako da stimulišu luĉenje sokova za

varenje i ublaţavaju odreĊene tegobe u organizmu.

Treba ih uzimati u umerenim koliĉinama, posebno ako su oštrog i jaĉeg ukusa, da ne bi

izazvali neţeljene efekte. Uobiĉajeni zaĉini na našem podruĉju su biber, aleva paprika,

peršun, mirodija, beli luk, lovorov list, celer. Ali, zbog uticaja stranih kultura, sve više se

koriste i drugi, egzotiĉniji zaĉini.

Ne postoje stroga pravila i ograniĉenja prilikom korišćenja zaĉina. Oni ĉine vašu trpezu

bogatijom i maštovitijom i od vaše inventivnosti i liĉnih aspiracija u kulinarstvu u mnogome

zavisi kako ćete prilagoditi i spojiti odreĊene ukuse. Ako već posedujete izvesno kulinarsko

iskustvo, lako moţete da u vašu ishranu uvedete nove zaĉine. Za poĉetak, dovoljno je da

uobiĉajenim zaĉinima i naĉinu pripremanja jela dodate neki od egzotiĉnih i da probate da li

vam prija. U poglavlju o receptima ovog priruĉnika pronaći ćete upravo i takve recepte koji

vam omogućavaju da u svoju ishranu bez velikih izmena polako uvedete dodir drugih

kulinarskih kultura.

Osnovne karakteristike navedenih zaĉina daju se kao orijentacija u svakodnevnoj primeni i

njihovom kombinovanju:

Aleva paprika: sušena paprika, mlevena paprika, tucana paprika, slatka paprika ili ljuta crvena

paprika, koristi se prilikom pripremanja ĉorbi, sosova, pasulja, sarmi i variva. Bogata je

vitaminom C i karotinom.

Ljuta paprika pojaĉava cirkulaciju i znojenje, proĉišćava creva, uništava gliste i parazite u

crevima, proĉišćava znojne ţlezde, pomaţe rastvaranju krvnih ugrušaka i lakšu apsorpciju

hranjljivih materija. Anis (moraĉ, janez): koristi se list i seme, koje je jaĉeg ukusa i sliĉan je

mentolu.

Anis se koristi u pripremi salata, sosova, jela od povrća i ĉorbi, kao i testa i kolaĉa. Poboljšava

varenje, smanjuje nadimanje, ublaţava kašalj, glavobolju i smiruje zapaljive procese.

Biber je poreklom iz Indije, a smatra se najpopularnijim zaĉinom, zastupljenim u svim

svetskim kuhinjama. U obliku je zrna ili praha, a moţe biti crni biber ili beli biber (zeleni

biber). Najbolje ga je mleti pred samu upotrebu. Olakšava varenje hrane, deluje stimulativno

na krvotok.

Beli luk: koristi se uglavnom u sveţem stanju (iseckan, izgnjeĉen ili isceĊen) ili kao prah.

Njegova upotreba je veoma rasprostranjena jer deluje i kao antiseptik, poseduje i antibiotska

svojstva, sniţava krvni pritisak, poboljšava probavu.

Mirodjija: koriste se igliĉasti listići u sveţem ili sušenom stanju. Veoma je aromatiĉna i

dodaje se ĉorbama, sosovima, varivima (posebno grašku i tikvicama), turšiji. Mirodjija

pojaĉava rad bubrega, ublaţava grĉeve u stomaku (ĉaj), jaĉa otpornost organizma.

Peršun: uglavnom se koristi u sveţem obliku i vrlo je omiljen u ĉitavom svetu, u skoro svim

jelima od povrća, supama, ĉorbama, sosovima, prelivima. Bogat je vitaminima C, A, B1, B2 i

E. Sniţava pritisak, smiruje nerve, izbacuje toksine iz tela, ublaţava bolove. Koristi se i kao

ĉaj.

Celer: upotrebljava se i list i koren, kao dodatak supama, ĉorbama varivima, sarmi i salatama.

Ublaţava reumatiĉne tegobe i sniţava krvni pritisak, pomaţe probavu i apsorpciju,

podmlaĊuje, ublaţava bol u zglobovima.

Lorberov list - lovorov list: potiĉe iz mediteranskih zemalja i veoma je aromatiĉan. Posebno

se koristi u kombinaciji sa razliĉitim zaĉinima za pripremu jela od pasulja, soje, kupusa,

paradajza, peĉurki. Smanjuje nadimanje, uklanja neprijatne mirise.

Bosiljak: koristi se lišće, sveţe ili sušeno, pre svega za salate, ĉorbe, sosove i prelive, a

posebno jela od paradajza. Dodaje se pri samom kraju kuvanja, radi jaĉe arome. Bosiljak ima

umirujuće dejstvo, opušta, ĉak i uspavljuje. Pospešuje varenje i pojaĉava apetit. Koristi se kao

ĉaj.

Nana - menta: ima izrazito osveţavajući miris i ukus, pa se dodaje jakim i teškim jelima.

Koristi se kao dodatak kremovima i sladoledima. Olakšava varenje. Nana kao ĉaj deluje

delotvorno na stomaĉne tegobe. Pomaţe kod odvikavanja od pušenja.

Ţalfija: potiĉe sa Mediterana, prijatnog je mirisa i gorkog ukusa. Koristi se kao dodatak

sosovima, a najviše se upotrebljava u specijalitetima Srednjeg Istoka. Smatra se jednom od

najlekovitijih biljaka - sniţava temperaturu, proĉišćava krv, ublaţava glavobolju i nervnu

napetost, pospešuje varenje, ima antiseptiĉko dejstvo.

Majĉina dušica: ima prijatan miris i pomalo oštar ukus, koristi se za razne ĉorbe, posebno od

paradajza. Deluje kao prirodni konzervans. Umiruje nerve i ublaţava stomaĉne tegobe.

Majĉina dušica se koristi i kao ĉaj za otklanjanje promuklosti i proĉišćavanje disajnih organa i

krvi.

Hren: upotrebljava se koren, uglavnom kao dodatak salatama, sa majonezom ili pavlakom i

varivima. Hren ima oštar, ljut ukus i treba ga obazrivo koristiti. Ima najviše vitamina C od

svih biljaka, kao i antibiotske sastojke. Posebno je delotvoran kod leĉenja glavobolje, obolelih

disajnih organa, zatim jaĉa krvne sudove, ublaţava dijabetis, sniţava krvni pritisak, pojaĉava

intelektualne sposobnosti i opštu vitalnost organizma.

Origano: veoma je aromatiĉan i ima opor i gorkast ukus. Najviše se koristi u italijanskoj,

španskoj i grĉkoj kuhinji u jelima od povrća, pirinĉa i testa. Efikasno leĉi upale disajnih

organa, glavobolje, iznurenost i prehlade, a pomaţe varenju i smiruje ţeludaĉne tegobe.

Kapar: koriste se pupoljci biljke (marinirani), kao i sušeno seme, kao dodatak salatama i

sosovima, najviše u mediteranskom kulinarstvu. Podstiĉe varenje i otvara apetit.

Ruzmarin: ima intenzivan miris i najviše se koristi u italijanskoj kuhinji, uglavnom za supe,

ĉorbe, marinade, sosove. Koristiti ga obazrivo, da miris ne preovlada ĉitavim jelom. Ruzmarin

deluje stimulativno na krvotok i varenje, pomaţe kod malaksalosti.

Majoran: aromatiĉan je i koristi se u ĉorbama, varivu, peĉurkama, jelima od sira. Veoma se

rasprostranjeno koristi. Sadrţi vitamine A i C, a smiruje kašalj i prehladu.

Melisa: koriste se listići koji imaju miris sliĉan limunu, pa je zovu i limun-trava. Sluţi kao

dodatak supama, sosovima, za marinade, slatko. Ima visok sadrţaj vitamina C, pa jaĉa

otpornost organizma, smiruje nerve i poboljšava san.

Djumbir: potiĉe iz tropskih predela jugoistoĉne Azije. Djumbir se koristi u sveţem i sušenom

stanju ili kao prah. Zastupljen je u Indijskoj kuhinji, za pripremu jela od povrća, ĉorbi, sosova,

pirinĉa, kao i poslastica.

Lekovita svojstva djumbira: smiruje kašalj i prehladu, spreĉava pojavu glavobolja i migrene,

ima antiseptiĉno dejstvo. Obloge od djumbirove vode povećavaju cirkulaciju i šire krvne

sudove, ublaţavaju akutne i hroniĉne bolove kod reumatizma, artritisa, kiĉme, stomaĉnih

grĉeva, kamena u bubregu i ţuĉnoj kesi, zubobolje, asmatiĉnih napada, bronhitisa, zapaljenja

jetre, prostate, ubrzavaju regeneraciju oštećenog tkiva, ublaţavaju napetost mišića.

Ĉaj protiv prehlade:

* 1 koren djumbira (sveţ ili osušen) ili 2 kašikice praha

* 1 kašikica malteksa ili meda * 1/2 limuna

U pola litra vode staviti opran i iseĉen koren i kuvati oko 20 min. Skloniti sa vatre i ostaviti da

se ohladi na oko 50°C. Dodati zaslaĊivaĉ, a zatim limun. Piti dok je topao i sveţ.

Djumbirova voda se priprema na sledeći naĉin: prokuvati 4,5 L vode i smanjiti temperaturu.

U meĊuvremenu izrendati 100 - 140 grama sveţeg korena djumbira (rendati kruţno) ili uzeti

30 - 40 g. praha i u platnenoj kesici ili višeslojnoj gazi staviti u vodu i ostaviti da krĉka 5 min.

Voditi raĉuna da voda sa djumbirom ponovo ne provri, jer će biti uništeni aktivni sastojci

Ċumbira. Povremeno stisnuti vrećicu sa Ċumbirom uz zid lonca da bi se dobila tamno smeĊa,

mirišljava teĉnost. Obloge treba da budu vrele kada se stavljaju na obolelo mesto. Voditi

raĉuna da koţa ne izgori. Oblogu prekriti suvim peškirom da bi se što duţe zadrţala vrelina.

Kari: osnovni zaĉin u Indijskoj kuhinji, po kome je najpopularnije jelo u Indiji dobilo naziv

"kari". Veoma je pikantan i pravi se kao kombinacija nekoliko zaĉina (cimet, kardamom,

karanfilić, kim, korijander, crni biber) koji se melju u prah.

Kajen: ljut, oštar zaĉin, sliĉan alevoj paprici, poznat je i pod imenom indijski biber ili crveni

biber. Predstavlja mešavinu ĉilija - španski biber i gvinejski biber. Najviše je zastupljen u

meksiĉkoj i indijskoj kuhinji.

Korijander: spada meĊu najstarije zaĉine, a potiĉe iz jugoistoĉne Evrope. U Indiji, Kini i

Egiptu se gaji već hiljadama godina. Veoma je aromatiĉan i koristi se u obliku zrna, praha i u

sveţem obliku. Listovi podsećaju na peršunov list i dodaje se jelima na samom kraju, posebno

indijskim ĉorbama i karijima. Zrno i prah se koriste posebno u indijskoj kuhinji, za pripremu

jela od povrća, ali i poslastica. U našoj kuhinji se koristi u obliku zrna, kao dodatak turšiji.

Lekovita svojstva korijandera: prirodni je diuretik, ĉisti bešiku, pomaţe probavu, olakšava

probleme muĉnine, morske bolesti i povraćanja, ublaţava koţne upale.

Šafran: prah tamno narandţaste boje koji daje jelima lepu ţutu boju. Indijska jela se ne mogu

ni zamisliti bez ovog zaĉina. Šafran se koristi za pripremanje ĉorbi, jela od povrća, karija,

pirinĉa (basmati). Da bi se dobilo pola kilograma praha potrebno je 75 hiljada cvetova, pa je

zbog toga najskuplji zaĉin na svetu.

Kurkuma - tumerik: veoma sliĉan šafranu po boji koju daje jelima, ali je ukus malo oštriji i

oporiji, a boja svetlije i sveţije narandţasta. Primenjuje se kao i šafran, u svim indijskim

jelima naići ćete na boju i ukus kurkume.

Lekovita svojstva kurkume: proĉišćava krv, pomaţe kod oboljenja disajnih organa, kašlja i

astme, ublaţava artritis, ima protivupalna svojstva, odrţava floru creva u ravnoteţi, pomaţe

kod leĉenja dijabetisa jer reguliše nivo šećera u krvi.

Kardamom: koristi se u zrnu i prahu i jedan je od najskupljih zaĉina na svetu. Posebno je

omiljen u Indiji, Švedskoj i zemljama bivšeg Sovjetksog Saveza. Kardamom se koristi u

mešavinama zaĉina, za pripremanje jela od povrća, karija i slatkiša (indijski puding, švedske

pogaĉice). U arapskim zemljama dodaje se crnoj kafi.

Lekovita svojstva kardamoma: aromatiĉan, stimulativan i osveţavajući, pomaţe probavu,

osveţava dah, podstiĉe rad srca, jaĉa pluća. Treba ga koristiti u malim koliĉinama.

Pimet: popularan je u Meksiku, Indiji i Jamajci. Ima sliĉan ukus biberu, ali nema toliku ljutinu

i oštrinu. Pimet je prijatnog mirisa i koristi se za ĉorbe, pikantne umake, turšiju, kolaĉe.

Kim: koristi se seme koje je tamno braon boje, kao dodatak jelima od mahunarki, kupusa,

pecivu i hlebu, krem sirevima. Posebno je omiljen u skandinavskoj i nemaĉkoj kuhinji. Kim

sveţem obliku (list) koristi se kao dodatak salatama, barenom povrću i sosovima. Bogat je

proteinima i olakšava varenje i ublaţava grĉeva u stomaku, posebno se daje novoroĊenim

bebama u obliku blagog ĉaja.

Cimet: aromatiĉna kora tropskog cveta koji se koristi i kao prah. Koristi se kao dodatak

poslasticama, a na Dalekom Istoku i u Indiji i za pripremu slanih jela.

Lekovita svojstva cimeta: okrepljuje telo i deluje anti-septiĉno i detoksiĉno na organizam,

poboljšava probavu, podstiĉe znojenje, koristan je kod prehlada i kašlja. Koristi se u malim

koliĉinama i u kombinaciji sa drugim zaĉinima.

Vanila: aromatiĉan plod tropske biljke, po obliku sliĉan boraniji. Vanila se koristi kao šipka,

prah ili ekstrat vanile za pripremu kolaĉa i ostalih poslastica. Vanila je omiljena u ĉitavom

svetu.

Karanfilić: osušeni cvetni pupoljci jakog, prijatnog mirisa i gorkasto -ljutkastog ukusa. Koristi

se za pripremanje slanih jela, poslastica, toplih napitaka (jogi ĉaj), a za postizanje arome

dovoljno je svega nekoliko klinĉića. Deluje kao antiseptik.

Muskat - morski orašĉić: plod tropske biljke (malajskog drveta) koji se prilikom upotrebe

renda i dodaje slanim i slatkim jelima, ţitu, varivima, kremovima, pudinzima i sosovima.

Prijatnog je mirisa.

Lekovita svojstva muskatnog oraščića: ima blago umirujuće dejstvo i koristi se kod nesanice,

deluje protiv dijareje i muĉnine, olakšava varenje, pojaĉava funkcije srca i mozga. Muskatni

orah se koristi u malim koliĉinama i ne treba ga davati deci.

MESO I NJEGOVA ŠTETNOST

Zašto bez mesa ?

Sve što nas okruţuje ima svoju vibraciju i od toga kakvu

hranu uzimamo zavisi i funkcionisanje našeg

organizma, naše duhovno , mentalno i zdravstveno

stanje, naše misli, raspoloţenje, osećanja i ponašanje.

Hrana koja doprinosi našem dobrom raspoloţenju i

radosti, pozitivnim mislima, dinamizmu i ţivotnom

elanu i unutrašnjem i spoljašnjem miru je hrana biljnog

porekla bogata vitaminima i mineralima, zatim, integralne ţitarice, bogate ugljenim hidratima,

orašasto voće i semenke. Namirnice koje u sebi sadrţe previše belanĉevina i masti, posebno

ţivotinjskog porekla, koje se, pre svega, nalaze u mesu i ribi, utiĉu na usporenost, tromost i

lenjost organizma, jer je i sam proces varenja i asimilacije sporiji. Preterano uzimanje ovih

namirnica izaziva nervozu, agresiju, depresiju i nemir, naroĉito ako se konzumira meso koje

nije organskog porekla.

Ljudski organizam nije prilagoĊen niti po sistemu za preradu (vilica), ni po sistemu za varenje

(ţeludac i creva) konzumiranju mesa. Nakon uzimanja mesa i preraĊevina od mesa u debelom

crevu se stvaraju toksiĉne bakterije koje su strane ljudskom organizmu. Ljudi koji

konzumiraju uglavnom meso i mesne preraĊevine su agresivni, brzo planu, zacrvene se kada

se svaĊaju, netolerantni su i pate od mnogih fizioloških bolesti.

Razlog ovakvog ponašanja jeste i preterana koliĉina adrenalina koja se unosi sa mesom, jer

ţivotinja u momentu klanja doţivi stres i adrenalin koji se tom prilikom stvara usled straha

ostaje u mesu. Savremeno ĉoveĉanstvo, naĉinom ţivota u veĉitoj ţurbi za materijalnim

bogatstvima, već je izloţeno stresnim situacijama, nervozi i strahu za sopstveno odrţanje,

tako da dodatni adrenalin koji se unosi mesom samo pogoršava postojeće stanje. Pored toga,

ĉim se ţivotinja zakolje dolazi do raspadanja

belanĉevina koje izazivaju truljenje mesa i meso

poprima sivkastozelenu boju. Zbog toga se meso boji

veštaĉkim materijama (nitriti i nitrati) i što je starije

to je više hemikalija potrebno da se dobije sveţa,

crvenkasta, "prirodna" boja.

TakoĊe, prilikom tovljenja stoĉnoj hrani se dodaju

hormoni radi brţeg sazrevanja i taj se proces

nastavlja i u mesu. Konzumiranjem takvog mesa

(posebno junetine) deĉji organizam prebrzo

fiziološki sazreva, što dovodi do preranog puberteta (galofak generacije), koji nije praćen

uporednim psihološkim razvojem. Pored toga, hormoni koji se daju stoci za zaustavljanje

polnog nagona utiĉu na pojavu ranog steriliteta kod mladih.

To znaĉi da meso gajeno na današnjim savremenim farmama predstavlja biološki bezvredno,

patološko meso, koje je toksiĉno i veoma štetno za ljudski organizam. Po svojoj biološkoj

konstituciji ĉovek je biljojed, odnosno plodojed i sve što sadrţi meso moţe se nadoknaditi

pravilnim izborom i kombinovanjem namirnica. Na primer, po svom sadrţaju i kvalitetu

belanĉevina soja (43% belanĉevina) je neuporedivo kvalitetnija i za ljudski organizam

prihvatljivija namiranica. Integralna pšenica, i uopšte ţitarice, bogate su belanĉevinama i

ugljenim hidratima i mnogo su hranljivije od mesa. Pored toga, one veţu sve otrove i

proĉišćavaju creva i organizam se oslobaĊa svih toksina, a i podmazuju i osveţavaju istrošene

zglobove.

Vegetarijanska hrana je bogata vlaknima neophodnim za redovno oslobaĊanje organizma od

otpadnih materija, koje meso ne sadrţi, pa se veoma dugo zadrţava u telu ĉoveka (pet dana).

Period varenja vegetarijanske hrane je mnogo brţi i lakši, jer organizmu nije potrebna dodatna

energija, koja ostaje za regeneraciju, fiziĉke i umne aktivnosti.

Ukoliko ne moţete bez mesa. onda meso ne treba jesti više od jednom nedeljno i da po

mogućstvu bude organskog porekla. Nikako ne treba uzimati svinjsko meso, za koje je

dokazano da ima potpuno isto tkivo kao ljudsko meso. Najmanje

štetno za ljudski organizam je jagnjeće meso (zbog blage vibracije

koju ima jagnje), konjsko i ćureće meso. Meso obavezno treba

konzumirati sa sveţim crnim lukom, koji veţe otrove i pomaţe da

se organizam previše ne zagadi uzimanjem mesa.

Prilikom pripremanja mesa preporuĉuje se da meso odleţi u

kiselom mleku dva do tri dana i da fermentira i da se nakon toga

bez masnoće i bilo kakvih dodataka dinsta u poklopljenoj posudi

na svega 60°C. Za ishranu male dece meso treba izmiksati.

GLADOVANJE I ĈIŠĆENJE ORGANIZMA

lekovito dejstvo gladovanja

Moţda izgleda paradoksalno da se u jednom priruĉniku zdrave ishrane nalazi poglavlje o

gladovanju, ali u nekim sluĉajevima smanjenje koliĉine

hrane koja se uzima, ili gladovanje u trajanju od nekoliko

dana, moţe da bude istinski lek koji proĉišćava organizam

i poboljšava opšte psihiĉko stanje ĉoveka.

Od davnina je poznato da gladovanje ima izvanredno

pozitivan uticaj na opšte stanje zdravlja organizma. U

razliĉitim religijama se primenjuje post, kao osnovni vid

duhovnog i fiziĉkog proĉišćavanja. MeĊutim, post moţe

pomoći samo do izvesne granice i ne daje rezultate koji se

mogu postići gladovanjem.

Najbolje je gladovati samo na vodi i to u vremenu od 1, 3,

5, 7 do 21 dan. Ali, za one koji nikada nisu gladovali, preporuĉuje se postepeno navikavanje,

tako što će se odrediti jedan dan u nedelji kada će se uzimati samo voće. Voće je izvanredan

ĉistaĉ organa za varenje, posebno creva, jer se celodnevnim uzimanjem samo voća creva

iznutra operu i tako se stvori bolja apsorpcija hranljivih sastojaka. Treba uzimati voće koje u

sebi sadrţi visok procenat vode; ne uzimati banane, urme, sušeno voće i sliĉno.

Sledeći korak bio bi prelazak na jednodnevno gladovanje. Stari obiĉaj indijskih jogina je da se

uzima samo voda u vremenu meseĉevih mena (koje moţete naći u pravoslavnom kalendaru).

Kada se organizam navikne na kraća gladovanja, moţe se preći na duţi period, ali se

proseĉnom ĉoveku ne preporuĉuje gladovanje duţe od pet dana.

U savremenom svetu postoje razni recepti za gladovanje, ali vam preporuĉujemo višegodišnje

iskustvo struĉnjaka, koje se primenjuje svakih šest meseci, radi proĉišćavanja organizma i

jaĉanja duhovne, tj. unutrašnje snage volje. Jer, glad je jedna od najjaĉih potreba ĉoveka i onaj

ko pobedi glad stiĉe velike duhovne zasluge. U starom ĉuvenom indijskom epu

"Mahabharati" se kaţe: "Onaj koga muĉi glad brzo izgubi svu svoju ĉvrstoću. Zato onaj ko

pobedi glad, nesumnjivo, pobeĊuje i sama nebesa." Iskustva su fantastiĉna: i na fiziĉkom i na

unutrašnjem nivou se potpuno obnavljate i na površinu izlazi novo biće koje je mnogo

aktivnije, zadovoljnije, duhovno ĉvršće i snaţnije. Zbog toga vam i preporuĉujemo ovaj

recept:

Gladovanje na bazi javorovog sirupa, meda ili malteksa

poznatije kao NERA dijeta

Javorovo drvo je u Kanadi postalo ĉuveno po soku koji u odreĊenom dobu godine moţe da se

prikupi. Za jedan litar sirupa potrebno je 40 litara soka koji iscuri iz stabala. Veoma je

hranljiv, ĉak hranljiviji i od meda: 100 g sirupa u sebi sadrţi 64% ugljenih hidrata, 0,4%

masti, 0,1% belanĉevina, 0,6% minerala, a kalorijska vrednost je 275 kcal. Koristi se upravo

kao zamena za šećer i med. Ima prijatan, sladak ukus, boja mu je tamno braon i srednje je

gustine. Moţe se nabaviti u bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane.

Za petodnevno gladovanje potrebno vam je:

* ½ L javorovog sirupa * 10 - 15 grama ljute tucane paprike ili kajena

* 1 kg malteksa ili1 kg meda * ĉaj za proĉišćavanje

* 1 kg limuna * 5 kašika morske soli * razni biljni ĉajevi

Postupak: Napraviti limunadu od ½ L vode i jednog limuna i u nju sipati kašiku javorovog

sirupa, malteksa ili meda i na vrh noţa kajena ili paprike. To se uzima uvek kad ste gladni,

kao obrok. Sirup u sebi sadrţi sve hranljive sastojke potrebne organizmu, limun vitamin C, a

ljuta paprika se uzima zbog energije koju daje organizmu. U meĊuvremenu, moţete piti samo

biljne ĉajeve koliko vam je potrebno, nezaslaĊene ili zaslaĊene sirupom. Kada se koristi

malteks ili med primećeno je da je potrebna veća koliĉina, jer se zbog izuzetne hranljivosti

sirupa ne oseća glad i organizmu je lakše da gladuje.

Uveĉe se pije ĉaj za proĉišćavanje, prema uputstvu, a ujutro popiti litar slane vode (na 1 L

vode kašika morske soli). Sa ĉajem i slanom vodom se, u stvari, isperu creva. Nemojte izlaziti

iz kuće dok se ne proĉistite. Poţeljno je blago masirati stomak pre i u toku praţnjenja,

kruţnim pokretima u pravcu kazaljki na satu.

Na ovaj naĉin se iz organizma izbacuju nagomilane naslage sa unutrašnje strane creva i

oslobaĊaju tanke dlaĉice koje sluţe za apsorpciju hranljivih materija. Gladovanje treba

primeniti najmanje tokom pet dana, jer toksini poĉinju da se izbacuju iz organizma tek nakon

tri dana. Efekti su neverovatni, zaista vredi truda. Medicinska nauka smatra da mnoge bolesti

organizma dolaze zbog zadrţavanja otrovnih materija baš u crevima, a ovo je proveren naĉin

ĉišćenja creva i izbacivanja svega što je štetno.

Preporuĉuje se da se pre pristupanja gladovanju organizam nekoliko dana pripremi: da se jede

samo voće i povrće i iskljuĉivo biljna, lagana hrana, bez masnoća, jaja i mleka i mleĉnih

proizvoda. Tako će organizam već biti spreman da podnese nedostatak uobiĉajene hrane i

prelaz na gladovanje neće biti drastiĉan.

Nakon gladovanja obavezno je pridrţavati se sledećeg postupka: šestog dana moţete piti

iskljuĉivo isceĊen sok od pomorandţe i sirupov obrok koji ste do tada uzimali. Sedmog dana

se jede samo supa od povrća i dobro ispasirano bareno povrće, kao za bebe. Osmog dana se

uzima sirovo povrće, tj. salata, naravno što laganija i bez zaĉina. Ovo zbog toga što je ţeludac

nakon toliko vremena gladovanja osetljiv na hranu i treba ga zaštititi. Treba jesti polako,

manje a ĉešće i dobro saţvakati hranu.

Radi lakšeg podnošenja gladovanja preporuĉuje se obavljanje ĉitavog postupka u letnjim

mesecima, kada se uobiĉajeno uzima manja koliĉina i laganija hrana. Šetnja, lagane veţbe i

sportske aktivnosti su neophodne, da bi se telu omogućila brţa razmena materija i lakše

izbacivanje otrova. Kada jednom isprobate ovo gladovanje i osetite njegove pozitivne efekte,

uvrstićete ga kao deo svoje zdrave ishrane.

Ĉišćenje organizma

Osnov za ozbiljnije ĉišćenje organizma predstavlja upravo opisano ĉišćenje creva, koje se

takoĊe moţe obaviti i drugim metodama, od kojih je najpoznatiji klistiranje.

Za one koji ţele da naprave korak dalje u ĉišćenju svog organizma, preporuĉujem prirodno

ĉišćenje jetre, ţuĉnih kanala i bubrega.

Ĉišćenje jetre i ţuĉnih kanala obavlja se u prolećnim mesecima, kada je jetra najjaĉa i moţe

da izdrţi postupak ĉišćenja, za koji joj je potrebna maksimalna energija. Jetra je u jesenjim

mesecima najslabija i nikako se ne preporuĉuje ĉišćenje jetre u letnjim i jesenjim mesecima.

Jetru je najbolje ĉistiti od februara do juna, na dane punog meseca i preporuĉuje se da se prvi

put obavi proces ĉišćenja od ĉetri puta (ĉetri meseca za redom), svaki put po jedan kanal jetre.

Za ovaj postupak je potrebno pripremiti organizam, pre svega obaviti ĉišćenje creva i

napraviti pauzu od nedelju dana, da bi se pristupilo samom ĉišćenju. Tokom nekoliko dana

pred ĉišćenje treba izbegavati tešku hranu, posebno ne treba jesti meso i mleĉne proizvode,

masne i teške sireve i mesne preraĊevine. Preporuĉuje se uzimanje lagane, lako svarljive

hrane, posebno barenog povrća, a od ţitarica proso. TakoĊe se preporuĉuje da telo bude

odmorno, jer se moţe desiti da iako se obavi postupak ne doĊe do ĉišćenja organa, već da telo

jednostavno asimilira napitak kojim se obavlja ĉišćenje. Poţeljno je da se postupak ĉišćenja

obavi tokom vikenda, kada je telu moguće posvetiti neophodnu paţnju i omogućiti brz

oporavak.

Postupak ĉišćenja: Na sam dan ĉišćenja jetre (preporuĉuje se da to bude petak) uzimati bareno

povrće i ĉvrstu hranu do 14 ĉasova, a nakon toga je dozvoljeno konzumiranje samo biljnih

ĉajeva i vode. Tokom popodneva se preporuĉuje mirovanje i zagrevanje termoforom desne

strane tela u predelu jetre. U 20 ĉasova treba popiti ĉaj za proĉišćavanje creva ili gorku so, a u

22 ĉasa već pripremljeno maslinovo ulje sa sokom od grejpa i limuna sa malo cimeta (odnos

ulja i soka 1:1) u koliĉini od 3 dcl. Pre nego što popijete ulje obucite se tako da ste spremni za

postelju. Napitak treba popiti stojeći u roku od 5 minuta. Preporuĉuje se da se pije sa dve

široke slamke, kako bi se izbeglo zadrţavanje ulja u ustima i eventualna muĉnina.

Kad je teĉnost popijena odmah treba leći u krevet na desnu stranu tela (pritisak na jetru),

ugasiti svetio i koncentrisati paţnju na jetru. Jetra je tokom dana najjaĉa u 23 sata i zato se

preporuĉuje obavljanje ovog postupka u veĉernjim satima. Tokom noći ulje će u organizmu

delovati agresivno na jetru i pospešiti njen rad i tom prilikom će se iz nje osloboditi ogromna

koliĉina kamenja uljnog porekla i to će se izbaciti kroz stolicu. Zbog toga je veoma vaţno da

se uzme jak ĉaj za proĉišćavanje, da se otrovi koji izlaze iz jetre i ţuĉnih kanala ne bi zadrţali

u crevima, jer moţe doći do ozbiljnog trovanja organizma. Ukoliko imate kamenje u ţuĉi

veće od 0,5 cm treba se posavetovati sa struĉnim licem, koje će vas provesti kroz postupak

ĉišćenja i nadgledati reakcije vaših organa. U principu ne postoji opasnost i rizik od

neţeljenih posledica, jer se ţuĉna kesa moţe prirodno proširiti u preĉniku do 2,5 cm.

Sledećeg jutra oko 6 ĉasova ponovo uzeti ĉaj za proĉišćavanje ili gorku so, kako bi se tokom

dana omogućilo lakše izbacivanje otrova iz creva. Kada je u pitanju hrana, ne treba je

konzumirati, osim biljnih ĉajeva i vode, do 10 sati ujutro: tada se preporuĉuje sveţe isceĊeni

sok od mešavine cvekle, šargarepe, celera, zeleni i jedne jabuke, u koliĉini od 1/2 litra. Sok

konzumirati polako, zadrţavati svaki gutljaj u ustima desetak sekundi, kako bi se pojaĉala

efikasnost soka. Ovako pripremljen i konzumiran sok regeneriše ćelije jetre i daje joj novu

snagu. Oko podneva se moţe popiti miso supa ili neka bistra supa od povrća, a ĉvrstu hranu

konzumirati tek u popodnevnim satima u manjim koliĉinama. Sok piti i tokom popodnevnih

sati, kako bi se spreĉilo gladovanje i iscrpljenje organizma.

Izbacivanje toksiĉnih materija moţe trajati i po nekoliko dana, tako da vas ne iznenadi

izbacivanje kamenja i nakon nekoliko dana.

Nakon ovog postupka veoma je vaţno primeniti pravilnu i zdravu ishranu i uzdrţavati se od

mesa i mleĉnih proizvoda još 10-tak dana. (Detaljnija uputstva moţete pronaći u knjizi

'Ĉišćenje organizma' autora G. P. Malahova, koje sam primenjuje za ĉišćenja jetre, ţuĉnih

kanala i bubrega.)

Ĉišćenje bubrega obavlja se u letnjim mesecima postupkom konzumiranja lubenice. Osim

lubenice tokom perioda od dve nedelje ne preporuĉuje se uzimanje bilo koje druge hrane,

osim parĉenceta crnog hleba kada se oseti jaka glad, kao i biljnih ĉajeva i vode. Tokom dana

je potrebno uzeti od 2 do 3 kg zrele lubenice, koja će obaviti postupak ĉišćenja vaših bubrega

i mokraćnih kanala.

NEPRAVILNA ISHRANA I BOLESTI

Bolesti uzrokovane nepravilnom ishranom

Pored stresa, sa kojim se savremeno ĉoveĉanstvo suoĉava već

decenijama, jedan od osnovnih uzroka pojave izuzetno velikog

broja bolesti jeste, pre svega, nepravilna ishrana.

MeĊu najrasprostranjenije bolesti modernog doba su:

- Gojaznost

- Šećerna bolest

- Povišen krvni pritisak

- Arteroskleroza

- Srĉani udar

- Moţdani udar

- Karijes

- Alergije

- Anemija

- Degenerativne bolesti

- Kiselost organizma

Pored nepravilne ishrane na pojavu i razvoj ovih bolesti utiĉe i prekomerna i nekontrolisana

hemizacija koja je prisutna u procesu gajenja i prerade namirnica.

Gojaznost se definiše kao povećanje telesne teţine u odnosu na idealnu teţinu za 15%. To

znaĉi, ako je idealna teţina 50 kg, a osoba ima telesnu teţinu 57,5 kg smatra se gojaznom.

Ovde se radi o kliniĉkom pojmu gojaznosti, vezanim za zdravstveni aspekt i potrebu svakog

bića da teţi svojoj idealnoj telesnoj teţini.

Šećerna bolest - dijabetes se javlja usled nedostatka insulina u organizmu, koji se proizvodi u

ţlezdi pankreas. Insulin obezbeĊuje da šećer, kao hranljiva materija, stigne do svake ćelije u

organizmu i da ćelija na taj naĉin dobije potrebnu energiju za funkcionisanje organizma. Kao

osnovni uzroci šećerne bolesti smatraju se stres i gojaznost.

Povišeni krvni pritisak - hipertenzija nastaje kada srce nije u mogućnosti da normalnim

funkcionisanjem sprovede krv i kiseonik u tkiva i organe, zbog prepreka koje nastaju u

arterijama. Otpori koje srce savladava usled suţenosti, krtosti, tvrdoće i smanjenja elastiĉnosti

vena i arterija napreţu rad srca i vremenom dovode do slabljenja i malaksavanja srĉanog

mišića. Hipertenzija je uzroĉnik velikog broja bolesti savremenog ĉoveĉanstva koje skraćuju

ljudski vek, pa je zbog toga povišen krvni pritisak dobio i ime "tihi ubica". Osnovni uzroci

ove bolesti su gojaznost (uslovljena nepravilnom ishranom), pušenje, uzimanje alkohola i

kafe, psihiĉka napetost, odsustvo kretanja i fiziĉkih aktivnosti, profesionalna preopterećenost,

brige, konflikti, nedostatak odmora, kao i nasledni faktor. Najĉešći simptomi su glavobolja u

predelu potiljka, nemir, vrtoglavica, nesvestica, zujanje u ušima, slabljenje vida.

Arteroskleroza je jedna od najĉešćih posledica povišenog krvnog pritiska i nastaje kada se

visok krvni pritisak ne leĉi, pa nastaje stvrdnjavanje zidova arterija. Masnoće koje normalno

kruţe u organizmu brţe se utiskuju u zidove arteriija i mogu se uporediti sa rĊom koja nastaje

na gvoţĊu. Masnoće ţivotinjskog porekla posebno utiĉu na brzinu stvaranja ovih naslaga.

Srĉani udar nastaje kada doĊe do zaĉepljenja arterija koje snabdevaju srce krvlju i nema

dotoka krvi u srĉani mišić. Kada doĊe do potpunog prestanka dotoka krvi u srce ili njegove

pojedine delove, tada nastaje oštećenje ili potpuno uništenje srĉanog mišića.

Moţdana kap je, takoĊe, posledica visokog krvnog pritiska, jer dolazi do stvrdnjavanja

moţdanih ţila. Najĉešće se javlja kod muškaraca izmeĊu 46. i 55. godine ţivota. Prvo se

manifestuje tup bol u predelu glave, zatim vrtoglavica, pa i nesanica, opšta malaksalost,

pojava pesimizma i depresije. Od deset hiljada ljudi izmeĊu 45 i 46 godina starosti od

moţdane kapi umire 1000, odnosno 10%.

Rak nastaje kada prestane normalna deoba ćelija, kada se ćelije izmene i nisu sposobne za

normalan ţivot. Veoma je vaţno otkriti bolest u ranom stadijumu nastajanja, dok se ne proširi

na veći deo ili ĉitav organizam. Postoji veoma veliki broj razliĉitih vrsta raka. Neki istraţivaĉi

smatraju da se rak pojavljuje usled prevelike koliĉine proteina u organizmu i da se u okviru

postojećeg stvara novi - bolesni organizam koji se hrani zdravim ćelijama. Pravilna ishrana

ima velikog uticaja na smanjenje pojave ove bolesti.

Karijes nastaje, pre svega, kao posledica preteranog uzimanja šećera, koji u dejstvu sa

ugljenim hidratima, bakterijama i plakovima stvara naslage koje napadaju zubnu gledj i

dovode do kvara zuba. Veoma je vaţno znati da ĉesto uzimanje šećera i ugljenih hidrata

ubrzava nastajanje ove bolesti i zbog toga deci ne treba davati prekomerno i ĉesto

konzumiranje slatkiša i veštaĉkih napitaka. Pranje zuba i odrţavanje higijene usta smanjuje

rizik od nastanka karijesa.

Alergije nastaju kao posledica neotpornosti organizma i nemogućnosti da se suprotstavi

savremenim zagadjivaĉima, hemizaciji, veštaĉkoj proizvodnji u svim oblastima ţivota.

Veoma su rasprostranjene i ĉeste kod svih uzrasta i starosnih kategorija. Posebno je povećan

broj obolelih kod dece školskog uzrasta.

Anemija nastaje usled smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca ili broja molekula hemoglobina.

Najĉešće se javlja usled nedostatka gvozdja ili folne kiseline u organizmu, kao i vitamina B6 i

B12 i bakra, ali redje. Uobiĉajeni simptomi su: zamor i malaksalost, nedostatak energije,

oteţana koncentracija, zimogroţljivost, podloţnost infekcijama i lako oboljevanje usled

neotpornosti organizma. Ĉešće se javlja kod ţena nego kod muškaraca, posebno u prelaznom

dobu.

Degenerativne bolesti, kao i alergije, bolesti su savremenog ĉoveĉanstava izazvane

preteranom hemizacijom i zagaĊenjem okoline, hrane, vazduha. Korišćenje hemijskih

sredstava u proizvodnji i preradi hrane bitno utiĉe na pojavu ovih bolesti. Izraţene su posebno

kod mladjeg uzrasta i dece školskog doba.

Kiselost organizma (faktor pH) je jedna od najrasprostranjenijih, malo poznatih, skrivenih

bolesti savremenog ĉoveĉanstva, koja izaziva i pojaĉava mnoge od gore navedenih tegoba.

Posebno utiĉe na pojavu uporne i teško izleĉive bolesti - kandidadijaza. Koncept faktora pH

poznat je već hiljadama godina i zasniva se na teoriji da je ĉovekovo zdravlje direktno

povezano i zavisi od toga na kom nivou kiselosti - baznosti je telo. Ukoliko je telo previše

kiselo, tj. ne postoji balans, tada dolazi do poremećaja koji se manifestuju u obliku velikog

broja bolesti.

Prilikom odreĊivanja stanja organizma testiraju se urin, pljuvaĉka i krv. Optimalan jutarnji pH

faktor za urin i pljuvaĉku iznosi 7,0, dok je za krv 7,3 - 7,4. Sve ispod toga se smatra

kiselošću metabolizma. Ukoliko je urinarni pH faktor ispod 6,4 tada telo ne moţe da asimilira

vitamine, minerale i ostale hranljive materije.

Najĉešći simptomi kiselosti organizma su: akne, bolovi u mišićima, malaksalost, bolovi u

zglobovima, nervoze i depresije, zatvor, jak miris urina, beo jezik, teškoće da se ujutro

probudi i ustane iz kreveta. Jaĉe izraţeni simptomi su: depresija, gubitak memorije, gubitak

koncentacije, znojenje, bakterijske infekcije (stafilo i streptokoke), sinusitis, gljiviĉne

infekcije (kandida, atletsko stopalo), cistitis, jaĉe opadanje kose, diarea, alergije, bolovi

kiĉmenog stuba, izraţena potreba za slatkišima, nemogućnost da se izgubi višak kilograma.

Namirnice koje utiĉu na povećanje baznosti organizma (treba da su zastupljene 80% u

dnevnoj ishrani): voda; povrće - kupus, celer, krompir, šargarepa, krastavci, paradajz, cvekla,

brokoli, pasulj, luk, spanać, zelena salata, boranija, grašak; voće - jabuke, kajsije, kupine,

višnje, jagode, mandarine, kruške, breskve, limun, lubenica, pomorandţa, ananas, groţdje,

grejpfrut, maline; zatim, badem, proso, malteks, suve smokve, urme, suvo groţĊe.

Namirnice koje utiĉu na povećanje kiselosti organizma: sve vrste mesa i ribe, sve vrste hleba i

brašna, sve vrste špageta i makarona, mleĉni proizvodi

(puter, jogurti, sirevi), sve vrste ţitarica osim prosa, sve

vrste soĉiva, suvi grašak, sve vrste semenki osim badema

i golice, sve vrste šećera, ĉokolade, keksa, med, jaja,

kvasac, šljiva, bundeva, maslionovo ulje, sve vrste

pirinĉa, sve vrste gaziranih i alkoholnih pića, sve vrste

ĉipseva i grickalica.

Ukoliko su neki od navedenih simptoma jaĉe izraţeni,

neophodno je odmah pristupiti izboru namirnica iskljuĉivo baznog uticaja i već nakon dve

nedelje efekti su vidljivi, što se manifestuje kroz slabljenje ili ĉak nestanak pojedinih

simptoma. Kod većine ljudi kod kojih postoji poremećaj, prisutni su skoro svi nabrojani

simptomi i zbog toga je neophodno ozbiljno pristupiti leĉenju, kako bi se spreĉila pojava

ozbiljnijih pormećaja: kancer, hroniĉna oboljenja, zaraze, šizofrenija, multipl skleroza,

leukemija i sliĉno.

DOBRO ZDRAVLJE

Dobro zdravlje i put ka njemu

Savremena medicina je nakon decenija istraţivanja ustanovila da je uzrok većine savremenih

bolesti upravo hrana koju ĉovek jede ili ona koju ne jede. Nepravilna ishrana, pre svega,

pogrešan izbor i kombinovanje namirnica, u ljudskom organizmu izazivaju procese koji

negativno utiĉu na duhovno i fiziĉko zdravlje ĉoveka. Pored toga, mnoge bolesti su izazvane

deficitarnom ishranom i nedovoljnim unošenjem neophodnih hranljivih materija, uglavnom

vitamina i minerala.

Za normalno funkcionisanje

organizma i dobro zdravlje

potrebno je uneti više od 60

hranljivih materija: ugljeni

hidrati, proteini, masti,

vitamini i minerali, voda.

Osnovne grupe namirnica u

kojima se one nalaze su voće i

povrće, hleb i ţitarice, mleko i

mleĉni proizvodi, masnoće,

mahunarke.

GRUPA

NAMIRNICA

HRANLJIVE

MATERIJE

OSNOVNA

FUNKCIJA

NALAZE SE U

VOĆE I POVRĆE Ugljeni hidrati,

vitamini, minerali

Daju vlakna, energiju,

regulaciju,

zdravu koţu, dobar vid,

pomaţu kod

zarastanja rana

svom voću i povrću

HLEBI

ŢITARICE

Ugljeni hidrati,

vitamini, minerali

Obezbeduju energiju i

zdrave nerve

integralnom hlebu,

testu, pahuljicama,

pirinĉu, proji

MLEKO I

MLEĈNI

PROIZVODI

Kalcijum, vitamin A,

vitamin D

Rast kostiju, zuba, rad

mišića i nerava

mleko, sir, jogurt,

kaĉkavalj, sladoled

MAHUNARKE Proteini, gvoţĊe Izgradnja i obnavljanje

koţe, kose, krvi, kostiju,

mišića, prenos vitamina

soja, grašak, bob,

naut, kikiriki, biljni

puteri

U potpuno nekorisne, pa ĉak i štetne namirnice spadaju sva slatka gazirana pića, posebno

koka kola, zatim ĉips, svi veštaĉki slatkiši i sliĉno.

Osnovni problem savremenog ĉoveĉanstva u pogledu nepravilne ishrane jeste prekomerno

uzimanje šećera, masti i soli, nedovoljno posvećivanje vremena i paţnje pripremanju hrane,

posebno kuvanih, kvalitetnih jela od povrća, putem kojih se unose sloţeni ugljeni hidrati,

zanemarivanje i neznanje o vrednosti i neophodnosti unošenja sirove hrane, posebno voća i

povrća, konzumiranje belog umesto integralnog brašna, belog šećera umesto prirodnih

zaslaĊivaĉa, nedovoljno uzimanje semenki - badem, orah, lešnik, suncokret, golica, susam,

kikiriki. Proizvodnja veštaĉke hrane, hemizacija i korišćenje pesticida posebno doprinose

nastanku i razvoju bolesti modernog vremena.

Masti i masnoće obezbedjuju masne kiseline neophodne za rast i kalorije koje daju energiju

našem organizmu. MeĊutim, preterano uzimanje stvara višak kalorija koji se u organizmu

taloţi u vidu masti - salo i izazivaju gojaznost, kardiovaskularne probleme, moţdani udar i

rak.

Vaţno je znati da je 1 g masnoće = 9 kalorija, i obiĉno se kaţe da:

- masnoća na tanjiru ostaje 3 sekunde,

- u ustima 30 sekundi,

- u stomaku 30 minuta,

- u arterijama 30 godina.

Po propisima Svetske zdravstvene organizacije masti u ishrani dece u obdaništima ne smeju

da preĊu 30%. Kod odraslih, posebno starijih taj procenat bi trebalo da bude sveden na

minimum i da se uzima ostala hrana koja obezbeĊuje normalno funkcionisanje organizma.

Posebno su štetne masti i masnoće ţivotinjskog porekla.

Hrana koja sadrţi visok procenat masti: puter, sir, majonez, pomfrit, ulje, pića, punomasno

mleko, prelivi za salate, ĉokolada, sladoled, orasi, slatkiši.

Preporuĉuje se uzimanje gi -a, proĉišćenog putera, biljnih masnoća u umerenim koliĉinama i

hrana koja u sebi ne sadrţi masti, a organizmu obezbeĊuje proteine, energiju i potrebne

kalorije: mahunasto povrće, kukuruz, krompir, kupus, šargarepa, paradajz, paprika, jabuke,

kruške, pirinaĉ, hleb, integralni špageti, obrano mleko, jogurt.

Pored izbora namirnica vaţno je i kako se hrana priprema: umesto da se prţi i peĉe na masti i

ulju bolje je bariti, kuvati i dinstati na gi -u ili hladno ceĊenom ulju, sa malo vode. Jelo će biti

zdravije i ukusnije, samo su u pitanju naše navike, svest i odnos prema hrani i sopstvenom

organizmu.

Šećeri najbrţe proizvode energiju i masnoće, ali ne daju ništa osim toga. To su prosti ugljeni

hidrati, koji u organizmu trenutno sagorevaju i ne zadrţavaju se dugo, tako da energija kratko

traje i ponovo se oseća potreba za hranom i to uglavnom šećerima. Preterane koliĉine utiĉu na

pojavu gojaznosti (jer se višak šećera u organizmu pretvara u mast), zatim, karijesa zuba,

visokog krvnog pritiska, dovodi do uništavanja kalcijuma (invalidnost i deformiteti) i ostalih

bolesti.

1 g šećera = 4 kalorije. Da bi se spreĉilo preterano uzimanje šećera treba izbegavati slatkiše,

konzervirano voće, sladoled, ţele, ĉokoladu i kremove, puding, kolaĉe, preterano slatke pite i

testa. Umesto toga treba se opredeliti za sveţe voće (pre obroka), nezaslaĊene prirodne

sokove i prirodne nezasladjene kompote i dţemove. Veoma je vaţno smanjiti koliĉinu šećera

u receptima i potpuno izbaciti beli šećer. Kao zamenu koristiti malteks (jeĉmeni slad),

prirodni med, sušeno voće, (groţĊe, šljive, smokve, kajsije, urme), rogaĉ i smeĊi šećer ili ţuti

šećer.

Posebno je vaţno osvestiti i izbegavati hranu koja u sebi sadrţi "skriveni šećer", a to su, pre

svega, gazirana slatka pića sa koka kolom na prvom mestu, zatim, ĉokoladno mleko, kremovi,

bonbone, razna peciva, pite i sliĉno.

Preterano uzimanje šećera dovodi do neravnoteţe u organizmu, tromosti, bezvoljnosti i stalne

potrebe da se šećer uzme u što većoj koliĉini. So reguliše koliĉinu teĉnosti u organizmu,

taĉnije, u i oko ćelija.

So treba uzimati u umerenoj koliĉini, ne više od 3 g dnevno. Preporuĉuje se uzimanje soja

sosa, morske ili himalajske soli.

Preterane koliĉine soli izazivaju povišen krvni pritisak, šlog, srĉane probleme, bolesti bubrega

i oticanje ĉitavog organizma, jer so vezuje vodu.

Sva prirodna hrana u sebi sadrţi odreĊenu koliĉinu soli i ako se priprema na pravilan naĉin

zadrţava i so i minerale i vitamine. Zbog toga jelima nije potrebno dodavati veće koliĉine

soli. Pored toga, so se u skrivenom obliku nalazi u mnogim preraĊevinama, tako da treba

voditi raĉuna da se i na taj naĉin uzima odreĊena koliĉina soli. Skriveni izvori soli su: supa u

kocki, zaĉini, gotovi prelivi za jela, kiseli krastavci i ostala turšija, masline, slana peciva,

puter od kikirikija, soda bikarbona, prašak za pecivo, lekovi.

Da bi se izbeglo preterano uzimanje soli potrebno je navići organizam na manje koliĉine, tako

da sam reguliše potrebe, a ĉovek će nauĉiti da uţiva u manje slanoj hrani. Smanjiti dodavanje

soli prilikom pripremanja hrane, na minimum smanjiti upotrebu gotovih i polugotovih jela i

hrane, smanjiti koliĉine zaĉina, sira, koristiti sirove namirnice ili zamrznuto povrće, koje u

sebi već sadrţi soli i minerale.

IDEALNA TEŢINA

Idealna teţina i potrošnja kalorija

Za odrţavanje dobrog raspoloţenja, aktivnosti, kreativnosti i posebno zdravlja, neophodno je

da se uspostavi idealna telesna teţina. Proseĉne dnevne

potrebe hrane za umereno aktivne osobe izraţene u

kalorijama iznose:

ŢENE

Godine starosti Kalorije dnevno 11 - 14

15 - 22

23 - 50

51 i više

2.400

2.100

2.000

1.800

MUŠKARCI

Godine starosti Kalorije dnevno 11 - 14 2.800

15 - 22

23 - 50

51 i više

3.000

2.700

2.400

Optimalna teţina - idealna teţina odrţava se, pre svega, pravilnom ishranom - sa manje

kalorija, a više hranljivih materija; zatim aktivnim fiziĉkim veţbanjem - sport i rekreacija:

gimnastika, brza šetnja, plivanje, trĉanje, voţnja bicikla, planinarenje; uzimanjem hrane

svesno, u vreme obroka, kad je organizam gladan (treba jesti polako i svaki zalogaj saţvakati

30 puta); uzimanjem umerenih koliĉina hrane, onoliko koliko je telu dovoljno (bez dodatnog

sipanja); uzimanjem dovoljne koliĉine vode, ĉajeva, prirodnih sokova, da bi organizam uvek

imao potrebnu koliĉinu teĉnosti u ćelijama; opštim pozitivnim stavom o sebi i okruţenju -

mislite o sebi pozitivno, gledajte u budućnost sa optimizmom, jer mi smo ti koji kreiramo svoj

ţivot, svojim svesnim izborom, svojim mislima, osećanjima, recima i delima.

Preporuĉuje se da se višak kilograma gubi postepeno i da se izbegava striktna dijeta, koja

nema trajniji efekat, već dovodi do trenutnog gubitka kilograma i izgladnjivanja organizma.

Prelaskom na normalnu ishranu izgubljeni kilogrami se veoma brzo nadoknaĊuju– takozvani

jojo efekat, što dovodi do stresa i depresije.

Dijete koje sadrţe manje od 800 kalorija dnevno mogu imati ozbiljne posledice na zdravlje:

hormonski poremećaji, neplodnost, gubitak kose, promene na koţi, kamen u bubregu i drugo.

TakoĊe, nedostatak hrane tokom sprovodenja dijete utiĉe na nervni sistem i moţdane ćelije,

što moţe dovesti i do ozbiljnijih psiholoških poremećaja, posebno kod mladih.

Smatra se da je uravnoteţeni gubitak teţine od 0,7 kg nedeljno

bezbedan za organizam. Ukoliko se dnevno potroši 500 kalorija više

nego što se unese u organizam gubi se 0,45 kg nedeljno, a za to nam

nije potrebna dijeta, već malo više aktivnosti, sporta, kretanja i

kontrolisana ishrana. Jer, masnoće organizma - salo koriste se kao

izvor energije (potrošnja) samo kada hrana koja se jede obezbeĊuje

manje kalorija nego što je organizmu potrebno. Izmenom reţima

ishrane i prelaskom na manje kaloriĉnu hranu (voće i povrće,

integralne ţitarice, semenke) pomaţemo organizmu da se bez

iscrpljujuće dijete oslobodi viška kilograma

OTROVI U ISHRANI

Brza hrana - brza smrt !

U anglosaksonskim školskim dvorištima, vladaju nedisciplina, kriminal, nasilje. Prošle godine

je zbog ubistva u SAD uhapšeno preko 2.500 mladih ispod osamnaest godina. Nasilje nad

uĉiteljima i obraĉunavanje medju uĉenicima poraslo je za 25 odsto u odnosu na prošlu godinu.

U Velikoj Britaniji su psiholozi Michael Bulton i Piter Smith, sa univerziteta Pefild, posle

jednog obimnog istraţivanja, došli do zakljuĉka da je školska populacija podeljena na dve po

veliĉini iste grupe: prvu saĉinjavaju prepotentne kavgadţije, a drugu njihove ţrtve.

Nikome još nije u potpunosti jasno zbog ĉega je nastao ovaj fenomen. Kao glavni krivci

navode se popustljivost, zlostavljanje u porodici, kapitalizam, droga i televizija. Sve veći broj

nauĉnika je, medjutim, ubedjen da razlog ovog problema ne treba traţiti samo u društvu ili

moralu, već i u pogrešnoj ishrani modernog ĉoveka. Naime, mladi ljudi se hrane uglavnom

samo hranom zvanom “smeće” (junk food): hamburgerima, prţenim krompirićima,

konzervama i industrijskim slatkišima, što sve obilno zalivaju Koka Kolom i ostalim sliĉnim

gaziranim bezalkoholnim bućkurišima.

Kalifornijski kriminolog, Stiven Shentaler, obavio je u roku od 10 godina više od osam stotina

istraţivana po ameriĉkim zatvorima i popravnim domovima. On je drastiĉno menjao ishranu

zatvorenika i domaca: Umesto gaziranih, sintetiĉkih pića uveo je voćne sokove, smanjio je

procenat šećera, povećao procenat vitamina B i minerala, kao što su magnezijum, aluminijum

i merkurijum. Rezultati njegovog eksperimenta su bili do te mere ubedljivi da su jednom ubici

na sudu u San Francisku priznali smanjenu uraĉunljivost zbog preteranog uţivanja “Junk

Food” ishrane.

Ovu hipotezu zagovaraju i mnogi drugi ugledni nauĉnici: Charls Patrik Eving, sa drţavnog

univerziteta u Njujorku, jedan od najeminentnijih ameriĉkih psihologa, govorio je na tu temu

u svom izveštaju, na nedavno odrţanom kongresu Ameriĉkog psihološkog udruţenja: “Ne

moţe se osporiti da su za nasilje medju mladima krivi i faktori nasilje u porodici, droga i

siromaštvo. Medjutim, ishrana je verovatno najvaţniji uzrok”.

Po mišljenju Petera Manshfielda, veštaĉka hrana koja se zasniva na šećeru, hemijskim bojama

i aditivima utiĉe na minimum deset odsto mladog britanskog stanovništva.

Na drugoj strani Pacifika, japanski nauĉnik Nisamara Šinija, došao je, kroz višegodišnja

istraţivanja, do još poraznijih saznanja. Svoje nalaze objavio je u bestseleru pod nazivom “41

godina ţivota”. Toliki, proseĉni vek, po Šiniju, garantuje potošnja hrane zvana “smeće” i

odgovarajuĉih hemijsko-sintetiĉkih napitaka. Samo dvadeset odsto potrošaĉa instant hrane

ima šansu da preţivi kritiĉnu granicu proseka i poţivi još desetak godina. Napuštanje

tradicionalne japanske ishrane – ribe, školjke, rakovi, sveţe povrće i dosta pirinĉa – izazvalo

je drastiĉan porast rane smrtnosti od srĉanih i kanceroznih oboljenja.

Takodje drastiĉno raste stopa obolelih od dijabetesa. Svedoĉi takodje Šimao iz “Anti-

Tuberkuloznog Udruţenja”: Po prvi put poĉinjemo da utvrdjujemo dijabetes kod velikog

broja maloletnika, prouzrokovan velikom potrošnjom šećera. Danas ĉak nailazimo na decu sa

proteinskom anemijom.

Proizvodi za genocid !

Poznato je da jedna kompanija moţe da proizvodi tri kategorije istog proizvoda:

Prvu – za domaće potrebe (u toj industrijski razvijenoj zemlji), drugu - za izvoz i druge

razvijene zemlje i treću – za izvoz za zemlje u razvoju.

Bez svake sumnje ovoj poslednjoj kategoriji pripada 80 % proizvoda za ishranu. A kada su u

pitanju medikamenti koje izvoze Severna Amerika i zemlje zapadne Evrope u zemlje istoĉne

Evrope, zemlje u razvoju, kao i mnoge zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike taj procenat

je – 90%.

Nedavno su ĉasopisi “Vils Nuvel” (Francuska), i “Dţemahitli” (Engleska) u potpunoj

saglasnosti sa stavom OUN za hranu i kontrolu ţivotnih namirnica obelodanili da neke

zapadne firme proširuju proizvodnju i izvoz u “neke zemlje” - kancerogenih proizvoda.

Proizvodnja takvih proizvoda ubrzanim tempom razvija se u preduzećima tih firmi na

Bahamima, Kipru, Filipinima, Malti, Puertoriku, Senegalu, Izraelu, Australiji i Manili, ali

takodje i u Holandiji, Nemaĉkoj, Švajcarskoj, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Tako su SOLE i margarini proizvedeni u Holandiji i Nemaĉkoj a distribuirani u zemlje u

razvoju i istoĉnu Evropu konzervisani emulgatorom koji izaziva rak, a oznaĉeni na pakovanju

simbolom E-330. Ti proizvodi su inaĉe zabranjeni za distribuciju i realizaciju prodaje u

zemljama ĉlanicama organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Zabranjeni su za upotrebu

u elitnim regionima sledeći konzervansi:

1. Izazivaĉi zloćudnih tumora: E 105, E 121, E 123, E 125, E 126, E 130, E 142, E 152, E

210, E 213-217, E 240, E 330, E 477.

2. Izazivaĉi oboljenja ţeludaĉnog i crevnog trakta: E 221-226, E 320-322, E 338-341, E 407,

E 450, E 461-466.

3. Alergeni: E 230-232, E 239, E 311-313.

4. Izazivaĉi bolesti jetre i bubrega: E 171-173, E 320, E 322.

SPISAK MATERIJA (EMULGATORA) OPASNIH PO ZDRAVLJE

(koji se koriste za konzerviranje i ulepšavanje izgleda i ukusa prehrambenih proizvoda)

E 102 - opasan E 216 - izazivaĉ raka

E 103 - zabranjen E 217 - izazivaĉ raka

E 104 - sumnjiv E 221 - poremećaj creva

E 105 - zabranjen E 222 - poremećaj creva

E 110 - opasan E 223 - poremećaj creva

E 111 - zabranjen E 224 - poremećaj creva

E 120 - opasan E 226 - štetan za koţu

E 121 - zabranjen E 231 - štetan za koţu

E 122 - sumnjiv E 232 - štetan za koţu

E 123 - VEOMA OPASAN !!! E 241 - sumnjiv

E 124 - opasan E 250 - premećaj pritiska

E 125 - zabranjen E 251 - premećaj pritiska

E 126 - zabranjen E 311 - izaziva osip

E 127 - opasan E 312 - izaziva osip

E 130 - zabranjen E 320 - holesterol

E 131 - izazivaĉ raka E 322 - poremećaj ţeluca

E 141 - sumnjiv E 339 - poremećaj ţeluca

E 142 - izazivaĉ raka E 340 - poremećaj ţeluca

E 171 - sumnjiv E 341 - poremećaj ţeluca

E 173 - sumnjiv E 407 - poremećaj creva

E 180 - sumnjiv E 450 - poremećaj ţeluca

E 210 - izazivaĉ raka E 461 - poremećaj ţeluca

E 211 - izazivaĉ raka E 462 - poremećaj ţeluca

E 212 - izazivaĉ raka E 463 - poremećaj ţeluca

E 213 - izazivaĉ raka E 465 - poremećaj ţeluca

E 215 - izazivaĉ raka E 466 - poremećaj ţeluca

RECEPTI

Izbor recepata iz razliĉitih svetskih kuhinja je sakupljen sa raznih putovanja po Evropi, Africi,

Aziji i Americi.

Svaka hrana ima svoju vibraciju. Smatra se da indijska

kuhinja ima najviši nivo svesti. Još u toku pripreme jela

oseća se posebno zadovoljstvo i radost, a kad je jelo

gotovo na trpezi je sama boţanska hrana. U Indiji inaĉe

vaţi poslovica "Kako jedeš, tako misliš", a moţe se

dodati: i osećaš, ili kako naš Patrijarh Pavle kaţe "Kakve

su ti misli takav ti je ţivot".

Zatim slede meksiĉka kuhinja, italijanska kuhinja i

kineska kuhinja. Evropska kuhinja i ameriĉka kuhinja se

ne mogu pohvaliti visokim nivoom svesti, suptilnošću i

izbirljivošću. U njima je prisutan visok procenat nezdrave

hrane, kao i loše kombinovanje namirnica. MeĊutim,

recepti koji se ovde nude imaju za cilj poboljšanje

kvaliteta ishrane baš na našem podneblju i sadrţe namirnice i zaĉine koji su nam dostupni.

Koliĉine su prilagoĊene za 4 - 6 odraslih osoba.

EVROPSKA KUHINJA

Evropska kuhinja podrazumeva jela koja se pripremaju u svim evropskim zemljama i

zemljama severne Amerike.

SOKOVI OD VOĆA

Najvaţnije pravilo kod sokova je da se nikad ne meša voće sa povrćem, što znaĉi da

pripremate ili voćne ili sokove od povrća. Sokovima od povrća se moţe dodavati jedino

limun, a sokovima od voća paradajz ili krastavac, naravno ako vam se neka od takvih

kombinacija dopada. Koliĉine su prilagoĊene za 2 osobe. Ukoliko nemate u kući blender,

voće rendajte ili iseckajte oštrim noţem i umutite mikserom.

Bombaj

* 2 banane

* 2 pomorandţe

* 6 urmi

* ½ ananasa

* 1 limun

Oprati i oĉistiti voće i u blender staviti banane, urme i ananas i dodati sok od limuna i

pomorandţi. Sve dobro izmiksati. Sluţiti sa kockicama leda.

Proleće

* ½ kg jagoda (malina)

* 1 kašikica malteksa ili meda

* 2 pomorandţe

Oprati i oĉistiti voće i staviti u blender jagode (maline) i sok od pomorandţe. Izmiksati i

dodati zaslaĊivaĉ. Ponovo izmiksati.

Sunce

* 4 veće breskve

* 1 banana

* 2 jabuke

* 1 pomorandţa

* 1 kruška

Oprati i oĉistiti voće i u blenderu izmiksati. Kod pomorandţe se koristi samo sok.

Ţega

* 4 limuna

* 2 - 3 kapi vanil ekstrata

* 2 grejpfruta

* 2 Kašike malteksa ili meda

* ¼ kašikice cimeta

Limun oprati i iscediti sok. Grejp oprati i dobro oguliti. Iscepkati na reţnjeve i izvaditi

koštice. Izmiksati u blenderu sa ostalim sastojcima. Sluţiti sa dosta leda.

Povetarac

* 4 veće breskve

* sok od ½ limuna

* 2 jabuke

* malo cimeta

Voće oprati i oĉistiti. Staviti u blender i dodati cimet. Dobro izmiksati.

Ada

* 1 kg lubenice

* 2 veće breskve

* 1 jabuka

Oprati i oĉistiti voće i izmiksati u blenderu.

Radost

* 1 kg dinje

* 1 Ka malteksa ili meda

* 4 kajsije

Oprati i oĉistiti voće, izmiksati ga u blenderu i dodati zaslaĊivaĉ. Ponovo izmiksati.

ŠEJK NAPICI

Za ove napitke moţete koristiti soja mleko ili pirinĉano mleko, mleko ili jogurt. Jaje ili

belance se dodaju po ţelji, zavisno od ukusa i kombinacije sa odreĊenim voćem. Ali, moram

skrenuti paţnju da se ovi napici ne uklapaju u principe o pravilnom kombinovanju hrane, pa

se preporuĉuje konzumiranje ovih napitaka kao izuzetak; u veoma retkim prilikama,

iskljuĉivo na prazan ţeludac, da ne bi dolazili u dodir sa ostalom hranom. Napitak se priprema

u blenderu ili mikseru.

Jagoda

* 2 dcl pirinĉanog ili soja mleka

* 1 belance * 2 - 3 kapi vanil ekstrata

* ½ ĉaše sveţih jagoda

Jabuka

* 1 dcl pirinĉanog ili soja mleka

* 1 dcl soka od jabuke

* 1 jabuka

* na vrh noţa cimeta

Banana

* 2 dcl pirinĉanog mleka

* ½ kašiĉice mlevenog rogaĉa

* 1 banana

* ½ dcl vode po ţelji

Ananas

* 2 dcl pirinĉanog mleka

* 1 dcl soka od ananasa

* ½ ĉaše iseckanog ananasa

* na vrh noţa orašĉića

Po istom principu moţete pripremiti napitak od breskve, kajsije, kruške, maline, kupine,

borovnice ili bilo kog drugog voća.

SOKOVI OD POVRĆA

Za ove sokove neophodan je sokovnik. Koliĉina iz recepta je dovoljna za 1 osobu. Celulozni

deo povrća koji otpadne nemojte bacati. Moţete napraviti salatu: zaĉiniti je limunom, posoliti

i pomešati sa nekim od namaza ili pavlakom. Dok se ne naviknete na ove sokove moţete

pripremati polovinu ili trećinu koliĉine koja je predviĊena receptima. Ovim sokovima se moţe

dodati kokošije jaje ili jaje prepelice.

Koktel

* 3 veće šargarepe

* ½ veze peršunovog lista

* 1 cvekla

* 1 celer

* zaslaĊivaĉ - po ţelji

* 1 veći koren peršuna

Povrće dobro oprati i oĉistiti, iseći na manje komade i iscediti kroz sokovnik. Dodati limun i

zaslaĊivaĉ. Dobro razmutiti da se med potpuno rastopi. Piti polako, gutljaj po gutljaj u toku

20 min.

Rajĉica

* 3 veća paradajza

* 1 keleraba

* 1 veći krastavac

* malo bibera

* 1 mala cvekla

* Po ţelji: malo soli

Povrće dobro oprati i oĉistiti. Iscediti kroz sokovnik i zaĉiniti.

Ukras

* 4 velike šargarepe

* nekoliko kapi limunovog soka

* 2 cvekle

* 4 - 5 cvetova karfiola

* 1 celer - po ţelji

Povrće dobro oprati i oĉistiti, ne treba guliti, samo iseći krajeve. Iscediti kroz sokovnik i

zaĉiniti limunom. Ovu kombinaciju moţete pripremati i sa dodatkom celera - 1 celer na

postojeći recept.

SALATE

Salata od sveţeg spanaća

* ¼ kg mladog spanaća ili blitve

* 100 g sveţih peĉurki

* 1 mala gl karfiola

* 1 mala gl zelene salate

* ½ Kašike maslinovog ulja

* ½ kašikice sitne morske soli

* ½ limuna

Oprati i oĉistiti povrće. Spanać i zelenu salatu iscepkati prstima. Peĉurke iseći oštrim noţem

na tanke uzduţne komadiće, a karfiol isitniti na cvetiće. Izmešati i posoliti, dodati ulje i na

kraju limun.

Salata od cvekle

* 2 veće mlade cvekle

* 2 ĉešnja belog luka ili ¼ gl crnog luka

* ½ kašikice morske soli

* ½ kašikice hladno cedjenog ulja

* ½ limuna

Oprati i tanko oguliti cveklu. Izrendati je na veći okrugli otvor. Sitno iseckati luk i pomešati

sa cveklom. Posoliti, pouljiti i dodati limun. Dobro promešati.

Hren sa soja kiselim mlekom

* 2 hrena

* ¼ kašikice morske soli

* 150 g soja kiselog mleka

* ½ kašikice hladno cedjenog ulja

* nekoliko kapi limuna

* 3 granĉice peršunovog lista

Hren oĉistiti i sitno izrendati. Posoliti, dodati ulje, limun i iseckani peršunov list. Pomešati sa

soja kiselim mlekom. Ukrasiti peršunovim listićima. Ovu salatu moţete pripremiti i sa

pavlakom.

Salata od celera

* 2 veća celera

* 250 g soja kiselog mleka

* 30 g oraha

Oĉistiti celer i sitno ga izrendati. Pomešati sa soja kiselim mlekom ili pavlakom i dodati

seckane orahe.

Salata od krastavaca i badema

* 2 veća mlada krastavca

* 50 g badema ili oraha

* ¼ kašikice morske soli

* ½ limuna ili Kašika jabukovog sirćeta

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

Oprati i oljuštiti krastavce, iseći ih na kockice veliĉine oko 1 cm. Popariti badem u vreloj

vodi, skloniti sa vatre i ostaviti 5-10 min da se koţica odvoji. Procediti, oljuštiti badem,

osušiti ga salvetom i iseckati. Dodati ga krastavcu i zaĉiniti salatu.

Salata od praziluka

* 2 veća praziluka

* ½ kašikice morske soli

* ½ kašikice hladno cedjenog ulja

* ¼ limuna

Oprati i oĉistiti praziluk, iseći ga na tanke kolutiće, posoliti, pouljiti i na kraju dodati limun.

Srpska salata

* 4 veća paradajza

* 1 gl crnog luka

* 2 krastavca

* ½ kašikice morske soli

* 1 paprika

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* ½ veze sveţeg peršunovog lista

* ½ limuna ili Kašika jabukovog sirćeta

Oprati i oĉistiti povrće. Paradajz iseći na manje trouglove, krastavac na kockice, luk sitno

iseći, papriku na tanke reţnjeve, a peršun sitno iscepkati. Posoliti, pouljiti i dodati limun ili

jabukovo sirće.

Salata od paradajza sa lukom

* 4 veća paradajza

* 1 ĉešanj belog luka ili ¼ gl crnog luka

* ¼ veze peršunovog lista bez granĉica

* ¼ kašikice morske soli

* ½ kašikice hladno cedjenog ulja ulja

* ½ kašikice limunovog soka ili jabukovog sirćeta

Paradajz oprati i oĉistiti, iseći na kolutove debljine ½ cm. Posoliti i pouljiti. Sitno iseckati luk,

peršunov list krupno, dodati jabukovo sirće i preliti preko paradajza. Ukrasiti celim listićima

peršunovog lista i tankim reţnjevima luka.

Grĉka salata

* 4 veća paradajza

* 2 krastavca

* 1 paprika

* 100 g crnih maslina

* 100 g tofu ili feta sira

* ½ veze sveţeg peršunovog lista

* 1 mala glavica crnog luka

* ¼ kašikice morske soli

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* ½ limuna ili 1 Kašika jabukovog sirćeta

Oprati i oĉistiti povrće. Paradajz iseći na veće trouglove, krastavac na kolutove, a papriku i

luk na tanke reţnjeve. Dodati polovinu maslinki i krupno iscepkan prešunov list. Zaĉiniti i

izmešati salatu. Na vrh izrendati tofu ili feta sir i ukrasiti preostalim maslinkama.

Salata od povrća sa klicama od suncokreta

* ½ gl kupusa

* 2 Ka maslinovog ulja

* 2 cvekle

* 1 limun ili Kašika jabukovog sirćeta

* 2 šargarepe

* 1 koren peršuna

* 1 kašikica morske soli

* 1 veza peršunovog lista - samo listovi

* ¼ kašikice bosiljka

* ¼ kašikice origana

* 1 celer

* ¼ kašikice bibera

* klice suncokreta

Oprati i oĉistiti povrće. Kupus iseći na pola. Oštrim noţem izrezati ga na tanke rezance.

Šargarepu i koren peršuna iseći na što manje kockice ili sitno izrendati. Peršunov list krupno

iscepkati prstima. Pomešati povrće, klice suncokreta, bosiljak i origano, zatim salatu prvo

posoliti i pobiberiti, pa dodati maslinovo ulje i limun. Ukrasiti celim peršunovim listićima.

Klice suncokreta se pripremaju od oljuštenog sirovog suncokreta. Semenke se operu i ostave

u vodi da ogreznu, u plastiĉnoj posudi prekrivenoj pamuĉnom krpom, tri dana, dok klice ne

izbiju oko 0,5 cm. Svakog dana obavezno oprati semenke i promeniti vodu, da se klice ne bi

pokvarile.

Salata od kiselog kupusa

* ½ glavice kiselog kupusa

* 1 cvekla srednje veliĉine

* 1 parĉe korena hrena u duţini od 3-4 cm

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

Izrezati kupus na komadiće, cveklu oprati i tanko oguliti i izrendati na manji okrugli otvor

rendeta; oprati i oguliti hren i sitno ga izrendati. Dodati ulje i dobro izmešati.

Salata od boranije

* 1 kg mlade boranije

* ½ veze sveţeg peršunovog lista

* 1 gl belog luka

* ½ Kašike hladno cedjenog ulja

* 150 g soja kiselog mleka ili pavlake

* ½ limuna

Oprati i oĉistiti boraniju, obariti je u slanoj vodi da omekša, ali da se ne prekuva. Dodati joj

sitno iseckan beli luk i peršunov list. Posoliti i zaĉiniti uljem i limunom. Soja kiselo mleko

moţe se umešati u salatu, ali se preporuĉuje da se sluţi odvojeno.

Salata od barenog karfiola

Ima iste sastojke i priprema se na isti naĉin kao i salata od boranije, samo što se umesto

boranije stavlja karfiol. Sluţi se ili topla ili hladna.

Salata od peĉuraka

* ½ kg šampinjona

* ½ kašikice morske soli

* 1 veza sveţe mirodije

* ¼ kašikice bibera

* 1 Kašika maslinovog ulja

* ½ limuna

Peĉurke dobro oprati i obariti u kljuĉaloj vodi, svega nekoliko minuta da se ne bi prekuvale.

Ocediti ih i dodati im iseckanu mirodiju, so, biber, ulje i na kraju limunov sok. Sluţi se uz

soja kiselo mleko ili domaću pavlaku.

Ruska salata sa soja majonezom

* 3 veća krompira

* 4 veće šargarepe

* 2 celera

* 2 korena peršuna

* 1 dcl hladno cedjenog ulja

* 250-300 g soja majoneza

* 1 kašikica senfa

* ½ kašikica bibera

* 1 paškanat

* 250 g kiselih krastavĉića

* 1 veza peršunovog lista

* morska so

* sok od 1 limuna

Povrće dobro oprati i tanko oguliti. Skuvati u što manjoj koliĉini vode, tek toliko da ne zagori

dok se kuva. Procediti i ostaviti da se ohladi. Vodu iskoristiti za supu ili ĉorbu. Iseći povrće i

krastavĉiće na kockice. Promešati i dodati soja majonez. Dobro izmešati. Salata ne treba da

bude ni suviše suva, a ni retka, što se moţe regulisati koliĉinom majoneza. Salatu zaobliti i

ukrasiti krastavĉićima i celim peršunovim listićima.

Soja majonez

5 kašika soja brašna razmutiti u 8 kašika vode i kuvati nekoliko minuta. Prohladiti i mikserom

mutiti uz postepeno dodavanje 1 dcl hladno ceĊenog ulja, soka od 1 limuna i kašiĉice senfa.

Posoliti po ukusu morskom ili himalajskom soli.

Lagana ruska salata

Koriste se isti sastojci i postupak, ali se dodaje V2 veze krupno iseckanog peršunovog lista, a

umesto majoneza koristi se soja kiselo mleko ili pavlaka.

Krompir salata

* 5 većih krompira

* ¼ kašikice bibera

* 1 gl crnog ili 3 ĉešnja belog luka

* 2 Ka maslinovog ulja

* ½ limuna ili 1 Kašika jabukovog sirćeta

* ½ veze sveţeg peršunovog lista

* 1 kašikica morske ili himalajske soli

Oprati dobro krompir i skuvati ga sa ljuskom. Da se ne bi raspao prilikom kuvanja, u vodu

dodati kašiku soli. Kad je skuvan (ne treba da bude prekuvan), ocediti vodu i malo prohladiti.

Oguliti i iseći na kocke veliĉine oko 2 cm. Crni luk iseći na reţnjeve, a peršun krupno iseći.

Zaĉiniti: prvo so i biber, a zatim ulje, pa limun ili jabukovo sirce. Dobro izmešati da krompir

upije zaĉine i na kraju dodati peršun. Ukrasiti reţnjevima luka i celim listićima peršuna. Sluţi

se i topla i hladna. Ukoliko je pravite sa belim lukom, treba ga što sitnije iseći.

Salata od pasulja

* 100 g azuki pasulja

* sezonsko povrće (šargarepa, celer, peršun)

* 100 g mungo pasulja

* 100 g šarenog sitnog pasulja

* 1 veza sveţe ili zamrznute mirodije

* 1 gl belog luka ili veza mladog

* 1 veza sveţeg peršunovog lista

* 1 gl crnog ili veza mladog luka

* ½ kašikice senfa

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* sok od 1 limuna

* so i biber po ţelji

Skuvati pasulj da ostane ceo (prvu vodu baciti). Obariti povrće da ne bude previše mekano i

prekuvano. Sitno iseckati beli i crni luk, peršunov list i mirodiju krupno i sjediniti sa

zaĉinima, uljem i limunovim sokom. Sjediniti povrće i pasulj dok su još topli sa prelivom i

lagano promešati i ostaviti 30 min da se ohladi i da povrće upije zaĉine.

Peĉena paprika sa belim lukom

* 10 šiljatih paprika ili babura paprika

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* ½ limuna ili Kašika jabukovog sirćeta

* 1 gl belog luka

* ½ veze sveţeg peršunovog i celerovog lista

* 1 kašikica morske soli

Oprati i ispeći paprike na ringli ili u rerni. Ostaviti u poklopljenoj posudi oko 20 min da se

popare. Oguliti i oĉistiti iznutra. U posudu za salatu redati sloj paprike i sloj preliva, završiti

prelivom i ukrasiti celim listićima peršunovog i lista celera. Preliv: sitno iseckati beli luk,

krupno peršunov i celerov list, dodati so, ulje, limun ili jabukovo sirce. Dobro izmešati.

PRELIVI ZA SALATE

Tofu

* 3 limuna

* 1 ka bibera

* ½ kg tofu sira

* 10 ĉešnjeva belog luka

* ¼ dcl hladno cedjenog maslinovog ulja

* 1 dcl vode

* 1 Kašika tamari sosa

Oprati i oguliti limun, iseći ga na manje komade i odstraniti koštice. Sve sastojke staviti u

blender i dobro izmiksati. Ako je previše gusto, dodati vode da bude srednje retko.

Djumbir

* 6 Kašika iseckanog korena djumbira

* 1 manji celer

* 1 Kašika malteksa

* ½ dcl hladno cedjenog ulja

* 50 g preprţenog susama

* 6 Ka sitno iseckanog crnog luka

Sastojke sipati u blender i miksati 30 sec.

Tahini

* ½ dcl tahinija - TAAN

* ½ dcl limunovog soka

* 1 veza sveţeg peršunovog lista

* ½ kašikice bibera

* 2 veće šargarepe

* 1 kašikica origana

* ½ dcl tamari sosa

* 4 listića sveţe nane ili 1 kašikica osušene

* 1 dcl hladno cedjenog ulja

Oĉistiti povrće i iseći ga na komadiće. Pomešati sve sastojke i dobro izmiksati u blenderu.

Italijanski preliv

* 1 dcl maslinovog ulja

* ½ kašikice bosiljka

* sok od 1 limuna

* ¼ kašikice bibera

* ½ kašikice morske soli

* 1 veza sveţeg peršunovog lista

* ½ kašikica origana

Pomešati sastojke i ulupati viljuškom kao belanca. Dodati bosiljak i origano i sitno iseckan

peršunov list i promešati.

NAMAZI

Pašteta od kvasca

* 150 g sveţeg kvasca (3 male paklice)

* ½ veze sveţeg peršunovog lista

* 2 gl crnog luka

* ½ kašikice ljute paprike

* 5 ĉešnjeva belog luka

* 1 Kašika tamari sosa ili 1 kašikica morske soli

* 3 Kašike prezli

* ½ kašikice bibera

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* 1 jaje po ţelji

* ½ dcl vruće vode

Zagrejati ulje na blagoj vatri i dodati sitno iseckan luk i dinstati dok ne omekša. Dodati kvasac

i pustiti da se rastopi. Kad poĉne da se zgušnjava, dodati prezle i zatim zaĉine. Polako

dodavati vruću vodu da bi se dobila srednje gusta masa. Skinuti sa vatre, umutiti jaja i dodati

sitno iseckan peršunov list.

Humus

* ½ kg nauta (sirove leblebije)

* 1 veza sveţeg peršunovog lista

* sok od 1 limuna

* 2 ĉešnja belog luka

* ½ kašikice bibera

* 1 Kašika susamovog putera (TAAN)

* ½ dcl tamari sosa

* ½ dcl hladno cedjenog ulja

* 1 dcl prokuvane vode

Ostaviti naut u vodi preko noći da nabubri. Skuvati ga da omekša, ali da se ne raspadne.

Skidati belu penu dok se kuva. Ocediti vodu i dobro ga oprati - hladnom vodom. Pomešati sve

sastojke. Staviti u blender i dobro izmiksati.

Pire od pasulja

* ½ kg šarenog pasulja

* 2 lista lovora

* ½ kašikice bibera u zrnu

* 2 gl crnog luka

* 2 kašikice sitne morske soli

* 1 gl belog luka

* 50 g preprţenog susama

* 1 kašikice ljute paprike

Skuvati pasulj (prvu vodu kad prokljuĉa ocediti) zajedno sa iseckanim lukom i zaĉinima, osim

susama i ljute paprike. Napraviti pire u blenderu i dodati susam i papriku. Dobro izmešati ili

ponovo izmiksati.

Kiparski namaz

* ½ kg kuvanog integralnog pirinĉa

* 250 g soja kiselog mleka ili 250 g pavlake

* 1 veza sitno seckanog mladog crnog luka ili praziluka

* 1 Kašika soka od limuna

* 200 g soja ili obiĉnog majoneza

* 1 veza peršuna

* 1 kašikica kari zaĉina

* ½ kašikice bibera

Sve sastojke dobro izmešati i namaz sluţiti uz raţani integralni hleb i bareno povrće. Ovaj

namaz se ne uklapa u princip pravilnog kombinovanja namirnica.

SENDVIĈI

Pored namaza koje moţete koristiti za pravljenje sendviĉa, posebno sa hlebom od integralnog

brašna, raţi, jeĉma, kukuruza, evo i nekoliko recepata za obiĉne sendviĉe. Ako idete na duţi

put, veoma je vaţno da u toku dana u organizam unesete vitamine i enzime i da umor koji je

neizbeţan donekle umanjite.

Sendviĉ Egzotik

* raţani hleb

* gi, suncokretov, kikiriki ili bundevin puter

* preprţeni susam

* turšija (karfiol, paradajz, krastavĉići)

* suvo groţĊe

* preprţeno kokosovo brašno

* sveţ peršunov list

Namazati hleb, posuti preprţenim susamom i sloţiti tanko iseĉenu turšiju. Na blagoj vatri na

suvo preprţiti kokosovo brašno i suvo groţĊe da porumeni i posuti preko turšije. Na kraju

staviti nekoliko listića sveţeg peršuna.

Sendviĉ sa celerom i krastavcima

* integralni hleb

* gi, puter ili pavlaka

* tanke kriške celera (ili narendani celer)

* tanke kriške sveţeg krastavca

* orasi

* peršunov list

* malo morske soli

Premazati hleb i sloţiti celer i krastavce. Posuti sitno iseckanim orasima i dodati nekoliko

listića sveţeg peršuna.

Sendviĉ Zdravlje

* jeĉmeni, raţani ili hleb od mešavine više vrsta brašna

* gi, suncokretov, kikiriki ili bundevin puter

* preprţeni susam

* tanki listići cvekle

* šargarepa

* koren peršuna

* sitno narendani hren

* peršunov list

Namazati hleb, posuti susamom. Sloţiti cveklu, šargarepu i koren peršuna. Staviti hrena po

ţelji i ukrasiti peršunovim listićima. Ako volite slanije sendviĉe, povrće pospite soja sosom ili

sitnom morskom solju.

SOSOVI

Mirodjija

* ½ dcl hladno cedjenog ulja

* 4 Kašike integralnog brašna

* 1 dcl soja mleka ili pirinĉanog mleka

* 2 veze sveţe mirodjije

* 4 ĉešnja belog luka

* morska so i biber po ukusu

Zagrejati ulje na blagoj vatri, dodati brašno i sve vreme mešati da ne pregori. Brašno treba da

ostane svetlo. Postepeno dodavati mleko i dalje mešati. Skinuti sa vatre i dodati sitno iseckanu

mirodjiju i luk, zaĉiniti.

Sos od peĉuraka

* 200 g peĉuraka

* ½ dcl hladno cedjenog ulja

* 1 gl crnog luka

* 100 g integralnog brašna

* 1 dcl vruće vode

* ¼ kašikice bibera

* 3 listića sveţe nane ili ½ kašikice bosiljka

* 2 Kašike soja sosa

Zagrejati ulje i dodati sitno iseckan luk. Dinstati na blagoj vatri dok ne omekša, dodati

peĉurke uzduţno iseĉene. Prodinstati oko 7 min i dodati zaĉine. Brašno sipati odjednom i brzo

izmešati da se ne zgrudva, polako dodavati vodu i mešati. Kuvati nekoliko minuta i dodati

soja sos, a na kraju sitno iseckanu nanu ili bosiljak.

Sos od senfa

* 2 Kašike senfa

* ½ veze sveţeg peršunovog lista

* 2 tvrdo kuvana ţumanca

* ½ kašikice morske soli ili soja sosa

* ½ dcl hladno cedjenog ulja

* 2 Kašike vrele vode

* ¼ kašikice bibera

* sok od ½ limuna

Mutiti ţumanca i senf i postepeno (kap po kap) dodavati vodu, zatim ponoviti postupak sa

uljem. Dodati zaĉine, peršunov list i limunov sok.

Majonez sos

* 250 g majoneza ili soja majoneza

* 4 tvrdo kuvana jaja

* 250 g kiselih krastavĉića

* ½ veze sveţeg peršunovog lista

* ¼ kašikice bibera

U blender staviti krastavĉiće i izmiksati, iscediti sok. Dodati iseĉena jaja, majonez, peršunov

list i biber. Ponovo dobro izmiksati. Ukrasiti kolutovima jaja, krastavĉića i peršunovim

listićima.

Recept za majonez: Napraviti majonez: prstima izmrviti ţumanca i postepeno dodavati kap

po kap ulja i mikserom mutiti dok se ne utroši ulje. Zatim postepeno dodavati limunov sok i

senf i na kraju so.

ĈORBE

Boršĉ

* 3 veće cvekle

* 2 veće šargarepe

* 2 veća celera

* 1 koren peršuna

* 1 paškanat

* 1 veći krompir

* 1 veza sveţeg peršunovog lista

* 1 gl crnog luka

* 5 ĉešnjeva belog luka

* 1 kašikica sitne morske soli

* 1 kašikica kima

* ¼ kašikice bibera

* 1 kašikica hladno cedjenog ulja

* ¼ kašikice korijandera

Povrće dobro oprati i iseći na kocke veliĉine 2 cm; luk sitno iseckati i dodati povrću. Naliti

vodom, sipati prvo zaĉine, a zatim ulje i kuvati na tihoj vatri. Kad je povrće gotovo, dodati

krupno iseĉen peršunov list. Povrće treba da ostane ĉvrsto, da se ne prekuva. Po ţelji zaĉiniti

soja kiselim mlekom ili pavlakom.

Ĉorba od kupusa

* 1 gl slatkog kupusa

* 3 šargarepe

* 2 celera

* 1 koren peršuna

* 1 paškanat

* 1 veza sveţeg peršunovog lista

* 2 krompira

* 1 gl crnog luka

* 2-3 ĉešnja belog luka

* 1 kašikice bibera u zrnu

* 1 kašikice morske soli

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

Blago zagrejati ulje, dodati vodu i sitno iseckan luk, a kad omekša, šargarepu iseĉenu na

kolutove, a celer, zelen i paškanat na kockice i dinstati. Kad je polugotovo dodati zaĉine i

ostaviti još 5 min. Iseći kupus na manje trouglove i sjediniti, naliti vodom i dodati krompir

iseĉen na kockice. Kuvati na blagoj vatri oko 15 minuta. Skinuti sa vatre i dodati krupno

iseĉen peršunov list.

Ĉorba od kelja i celera

* 1 glavica kelja

* 1 celer

* 1 krompir

* 1 gl crnog luka

* 1 gl belog luka

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* ½ kašikice bibera

* 1 kašikica morske soli ili tamarija

* ½ kašikice origana

* 1 lovorov list

* 1 Kašika susama

Dobro oprati i oĉistiti povrće i iseći na veće kocke, kelj na ĉetvrtine lista. Sve zajedno kuvati i

dok je vruće izmiksati u blenderu. Po ţelji se moţe dodati sok od ½

limuna.

Paradajz ĉorba

* ½ l domaćeg ili sveţe samlevenog paradajza

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* 3 Kašike kukuruznog griza

* 1 gl crnog luka

* 2 ĉešnja belog luka

* ½ l vode

* ½ kašikice bibera

* 2 lista lovora

Ulje blago zagrejati, pa dodati sitno iseckan luk i malo vode. Dinstati dok ne omekša, pa sipati

zaĉine i lovorov list. Nekoliko minuta mešati na vatri i dodati paradajz i vodu. Kuvati na

blagoj vatri 10 min, pa postepeno sipati griz i mešati da se ne zgrudva. Kuvati još oko 5

minuta.

Krem ĉorba od karfiola

* 1 gl karfiola

* 1 gl crnog luka

* 1 krompir

* 1 gl belog luka

* 1 veza sveţeg peršunovog lista

* ¼ kašikice bibera

* 1 kašikica morske soli

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* 1 l vode

* sok od V2 limuna

Oprati i oĉistiti karfiol i razdvojiti na cvetove. Zelene listove iseći na sitnije komade. Krompir

oprati, ostrugati i iseći na kocke. Na ulju i vodi dinstati sitno iseckan luk; kad omekša dodati

zaĉine, karfiol i krompir i naliti vodom. Kuvati dok krompir ne omekša. Prohladiti i izmiksati

u blenderu. Dodati limunov sok i krupno iseĉen peršunov list. Od istih sastojaka moţete

napraviti i ĉorbu od kelerabe (3-4 komada srednje veliĉine) ili praziluka (3 štapa, koristi se i

lišće - iz recepta se briše crni luk, a umesto njega se dinsta praziluk).

Krem ĉorba od krompira

* 1 kg krompira

* 2 lista lovora

* sok od ½ limuna

* ½ dcl tamari ili šoju soja sosa

* 1 gl crnog luka

* 1 gl belog luka

* ½ kašikice bibera

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

Blago zagrejati ulje i dinstati sitno iseĉen luk. Dodati zaĉine i još malo prodinstati. Naliti

vodom i sipati krompir iseĉen na kocke i soja sos. Kuvati dok krompir ne bude gotov, a zatim

prohladiti i izmiksati u blenderu. Zaĉiniti limunovim sokom.

Krem ĉorba od peĉuraka

* 250 g peĉuraka

* ½ dcl hladno cedjenog ulja

* 1 gl crnog luka

* 5 ĉešnjeva belog luka

*1 veza sveţeg peršunovog lista

* 2 Kašike integralnog brašna

* ¼ kašikice bibera

* ¾ l vruće vode

* sok od ½ limuna

* Po ţelji: 100 g soja kiselog mleka ili

pavlake

Dinstati luk na ulju i vodi dok ne omekša. Dobro oprati peĉurke i iseći ih na kolutove i

dinstati sa lukom. Dodati zaĉine i pirjaniti oko 5 min. Naglo sipati brašno i brzo mešati da se

ne zgrudva. Kuvati nekoliko minuta i postepeno dodavati vruću vodu, sve vreme mešati.

Pojaĉati temperaturu i kad prokuva skloniti sa vatre. Dodati sitno iseckan peršunov list.

Zaĉiniti limunom. Ako koristite pavlaku ili soja kiselo mleko prvo umutiti viljuškom, a zatim

postepeno sipati dve kutlaĉe ĉorbe i sjediniti sa ostalim delom.

Supa od prosa

* 100 g prosa

* ½ veze sveţeg peršunovog lista

* 1 l vode

* 1 kašikice miso - paste

* ½ gl crnog luka

* 2-3 Ka seckanog povrća - šargarepa, celer, peršun

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* na vrh noţa bibera

Dinstati luk na ulju i vodi. Kad je polugotov dodati povrće i dinstati desetak minuta. Dodati

zaĉine i naliti vodom. Posebno proprţiti dobro oprano i oĉišćeno proso (na suvo) da blago

porumeni i sjediniti ga sa supom. Kada je gotovo skinuti sa vatre i dodati miso i krupno iseĉen

peršunov list. Dosoliti po potrebi, voditi raĉuna da miso sadrţi so.

Supa od jeĉma - za mršavljenje i protiv hroniĉnog umora

* 250 - 300 g geršle - oljuštenog jeĉma

* 1 koren peršuna

* 1 veza peršunovog lista

* 1 veza mladog crnog luka

* 1 kašikica kima

* 1 veća šargarepa

* 1 kašikica morske soli

* 1 celer (koren i list)

Dobro oprati jeĉam i potopiti ga preko noći u ½ l vode. Kuvati u istoj vodi i na tihoj vatri oko

1 sat dok ne omekša. Narendati povrće i dodati jeĉmu. Zaĉiniti i ostaviti da odstoji 10-15 min.

Jesti na prazan stomak i ne mešati sa ostalom hranom najmanje 2 sata.

JELA OD POVRĆA

Dinstane tikvice sa mirodijom

* 1 kg mladih tikvica

* 250 g soja kiselog mleka

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* 1 veza sveţe ili zamrznute mirodije

Dobro oprati tikvice, odseći krajeve (mlade tikvice ne

treba guliti) i iseći ih na kocke veliĉine oko 2 cm. Blago

zagrejati ulje i dinstati tikvice na niţoj temperaturi. Kad

omekšaju skinuti sa vatre i dodati mirodiju. Kad se prohladi umešati soja kiselo mleko.

Bareno povrće sa pirinĉem

* 1 mala gl karfiola

* ½ kg integralnog pirinĉa

* 2 veće šargarepe

* 2 mlade tikvice

* sok od ½ limuna

* 200 g bundeve

* 2 Kašike gi -a ili putera

* 2 lista crvenog kupusa

* 2-3 granĉice sveţeg peršunovog lista

* 1 šolja graška

Oĉistiti povrće. Karfiol razdvojiti na cvetove, šargarepu i tikvice iseći ukoso na kolutove,

bundevu i kupus na trouglove. Obariti na pari u poklopljenoj metalnoj cediljki. Vodu ostaviti

za supu ili ĉorbu. Povrće treba da ostane ĉvrsto, da se ne prekuva. Odvojeno skuvati pirinaĉ,

sa malo ulja i soli, da se ne raspadne. Povrće preliti preko pirinĉa i zaĉiniti rastopljenim gi -

om i limunovim sokom. Ukrasiti peršunom. Sluţi se odmah, najlepše je kad je sveţe i vruće.

Povrće moţete zaĉiniti i nekim od preliva za salatu.

Pohovani karfiol sa pire krotnpirom

* 1 gl karfiola

* 50 g gi -a ili putera

* 100 g kukuruznog brašna ili prezli

* 1 kašikica morske soli

* ¼ kašikice bibera

* 1 šolja obarenog graška

* hladno cedjeno ulje za pohovanje

* 1 kg krompira

Obariti karfiol u slanoj vodi, tako da ostane ĉvrst i razdvojiti ga na cvetiće., pa u brašno ili

prezlu i pohovati u dobro zagrejanom ulju. Karfiol dobro uvaljati u kukuruzno brašno ili

prezle. Oprati krompir i skuvati ga sa ljuskom u slanoj vodi. Ocediti i oguliti, pa dobro

ispasirati dok je još vreo, da bi se napravio pire bez grudvica. Posoliti i pobiberiti i dodati gi.

Preko pirea rasporediti cvetove karfiola i posuti graškom. Ukrasiti sveţim peršunovim

listićima.

Zapeĉene tikvice

* 1 kg mladih manjih tikvica

* 1 veza peršunovog lista

* 250 g tofua ili struganog kaĉkavalja

* 50 g proprţenog susama

* 100 g prezli

* 1 kašikica morske soli

* 50 g gi-a

* 1 veza mirodije

* ¼ kašikice bibera

Oprati i iseći tikvice uzduţ na pola (ne treba guliti, samo skinuti zadebljale krajeve). Rastopiti

gi i podmazati dublji pleh (najbolje zemljani ili vatrostalni). Poredati tikvice okrenute ravnim

delom na dole i preliti rastopljenim gi -em. Posoliti, pobiberiti, posuti polovinom krupno

iseĉenog peršuna i prezlama. Nastrugati ili izmrviti tofu i peći u zagrejanoj rerni na

temperaturi od 200°C oko 30 min. Izvaditi i posuti susamom i ostatkom peršunovog lista.

Voditi raĉuna da se zemljani ili teflon sud stavlja u hladnu rernu, a period peĉenja produţava

za 15 min.

Musaka od povrća sa prosom

* 150g oljuštenog prosa

* 1 kg krompira

* 1 mala gl karfiola

* 3 veće šargarepe

* 2 cvekle

* 2 celera

* 2 korena peršuna

* ½ gl kupusa

* 1 veza sveţeg peršunovog lista

* 1 gl crnog luka

* 1 gl belog luka

* 2 tikvice

* 2 Kašike hladno cedjenog ulja

* 1 Kašika morske soli

* ½ kašikice origana

* ½ kašikice bosiljka

* 2 lista kelja

Dobro oprati (u pet, šest voda) i skuvati proso na vodi (kad prokuva skinuti sa vatre i ostaviti

da nabubri). Oprati i oĉistiti povrće. Krompir i tikvice iseći na kolutove, šargarepu na štapiće

veliĉine 2,5 cm, zelen i celer na kockice, kupus na rezance ili trouglove. U dublji pleh

(najbolje zemljani) podmazan uljem redati: sloj krompira i malo posoliti i pobiberiti, zatim

crni luk i praziluk, pa skuvano proso. Posuti origano i bosiljak, pa redati povrće, zaĉinsko

povrće i beli luk. Na kraju prekriti listovima kelja, kupusa i ukasiti bundevom. Pleh prekriti

aluminijumskom folijom i peći u već zagrejanoj rerni na 220°C oko sat vremena. Sluţiti

vruće. Ako peĉete u zemljanoj ili vatrostalnoj posudi staviti ih u hladnu rernu, a period

peĉenja produţiti za 15 min. Musaka se moţe sluţiti sa soja kiselim mlekom ili pavlakom.

Rizi bizi

* ½ kg skuvanog integralnog pirinĉa

* 200 g graška

* 2 veće šargarepe iseĉene na kockice

* 1 veza iseckanog peršunovog lista

* 1 Kašika sitno izrendanog crnog luka

* ¼ dcl hladno cedjenog ulja

Sastojke lagano ali dobro izmešati, paziti da se ne izgnjeĉe namirnice koje su kuvane. Moţe

se sluţiti toplo ili hladno.

Pljeskavice od povrća

* 2 gl sitno seckanog crnog luka

* 1 rendana tikvica

* 2-3 ĉešnja belog luka

* 1 rendana šargarepa

* ½ rendanog peršunovog korena

* ½ veze sveţeg peršunovog lista

* 2-3 listića celerovog lista

* 5 Kašika (ravnih) ovsenih pahuljica

* 4 Kašike skuvanog integralnog pirinĉa

* ½ kašikice bibera

* ½ kašikice ruzmarina

* 50 gr sirovog suncokreta

* 1 kašikica origana

* 1-2 Kašike hladno cedjenog ulja

* 1 kašikica morske soli ili tamari soja sosa

Izdinstati luk i beli luk na vodi i ulju, dodati zaĉine i ostaviti na blagoj vatri 5 minuta. Skinuti

sa vatre i dodati povrće, pirinaĉ i ovsene pahuljice, koje su prethodno poparene u 5 kašika

vrele vode. Dodati suncokretove semenke i dobro izmešati. Formirati pljeskavice i poredati u

pleh. Sušiti u rerni 50 min na temperaturi od 200°C.

Ćufte od krompira

* 1 kg krompira

* 1 kašikica sitne morske soli

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* 1 gl crnog luka

* ½ kašikice bibera

* 2 ĉešnja belog luka

* hladno cedjeno ulje za prţenje

* ½ veze sveţeg peršunovog lista

* 50 g kukuruznog brašna ili prezli

Oprati i skuvati krompir u ljusci. Prohladiti, oguliti i napraviti pire. Izdinstati luk na ulju i

vodi i zaĉiniti. Sjediniti sa krompirom i dodati krupno iseĉen peršunov list. Formirati

pljeskavice, uvaljati u kukuruzno brašno ili prezle i peći u dobro zagrejanom ulju dok ne

porumeni. Vaditi iz ulja rešetkastom kašikom i staviti na papirnu salvetu da se ocedi.

Ćufte od spanaća, blitve ili koprive

* 1 kg spanaća, blitve ili koprive

* 1 gl crnog luka

* 1 gl belog luka

* 400 g integralnog pirinĉa

* 1 kašikice morske soli

* ¼ kašikice majorana

* 50 g prezli

* hladno cedjenog ulje za prţenje

* 2 Kašike hladno cedjenog ulja

Oprati i oĉistiti spanać, blitvu ili koprivu i obariti kratko u vreloj vodi, samo nekoliko minuta.

Vodu ostaviti za ĉorbu ili sok. Oprati i skuvati pirinaĉ, da se ne raspadne. Blago ugrejati i

dinstati luk, dok ne omekša. Dodati zaĉine i ostaviti nekoliko minuta na vatri, pa pomešati sa

pirinĉem i spanaćem. Oblikovati ćufte, uvaljati ih u prezle i kratko isprţiti u vrelom ulju.

Vaditi rešetkastom kašikom i ostaviti na papirnu salvetu da se ocedi.

Testenina sa povrćem

* ½ kg integralne testenine

* 2 veće šargarepe

* 1 veća tikvica

* 1 struk mladog crnog luka ili praziluka

* 1 veza sveţeg peršunovog lista

* 1 veza mlade rotkvice

* sok od 1 limuna

* 1 Kašika origana

* 1 Kašika gomasia ili preprţenog sušama

* 2 Kašike hladno cedjenog ulja

* morska so

Obariti testeninu (moţe biti od heljde, soje, koprive, spanaća, pirinĉa, raţi ili pšenice) u slanoj

vodi kojoj je dodata 1 kašika ulja, da se ne raspadne. Obariti šargarepu i tikvicu i iseckati na

kockice. Rotkvice iseći na trouglove i iscepkati peršunov list. Testeninu procediti ĉim se

skuva i preliti je hladnom vodom. Dodati joj ulje da se ne slepi, a zatim zaĉine i povrće.

Ostaviti 30 min da testenina upije zaĉine.

JELA OD SOJE

Zbog izuzetnog znaĉaja soje u ishrani savremenog ĉoveka,

posebno onih koji su se opredelili za vegetarijansku ishranu i

onih koji ţele da sojom postepeno zamene upotrebu mesa u

svojoj ishrani, jela od soje su izdvojena kao poseban deo u

ovom kuvaru. Veoma je vaţno da se soja priprema na

odreĊeni naĉin da bi jelo bilo ukusno i da biste nastavili da je

sve više koristite u svom jelovniku.

Bilo da koristite mrvice - ljuspice, komadiće, šnicle ili

lomljenu soju najvaţnije je da je pre toga prelijete vrelom

vodom sa 1-2 lovorova lista i da je ostavite da nabubri i

omekša. Nakon toga je treba procediti i oprati i postupati kao

sa mesom - dinstati, prţiti, pohovati... TakoĊe moţete koristiti

uobiĉajene zaĉine da bi jelo bilo što ukusnije. Posebno preporuĉujemo korišćenje senfa,

origana, ruzmarina, bosiljka ili majorana.

Sarma

Ovaj nadev se moţe koristiti za pripremanje sarme od kiselog i slatkog kupusa, zelja i

vinovog lista, kao i za punjenje tikvica, paprika i paradajza.

* 1 veća gl kiselog ili slatkog kupusa

* 100 g seckanih oraha (po ţelji)

* 1 krompir

* 1 manja gl crnog luka

* 1 gl belog luka

* 1 kašikica ljute tucane paprike

* ½ kašikice bibera

* 1 kašikica morske soli

* 2 Kašike hladno cedjenog ulja

* 2 dcl paradajz soka

* 2 dcl vode

* 100 g skuvanog integralnog pirinĉa

* 100 g sojinih mrvica (ljuspice)

* 3 šargarepe srednje veliĉine

* 1 veći koren paškanata

* 1 veći koren peršuna

* 1 veza peršunovog lista

* 1 srednji celer

Ako pravite sarmu od kiselog kupusa, prvo operite listove da jelo ne bude previše slano ili

prekiselo. Kod slatkog kupusa prvo zagrejte u većem loncu vodu do kljuĉanja i ubacite

glavicu koju ste prethodno oprali i oĉistili od nezdravih listova. Dovoljno je 7 minuta da

listovi omekšaju i da ih moţete lakše odvojiti i savijati u sarmice.

Nadev: Blago zagrejati ulje i dodati iseckan crni i beli luk i malo vode i izdinstati. Kad je luk

do pola gotov, dodati šargarepu, celer, paškanat i koren peršuna iseĉene na kockice i dinstati

oko 7 minuta, a zatim dodati zaĉine i kuvati još nekoliko minuta. Skinuti sa vatre i dodati na

kockice iseckan krompir, pirinaĉ, sojine ljuspice (prethodno potopljene u vreloj vodi sa

nekoliko lovorovih listova). Vodu procediti i dodati peršunov list, orahe i dve kašike paradajz

soka. Sve dobro izmešati i puniti listove kupusa, zelja ili vinove loze, koje je potrebno

prethodno obariti u vreloj vodi, tek koliko da omekšaju. Sarmice se uvijaju tako što se na

koren lista stavi jedna do jedna i po kašika nadeva za srednje listove, a dve do dve i po kašike

za velike, i uvije dok ima lista. Krajeve lista koji ostanu sa strane ušuškati ka unutra. Poredati

sarmice u šerpu i naliti rastvorom vode i paradajz soka. Kada su skuvane, paţljivo premestiti

u zemljani ili vatrostalni sud i zapeći u rerni oko 20 min.

Punjene paprike, tikvice i paradajz pripremaju se sa istim nadevom, s tim što se povrće

prethodno opere, oĉisti i izdubi iznutra. Paprike i tikvice zatvoriti komadićima sveţeg

paradajza, da se nadev ne bi prilikom kuvanja izlio.

Musaka od tikvica

* 1 kg mladih tikvica

* 1 veza sveţeg peršunovog lista

* 150 g soja komadića

* 2 gl crnog luka

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* 1 gl belog luka

* 1 kašikica morske soli

* 2 lista lovora

* ½ kašikice bibera

Blago zagrejati ulje i dinstati sitno iseckan luk. Dodati zaĉine i već pripremljenu soju

(potopljenu u vreloj vodi sa lovorovim listom) i dinstati oko 7 min. Skinuti sa vatre i dodati

peršunov list. U dublji pleh (najbolje zemljani) podmazan uljem redati sloj tikvica duguljasto

iseĉenih, pa red soje. Ponoviti i završiti tikvicama. Prekriti pleh aluminijumskom folijom i

peći u već zagrejanoj rerni na 200°C oko 30 min. Ako peĉete u zemljanoj ili vatrostalnoj

posudi, staviti u hladnu rernu i produţiti period peĉenja za 15 min.

Pljeskavice od soje i celera

* 250 g kuvane i samlevene soje

* 1 gl crnog luka

* 2 ĉešnja belog luka

* 2 veća rendana celera

* 50 g prezli

* 2 Kašike hladno cedjenog ulja

* 100 g seckanih oraha

* 1 kašikica sitne morske soli

* 1 veza sveţeg peršunovog lista

* 1 kašikica ruzmarina

* ½ kašikice bosiljka

Zagrejati ulje na blagoj vatri i dinstati luk dok ne omekša. Dodati celer i zaĉine i još malo

prodinstati. Celer treba da ostane polusirov. Pomešati sa sojom, orasima i prezlama. Dobro

izmešati i formirati pljeskavice. Sloţiti u pleh i sušiti u rerni na temperaturi od 180°C oko sat

vremena.

Soja šnicle

* 100 g soja šnicli

* na vrh noţa bibera

* ¾ l vrele vode za potapanje

* 50 g kukuruznog brašna ili prezli

* 1-2 lovorova lista

* hladno cedjeno ulje za prţenje

* ½ kašikice origana

Prokuvati vodu i potopiti oprane soja šnicle kojima je dodat lovorov list, oko 1 sat, da

omekšaju. Dobro ih ocediti, oprati hladnom vodom i ponovo ocediti pa uvaljati u izmešane

zaĉine. Ostaviti da odstoje 15 minuta, uvaljati brašno ili prezle i prţiti na dobro zagrejanom

ulju dok ne porumene. Slagati na papirnatu salvetu da se višak ulja odstrani. Ohladiti ostatak

ulja, procediti i ostaviti za sledeću upotrebu. Šnicle kombinovati sa barenim povrćem i

salatom.

Paprike punjene tofu sirom

* 8 šiljatih ili babura paprika

* 50 g praziluka

* 1 lovorov list

* 200 g tofu sira

* ½ veze peršunovog lista

* 1 kašikica tamari soja sosa

* 1 kašikica bosiljka

Oprati i oĉistiti paprike i puniti ih nadevom. Nadev: izgnjeĉiti tofu sir viljuškom i umutiti sa

tamarijem ili šoju sosom. Dodati biber i sitno iseĉen praziluk i krupno iseĉen peršunov list.

Podmazati pleh (najbolje zemljani) uljem i poredati paprike. Zagrejati rernu na 220°C i peći

na 200°C oko 20 min. Povremeno proveriti paprike da se ne prepeku. Treba da ostanu soĉne i

meke. Voditi raĉuna da se zemljane i vatrostalne posude stavljaju u hladnu rernu a period

peĉenja produţava za 15 min.

Punjeni šampinjoni

* 10 većih šampinjona

* 100 g tofu sira

* 50 g badema

* 1 kašikica soka od limuna

* 1 Kašika origana

* 2-3 listića sveţe ili sušene nane

* 2 Kašike tamari soja sosa

* ¼ kašikice bibera

Dobro oprati šampinjone i puniti ih nadevom. Nadev: tofu izmrviti i pomešati sa bademom

koji je poparen i oljušten, zaĉinima i ½ kašike tamarija. Masu izmiksati u blenderu. Peĉurke

prţiti u poklopljenom tiganju u rastvoru ½ kašike tamarija i 1 dcl vode, dok teĉnost ne ispari.

Zapeći malo peĉurke, ali paziti da ne izgore. Sluţiti toplo ili hladno uz integralni pirinaĉ.

Pita od soja mrvica

* ½ kg integralnih kora

* 2 veze mladog luka

* 100 g soja ljuspica

* 1 lovorov list

* 1 kašikica morske soli

* ½ kašikice bibera

* ¼ kašikice kima

* 1 kašikica origana

* 2-3 Kašike hladno cedjenog ulja

* 1 kašikica soja sosa

Preliti soja mrvice vrelom vodom, kojoj je dodat lovorov list. Ostaviti 15 min. da nabubri.

Izdinstati luk, pa dodati zaĉine i dinstati još 5 min. Skloniti sa vatre i dodati dobro opranu i

proceĊenu soju Izmešati i filovati pitu - moţe se slagati ili uvijati. Kore poprskati kiselom

vodom da ne budu ţilave.

Tofu zeljanica

* ½ kg integralnih kora

* ½ kg tofu sira

* ½ kašikice bibera

* 1 veza zelja ili blitve

* 0,3 dcl soja sosa

* 1 gl belog luka

* 1 struk praziluka

* ½ kašikice origana

* ½ kašikice bosiljka

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* kisela voda

Izmrviti tofu i dodati mu tamari, ulje i zaĉine, zatim luk i dobro oprano i iseĉeno zelje i blitvu.

Filovati: poprskati svaku koru kiselom vodom i na svake tri kore redati tofu. Poslednju koru

pokvasiti i premazati uljem. Peći na 220 °C oko 30 minuta. Kada je peĉeno prekriti mokrom

krpom.

Tofu kockice

* ½ kg tofu sira

* hladno cedjeno ulje za prţenje

* marinada sos

Iseći tofu na kockice i ostaviti ga u marinada sosu 2-3 sata. Kada dobije lepu ujednaĉenu

svetio braon boju, procediti (sos saĉuvati za sledeći put) i ostaviti da se dobro iscedi. Zagrejati

ulje i prţiti dok ne porumeni. Voditi raĉuna da se ne preprţi, treba da ostanu soĉne. Vaditi

rešetkastom kašikom na papirnati salvet da se odstrani višak ulja. Sluţiti uz razna variva, kao

predjelo ili dodatak kuvanim jelima. Najukusniji je dok je još topao.

Marinada sos za tofu

* ½ dcl soja sosa

* 1 kašikica senfa

* 20 g ţutog šećera

* ½ dcl jabukovog sirćeta

* ¼ kašikice belog luka u prahu

* ½ dcl vode

Pomešati sastojke i dobro razmutiti da se dobije ujednaĉena teĉnost. Ĉuvati poklopljeno na

hladnom mestu. Moţe se upotrebljavati sve dok se ne potroši. Ako vam je ukus prejak, dodati

vodu i razblaţiti.

Prţeni tofu

Iseći tofu na komade debljine ½ cm i prţiti u zagrejanoj posudi sa tamari soja sosom

razblaţenim vodom. Prţi se na blagoj vatri da ne izgori, nekoliko minuta, da bi tofu upio

teĉnost. Kada teĉnost nestane zapeći tofu da porumeni. Postupak ponoviti u zavisnosti od

koliĉine tofu-a i veliĉine posude.

Tofu namaz

* 200 g tofu sira

* ½ ĉešnja belog luka

* 1 Kašika tamari soja sosa

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* 1 kašikica soka od limuna

* na vrh noţa bibera

Iseći tofu na kockice i pomešati sa uljem i zaĉinima. Izmiksati u blenderu 2-3 min. dok se ne

dobije ujednaĉena masa.

Tofu salata

* 200 g tofu sira

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* 2 Kašika tamari soja sosa

* 1 kašikica senfa

* 1 kašikica soka od limuna

* 1 Kašika jabukovog sirćeta

* na vrh noţa bibera

* 1 ĉešanj belog luka

* ½ dcl vode

Iseći tofu na kockice veliĉine 1 cm i malo zagrejati u posudi sa tamarijem, vodom, senfom i

jabukovim sirćetom. Ostaviti tofu da upije sav sok i sluţiti kao preliv za zelenu salatu. Ako se

koristi limunov sok dodati ga kada se tofu malo prohladi.

Izdanci (klice) sa tofu sirom

* 200 g mešanih izdanaka od pšeni- ce, suncokreta, pasulja ...

* 200 g tofu sira

* 1 Kašika tamari sosa

* sok od ½ limuna

Izmrviti tofu i pomešati ga sa izdancima, tamarijem i limunovim sokom. Sluţiti kao salatu.

Soja majonez

* 5 Kašika soja brašna

* sok od ½ limuna

* 1 dcl hladno cedjenog ulja

* 1 kašikica morske soli

* 1 kašikica senfa

* 8 Kašika vode

Brašno razmutiti u vodi i ostaviti da vri nekoliko minuta. Prohladiti i mikserom mutiti uz

postepeno dodavanje hladno ceĊenog ulja, soka od limuna, senfa i soli.

Pašteta od soje

* 2 veze mladog crnog luka (ili 2 glavice)

* ½ veze mladog belog luka (ili 5 ĉešnjeva)

* 3 Kašike hladno cedjenog ulja

* 150 g soja brašna

* ½ kašikice bibera

* 1 Kašika tamari soja sosa

* 1 kašikica aleve paprike

* sok od ½ limuna

* 1 dcl soja mleka

* 1 dcl vruće vode

Izdinstati luk na ulju i dodati zaĉine, pa nakon nekoliko minuta dodati soja mleko. Brašno

umutiti sa nekoliko kašika vode da se ne zgrudva i postepeno sipati u vrelu masu. Mešati sve

vreme da ne zagori. Po potrebi dodavati vruću vodu dok se masa ne ujednaĉi i postane gusta.

TESTA

Bosina krompiruša

* 600 g integralnih kora za pitu

* 3-4 veća krompira

* kisela voda

* 1 gl crnog luka

* ½ dcl hladno cedjenog ulja

* 1 kašikica bibera

* 1 kašikica morske soli

Oprati i oĉistiti krompir i luk, izrendati. Pleh podmazati uljem i staviti nekoliko kora.

Napraviti fil od krompira, luka, ulja, bibera i soli. Slagati naizmeniĉno dok ima materijala.

Završiti sa nekoliko kora, kore premazati uljem i poprskati kiselom vodom.

Proja sa povrćem

* 300 g kukuruznog brašna

* ¼ kg tofu sira

* 50 g gi -a

* ½ l soja mleka

* ½ dcl hladno cedjenog ulja

* 1 šargarepa

* 1 struk praziluka

* peršunov list

Brašno naliti hladnim soja mlekom. Dodati tofu, izrendanu šargarepu, sitno iseĉen praziluk,

peršunov list, ulje i dobro izmešati. Peći u dobro zagrejanoj rerni na 220°C. Kada naraste i

porumeni, probati ĉaĉkalicom da li je ispeĉena. Paziti da se ne presuši.

Pogaĉa od mešanog integralnog brašna

* 200 g integralnog pšeniĉnog brašna

* 2 dcl mlake vode

* 50 g ovsenih pahuljica

* 200 g raţanog brašna

* 50 g semenki suncokreta

* 100 g jeĉmenog brašna

* 1 Kašika morske soli

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

Zamesiti testo sa soli i vodom. Sjediniti ulje i mesiti dok ga testo ne upije. Ostaviti na toplom

da dokisne. Kad je testo gotovo, ponovo ga dobro izmesiti i ostaviti u podmazanom plehu još

1 sat da dokisne. Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 200 °C oko 45 min. Pogaĉa treba da je

lagana kad se izvadi iz pleha.

Palaĉinke od heljde

* 250 g brašna od heljde

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* 1 kašikica morske soli

* ¼ l mlakog pirinĉanog mleka

* ½ veze peršunovog lista

* ¼ l vrele vode

Popariti brašno vrelom vodom i ostaviti da odstoji 30 min. Dodavati pomešano mleko sa soli i

dalje mešati da se ne zgrudva. Dobro izraditi testo i dodati ulje i peršunov list. Ostaviti 90

minuta da se odmori. U tiganju peći tanke palaĉinke i filovati koru namazom, nastruganim

sirom ili gore navedenim sosovima. Moţe se filovati i pojedinaĉno ili kao torta. Palaĉinke

moţete praviti i kao slatku varijantu, sa manje soli i bez peršunovog lista.

Biljine ptiĉice

* 200 g integralnog brašna

* 250 g tofu sira

* 1 prašak za pecivo

* 200 g raţanog brašna

* 5 Ka proprţenog sušama

* 100 g kukuruznog brašna

* 5 Kašika maka

* 100 g gi -a

* 1 kašikica morske soli

Pomešati sastojke i umesiti testo. Dobro ga izraditi i ostaviti da odstoji nekoliko sati. Razvući

oklagijom na debljinu od ½ cm. Modlom u obliku ptiĉice vaditi kolaĉiće i sloţiti u pleh. Peći

u zagrejanoj rerni na temperaturi od 200°C oko 10 min. Kad su gotove, blago porumene.

Paziti da se ne presuše.

Zvezdice sa susamom

* 400 g integralnog pšeniĉnog brašna

* 1 kašikica preprţenog kima

* 100 g raţanog brašna

* 2 dcl mlakog soja mleka

* 100 g jeĉmenog brašna

* 1 Kašika morske soli

* ½ soja kiselog mleka

* lOOg gi-a

* 50 g susama

* 1 kašikica origana

Zamesiti testo. Dodati istopljeni gi, zaĉine i dobro izmesiti. Ostaviti da odmori na sobnoj

temperaturi oko 2 sata. Razviti debljine 1 cm. Formirati zvezdice i posuti susamom. Ostaviti

da odstoje u plehu oko 30 min, a zatim peći na 200°C dok ne porumene.

SLATKIŠI

Puding od prosa

* 200 g oljuštenog prosa

* 50 g suvog groţĊa

* 1 kašikica gi -a

* 100 g soja ili pirinĉanog mleka u prahu ili

1l mleka

* ½ šipke vanile ili 4-5 kapi vanil ekstrata

* 50 g malteksa ili meda ili 4-5 Kašika

ţutog šećera

* 1 kašikica cimeta

* nastrugana kora od ½ limuna

Dobro oprati i oĉistiti proso i kuvati ga u mleku, kome je dodat ekstrat od vanile, oko 40 min.

Ako se koristi mleko u prahu prvo ga razmutiti u hladnoj vodi i dodati u litar kipuće vode, a

zatim dodati proso. Kada je proso skuvano skinuti sa vatre i dodati zaslaĊivaĉ, oprano suvo

groţdje, gi, koru od limuna. Kada se prohladi posuti cimetom i sluţiti hladno.

Puding od pirinĉanog brašna

* 200 g pirinĉanog brašna

* 50 g suvog groţĊa

* ½ kašikice cimeta

* 100 g pirinĉanog mleka

* ¼ kašikice kardamoma

* 4-5 kapi vanilin ekstrata

* 2 Kašike malteksa, meda ili ţutog šećera

* 20 g lešnika

Pirinĉano mleko u prahu razmutiti u vodi i sipati u litar kipuće vode i dodati vanil ekstrat.

Brašno razmutiti u hladnoj vodi da se ne zgrudva i sipati u mleko koje krĉka na laganoj vatri.

Ako koristite obiĉno mleko ili dugotrajno mleko obavezno dodati 1 dcl vode. Mešati da se ne

zgrudva. Kad je gotovo (kuva se oko 10-15 min), skinuti sa vatre i dodati zaĉine i ostale

sastojke. Suvo groţĊe oprati, a lešnike iseckati i malo proprţiti. Ohladiti i sluţiti posuto

cimetom.

Sutlijaš od jeĉma

* 250 g jeĉma

* 100 g soja mleka

* 2 dcl vode

* 1 Kašika gi -a

* 50 g suvog groţĊa

* 50 g preprţenog kokosovog brašna

* 1 Kašika kakao -a

* ½ kašikice cimeta

* 3 karanfilića

* 2 Kašike malteksa, meda ili 3-4 Kašike ţutog šećera

Jeĉam dobro oprati i ostaviti preko noći da nabubri. Razmutiti mleko i dodati karanfilić i

jeĉam. Kuva se oko 1 sat. Kad je gotovo zasladiti, dodati gi i podeliti masu na tri dela. U prvi

deo staviti kokos, u drugi kakao, a u treći suvo groţĊe i cimet.

Sutlijaš od raţi

* 100 g oljuštene raţi

* 1-2 Kašike malteksa ili meda

* ½ l soja mleka

* 3 klinĉića karanfilića

* 50 gr seckanog suvog voća (urme, šljive, kajsije, groţĊe)

* strugana kora od pomorandţe

Dobro oprati raţ i ostaviti da preko noći nabubri. Kuvati u istoj vodi, kojoj je dodato mleko i

karanfilić oko 50 min. Kada je skuvano dodati suvo voće, zaslaĊivaĉ po potrebi i koru od

pomorandţe.

Makrobiotiĉko ţito

* ½ kg ţita

* 5-6 klinĉića karanfilića

* 100 g suvog groţĊa

* 100 g seckanih oraha

* ½ kašikice cimeta

* strugani morski orašĉić

* ½ dcl malteksa ili meda

Oĉistiti i oprati ţito i naliti vodom tako da bude dva prsta vode iznad ţita. Ostaviti nekoliko

sati da omekša (moţe i celu noć). Dodati karanfilić i kuvati dok sva voda ne ukuva;

kontrolisati da se ne raspadne. Ostaviti da se prohladi. U mlaku masu dodati suvo groţdje,

orahe, zasladjivaĉ, cimet i strugati orašĉić. Ostaviti da se ohladi još 30 minuta pre sluţenja.

Bundevara

* 600 g integralnih kora za pitu

* 1 ½ kg rendane bundeve

* vanilin ekstrat

* ¼ kašikica cimeta

* 2-3 Kašike gi-a ili hladno cedjenog ulja

* 5 Kašika ţutog šećera ili 1-2 Kašike malteksa

Izdinstati bundevu na blago zagrejanom gi -u (polovina koliĉine) dok ne omekša. Dodati

cimet i zasladjivaĉ. Filovati pitu: pleh podmazati i sloţiti 4 kore, koje su izmeĊu malo

poprskane kiselom vodom. Staviti ¼ koliĉine bundeve, tako da prekrije ćelu površinu kore.

Ponovo sloţiti 3 poprskane kore i zatim staviti red bundeve, sve dok ima materijala. Završiti

korama. Poslednju koru namazati gi -em i poprskati vodom. Peći u zagrejanoj rerni na

temperaturi od 200°C dok kora ne porumeni. Izvaditi i prekriti mokrom krpom i ostaviti da se

ohladi.

Suva pita

* 600 g integralnih kora

* 250 g malteksa

* ekstrat vanile

* 200 g suvog groţĊa

* 1 limun

* ½ kg oraha ili ½ kg mlevenog maka

* 1 dcl gi-a ili hladno cedjenog ulja

* strugani orašĉić

Samleti 400 g oraha, a 100 g iseckati i pomešati sa 100 g malteksa i suvim groţdjem.

Podmazati pleh gi -em i redati: prvi sloj 5 kora koje su izmeĊu poprskane toplim gi -em, zatim

sloj fila, pa tri kore i fil, dok ima materijala. Poslednju koru namazati gi -em i poprskati

vodom. Pitu posle svakog sloja kora pritisnuti da se slegne. Iseći je na kocke ili romboide i

peći u zagrejanoj rerni na 200 °C dok ne porumeni. Izvaditi i dok je još vrela ravnomerno je

preliti sirupom. Prekriti mokrom, iscedjenom krpom.

Sirup: skuvati ostatak malteksa sa 10 kašika vode, pa dodati vanilu i limun iseĉen na

kolutove (koji se prethodno dobro opere toplom vodom). Kuvati na tihoj vatri nekoliko

minuta i vrelim sirupom preliti pitu. Ako koristite mak, prvo ga poparite u 0,7 dcl vrućeg

pirinĉanog mleka.

Mafine od integralnog brašna

* 350 g integralnog brašna

* 100 g malteksa

* 2 ½ dcl soja mleka

* 1 dcl hladno cedjenog ulja ili gi -a

* 1 prašak za pecivo

* kora od ½ limuna

* 2-3 jabuke iseĉene na kockice

* 1-2 kašikice cimeta

* 50 g suvog voća

Umutiti malteks, mleko, brašno i ulje, pa na kraju dodati jabuke i suvo voće. Sipati kašiĉicom

u kalup i peći na temperaturi od 220°C oko 20 do 25 minuta. Proveriti ĉaĉkalicom da li je

kolaĉ peĉen.

Štrudla od integralnog brašna

* 350 g integralnog pšeniĉnog brašna

* 350 g raţanog brašna

* 1 Kašika soja mleka u prahu

* 50 g sirovog suncokreta

* 50 g seckanih oraha

* 100 g suvog voća

* 2 Kašike hladno cedjenog ulja ili gi -a

* 1 kašikica morske soli

* ½ l mlake vode

Izmešati sastojke i zamesiti testo. Dodati ulje i semenke, pa mesiti dok testo ne upije. Ostaviti

da dokisne, najmanje 2 sata. Premesiti i staviti u podmazan pleh. Ostaviti da dokisne i peći na

temperaturi od 200°C oko sat vremena. Štrudla treba da bude lagana i rumena.

Medenjaci od crnog brašna

* 1 kg integralnog brašna

* 100 g seckanih oraha

* 150 g gi -a

* 200 g malteksa

* 100 g mlevenih oraha

* 1 kašikica morske soli

* strugani morski orašĉić

Istopiti gi, skinuti sa vatre, prohladiti i dodati malteks. Zamesiti testo: dodati suve sastojke i

dobro promešati. Sjediniti istopljeni gi i dobro izmesiti. Na podmazan pleh slagati kuglice od

testa i peći u zagrejanoj rerni na 200°C oko 40 min.

Kolaĉ od bundeve i pirinĉa

* 1 kg rendane bundeve

* ½ kg integralnog pirinĉa

* 100 g prezli

* vanilin ekstrat

* ¼ dcl malteksa

* ½ kašikice cimeta

* dţem od kajsija

* 100 g seckanih oraha

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja ili gi -a

Izdinstati bundevu na ulju i vodi i dodati orahe, malteks, vanilu i cimet. Posebno obariti

pirinaĉ u vodi, ulju i soli, da voda potpuno ukuva i da bude suv. Polako promešati dok se ne

dobije jednoliĉna masa. Sipati u podmazan pleh i peĉi u zagrejanoj rerni na 200°C oko 25

min. Kad se ohladi, iseći na kocke. Na sredinu svake kocke staviti malo dţema od kajsija.

Puslice od ovsenih pahuljica

* 140 g ovsenih pahuljica

* 140 g ţutog šećera

* 50 g iseckanih lešnika

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja ili gi -a

* 2 belanca

* vanilin ekstrat

* sok od 1 limuna

Pahuljice i lešnike proprţiti na ulju i ohladiti. Umutiti belanca u ĉvrst sneg i postepeno

dodavati šećer. Dodati pahuljice i lešnike i polako mešati da ne splasnu. Kašiĉicom praviti

puslice i redati na pleh. Peći na temperaturi od 150°C oko 20 min.

Kuglice od jabuka

* 4-5 jabuka

* sok od 1 limuna ili pomorandţe

* 200 g ovsenih pahuljica

* 1 dcl malteksa

* 100 g suvog groţĊa

* 20 g prezli

* 50 g peĉenog seckanog lešnika

* 100 g kokosovog brašna

Oprati i tanko oguliti jabuke, izrendati i pomešati sa pahuljicama. Dodati 50 gr kokosa, sok od

limuna i iseckano suvo groţĊe i ostaviti da stoji 30 minuta da bi pahuljice upile sok. Ako je

potrebno dodati prezle, da bi se dobila gusta masa. Pomešati seckani lešnik i zasladiti.

Oblikovati kuglice i uvaljati ih u na suvo preprţeno kokosovo brašno.

Kuglice od smokava i urmi

* 300 g suvih smokava

* vanilin ekstrat

* strugana kora od 1/2 pomorandţe ili limuna

* 100 g mlevenih oraha ili badema

* 100 g seckanih oraha ili badema

* 50 g kokosovog brašna

* 150 g urmi

* 50 g gi -a

Samleti smokve i urme i pomešati ih sa istopljenim gi -em i orasima. Dodati vanilu i struganu

pomorandţu i dobro izmešati. Oblikovati kuglice i uvaljati ih u blago prepeĉeno kokosovo

brašno (zagrejati brašno na tihoj vatri dok ne dobije svetio braon boju).

Kuglice od suvih šljiva

* ½ kg suvih šljiva

* 200 g seckanog badema

* ¼ dcl meda ili malteksa

* 100 g mlevenih urmi

* na vrh noţa cimeta

Samleti šljive i umešati oljušten i iseckan badem (da bi ga oljuštili treba ga popariti u vreloj

vodi 10 minuta), cimet i zaslaĊivaĉ. Dobro izmešati da se masa ujednaĉi. Formirati kuglice i

uvaljati ih u mlevene orahe.

Ĉokoladni puding

* 1 l soja mleka

* vanilin ekstrat

* 50 g ĉokoladnog pudinga u prahu

* 2 Kašike meda ili malteksa

* 2 štangle ĉokolade za kuvanje

* Po ţelji cimet

* 1 Kašika kakaoa

Razmutiti puding, kakao i vanilu u malo hladnog soja mleka. Masu sipati u kipuće soja mleko

i mešati da se ne zgrudva. Smanjiti temperaturu. Dodati ĉokoladu i cimet i mešati dok se ne

rastopi. Skinuti sa vatre i prohladiti, dodati zasladjivaĉ. Ako koristite šećer, razmutite ga sa

pudingom i kakaom.

Sladoled

* 5 jaja

* 3 štangle ĉokolade

* 250 g kisele pavlake

* 50 g seckanih i prepeĉenih lešnika

* 250 g slatke pavlake ili šlaga

* 100 g sezonskog voća

* 10 Kašika ţutog šećera

* vanilin ekstrat

Umutiti jaja i šećer i postepeno dodati pavlaku i umućeni šlag. Masu podeliti u tri dela: u prvi

dodati istopljenu ĉokoladu, u drugi 100 g sezonskog voća, a u treći lOOg lešnika. Ukoliko

ţelite sladoled od vanile u osnovni recept dodajte 5-7 kapi vanil ekstrata. Zamrznuti u frizu.

Iako se sladoled ne uklapa u principe pravilne i zdrave ishrane on našoj duši i celom biću daje

veliku radost i deĉiju svest i zbog toga je našao mesto i ovde.

Jedite ga ponekad, ne suviše ĉesto, ali sa velikim zadovoljstvom.

INDIJSKA KUHINJA

Smatra se da indijska kuhinja ima najviši nivo svesti. Još u toku pripreme jela oseća se

posebno zadovoljstvo i radost, a kad je jelo gotovo na trpezi je sama boţanska hrana.

U Indiji inaĉe vaţi poslovica "Kako jedeš, tako misliš"

ĈORBE

Dal

* ½ kg masor dal (narandţasto - crveno ili egipatsko soĉivo)

* 1 gl crnog luka

* 4 ĉešnja belog luka

* 1 sveţ paradajz ili 1 Kašika pirea

* 1 parĉe sveţeg ili ½ kašikice djumbira u prahu

* ½ veze sveţeg korijandera ili 1 kašikica u prahu

* 1 Kašika gi -a

* 1 ½ l vode

* 1 kašikica karija

* 1 kašikica kurkume

* ½ kašikice garam masale

* ½ kašikice sambar masale

* 1 kašikica gorĉice ili slaĉice

* 1 kašikica kumina

* ½ kašikice kajena ili ljute paprike

* ½ kašikice cimeta

* 1 Kašika morske soli

Zagrejati gi na tihoj vatri i ispopati zaĉine u zrnu (gorĉicu i kumin). Poklopiti sud da zrnca ne

iskaĉu. Kad se umire dodati sitno iseckan luk i djumbir i dinstati na blagoj temperaturi dok ne

omekša. Sipati zaĉine i malo vode da ne zagori. Naliti vodom, dodati paradajz iseckan na

kockice i povećati temperaturu. Dobro oprati soĉivo. Ne sme se ostaviti na suvom jer se brzo

skameni. Ocediti i sipati u prokuvalu vodu i zaĉine. Smanjiti temperaturu i mešati nekoliko

minuta da budete sigurni da se soĉivo nije stvrdnulo. Ĉorba treba da kuva sve vreme na tihoj

vatri. Povremeno promešati. Kad se soĉivo raspadne, skinuti sa vatre i zaĉiniti krupno

iseĉenim korijanderom. Ako koristite korijander u prahu, dodajte ga nekoliko minuta pre

skidanja sa vatre.

Ĉorba od suvog graška

Koristi se proteinski ţuti suvi grašak, a pravi se po receptu dal ĉorbe.

Ĉorba od soĉiva

Koristi se braon ili zeleno soĉivo, što je krupnije to je ĉorba ukusnija, a priprema se po

receptu Dal ĉorbe. Ako ţelite moţete kombinovati soĉivo i grašak po istom receptu, u

kombinaciji pola pola.

Ĉorba od paradajza

* ½ l domaćeg paradajz soka ili ½ kg sveţeg

* 1 Kašika belog luka

* 1 kašikica djumbira u prahu

* 2-3 Kašika pirinĉanog ili kukuruznog griza

* ½ kašikice garam masale

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* 2 lista lovora

* 2 dcl vruće vode

Blago zagrejati ulje, sipati zaĉine i malo ih proprţiti. Naliti paradajz sokom i vodom i ostaviti

da prokuva. U kljuĉam ĉorbu polako sipati griz i mešati da se ne zgrudva. Kuvati još 4-5

minuta i skloniti sa vatre. Ako je ĉorba pregusta, doliti ½ dcl vruće vode.

KARI JELA

Kari u originalu znaĉi sos ili umak, ali se reĉ koristi i za zaĉin i za jela koja se prave od

povrća u kojima se koristi kari zaĉin.

Mešano povrće

* 1 manja gl karfiola

* ½ kg šargarepe iseĉene na štapiće

* 3 babure iseĉene na polukolutove

* 200 g graška

* 1 gl belog luka

* 2 gl crnog luka

* 3-4 paradajza iseĉena na osmine

* 3 kašikice sveţeg djumbira ili 1 kašikica u

prahu

* 1 Kašika gi-a

* ½ kašikice garam masale

* 1 kašikica kumina u prahu

* 1 kašikica kurkume

* 1 kašikica korijandera u prahu

* ½ kašikice kajena ili ljute paprike

* 1-2 kašikice morske soli

Blago zagrejati gi i prvo dodati crni luk, beli luk i djumbir. Kad dobije zlatno ţutu boju, sipati

sve zaĉine i malo vode i mešati da se ne uhvati za dno posude, 3-4 min. Dodati šargarepu (7

min), zatim papriku (5 min), na kraju karfiol i paradajz i krĉkati dok ne omekša. Povrće treba

da ostane ĉvrsto i da se ne raspadne. Tokom kuvanja povremeno promešati.

Krompir kari

* 1 kg krompira

* 1 gl crnog luka

* 2 Kašika urad dal (spolja crno, a unutra belo

soĉivo)

* 5 ĉešnjeva belog luka

* 1 kašikica kumina u zrnu

* 1 kašikica kari praha

* 1 parĉe sveţeg ili ½ kašikice djumbira

u prahu

* ½ kašikice kurkume

* 3-4 kari listića

* 1 kašikice gorĉice ili slaĉice

* 2 Kašike gi -a

* 2 Kašike chana dal ili proteinskog

graška

Blago zagrejati gi i ispopati zaĉine u zrnu. Kad su gotovi, dodati dal zrna i kari listiće i kratko

proprţiti, paziti da ne pregore. Dodati iseckani luk i djumbir i dinstati dok ne omekša. Sipati

zaĉine i malo vode i ostaviti 2-3 min. Promešati da se ne hvata za dno. Krompir dobro oprati i

ostrugati, iseći na kocke do 2,5 cm i sjediniti sa lukom i zaĉinima. Krĉkati na blagoj vatri dok

ne bude gotov. Kad voda ispari, dodati po nekoliko kašika da se krompir ne bi hvatao za dno.

Povremeno, ali ne previše, promešati.

Krompir kari II

Sastav namirnica je isti, s tim što se koristi više gi -a (2-3 Ka) i dodaje sveţ korijander, a i

postupak pripreme krompira je drugaĉiji. Krompir se dobro opere i sa ljuskom skuva u slanoj

vodi. Prehladi se i oguli, a zatim izgnjeĉi, ali ne do kraja kao pire, već kao restovan krompir.

U krompir se sipa pripremljeni luk sa zaĉinima i doda se krupno iseĉen korijanderov list.

Dobro se promeša. Ovaj kari se koristi za filovanje masale, ĉuvene indijske palaĉinke od

pirinĉanog brašna. Uz odreĊene dodatke zaĉina i sastojaka koristi se kao fil za punjenje

samose, poznatog indijskog punjenog peciva.

Kari od bundeve

* 1 kg bundeve seĉene na kocke veliĉine 2,5 cm

* 1 dcl mlake vode

* 3 veće gl crnog luka

* 1 gl belog luka

* 150 g kokosovog brašna

* 1 kašikica kurkume

* ½ kašikice bibera u zrnu

* parĉe cimeta u šipki

* 2 Kašike gi -a

* 1 kašikica senfa

* 1 kašikica kajena ili ljute paprike

* 1 kašikica morske soli

Potopiti kokosovo brašno u vodi i ostaviti 10 minuta. Dodati zaĉine i izmiksati u blenderu.

Dodati luk i miksati dok ne bude potpuno sitan. Zagrejati gi i na tihoj vatri dinstati luk i

zaĉine dok ne omekša. Dodati kockice bundeve, poklopiti i ostaviti da se dinsta dok ne

omekša. Povremeno promešati i u poĉetku dodati vrlo malo vode da ne zagori (kasnije

bundeva pusti sok) i krĉkati dok ne ukuva. Sluţiti uz basmati pirinaĉ i kokosov ĉatni.

Bengalski kari

* 3-4 krompira iseĉenog na kocke

* 1 veza brokule

* 2 plava patlidţana iseĉena na kocke

* 1 šolja graška

* ½ kašikice kumina u prahu

* 1 kašikica korijandera u zrnu

* 1 kašikica bibera u zrnu

* 1-2 kašikice soli

* ½ kg kupusa iseĉenog na kocke

* ½ kg samlevenog paradajza

* ½ kg crnog luka

* 1 gl belog luka

* sok od 2 limuna

* 2 Kašike gi -a

* ¼ kašikice garam masale

* ½ kašikice kajena ili ljute paprike

* ¼ kašikice kurkume

* ¼ kašikice korijandera u prahu

* ½ kašikice aleve paprike

* 1 kašikica kumina u zrnu

* 1 kašikica gorĉice ili slaĉice

Zagrejati gi i ispopati zrnca. Kad se umire, dodati sitno iseckan crni i beli luk i dinstati dok ne

omekša. Dodati zaĉine i 1 dcl vode i dinstati 5-6 min. Sipati paradajz i kuvati na laganoj vatri,

stalno mešati dok ne bude polugotov, a zatim dodati krompir i plavi patlidţan i kuvati 10

min., zatim kupus 5 min. i brokoli 5 min. i na kraju grašak. Kad je sve omekšalo, skinuti sa

vatre i dodati limunov sok.

Nepalski kari

* 2 jam krompira ili 200 g bundeve

* 150 g boranije iseĉene na štapiće vel. 3-4 cm

* 2 šargarepe

* ½ kg oljuštenog i iseckanog paradajza

* 8 listova spanaća iscepkanog prstima

* 1 ljuta papriĉica sitno iseckana

* 1 šolja nauta potopljenog u vodi preko noći

* 3-4 listića sveţe nane

* 1 gl crnog luka

* 2 Kašike gi -a

* 5 ĉešnjeva belog luka

* sok od 1 limuna

* 1 kašikica kumina u zrnu

* 1 kašikica iseckanog sveţeg djumbira

* 1 kašikica karija

* ½ kašikice kurkume

* 1 dcl vode

* 1 kašikica morske soli

Obariti jam - slatki krompir (ili bundevu) iseĉen na kocke veliĉine 2 cm na pari oko 5 min.,

skinuti sa pare i poprskati limunovim sokom. Obariti boraniju, a zatim šargarepu. Vodu

ostaviti za ĉorbu. Blago zagrejati gi i dodati kumin zrnca, kari i tumerik i dinstati 1-2 min., pa

dodati sitno iseckan luk, djumbir i ljutu papriĉicu. Sipati malo vode i dinstati 5-6 min. Dodati

paradajz i naut. Nakon 10 min. umešati jam, boraniju, šargarepu, spanać i posoliti. Krĉkati 10

min. na blagoj vatri. Povremeno promešati i dodati malo vode da kari ne bude suv.

Kari od plavog patlidţana

* 2 veća patlidţana

* 1 veća gl belog luka

* 4 krompira

* 2 Kašike iseckanog sveţeg djumbira

* 2 veće gl crnog luka

* 2 Kašike ĉana dal ili proteinskog graška

* 1 Kašika urad dal

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* 1 kašikica garam masale

* ½ kašikice kurkume

* 1 kašikica karija

* 1 kašikica kumina u prahu

* ½ kašikice korijandera u prahu

* 1 kašikica gorĉice ili slaĉice

* 1 kašikica kardamoma u ljusci

* 1 kašikica kumina u zrnu

* 2 kašikice morske soli

* ¼ kašikice kajena

Blago zagrejati ulje i ispopati zaĉine u zrnu. Dodati dal zrna, a nakon nekoliko minuta sitno

iseckan luk i djumbir i dinstati dok ne omekša. Sipati zaĉine i ½ dcl vruće vode. Krĉkati 2-3

min. i dodati patlidţan i krompir iseĉene na kocke veliĉine 2-3 cm. Pirjaniti na tihoj vatri dok

ne omekša. Povremeno doliti po malo vode da ne zagori i paţljivo promešati. Na isti naĉin

moţe se pripremiti kari od mladih tikvica (4 veće tikvice), ili kombinovati tikvice i patlidţan.

Voditi raĉuna da se tikvice kuvaju kraće i da ih treba staviti kad su krompir i patlidţan skoro

gotovi.

Kari od karfiola

* 1 veća gl karfiola razdvojena na cvetove

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* 1 kašikica kumina u zrnu

* 3-4 krompira

* 1 kašikica gorĉice ili slaĉice

* 1 veća gl crnog luka

* 1 kašikica kurkume

* 1 gl belog luka

* 1 kašikica gi -a

* 1 Kašika iseckanog sveţeg djumbira

* 2 kašikice morske soli

* 1 kašikica karija

Ugrejati gi i ispopati zrnca. Kad se umire dodati sitno iseckan luk, djumbir i malo vode i

dinstati dok ne omekša. Kad je napola gotovo, sipati krompir iseĉen na kocke veliĉine 2-3 cm

i kari, kurkumu i so. Krĉkati dok ne bude polugotovo, pa dodati karfiol i dobro promešati da

uhvati zaĉine. Poklopiti i ostaviti da se do kraja skuva na blagoj vatri da ne zagori. Karfiol

treba da ostane ĉvrst, da se ne raspadne.

Kari od slatkog kupusa i krompira

* 1 gl slatkog kupusa iseĉena na trouglove * 2 Kašike ĉana dal ili proteinskog

* ½ kg krompira

* 2 šargarepe

* 1 koren peršuna

* 1 celer

* 1 veza sveţeg peršunovog lista

* 2 gl crnog luka

* 1 gl belog luka

* 1 Kašika iseckanog sveţeg djumbira

graška

* 2 Kašike gi -a

* 1 kašikica kurkume

* 1 kašikica karija

* ½ kašikice garam masale

* ½ kašikice korijandera u prahu

* 1 kašikica gorĉice ili slaĉice

* 1 kašikica kumina u zrnu

Ispopati zrnca na zagrejanom gi -u i kad se umire dodati dal zrna i korijander i ostaviti još

nekoliko minuta, a zatim sipati sitno iseckan luk i djumbir. Dinstati dok ne omekša, pa dodati

ostalo povrće iseĉeno na kockice. Kad je polugotovo, dodati zaĉine, a nakon nekoliko minuta

krompir iseĉen na kocke i kupus. Dobro promešati, naliti 2 dcl vode i ostaviti da prokuva.

Smanjiti temperaturu i poklopljeno krĉkati dok ne omekša. Pred sam kraj umešati krupno

iseĉen peršunov list.

ĈATNI

Ĉatni je pikantni indijski sos, koji se konzumira u malim koliĉinama i sluţi za stimulisanje

apetita i osveţavanje i poboljšaje ukusa ostalih jela. Moţe biti ţestoko ljut, kiseo, gorĉast,

blago ljut, kiselo - sladak, ljuto - sladak. Razlikuje se po sastavu i gustini, a moţe se

pripremati od namirnica, koje mogu biti seckane, blendane, rendane i neuobiĉajeno

kombinovane.

Kokos - tamarin ĉatni

* 150 g kokosovog brašna

* 1 Kašika tamarin paste

* 1 ljuta papriĉica

* ½ kašikice kajena ili ljute paprike

* 1 parĉe sveţeg djumbira 3-4 cm

* 1 Kašika prţenog ĉana dal/prot. graška

* ½ veze sveţeg korijandera

* 2 dcl vruće vode

Prvo izblendati kokos, pa dodati ostale sastojke i vodu. Dobro izmiksati u blenderu. Ostaviti

da se ohladi. U poĉetku moţe izgledati retko, meĊutim, što više stoji, kokos više upija vodu.

Ako se previše zgusne, ponovo dodajte malo vruće vode i promešajte.

Ĉatni od kajsija

* 2 kg zrelih ili 1 kg suvih kajsija

* 3 šipke cimeta duţine 4-5 cm

* 300 g malteksa

* 2 Kašike karanfilića

* 4-5 kapi vanilin ekstrata

* ½ kašikice morske soli

Oprati i oĉistiti kajsije, ako koristite suve kajsije ostaviti ih 10 min. dobro oprane potopljene u

vodi, dodati malteks i zagrejati na srednjoj temperaturi. Staviti sve sastojke i mešajući da ne

zagori kuvati dok se kajsije potpuno ne raspadnu. Prohladiti i odvojiti cimet i karanfilić i

sipati u tegle, kao za zimnicu.

Ĉatni od sveţeg korijandera

* 100 g kokosa

* 2 veća parĉeta sveţeg djumbira 5-6 cm

* 1 ljuta zelena papriĉica

* 15 većih ĉešnjeva belog luka

* 2 veze sveţeg korijandera

* 1-2 dcl vode

* 1 kašikice malteksa

* sok od dva limuna

* 2 kašikice morske soli

* ½ kašikice hladno cedjenog ulja

Staviti sve sastojke osim korijandera u blender i dobro izmiksati. Dodati korijander i još malo

doraditi. Ĉatni treba da bude ujednaĉen i zelen, srednje gust. Voditi raĉuna da kokos upija

vodu i slobodno razrediti ako je potrebno.

Ĉatni od belog luka i kokosa

* 100 g kokosovog brašna

* 1 kašikica hladno cedjenog ulja

* 2 dcl vode

* 2 veće gl belog luka

* 1 kašikica morske soli

* 2 ljute papriĉice

Izmiksati u blenderu i dodati vodu. Treba da bude srednje redak.

Paradajz ĉatni

* 1 kg paradajza

* 2 veća parĉeta sveţeg djumbira 3-4 cm

* 2 veće gl belog luka

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* 1 kašikica gorĉice ili slaĉice

* 2 kašikice kumina u zrnu

* 1 kašikica kurkume

* 1 kašikica kajena

* ½ kašikice kumina u prahu

* 2 kašikice morske soli

Blago zagrejati ulje i ispopati zaĉine u zrnu. Dodati djumbir, beli luk i zaĉine i dinstati na

tihoj vatri. Samleti paradajz ili ga izmiksati u blenderu i sjediniti sa zaĉinima. Krĉkati dok ne

bude gotov. Treba da bude gust.

Ĉatni od suvih groţĊica

* 250 g suvog groţĊa

* 1 Kašika malteksa

* 1 Kašika tamarin paste

* 1 veće parĉe sveţeg djumbira - 5-6 cm

* 1 veća gl belog luka

* sok od dva limuna

* ½ kašikice anisa

* ½ kašikice kajena ili ljute paprike

* 1 kašikica aleve paprike

* ½ kašikice morske soli

Staviti sve sastojke u blender i dobro izmiksati. U toku postupka sipati 1-2 dcl vode da se

dobije srednje gusta smesa.

Ĉatni od jabuka

* 1 ½ kg jabuka

* 2 ĉešnja sitno seckanog belog luka

* 2 Kašike seckanog sveţeg djumbira

* 2 dcl soka od pomorandţe

* 2 Kašike malteksa

* sok od dva limuna

* 2 kašikice cimeta

* 2 kašikice karanfilića

* ½ kašikice kajena ili ljute paprike

* 2 kašikice morske soli

Jabuke oprati, tanko oljuštiti i iseći na kockice Pomešati sve sastojke i kuvati na blagoj

temperaturi dok ne bude gusto.

SALATE

Raita

* 2 sveza krastavca iseĉena na kockice

* ¼ kašikice kumina u zrnu

* ¼ kašikice gorĉice ili slaĉice

* na vrh noţa kajena ili ljute paprike

* ¼ veze korijandera

* ¼ l jogurta

Dobro promešati sastojke i sluţiti hladno, kao salatu ili dodatak uz kari.

OSTALA JELA

Basmati pirinaĉ

* ½ kg basmati ili tajlandskog pririnĉa

* 1 kašikica kurkume ili karija

* 1 Kašika gi -a

* 1 Kašika morske soli

* 2 veća lista lovora

* 1 / vode

Pomešati vodu, so i kurkumu. Dodati Gi i lovor i dobro izmešati. Oĉistiti i oprati pirinaĉ i

umešati ga u pripremljenu teĉnost. Poklopiti i kuvati 10 min. Skloniti sa vatre i ostaviti još 10

min. Pirinaĉ se ne sme mešati, moţe se malo prodrmati sud u kome se kuva. Kad je gotov,

treba da bude suv i da zrna ostanu cela. Sluţi se uz sve vrste karija, samose, baĊiju, dal ĉorbu.

Pilau

* ½ kg basmati ili tajlandskog pirinĉa

* 1 parĉe djumbira 5-6 cm

* ¼ kg graška

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* 2 gl crnog luka

* 2-3 kari listića

* 1 gl belog luka

* 1 kašikica kurkume

* 1 kašikica gorĉice ili slaĉice

* 1 kašikica kardamoma u ljusci

* ½ kašikice kumina u zrnu

* parĉe cimeta

Oĉistiti i oprati pirinaĉ i ostaviti ga u vodi da omekša. U meĊuvremenu zagrejati ulje i

ispopati zaĉine u zrnu (poklopiti sud da zrnca ne iskaĉu). Kad se umire, dodati kari listiće,

kardamom zrna i šipku cimeta i proprţiti 1-2 min. Dodati sitno iseckan luk i djumbir i dinstati

dok ne omekša. Sipati zaĉine i ostaviti još 2-3 min., a zatim naliti pirinaĉ i vodu u kojoj je

stajao. Ako nije dovoljno vode, dodati da bude dva prsta vode iznad pirinĉa, promešati i

kuvati 10 min. Skinuti sa vatre, dodati grašak i ostaviti još 10 min. Preko pirinĉa posuti Pilau

toping i sluţiti uz dal ĉorbu.

Pilau toping

* 200 g kokosovog brašna

* 50 - 100 g iseckanih lešnika

* 100 g suvog groţĊa

Pomešati sastojke i proprţiti na tihoj vatri da dobije svetio braon boju, paziti da ne pregori.

Osetiće se prijatan miris.

Badjija

* 1 šargarepa iseĉena na kose kolutove

* 1 krompir iseĉen na kolutove

* 1 parĉe bundeve iseĉeno na kriške

* 1 tikvica iseĉena na kose kolutove

* 1 paprika iseĉena po duţini

* 1 gl crnog luka iseĉena na šire kolutove

* Hladno cedjeno ulje za prţenje

* 1 manja gl karfiola razdvojena na cvetove

Miks:

* 200 g brašna od leblebije ili soja brašna

* 1 kašikica karija

* ½ kašikice garam masale

* ½ kašikice kajena ili ljute paprike

* 1 kašikica morske soli

* ½ do 1 dcl mlake vode

Oprati i pripremiti povrće. Zamesiti miks da bude srednje redak, da moţe da se zadrţi na

povrću. Umakati povrće i peći u dobro zagrejanom ulju dok ne porumeni. Oceditij ulje na

papirnatoj salveti. Sluţiti uz basmati pirinaĉ i ĉatni po ţelji.

TESTA

Ĉapati

* ½ kg mešanog integralnog pšeniĉnog i raţanog

brašna

* 1 dcl mlake vode

* ¼ kašikice morske soli

Izmešati brašno i so, postepeno dodati vodu i

zamesiti mekano testo. Dobro izraditi testo (moţe i

mikserom) dok ne omekša. Ostaviti pokriveno 30 minuta da se odmara. Koliĉina je dovoljna

za 5 ĉapatija. Uvaljati testo u rolnu i seći kolutove. Poprskati brašnom i razvlaĉiti oklagijom u

krug, kao palaĉinku, debljine 3-5 mm. Peĉe se na zagrejanom grilu ili ringli prekrivenoj

aluminijumskom folijom dok se ne pojave mehurići. Okrenuti. Metalnom štipaljkom uzeti

ĉapati i završiti peĉenje na jakom plamenu (vatra ili plin). Ĉapati treba da jako naraste.

Okrenuti na drugu stranu, paziti da ne pregori (traje svega ½ min). Preko vrelog ĉapatija

ĉetkicom se nanosi tanak sloj gi -a.

Gi

½ kg putera se zagreva na laganoj vatri. Kad prokuva, paţljivo se skida pena sve dok ne

prestane da se stvara. Gotov je kada mu se skine treća pena. Paziti da temperatura bude

umerena da puter ne bi pregoreo. Gi se moţe dugo odrţati u friţideru. Koristi se umesto ulja i

kao namaz. Ima malo jaĉi, prijatan ukus. Po ţelji se moţe dodati so, još dok je topao.

Samosa

Koliĉina za 20 samosa.

Testo:

* ½ l mlake vode

* 2 Kašike morske soli

* 2 kg integralnog brašna

* 1 dcl hladno cedjenog ulja

Fil: * ½ kg graška

* 1 ½ kg krompira

* 3/4 kg crnog luka

* 2 veće gl belog luka

* 1 parĉe sveţeg djumbira 5-6 cm

* 1 ljuta papriĉica

* ½ veze korijarjidera

* 250 g suvog groţĊa

* 250 g indijskog oraha

* 1 Kašika kumina u zrnu

* 1 Kašika gorĉice ili slaĉice

* 1 kašikica kurkume

* 1 kašikica anisa u zrnu

* 1 kašikica korijandera u prahu

Zamesiti testo, napraviti loptu i izraditi je dobro rukama (20 minuta) ili mikserom (oko 10

min). Ostaviti 30 min. da se odmori i razvlaĉiti ga do debljine od 3 mm. Testo seći okruglim

kalupom preĉnika 10 cm; za obeleţavanje moţe posluţiti plastiĉni ili metalni poklopac te

veliĉine, a zatim se oštrim noţem paţljivo iseĉe krug. Testo ne sme biti debelo, pa pre nego

što ga filujete, razvucite ga oklagijom i dobićete nešto veći krug koji je idealna veliĉina za

samose (oko 12 cm). Kolutove posuti brašnom i sloţiti izmeĊu masne hartije jedan na drugi.

Postupak pripreme fila isti kao "Krompir kari II".

Filovanje: Svaki krug po ivici namazati vodom, koja sluţi kao lepak. Na sredinu staviti

kašiku fila formiranog u lopticu (najbolje malom kašikom za sladoled) i spojiti testo u tri

kraka, tako da prednji krak bude duţi od druga dva. Pritisnuti mesto na sredini gde se testo

spaja i proveriti da je sve zalepljeno da fil ne bi iscurio. Filovane samose prţiti u dobro

zagrejanom ulju dok ne porumene. Izvaditi i slagati na papirnate salvete da se odstrani višak

ulja. Samose se sluţe kao predjelo sa ĉatnijem, ili kao glavno jelo kombinovano sa basmati

pirinĉem i ĉatnijem od kajsija.

Masala Dosai

* 100 g integralnog brašna

* 4 dcl mlake vode

* 1 dcl starog testa (za zametak)

* 250 g pirinĉanog brašna

* Hladno cedjeno ulje za prţenje

Testo: Dobro se izmeša i ostavi 24 sata na toplom mestu prekriveno krpom. Kada dokisne

(fermentiše), promešati i peći palaĉinke na jakoj vatri, na vrlo malo vrelog ulja. (Kada pravite

testo prvi put, potrebna je fermentacija od 48 sati, jer mu nije dodat zametak.) Veoma je

problematiĉno peći ove palaĉinke - testo sipati od sredine pa u krug do ţeljene veliĉine.

Obiĉno se prve 2-3 palaĉinke zalepe i pokvare. Budite uporni, jako su ukusne i neobiĉne; ukus

podseća na palaĉinke kojima je dodat jogurt.

Filovanje: "Krompir kari II" premazati po celoj površini i presaviti na pola. Sluţi se sa

ĉatnijem od kokosa.

Parota

* ĉapati

* rendani kaĉkavalj ili tofu sir

Razviti ĉapati i na sredinu staviti 2-3 kašike rendanog kaĉkavalja i odozgo zatvoriti (prstima

stisnuti testo da se ne odlepi). Peći na jakom grilu ili ringli prekrivenoj aluminijumskom

folijom dok ne porumeni sa obe strane. Sluţi se sa ĉatnijem. Parotu takoĊe moţete praviti i sa

nekim od namaza, gustih sosova ili karija.

Papadam

* 100 g lentil brašna ili brašna od leblebije

* 2-3 Kašike vode

* ½ kašikice kumina u zrnu ili zaĉina po ţelji

* na vrh noţa soli

Zamesiti testo i podeliti ga u kuglice veliĉine 2-3 cm. Svaku kuglicu razvući i napraviti krug

tanak do 2 mm. Ostaviti da se osuši. Pred sluţenje se prţi u dubokom ulju svega 1-2 minuta.

Izvaditi i pustiti da se ocedi. Sluţi se uz ĉatni i uz jela umesto hleba i ĉapatija.

SLATKIŠI

Puding od pirinĉa

* 250 g integralnogpirinĉa

* 50 g suvog groţdja

* ½ kašikice morske soli

* ¾ l pirinĉanog mleka

* ½ kašikice cimeta

* 2 Kašike malteksa

* ¼ kašikice kardamoma

* 50 g preprţenog indijskog oraha

* ¼kašikice cimeta

* morski orašĉić

Skuvati pirinaĉ u mleku, tako da se pirinaĉ ne raskuva. Dodati zaĉine i kuvati nekoliko

minuta, a zatim dobro oprano suvo groţdje, indijski orah ili prepeĉeni lešnik. Puding treba da

bude srednje gust. Ako je previše gust, dodajte mu vruću vodu i dobro promešajte. Vodite

raĉuna da pirinaĉ vremenom upije svu teĉnost. Prohladiti i dok je mlako zasladiti. Ako

koristite ţuti šećer, umešajte ga dok je puding još vreo.

Djumbir kolaĉići

* ½ kg integralnog brašna

* 100 g soja mleka u prahu

* 2 Kašike djumbira u prahu

* 50 g pšeniĉnih klica

* 1 prašak za pecivo

* 2 Kašike malteksa

* 2 Kašike gi -a

Pomešati suve sastojke. Dodati malteks i gi. Sjediniti polako mešajući da se ne pretera. Peći u

zagrejanoj rerni na 200°C od 15-20 min. Ne smeju se prepeći, jer će izgubiti vlaţnost i

sveţinu.

Susam kolaĉići

* 100 g integralnog brašna

* 100 g gi -a

* 2 Kašike malteksa

* 100 g susama

* 5 kapi vanilin ekstrata

* ½ limuna

Umutiti gi, dodati malteks, limunov sok i vanilu, zatim susam i brašno. Promešati i sipati na

pleh. Peći u zagrejanoj rerni na 200°C 15-20 min.

Krišna kuglice

* 250 g mleka u prahu ili soja mleka u prahu

* 250 g putera ili gi -a

* 100 g seckanih oraha ili peĉenog lešnika i badema

* 250 g ţutog šećera u prahu (samleti u mlinu)

Pomešati mleko i šećer i rukama topeći puter umesiti testo. Dodati orahe i oblikovati kuglice.

Rolnice sa cimetom i suvim groţĊem

Testo:

* 1 kg integralnog brašna

* 70 g soja mleka u prahu

* 3 dcl mlake vode

* 2 Kašike malteksa

* 2 Kašike gi -a

* 1 kašikica morske soli

Pomešati vodu i malteks i tome dodati brašno, mleko i so. Izraditi testo i dodati gi. Premesiti i

ostaviti 60 minuta da odmori. Malo ga obraditi, razvući do debljine 2 cm i filovati.

Fil:

* 100 g istopljenog gi -a

* 2 Kašike malteksa

* 2 Kašike cimeta

* 100 g suvog groţĊa

Oprati suvo groţĊe, pomešati sastojke i premazati testo. Urolati i seći na kriške debljine 2-3

cm, poloţiti na podmazan pleh i peći u zagrejanoj rerni na 200°C oko 50 minuta, da dobiju

lepu braon boju.

MEKSIĈKA KUHINJA

POPULARNI MEKSIĈKI RECEPTI

Tortilja

* 300 g kukuruznog brašna

* 7 dcl vode

* 1 Kašika hladno cedjenog ulja

* 50 g integralnog brašna

* ½ kašikice korijandera u prahu

* ½ kašikice morske soli

Pomešati sastojke i napraviti ţitko testo. Ostaviti oko 2 sata da bubri. Promešati i na jakoj

vatri, sa malo ulja, peći tanke tortilje kao palaĉinke. Donja površina treba sama da se odvoji

od tiganja i tada treba okrenuti i peći drugu stranu. Tortilje treba da budu zlatno smeĊkaste.

Sluţiti vruće ili koristiti za pripremu burita, enĉalada, sendviĉa.

Burito

* 2 Kašike meksiĉkog pasulja

* sveţ krastavac iseckan na kockice

* tortilja ili ĉapati

* rendana šargarepa

* zelena salata

* 2 Kašike gvakamole

* sitno seckan paradajz

* 1 Kašika salse

Na jedan kraj tortilje ili ĉapatija slagati redom: pasulj, salatu, paradajz, krastavac, šargarepu,

zatim preliti gvakamolom i salsom. Rolati i krajeve uvući sa strane. Gvakamola i salsa se

mogu sluţiti i odvojeno. Recepte moţete pogledati u nastavku.

Naćos

* tortilja ĉips (kukuruzni)

* 3 Kašike pasulja

* 2 Kašike salse

* 30 g kaĉkavalja

* 2 Kašike pavlake

* 2 Kašike gvakamole

U manjem dubljem plehu napraviti kupolu (dve, tri) od ĉipsa i preko nje narendati kaĉkavalj.

Ispeći u zagrejanoj rerni na 220°C, 5-6 min., koliko je siru potrebno da se rastopi i malo

zapeĉe. Izvaditi iz rerne i kupolu premestiti na tanjir. Preko ĉipsa na vrh preliti pasulj, na

jednom kraju pavlaku, a na drugom gvakamolu; salsa obiĉno ostane u posudici jer je retka.

Jede se prstima, tako što se ĉips umaĉe u ţeljeni sos.

Meksiĉki pasulj

* ½ kg crnog ili crvenog pasulja

* 3 Kašike kumina u prahu

* 2 gl crnog luka

* 1 Kašika morske soli

* 1 veća gl belog luka

* ½ kašikice bibera

* 3 Kašike paradajz pirea

* ½ kašikice kajena

* 1 l vode

Naliti pasulj vodom i kad prokuva prvu vodu ocediti. Iseći luk i sjediniti sve sastojke. Naliti

vodom i pustiti da prokuva. Smanjiti temperaturu i ostaviti da krĉka na laganoj vatri dok

pasulj ne omekša. Voda treba da ukuva i da pasulj bude potpuno gust. Paziti da ne zagori,

povremeno promešati. Prohladiti i izmiksati u blenderu da se dobije pire. Moţe se koristiti i

ako se ne izmiksa, za filovanje burita, uz tortilje, naćos i sliĉno.

Gvakamola

* 4 zrela avokada

* 1 mala gl crvenog luka sitno iseckana

* 1 veći paradajz iseĉen na kockice

* 1 Kašika lista korijadera

* sok od 1 limuna

* 1 kašikica morske soli

* 1 kašikica belog luka

* ½ kašikice kajena ili ljute paprike

* ½ kašikice bibera

Oprati i oĉistiti avokado i napraviti pire. Dodati sitno seckan paradajz, luk i zaĉine. Promešati

i dodati limunov sok i korijander. Ponovo promešati. Sluţi se kao salata, uz naćos, enĉalade i

burito.

Salsa

* ½ l domaćeg paradajz soka ili ½ kg samlevenog paradajza

* 1 veza korijandera

* ½ kašikice bibera

* 1 kašikica kumina u prahu

* 1 kašikica morske soli

* 1 gl crnog luka

* 1 kašikica kajena

* 1 gl belog luka

Sitno iseći crni i beli luk i sjediniti dobro sastojke. Sluţiti kao salatu, dodatak uz naćos, burito,

enĉalade, tortilje ili ĉips.

ĈORBE

Ĉorba od bundeve

* 1 kg bundeve

* 1 šipka cimeta

* 1 gl crnog luka

* 2 kašikice malteksa

* 1 gl belog luka

* 1 kašikica kumina u prahu

* 2 Kašike hladno cedjenog ulja

* 1 l vode

* 1 Kašika morske soli

Blago zagrejati ulje i sipati zaĉine da se preprţe nekoliko minuta, pa dodati iseckan luk i

dinstati dok ne omekša. Dodati bundevu iseĉenu na kocke, prodinstati 15 minuta i naliti

vodom. Pojaĉati temperaturu da prokuva, pa ponovo smanjiti i krĉkati dok bundeva ne

omekša. Skinuti sa vatre, dodati malteks i izvaditi cimet. Izmiksati u blenderu da se dobije

krem. Ĉorba treba da bude srednje gustine.

Ĉorba od suvog graška

* ½ kg suvog zelenog graška

* 1 gl crnog luka

* 1 gl belog luka

* 2 Kašike hladno cedjenog ulja

* 2 l vode

* 1 Kašika kumina u prahu

* ½ kašikice ĉilija

* ½ kašikice bibera

* 1 Kašika morske soli

Blago zagrejati ulje i nekoliko minuta proprţiti zaĉine, pa dodati sitno seckan luk. Kad

omekša, sipati dobro opran suvi grašak i pojaĉati temperaturu da prokuva. Smanjiti i pustiti da

se krĉka dok se grašak potpuno ne raspadne.

SOSOVI

Ranĉ

* 1 kg samlevenog paradajza

* 1 veza korijandera

* 2-3 lista lovora

* ½ kg crnog luka

* 2 kašikice kumina u prahu

* ¼ kg crvenog luka

* 2 veće gl belog luka

* 1 kašikica origana

* 3 ljute papriĉice

* 1 kašikica bibera

* 3 crvene babure

* 1-2 Kašike morske soli

* 5 zelenih babura

* 2 Kašike hladno cedjenog ulja

Blago zagrejati ulje i dodati sitno iseckan luk i dinstati dok ne omekša. Dodati zaĉine i kratko

preprţiti (1-2 min.) i sipati paradajz. Ako, se koristi sveţ paradajz, obavezno ga pre mlevenja

oguliti. Kuvati na tihoj vatri, mešati da ne zagori i kad je napola gotov, dodati paprike uzduţ

iseĉene i sitno seckane ljute papriĉice. Krĉkati dok paprika ne omekša, skinuti sa vatre i sipati

iseĉen korijander. Sos se moţe sluţiti uz tortilje, za pripremanje enĉalada, jela od pasulja.

Barbikju

* 1 kg paradajz pirea

* 1 gl belog luka

* 300 g malteksa

* 1 Kašika ĉilija ili kajena

* ½ l supe od povrća

* ½ kašikice bibera

* ¼ kg senfa

* 1 Kašika morske soli

* 2 dcl jabukovog sirćeta

Pomešati sve sastojke i kuvati na laganoj vatri oko 2 sata. Povremeno promešati da ne zagori.

Koristi se za sendviĉe, posebno sa vegetarijanskim burgerom, proizvodima od soje, za

pripremu enĉalada.

ENĈALADE

Paprika

* 2 kg ispeĉenih i oguljenih paprika

* ¾ kg kaĉkavalja ili tofu sira

* 300 g integralnog brašna

* 2 Kašike hladno cedjenog ulja

* 1 kašikica bibera

* 10 jaja

* 1 Kašika morske soli

* ½ l mleka ili soja mleka

Sipati ulje u dublji pleh i poredati paprike (oĉišćene od semenki) tako da prekriju celo dno.

Umutiti jaja sa brašnom i mlekom, da se dobije srednje gusta masa i dodati zaĉine. Preliti

preko paprika i narendati sloj kaĉkavalja. Ponoviti dok ima materijala (bar tri reda). Završiti

sa kaĉkavaljem. Pleh zatvoriti aluminijumskom folijom i peći u zagrejanoj rerni na 220°C oko

50 min. Izvaditi i prohladiti. Sluţiti uz salsu, gvakamolu, pasulj, meksiĉki sos, po ţelji.

Spanać, kopriva, blitva

* 1 kg spanaća, blitve ili koprive

* ranĉ sos

* ¼ kašikice kumina u prahu

* 350 g pavlake

* ¼ kg kaĉkavalja

* ¼ kašikice ĉilija ili ljute paprike

* 10 tortilja preĉnika 12 cm

* ¼ kašikice morske soli

Oprati i oĉistiti spanać, blitvu ili koprivu i iscepkati prstima na rezance i pomešati sa

pavlakom i zaĉinima. Na dno dubljeg pleha redati tortilje, zatim sos, spanać i narendati

kaĉkavalj. Ponoviti dok ima materijala (bar tri reda) i završiti sa tortiljama i kaĉkavaljem.

Pokriti pleh aluminijumskom folijom i peći u zagrejanoj rerni na 220°C oko 50 min.

Enĉalada od crnog pasulja

* meksiĉki pasulj

* 2-3 zrela avokada

* ranĉ sos

* rendani kaĉkavalj (po ţelji)

* 20 tortilja

Pripremiti pasulj, ali ga ostaviti u zrnu, da se ne prekuva. U dublji pleh slagati tortilje, sos,

pasulj i završiti tortiljama. Po ţelji, na kraju se moţe dodati rendani kaĉkavalj. Pokriti pleh alu

folijom i peći u rerni na 200°C oko 50 min. Izvaditi i prohladiti. Ukrasiti kriškama avokada.

ITALIJANSKA KUHINJA

POPULARNI RECEPTI

Italijanski sos

* 1 kg oljuštenog i samlevenog paradajza

* ½ dcl jabukovog sirćeta

* ½ kg peĉurki

* 2 Kašike hladno cedjenog ulja

* 1 gl crnog luka

* 1 Kašika origana

* 1 gl belog luka

* 1 Kašika ruzmarina

* 1 veza sveţe nane

* ½ kašikice bibera

* 1 Kašika malteksa

* 2 Kašike morske soli

* 1 dcl keĉapa

Blago zagrejati ulje i dodati sitno iseckan crni i beli luk i malo vode. Dinstati na slaboj vatri,

više kuvati nego prţiti. Kad luk omekša dodati zaĉine, zatim paradajz i keĉap. Kad je skoro

gotovo, sipati peĉurke i kuvati još 5 minuta. Skloniti sa vatre i dodati malteks i sirće

Špageti

Za 3 osobe koristi se ½ kg tankih špageta od integralnog brašna, heljde, soje ili spanaća.

U 2 l vode sipati 2 Kašike hladno cedjenog ulja ili parĉe putera i kašiku morske soli. Kad

prokuva, dodati špagete i poklopiti sud. Kuvati oko 10 min., paziti da se špagete ne prekuvaju.

Iscediti kroz cedilo i oprati ih hladnom vodom, ali ne previše, potrebno je da ostanu vruće.

Prelivaju se jednim od sosova koji slede, a sluţe se obavezno uz parmezan.

Pesto

* 2 granĉice bosiljka

* 100 g seckanih oraha

* 1 gl belog luka

* 100 g parmezana

* 1 dcl maslinovog ulja

Pomešati sastojke i tući ih u avanu ili ih izblendati u blenderu da se dobije jednoliĉna masa.

Koristi se kao preliv za špagete ili kao sos uz ostala jela.

Sos od peĉuraka - Saute Stroganoff

* ½ kg peĉurki

* ¼ veze peršuna

* ½ kg crnog luka

* 3 veze mirodije

* 1 gl belog luka

* 2 listića sveţe nane

* sok od ½ limuna

* 1 kašikica morske soli

* ½ kašikice ruzmarina

* 350 g putera ili gi -a

* 1 kašikica bibera

Istopiti puter na tihoj vatri, paziti da ne potamni. Dodati luk i dinstati dok ne omekša. Dodati

peĉurke i krĉkati dok ne omekšaju, paziti da se ne prekuvaju. Pet minuta pred kraj dodati

zaĉine.

Paradajz sos

* ½ l domaćeg paradajz soka

* 2 Kašike hladno cedjenog ulja

* 2 lovorova lista

* 100 g soja ljuspica

* 1 Kašika origana

* 2 gl crnog luka

* ½ kašikice bibera

* 1 gl belog luka

* 1 kašikica morske soli

* 1 dcl keĉapa

Zagrejati ulje na blagoj vatri i dodati sitno iseckan luk. Dinstati dok ne omekša, povremeno

dodavati vodu da ne zagori. Dodati zaĉine i keĉap i prodinstati oko 5 min. Popariti soja

ljuspice u vreloj vodi kojoj je dodato malo soli i lovorov list. Ostaviti 15 minuta, oprati i

sjediniti sa lukom i zaĉinima. Dinstati oko 10 min. i naliti paradajz sokom. Kuvati na blagoj

vatri dok ne dobije srednju gustinu. Sluţiti preko špageta uz parmezan.

Milaneze

Pripremite špagete i prelijte italijanskim sosom i parmezanom.

PASTE

Sa povrćem

Koriste se integralni, soja, heljda ili kopriva makaroni. Pripremaju se kao i špagete, s tim što

ih je potrebno duţe kuvati.

* ½ kg makarona

* 1 Kašika soli

* 2 Kašike hladno cedjenog ulja

Preliv:

* 1 gl karfiola

* 1 veza peršuna

* 3 šargarepe

* 1 gl crnog luka

* 2 celera

* 1 gl belog luka

* 1 koren peršuna

* ½ l paradajza

* 2 Kašike paradajz pirea

* 1 dcl keĉapa

* 50 g parmezana

* 2 Kašike hladno cedjenog ulja

* 1 kašikica bibera

1 Kašika origana

4-5 listića sveţe nane

2 lista lovora

1 kašikica morske soli

Zagrejati ulje na tihoj vatri i dodati luk. Dinstati dok ne omekša, povremeno dodavati vodu da

ne zagori. Dodati šargarepu, celer, peršun i paškanat i dalje pirjaniti 10-tak minuta. Dodati

karfiol i zaĉine, a nakon 7 minuta naliti paradajz sokom, dodati pire i keĉap. Kuvati dok

karfiol ne omekša, paziti da se ne prekuva. Na samom kraju dodati peršunov list. Preliti preko

pripremljenih makarona i posuti parmezanom. Sluţiti vruće.

Ronzoni

* ½ kg makarona

* 200 g crnih maslina

* ½ kg peĉurki

* 2 gl crnog luka

* 1 gl belog luka

* 1 kašikica bibera

* 10 listića nane

* 1 kašikica morske soli

* 50 g parmezana

* 2 Kašike maslinovog ulja

Pripremiti makarone kao u prethodnom receptu.

Preliv:

Dinstati luk na ulju, dodati zaĉine peĉurke i pustiti da omekšaju. Na kraju dodati maslinke

iseĉene na kolutiće. Posuti parmezanom.

Hladna salata

* ½ kg makarona

* 2 Kašike maslinovog ulja

* ½ kašikice bibera

* 1 Kašika origana

* sok od 1 limuna

* 100 g majoneza

* 100 g crnih maslina

* 2 celera

* 150 g graška

Makarone pripremiti kao u prethodnim receptima i dok su još topli dodati maslinovo ulje i

zaĉine. Dobro izmešati i ostaviti da se ohladi. U meĊuvremenu oprati i oĉistiti celer i iseći ga

na sitne kockice. Obariti grašak da se ne prekuva i iseći maslinke na kolutiće. Sve dobro

izmešati, dodati limun i na kraju majonez. Sjediniti i posuti parmezanom. Ukrasiti sveţim

peršunovim listićima. Sluţiti kao predjelo ili salatu.

PIZZE

Testo - za 4 osobe

* 1 kg integralnog brašna

* 1 prašak za pecivo

* 2 kašikice ţutog šećera

* 1 l mešavine mlakog mleka i vode

* 100 g putera ili gi -a

* 2 Kašike hladno cedjenog ulja

* 1 kesica suvog kvasca

* 1 Kašika morske soli

Potopiti kvasac u 1 dcl mleka i vode i dodati jednu kašiĉicu šećera. Ostaviti da naraste. U

brašno dodati prašak za pecivo, so i ostatak šećera i izmešati. Zamesiti testo sa kvascem i

ostatkom vode i mleka. Dodati ulje i puter, svaki put mesiti dok se ne sjedini. Doraditi testo

rukom, varjaĉom ili mikserom. Testo je gotovo kad poĉnu da se stvaraju mehurovi. Uobliĉiti

testo u loptu i ostaviti u sudu pokriveno krpom, na toplom da dokisne (oko 1 sat). Ponovo

izmesiti testo - ovog puta rukama - i rasporediti ga u podmazan pleh, da bude debljine 1-2 cm,

zavisno da li volite tanju ili deblju podlogu.

Na pripremljeno testo moţete praviti neke od pizza koje slede, a moţete upotrebiti i sopstvenu

maštu i kombinovati razliĉite namirnice. Koliĉina je prilagoĊena testu od 1 kg brašna.

Ukoliko smanjujete ili povećavate koliĉinu testa, neophodno je srazmerno smanjiti, odnosno

povećati koliĉine i u receptima.

Šanti

* pesto sos

* 200 g crnih maslina

* 300 g peĉurki

* 250 g pavlake (po ţelji)

* 300 g kaĉkavalja

Preko pripremljenog testa redati sos, peĉurke, kaĉkavalj i masline. Kad se izvadi iz rerne u

sredinu svakog kvadrata staviti kašiku pavlake.

Meridijana

* italijanski sos

* 3 Kašike bosiljka

* 300 g kaĉkavalja

* 200 g zelenih maslina

Preko pripremljenog testa redati sos, bosiljak, kaĉkavalj i cele masline.

Galaksija

* italijanski sos

* 300 g kaĉkavalja

* 200 g peĉurki

* 200 g crnih maslina

* 100 g zelenih maslina

* 2 veze brokolija

* 100 g parmezana

Na pripremljeno testo staviti sloj sosa, tako da formirate kvadrate veliĉine 15-20 cm. Na svaki

kvadrat prvo redajte peĉurke iseĉene na kolutove, zatim zelene masline oĉišćene od koštica i

iseĉene na komadiće, pa brokoli razdvojen na cvetove. Sir izrendati preko povrća. Crne

masline cele zabosti u sir i na kraju posuti parmezanom.

Himalaji

* italijanski sos

* 300 g kaĉkavalja

* 200 g peĉurki

* 10 ljutih papriĉica

* 200 g crnih maslina

* 1 gl crnog luka iseĉena na reţnjeve

* 3 paprike iseĉene na reţnjeve

Na pripremljeno testo redati sos, luk, paprike, peĉurke, kaĉkavalj, masline i ljute papriĉice.

LAZANJE

Povrće

* 600 g zelenih lazanja

* 2 Kašike hladno cedjenog ulja

* 1 Kašika morske soli

Fil:

* italijanski sos

* 1 gl karfiola

* 2 veze brokolija

* 1 veza peršuna

* 100 g kaĉka valja

* 250 g parmezana

* 1 Kašika origana

* ½ Kašike ruzmarina

* 1 kašikica morske soli

Obariti lazanje u prokljuĉaloj vodi, kojoj je prethodno dodato ulje i so. Paziti da se lazanje ne

prekuvaju, treba da ostanu ĉvrste. Oprati i oĉistiti povrće i obariti ga u kljuĉaloj slanoj vodi,

da se ne prekuva. Vodu ostaviti za supu ili ĉorbu. Zaĉiniti povrće i dodati mu iseĉen peršunov

list. Redati sloj lazanje, italijanskog sosa, povrća i parmezana. Sloţiti da bude dva reda fila.

Gornji red lazanje premazati italijanskim sosom, zatim prekriti kaĉkavaljem iseĉenim na

tanke trouglove i posuti parmezanom.

Spanać

* 600 g integralne lazanje

* 2 Kašike hladno cedjenog ulja

* 1 Kašika morske soli

Fil:

* 2 kg sveţeg spanaća ili 1 kg zamrznutog

* 1 Kašika ruzmarina

* 1 Kašika bibera

* 250 g pavlake

* 1 Kašika belog luka

* 250 g krem sira

* 1 Kašika morske soli

Pripremiti lazanje, kao u prethodnom receptu. Oprati i oĉistiti spanać i blago ga obariti u

kljuĉaloj vodi. Pripremiti fil od pavlake, sira i zaĉina i umešati spanać. Redati sloj lazanje,

zatim sloj fila. Završiti sa tankim slojem fila.

TOPLI SENDVIĈI

Plavi patlidţan

* 2 velike integralne kifle

* 1 veći plavi patlidţan

* 5 Kašika integralnog brašna ili prezli

* 2 jaja

* ¼ kašikice bibera

* 1 kašikica origana

* Hladno cedjeno ulje za prţenje

Oprati i oguliti patlidţan i iseći na kolutove debljine ½ cm. Potopiti ih u slanu vodu i ostaviti

da stoje nekoliko sati. Iscediti, uvaljati u razmućena jaja, pa u brašno, i pohovati u vrelom ulju

na jakoj temperaturi (paziti da ne izgore). Kad porumene izvaditi i ostaviti nekoliko minuta na

papirnoj salveti da se ulje ocedi i filovati sendviĉ. Kifle iseći po duţini i zagrejati u tosteru ili

na ringli prekrivenoj aluminijumskom folijom. Premazati italijanskim sosom obe strane i

izmeĊu poredati pohovani patlidţan.

Tost

* 8 parĉića integralnog tost hleba

* suncokretov, kikiriki, bundevin namaz, gi, puter

* 2 veća paradajza

* 50 g kaĉkavalja ili tofu sira

* 10 peĉurki

* ¼ kašikice bibera

Namazati tost nekim od namaza i poredati paradajz iseĉen na kolutove i posut biberom, zatim

peĉurke iseĉene na listiće i na kraju kaĉkavalj iseĉen na tanke trouglove. Poklopiti parĉetom

tosta i staviti u toster ili dobro zagrejanu rernu. Peći 7 minuta u tosteru, u rerni 15-20 min.

RECEPT ZA MRŠAVLJENJE

Dr. sc. Ignac Kulier

Poznati nutricionist i autor 13 knjiga na temu hrana & prehrana,

kao i jednog CD-ROM-a. Objavio je preko 50 struĉnih i nauĉnih

radova na Institutu Plive, jednoj od najvećih farmaceutskih

kompanija na podruĉju balkana u kojoj je radio 20 godina.

Specijalizovao je dojenaĉku i deĉju hranu i specijalnu dijetetiku

na kraljevskom institutu Danske u Hillerodu kao stipendist

Danske Vlade.

Projektovao je hranu za dojenĉad i malu decu, za sportiste i vojsku (specijalce), najpoznatiji

proizvodi su Bebimil i Soyamil koji su išli ĉak i za izvoz u Rusiju. Objavljene knjige su mu

donele veliku reputaciju i poštovanje kod kolega na podruĉju balkana. Jedan je od inicijatora

“mediteranske ishrane” o ĉemu je odrţao niz predavanja. Objavio je mnoštvo edukativnih

struĉno popularnih ĉlanaka koji su štampani u najtiraţnijim ĉasopisima. Svakako je jedan od

najplodnijih pisaca struĉne i nauĉno-popularnog izdavaštva o ishrani. Svojim dugogodišnjim

delovanjem pokriva oblast od širokog interesa za svakog.

Dr. sc. Ignac Kulier poruĉuje sledeće: „Herbalife spada medju najveće svetske proizvodjače

suplemenata, raspolaže ogromnim iskustvom i stručnim kadrom. Dodaci prehrani pod

brandom Herbalife napravljeni su skladno dobroj proizvodjačkoj praksi u vrlo savremenim

pogonima u SAD na temelju naučno fundiranih činjenica, proverenog su kvaliteta i

sigurni su za konzumiranje“.

Dr.sc. Kulier preporuĉuje korišćenje Herbalife programa za uspešnu i sigurnu kontrolu telesne

teţine, stoga je napravio nedeljni jelovnik koji ĉini kombinacija Herbalife proizvoda i klasiĉne

ishrane:

Herbalife recept po preporuci Dr. sc. Ignac Kuliera:

Napomena: 30 grama nemasnog mesa ima oko 7 grama proteina. Optimalna koliĉina proteina

koja vam je svakodnevno potrebna je 1 do 1,5 grama po 1 kilogramu telesne teţine. Oko 60%

dnevnog unosa energije treba pokrivati kvalitetnim ugljenim hidratima.

Ponedeljak

Energija

(kcal)

Proteini

(g)

Masti

(g)

Ugljeni

hidrati (g)

Doruĉak

322 18,8 6,9 48,9

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog

mleka i 1 banana

Medjuobrok

105 1,3 0,4 26,9

Banana,Thermojetics® Ĉaj u 2 dl obiĉne

vode

Ruĉak

388 37,9 8,3 41,6

100 g narezane dinstane junetine, 2

parĉeta raţenog hleba

Medjuobrok

57 0,3 0,2 15,1

Jabuka, Thermojetics® Ĉaj u 2 dl obiĉne

vode

Veĉera

217 17,5 6,5 22

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog

mleka

Ukupno 1089 75,8 22,3 154,5

Utorak

Energija

(kcal)

Proteini

(g)

Masti

(g)

Ugljeni

hidrati

(g)

Doruĉak

274 17,8 6,7 37,1

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog

mleka, 1 sveţa jabuka

Medjuobrok 105 1,3 0,4 26,9

Banana,Thermojetics® Ĉaj u 2 dl obiĉne vode

Ruĉak

511 52,2 13,9 42,6

150 g peĉenih ćurećih prsa, 1 šoljica kuvanog

graška, 1 šoljica salate od paradajza, 2 parĉeta

pšeniĉnog hleba

Medjuobrok 57 0,3 0,2 15,1

Jabuka, Thermojetics® Ĉaj u 2 dl obiĉne vode

Veĉera

217 17,5 6,5 22

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog

mleka

Ukupno 1164 89,1 27,7 143,7

Sreda

Energija

(kcal)

Proteini

(g)

Masti

(g)

Ugljeni

hidrati

(g)

Doruĉak

326 18,9 6,9 50

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog

mleka, 1 kašiĉica instant kafe bez kofeina, 1

banana

Medjuobrok 105 1,3 0,4 26,9

Banana,Thermojetics® Ĉaj u 2 dl obiĉne vode

Ruĉak

436,5 21,6 3,8 90

280 g dinstanog mešanog povrća, 1 parĉe

pšeniĉnog hleba

Medjuobrok

97 1,5 0,2 25

Narandţa, Thermojetics® Ĉaj u 2 dl obiĉne

vode

Veĉera

217 17,5 6,5 22

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog

mleka

Ukupno 1181,5 60,8 17,8 213,9

Ĉetvrtak

Energija

(kcal)

Proteini

(g)

Masti

(g)

Ugljeni

hidrati

(g)

Doruĉak

274 17,8 6,7 37,1

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog

mleka, 1 kašiĉica instant kafe bez kofeina, 1

banana

Medjuobrok 97 1,5 0,2 25

Narandţa, Thermojetics® Ĉaj u 2 dl obiĉne

vode

Ruĉak

508 48,6 11 44,8

150 g dinstane teleće dţigerice na luku, 1

šoljica kuvanog integralnog smedjeg pirinĉa

dugog zrna, 1 šoljica zelene salate

Medjuobrok 57 0,3 0,2 15,1

Jabuka, Thermojetics® Ĉaj u 2 dl obiĉne vode

Veĉera

217 17,5 6,5 22

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog

mleka

Ukupno 1153 85,7 24,6 144

Petak

Energija

(kcal)

Proteini

(g)

Masti

(g)

Ugljeni

hidrati (g)

Doruĉak

322 18,8 6,9 48,9

1 Shake Formula 1 sa 250 ml

polumasnog mleka i 1 banana

Medjuobrok

97 1,5 0,2 25

Narandţa, Thermojetics® Ĉaj u 2 dl

obiĉne vode

Ruĉak

255 17,7 23 78,8

150 g pohovanih lignji, 2 parĉeta

raţenog hleba

Medjuobrok

105 1,3 0,4 26,9

1 banana, Thermojetics® Ĉaj u 2 dl

obiĉne vode

Veĉera

217 17,5 6,5 22

1 Shake Formula 1 sa 250 ml

polumasnog mleka

Ukupno 996 56,8 37 201,6

Subota

Energija

(kcal)

Proteini

(g)

Masti

(g)

Ugljeni

hidrati (g)

Doruĉak 217 17,5 6,5 22

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog

mleka

Medjuobrok

105 1,3 0,4 26,9

Banana,Thermojetics® Ĉaj u 2 dl obiĉne

vode

Ruĉak

619 52,2 12,6 71

130 g kuvanih špageta, 85 g dinstane

usitnjene govedine, 1 šoljica zelene salate

Medjuobrok

57 0,3 0,2 15,1

Jabuka, Thermojetics® Ĉaj u 2 dl obiĉne

vode

Veĉera

217 17,5 6,5 22

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog

mleka

Ukupno 1215 88,8 26,2 157

Nedelja

Energija

(kcal)

Proteini

(g)

Masti

(g)

Ugljeni

hidrati

(g)

Doruĉak

326 18,9 6,9 50

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog

mleka, 1 kašiĉica instant kafe bez kofeina, 1

banana

Medjuobrok 57 0,3 0,2 15,1

Jabuka, Thermojetics® Ĉaj u 2 dl obiĉne vode

Ruĉak

496 49,6 16,4 41,7

180 g peĉenih pilećih prsa, 1 šoljica dinstane

boranije, 1 šoljica zelene salate, 2 parĉeta

pšeniĉnog hleba, 1 palaĉinka sa dţemom

Medjuobrok

97 1,5 0,2 25

Narandţa, Thermojetics® Ĉaj u 2 dl obiĉne

vode

Veĉera

217 17,5 6,5 22

1 Shake Formula 1 sa 250 ml polumasnog

mleka

Ukupno 1193 87,8 30,2 153,8