Osnovne elaboracije o novcu, finansijama i finansijskom sistemu

8/12/2019 Osnovne elaboracije o novcu, finansijama i finansijskom sistemu

1/36

OSNOVNE ELABORACIJE O NOVCU,

FINANSIJAMA I FINANSIJSKOM SISTEMU

1. Uvodni pogled na a! "i#e$io%ni i vi$&elni Svenov'a i (inan#i!a

Neki od najpoznatijih jugoslovenskih ekonomista su mi se jo osamdesetih godinapoverili/poalili da, kao nemonetarci, e)*o "og& da $a%&"e!& i p$ae$a#p$ave i e*#ove o "onea$ni" i (inan#i!#*i" pian!i"a+ a ola# i",govo$ili #&, del&!e ne*a*o ap#$a*no, i"agina$no... Pretpostavljam da im,kao i mnogim ekonomistima iz mlaih generacija, a da ne govorimo oneekonomistima, poslovnim ljudima/praktiarima, politiarima Sve nov'a i(inan#i!a ni!e "an!e ap#$a*an i #a#vi" $an#p$enan ni dana#, na*on )o

#e -dogodila -(inan#i!#*a $evol&'i!a o*o" p$e/odne $i0ei$i de'eni!e ina*on )o !e e*&2a gloalna e*ono"#*a *$i%a, a*o ne a) p$i"a$nogene$i#ana, a ono p$oi%a)la i% ove ola#i.

!avremeni svet novca "inansija, zaista, teko se moe sutinski o#jasniti i razumetiako se posmatra kao, inae, enormna koliina monetarnih i "inansijskih aktivnostikoje vidimo ili o kojima ujemo na svakom koraku oko nas$ emisiji novca, orestriktivnoj ili ekspanzivnoj monetarnoj politici, o kreditima i kamatama% okreditnim karticama, ekovima, minusnim saldima% o #rojnim raunima kodraznovrsnih "inansijskih institucionalnih jedinica, tednim knjiicama, dinarskim ideviznim% o revizijama i supervizijama% o akcijama, ve&inskim i manjinskimakcionarima% o stranim direktnim ulaganjimaport"olio i green"ield investicijama% o

elektronskom novcu i elektronskim o#licima pla&anja% o #erzama i van#erzanskomposlovanju, ukljuuju&i i elektronske o#like trgovanja hartijama od vrednosti% omeunarodnoj "inansijskoj integraciji i glo#alizaciji% a pogotovo o terminologiji koja

je u naem svakodnevnom ivotu zasada jo uvek malo poznata, kao to jeindustrija penzionog osiguranja i drugi o#lici institucionalizacije tednje,"inansijskim proizvodima% zatim razni o#lici risk'managementa, "inansijskoghedginga, "inansijski derivata% i %av$)i"o il$aivno na$a!an!e #a oni" )o

!e, "o3da, na!"an!e $a%&"l!ivo a o !e da #&, &p$*o# $o!ni" "e$a"a iin#$&"eni"a %a %a)i& od $i%i*a, odno#no %a n!egov& di#$i&'i!&, ipa*,neo#po$ne in!eni'a o po#o!an!& (inan#i!#*i/ dealan#a 4ne$avnoe3a5,

(inan#i!#*i/ ne#ailno#i i (inan#i!#*i/ *$i%a, poput ( navedimo samo neke '

)eksike *tekila+ "inansijske krize, stono'azijske "inansijske krize, -uskedevizno'kursne krize, .rgentinske krize, *ao i (inan#i!#*i #*andali u velikimsvetskim korporacijama *mikroekonomskim nesta#ilnostima, krizama i lomovima+kao to su nron,

maju&i sve to u vidu, razumljivo je to se, ne samo kod laika, ukljuuju&i io#razovane laike, nego i kod velikog dela strunih "inansijskih krugova, stieutisak da je zaista re o pose#nom !vetu novca i "inansija, svetu heterogenih,nepovezanih, nesinhronizovanih, tavie nesreenih "inanansijskih transakcija i


2/36

stanja, svetu u kojemu kao da vlada haotino stanje, moda izazvano naglim,dramatinim "inansijkim razvojem, koji se *ne samo "igurativno+ esto naziva"inansijskom revolucijom !vega toga u izvesnoj meri zasigurno ima, ali je josigurnije da u tom neredu ima sistema 0anas je on optepriznata injenica, nevie u optem smislu, nego u smislu postojanja precizno de"inisanih i u praksiostvarenih "inansijskih sistema, prvenstveno nacionalnih, u manjoj meri regionalnih*kao to je 1 2inansijski sistem+, a ponajmanje u vidu do#ro'"unkcioniu&egmeunarodnog, glo#alnog "inansijskog sistema

0rugim reima, krajnje kompleksni svet novca i "inansija danas je, manje uostvarenju a vie u tendenciji, zalaganju i praktinim naporima, usistemljen, tjorganizovan kao monetarni i "inansijski sistem u raznim okvirima *nacionalnim,regionalnim, meunarodnim+ -azume se, ne samo z#og toga da #i se lake mogaoshvatiti, ve& prvenstveno z#og toga da #i #i se mogao regulisati, koliko je mogu&ehomogenizovati, kontrolisati 0rugim reima, da #i mogao valjano "unkcionisati

Prema tome, za razumevanje savremenog sveta "inansija nuan je sistemskipristup *ma ta to znailo+ .li, do neophodnog razumevanja ne #i nas mogla

dovesti preica$ da po in medis resprincipu krenemo od najpotpunije, o"icijelnede"inicije "inansijskog sistema i da se, zatim, upustimo u pojavnu ela#oraciju njenihelemenata 3a razumevanje je neophodna ako ne svestrana teorijska analiza a ono#arem du#lje sagledavanje i ela#orisanje onih aspekata koji omogu&avajurazumevanje sutine stvari 4akvim pristupom mo&i &e se lake i potpunije o#jasnitii razumeti mnoge alternativne i razvijenije kategorije Na primer, uz dovoljno do#rorazumevanje pojmova novca i "inansija, mo&i &e shvatiti da nije samo retorikopitanje, isprazna "razeologija, to to inae kolokvijalna sintagma savremeni svet"inansija posmatra ne samo kao sloeni sistem sa razliitim podsistemima, nego ito to se taj svet sve vie ( na samo u 1!., gde je daleko najrazvijeniji, nego i uokviru vrpske unije, ali u dokumentima i praksi !vetske trgovinske organizacije

*546+ ( tretira kao industrija "inansijskih usluga, kao "inansijska industrija1 tom smislu ini se loginim postavka, da se radi #oljeg i potpunijeg razumevanja!veta novca *monetarnog sistema, monetarne politike+ i "inansija *"inansijskihsistema, "inansijskih usluga+, poe od pitanja koja samo na prvi pogled moguizgledati trivijalna, ili knjika$ )a !e nova' a )a #& (inan#i!e, *a*va !en!i/ova #$odno#, a & e"& !e $a%li*a. .ko to nisu potpuni sinonimi, a vide&emoda nisu, onda se automatski otvaraju #rojna i krucijalna pitanja, od kojih na ovommestu tre#a navesti, #arem, slede&a$

' kakva je relacija nove ali sada ve& a"irmisane kategorije "inansijskog sistema sado#ro poznatom, starom kategorijom monetarnog sistema7

' kakva je razlika i relacija izmeu "inansijske i monetarne *cenovne+*ne+sta#ilnosti7

' z#og ega se dolo do zakljuka da se o#ez#eivanjem monetarne *cenovne+sta#ilnosti automatski ne o#ez#euje i "inansijska sta#ilnost7

' kakva je uloga centralnih #anaka u o#ez#eivanju "inansijske sta#ilnosti7


3/36

)a kako #ili do#ri i potpuni odgovori na ova i slina pitanja, ne&e postojatisutinsko razumevanje a ni praktino delovanje, ako se, kao prethodno pitanje, nerazjasni pojam dananjeg fiatnovca a uporedo i pojam "inansija 4ek tada &e semo&i u potpunosti razumeti, $e'i"o od"a/, n!i/ova o$gan#*a, a* -#i!a"#*apove%ano# a, ipa*, og$o"na po#eno#.

6. Nova' 0 i#/odi)na i *l!&na *aego$i!a %a$a%&"evan!e Svea nov'a i (inan#i!a7 *on$ove$%e

o "onea$no" #i#e"&

8e& je u drugim tekstovima reeno, a i u optem saznanju je optepoznato, da zave&inu ljudi deluje z#unjuju&e, gotovo misteriozno, sama injenica da novac, uprkostome to je on danas nepunovredan *sam po se#i #ezvredano pare metala, papira,ili ak samo neka evidenciona pozicija+, ima tako vanu ulogu u svakodnevnom

ivotu ljudi i njihovih aktivnosti . ta misterioznost z#og toga to se 9na svakomkoraku moe uti da je taj i takav novac *"inansije+ izazvao teku glo#alnuekonomsku krizu kroz koju prolazimo Ka*o ne)o a*o 8e%v$edno- "o3e va$no#i delovai oli*o "o2no 9 vi$&elno:

0o jasnih odgovora na ova i slina pitanja teko da se moe do&i samo uz pomo&raznih prirunika, renika i enciklopedija, prenatrpanih nepovezanim ketegorijalnimde"inicijama . naje&e ni pomo&u ud#enika pisanih ili po principu 9resavskekole ili s intencijom da odreenom predmetu, ako ne #ude komplikovan domisterioznosti, o#ore rejting, da ga ne uine #analnim i manje vanim

0a #i se dolo do demisti"ikacije i jasnije spoznaje & e"& #e #a#o!i avi$&elno#, 8ne#va$na a, ipa*, #va$na "o2 i %naa!-, potre#no je du#lje,sutinsko po%navan!e #a"og nov'a da i #e "ogla $a%&"ei iava8finansijaka industrija iji je on osnovna sirovina, kako rekoe !choltens i5ensveen 0 *:;;


4/36

magistralom koja je imala slede&e glavne etape *radi jednostavnosti apstrahujemoprelazne deonice+$

1.


5/36

1 prezentovanju odgovora na ova pitanja, iji znaaj &e se tek kasnije videti,poslui&emo se kratkim teziranjem odgovora koja je na sve ovo dao NelDn*=>?A+, u svom irem razmatranju kategorije novca, istorijskom razvoju njegoviho#lika, "unkcija, povezanosti sa ne#ankarskim intermedijatorima *kasnije &emovidet znaaj ove kategorije+, to je ve& znailo du#oko zadiranje u pitanje"inansijskog sistema koji jo i nije #io a"irmisan i kodi"ikovan u dananjem smislu0akle, NeBlinova gledia na kategoriju novca i njegove "unkcije, mogu se skiciratina slede&i nain$

- Bitna funkcija za raspoznavanje novca je njegovo delovanje kaoposrednika u razmeni;

- ez njega razmena !i zahtevala "duplu koincidenciju volja" i imala !ikarakter !arter aranmana;

- #lternativa je !ila multilateralna konoincidencija ili multilateralni !arteraranma;

- $ad se jednom takav posrednik u razmeni uveden% jedinstvene !artertransakcije se dekomponuju u dve;

- #li ne samo to& dolazi do separacija transkacija u vremenu% jer vie nijeneophodno da postoji nulti vremenski interval izme'u transakcija;

- (pta akcepti!ilnost "ne)ega" kao posrednika u razmeni% podrazumeva dato "neto" moe !iti drano *posedovano+ u nekom vremen;

- ,ako je i u moderno do!a& plate% kamate% rente% profiti *kao plaanja zausluge koje se daju u proizvodnji i prodaji ro!a+ primaju se diskontinuirano itroe se diskontinuirano% ali !ez koincidencije. Z!og toga novac nuno moradelovati i kao zaliha vrednosti;

- /e'utim% videe se da novac deluje kao zaliha vrednosti u mnogo veimrazmerama nego to je involvirano u funkciji posrednika razmene. Z!og togatre!a ove dve funkcije tretirati odvojeno& kao funkciju posrednika u razmeni ifunkciju novca kao imovine;

- Dve druge funkcije koje o!avlja novac su& jedinica o!ra)una0o!ra)unskosredstvo i merilo odloenih plaanja;

- 1edinica o!ra)una ne mora nuno imati formu novca 2 primer za to jeengleska guinea; ipak ona to o!avlja indirektno% preko novca;

- 3sti je slu)aj sa funkcijom novca kao jedinicom mere odloenih plaanja;

- 4raajui se funkciji posrednika u razmeni tre!a naglasiti& novac je sveono to deluje kao opti posrednik u razmeni;

- # nuan uslov za to delovanje kao posrednika u razmeni je optaakceptibilnost/privatljivost u izmirenju duga;

- ,a akcepti!ilnost je rezultanta mnogih faktorakoji deluju pojedina)no iliu kom!inaciji. ,o se u!raja u one z!unjujue% ali o)aravajue fenomene koji


6/36

su podravani samoopravdavajuim uverenjem. Ako ljudi misle da enovac biti opteprihvatljiv, onda e on to biti! u protivnom nee!

- 1edan od faktora ustanovljenja "ne)ega" kao novca moe !iti utvr'ivanjetog novca kao zakonskog sredstva plaanja - mone" as legal tender.Novac koji ima takav status naziva se leganim novcem. Novac koji to

nema% a ipak o!avlja funkciju posrednika u razmeni% naziva se obiajnimnovcem. 5azlika izme'u njih je vie preokupacija istori)ara i pravnika;

- /nogo zna)ajnija razlika sa stanovita ekonomiste je ona izme'u robnognovca isimbolikog novca,

- 5o!ni novac ima odre#enu robnu vrednostkoja se ne izvodi iz opteprihvatljivosti kao posrednika u razmeni ro!a i usluga% koja !i postojalai kadtaj novac ne bi slu$io kao novac. %imboliki novac takve *unutranje+vrednosti nema% sa izuzetkom veoma ograni)ene ro!ne vrednosti koju ima

papirni novac% i on u potpunosti svoju vrednosti izvodi injenice da jeopteprihvatljivi posrednik u razmeniro!a i usluga;

- 6 stvari simboliki novac uopte ne mora imati bilo kakvu fizikuformu. (gromna veina plaanja *po vrednosti+ u savremenoj ekonomijiostvaruje se putem upisa u !ankarske knjige% danas uglavnom putemkompjutera. (vde nema nikakvog fizi)kog transfera% ve se ono ostvaruje

promenama finansijskih transakcija;

- udui da su takvi transferi bankarskih depozita generalnoprihvaeni kao sredstvo za izmirivanje dugova% moraju se uklju)iti ukategoriju novca% saglasno prethodnoj funkcionalnoj definiciji;

- (vde se% moda% naj!olje vidi razlog zato se se definicija novca moraizvoditi iz njegovih funkcija i zato se% tavie% pojam novca definie njegim

funkcijama% tj. time )emu on slui%a ne direktno% ta on% zapravo zna)i.

Nakon ovog teziranja stavova 5 4 NeBlina lake je razumeti rei dvojice mnogopoznajih ekonomskih imena, koji o novcu govore ne samo u monetarnom, nego unajirem ekonomskom kontekstu

Pomenimo najpre rei Sa"&el#ona*=>C>, str +$&'a sutinu novca, za njegovuunutranju prirodu tipian je u stvari ba papirni novac( )ovac, kao novac

pre nego kao roba, tra$i se ne radi njega samog ve zbog onog to je ustanju da kupi**kurziv P. !amuelson+

. za razumevanje "enomena sposo#nosti nepunovrednog novca da kupi inajdragoceniju stvar, korisno je imati u vidu napred citirane NeBlinove rei,konkretno$ Ako ljudi misle da e novac biti opteprihvatljiv, onda e on tobiti! u protivnom nee(+li drugaije reeno, o *l!&nog %naa!a !e pove$en!e& ne)o )o !e nova', poverenje da &e se za novac do#ijen od prodaje *ro#a,rada+ mo&i kupiti neto drugo, sasvim adekvatno Sa"o a*o o pove$en!epo#o!i, onda !e delovo$an i i"pe$aiv da nova' "o$a ii %a*on#*ip$o*la"ovan, %a*on#*i p$o"ovi#an & nova' da i o &op)e io 1 protivnomvredi ono to je Dumpeter, inae retko kad zajedljiv, rekao o Enappovoj 7ravnojteoriji novca Ne osporavaju&i je on kae da je to i do tada #ila op&epoznata


7/36

istina ( ali +(((uzeta u tom smislu ta je teorija bila upravo toliko istinita iupravo toliko neistinita koliko bi bila, na primjer, tvrdnja da je institucijabraka tvorevina zakona.

Najkra&e reeno,d$3avna p$o*la"a'i!a neega %a nova', !e n&3an, ali ne idovol!an lov+ conditio sine ua non!e da o -ne)o &3iva pove$en!e. . to

je mnogo tea *u smislu znaajnija+ re nego to se moe zamisliti 4oliko teka iznaajna da uopte ni!e ni*a*vo p$ee$ivan!e a*o *a3e"o da nova',an*a$#vo, (inan#i!e... poiva!& na pove$en!& *ao na!va3ni!e" (eno"en&. #i&e prilike da se kroz razmatranje mnogih pitanja u to svako moe uveriti

!ada, nakon prethodno reenog moemo dati direktiju de(ini'i!& nov'a, derektijuu tom smislu da pitanje ta je novac ne&e *sasvim+ ostajati #ez odgovoraskretanjem na temu emu novac slui

Dananji novac mo$e se definisati kao potra$ivanje od bankarskog

sistema, zakonskim putem utvr#eno kao opte sredstvo plaanja, koje

svako mora primati kao sredstvo naplate prodate robe i usluga i naplate

svojih finansijskih potra$ivanja! i prima ga sa poverenjem i uverenjem da

nije zakonski primoran da daje &neto za nita+, ve da je taj nepunovredni

novac, ipak, virtuelno, adekvatna protivrednost robe koju je prodao i koja

mu je plaena tim novcem(

Eao to se vidi, ova de"inicija, za razliku od mnogih drugih, ne stavlja akcenat samona zakonsku o#avezu svih i svakog da neto to je de"inisano kao novac, morajuprimati kao ekvivalenat za svoju prodate ro#u koja ima odreenu realnu vrednostPodjednak akcenat je stavljen i na neto to je conditio sine qua non e"ektivnostizakonskog odreenja . o !e &ve$en!a i vi$&elno pove$en!e & ne*ii"agina$ni d$&)veni a$an3"an da p$i"a'i ni#& %a*ono" p$i#il!eni nanee*vivalen& $a%"en&7 da ni#& p$eva$eni, ili na$od#*i $eeno i%ig$ani &o" #"i#l& da da!& -ne)o %a ni)a. Fornja de"inicija govori da tajnepunovredni novac, zapravo nije nepunovredan, ve& da se njegova vrednost#a#o!i & po$a3ivan!& od an*a$#*og #i#e"a .ko je tako, onda je razmenaekvivalentna$ $oa #a $ealno" v$edno)2& #e da!e %a, a*o?e, $ealn&v$edno# 9 po$a3ivan!e od an*a$#*og #i#e"a

Eoliko god da je ovaj iskaz taan, on neminovno neme&e niz pitanja na koje tre#adati odgovor i o#janjenje$ *a*o o #av$e"eni nova' "o3e ii $ealane*vivalen, *ad ne"a po*$i2e & %la& ili & ne*o! d$&go! v$edno#i7 Gilo #iuverljivo i novac #i a priori imao poverenje, ako #ismo mogli re&i da, iako nema

pokri&e u zlatu *ili nekom drugom plemenitom metalu+, on ima pokri&e u nekojdrugoj deponovanoj vrednosti u #ankarski sistem 1 tom sluaju drutveniaranman #i izgledao ovako$ #ankarski sistem je, na osnovu prethodnodeponovane vrednosti, emitovao nepunovredni novac kao speci"inu potvrdu kojamoe da cirkulie, s tim da uvek onaj u ijim se rukama nae, ima pravo da iz#ankarskog sistema podigne tu prethodno deponovanu vrednost

Ali, o #e ne "o3e $e2i, !e$ ni!e a*o. I#ina !e d$&gai!a+ an*a$#*i #i#e"e. nihilo4i% niega5 e"i&!e nova' *ao (i*ivno po$a3ivan!e od n!ega:


8/36

tako doosmo do neiz#ene potre#e da #lie razmotrimo proces stvaranja*emisije, ponude+ novca ( ne i% p&*e ed&*aivne na"e$e, nego i% po$ee da#vo$i"o love %a de"i#i(i*a'i!& nov'a i (inan#i!a i %a #po%na!& i% ega ooni '$pe & ve2 (a"o%n& vi$&elno#

)nogi itaoci &e na ovom mestu po"i#lii da &p$avo #ledi $a%"a$an!e

*aego$i!e i pe$(o$"an#i "onea$nog #i#e"a, jer je injenica da se na ovimprostorima za materiju stvaranja *kreiranja, emitovanja+ novca samatralo da imakarakteristike sistema !hodno tome proces stvaranja novca nazivan je monetarnimsistemom, monetarno'kreditnim sistemom, kreditno'monetarnim sistemom i slino

)eutim, da #ismo preli na razmatranje vanog kompleksa pitanja stvaranjanovca, prethodno se moramo $a%!a#nii i o*lonii do#a veli*a *on(&%i!ave%ana %a &p$avo &, *od na# veo"a e*#poni$an& *aego$i!& "onea$nog#i#e"a Naime, kod nas je vladalo i vlada uverenje da je kategorija monetarnogsistema o#uhvata i o#janjava procese stvaranja savremenog novca% i ta vie da

je stvaranje savremenog novca glavni sadraj upravo monetarnog sistema, a ne#ilo koje druge kategorija/odrednice

)eutim, radi otklanjanja kon"uzije i teko&a u razumevanju strane literature ivladaju&e kategorijalne aparature, tre#a ukazati na to da se u razvijenim trinimekonomijama, na pojam sistema gledalo s podozrenjem i predrasudom u tomsmislu da pripada voka#ularu *real+socijalistikih ekonomija, to je u znatnoj meri i#ilo tano 8aljda z#og toga kategorija monetarnog sistema i nije a"irmisana ikodi"ikovana u optem smislu, ve& se ona koristi, uglavnom, samo u speci"inimsluajevima, od kojih &emo ovde navesti samo neke$

' 1 retton 8oods aranmanumonetar9 s9stemje a"irmisan i postojao je samo uspeci"inom smislu, samo u vreme pripremanja tog ranmana i to u pojedinanimprieljkivanjima onih koji su matali o potre#i da umesto ve& odumrlog

punovrednog *vaenja zlatnog standarda u punom smislu te rei+ $ea #vo$iine*& d$&g& v$#& #ve#*og nov'atj novca koji #i na podjednakog do#ar nainkao i punovredni, zlatno'standardni novac, o#avljao "unkcije u meunarodnimekonomskim odnosima Ali, *ao )o !e po%nao, do oga ni!e do)lo 9 "o3e #eve2 ovde $e2i+ p$ven#veno %og oga )o #& ada, po i%la#*& i% II Sve#*og$aa e*ono"#*i i%$a%io do"inanne U.S. in#i#i$ale na a*vo" a$an3"an&& *o!e"& i US i"ao ovo$en& pe$#pe*iv& da po#epeno p$e&%"e &logve#*e $e%e$vne val&e7 p$ela%na -pa$avan *aego$i!a #pe'i!alni/ p$avav&en!a od #a"og poe*a ila dale*o i po#a!ala #ve dal!e od *aego$i!e*o!a i i"ala pe$(o$"an#e i a$i&e o*o#ni'e "e?&na$odnog "onea$nog#i#e"a . to to se pojam meunornog monetarnog sistema odrao iako nikada upravom smislu nije ni postojao, samo svedoi o tanosti pragmatine izreke$ akopostoji percepcija da neto korisno postoji, onda tu percepciju tre#a negovati #ezo#zira nije zasnovana na realnim injenicamaH7

' tako je, i nakon kolapsa Gretton 5oods aranama jo sedamdesetih godina,international monetar9 s9stemnastavio da ivi u jo rasprostranjenijem vidu, #ezo#zira to ne postoji i to nikada nije ni postojao, #udu&i nikada i nije nijeuspostavljena kategorija svetskog novca, a #a"i" i" ni "nogi in#i&i iin#i&'i!e *o!e o pod$a%&"eva, *ao )o !e nadna'ionalna e"i#iona


9/36


10/36

3a razliku od prvog *1!+ primera, koji o monetarnim sistemu govori vie u smisluonoga ta vai *agistira+ kao novac, drugi i tre&i primer su vie na tragumonetarnog sistema u smislu stvaranja novca, ali jedva dovoljnom da se moguvideti samo neke komponente ako su i u njima sadrane ne tane naznake, one susasvim nedovoljne da #i se na osnovu njih moglo re&i ta je zapravo monetarnisistem, tj da #i se na osnovu njih mogla stvoriti slika ili #arem skica procesastvaranja novca, karakteristika i implikacija tog procesa . #udu&i da je toneophodno za razumevanje misterioznog i virtuelnog karaktera novca i "inansija, upose#nom lanku !tvaranje *kreiranje, ponuda+ novca ' nuna o#janjenja radidemisti"ikacije i razumevanja virtuelnosti novca i "inansija dajemo prvu,

jednostavniju ali ipak dovoljnu ela#oraciju, koja &e kasnije #iti proirivana u skladus potre#om razmatranja raznih aspekata iz domena novca i "inansija

Lie$a&$a i d$&ge napo"ene$

NeBlJn 54 *=>?A+, 4heorJ o" )oneJ, (C>+, konomija, prevod sedmog izdanja, :avremena

administracija, GeogradScholtens, B. and van Wensveen D *:;;5? 2 ,he >uropean /one9 and ?inance?orum 8ienna :;;?@+, 9Povijest ekonomske analize, Prevod izdanja iz =>@Agodine, 3nformator, 3agre#

=. ana#, *ad !e &loga nov'avirtuelno mona, teko su razumljiva

nekadanja#/vaan!a o -ne&$alno" nov'& #ez elje i potre#e za irim za istorijskim el#oracijama novca i "inansija, ve& z#ogtoga da #i se stvorili uslovi da se danje karatkeristike ovih kategorija mogu #olje ipotpunije razumeti, nuno je da se na ovo mestu samo naznae njihove evolutivne"aze ( od kojih se jedna karakterie kao revolucija ( da #ismo, zatim, u narednimlancima, u kratkim crtama, razmotrili one koje su na tom gotovo dvovekovnomrazvojnom putu aktuelnije za dananje razumevanje ovog i misterioznog ivirtuelnog !veta . mnogi kau i "ascinantnog !veta novcai "inansija

6vi atri#uti ' koji su, o#jektivno govore&i, koliko neosnovana egzaltacije toliko idosta rasprostranjene percepcija ( sasvim su neadekvatni za period dominacije

klasine ekonomije koju su u prvoj polovini devetnaestog veka, nadograuju&i sena temelje 9oca ekonomije .dama !mita, o#likovali 0avid -icardo, 4homas)althus, Lames i naroito Loh !tjuart )ill Pa ni u poslednjoj etvtini togdevetnaestog veka kad je klasina ekonomija o#oga&ena shvatanjima najpoznatijihmarginalista 5! Levonsa, I )engera i, naroito, M 5alrasa, i njihovih #rojnihsled#enika, prerasla u prvo#itnu/ranu neoklasinu ekonomiju

1 to vreme@novac ima samo skromnu ulogu tehni)kog sredstva koje se koristi da!i se olakale transakcije. (vo se sredstvo% razumije se% moe pokvariti i ako se
http://www.suerf.org/download/studies/study20031.pdfhttp://www.suerf.org/download/studies/study20031.pdf


11/36

pokvari proizvest e u)inke specifi)ne za njegov modus operandi *na)indjelovanja+. #li tako dugo dok funkcionira normalno% to sredstvo ne djeluje naekonomski proces koji se ponaa jednako kao !i se ponaao u naturalnoj privredi*privredi koja se temelji na razmjeni 2 trampi+& to je u !iti ono to sadri pojamneutralnog novca% kojega je% prema :chumpeteru *ABC+ skovao Dicksell. ,ako sunovac zvali @odjeom ili @velom onih stvri koje su zapravo vane za domainstva i

poduzea u njihovom svakodnevnom poslovanju% ali i za analiti)are koji ihprou)avaju. ne samo da se novac moe zanemariti kad analiziramo zna)ajkeekonomskog procesa% ve se on mora zanemariti upravo kao to se velo mora moraodstraniti ako elimo vidjeti lice iza njega. =rema tome% nov)ane cijene morajuustupiti mjesto omjerima u razmjeni izme'u ro!e% koji su stvarno vana stvar kojase skriva @iza nov)anih cijena; formiranje dohotka mora se smatrati razmjenom%na primjer% rada i fizi)kih sredstava za ivot; mora se shvatiti da tednja iinvesticije zna)e tednju nekih realnih faktora proizvodnje i njihovo pretvaranje ustvarna kapitalna do!ra% kao to su zgrade strojevi i sirovine; i premda @u o!likunovca% ova se fizi)ka kapitalna do!ra @stvarno posu'uju kad neki industrijalactrai i do!iva zajam. ,ada se pose!ni monetarni pro!lemi mogu razmatrati

odvojeno% kao to se i mnoge druge stvari ramatraju odvojeno% na primjer% iosiguranje. *Schumpeter, 1975)

to takva su #ila shvatanja o novcu klasine i rane neoklasine ekonomijedevetnaestog veka !igurno je da razlog za to nije #io *samo+ u injenici da senovac poeo sve vie javljati u o#licima #ez ikakve ili #ez adekvatne unutranjevrednosti Naelno se smatralo se da je novac samo veo kojim su prekriveni realniekonomski odnosi i tokovi ' proizvodnja, potronja, tednja, investicije, kamate idrugo, i da kao takav moe uticati samo na promene u nominalnom izrazu, tj samona opti nivo cena Ne retko se moe nai&i i na esktremnu *dakle netanu+ ocenuda, sa stanovita realne ekonomije, nema nita #eznaajnijeg od novca

4o je #ilo stanovite i tzv kvantitativne teorije novca -ealna ekonomska analizasmatrana je ekonomski istom i logiki zaokruenom i #ez uzimanja u o#zir novca)eutim, Eejnz *Lohn )aJnard EeJnes+ i kejnzijanska revolucija su veomanaglasili ulogu novca i u realnim ekonomskim kretanjima Easnije je dolo do2ridmanove *)ilton 2riedman+ neokvantitativne teorije novca, koja se naziva imonetaristikom kontrarevolucijom, ali ni ona se nije vratila na neoklasinupostavku o odvojenosti novca od realnih kretanja po ovoj teoriji smatra se dapostoji znaajan uticaj novca na realna ekonomska kretanja, ali ni pri#lino kao uEejnzovoj ekonomskoj teoriji

Evol&'i!a i %naen!e po!"a -(inan#i!a & v$e"e *la#ine i 4$ane5neo*la#ine e*ono"#*e e$i!e

prema pro" dr Esente Gogoevu *=>?@+ i prema pro" dr .leksandru Peri&u *=>?:+pojam "inansija pitie iz srednjeg i po svom karakteru je nerazdvojno povezan sakategorijom novca 8remenom, *ali pre vremena dominacije klasine ekonomije,dakle pre sredine devetneastog veka ( pri !-+, su se u okviru ovog pojma"ormirala dva zase#na ali uzajamno povezana i zavisna dela

Pro" dr .leksandar Perio& *=>?:+ o evoluciji pojma "inansija kae$ Nasuprotterminu EfinancesE% koji je pojmovno ozna)avao nov)ane odnose u vezi sa


12/36

potre!ama drave% formirao se termin EfinanceE% dakle u o!liku jednine% koji jeozna)avao tako'e nov)ano poslovanje% ali u domenu privatne privrede.

$rajem prolog veka% i u prvim decenijama neg stolea% !ila je tendencija kodizvesnih pisaca da se gornja razlika izme'u upotre!e termina finansije u mnooni i

jednini izmeni u tom smislu% to !i se upotre!ljavao jedinstveni termin 2 finansije 2

kao o!last nov)anih odnosa% s tim to !i se razlike po sektorima nov)anih odnosa)inile upotre!om odgovarajuih prisvojnih prideva. na toj osnovi ponikli su terminidravne finansije kao pandan nedravnim finansijama odnosno privatnimfinansijama...

Nasuprot ovakvom irenju termina finansije% koji je imao !iti opti pojam za svenovane odnose% s tim to !i se delio po principu vlasnitva ili o!lasti u kojoj se

z!ivaju nov)ani odnosi% za poslednjih nekoliko decenija prisustvujemo pojavi saizmenjenim nastojanjima. Naime% veliki !roj pisaca i na zapadu i na istokuupotre!ljava termin finansije ne kao pojam celokupnih nov)anih odnosa% ve kao

pojam koji tre!a da ozna)i nov)ane odnose koji nastaju sa postojanjem idelovanjem politi)ko-teritorijalnih zajednica.

Pro" Peri&, ini se nije #a #io oduevljen ovakvim ograniavanjem pojma "inansije,smatraju&i da je to uzrokovalo veliku heterogenost naziva te discipline$ Pu#lic2inance, 2iscal PolicJ u engleskom govornom podruju i mnoga druga u ostalim

jezicima

ako se time evolucija pojma "inansije zavrila redukovanjem na javne, "iskalne"inansije, vide&emo da to ni izdaleka jo nije #io kraj kon"uzije vezane za pojam"inansija u novanim odnosima, kako to nazivaju pro"esori Gogoev i Peri& Naime,pokaza&e se da je pojam novani odnosi prilino nejasan i, svakako, preirokuprkos tome to su javne "inansije odvojene u pose#an domen No o tome kasnije

z dosad reenog u ovom kra&em lanku ( osvrtu na poimanje novca i "inansija upredkejnzijanskog istorijskom razvoju mogu se zapaziti neke vane karakteristike ikontrasti u odnosu na dananje stanje stvari, od kojih ovde tre#a naglasiti$

' novac i "inansije ni u to vreme nisu smatrani identinim kategorijama, nitisinonimima, ali se jasno videla njihova organska povezanost u tom smislu da #eznovca nema "inansija%

' #udu&i da novcu nije pridavana sutinska ve& samo tehnika, razumljivo je to seu to vreme jo nije iskristlisala relevantna de"inicija i "unkcije novca pak,!chumpeter nalazi za shodno da ukae ne da se za kolokvijalnu de"iniciju novcamoe prihvatiti Dalkerov spretan izraz Novac je ono to deluje kao novac 6ddrugih relevantnijih de"inicija iz tog vremena, !chumpeter istie samo "ormulaciju$Novac je tvorevina zakona, sadranu u Enappovoj 7ravnoj teoriji novca!chumpeter kae da je to i tada #ila op&epoznata istina ( ali 6zeta u tom smisluta je teorija !ila upravo toliko istinita i upraco toliko neistinita koliko !i !ila% na

primjer% tvrdnja da je institucija !raka tvorevina zakona pak, tragovi Enappovogodreenja o novcu prepoznaju se i u aktuelnim de"inicijama%

' dalje, tre#a zapaziti da se, ni u vreme dominacije klasine i rane neoklasineekonomske teorije, ni u naznakama nije moglo na&i nita o monetarnom sistem a


13/36

pogotovo ne o "inansijskom sistemu 4e kategorije poele &e se javljati tek kasnije,kao implikacija 8elike ekonomske krize poetkom tridesetih godina i samog !vetskog rata, koji su uzrokovali regulacionu hipertro"iju u o#lasti novca i "inansija,koja je eskalirala sve do atr#uta "inansijska represija%

' pose#no ukazujem na injenicu da je od toga stanja nepostojanja pre poetka i u

vreme 8elike ekonomske krize tridesetih godina *prvenstveno u .merici+, pa dopred kraj dvadesetog veka, postepeno izrastalo dinovsko drvo Njegovog8elianstva zvanog 2inansijski sistem stina, u prvim godinama i decenijama sapuno nepreciznosti i, tavie, kon"uzija, koje &e se prevazi&i tek putnunijimsprovoenjem tzv "inansijske revolucije koja &e, praktino #iti kolevka u kojoj jeon odnegovan do svoji dinovskih i, verovatno, malignih razmera i znaajnog,

#arem izvrnog uzronika teku&e glo#alne ekonomske krize

No o tome &e #iti rei i u narednim lancima

Lie$a&$a 0 i%vo$i+

!chumpeter . L *=>?@+, Povijest ekonomske analize, n"ormator, 3agre#, str ::>

Pro" Esente Gogoev *=>?@+, konomski Meksikon, !avremena administracija,Geograd, str ?:+, 2inansijska teorija i politika, !avremenaadministracije, Geograd, =>?:, str C

>. Na!%naa!ni!e $a%vo!ne eape nov'a i (inan#i!a &dvade#eo" ve*& do &%$oni*a Gloalne

e*ono"#*e *$i%eEad je re o *r+evoluciji u domenu novca i "inansija na putu od od nekadanjegtretmana malo vanog vela realne ekonomije do dananjeg mo&nog, #arempojavnog, uzronika Flo#alne ekonomske krize, svakako se moraju imati u vidunajvanije "aze u razvoju ekonomske teorije i nauke . te "aze i deonice, i njihoviogranci, su mno#rojni i ne #i #io svrsishodan pokuaj njihovog iscrpnog na#rajanja1toliko izvesnije ukoliko je u pravu Lohn Eeneth Fal#raith *=>?


14/36

veliko% neposredno delovanje onih koji se usu'uju da kao voditelji govore oekonomici. 3ako se slu!eno prihvaena slika ekonomskog ivota ne slae sastvarnou% ona je jedina kojom se rasolae% pa tako kao surogat stvarnosti slui

zakonodavcima% dravnim )inovnicima% novinarima% televizijskim komentatorima%profesionalnim prorocima *Zapraovo% slui svima onima koji moraju pisati i govoritio ekonomskim pro!lemima ili o njima odlu)ivati.+ (va slika pomae da se

predodre'uju njihove reakcije na pojave i z!ivanja do kojih dolazi u ekonomskomsistemu% ona sudjeluje u stvaranju normi ponaanja i postupanja 2 i to u radu% u

potronji% tednji% u poreskoj politici% donoenju raznih propisa; u svjetlosti ovepred!ese odre'uje to je do!ro a to loe% koji su postupci prihvatljivi% a koji nisu.Naravno% to je veoma korisno za one )iji se interesi na ovaj na)in tite...

>konomisti nisu namjerno podloni ekonomskim interesima. /alo je ekonomistakoji svjesno idu za konformizmom. =rije !i se moglo rei da je glas dominantnogekonomskog interesa ujedno i standardni i od veine usvojeni glas zajednice. (noto dominantni ekonomski interesi odo!ravaju% ono to njima odgovara smatra seujedno jedino razumnom politikom... $ao svi drugi ljudi% i ekonomisti nagonski

poga'aju to je vrijedno% odgovorno% respekta!ilno% a kada tre!a utvr'ivati to jeodgovorno i to je respekta!ilno% oni uglavnom daju prednost onom to se poklapas dominantnim ekonomskim interesom."

ako ekonomske teorije i doktrine, i u skladu s upravo citiranim stavom i po onometo &e #iti reno u nastavku, nisu imale odluuju&u re na razvojnoj putanji ulogenovca i "inansija od poerioda posle Prvog svetskgo rata pa do poetakadvadestprvog veka, ipak na ovom mestu tre#a speci"icirati glavna teorijskashvatanja i doktrine Naravno, nije ovde nuna niti #i #ila svrsishodna njihova,makar i saeta ela#oracija, pa ih samo na#rajamo, pretpostavljaju&i da itaociimaju elementarno znanje o njima . ako i nije tako, ne&e #iti na velikom gu#itku,#udu&i da se razvoj novca i "inansija, pogotovo "inansija, uglavnom nije previe

zasnivao na teorijskim i doktrinarnim postulatima, ve& je #io mnogo vie poduticajem interesa i politike najmo&nijih u irem smislu, i stvarnih odnosa uglo#alnom am#ijentu vo speci"ikacije ekonomskih ideja, doktrina i kola koje suse javljale kao dominantne u dvadestom veku$

A. Ke!n%i!an#*a "a*$oe*ono"i!a *$e9nesian /acroeconomics+ i d$3avniine$ven'ioni%a" & lovi"a ne$avnoe3e 4vi)*a5 ag$egane )edn!e i4nedovol!ni/5 inve#i'i!a te uspostavljanja ravnotee uz nepotpunu zaposlenost%

B. Monea$i%a" i $ea(i$"a'i!a "odi(i*ovanog neolie$ali%"a7

C. C>, :avremena administracija, str


15/36

Naravno, nisu ovo neke toliko strogo ekskluzivne ekonomske kole da u i meu nije#ilo udevanja mnogih, ali ne tako samosvojnih i grandioznih ideja i ekonomsko'teorijskih shvatanja Ne&emo se ni truditi da ih speci"iciramo i precizno lociramounutar ili izmeu ovih magistralnih pravaca, imaju&i na umu i miljenja poputFal#rajtovih, da su i ovi glavni pravci u ve&oj ili manjoj meri instrumentalizovani,pod uticajem ekonomskih interesa i mo&i i/ili drugih dogmi, a ne *samo+ isteekonomske nauke

Gilo kako #ilo, sve to se u o#lasti novca i "inansija deavalo i desilo od poetakadvedesetog veka pa do danas, do poetaka dvadeset prvog, ne"og&2e !epo#"a$ai i $a%&"ei van *one*#a )i$i/ doga?a!a Nararavno da se ovde nio njima ne moemo, a i ne tre#amo, uputati u neke ire al#oracije, ve& &emo semorati zadovoljiti time da samo taksativnim na#rajanjem skiciramo najvanijekarakteristike am#ijenta u kojima su se odvijale pomenute promene koje su inile*r+evoluciju u domenu novca i "inansija od nekadanjeg tretmana malo vanog velarealne ekonomije do dananjeg mo&nog domena ekonomije, #arem pojavnoguzronika Flo#alne ekonomske krize

1. Veli*a e*ono"#*a *$i%a *,he Great 7epression+ poetkom tridesetih godina,koja je iza se#e ostavila ogroman strah od velikih sistemskih tur#ulencija u"inansijskoj s"eri ( i u #ankarstvu i na "inansijskim tritima ' sa velimimplikacijama na relnu ekonomiju u smislu depresije i nezaposlenosti%

6. $&gi #ve#i $a 4Ho$ld Ha$ II5 i nejednaka ratna razorenost zemalja , a toznai i nejednaka nunost oporavka i razvoja a time i opasnosti od nekontrolisanihtokova kapitala, ako #i #ili slo#odni%

=. a*l!&ivan!e B$oon Hood# a$an3a"ana proetog maunaronimekonomskim intervencionizmom, koji je tada #io u interesu najjae *najouvanije+amerike ekonomije%

>. U#po#avl!an!e ipola$nog #vea i /ladno$aov#*i/ odno#a zasnovanih naravotei sile, ali ne i na ravotei e"ikasnosti razliitih ekonomskih sistema%

@. ladno$aov#*i dop$ino# ag$egano! $ono! $a3n!i *a time i proizvodnji izaposlenosti+ ( kroz #lokovsko naoruavanje i lokalne ratove niskog intenziteta7

. Sna3an ala# de*oloni!a'i!e i "ormiranje $a%a$&)enog -T$e2eg #vea"ale #nage i u politici i naroito u ekonomiji%

. Me?&na$odna d&3ni*a *$i%a *,he 3nternational 7e!t Hrisis+ i "ormiranjeParikog i Mondonskog klu#a poverilaca%

. Sla"an!e vi#o*e in(la'i!e & gloalni" $a%"e$a"auz koincidiranje *7+ sa

d&go$noi" o#va$ivan!e" ni3i/ #ope e*ono"#*og $a#a & ve2e",$a%vi!eni!e" del& #vea%

. Lie$ali%a'i!e i gloali%a'i!a, ,he :ilent 5evolution, glo#alno irenjemultinacinalnih korporacija u proizvodnoj s"eri, li#eralizacija u domenumeunarodne trgovine, i meunarodnih tokova kapitala%


16/36

11. O#nivan!e, odno#no !aan!e $egionalni/ e*ono"#*i/ a#o'i!a'i!a,uglavnom nedovoljno konzistentnih, kao to su vropska ekonomska unija *3,1, N1+, .!.N zemlje, 6PI lanice itd%

16.


17/36

z gornjeg, makar i krajnje turog pregleda irih dogaaja i tokova dvadesetog veka( koji #i se, razume se, mogli i neto drugaije speci"icirati, ali ne toliko drugaijeda #i se do#ila #itno razliita slika ( vide se, narodski reeno staze i #ogaze krozkoje i kakve su novac i "inansije prolazili na svom razvojnom putu do dananjihdana -azume se da je to imalo snane implikacije ' spe"inu meavinu razvoja upozitivnom smislu i mnogih popratnih negativnih implikacija i de"ormacija 'u uem domenu novca i "inansija uvaju&i se crno'#ele karakterizacije, ovakompleksna materija moe se, #arem radno i uslovno, speci"icirati unekoliko slede&ih "enomenolokih #lokova u ovom uem domenu novca i "inansija$

=+ -azvojna etapa d$3avne /ipe$0$eg&la'i!e ' tzv "inansijska represija posle0rugog svetskog rata, ukljuuju&i i Gretton 5oods aranman%

:+ Slao#i i *$ii*e /ipe$$eg&la'i!e i 8(inan#i!#*e $ep$e#i!e-' najava i uvod uvelike, 9revolucionarne promene u domenu novca i "inansija%


18/36

@. Ve2 poeno o!a)n!en!e #va$an!a #av$e"enognov'a, "oneD '$eaion 9 ova$a v$aa$a%o*$ivan!& n!egove "i#e$io%no#i i

vi$&elno#i

1prkos averziji mnogih, nu$no je poeti nekim definicijskim preciziranjima

2reliminarno, pojednostavljenjo objanjenje stvaranja savremenog fiatnovca

)u$nost i najava potpunijeg objanjenja stvaranja novca i nakon toganekih relevantnih oblika finansijske represije

)oram skrenuti panju svakom itaocu da, ako nema strpljenja i sposo#nostrazumevanja "aktogra"ije i numerikih ilustracija, ne mogu o#e&ati da &e mu ni ovi

tekstovi o stvaranju novca, uz ignorisanje numerike "aktogra"ije i ilustracija,pomo&i da spozna taj misteriozni, a danas vidimo i virtuelni !vet novca i"inansija

0akle, materiju koju poinjemo razmatrati ne #i tre#alo ignorisati, na primer, saovakvim o#razloenjem$ +((( ne interesuju me te tehnika, nego sutinska

pitanja( ako proces stvaranja novca, mone" creation, ukljuuje obimnustrunu i struno-tehniku kategorijalnu aparaturu i operacije( pomenimosamo primarni novac, primarnu i sekundarnu emisiju, kvazi'novac, monetarneagregate, opercije na otvorenom tritu, depozitnu i kreditnu multiplikacija,o#aveznu rezervu, rezervu likvidnosti itd ( n!i/ovo $a%"a$an!e #e ne "o3ei%e2i a da p$i o"e ne o#ane neo!a)n!eno i ne!a#no &p$avo ono )o !e

#&)in#*i 4a ne e/ni*i5 va3no$

*=+ da ve& sam proces stvaranja savremenog fiat *"iducijarnog, #ankarskog,depozitnog + novca o&/vaa "noga #&)in#*a pian!a i% ola#i "onea$nepolii*e i (inan#i!a, i

*:+ i dalje, e% n&"e$i*e (a*og$a(i!e i il$a'i!a e)*o #e "og& do$o$a%&"ei i "noga pian!a *o!a #e !avl!a!& & dal!e" -3ivo&, !. & &po$einov'a, na*on )o !e on !edno" #vo$en Ni ona koja tradicionalno ikonvencionalno spadaju & do"en "onea$ne polii*e' smanjenje ili pove&anjepostoje&e koliine novca putem manipulisanja stopama o#avezne rezerve, uticajemna nivo kamatnih stopa, uticajem na kretanje deviznog kursa% a ni "noga od

oni/ pian!a *o!a #pada!& & nain *o$i)2en!a 4&po$ee5 nov'a *o!a #&dana#, %a $a%li*& od #$edine p$o)log ve*a, *odi(i*ovana *ao, ne #a#vi"odvo!eni, ali & veli*o! "e$i #a"o#vo!ni do"en (inan#i!#*og #i#e"a.

Up$*o# ave$%i!i "nogi/, n&3no !e poei ne*i" de(ini'i!#*i" p$e'i%i$an!i"a

0akle, #ez o#ira to &e mnogima to izgledati stereotipno, #i&e viestruko korisno dapoemo od de"inicija nekih kategorija i procesa, #udu&i da je esto ve& u njihovomrazliitom shvatanju nalazi izvor za#une i nerazumevanja


19/36

Proces #va$an!a, e"i#i!e nov'a, mone" creation, de"inie se kao postupakkojim se poveava ponuda novca ma do#rih razloga za isticanje distingcijeizmeuprocesastvaranja novca i same ponude novca, mone" suppl", 0s, #ezo#zira to se to nekom moe uiniti kao nepotre#na tautologija )ora se re&i da nijetako i da je razlika #itna 8e& z#og optepoznate greke da se i u mnogim drugimekonomskim pitanjima ne pravi, inae nuna, razlika izme#u stokova i tokova,

stocks and flo3s( z gore reenog je jasno da je proces stvaranja novca tok,kojim se pove&a stvarna koliina novca, daklestock of mone" koji, a ne samododatna, novoemitovana koliina, ini njegovu ponudu, mone" suppl", 0s!tvaranjem novca se pove&ava ponuda novca, mone" suppl"or mone" stock'ukupna raspolo$iva koliina novca u ekonomiji u odre#enom trenutku-azume se da i u teoriji i u praksi postoji i suprotan proces, proces ponitavanjanovca, monetarne restrikcije, smanjenje ponude novca, decrease in the mone"

suppl"

Ead smo ve& kod kategorijalnih pitanja, tre#a odmah otkloniti i estu kon"uziju uopozit kategoriji, u nepreciznom poimanju tra$nje novca% demand for mone",

0d( 6na *tranja+ predstavlja koliinu novca koju #rojni ne#ankarski i nedravnisu#jekti ele da imaju na raspolaganju Dakle, nije re o tra$nji u smislupotrebe za novcem za razliite svrhe ili o tra$nji kredita kojim bi se dolodo novca za tekuu ili investicionu potronju, nego o spremnostiekonomskih subjekata da dr$e odre#enu koliinu novca No o tome &e #itivie rei kad na red doe razmatranje o sporovoenju monetarne politike

4oliko o nunim kategorijalnim i de"inicijskim pitanjima, za koja smo ocenili da ih jenuno precizirati na ovom mestu, pa se vra&amo u vode stvaranja *i ponitavanja+novca

Eao i uvek kad je re o razmatranju sloenih pitanja i procesa, i ovde &e #iti korisnoda primenimo metod postupnosti i apstrakcije 4o konkretno znai da &emo se uovom lanku zadrati samo na prvom pojednostavljenom i deskriptivnom prikazu,

jer i takvim prikazom otvaramo vrata za razumevanje nekih veomih pitanja

2rvo, i takav prikaz, a kvantitativna ilustracija &e to potvditi kasnije, aposto"irainjenicu da je savremeni novac fiat mone", koji +se stvara iz niega, e.nihilo(

d$&go, i pjednostavljeni prikaz &e pokazati da je savremeni novac zapravobankarski novac 0akle, savremeni novac predstavlja potraivanje od #ankarskogsistema, to znai da vie nije punovredan, nije zlatni ili sre#rni, niti ima puno ilidelimino pokri&e koje #i govorilo da njegov vlasnik potrauje od #anke *da imapravo da iz nje podigne+ #ilo kakvu realnu vrednost, kao to je nekada #ilo

!avremeni novac se z#og toga naziva nepunovrednim, "iat novcem, a z#og nainana koji nastaje, ili z#og drugih karakteristika, koriste se jo i nazivi$ skriptularni,depozitni, #ankarski itd

I $e2e, i pojednostavljeni prikaz &e pokazati da i samo stvaranje i daljeegzistiranje neponovrednog, "iat, #ankarskog novca novca ' poiva na *a"en&e"el!'& *o!i #e %ove pove$en!e$ & an*&da &e uspevati da od$3ava #vo!&


20/36

li*vidno# i #olvenno# i, to je, jo vanije, poverenje & d$3av& da #vo!o"polii*o" ne2e dove#i do in(la'ionog oe%v$e?en!a nov'a.

0a to u najkra&im crtama, ipak, o#jasnimo, upravo z#og dominantne karakteristikeda se savremeni novac $ei$a *ao po$a3ivan!e od an*a$#*og #i#e"a Eadkaemo tretira, onda to inimo da zato to je o po$a3ivan!e, %ap$avo, ve)a*i

#vo$eno 6no je u izvornom o#liku potraivanja u depozitnom o#liku, koje pravnai "izika lica imaju na svojim raunima kod #anaka, mada nita nisu deponovala u#anku 4aj fenomen ve na prvi pogled deluje misteriozno, pa je oiglednonuno je da se o#jasni kako do njega dolazi Na ovom mestu, #arem preliminarno,deskiptivno, ostavljaju&i za sledei lanak potpuniju i kompleksnijueksplikaciju, sa neophodnim objanjenjem dvostepenosti i famoznog

procesa multiplikacije(

0a ne #i #ilo nikakve za#une tre#a odmah naglasiti da u novac 5067 ulaze samooni depoziti po vi#enju koji se mogu neposredno, bez pretvaranja u nekidrugi finansijski oblik, koristiti za plaanje 1pravo je to dominantnakarakteristika savremenog novca 4u oso#inu imaju depozitna sredstva na

raunim kod #ankarskog sistema *3asad koristimo sintagmu #ankarski sistem, dokne doemo do preciziranja o kojima je #ankama re+ Nasuprot ovim, i"a i d$&gi/#$ed#va & olli*& ne*i/ an*a$#*og #i#e"a, na p$i"e$ )edni/ depo%ia,ali, ia*o #& i oni -po vi?en!&, ne $ei$a!& #e *ao nova' &d&2i da ne"a!&o#oin& nepo#$ednog plae3nog #$ed#va,ne mogu se*sem u veoma retkimsluajevima+ neposrednokoristiti za pla&anje, ve& se moraju najpre pretvoriti uo#lik koji ima karakter platenog sredstva% i z#og toga ovi depoziti, iakopredstavljaju potraivanje od #ankarskog sistema, i to potraivanje po vienju,nemaju karakter novca

!koro da je nepotre#no ukazivati na injenicu da #e nova' #a $a&na "o3e i%depo%inog oli*a podi2i, !. p$evo$ii 4*onve$ovai5 & goov, papi$ninova'. . to znai da i gotov novac u opticaju predstavlja potraivanje od#ankarskog sistema, tanije reeno od centralne *Narodne+ #anke

89reme robnog novca ustupilo je mesto vremenu papirnog novca( 'asutinu novca, za njegovu unutranju prirodu tipian je u stvari ba papirninovac( )ovac, kao novac pre nego kao roba, tra$i se ne radi njega samogve zbog onog to je u stanju da kupi*8 *=aul #. :amuelson% ABIB% str. IJ+.


21/36

Prvo, preliminarno, deskriptivno o#janjenje ovog o#lika stvaranja novca mo$e seformulisati tako da on nastaje tako to bankarski sistem - radi

pojednostavljenja, privremeno emo bankarski sistem tretirati kaohomogenu, jedinstvenu celinu - odobrava kredite preduzeima(

Po knjigovodstvenim pravilima, po odo#ravanju kredita dolazi do dvo!nog

*n!i3en!a$ na jednoj strani, u svojoj aktivi, bankarski sistem zadu$ujepreduzea za kredite, a na drugoj strani, u svojoj pasivi, knji$i iste iznosekao depozite koje kod njega*kod #ankarskog sistema, tj kod #anaka+ imaju tapreduze&a Na taj nain, p$o#o" *n!igovod#veno" 4#*$ip&$alno"5ope$a'i!o", po#i3e #e e. nihilo da p$ed&%e2a i"a!& *od ana*a, na !edno!#$ani, *$edie 4d&govan!a5 a na d$&go! #$ani depo%ie 4po$a3ivan!a5. dok kredit miruje, tj ostaje kod preduze&a koje ga je koristilo sve do otplate*povra&aja+, ono *to preduze&e+ depozit 5potra$ivanje7 mo$e preneti drugom

preduzeu, svojim poveriocu 4im inom o#va$&!e #e pla2an!e, to ukazuje data depozitna sredstva pravnih lica na raunima imaju karakter novca *jerimaju svojstvo platenog sredstva+

:orisnik bankarskog kredita, preduzee A, koje je tako dolo do novca iizvrilo plaanje, likvidiralo je svoje dugovanje prema preduzeu B na tajnain to je dugovanje prema njemu zamenilo dugovanjem premabankarskom sistemu 5po osnovu kredita kojim je novac stvoren7(2osmatrano s druge strane, preduzee B, koje je imalo potra$ivanje od

preduzea A, nakon to mu je ovo platilo prenosom depozitnih sredstava,umesto potra$ivanja od preduzea A, sada ima potra$ivanje od bankarskog

sistema u obliku depozita - depozitnog novca(

ini se minimalno potre#nim da odmah, ve& na ovom mestu iz gore reenogizvedemo/formuliemo samo nekoliko problemskih pitanja zbog kojih se,pored mnogih drugih, %vetu novca i finansija pripisuje atributmisterioznosti$

567 ta je kamen temeljac na kojemu le$i ova sposobnost bankarskognovca - a time i celokupnog bankarstva ; da prodavci roba primaju tajbezvredni novac, komad papira ili u njihovu korist uknji$enuraunovodstvenu poziciju, kao puni ekvivalent za svoju prodatu roburealne upotrebne vrednosti,

57 u emu se sastoji jo specifinija mogunost +obrnutog inflacionogoporezivanja, onog koje se ostvaruje kad se na pozajmljeni novac

zaraunava znatno vea kamatna stopa od stopainflacije ; +realno visokapozitivna kamata - koja ne znai nita drugo nego prinudno ostvarivanje


22/36

tednje, akumulacije u korist poverioca, to opet mo$e biti dr$ava iliparadr$avne institucije(

N&3no# i na!ava pop&ni!eg o!a)n!en!a #va$an!a nov'a i na*on ogane*i/ $elevanni/ oli*a (inan#i!#*e $ep$e#i!e

Gudu&i da smo jo u vodamapojednostavljenog objanjenja stvaranja novca,na ovom mestu, &emo samo delimino odgovoriti na prvo pitanje, jer je i tajodgovor dovoljan nagovetaj odgovora na druga pitanja . celovite odgovore mo&i&emo imati tek nakon to damo potpunije o#janjene, a to znai i numerikeilustracije, procesa stvaranja novca , nakon tog kompleksnijeg prezenotovanjastvaranja novca, "oi emo u narednim lancima da razmotrimo nekeizuzetno va$ne aspekte +finsijske represije, koja je u zapadnim trinimekonomijama #ila veoma izraena posle 0rugog svetskog rata i prethodila (doprinela "amoznoj "inansijskoj revoluciji 1 Lugoslaviji su se mnogi o#lici"inansijske represije zadrali mnogo due, sve do kraja te #ive zajednike drave ,tj do kraja osamdesetih .to se same %rbije tie, finansijska represija jeimala kulminaciju u prvoj polovini devedesetih kad je bila sredstvo, ne

samo za ekonomsko opustoenje zemlje nego, nego enormna prelivanja ukorist pojedinaca, jaa i br$a i od prvobitne akumulacije iz vremenara#anja klasinog kapitalizma(

1 skladu s navedenim, ovde tre#a da damo naelan odgovor na napred "ormulisanoprvo pitanje$ kakva to misterija navodi prodavceda za robu realne upotrebevrednosti primaju bezvredni fiat novac( )nogi &e odmah rei da je u pitanju

sadr$an i odgovor? fiat novac je imanentna zakonska prinuda da ga svakomora primati za prodatu robu i izmirivanje dugova 4anoH .li to nijeekonomski, nego pravno-regulacioni odgovor. on se ne bi mogo odr$ati,ako #i uopte zaiveo, bez ekonomske sadr$ine tog fenomena . t ae*ono"#*a #ad$3ina #a#o!i #e & #lede2e"+ prodavac prima #ezvredni "iatnovac kao ekvivalent za svoju ro#u realne upotre#ne vrednosti prvenstveno zbogverovanja da e i on tim novcem moi kupiti drugu, njemu potrebnu robu

jednake realne vrednosti 0akle, kamen temeljac obavljanja funkcija fiatnovca je prvenstveno u poverenju u to da e banke - da se podsetimo, re

je o bankarskom novcu - opstati kao likvidne i solventne institucije i upoverenju u dr$avu da e ouvati neokrnjenu, realnu virtuelnu vrednostnovca koju je on primio kako ekvivalent prodate robe realne upotrebnevrednosti, da bi mogao da i sam kupi ekvivalenu realnu vrednost. 1protivnom, nastupaju gore speci"icirani sluajevi *:+, *?C>+ konomija, !avremena administracija, Geograd


23/36

. E"i#ioni "e/ani%a" 0 %naa!an i *ao deo"onea$nog #i#e"a, "onea$ne i e*ono"#*e

polii*e, ali i $a%ni/ ope$a'i!a *o!e "og& %naii(inan#i!#*& $ep$e#i!&

I.

Na samom na poetku ovog lanka tre#a da kaemo da itaoci, u cilju do#ijanjakompletnijih saznanja o tome ta se, zapravo, deava u !vetu novca i "inansija,mogu da oekuju ne samo po o#imu iru, nego i kompleksniju ela#oraciju onjegovom stvaranju, od one koja je prezentovana u lanaku Ve poetnooba!nene stvarana savremeno" novca, mone# creat$on % otvara vrata ra&ot'r$vanu ne"ove m$ster$o&nost$ $ v$rtuelnost$ 1opte nije iskljueno da &e #iti i onih koji &estajati na stanovitu da je to deplasirano i da emisija novca vie nije vrhunskiaktuelna tema, navode&i u tom smisli argumente koji, u izvesnom smislu, pravnom

terminologijom reeno, jesu istina, ali nisu cela istina Na primer, navode&i u tomsmislu tvrdnju o smanjenoj aktuelnosti pitanja iz o#lasti emisije novca imonetarnog sistema u celini, a po mnogima to vredi i za monetarnu politiku,slede&e teze i razloge$

*=+ Gauk *hiper+in"lacije je glo#alno savladan i danas je situacija #itno drugaijanego u ve&em delu druge polovine dvadesetog veka 0rugim reima, mnogi &einstitirati na tezi da su ve& pred kraj dvadesetog veka, a pose#no u aktuelnomvremenu, "inansijska nesta#ilnost *ma kako je de"inisali+ i "inansijski domen uopte*a to znai nain upotre#e, kori&enje novca+, postali akutniji pro#lem i aktuelnijepitanje od monetarnih, cenovnih, in"lacionih nesta#ilnosti%

*:+ z te injenice, izvodi se druga, posledina teza, prema kojoj neminovnoproistie smanjenje i emisione aktivnosti i njene aktuelnosti%

*


24/36

proistie logian zakljuak da ne #i #io ispravan rezon da je "inansijski sistem,dakle, nain upotre#e novca, u svakom pogledu eKpandirao *da ne kaemoeKplodirao+, a da su znaaj novca, aktuelnost tog supstrata "inansija, mogli #itidrastino smanjeni 8ide&emo kasnije, iz empirijske "aktogra"ije, da je stvarnakoliina novca, mone" suppla", 0s, pove&ana i u odnosu na kretanje iveliinu @D2, to izgleda logino% ali i da sustope rasta novca, ak i naju$em

smislu, stope rasta narro3 mone", 06, znatno ve&e u odnosu na pomenutestope inflacije, to, na prvi pogled, ne izgleda signi"ikantno, #arem ne premaneokvantitativnoj teoriji novca

drugo, nita manje nije znaajna ili #arem aktuelna, injenica da je sa naglim ivelikim razvojem "inansijskog sistema *nainom raspolaganja i upotre#e novca+dolo je do radikalnih promena i u procesu stvaranja novca 5u emisionommehanizmu7 i u nainu ostvarivanja njegove tradicionalnemakroekonomske funkcije ; sprovo#enja monetarne politike u ciljuodravanja cenovne sta#ilnosti

1z prethodna dva aktuelna momenta, danas se mora dodati i trei, koji se ogledau izuzetno velikom involviranju u emisioni mehanizam i u mehanizammonetarnog regulisanja, instrumentarija za koji se tradicionalno smatraloda pripada ili realnoj ekonomiji ili finansijskom sistemu( . to ne znai nitadrugo nego da smo svedoci miK razvoja u domenu novca$ s jedne strane "inansijskas"era *s"era upotre#e, kori&enja novca+, do#ija na znaaju samosvojnosti, to znaipo!aavan!e i(&$*a'i!e u odnosu na monetarni domen *emisiju novca imonetarno regulisanje+, ali smo, s druge stra svedoci i pojaavanja sim#iozemonetarne i "inansijske s"ere koja se ogleda, pored ostalog, u tome da semonetarno regulisanje ostvaruje putem "inansijskog instrumentarija$ kamatnihstopa, hartija od vrednosti, oparacija na "inansijskim tritima, supervizije koje je

*uglavnom+ locirana upar e


25/36

poinje ve u emisionom mehanizmu*iz#orom emisionih kanala i instrumenatakoji nikako nisu monetarno'politiki neutralni+ 4o, drugim reima, znai da vie ne+dr$i vodu nekad omiljenja tvrdnja da je uloga monetarne politike da

samo putem regulisanja koliine novca 5nezavisno od njegovogemitovanja7 kontrolie njegovu vrednost, tj( inflaciju(

III.

Prezentacija sadana u lanaku Ve poetno oba!nene stvarana savremeno"novca, mone# creat$on % otvara vrata ra&ot'r$vanu ne"ove m$ster$o&nost$ $ v$rtuelnost$ ,imala je sasvim ogranieni cilj ( da nas uvede u !vet novca i "inansija na taj nainda potencira dve kljune injenice$ da je novac prenosivo potra$ivanje odbanaka i da se ono 5to potra$ivanje7 stvara iz niega, e. nihilo 3a do#ijanjepotpunijih spoznaja *slike+ o !vetu novca i "inansija moraju #iti naputana tadrastina pojednostavljavanja Nuno je smanjiti stepen apstrakcije i pri#liiti sestvarnosti zmeu ostalog, to znai da, u prvom redu, moramo napustiti

pretpostavku o bankarskom sektoru kao homogenom, prostom,

jednostepenom -ealnost je #itno drugaija ' #ankarski sistem veomakompleksan ak i uz zadravanje mnogih pojednostavljenja, nu$no je da se

potencira da se emisija 5stvaranje7 novca, mone" creation 06, realizuje ubankarskom sektoru, ali na dva nivoa, u dve faze?

57 2rvi, nadreeni, vi)i nivo !e 'en$alna an*a 4CB5 koja moe #itiorgnizovana i kao sistem vie emisiono'#ankarskih institucija kao to je danas u1! sistem 20, ili kao to je u prethodnoj !2-L Narodna #anka #ila sastavljena odet narodnih #anaka repu#lika i dve narodne #anke autonomnih pokrajina u sastavurepu#like !r#ije U ovo" del& e"i#ionog "e/ani%"a e"i&!e #e p$i"a$ninova', monetar" base 507, koji ini osnovu za dalje multiplikacione emisione

procese koji se ostvaruju na drugom nivou ( u komercijalnim/depozitnim #ankama nije tana tana uporno ponavljana teza da se primarni novac emituje isastoji samo iz gotovog novca 4o je arhaina teza koja je povlai poud#enicima jo iz vremena kad depozitni novac jo nije stekao punuravnopravnost sa gotovim novcem *kovanim i novanicama+ !avremena stvarnost

je upravo suprotna$ primarni novac, monetar" base 507, je, tako#e,depozitni novac, ali depozitni novac komercijanih/depozitnih banaka kojeone imaju na svojim raunima kod Centralne banke, s tim to kasnijedolazi do konverzije jednog dela u gotov novac, to emo u nastavkuobjasniti(

57 Druginivo #ankarskog sektora su privatne komercijalne/depozitne #anke kojekompletiraju emisioni mehanizamu tom smislu da procese emitovanja primarnognovca *);+ nadograuju multiplikacionim procesima sekundarne emisije,preciznije reeno mutplikacionim stvaranjem depozita koje ne#ankarski su#jektiimaju na svojim raunima kod komercijalnih/depozitnih #anaka 4om "azomsekundarne emisije se, zapravo stvara depozitni novac .ko #ismo za trenutak

herojski pretpostavili da uopte nema nikakvog gotovinskog plaanja, asamim tim ni gotovog novca, onda bilo oigledno da je savremeni fiatnovac, de fakto, depozitni novac komercijalnih banaka *depozita koje
http://radmilovicstanko.com/svet-novca-i-finansija-i-misteriozan-i-virtuelan/514-ve-poetno-objanjenje-stvaranja-savremenog-novca-money-creation-otvara-vrata-razotkrivanju-njegove-misterioznosti-i-virtuelnosti.htmlhttp://radmilovicstanko.com/svet-novca-i-finansija-i-misteriozan-i-virtuelan/514-ve-poetno-objanjenje-stvaranja-savremenog-novca-money-creation-otvara-vrata-razotkrivanju-njegove-misterioznosti-i-virtuelnosti.htmlhttp://radmilovicstanko.com/svet-novca-i-finansija-i-misteriozan-i-virtuelan/514-ve-poetno-objanjenje-stvaranja-savremenog-novca-money-creation-otvara-vrata-razotkrivanju-njegove-misterioznosti-i-virtuelnosti.htmlhttp://radmilovicstanko.com/svet-novca-i-finansija-i-misteriozan-i-virtuelan/514-ve-poetno-objanjenje-stvaranja-savremenog-novca-money-creation-otvara-vrata-razotkrivanju-njegove-misterioznosti-i-virtuelnosti.html


26/36

ne#ankarski su#jekti imaju na svojim raunima kod njih+ tada #i #ila sasvimrazobliina netanost uobiajene predstave da samo centralna bankaemituje savremeni fiat novac

Nepo#itna je injenica, dakle, da se na o#a nivoa, u o#e emisione instancestvaraju depoziti koji imaju karakter novca? u prvoj instanci javlja seprimarni novac u obliku depozita na raunima komercijalnih/depozitnihbanaka kod Centralne banke, i to je monetarnabaza, primarni novac ((( dakomercijalne/depozitne banke u multiplikativnom iznosu stvaraju njihovdepozitni novac*depozite koje na svojim raunima kod njim imaju ne#ankarski inedravni su#jekti+ sve dok stojimo na pretpostavci nepostojanja gotovinskogpla&anja i gotovog novca, jasno je vidljivo ono to smo malopre ustvrdili$ =+ da

primarni novac *0onetar" base, 0+ ima depozitni oblik, tj da ga inedepoziti komercijalnih/depozitnih #anaka kod Ientralne% i njegove "unkcijeiscrpljuju se na $ela'i!i i%"e?& *o"e$'i!alni/depo%ini/ ana*a "e?onoi na n!i/ovo! $ela'i!i #a Cen$alno" an*o" i :+ da definitivni novac,

zapravo, predstavlja depozitni novac komercijalnih/depozitnih banaka,

preciznije reeno, sredstva koja na njihihovim raunima imaju ne#ankarski inedravni su#jekti% i njegove se funkcije iscrpljuju na relaciji izme#unebankarskih subjekata me#usobno i izme#u njih ikomercijalnih/depozitnih banaka

IV.

!vako ko misli da je nerealna pretpostavka o postojanja samo #ezgotovinskogpla&anja i o nepostojanju gotovog novca, je u pravu, ali to nipoto ne znai da jepao u vodu cilj koji smo eleli dokazati, a to je da i primarni i sekundarni novacizvorno imaju depozitni karakter 0a #ismo se u to uverili potre#no je i dovoljno

da u razmotrimo pitanje konverzije depozitnog u gotov novcu ( koje se u praksijednostavno doivljava kao trivijalno podizanje gotovog novca sa rauna ' jer &e setada videti da se godnje tvdnje o depozitnom karakteru i primarnog i sekundarnognovca ne&e sutinski promeniti

1 prethodnom izlaganju, radi pojednostavljenja, privremeno smo apstrahovalipostojanje gotovog *papirnog i kovanog+ novca !ada se moramo pri#liitistvarnosti, moramo uzeti u o#zir i gotov novac, jer je njegovo postojanje sasvimoigledna injenica Fotov novac emituje *tampa, odnosno kuje+ samocentralna #anka, ali je njegovo putanje u opticaj #itno drugaije nego to je #ilo udaljoj prolosti Naime, danas se najpre, na nain kako je to napred skicirano,emituje 5stvara7 primarni novac u depozitnom obliku i zatim se vri

zamena 5konverzija7 toga depozitnog novca za gotov novac Proces je veomajednostavan 0a #i preduze&e, koje na svom raunu ima depozitni novac, izvriloneku isplatu u gotovom novcu *na primer isplatu zarada radnika+ ono podie gotovnovac sa svog iro rauna% ili #olje reeno, podie gotov novac a umanjuje mu sestanje depozitnog novca na njegovom raunu Naravno, to pretpostavlja da je#anka kod koje se vodi raun tog preduze&a to isto uinila kod centralne #anke$smanjivanjem primarnog depozitnog novca na svom raunu kod centralne #anke,ona podie gotov novac da #i mogla izvriti pomenutu konverziju preduze&u, da #i


27/36

mogla isplatiti tediama gotovinu i sl, i na taj nain pustiti gotov novac u opticaj4o je osnovna ema koja sutinski nita ne menja od dosada reenog

Ledina implikacija je to da se mora re&i da se monetar" base 507ne sastojisamo od primarnog, depozitnog o#lika, ve& i od komponente gotovog novca u koje

je konvertovan jedan deo depozitnog novca 4a konverzija, odliv u gotov novac,nuno se mora uzeti u o#zir kao jedan od ograniavaju&i "aktor negranienemultiplikacije prmernog depozitnog novca u sekundarni depozitni novackomercijalnih/depozitnih #anaka

V.

!ada, nakon ovog nunog ekskursa, vra&amo se na osnovnoj liniji razmtranja Eaoto smo razjasnili Ientralna #anka nije jedina tamparija novca 6na vriprimarnu emisiju, dok se drugi, po pravilu, ve&i deo novane mase, stvara kroz

sekundarnu emisiju komercijalni/depozitnih banaka, na osnovu primarneemisije 5monetarne baze7 Centralne banke( .li da odmah kaemo da ta dva

nivoa #ankarskog sektora ine jedinstveni emisioni mehanizam Ead se uzme uo#zir da uvek jedan deo novane mase ima o#lik gotovog novca, onda se moe re&ida se sekundarnim multiplikacionim procesima emisionog mehanizma

samo nadogra#uje primarna emisija i dobija jedinistveni agregat koji sezove novac . sam neto e"ekat sekundarne emisije se oznaava sa )=');

0e ne ostavljamo prostor za neku misteriju o tome kako se to ostvaruje,potencirajmo u najkra&em da se multiplikacija komercijalnih/depozitnih #anaka uprocesu emisije novca sastoji u tome da one, npr =;; novanih jedinica primarnognovca, monetar" base 507, multiplikuju u ve&i iznos narro3 mone" 06, naslede&i nain 1 prvoj sekvenci one odo#ravaju ne#ankarskim jedinicama =;;

novanih jedinica kredita, a ove ne#ankarske jedinice istovremeno tih =;; novanihjedinica deponuju u komercijalne #anke *., G, I Q, R+

4ime je u to prvoj sekvenci kreirano =;; novanih jedinica depozitnog novca 1 prvimah, p$i"a$ni nova' na o#nov& *o!ega !e *$ei$ano 1 novani/ !edini'adepo%inog nov'a ne nap&)a #e*o$ *o"e$'i!alni/ ana*a7 meuso#napla&anja komitenata pomenutih komercijalnih/depozitnih #anaka, znae samoselenje depozita iz jedne u drugu #anku, ali ne i naputanje ovog sektora$ u jednoj#anci &e depoziti *depozitni novac, #iti umanjen, ali &e u drugima u istom iznosu #itiuve&an+ 4o sektoru komercijalnih/depozitnih #ankama daje mogu&nost du ostvaridrugu, tre&u, etvrtu sekvencu operacija kreiranja novca svaki put se uve&eva*multiplikuje+ iznos ovako emitovanog depozitnog novca Kad ne i ilood$e?eni/ og$anien!a, o *o!i"a govo$i"o & na#av*&, oigledno !e da iova "&lipli*a'i!a, !. ove #e*ven'e, "ogle da #e ponavl!a!& neog$anieni$o! p&a & ne#"an!eno" i%no#& .li, odmah &emo videti da postojeogranienja koja to onemogu&avaju


28/36

smanjuje se iznos kredita koje one mogu odo#riti u narednoj sekvenci 4o,oigledno, deluje kao jedno, prirodno ogranienje sekundarne emisijekomercijalnih banaka ono je veliko *snano+ u onoj meri u kojoj gotov novacima ue&e u strukturi ukupne koliine novca u opticaju

Ead ne #i postojalo nikakvo drugo ogranienje, sekundarna emisija komercijalnih*depozitnih+ #anaka #ila #i suvie velika u odnosu na primarnu emisiju kaomonetarnu #azu Da bi se ta mogunost depozitnih banaka u emisionommehanizmu smanjila, pored odliva u gotov novac, deluju i rezerve 57 kojeove banke dr$e kod Centralne banke(Ledan deo *po pravilu manji+ tih rezervizaista ima kakarkter rezervi, ali ni on se o#ino ne smatra dovoljnimograniavaju&im "aktorom multiplikacije, pa se, zavisno od #rojnih okolnosti, uvoderazne dodatne vrste o#aveznih rezrvi 4aj deo, zapravo, i nema karakter

stvarnih rezerve, ve, jednostavno, predstavlja blokiranje dela primarnognovca u cilju smanjivanja sekundarne emisije komercijalnih 5depozitnih7banaka, a time i ukupne koliine novca 06(

VI.

0osadanjom eksplikacijom emisionog mehanizma i procesa, de facto smoidenti"ikovali dve instance emisionog mehanizma( stina one su integrisane u

jedinstvenu celinu emisionog mehanizma, ali ipak ostaje injenica da postoje dveinstance to ne #i #ilo ni vredno pomena kad svaka od tih instanci ne bi imala

svoje osobenosti, svoj znaaj i po nainu kako emituje novac i poimplikacijama koje proizvodi

.li da #ismo ih mogli lake o#janisti ovde moramo pribei ilustraciji u oblikunumerikih hopotetikih primera,i na osnovu njih odgovara&im uoptavanjima

*izvoenjem kreditnog i depozitnog multiplikatora i neophodnih kontrolnihidentiteta+, koja se nakon toga mogu primenjivati na razliite emisione varijante

Fovorimo u mnoini o hipotetikim numerikim primerima, jer ih zaista moe #itimnogo, to zavisi o toga koliko &emo varirati tri kljune varijabilesad$ane uemisionom mehanizmu, a to su$

' prva varijabila je nain emitovanja primarnog novca, monetar9 !ase */K+.Eva varijabila, zapravo predstavlja inicijalnu fazu procesa multiplikacije,inicijalnu z#og toga to se njome stvara slobodni potencijal za procesmultiplikacije!

' druga varijabilajestopa odliva u gotov novac, tj koliko se postulira da &e seod svaki =;; novanih jedinica depozitnog novca konvertovati/odliti sa depozitnihrauna komercijalni/depozitni #ankama, u ruke ne#ankarskih su#jekata *tj odlitiiz #ankarskog sektora+%

- trea varijabilaje stopa rezervi banaka kod CB, tj iznos primarnog novcau odnosu na =;; novanih jedinica stvorenog depozitnog novca, koji


29/36

komercijalne/depozitne #anke moraju drati na svojim raunima kod Ientralne#anke

z praktinih raloga, razume se, ne&emo istovremeno, tretirati vie varijantanastajanja incijalnog multiplikacionog potencijala, ve& se op$edel!&!e"o da na"o#novna*to ne mora nuno znaaiti najvanija, ve& samo polazna+ #ude emisijaprimarnog depozitnog novca *mone9 !ase% /K+, *o!a #e o#va$&!e davan!e"*$edia od #$ane 'en$alne an*e *o"e$'i!alni"depo%ini" an*a"a*interventnim kreditima, kreditma za likvidnost, namenskim, uslovljenim ili ne ( toostavljamo za kasnije razmatranje+% tranja za kreditima od strane ne#ankarskihsu#jekata, a to znai i multiplikacija depozita se pretpostavlja

!vi ostali pretpostavljeni parametri a i e"ekti se vide iz ta#ele=, sa slede&imhipotetikim numerikim vrednostima

4a#ela =

Sinei*a #*i'e pa$a"ea$a, "a*$o"&lipli*a'ionog "e/ani%"a i odno#ai%"e?& p$i"a$ne e"i#i!e, o#va$ivane *$edii$an!e" *o"e$'i!alni/depo%ini/

ana*a, i n!i/ove #e*&nda$ne e"i#i!e

8rednostiparametara i

emisioni e"ekti= : < A

=!tope porasta gotovog novca u odnosu na porastnovane mase *F/)=+

g ;,:@

:

!tope porasta gotovog novca u odnosu ns porast

depozitnog novca *F/0 ili g/=;;'g+ c ;,


30/36

=@ Potre#na Primarna emisija za =;; nov jedpove&anja )=

A;

=C 1deo sekund emisije komer #anaka u pove&anj=;; )=

C;

VII.

Postoje #arem dva razloga da se u ovom lanku, pored gornje skice, prezentuje ianalitiki, iterativni numeriki prikaz ovog makromultiplikacionog procesa$

' prvi razlog je to &e se iz tog prikaza videti i sve sekvence tog procesa,

' a drugi je u tome da pokae nain "ormiranja *izvoenja+ multiplikatora *mk i md+%

' i tre&i razlog je da se proveri da li se i analitikim/iterativnim pitem do#ijaju isti odnosi

i iznosi makromultiplikacije koji se do#ijaju skra&enim postupkom, smo ptimenommultiplikstors ns inicijalni potencijal

Pre same ta#ele, a radi lakeg njenog itanja, dajemo komentar samo prve sekvence*iteracije+, koja se dalje ponavlja samo sa izmenjim numerikim vrednostima, sve dokse slo#odni multiplikacioni potencijal ne iscrpi i sami tim dalja multiplakcija vie ne#ude mogu&a

' 0akle, u analitikom prikazu *u ta#eli :+ polazi se od pretpostanke da je kreditnimputem *kreditiranjem komercijalnih/depozitnih #anaka od strane IG+ dolo do"ormiranja inicijalnog multiplikacionog potencijala u iznosu =;;; novanih jedinica%

' 4o je omogu&uje da se izvri kreditiranje ne#ankarskih i nedravnih su#jekata i da se"ormira isti iznos dapozitnog novca *sekvenca ==+%

' ovaj porast depozitnog novca dovodi do odliva !ednog dela & goov nova' 4ajiznos gotovog novca, iako ima karakter primarnog novca *imaginarnog potraivanjane#ankarskih su#jekata u ijim je on rukama, od IG+, utie na smanjenje slo#odnogmultiplikacionog potencijala *=:+%

' najzad, porast dozita *depozitnog novca+ komercijalnih/depozitnih #anaka, uslovljavai pove&anje/#lokiranja odgovaraju&eg dela primarnog novca u rezerve kod IG *=


31/36

VIII.

4a#ela :

.nalii*i 4ie$aivni5 p$egled e"i#ionog "e/ani%"a na a%i *$edii$an!aana*a #a 1 novani/ !edini'a p$i"a$nog nov'a i p$o'e#i

"a*$o"&lipli*a'i!e *$edia i depo%ia &% #lede2e p$epo#av*e+ gP6@Q4odno#no 'P,====57 $P6Q

No )ultiplication seUuences andoperations

nitialmultiplicationpotential, )P

Moanncrease,

E

Gankdemanddeposit

increase, 0

IashsupplJ

increase,F%

gT;,:@%cT;,


32/36

A

48-4. !E8NI.

A= Erediti #anakapreduze&ima

:=C,; :=C,;

A: 6dliv u gotov novac '@A,; '@A,; @A,;

A,A =>,A

@A !tanje slo# potencodnosno suma promena nakonpete sekvence

??,O :,: @?C,A ,A =>,A

C


33/36

odnosno suma promena nakonosme sekvence

>

084. !E8NI.

>= Erediti #anaka

preduze&ima

=C,O =C,O

>: 6dliv u gotov novac 'A,: 'A,: A,:

>


34/36

=AA !tanje slo# potencodnosno suma promena nakontrinaeste sekvence

=,C :A>?,< =O?


35/36

md T =/cSr% 1kupna multiplikacija depozita pri multilikatoru md% 0 T 0P K =/*cSr+ T=;;;W*=/;,@


36/36

' !manjanjenje primarnog novca po osnovu smanjenja tednih uloga ' pove&anja F uopticaju

.li i to je sitnice u odnosu na "enomene koji su postojali u !r#iji preanjoj Lugoslaviji,ikoji su odigrali dramatinu ulogu sa traginim posledicama, od kojih ovde pomenimo,opet, samo nekoliko$

' enormne razlike izmeu kamatnih stopa u privredi i kamatnih stopa u emisionommehanizmu, i to u o#a pravca%

' selektivno omogu&en pristup primarnoj emisiji, ne samo dravi nego i mnogimdrugim podo#nim ne#ankarskim neposrednim korisnicima primarne emisije%

' podizanje gotovog novca i distri#ucija u dakovima podo#nim preduze&ima, radinjihovog vetakog odravanja u ivotu,

' masovno tolerisanje du#okog zadiranja u minusna salda ne samo poslovnih

#anaka, nego i narodnih #anaka repu#lika i pokrajina, njihovih #udeta

da dalje ne nabrajamo? bio bi predugaak lanac zloupotreba 5finansijskarepresija se ini suvie blagom kvalifikacijom7 primarne emisije, dok je nadrugoj strani ; u smislu narodne +dr$te lopova ; prava hajka dizana nafinansiranje poljoprivrede 5objektivno uslovljenih dugih ciklusa proizvodnje iuvanja/finansiranja zaliha7 i izvoza, sve dok one nisu izbaene iz programadeliminog i indirektnog kreditirnja iz primarne emisije, sa posledicama koje

su danas, valjda, dovoljno jasno vidljive i ; $alosne*

Documents

Osnovne elaboracije o novcu, finansijama i finansijskom sistemu