Osnovni Principi Zdrave Ishrane - Herbalife

  • View
    492

  • Download
    10

Embed Size (px)

Text of Osnovni Principi Zdrave Ishrane - Herbalife

Kako jede tako misli, kako misli tako ivi !

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvanijih problema savremenog oveka. ovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloenje direktno su uslovljeni nainom ishrane koji svakodnevno primenjuje.Pravilna i zdrava ishrana pomae pojedincu da se lake suoi sa ivotnim tekoama i da se zatiti od mnogobrojnih fizikih i psihikih bolesti. Zdrava ishrana u porodici omoguava mnogo pravilniji fiziki i duhovni razvoj dece i vie radosti i ljubavi u medjusobnoj komunikaciji i zajednikom ivotu

OSNOVNI PRINCIPI ZDRAVE ISHRANEPravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvanijih problema savremenog oveka. U modernoj porodici, u kojoj su oba roditelja zaposlena, zbog naina ivota i steenih navika, ene i mukarci nisu u mogunosti da odvoje vreme koje bi bilo neophodno svakodnevno posvetiti ovakvoj ishrani. Mi, koji smo imali sreu da odrastemo sa mamama i bakama koje nisu bile zaposlene, znamo vrednost briljivog i posveenog pripremanja svakog obroka.

ovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloenje direktno su uslovljeni nainom ishrane koji svakodnevno primenjuje. Pravilna i zdrava ishrana pomae pojedincu da se lake suoi sa ivotnim tekoama i da se zatiti od mnogobrojnih fizikih i psihikih bolesti. Zdrava ishrana u porodici omoguava mnogo pravilniji fiziki i duhovni razvoj dece i vie radosti i ljubavi u medjusobnoj komunikaciji i zajednikom ivotu. Ovi redovi e pomoi svakome, a posebno onima koji poele da neto promene u svom ivotu i ishrani, i omoguiti im da saznaju, odaberu i vrlo jednostavno primene neke od navedenih principa, recepata i proizvoda.

Onakvi smo kakvu hranu uzimamo ! Od davnina je poznato da smo onakvi kakvu hranu uzimamo, jer sve to postoji na naoj planeti ima svoju vibraciju i dejstvo na okolinu. Tako, od onog to unosimo u svoj organizam zavisi funkcionisanje naeg celokupnog sistema, nae misli i oseanja, ponaanje, odnos prema celokupnom ivotu i naravno, zdravlje. Jo je poznati grki lekar Hipokrat rekao: "Tvoja hrana bie tvoj lek". Savremena medicina je nakon decenija istraivanja dola do zakljuka da je uzrok ovekovih bolesti upravo hrana koju jede ili ona koju ne jede. Zdrava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadri previe belanevina i masti (posebno ivotinjskog porekla, kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi), a bogata je ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima - a to je biljna hrana, voe, integralne itarice, semenke. U Prvoj knjizi Mojsijevoj, koja se zove Postanje, kae se: "I jo ree Bog: Evo, dao sam vam sve bilje to nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja nose seme; to e vam biti za hranu." (Postanje 1.29) Zdrava ishrana znai jesti to jednostavnije, ne meati namirnice razliitog sastava (na primer: ugljene hidrate sa belanevinama), kao to zdrava ishrana takodje znai jesti u umerenim koliinama, ne prebrzo i halapljivo, ve sa sveu o vanosti unoenja hrane u organizam, vodei rauna da hrana nije suvie hladna niti suvie vrua, preslana, prekisela ili prezainjena. Uzimanje to raznovrsnije hrane, ali pravilno kombinovane, ima sutinski znaaj za pravilnu ishranu. Da bi organizam normalno i zdravo funkcionisao moraju se uneti svi sastojci neophodni za obnavljanje elija u to idealnijim koliinama. Nije svaki organizam isti i ne zahteva isti odnos hranljivih materija, pa je neophodno tzv. "oslukivanje" organizma, saradnja sa njim i potovanje njegovih potreba. Kada bismo bili u stanju da upoznamo i pratimo potrebe svog organizma i da se u skladu s tim hranimo, izbegli bismo bolesti i

starenje organizma. Preteranim unoenjem namirnica (posebno mesa i mlenih proizvoda) i pogrenim odnosom prema ishrani mi nesvesno trujemo, unitavamo svoje telo i skraujemo mu prirodni vek zdravlja i trajanja. Da bismo se hranili pravilno, veoma je vano da se pridravamo odgovarajueg vremena za obrok i da ne uzimamo hranu nekontrolisano, u svako doba, bez razmiljanja. Meutim, obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u stanje izgladnelosti, jer tada dolazi do unitavanja odreenih modanih elija, nestabilnosti nervnog sistema i smanjenja otpornosti celokupnog organizma.

Deset saveta za pravilnu ishranu: 1. Jesti raznovrsnu hranu. 2. Odravati optimalnu teinu. 3. Smanjiti unoenje zasienih masnih kiselina (masti ivotinjskog porekla). 4. Poveati unos polinezasienih masnih kiselina (gi - preieni puter, nerafinisana hladno ceena ulja, puteri od semenki - kikiriki, suncokret, susam, badem, lenik, golica-bundeva). 5. Smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, masni sirevi, jaja). 6. Poveati unos sloenih ugljenih hidrata i dijet nih vlakana (povre, voe, integralne itarice). 7. Redovno unoenje tenosti: voda, ajevi, prirodni sokovi. 8. Smanjiti unoenje eera, naroito belog rafi-nisanog, zameniti ga medom i malteksom. 9. Smanjiti unos soli, posebno stone kuhinjske. 10. Smanjiti i izbgavati unos kafe, alkohola i duvana.

ta je zdrav ivot ? Hrana izgrauje, odrava i osnauje nae fiziko telo. Meutim, utisci koje ulima stiemo iz nae okoline, a takoe i iz naeg unutranjeg sveta - nae misli i oseanja - predstavljaju takoe svojevrsnu hranu, zahvaljujui kojoj se razvija nae unutranje, odnosno duhovno bie. I ova, takozvana suptilna hrana, moe biti prirodna ili neprirodna, zdrava hrana ili nezdrava hrana. Bili mi toga svesni ili ne, na organizam i celo nae bie ima usaenu tenju da se hrani zdravo - na spoljanjem fizikom i unutranjem duhovnom nivou. Te suptilne nagovetaje koji dopiru iz unutranjosti naeg bia godinama moemo nesvesno da prenebregavamo, ili ak da ih namerno ignoriemo. Ali, tada emo se suoiti sa posledicom naruavanja prirodnog zakona, koja se ispoljava kroz opte nezadovoljstvo, oseaj frustracije, bolest i prevremeno starenje i propadanje organizma.

Hrana kojom se napajaju naa spoljanja ula, veoma je vana i treba izabrati prostor i okruenje koje e nam omoguiti prirodno ivljenje. Gradska vreva i guva naseljenih mesta predstavlja, zapravo, neprirodno boravite. Sve vazduh, vibracija nezagaene prirodne okoline, planine i predeli blizu mora, jezera ili reka, mesta gde postoji mnogo parkova, prostranih polja, gde vlada mir i tiina, predstavljaju idealno boravite za oveka. Ukoliko upranjavamo sport i fizike aktivnosti, telo e nam prirodno zahtevati unoenje visokoenergetske hrane i pravilan izbor namirnica. Pravilna i zdrava ishrana podrazumeva da je u svoj nain ivota neophodno uvrstiti najmanje 20 minuta fizikih aktivnosti dnevno (gimnastika, tranje, vonja bicikla, hata joga, planinarenje, brza etnja) i to vie boraviti na sveem vazduhu, aktivno se odmarati i relaksirati. Nae ljudsko okruenje bitno utie na celokupno nae ivljenje, pa je neophodno orijentisati se na izbor drutva koje deluje harmonino, koje nam nudi mir, budi u nama oseaj mira i razvija nau prirodnu ljubav prema svetu i ljudima - a to su elementi koji su zdrava ishrana za nae duhovno bie. Zato je prisustvo duhovnih, prosvetljenih ljudi u jednoj drutvenoj zajednici od izuzetnog znaaja za duhovno zdravlje i materijalni razvoj oveka. Izbor umetnosti, lepote, harmonije i mira kao trajne ivotne orijentacije, kako pojedinca, tako i drutva u celini, omoguava razvoj ovekovog unutranjeg bogatstva i vodi ka tome da savreno zdravlje i produenje ivotnog veka postanu realnost. Lini izbor u smislu moralnosti ivljenja, ivljenja u skladu sa istinom, ima velikog uticaja na duhovno stanje pojedinca, koje uslovljava i opte zdravstveno stanje. Nepovreivanje drugih, istinoljubivost, potenje i odsustvo pohlepe, spoljanja i unutranja istota, (istota tela i uma), oseaj zahvalnosti i zadovoljstva onim to smo dobili od ivota, u stanju je da nas uini da postanemo istinski zdravo bie. Bavljenje duhovnim ivotom i rastereenje od dogmi i predrasuda iri nae vidike, poveava toleranciju i poboljava komunikaciju sa okolinom. Svest da smo mi ti koji biramo i odluujemo u kakvim okolnostima ivimo i nae neprekidno opredeljenje za pozitivno, odreuje i nae okruenje, uslove u kojima radimo i u najirem smislu moralni, socijalni i politiki okvir u kome obitavamo. Zapravo, koren svih bolesti lei u psihikom stanju pojedinca, u njegovoj izloenosti stresnim situacijama koje izaziva uzimanje duhovno nezdrave hrane. Najvanije je imati svest da mi to moemo promeniti i da od nas, samo od nas, zavisi sve to nas okruuje. Odstranjivanje svih negativnih misli i oseanja iz naeg sistema (la, mrnja, zavist, pakost, podlost, dvolinost, strah, depresija), koji su ustvari nezdrava hrana za na duh, i svesno razvijanje plemenitih misli i osobina, kao to su nesebinost, sluenje drugim ljudima, dobrodunost, spokojstvo, hrabrost, radost i dobro raspoloenje koji su ustvari zdrava hrana za na duh, mogu postati istinski klju celokupnog naeg zdravlja i radost ivljenja. Pokuajte da uz punu svest i veru, zdrava ishrana postane vaa svakodnevnica i princip zdravog ivota u celini. Promenite svoje navike i unesete novinu u svoje ivljenje. Biete iznenaeni koliko radosti, spontanosti i zadovoljstva moe doneti poklanjanje panje sopstvenom biu, kako na fizikom, tako i na duhovnom, psiholokom i mentalnom nivou.

Prirodni ciklusi korienja hrane u organizmu Uzimanje to laganije hrane, odnosno hrane za koju je potreban krai probavni period, od velikog je znaaja ako se elimo pravilno i zdravo hraniti. Prerada hrane u elucu traje od 1 do 5 asova, zavisno od vrste hrane. Lako svarljiva hrana preradi se za 1 do 3 sata (pirina, voe, veina povra, mleko, prena jaja); dok je za varanje hleba, kuvanog krompira, maslaca, sira, kuvanih jaja, kiselog kupusa, mesa i ribe, neophodno od 3 do 5 sati. Varenje u crevima traje od 15 do 24 sata. Hranu koja nije potpuno probavljena teko je izbaciti iz organizma, to dovodi do usporavanja metabolizma, gojaznosti i stvaranja toksinosti. Opsena istraivanja su potvrdila da je osnovni klju zdravog organizma i zadravanja optimalne teine upravo redovno izbacivanje i oslobaanje od toksinih otpadnih materija. Da bismo to postigli, ishranu treba prilagoditi biolokim procesima funkcionisanja organizma, odnosn