Uloga CB Na Finansijskom Trzistu

7/30/2019 Uloga CB Na Finansijskom Trzistu

1/46

SADRAJ

UVOD ....................................................................................................... 4

1 . Uloga centralne banke.......................................................................... 6

1.1. Nastanak centralnih banaka ........................................................ 6

1.2. Poslovi centralne banke .............................................................. 8

2. Centralne banke u razvijenim trinim privredama .............................. 10

2.1. Centralno-bankarski sistem u SAD ............................................ 10

2.2. Centralno-bankarski sistem u Nemakoj .................................... 12

2.3. vajcarska nacionalna banka ...................................................... 142.4. Centralna banka Engleske ........................................................... 16

2.5. Komparativna analiza centralnih banaka u razvijenim

trinim privredama .................................................................... 18

3. Evropska centralna banka ..................................................................... 20

3.1. Osnivanje i zadaci ...................................................................... 20

3.2. Organizacija i upravljanje ........................................................... 21

3.3. Nezavisnost Evropske centralne banke u praksi ........................ 22

3.4. Evropski monetarni sistem ......................................................... 23

4. Narodna Banka Srbije .......................................................................... 25

4.1. Istorijat centralne banke Srbije .................................................. 25

4.2. Organizacija i proces odluivanja .............................................. 27

4.3. Poslovi Narodne Banke Srbije ................................................... 30

4.3.1. Emisija novca, novanica i kredita .................................... 30

4.3.2. Sprovoenje mera kreditno-monetarne politike ................ 31

4.3.3. Intervencije NBS na tritu novca ..................................... 34

4.3.4. Regulisanje i kontrola rada banaka .................................... 36

4.3.5. Odravanje spoljne likvidnosti .......................................... 40

4.3.6. Ostale funkcije ................................................................... 42

ZAKLJUAK ......................................................................................... 45


2/46

LITERATURA .......................................................................................... 46

UVOD

Centralna banka je jedna od najvanijih finansijskih institucija u okvirufinansijskog sistma i finansijskog trita u svakoj nacionalnoj ekonomiji. Stabilnostcena, odnosno stabilnost kupovne moi nacionalne valute predstavlja jedan od glavnizadatak centralne banke, pored toga na obavlja i vei broj funkcija koje doprinoseostvarivanju kako makro, tako i mikro ekonomskih ciljeva. Na makro nivou, centralna

banka je odgovorna za sprovoenje monetarne, kreditne i devizne politike to imaznaajne implikacje na optu privrednu ravnoteu. Na mikro nivou, ona vri kontrolu idaje podrku funkcionisanju veeg broja finansijskih institucija koje ine finansijskisistem.

Finansijsko trite moemo posmatrati kao spoj trita novca, trita kapitala i

trita deviza, a uz trite roba, usluga i trita radne snage predstavljaju osnovnuodrednicu trine ekonomije. Finansijsko trite zbog toga i predstavlja mehanizamkoji dovodi u vezu ponudu i tranju finansijskih sredstava i osigurava odreenestandarde, uslove kupovine i prodaje finansijskih imstrumenata. Centralna banka utiena najvanija zbivanja na finansijskim tritima, finansijskom sistemu, ali i ire nacelokupnu privredu jedne zemlje.

U prvom delu ovog rada obraena je uloga centralne banke na finansijskimtritima. U kratkim crtama dat je istorijski prikaz nastanka prvih centralnih banaka usvetu. To su banke sa tradicijom duom od trisotine godina. U poetku su bileemisione banke, a danas su to banke od izuzetnog znaaja za funkcionisanje

celokupne privrede jedne zemlje. Obrauju se osnovni poslovi centralnih banakauopte, bez obzira iz kojih zemalja banke potiu one obavljaju odreene iste poslove,koji su samo najkrae spomenuti (prisutni dalje u tekstu), slui samo kao uvod u temuovog rada.

U drugom delu ovog rada se analizara osnovno funkcionisanje centralnihbanaka u razvijenim trinim ekonomijama. Osvrtom na istorijat, organizaciju, nainupravljanja kao i na stepen nezavisnosti od izvrne vlasti, obrauju se vie klasini

poslovi centralnih banaka karakteristini za zemlje u razvijenim trinim privredamakao to su SAD, gde se obreuje sisitem Federalnih rezervi, zatim, Nemaka,vajcarska i Engleska.

U treem delu je dat osvrt na Evropsku centralnu banku (ECB i ESCB).Osnivanje i zadaci, kao i organizacija i upravljanje, nezavisnost Evropske centralne

banke u praksi, Evropski monetarn sistem su teme koji su obuhvaene i treem delu. Sobzirom da je prikljuivanje Evropskoj uniji (EU), kao najvanijoj Evropskojintegraciji sa jedinstvenim tritem kapitala i usluga predstavlja strateki prioritet naedravene zajednice SCG.

2


3/46

Poslednj, etvrti deo ovog rada, posveen je Narodnoj banci Srbije (NBS).Istorijat, organizacija i odluivanje, rutinske i ostale funkcije se analiziraju u etvrtomdelu. Za razliku od dugog i i treeg dela ovog rada gde je na klasian nain

uglavnom koriena literatura, u kojoj se obrauje ova tema, u etvrtom je znatnokorien danas najrazvijeni sistem komunikacije inernet. Teorijske analize supotkrepljene ilustracijama dostupne na sajtu Narodne banke Srbije. Obrauju seposlovi koje Narodna banka Srbije sprovodi u svom radu. Analiziraju se instrumentiposlovanja Narodne banke Srbije, kao i intervencije na tritu novca, a sve u ciljuodravanja niske stope inflacije, koja se automatski odrava na celu privredu zemlje.

3


4/46

1. Uloga centralne banke

Centralna banka je glavna ustanova monetarno kreditnog sistema i izvrniorgan monetarno kreditne politike u jednoj zemlji. Po pravilu, ne postoje dvecentralne banke koje imaju isti poloaj, ovlaenja i odgovornost. Centralne banke urazvijenim trinim privredama predstavljaju dravne ili kvazi dravne institucije,kojima je jedna od osnovnih zadataka postizanje odreenih ciljeva za itavu privredu,kao to su odravanje likvidnosti makro sistema, spreavanje masovnog bankrodstva

banaka, visoke nezaposlenosti, a ne maksimiranje profita koji je osnovni zadatakkomercijalnim bankama.

Stabilnost cena, odnosno stabilnost kupovne moi nacionalne valute,predstavlja glavni zadatak centralne banke kao institucije u zemljama trine privrede.

Taj zadatak je isti nevezano o kojoj se zemlji radi. Obezbediti reprodukcioni proces sadovoljnom koliinom novca, a da to ne dovede obezvreivanja nacionalne valute i dane ugrozi sam proces je ono to centralna banka mora da uini.

Centralna banka mora vriti usmerenje i stabilizaciju ukupne privredneaktivnosti u zemlji, takoe mora odravati odnose sa meunarodnim organizacijama, ito posebno sa Meunarodnim monetarnim fondom i Grupom Svetske Banke. Ona zadravu obavlja odreene poslove na finansijskom tritu. Centralnu banku trebashvatiti kao veoma vanu finansijsku instituciju moderne privrede, koja je dravnaustanova sa drutvenom funkcijom kontrole operacija delova nacionalnogfinansijskog sistema i kontrole rasta novane mase.

1.1. Istorijat nastanka centralnih banaka u svetu

Razvoj centralnog bankarstva je poeo u zemljama zapadne Evrope, i preindustrijske revolucije, to dovodi do zakljukada je opti nivo razvoja bankarstva bio

jedan od vanih uslova za ekonomski uspon ovih zemalja. Prve centralne bankenastaju uglavnom u XIX veku. One su po bile novano emisione banke, njihova

glavan uloga bila je emisija novca.Prva centralna banka u svetu formirana je 1668. godine u vedskoj pod

nazivom Riksbank. Osnovana je od strane parlamenata i nalazila se pod kontrolomdrave, mada je bila ukljuena u odreene komercijalne posolve. Vodi poreklo odtokholmske banke koje je 1656. godine osnovana, radi emisija novanica, a 1668.godine je doivela transformaciju.

1

1 Izvor: www.szwecja.pl

4


5/46

1694. godine formirana je u Londonu Bank of England jedna odnajpoznatijih centralnih banaka. Formirana je kao privatna komercijalna banka uformi akcionarskog drutva,sa privilegijom izdavanja bnknota (novanice u sistemuzlatnog vaenja), koja je imala zadatak da kupuje dravne hartije od vrednosti koje suu velikom broju bile emitovane 1693. godine. 1884. godine je proglaen Pilov

''Banking Act'', kojim je Bank of England postala jedina emisiona banka u VelikojBritaniji, bila duna da dri 100% pokria za novanice koje je izdala. Kao banka u

privatnom vlasnitvu funkcionisala je sve do 1945. godine, da bi zvanino bilanacionalizovana 1947. godine. To je banka sa tradicijom duom od tristo godina.

2

1736. osnovana je Nacionalna Banka Danske, kao privatna akcioonarska

banka sa pravom da emituje note. 177. godine ona je nacionalizovan, Danska vlada jepreuzela kontrolu nad njom. U istoriji je ostala upamena kao jedina centralna bankakoja je ikada bankrotirala, iako je bila u dravnom vlasnitvu. To se dogodilo 1813.godine, a razlog je bila velika emisija nota koje nisu imale dovoljno pokria u zlatu.1814. ponovo je poela sa radom.

3

1850. osnovana je Narodna Banka Belgije koja predstavlja uzor po kome je

formirana Narodnma Banka Srbije, koja je u to vreme vaila kao obrazac savremenogorganizovanja bankarske institucije.

4

1875. osnovana je nemaka centralna banka Rajsbank koja je bila duna daizdaje novanice uz 1/3 pokria u zlatu. Pred Drugi svetski rat Nemaka je imalaveliki inflatorni udar. Posle Drugog svetskog rata formirana je Bank deucher Lander,sistem banaka slian amerikim Federalnim rezervama. Godine 1957. formira se

Deutsche Bundesbank kao jedinstvena centralna monetarna ustanova.

5

2 Izvor: www.bankofengland.uk3

Izvor: www.cib.ibanking.com4 Izvor: www.econ.kuleuven.ac.be5 Izvor: www.bundesbank.de

5
http://www.bank/http://www.bank/


6/46

1884. osniva se Privilegovana Narodna Banka Kraljevine Srbije, osnovana kaoprivilegovana privatna akcionarska ustanova, poslovanje Banke se odvijalo podstalnom kontrolom drave. Najvaniji zadatak Banke postaje staranje o novcu iodravanje njegove stabilnosti.

1905. vajcarska Narodna Banka koja je u sadanjem obliku bilaformirana na osnovu referenduma

6

1913. Federal Reserve System Sistem Federalnih Rezervi (Fed) radikoncentracije bankarskih rezervi i sreivanja emisija novca osnovano je 12 federalnihrezervnih banaka u 12 distihta koje su pokrivale celokupnu teritoriju SAD. Svenacionalne banke su bile dune da se ulane u taj sistem. Federalne rezervne banke sukao banke banaka

7

Evropska centralna banka (European Central bank ECB) je poela dafunkcionie 1 juna 1998. Zajedno sa nacionalnim centralnim bankama zemalja lanicaEvropske unije ine Evropski sistem centralnih banka (the European Sytem of CentralBnaks ESCB), koji je imao zadatak da upravlja operacijama oko uvoenjazajednike valute eura i da nadzire itav proces.

8

6

Izvor: www.snb.ch7 Izvor: www.federalreserve.gov8 Izvor: www.ecb.int

6


7/46

1.2. Poslovi centralne banke

U osnovi centralna banka je dravna ustanova koja vri izuzetno vane javnefunkcije u oblasti praenja operacija i postupanja u nacionalnom finansijskom sistemu

i vri kontrolu rasta novane mase. Poloaj centralne banke u odnosu na dravuomoguuje joj da obavlja poslove koji su joj stavljeni u dunost. Centralna bankanema za cilj maksimiranje profiata za svoje vlasnike, zahvaljujui zakonskimovlaenjima ona ima sredstva za kontrolu poslovnog bankarstva, a u svomcelokupnom poslovanju je podreena dravi.

U teoriji se centralnoj banci daju dve osnovne funkcije:

1. voenje monetarne politike, odnosno kontrola ponude novca, sa ciljemda se osigura niska stopa inflacije bez kreiranja visoke stopenezaposlenosti.

2. osiguravanje normalnog funkcionisanja bankarskog i finansijskogsistema. U finansijskom sistemu sa mnotvom finansijskih posrednikaopasnost od pojeve finansisjkih panika je stalno prisutna. Da bi se izbeglenegativne posledice kolapsa sistema, centralna banka treba da se pojavljujeu ulozi zajmodavca u krajnjoj istanci (lender of last resort)

Kao druge funkcije navode se i:

emisija novanica i kovanog novca

poslovi usluga za poslovne banke

poslovi koji se vre za dravu

poslovi kontrole nad poslovnim bankama.

Ovaj drugi set funkcija se obino naziva kao rutinske funkcije. U sutini, usvim zemljama, nacionalni propisi jasno definiu funkcije centralne banke imehanizme njihovog sprovoenja. Iz toga sledi zakljuak da je na centralnoj bancisamo da sprovoenjem zakona. Postupanje centralne banke u ostvarivanju funkcijanije autohtono i najmanji potezi centralne banke izazivaju pozornost finansijskogsistema

7


8/46

2. Centralne banke u razvijenim trinim privredama

2.1. Centralno-bankarski sistem u SAD

Osnovne sistema federalnih rezervi (Fed-a), koji egzistira danas u SAD-u, datesu u Zakonu o bankarskom sistemu iz 1935. Meutim, neke bitne organizacionekomponente Fed-a su difinisane jo 1913. zakonom o osnivanju federalnih rezervi.Zakon iz 1913. propisao je da nacionalne komercijalne banke moraju biti lanicenovog rezervnog sistema, i to inom kupovine akcija respektivnih rezervnih banaka uiznosu od 4 miliona dolara (minimum). Za banke koje su po domenu delatnosti

pokrivale teritorije federalnih drava (states), lanstvo je bilo stvar njihove volje.Vlasnika i upravljaka prava akcionara banaka su bila usko ograniena. Tako jenajvie 6% prihoda rezervnih banaka moglo biti rasporeeno u vidu dividendeholderima akcija, to inae, vai i danas. Najvie uprvljako telo federalnih rezervnih

banaka bio je Odbor direktora, koga su inile tri klase od po 3 direktora: klasa A -koja reprezentatuje akcionara datog distrihta, klasa B - koja reprezentatuje intereseindustrije, trgovine i poljoprivrede, datog distrihta i klasa C - direktora kojareprezentuje interes iroke publike.9

Slika 1: Zgrada Federalnog Fonda

Izvor: www.federalreserve.gov

U SAD-u su postojali vrlo jaki otpori o kreiranju jedne centralizovanecentralne banke. Umesto toga stvoren je decentralizovan sistem sa dvanaestregionalnih banaka. Najvanija je banka u Nju Jorku, a ostale su locirane u: Bostonu,Filadelfiji, Klivlendu, Rimondu, Atlanti, ikagu, Sent Luisu, Mineapolisu, Kanzasu,Dalasu i San Francisku. Fed se takoe sastoji od banaka lanica - kojih je oko 4300,to predstavlja oko 35% od ukupnog broja banka u SAD-u 10. Odbor guvernera sesastoji od sedam lanova. Komitete za operacije na otvorenom tritu (Federal OpenMarket Kommittee FOMC) koji se sastoji od dvanaest lanova, svih sedamguvernera plus pet predsednika iz sistema od dvanaest okrunih banaka. Kongres je

9 uki, ., 2001, Centralna banka i finansijski sistem, Litopapir, aak, str. 1610 Eri, D., 2003,Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Beograd, str. 179

8


9/46

formalno onemoguio uticaj izvrne valsti oliene u predsedniku SAD-a, na odluke iaktivnosti Fed-a time to od mementa kada je imenovao lanove odbore guvernera,

predsednika i podpredsednika odbora guvernera nema vie nikakve ingerencije u sverikreiranja i sprovoenja monetarne politike. U voenju monetarne politike Fed jenezavistan i od Trezora. Da bi finansirao budetski deficit, Trezor mora da emituje

dodatne dravne hartije od vrednosti. Uz male izuzetke, zakon iskljuuje mogunostda Fed odobrava direktne pozajmice trezoru. Odbor guvernera Fed-a mora, ne samoda objavi planove o rastu koliine novca i kredita ve i da objasni interakcionu

povezanost izmeu projektovanih monetarnih i kreditnih agregata i ciljeva ekonomskepolitike nabrojanih od strane predsednika SAD-a. Predsednik Odbora guverna to iniu ime Fed-a, svakih est meseci izvetava nadlene komitete Senata, i Predstavnikogdoma Kongresa o sprovoenju monetarne politike.

U monetarnom sistemu SAD-a Trezor ima kljunu ulogu u voenju politike uoblasti meunarodnih finansija i upravljanju javnog duga. Fed ima specijalnu vezu saTrezorom i po mnogo emu igra ulogu bankara drave. Dakle, operie kao

zastupnik Trezora jednostavno izvravajui transakcije po naredbi ili ovlaenjuTrezora. Svi poreski prihodi slivaju se na raun centrlane banke.

Na teret rauna Trezora federalne rezervne banke pored ostalog vre se isplatekamata na ime javnog duga. One prihvataju ponudu publike za kupovinu novihdravnih hartija od vrednosti, isplauju hartije od vrednosti, na raun Trezora i

pomau u transferu dravnih hartija od vrednosti od jednog vlasnika do drugog.

Prouovajui istoriju monetarne politike u SAD-u i drugim zemljamaFriedman je, u svojim prvim radovima izazvao sumnju da su SAD ili neka drugazemlja imale ikada u praksi nezavisnu centralnu banku u pravom smislu rei. ak i

centralne banke, za koje se predpostavljalo da su uivale u pravom smislu te rei,institucionalnu nezavisnost, faktiki su bile vrsto povezane sa izvrnom vlau.Centralne banke mogle su raunati na potpunu nezavisnost u formulisanju isprovoenju monetarne politike samo dotle dok ne nastane konfliktna situacija zboginteresa drave da ostvari sredstva u cilju pokria budetskog deficita bez nametanjadodatnih eksplicitnih poreza i traenje centralne banke da ouva konvertibilnostnacionalne valute. Ovaj konflikt je najotriji u sluaju ratne privrede kada centralna

banka neizbeno poputa pod pritiskom fiskusa.

Pri tom, prepreke politime prirode vidljivije su od ekonomskih i izvode se izliberalistikog pogleda na ulogu drave u privredi. U osnovi se svode na to da

koncentracija tako mnogo moi u rukama malog broja ljudi koji upravljaju centralnombankom, koja bi bila osloboena od bilo kakve direktne, efikasne politike kontrole,nemoe se tolerisati u jednom demokratskom drutvu. Postojanje jedne institucije kaoto je nezavisna centralna banka jednostavno je nepomirljivo sa liberalnim pogledomna drutvo, koji daje primat vladavini zakona u odnosu na slobodno interpretiranje

pojave i procesa od strane oveka.

Ideja da bi Fed trebalo da uiva potpunu nezavisnot od politikih pritisaka oddrave, slino poziciji sudstva, moe se sresti, pre svega, u krugovima bankara, utampi, pa i kod funkcionera Fed-a. Istina, broj pristalica ove ideje oduvek je bio mali,

pa prema tome, nije ni mogao bitno uticati na oblikovanje zakonskih reenja. I pored

svih kritika i predloga za reformisanje Fed-a, u praksi se zadravaju osnove centralno-bankarskog sistema koji je Kongres usvojio 1935, jer se time najbolje odrava bilans

9


10/46

u pogledu moi koje poseduju pojedine federalne institucije u sfevri kreiranja isprovoenja ekonomske politike.

2.2. Centralno-bankarski sistem u Nemakoj

Centralizacija monetarne vlasti na federalnom nivou u SR Nemakoj nijeizvrena neposredno posle Drugog svetskog rata ve tek u julu 1957. donoenjemZakona o nemakoj Bundesbanci, nakon toga je odlueno da se formira centralna

banka, koja predstavlja efikasnu meavinu centralizacije tradicionalno zastupljene kodReishs banke (pre Drugog svetskog rata) i decentralizacije svojstvene modeluamerikog Fed-a.

Za Nemaku u sutini, novi tip centralne banke konstituisan 1948., karakteriudva konstitutivna tela:

1. pravo nezavisne centralne banke koje funkcioniu na teritorijifederalnih jedinica (pokrajina) sa seditem u njihovim centrima, i

2. banka na federalnom nivou (Bank deutscher Lander) sa seditem uFrankfurtu na Majni. Banka na federalnom niviou imala je ingerencije na

planu emisije novanica, koordinacije politike, a meu centralizovanefunkcije spadala je i devizna kontrola. Odbor direktora predstavljao jenajvie upravljako telo centralno-bankarskog sistema, a inili su ganjegov predsednik, predsednici regionalnih banaka i predsednik Upravnogodbora Bank deutccher Lander. Odbor direktora odluivao je pre svega, odiskontnoj politici i politici minimalnih rezervi. Pored toga glavnog

zadatka, utvrivao je i smernice politike operacije na otvorenom tritu ismernice kreditne politike. Kada je re o instrumentima monetarne

politike, bitno je istai da je, po ugledu na ameriki Fed, Bank deutcherLander raspolagala bogatim arsenalom instrumenata monetarne politikekao vrlo vanim preduslovom za efikasno kreiranje i sprovoenje te

politike.

Slika 2.2: Bundesbanka

izvor: www.bundesbank.de

10


11/46

Zakonskim projektomiz 1957. godine formirana

Nemaka Bundesbanka kao

jedinstvena centralna banka.Jedanaest regionalnih banaka,koje nose nazive pokrajinazadrale su nezavisnot u

administrativnim poslovima i uobavljanju jedinstvenoregulisanih transakcija unjihovim regijama, koje zakondecidno nabraja. Re je o

transakcijama sa pokrajinskimvladama i javnim institucijamana pokrajinskom nivou itransakcijama sa bankama u

njegovim pokrajinama, van onih koje padaju u domen Bundesbanke.

Izmena Zakona o Bundesbanci iz 1992, koje su usledile nakon ujedinjenjaNemake, obuhvaeno je u sastav jedinstvenog monetarnog podruja i podrua biveIstone Nemake, tako da je broj regionalnih banaka pod okriljem Bundesbanke

promenjen. Od dotadanjih regionalnih banaka, koje su nosile nazive pojedinih

pokrajina, za celu zemlju formirano je 9 pokrajinskih centralnih banaka. Danaspostoje pokrajinske centralne banke za sledea podrua. 1. pokrajinu BadenVirtemberg, 2. Slobodnu dravu Bavarske, 3. pokrajinu Berlin i Brandenburg, 4.hanzeacki grad Bremen i pokrajinu Niskosaksonija Saksonija, 5. Slobodni hanzeckigrad Hamburg i pokrajinu Maklenburg Forpomern i lezing-holtajn, 6. pokrajinuHesen, 7. pokrajinu Severnu Rajnu-Vestfaliju, 8. pokrajine Rajnska oblast Pfalc iSarska oblast, 9. Slobodne drave Saksonija i Tiringem.

Bundesbankom upravljaju tri tela: Savet centralne banke, Direktorijum iupravni odbor regionalnih banka. Savet Nemake centralne banke kao najvie telo,koje donosi odluke o monetarno-kreditnoj politici ine predsednik i zamenik

predsednika Bundesbanke, osam drugih lanova direktorijuma i devet predsednikaregionalnih banaka. Kandidate za predsednika i zamenika predsednika Bundesbanke,kao i druge lanove Direktorijuma predlae federalni parlament, a imenuje ih

predsednik Nemake11.

Odabrana vrednost nacionalne valute eksplicitno je navedena kao kljuni cilj,pa su funkcije centralne banke tome podreene. Nemaka Budesbanka reguliekoliinu novca u opticaiju i ponudu kredita u privredi, koristei monetarna ovlaenjedana joj ovim Zakonom, sa ciljem osiguranja valute. Pored toga Bundesbankaureuje uslove za normalno obavljanje domanih i eksternih transakcija od strane

banke. Dakle, dugorono posmatrano, monetarna stabilnost vitalan je preduslov za

normalno obavljanje proirene reprodukcije, tj. stabilan ekonomski rast i visok stepenzaposlenosti faktora proizvodnje u trinim privredama.

Predsednik Bundes banke prisustvuje sednicama vlade kada se raspravlja opitanjima vezanim za sferu novca i kredita na unutranjem i spoljnjom planu.Federalna vlada zvanino je odgovorna za meunarodne finansijske sporazume, kaoto su sa MMF ili sporazum o Evropskom monetarnom sistemu. U vezi s tim,konsultovanje predsednika Budndest banke pre donoenje odluka neizostavno je.

U sluaju Bundes banke, ne samo to je institucionalizovan visok stepennezavisnosti centrlane banke u odnosu na federalnu vladu, ve izostaje i formalnaodgovornost prema parlamentu. (Deutche Bundestag). Jedina obaveza prema

11 uki, ., 2001, Centralna banka i finansijski sistem, Litopapir, aak, str. 65

11


12/46

parlamentu je podnoenje godinjeg izvetaja, to je slino poziciji vajcarskecentralne banke. Time su stvoreni preduslovi za funkcionisanje, prema meunarodnimstandardima, jedne od najnezavisnijih centrlanih banaka, koja u vrenju svoje osnovnefunkcije dominira mo koja joj, inae, nije data u samom Ustavu Nemake.

U kontekstu meunarodnih poreenja, mesto Bundes banke meu centralnimbankama koje uivaju visok stepen nezavisnosti moe se u prvoj aprokcimacijisagledati na osnovu ostvarenih dugoronih inflatornih performansi. Koristei kaoindikator tih performansi indeks potroakih cena dolazimo do zakljuka da je meuzemljama lanicama OECD u periodu od 1960 83 u Nemakoj ostvarena najniastopa inflacije od 4% zatim u vajcarskoj 4,3%, SAD 5,4%, a na petom mestuAustralija i Luksemburg sa 5%. U periodu 1984 88 jedino Japan belei neznatnoniu stopu inflacije u odnosu na Nemaku.

2.3. vajcarska nacionalna banka

vajcarska (kon)federacija je sastavljena od 26 kantona, od kojih polovina imaautonomiju unutar granica datih federalnim ustavom. Prema federalnom ustavu,kantoni su autonomni, izuzev u domenu dravnih funkcija kao to su: odbrana,komunikacije i neki aspekti ekonomskog ivota. Kada je re o ekonomskimfunkcijama drave, onda uloga nezavisne centralne banke dolazi u prvi plan.

SNB je postala jedina emisiona ustanova od 1907, na osnovu zakona onacionalnoj banci iz 1905 po kome je ona zaduena da emituje novanice, odravakvalitet novanica i kovanog novca i da doprinese razvoju efikasnog sistema platnog

prometa. Zakonom koji je usvojen 1953. date su osnove za ustanovljavanje sadanjeSNB tj. definisana je njena organizaciona struktura, odnos sa federalnom vladom injene funkcije. Prema organizacionoj emi SNB ima registrovana nadletva u Cirihu iBernu, a podela posla je izvrena na tri odeljenja od kojih su dva u Cirihu a jedno uBernu. Jedno odeljenje u Cirihu e bavi iro kliringom deviznim transakcijama ioperaciom diskontovanja, a drugo bankarskom statistikom, problemima centralnog

bankarstva i pitanjima vezanih za zakonsku regulativu u bankama. Odeljenje u Bernuse prevashodno bavi kvantumom emitovanih novanica i upravljanjem rezervi

likvidnosti i zlatnih rezervi. Cirkulacija novca ka bankama i potama u nadletvimaostvaruje se kroz dva ureda SNB i osam filijala.

Slika 2.3.: vajcarska Nacionalna Banka

12


13/46

Izvor : www.snb.ch

U pogledu institucionalne nezavisnosti od izvrne vlasti i parlamenata SNB jedanas verovatno jedina centralna banka u svetu koja se moe rangirati isto kao iBundesbanka. Formalna orgovornost prema parlamentu izostaje, a jedina obavezaSNB je da mu podnese godinji izvetaj. Pri tome, bitno je istai da, pored izneteslinosti, postoje i odreene razlike, koje se odnose na vlasniku strukturu, sastavnjenog upravljakog tela i odnos prema izvrnoj vlasti. Za razliku od Bundesbankekoja je korporacija federalne drave, SNB je akcionarsko drutvo. Pri tome vajcarskafederacija ne poseduje akcije u centralnoj banci. Akcionari su kantoni, koji dre 59%emitovanog kapitala, a 41% privatni akcionari komercijalne banke i publika. Akcije

se kotiraju na vajcarskoj berzi. Savet banke je odgovoran za optu kontrolu radabanke, a ima 40 lanova od kojih su 25 imenovani od strane vladinog kabineta naperiod od 4 godine a 15 od skuptine akcionara. Savet banke odluke donosi indirektnopreko izabranog ueg tela koje nosi naziv Komitet banke. Uloga vlade je izriitolimitirana na sledee aktivnosti: odreivanje veliine kapitala banke, denominacijanovanica i podela ostvarenog profita centralne banke.

Glavni instrument monetarne politike SNB su operacije na deviznom tritu,naroito kupovina stranih valuta od domaih banaka i prodaja stranih valuta tih

banaka. Na raspolagnju su i drugi instrumenti kao to su operacije na otvorenom tritusa domaim hartijama od vrednosti, obavezne rezerve, finansiranje domaih banaka12.

Vikovi sredstava kod bankarskog sistema u vajcarskoj nastaju kao rezultat izuzetnovisoke stope domae tednje,kao i ogranienosti domaeg trita za apsorbovanjeslobodnih sredstava.Bankarski menadment je preokupiran iznalaenjem mogunostida se raspoloivi vikovi sredstava usmere u profitabilne plasmane. U sluajunajveih banaka to se tei postii na tritima eurovaluta.Na tritu novca glavnizajmotraioci su federalni trezor, kantoni i Banka za meunarodna poravnanja.

Bez obzira na to to je SNB jedina centralna banka u razvijenim trinimprivredama koja se u projektovanju promena u tranji novca oslanja na monetarnubazu, njena monetarna politika se pokazala izuzetno uspenom u spreavanju veihkratkoronih fluktacija u rastu cena, a da pri tom ne doe do velikih kratkoronih

12 uki, ., 2001, Centralna banka i finansijski sistem, Litopapir, aak, str. 95

13


14/46

oscilacija u rastu autputa. Visoka elastinost tranje komercijalnih banaka zaekscesnim rezervama i monetarnom bazom nije ometala efikasnost domae monetarne

politike za stabilizovanje trendova nivoa cena. U kontekstu meunarodnih poreenja,varijabilnost kratkoronih kamatnih stopa je bila izraena vie u vajcarskoj nego uzemljama u kojima je tendencija da se kamatne stope na tritu novca koriste kao

intermedijarni target od strane centralne banke.

2.4. Centalna banka Engleske

Centralna banka Engleske osnovana je kao akcionarko drutvo aktomParlamenta i zajedno sa centralnom bankom vedske, spada meu najstarije centralne

banke u svetu.Sve do kraja Drugog svetskog rata Bank of England je funkcionisalakao akcionarsko drutvo, ije akcije su posedovali privatni klijenti.Ona je dugo u

konkurenciji sa komercijalnim bankama obezbeivala dividende akcionarima koje suispoljavale velike oscilacije iz godine u godinu.Tek u periodu 1922-46 je kao prvaemisiona banka ( za podruje Engleske i Velsa) bila u mogunosti da plaanepromenjenu dividendu od 12%, to je bilo povezano sa okonanjem vrlo sporog

procesa prenoenja prava emisije sa est banaka partnera na Bank of England (1921) isa njenim iskljuivanjem iz konkurencije sa komercijalnim bankama. Sve donacionalizacije Bank of England 1946 godine interesi akcionara su imali mali ilinikakav uticaj na operacije banke.

Slika 2.4.: Bank Of England

14


15/46

Izvor : www.bankofengland.co.uk

Bank of England nije specifina samo po napred iznetim karakteristikama, vei po zakonskoj regulativi na kojoj zasniva svoje delovanje u sferi voenja monetarne

politike.Kod najveeg broja centralnih banaka u razvijenim trinim privredamazakonom je preciziran odnos centralne banke prema izvrnoj vlasti i Parlamentu, takoda se stepen nezavisnosti tih banaka moe relativno lako utvrditi. Nasuprot tome, usluaju Bank of England to je veoma teko, jer ak i u Zakonu o Banci Engleske iz1946-te, koju je znaio njenu nacionalizaciju, nemogu se nai odredbe koje precizirajuodnos centralne banke i Ministarsva finansija, kao i njen odnos prema Parlamentu. Oodnosu centralne banke prema egzekutivi i zakonodavnom telu, sprovoenjumonetarne politike i njenoj ulozi u finansijskim sistemu Velike Britanije najvie semoe saznati iz pisanih materijala koje na tu temu povremeno objavljuje Bank ofEngland, izvetaja komiteta koje je formirao Parlament sa ciljem da istraefuncionisanje financijskih institucuja i daju preporuke za izmenu i dopunu zakonskeregulative13, objavljenih radova i datih izjava pojedinih funkcionera centralne banke iMinistarstva finansija, koji su bili ukljueni u proces donoenja odluka o monetarnoj

politici.

Centralna banka Engleske tradicionalno ima vrste veze sa Ministarstvomfinansija i svoju ulogu shvata prevashodno "kao svoju obavezu da usmerava sveoperacije u slubi javnog interesa i da podvrgne seba prema krajnjoj vlasti vlade po

pitanjima monetarne i ekonomske politike". Jedna od retkih odredbi vaeeg zakonakoji ukazuje na vrstu vezu izmeu centralne banke i izvrne vlasti odnosi se na nainizbora upravljakog tela Bankof England. Mo da imenuje direktorijum (Court ofDirectors),ukljuujui guvernera i zamenika guvernera, ima Kruna. Ona to ini po

preporuci vlade posle konsultacije sa ministrom finansija. Osim guvernera i zamenikaguvernera, direktorijum ine 4 izvrna direktora i 12 direktora sa nepunim radnivremenom (non-executive directors). Guverner i zamenik guvernera se imenuju na

period od pet godina i ne mogu biti smenjeni pre isteka mandatnog perioda. Najveibroj odluka donose guverner, zamenik guvernera i etiri izvrna direktora. Pomenutih16 direktora se imenuje na period od etiri godine. Mandat imenovanim direktorimane istie istovremeno ve na principu rotacije, krajem februara svake godine mandatistie etvorici direktora.

Zakonskim reenjima, u sluaju otrijih konflikata oko voenja monetarnepolitike izvrna vlast, tj. Trezor ima ovlaenja da izdaje direktive centraknoj bancinakon konsultacije sa guvernerom. U praksi Trezor utvruje ciljeve monetarne

politike u sklopu ukupne ekonomske politike, a Bank of England deluje kao agentTrezora u sprovoenju politike.

U Zakonu o Banci Engleske su navedene standardne funkcije centralne baknkekao: mo emitovanja novanica, njene obaveze kao banke drave, kao agenta drave uupravljanju nacionalnim dugom, upravljanje raunom drave na kome se vodeoficijalne rezerve u zlatu, konvertibilnim valutama i specijalnim pravima vuenja zaraun Trezora. Sektor za kontrolu banaka pri Bank of England ima obavezu daosigura nesmetano funkcionisanje bankarskog sistema u zemlji na zdravim osnovamada bi se zatitili deponenti. Centralna Banka Engleske uiva visok stepen slobode u

13 Rad Cliffe-ov izvetaj na temu funkcionisanje monetarnog sistema, prema uki, ., 2001,Centralna banka i finansijski sistem, Litopapir, aak, str. 104 105

15


16/46

dnevnim operacijama da novanom titi,tritu hartija od vrednosti sa fiksnimprinosom koje drava emituje publici i deviznim tritima. Operacijama emisjedravnih hartija od vrednosti upravlja centralna banka i oglaava svake sedmice

ponudu zapisa dravne blagajne i odluuje o iznosu emisije. Zakonom o banciEngleske iz 1998-te mo je premetena od stalno zaposlenih u centralnoj banci ka

direktorima sa nepunim radnim vremenom (non-executive directors). Umesto 4izvrna direktora sa punim radnim vremenom, uvedena su 4 direktora sa nepunimradnim vremenom, kao i jo jedan zamenik guvernera. Novi Direktorijun je sastavljenod 19 lanova: guvernera, dva zamenika guvernera i 16 direktora sa nepunim radnimvremenom. Trezor imenuje sve lanove Direktorijuma. Mandat za guvernera i dvazamenika guvernera je i dalje pet godina, dok je direktorima sa nepunim radnimvremenom skraen sa etiri na tri godine.Navedenim promenama struktureupravljanja u Bank of England elela se postii vea reprezentativnost u formulisanjumonetarne politike odreivanju ciljeva i strategije Bank of England u elji da osigurada centralna banka izrava svoje funkcije uspeno i koristi svoje resurse efikasno.

2.5. Komparativne analize centralnih banaka u

razvijenim trinim privredama

Upravljake strukture uprvljakih banaka vodeih industrijskih zemalja sudanas potpuno saglasne da monetarna stabilnost predstavlja prvi prioritet monetarne

politike. To znai da centralna banka mora stalno da stavlja do znanja akterima natritu da su kvantum novca i kredita limitirani. Ekscesni rast koliine novca i kredita

podkopava monetarnu stabilnost i zakonito vodi ulasku privrede u zone niih stoparasta drutvenog proizvoda id potencijalno mogueg. Ponovni ulazak privrede u zonuniskih stopa inflacije neminovno namee visoke drutvene trokove, koji se ogledaju

u naglom porastu nezaposlenosti. To najbolje potvruje najdublja recesija u SADposle Drugog svetskog rata 1980.-1982-ge godine.

U dravama federalnog tipa centralizacija monetarne vlasti je jedna odosnovnih predpostavki za efikasno voenje monetarne politike. Izmenama zakonskeregulative 30. tih god u SAD.u, omoguen je nastavak cemtralno-bankarskog sistemakoga karakterie rastua centrakizacija monetarne vlasti unutar Fed-a.

U vajcarskoj kon(kon)federaciji monetarna vlast je potpuno centralizovana.vajcarska nacionalna banka je jedina emisiona ustanova od njenog nastanka 1907god. To to kantoni poseduju najvei deo akcija centralne banke nema uticaja na

voenje monetarne politike iz jednog centra. Vlasnika struktura vlasnike banke seodraava samo na raspodelu dela emisione dobiti.

Sa ujedinjenjem dve Nemake dolo je do proirenja teritorije a usledilo jesmanjenje broja pokrajinskih banska.Pokrajinske banke uivaju daleko manji stepennezavisnosti prema Savetu centralne banke kao najviem upravljakom organuBundestbanke, nego to je sluaj sa federalnim rezervnim bankama prema odboruguvernera u SAD-u.

Analiza istorijskog razvoja centralno-bankarskog sistema u zemljama sarazvijenim trinim privredama upuuje na zakljuak da u veini sluajeva centralne

banke ne uivaju visok stepen nezavisnosti u fazi kreiranja, odnosno formulisanjamonetarne politike, i to utoliko pre ako je re o tzv. malim otvorenim privredama. Ofaktikoj nezavisnosti centralne banke moe se govoriti samo u trinim privredama

16


17/46

sa visoko razvijenim finansijskim tritima. Primeri za to su centralne bankeNemake, vajcarske i SAD-a, pri emu i meu njima postoje razlike. Bundesbanka ivajcarska nacionalna banka u praksi stepen osetljivosti ispoljavaju na kretanju cena.Prioritet daju odravanju stope inflacije na niskom nivou. U praksi FED ispoljavaveu osetljivost na nepovoljna kretanja na sektoru nezaposlenost, nego u sluaju

drugih makroekonomskih varijabli. Razlozi su u negativnim iskustvima sa ruilakimdejstvom hiperinflacije sluaj Nemake nakon oba svetska rata i drastinim

poveanjem nezaposlenosti tokom najdublje krize 1929 do 1933 sluaj SAD-a.

Kada je re o regulaciji banaka i nadzor nad bankama pozicija centralne bankeu odabranoj grupi razvijenih industrijskih zemalje je razliita. U SAD-u ona je samo

jedan od aktera u sloenoj strukturi federalnih institucija i tela i institucija pojedinihdrava. FED je generalno odgovoran za regulaciju i nadzor svih banaka koje sunjegove lanice i pri tom deli odgovornost nad banka koje deluju na podrujima

pojedinih drava, gde su banke pod juresdikcijom tih drava. Nasuprot SAD-u, unemakoj je sistem regulacije i kontrole banka centralizovan u domenu je

Federalnog kontrolnog ureda, koji je deo ministarstva finansija. Nezavisno od toga toto zakonom nije bilo regulisano, u Velikoj Britaniji je prihvaeno da Bank of Englandvri nadzor i kontrolu nad bankama. Postupanje zemalja lanica EEZ-a u oblasti

bankarstva od 1993. godine kljunu osnovu za preventivnu kontrolu, ne samokreditnih institucija ve i investicionih firmi predstavlja Direktiva Saveta (93/6/EEC)kojom je propisan nain utvrivanja adekvatnosti kapitala pomenutih subjekata, sve ucilju zatite od moguih rizika na finansijskom tritu.

17


18/46

3. Evropska centralna banka (ECB)

3.1. Osnivanje i zadaci

Evropska centralna banka (European Central bank ECB) je poela dafunkcionie 1 juna 1998. Zajedno sa nacionalnim centralnim bankama zemalja lanicaEvropske unije ine Evropski sistem centralnih banka (the European Sytem of CentralBnaks ESCB), koji je imao zadatak da upravlja operacijama oko uvoenja

zajednike valute eura i da nadzire itav proces.

Meu osnovne zadatke koje treba da ispuni ESCB, prema Maastricht-skomsporazumu spadaju:

formulisanje i implementacija monetarne politike u evropskoj zajednici sprovoenje deviznih operacija dranje i upravljanje deviznim rezervama zemalja lanica unapreenje i nesmetano funkcionisanje platnih sistema sprovoenje politike kontrole kreditnih institucija i stabilnost

finansijskog sistema

Slika 3.1.: ECB

18


19/46

Jean Claude Trichet,guverner ECB-a

Izvor: www.ecb.int

Osnove visokog stepena nezavisnosti ECB date su u pomenutom sporazumu.U njega su ugraene sledee etiri poruke iz evropske monetarne istorije na kojima je

fundiran euro kao zajednika valuta: osiguranje stabilnosti cena je primaran cilj monetarne politike ESCB-u je dat visok stepen nezavisnosti za ispunjavanje navedenog

primarnog cilja usvojeni Pakt za stabilnost i rast obavezuje zemlje lanice na

sprovoenje odgovarajue fiskalne politike devizni kurs ne sme da ugrozi primarni cilj ECB-a osiguranje

stabilnosti cena

3.2. Organizacija i upravljanje

Kljuni organ ECB-a, kome je Statutom ESCB-a i ECBpovereno formulisanje jedinstvene monetarne politikepredstavlja upravni savet (Governing Council) ECB-a. Tajupravljaki organ je sastavljen od est lanova izvrnogodbora (Executive Board) ECB-a i guvernera centralnih

banaka zemalja lanica EMU. Upravni savet ECB-a se sastjejedan put u petnaest dana u seditu Frankfurt am Main.Propisano je da se u toku godine mora sastati bar deset puta.

Odluivanje o monetarnoj politici je u potpunosticentralizovano. Ukoliko drugaije nije precizirano StatutomESCB-a i ECB-a, Upravni svat ECB-a donosi odluke

prostom veinom, s tim to je u sluaju istog broja glasovaza i protiv odreene odluke glas precednika ECB-a odluujui. Glasanje je mogueukoliko postoji kvorum od dve trine lanova Upravnog saveta. Izvrni odbor ECB-akao drugi upravljaki organ ine predsednik i podpredsednik i etiri druga lana.lanovi Izvrnog odbora se biraju na period od osam godina, a nakon isteka mandata

ne mogu ponovo biti birani na tu funkciju. Izvrni odbor ECB-a je odgovoran zatekue poslovanje i implemantaciju monetarne politike o kojoj je odluio Upravni

19


20/46

savet. Pored ova dva kljuna organa odluivanja u ECB-u postoji Generalni savetECB-a (General Cuoucil of the ECB), kao savetodavno telo. ine ga predstednik i

podpredsednik ECB-a kao i guverneri nacionalnih centralnih banaka svih zemaljalanica EU. Na sastancima Generalnog saveta ECB-a koji se odravaju kvartalno,diskutuje se o pitanjima koja se odnose na veze izmeu zemalja koje su lanice EU i

zemalja koji su kandidati u EU.Slika 3.2.: Upravni savet ECB-a

Izvor: www.ecb.int

3.3. Nezavisnost Evropske centralne banke u

praksi

Visok stepen nezavisnosti ECB-a je posebno potenciran propisanom zabranomdirektnih pozajmica dravnim i javnim institucijama i direktnih kupovinainstrumenata duga. Statut ESCB-a i ECB-a zabranjuje ECB-u u nacionalnimcentralnim bankama da odobravaju kredite ili bilo koji drugi tip pozajmiceinstitucijama i telima EZ-a, centralnim veladama, regionalnim, lokalnim i drugim

javnim organima vlasti, a takoe im je zabranjeno da od navedenih direktno kupujuinstrumente duga. Operacije na otvorenom tritu kao glavnog instrumenta monetarne

politike se iniciraju od strane ECB-a, ali je njihovo sprovoenje u euro zoni uingerencji nacionalnih banaka. U odnosu na zakonodavnu vlast ECB uiva najviistepen nezavisnosti. Jednom godinje podnosi izvetaj Evropskom parlamentu, kao iSavetu ministara za privredu i finansije, Evropskoj komisiji i Evropskom savetu.Transparentnost u radu ECB-a se ogleda u tome da svakog meseca posle prvogsastanka Upravnog saveta organizuje konferencija za tampu koja se posle publikujena internetu.

Stvaranje Evropske monetrane unije pokrenuto je kao cilj 1985 godine i imlaoje tri faze. U prvoj fazi je trebalo da se stvori jedinstveno trite. U drugoj fazi, dolazido produbljivanja saradnje u monetarnoj politici. Trea faza, poela je 1.1. 1999godine od kada euro funkcionie u bezgotovinskom platnom prometu, a od 1.1. 2002godine depoziti su samo u Euro. Stvaranje monetarne unije i uvoenje zajednikevalute omoguuje da se izvri integracija nacionalnih finansijskih trita i da se za

20


21/46

kratko vreme stvori trite koje ne zaostaje za finansijskim tritem SAD-a .Mogunost poreenja u irem smislu, evrozone sa SAD-om proistie iz brojastanovnika i njenog znaaja u svetskoj privredi. U pogledu obima i strukturenajuoljivija injenica je da privreda evrozone ima udeo u svetskom autputu oko 16%, znatno vie u odnosu na Japan iji je udeo oko 8 %. To je znatno nie u odnosu na

privredu SAD-a koja je u svetskom autputu uestvuje sa 21%.

U tabeli su dati podaci o broju stanovnika i relevantnim ekonomskimindikatorima, koji omoguavaju poreenje evrozone ne samo prema SAD, ve i premaEU i Japanu godinu dana pre uvoenja eura.

Tabela 3.1.: komparativna statistika

SAD EU EU 11 JapanBroj stanovnika (u mil) 263 373 290 126GDP-tekui u $ (trilioni) 6.955 8.497 6.809 5.217

GDP- konstantni u $(tril)

6.149 7.203 5.217 3.168

Rast realnog GDP (%) 4,4 2,5 2,3 1,6

Stopa inflacije (%) 2,3 2,0 1,7 1,7

Stopa nezaposlenosti (%) 4,9 10,4 11,5 3,4

Izvor OECD Economic Outlook No68, prema, uki, ., , Centralna banka i finansijski sistem, str. 136

3.4. Evropski monetarni sistem

Ono to je do nedavno izgledalo nemogue, to se u ekonomskoj i finansijskojistoriji nije nikad desilo, uprkos brojnim tekoama, postalo je stvarnost. Monetranisistemi 11 zemalja lanica Evropske unije su se spojili, i sa ovom injenicom su sesuoila njihova trita i javnost, a sa njom terba da se suoe i za nju pripreme privredei nacionalni monetarni sistemi ostalih evropskih zemalja ne lanica ove moneorganizacije.

Od 1.1.1999. godine, zemlje lanice Evropske unije ustanovile su meusobnekurseve svojih valuta, i Euro14je postao legalno sredstvo plaanja. Nacionalne valutese od tada smatraju novanim, odnosno obraunskim jedinicama Eur. To je bio i

poetak prelaznog perioda od dve godine, posle kojeg je 1.1.2002. godine Euro postaojedino sredstvo bezgotovinskog plaanja u zemljama alnicama Evropske unije kojesu prihvatile Euro.

Mnogi smatraju da je jedinstvena valuta pre rezultat politike nego ekonomije,to je manje vano ukoliko se jedonstvena valuta zdravo razvije. Znaaj ovog projektaogleda se u injenici da je re o najveem i najrazvijenijem svetskom tritu od preko450 miliona ljudi (SAD 261, Japan 125). Cilj je da se maksimalno iskoriste ljudski imaterijalni potencijali i da se u procesu brzih promena osigura konkurentna, odnosnoliderska pozicija na sve nepredvidljivijem i zahtevnijem svetskom tritu.

14 Puara, K., 2004,Meunarodne finansije,Birograf, Zemun, str. 147

21


22/46

Uvoenje eura predstavlja istinsku revoluciju na finansijskom tritima. Uovom trenutku nije mogue precizno predvideti sve aspekte i implikacije ove

promene, ali se sa visokim stepenom izvesnosti moe predpostaviti da e investiranjeu euro biti manje rizino, jer nestaje rizik deviznog kursa i kamatnih stopa. Trokoviuvoenja eura su prilino visoki, ali e se to dugorono gledano viestruko isplatiti,

jer e se na taj nain stvoriti uslovi za bri rast privrednih aktivnosti i ukupnog razvojazemalja Evropske unije. Trokove za prilagoavanje imae i naa drava, preduzea,finansijske institucije, pa i graani.

Uvoenje eura od strane zememalje lanica Evropske unije znai da se zemljeprvi put odriu svojih valuta. Zemlje koje su usvojile euro i evropska centralna banka

vrsto su integrisane na tritu i za ovu integraciju prihvaen je naziv EUROLAND.Privreda svih zemalja lanica Evropske unije, sa preko 10.000. milijardi dolaradrutvenog prizvoda je vea od ekonomije SAD-a. Stvaranje monetarne unije iuvoenje zajednike valute omoguuje da se izvri integracija nacionalnih finansijskihtrita i da se za kratko vreme stvori trite koje ne zaostaje za tritem SAD-a. U

junu 1998. godine dve najvee berze u Evropi, Londonska i Franfurtska, najavile suudruivanje. elju da im se pridrue izrazile su i berze u Milanu, Madridu,Amsterdamu.

Uspostavljanjem monetarne unije, nastaju dva velika meubankarska trita.Meubankarsko trite unutar monetarne unije koje nastaje integracijom nacionalnihnovanih trita. Na ovom tritu cenu novca predstavlja kamatna stopa euribor.Drugo trite je Eurotrite na kome se trguje valutama izvan prostora pojedinihzemalja koje ne kontrolie evropska centralna banka, gde vai kamatna stopaeurolibor.

Kljuni elemenat funkcionisanja operativnog okvira jedinstvene monetaranepolitike u euro zoni predstavlja platni sistem targetkoji povezuje petnaest nacionalnihsistema plaanja zasnovanih na bruto sistemu u realnom vremenu i mehanizam

plaanja evropske centralne banke.

Bazirano na deviznim kursevima koji su preovladali na poetku 1999. godineudeo eura u globalnim, svetskim deviznim rezervama se faktiki poveao tokom

1999. godine za 0,75%. Sa udelom od gotovo 16% krajem prvog kvartala 2000.godine euro je u globalnim deviznim rezervama je pretekao kombinovni udeo glavnih

22


23/46

valuta koje su bile njegove predhodnice. U deviznim rezervama dominantno moesto idalje pripada USA dolaru i u predvidivoj budunosti tu nee doi do bitnih promena.Krajem marta 2000. godine 67,5% globalnih deviznih rezervi je bilo denomirano uUSA dolarima. Zamenjijui evropske valute irom sveta, USA dolar je u oktobru2000. godine poveao svoje uee u globalnim deviznim rezervama ak na oko 75%.

4. Narodna Banka Srbije (NBS)

4.1. Istorijat centralne banke Srbije

Srpska drava je, nakon osloboenja od Turaka, svoje novovekovno postojanjezapoela osnivanjem najvanijih dravnih i kulturnih institucija - Narodne biblioteke(1832), Liceja - pretee strune visokokolske ustanove (1838), Drutva srpskeslovesnosti - kasnije Akademije nauka (1841), Narodnog muzeja (1844) i Narodnog

pozorita (1868).

U vreme formiranja tih nacionalnih stoera, novani sistem Srbijekarakterisalo je odsustvo nacionalnog novca i upotreba ak 43 monete drugih drava.Prvi srpski novac, kovan od bakra i srebra jo u vreme kralja Uroa (1243-1276), kao inovac koji su izdavali kasniji Nemanjii, bio je tek samo retka numizmatikavrednost.

Potreba za osnivanjem centralne banke postajala je sve oiglednija. U"Srbskim novinama", u lanku "Dananja novana kriza", objavljenom 1854. godine,nailazimo na prvi pisani pomen o neophodnosti osnivanja jedne takve institucije. Ipak,

od prve inicijative o tome do njene realizacije protekle su tri decenije. Tek 1884.

23


24/46

godine zaivela je takva institucija pod imenom Privilegovana narodna bankaKraljevine Srbije.

Banka je organizovana po ugledu na Belgijsku narodnu banku, koja je u tovreme vaila kao obrazac savremenog organizovanja bankarske institucije. Formirani

su Zbor akcionara, Glavni odbor, Upravni odbor, Nadzorni odbor i Eskontni odbor iustanovljene funkcije guvernera (prvi guverner je bio Aleksa Spasi, do tada ministarbez portfelja) i viceguvernera.

U prvo vreme, Narodna banka Kraljevine Srbije bila je smetena u samomcentru grada, u Knez-Mihailovoj ulici, a posle u reprezentativnom, namenski

podignutom zdanju u Ulici kralja Petra, u kome je i danas. Projekat je izradioafirmisani beki arhitekta Konstantin Jovanovi, sin Anastasa Jovanovia, prvogsrpskog litografa i dvoroupravitelja kneza Mihaila Obrenovia. Za to svoje delo u stiluneorenesansnog akademizma, koje bi moglo, kako je zapisao Feliks Kanic, "da krasisvaki veliki grad", odlikovan je 1890. godine, kada je zgrada i useljena.

Nakon Prvog svetskog rata i ujedinjenja dela Junih Slovena, Prvilegovananarodna banka Kraljevine Srbije prerasla je, po zakonu od 26. januara 1920. godine, u

Narodnu banku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i pod tim imenom preuzelaposlove na celoj teritoriji Kraljevine. Usled potreba koje je iziskivao poveani obimposlova, zgrada Banke je, po projektu njenog autora, majstorski dozidana (izmeu1923. i 1925. godine), tako da predstavlja izuzetno uspelu celinu.

Iako osnovana kao privilegovana privatna akcionarska ustanova, poslovanjeBanke se odvijalo pod stalnom kontrolom drave. Do 1920. godine, kada je njenateritorijalna nadlenost proirena, zakonodavac je Banku smatrao samo kao kreditnuustanovu, a od 1931. godine poverena joj je kao prva funkcija - monetarna politika, akao druga - kreditna politika. Prvi i najvaniji zadatak Banke, koja, u skladu s

promenom imena drave od 1929. deluje pod nazivom Narodna banka KraljevineJugoslavije, postaje staranje o novcu i odravanje njegove stabilnosti.

Za vreme Drugog svetskog rata (od aprila 1941. do oktobra 1944) obavljala jeposlove iz svog predstavnitva u Londonu. U septembru 1946. godine Banka jenacionalizovana i od tada je obavljala svoje funkcije pod imenom Narodna bankaJugoslavije.

Zakonom za sprovoenje Ustavne povelje dravne zajednice Srbija i CrnaGora, koji je stupio na snagu 4. februara 2003. godine, Narodna banka Jugoslavije

nastavlja i dalje da radi kao organ drave Srbije. Zakonom o Narodnoj banci Srbije,koji je stupio na snagu 19. jula 2003. godine, utvreni su poloaj, organizacija,ovlaenja i funkcije Narodne banke Srbije15.

U 119. godina dugoj tradiciji Narodna banka je preivela pet drava Kraljevinu Srbiju, Kraljevinu SHS Kraljevinu Jugoslaviju, FNRJ SFRJ, SRJugoslaviju i Zajednicu Srbija i Crna Gora16. Do sada je funkciju guvernera Narodne

banke srbije obavljalo trideset ljudi, od kojih je najvei trag ostavio ore Vjafert,koji je funkciju guvernera obavljao ak dvadeset i est godina ( od 1890 do 1902 i od1912 da 1926). Narodna banka je imala i guvernerku, Kori Udoviki koja je funkciju

15 www.nbs.yu/serbian/1_1.htm16 Eri, D.,2003,Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Beograd, str. 169

24


25/46

guvernera obavljala u periodu od 23.VII. 2003. 25.II. 2004. godine. Trenutnoguverner Narodne banke Srbije je Radovan Jelai.

Slika4.1.: Zgrada NBS podignuta 1890. godine

Izvor: www.nbs.yu

4.2. Organi i proces odluivanja NBS

Prema Zakonu, Narodna banka Srbije je u obavljanju svojih funkcijasamostalna i nezavisna i ne trai niti prima uputstva od dravnih organa i drugih lica.

Na osnovu utvrenih ciljeva ekonomske politike i kljunih makroekonomskihindikatora koje usvaja Narodna skuptina, Narodna banka Srbije samostalno utvruje

projekcije rasta monetarnih i kreditnih agregata i donosi mere monetarne i kreditnepolitike, koje e biti preduzete radi ostvarivanja utvrenih ciljeva. Guverner Narodnebanke Srbije prisustvuje sednicama Vlade na kojima se razmatraju pitanja u vezi sa

Narodnom bankom Srbije. Narodna banka Srbije daje miljenje o odreenim aktimakoji se tiu budeta, ekonomske i fiskalne politike, kao i nacrta zakona i drugihpropisa koji se tiu Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije odreuje reim kursadinara, uz saglasnost Vlade, s tim to samostalno vodi politiku kursa dinara.

Narodna banka Srbije podnosi Narodnoj skuptini godinji izvetaj oposlovanju i rezultatima rada i izvetaj o monetarnoj politici, zatim, godinji izvetaj ostanju u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu zemlje, kao i programmonetarne politike za narednu godinu.

Organi Narodne banke Srbije su: Monetarni odbor, guverner i Savet.

Monetarni odbor utvruje monetarnu politiku. ine ga guverner i viceguverneri.Guvernera bira Narodna skuptina na period od pet godina. U njegovoj nadlenosti je

25


26/46

sprovoenje odluka Monetarnog odbora i Saveta, organizacija i poslovanje Narodnebanke Srbije, kao i pripremanje i donoenje akata iz nadlenosti Narodne bankeSrbije. Savet ima predsednika i etiri lana koje bira Narodna skuptina na period od

pet godina. Savet, na predlog guvernera, izmeu ostalog, usvaja i finansijski plan igodinji raun Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije ima tri do pet viceguvernera, koje, na predlogguvernera, bira Savet, takoe na period od pet godina.

Narodna banka Srbije je pravno lice sa seditem u Beogradu. Ona moeobrazovati filijale koje nemaju status pravnog lica, a njihova unutranja organizacija,delokrug i dunosti odreene su Statutom Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije u svom sastavu ima specijalizovanu organizaciju, Zavodza izradu novanica i kovanog novca Topider, ije se obaveze i odgovornostiodreuju zakonom o Narodnoj banci Srbije i statutom Narodne banke Srbije17.

Monetarni odbor donosi propise kojima se sprovodi utvrena monetarnapolitika na osnovu prethodno izvrenih analiza monetarnih kretanja, uvaavajui pritom savremenu svetsku praksu, kao i miljenje strune javnosti.

Slika 4.2. .: Poslovni procesi u NBS koji prethode procesu odluivanja Monetarnog odbora imaju tokkao to je prikazano na sajtu:

17 www.nbs.yu/serbian/1_2.htm

26


27/46

P r a e n j e u t v r e n e m o n e t a r n e p o l i t i k e

A n a l i z a e f e k a t a s p r o v o e n j a m o n e t a r n e

p o l i t i k e i k o m p a r a t i v n a a n a l i z a s ap r a k s o m d r u g i h z e m a l j a

P r e d l a g a n j e p r o p i s a k o j i m a s eu t v r u j e m o n e t a r n a p o l i t i k a

O b j a v l j i v a n j e n a s a j t u N B Sp r e d l o g a p r o p i s a

A n a l i z a p r i m e d b i i s u g e s t i j as t r u n e j a v n o s t i

F o r m u l i s a n j e p r e d l o g a p r o p i s az a o d l u i v a n j e n a M o n e t a r n o m o d b o r u

M o n e t a r n i o d b o r d o n o s i p r o p i s e k o j i m a s es p r o v o d i u t v r e n a m o n e t a r n a p o l i t i k a

Izvor: www.nbs.yu

Monetarni odbor ine guverner, koga bira Narodna skuptina, i viceguverneri,koje bira Savet NBS, a, po potrebi, sednicama Monetarnog odbora prisustvuju irukovodioci samostalnih organizacionih jedinica.

Sednice Monetarnog odbora odravaju se dva puta meseno. Odluke se donoseglasanjem, po principu jedan ovek jedan glas, a u sluaju izjednaenog broja glasovaodluuje guverner.

Predstavnik Ministarstva finansija je prisutan na svim sednicama. On moe

uzeti uee u diskusiji, ali nema pravo glasa. Cilj prisustva predstavnika Ministarstvafinansija je informisanje Monetarnog odbora o tekuoj i oekivanoj fiskalnoj politici.Takoe, Ministarstvo finansija i Vlada su na taj nain informisani o tekuoj ioekivanoj monetarnoj politici.

Sve sednice Monetarnog odbora se unapred najavljuju i odravaju premautvrenom kalendaru, prve i tree srede u mesecu, u 15 asova18.

slika 4.3.: organizaciona ema Narodne banke Srbije

18 www.nbs.yu/serbian/3_6.htm

27


28/46

Izvor: www.nbs.yu

28


29/46

4.3. Poslovi Narodne Banke Srbije

4.3.1. Emisija novca, novanica i kredita

Centralana banka preko svojih specijalizovanih istitucija ili organa (zavoda zaizradu novanica) emituje gotov novac. Topiderska tamparija - zavod za izradunovanica je projektovan za bivu SFRJ. Poto su kapaciteti znaajni, deavalo se da

je Zavod obavljao poslove i za druge zemlje. Tokom 90 tih godina u perioduhiperinflacije bio je veoma angaovan u tampanju novanica.

Pored emitovanja gotovog novca centralna banka emituje i primarni novac,

tako to odobrava kredite poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospelapotraivnja. Pod primarnim novcem (ili novanom bazom) podrazumeva se ukupan

iznos likvidnih obaveza centralne banke u odnosu na sektor poslovnih banaka, sektorstanovnitva kao i u odnosu na ostale nebankarske sektore ukoliko raspolaudepozitima po vienju kod centralne banke. Ukupna koliina primarnog novca nalazise u pasivi bilansa centralne banke. Moe se rei da su u pasivi bilansa centralne

banke nalaze podaci o plasmanu novane baze koje je kreirala centralna banka.Osnovni tokovi kreiranja primarnog novca jesu19:

1. krediti centralne banke poslovnim bnkama

2. krediti centralne banke neposrednim komitemtima (drava i sl.)

3. efekti koji proistiu iz deviznog bilansa zemlje

Strateko pitanje regulisanja monetarnog sistema sastoji se u tome da li je mogueda se dovoljno precizno putem regulisanja primarnog novca vri indirektnoregulisanje novane mase u uslovima vie bankarskog sistema. Primarnom emisijomcentralna banka odrava potrebnu koliinu novca u opticaju i regulie visinu kamatnihstopa na finansijskom tritu.

U vezi emisione funkcije centralne banke mogli bi da citiramo profesoraDugalia koji na jednom mestu konstatuje Emisiona banka je kao banka svih banaka,od izuzetnog znaaja za sprovoenje monetarne i kreditne politike, stabilnostinacionalnog novca i kretanja deviznog kursa, pa samim tim i delovanje celokupnogfinansijskog sistema20.

19 Ivanovi, P., 2004, Teorija novca i bankarstvo, skripta, str. 1620 Eri, D.,2003,Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Beograd , str. 174.

29


30/46

Slika 4.3.: Najvea novanica ikad odtampana na svetu

Izvor : internet

4.3.2. Sprovoenje mera kreditno-monetarne politike

Narodna banka Srbije je javna institucija odgovorna za uvanje vrednosti,odnosno kupovne snage novca. Kljuna uloga Narodne banke Srbije je obezbeenjemonetarne i finansijske stabilnosti. Monetarna stabilnost podrazumeva nisku, stabilnu

i predvidivu inflaciju i poverenje u valutu. Finansijska stabilnost podrazumeva zdravfinansijski sistem, u kome banke i druge finansijske organizacije dobro funkcioniu iodgovorno uvaju novac svojih klijenata. Ovu ulogu Narodna banka Srbije ostvarujeodgovarajuom monetarnom politikom.

Funkcije Narodne banke Srbije

Narodna banka Srbije upravlja novcem i kamatnim stopama kako biostvarila nisku, stabilnu i predvidivu stopu inflacije, ime stvaraambijent za postizanje odrivog ekonomskog razvoja i rastazaposlenosti.

Starajui se o vrednosti nacionalne valute, doprinosi rastu ivotnogstandarda graana. Upravljajui novcem i kreditima, Narodna banka Srbije utie na

jaanje i uvanje poverenja javnosti u dinar, to privrednicima igraanima olakava donoenje poslovnih odluka i planiranje

budunosti. Narodna banka Srbije utie na finansijsku stabilnost, obezbeujui

sigurnost i efikasnost platnog sistema i nadgledajui i kontroliuiaktivnost poslovnih banaka i drugih finansijskih organizacija.

30


31/46

Narodna banka Srbije je bankar drave, upravlja javnim fondovima ijavnim dugom.

Vlada Republike Srbije i Narodna banka Srbije (NBS) zajedno se brinu oekonomskoj politici u Srbiji. Nadlenosti izmeu NBS i Ministarstva finansija su

jasno razgraniene. Takoe, postoji i stalno se unapreuje koordinacija monetarne ifiskalne politike, od koje zavisi suzbijanje inflacije i odranje makroekonomskestabilnosti.

NBS kreira i sprovodi monetarnu politiku, ali se u tom poslu oslanja naekonomsku politiku Republike Srbije, koja se objavljuje svake godine21. Ukolikonovac i krediti22 rastu bre od proizvedene koliine robe i usluga, dolazi do rasta cenakoji je vei od prognoziranog (planiranog). Budui da drava, preduzea i graanitrenutno troe vie nego to Srbija moe da proizvede, uvoze se roba i usluge, a za tose plaa novcem koji je esto pozajmljen od inostranstva. Kada se ne bi vodilo raunao ukupnom troenju drave, preduzea i stanovnitva, sve vei deo iznosa koji

zaradimo morali bismo da dajemo na vraanje dugova, privredni rast bi bio sve manjii ivotni standard bi neminovno padao.

Kurs dinara utie ne samo na cene robe i usluga koje kupujemo od inostranstvave i na kretanje cena u Srbiji. Prema lanu 43 Zakona o Narodnoj banci Srbije("Slubeni glasnik RS", broj 72/03 i 55/04) NBS, uz saglasnost Vlade, utvruje reimkursa dinara, a samostalno vodi politiku kursa. Reim rukovoene fleksibilnosti kursadinara utie na osnovni cilj smanjenja inflacije na domaem tritu, ali i jaanjemeunarodne likvidnosti i konkurentnosti privrede Srbije. Na politiku kursa dinara

NBS utie monetarnom politikom i direktnim intervencijama na Meubankarskomdeviznom tritu. Relativna konzistentnost ovog okvira monetarne politike je

obezbeena ogranienjem slobodnog kretanja kapitala, uz postepeno ukidanjeogranienja u srednjem/dugom roku.

Niska, stabilna i predvidiva inflacija najvei je doprinos koji monetarnapolitika moe dati privredi. Meutim, u uslovima visoke dolarizacije (evroizacije)privrede, ogranieni su dometi monetarne politike u ostvarivanju tog cilja. Kljunekomponente monetarne politike u Srbiji su: (a) rukovoeni fleksibilni kurs i (b)kontrolisana inflacija.

Slino drugim centralnim bankama, NBS se usredsreuje na stabilnost cena namalo. Empirijski, bazna inflacija je bolji indikator, ali tee prihvatljiva za javnost inovinare. Stabilnost cena ne znai nepromenljivost cena, ve umeren rast cena.Planirani nivo inflacije treba da ostavi dovoljno prostora za promene u relativnimcenama, koje se stalno deavaju u svakoj privredi. Stabilnost cena u privredi Srbije

podrazumeva dugoronu stopu neto (bazne) inflacije u rasponu od 5% do 10%. Da biNBS ispunila taj cilj, koristi odgovarajue monetarne instrumente.

Instrumenti monetarne politike NBS su:

Obavezna rezerva - Osnovicu za obraun obavezne rezerve ine:dinarski depoziti, dinarska snsdstva pribavljena izdavanjem hartija od

21 Memorandum o budetu i ekonomskoj politici za 2006. sa projekcijama za 2007. i 2008. godinu.22

Kada kaemo novac, mislimo na gotovinu i na novana sredstva koja graani i preduzea dre nasvojim raunima kod banaka. Krediti predstavljaju iznos novca koji banke i ostali zajmodavci daju nazajam svojim klijentima.

31


32/46

vrednosti i korieni dinarski krediti; devizni depoziti i devizni krediti,kao i druge devizne obaveze; delovi depozita primljeni po poslovimakoje banke obavJjaju u ime i za raun treih lica a koji prelaze iznose

plasmana koje je banka dala iz tih depozita. Operacije na otvorenom tritu - Narodna banka Srbije operacije na

otvorenom tritu sprovodi kupovinom i prodajom hartija od vrednostii ureuje vrstu i kvalitet tih hartija, kao i uslove i nain pod kojimakupuje i prodaje te hartije.

Deponovanje vikova likvidnih sredstava banaka kod Narodne bankeSrbije-banka moe preko noi deponovati vikove likvidnih sredstavakod Narodne banke Srbije pod sledeim uslovima:da je na dandeponovanja kreditno sposobna u smislu odluke kojom se utvrujumitumalni uslovi kreditne sposobnosti banaka i da je ukupan iznosdeponovanih sredstava banke u toku jednog radnog dana jednak ili veiod trideset miliona dinara.

Kamatne stope Narodne banke Srbije - Narodna banka Srbije raspolaenizom kamatnih stopa, detaijan prikaza kamatnih stopa i njihova visinaje prikazana u tabeli23.

Tabela 4.1.: Kamatna stopa NBS, objavljena na dan 15.09.2005

INSTRUMENTIKamatna stopa na

god. nivou

1. OBAVEZNA REZERVA 2,97%

2. ESKONTNA STOPA 8,5%

3. KREDITI ZA ODRAVANJE LIKVIDNOSTI

3.1. Lombardni kredit 23,375%

3.2. Interventni kredit 17,00%

4. KREDITNE OLAKICE 21,25%

5. OPERACIJE NA OTVORENOM TRITU

(proseno ponderisana kamatna stopa ostvarena na poslednjimaukcijama - REPO transakcije)

Ronost 60dana 16,95%



23 www.nbs.yu/serbian/3.htm

32


33/46

(proseno ponderisana kamatna stopa u tekuem mesecu - REPOtransakcije)

Na sveronosti 15,06%

(proseno ponderisana kamatna stopa ostvarena na aukcijama uprethodnom mesecu - REPO transakcije)




(proseno ponderisana kamatna stopa u prethodnom mesecu -REPO transakcije)

Na sveronosti 14,55%

6. DEPOZITNE OLAKICE 2,97%

Izvor: www.nbs.yu

4.3.3. Intervncije centralne banke na tritu novca

U cilju regulisanja koliine novca Narodna banka Srbije moe koristiti irokspektar instrumenata i mera prema bankama i drugim finansijskim organizacijama, tuspadaju:

operacije na otvorenom tritu reeskont domaih, odnosno inostranih prenosivih kratkoronih hartija

od vrednosti u okviru reeskontnih kontigenata refininasiranje kredita na osnovu odreenih kratkoronih hartija od

vrednosti za finansiranje i relombardnih kontigenata izdavanje i povlaenje blagajnikih zapisa NBS kupovina i prodaja od strane NBS iostranih sredstva plaanja,

ukljuujui menice, ekove, hartije od vrednosti i potraivanja, kao izlato i druge plemenite metale

utvrivanje obavezne rezerve banka kod NBS utvrivanje opte eskontne stope i drugih kamatnih stopa NBS

Utvrujui uslove i nain pod kojim kupuje i prodaje hartije od vrednosti natritu novca NBS moe regulisati ponudu i tranju novca. Zakonom su specifiranehartije od vrednosti koje mogu biti predmet kupovine i prodaje. Tu spadaju:

blagajniki zapisi NBS

33


34/46

menice po osnovu prometa roba i usluga sa rokom dospea do 90 dana,koje su avalirale prvoklasne banke

kratkorone hartije od vrednosti sa rokom dospea od jedne godinekoje izdaju federacija ili federalne jedinice

kratkorone hartije od vrednosti javnih preduzea sa rokom dospea dojedne godine, a garant je federacija ili federakne jedinice

U okviru reeskontnih kontigenata NBS moe kupovati od banaka i prodavatibankama, pored navedenih menica, sledee tri vrste prenosivih kratkoronih hartija odvrednosti:

1. komercijalne zapise sa rokom dospea do 90 dana pod uslovom da kaogarant figuriraju bar dve banke

2. blagajnike zapise banaka3. blagajnike zapise NBS

U okviru relombardnih kontigenata NBS moe davati bankama kredite naosnovu zaloga domaih i stranih prenosivih kratkoronih hartija od vrednosti koje suavalirale prvoklasne banke, a iji rok dospea nemoe biti dui od 30 dana. NBS

propisuje uslove kupovine i prodaje kratkoronih hartija od vrednosti koje moekupovati i prodavati bankama. Interes banaka i drugih finansijskih organizacija zaupis blagajnikih zapisa NBS zavisi uglavnom od toga koliko ponuena kamatnastopa od strane NBS odgovara kamatnoj stopi na tritu novca.

Prikaz saoptenja o dravanju aukcija hartija od vrednosti i emisijiblagajnikih zapisa Narodne banke Srbije dat je u sledeim tabelama:

Tabela 4.1.: aukcija hartija od vrednosti, koje sprovodi NBS, emitovane 7.10.2005.

Vrstatransakcije

Vrsta HOVRed. br.aukcije

Ronosttransakcije

Nominalniobim ponude

Najviakamatna

stopa da biponuda bila

obraena

Procenatuveanja

Vremedostavljanja

ponude

Trajnaprodaja

Dugoroneobveznice

RS122 - 200,000,000 - -

od 10.00 do10.30

Repoprodaja

Blagajnikizapisi NBS

123 60 dana 3,000,000,000 - 0.00%od 11.00 do

11.30

Repoprodaja

Dugoroneobveznice

RS124 28 dana 1,500,000,000 15.50% 3.00%

od 12.00 do12.30

Repoprodaja

Dugoroneobveznice

RS125 14 dana 2,000,000,000 14.75% 2.70%

od 13.00 do13.30

Izvor : www.nbs.yu

34
http://www.nbs.yu/http://www.nbs.yu/


35/46

Tabela 4.2.: blagajniki zapisi, koje objavljuje NBS, emitovane 21.09.2005

Vrstahartije

Brojemisije

Oznakaserije

ISIN broj Obim emisijeNominalna

vrednostkomada

Ronosthartije

Datumdospea

Blagajnikizapisi NBS

5 A CSNBSRD69841 10,000,000,000 100,000 360 dana 16. 9. 2006.

Izvor : www.nbs.yu

4.3.4. Regulisanje i supervizija (kontrola) rada banaka

Bankarski sistem Republike Srbije ine centralna banka (Narodna bankaSrbije), poslovne banke i druge finansijske organizacije (tedionice, tedno-kreditneorganizacije i tedno-kreditne zadruge).

Banke u Srbiji su opteg i univerzalnog tipa. One svoju aktivnost obavljajunezavisno, radi ostvarivanja profita na principima solventnosti, profitabilnosti iobezbeenja likvidnosti.

Banka se osniva kao akcionarsko drutvo. Odgovorna je za svoje obaveze naosnovu aktive koja joj je na raspolaganju, a rizik poslovanja preuzima svaki osnivado visine sredstava uloenih u osnivaki kapital.

Poslovi koje banke obavljaju mogu se svrstati u nekoliko grupa.

Prva grupa obuhvata tradicionalne bankarske poslove:

- depozitne poslove (prihvatanje svih vrsta depozita),- kreditne poslove,- devizne poslove,- emisione poslove (izdavanje hartija od vrednosti i kreditnih

kartica),- depo poslove (uvanje gotovine i hartija od vrednosti i

rukovanje njima),- poslove sa efektima (kupovina i prodaja hartija od vrednosti),

35


36/46

- garancijske poslove (izdavanje jemstava, garancija,indosiranje),

- poslove platnog prometa.

Druga grupa poslova obuhvata:

- brokerske poslove, tj. poslove posredovanja u trgovinihartijama od vrednosti, ako za to dobije ovlaenje u skladu sa zakonomkojim se ureuje trgovina hartijama od vrednosti,

- kupovinu i naplatu potraivanja,- pruanje drugih finansijskih usluga.

Trea grupa obuhvata:

- poslove platnog prometa sa inostranstvom i kreditne poslove sainostranstvom, ako za to dobije ovlaenje u skladu sa zakonom kojim seureuje devizno poslovanje.

Pri obavljanju svojih aktivnosti, banka ima obavezu da usklauje obim svogposlovanja sa iznosom kapitala.

Banke imaju obavezu da obezbede i Narodnoj banci Srbije podnose godinjiizvetaj o reviziji za prethodnu godinu najkasnije do 15. jula tekue godine.

Banke su obavezne da od Narodne banke Srbije zatrae saglasnost na:

sticanje sopstvenih akcija, ugovor o osnivanju i statut banke, kao i njihove izmene, osnivanje banke i otvaranje filijale, poslovne jedinice ili predstavnitva

u inostranstvu, kao i ulaganje kapitala u banke u inostranstvu, izmenu naziva i sedita banke, odluku o imenovanju direktora, odnosno odluku o imenovanju vrioca

dunosti direktora.

Za sticanje akcija banke sa pravom upravljanja kojim se ostvaruje 15% ueau akcionarskom kapitalu banke i za svako poveanje tog uea, sticalac je duan da

pribavi odobrenje Narodne banke Srbije, radi utvrivanja identiteta i ocene kreditnesposobnosti kupca. Pod jednim sticaocem podrazumevaju se i sva lica povezanaimovinskim i upravljakim vezama.

Banke su obavezne da Narodnu banku Srbije obaveste o: poveanju odnosno smanjenju osnivakog kapitala banke, odnosno o

novoj emisiji akcija, ueu u kapitalu banaka, drugih finansijskih organizacija i drugih

pravnih lica, kao i ulaganjima u osnovna sredstva banke, svakom odobravanju velikog kredita i najveeg mogueg kredita, svakoj prodaji akcija banke kojom neko lice stie vie od 10%

osnivakog kapitala, otvaranju filijale, poslovne jedinice i predstavnitva u zemlji, promeni sastava upravnog i nadzornog odbora.

36


37/46

Nadzor i kontrola rada banaka je dobio znaaj u novije vreme usred krupnihstrukturnih promena u finansijskim sistemima, intenziviranja meunarodnih

privrednih i finansijskih odnosa, globalizacije svetskog trita roba i usluga,poveanog prisustva inflacije, nestabilnosti kamatnih stopa i deviznih kurseva.Bankarski sektor, kao okosnica finannsijskog sistema zemlje trebalo bi da obezbedi

stabilne izvore finansiranja ubrzanog razvoja privrede u periodu tranzicije. Reforme ufinansijskom sektoru praene jaanjem funkcije kontrole banaka trebalo bi da budu

jedan od kljunih elemenata ekonomske strategije zemlje.U skladu sa zakonomnarodna banka Srbije je samostalna emisiona ustanova monetarnog sistema SCG,odgovorna, izmeu ostalog, za finansijsku disciplinu. Narodna banka vri kontrolu

boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijkih organizacija i ako utvrdida su postupile na nain koji ugroava njihov bonitet ili suprotno propisima i meramamonetarne politike ona e prema takvoj banci preduzeti korektivne mere usmerena naotklanjanje nepravilnosti.

Centralna banka moe da vri licenciranje banaka, davanje odobrenja za njihov

rad, zahtevanje potovanja visokih standarda poslovanja, daje saglasnost za izbordirektora, spreavanje razliitih manipulacija i ukazivanje na problematine banke. Uostvarivanju ove poslednje funkcije postoji jedna tehnika koja se naziva CAMEL. Re

je o akronimi koji u svom nazivu sadru 5 bitnih parametara na bazi kojih se vrikontrola banaka.

Ti parametri su:- C - Capital-Kapital banke- A - Assets quality-Kvalitet aktive- M - Management-Menadment banke, odnosno upravljaki tim- E - Earnings Prihodi, odnosno potencijal za ostvarivanje

dobiti- L - Liquidity Likvidnost24

Strateki cilj Narodne banke u oblasti kontrole banaka je obezbeivanjefinansijski zdravog i stabilnog bankarskog sistema sposobnog da zatiti interesedeponenata banaka, (i drugih finansijskin organizacija koje poseduju dozvolu za rad

Narodne banke), zdovolji potrebe graana i privrede zemlje za bankarskim uslugama,odnosno proizvodima i podstakne dalji razvoj privrede.Radi ostvarivanja navedenogstratekog cilja, Narodna banka e uspostaviti i dalje razvijati savremeni sistemkontrole banaka, usmeren prvenstveno na identifikovanje i procenu rizika iz

poslovanja banaka, uz blagovremeno i dosledno preduzimanje korektivnih mera usluaju potrebe. U kasnijoj fazi teite e se pomeriti ka kontinuiranom nadzoru nad

bankarskim sistemom zemlje kroz praenje postupaka koje pojedinane bankeprimenjuju u upravljanju rizicima koje su preuzele, redovne kontakte sa bankama ikontrolu naina upravljanju bankama od strane njihovih osnivaa.Uvoenjemodgovarajuih postupaka kontrole banaka, Narodna banka planira da u potpunosti

24 Eri, D.,2003,Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Beograd , str. 176

37


38/46

uskladi svoju kontrolnu funkciju sa osnovnim principima efikasne kontrole banakabazelskog komiteta za kontrolu banaka.

Narodna banka e kontrolnu funkciju razvijati tako da omogui ostvarivanjesledeih operativnih ciljeva:

1. Preusmeravanje trita kontrole sa kontrole zakonitosti poslovanja banaka -na kontrolu rizika kojima su banke izloene i kontrolu sistema upravljanjatim rizicima.

2. Jaanje kontakata sa rukovodstvom banaka i kontinuirano praenjeposlovanja banaka i nivoa preuzetih rizika na proaktivnoj preventivnojosnovi.

3. Uvoenje i razvoj sistema ranog upozoravanja na promene u rizicima izposlovanja banaka.

4. Blagovremeno preduzimanje adekvatnih korektivnih mera usmerenih nauspostavljanje odgovarajuih sistema upravljanja rizicima u bankama,odravanje stabilnosti finansijskog sistema i jaanje poverenja u taj sistem.

5. Uvoenje i razvoj sistema rangiranja banaka na osnovu vrste i nivoapreuzetih rizika (kao to su CAEL i CAMEL) sistemi.

6. Integracija svih aspekata kontrole banaka ( analize poslovanja, izdavanjadozvola za rad, propisanih saglasnosti itd.).

7. Pruanje podrke razvoju adekvatnih sistema upravljanja i rukovoenjaunutar finansijskog sistema jaanjem permanentnih kontakata sarukovodstvim i organima banaka i stavljanjem teita kontrole banaka na

procenu upravljanja bankama i rizicima iz njihovog poslivanja (procenuposlovne politike, intrnih procedura i njihovog sprovoenja).

8. Optimalno korienje raspoloivih finansijskih, kadrovskih i tehnolokih

resursa za delotvorno i efikasno vrenje kontrolne funkcije.9. Uvoenje konsolidovane kontrole finansijskih grupacija sa bankama u svomsastavu.

Narodna banka e odrediti preduslove za ostvarivanje navedenih ciljeva takoto e:

u odgovarajuoj formi definisati svoje ciljeve, ovlaenja iodgovornosti, kao i nezavisan poloaj u vrenju kontrole funkcije.

Obezbediti primenu meunarodno prihvsenih standarda i postupakaefikasne kontrole banaka u uslovima naeg trita.

javno prezentirati znaaj, ciljeve, metode i rezultate kontrole banakaradi dobijanja javne podrke svojim aktivnostima.

kontinuirano unapreivati svoje kadrovske i tehnike resurse zavrenje kontrolne funkcije.

Narodna banka e obezbiti ostvarivanje navedenih ciljeva razvoja kontrolefunkcije kroz vrenje razliitih vidova te funkcije, a naroito:

Analizu poslovanja (off_site suprviziju) i kontrolu poslovanja (on-site superviziju) banaka,

preduzimanje korektivnih mera prema bankama, izdavanje dozvola za rad i propisanih saglasnosti, aktivnosti na izradi propisa kojima se utvruje poslovanje banaka,

38


39/46

saradnju sa drugim kontrolnim institucijama, razvoj kontrole funkcije25.

Centralna banka moe znaajno da unese sigurnost u poslovanje banaka prekopolitike osiguranje depozita. Na taj nain se dodatno afirmie poverenje u bankarski i

celokupni finansijski sistem. Osiguranje depozita je zapoelo u SAD-u posle velikeekonomske krize 1929 1933 godine. Tada je kreirana Federalna korporacija zaosiguranje depozita (Federal Deposit Insuracne Corporation FIDC) koja je poela daosigurava depozite i na taj nain poveava sigurnost u celokupni bankarski sistem26. Unaoj zemlji posle promena 2001. godine zakonska je obaveza banke da osiguravadepozite kod Agencije za osiguranje depozita i sanaciju banka ili kod organizacija zaosiguranje.

4.3.5. Odravanje spoljne likvidnosti

U obavljanju svoje funkcije centralna banka je angaovana na segmentudeviznog trita gde ostvaruje ciljeve devizne politike. Neki od osnovnih ciljeva ove

politike su: obavljanje platnog prometa i obezbeivanje meunarodne likvidnostizemlje.

Obavljanje platnog prometa

Platni promet je promet novca i vrednosnih papira, kojim se vri plaanje

preko bankarske ili neke sline organizacije. Platni promet moe biti unutranji,ukoliko se obavlja u zemlji izmeu domaih lica i ino platni promet ukoliko se vrisa inostranstvom, izmeu domaih i stranih lica. Centralna banka moe imati vei ilimanji uticaj na organizaciju platnog prometa u zemlji. Platni promet je ustvaridinamika finansijskog sistema jedne zemlje. U zemljama centralizovanog bankarskogsistema centralna banka vri celokupni platni promet, preko svojih filijala ili drugihorganizacionih jedinica. U SAD u nosilac platnog prometa je sistem centralne banke- Fed. Centralna banka ima neizbenu dunost da se stara o stabilnosti ukupnogfinansijskog sistema, te se u novije vreme primeuje vei uticaj centralne banke na

platni sistem27. Drava iu cilju obezbeivanja stabilnosti celokupnog finansijskog

25

www.nbs.yu26 Eri, D.,2003,Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Beograd, str. 17727 evi, ., 1996, Centralna banka poloaj, organizacija, funkcije, igoja tampa, Beograd, str. 153

39


40/46

sistema mora da preuzme itav niz mera radi zatite integriteta platnog sistema ikontrole rizika.

Poetkom januara 2003. godine realizovan je jedan od najveih sistemskihprojekata u naoj zemlji platni promet je iz Zavoda za obraun i plaanja prenet u

poslovne banke.Za realizaciju takvog projekta u svetu je obino potrebno vie od dve godine

priprema, dok su kod nas te pripreme izvedene za samo pet meseci, bez veihpotekoa u finansijskoj sferi.

Meunarodni monetarni fond je u svom izvetaju iz maja 2003. godine ocenioda je: Prenos platnog prometa iz Zavoda za obraun i plaanja u poslovne banke, u

januaru 2003. godine, vana prekretnica u finansijskom razvoju Srbije. Infrastrukturaplatnog prometa Narodne banke Srbije sada je uporediva sa najboljim centralnimbankama u Evropi. Prelazak na moderan sistem plaanja, koji je obavljen u jednomdanu, bio je neverovatan u tome to je postignut za samo pet meseci priprema.Sektor za platni sistem je novi organizacioni deo Narodne banke Srbije, koji, od 6.

januara 2003. godine, obavlja poslove platnog prometa, a lociran je u Beogradu, uPop-Lukinoj ulici br. 7-9.

Sektor se sastoji iz tri odeljenja: Odeljenja za operativne poslove platnogsistema, Odeljenja za nadgledanje platnog sistema i Odeljenja za metodologiju, razvoji upravljanje rizikom. Novi sistem platnog prometa u celini ispunjava svih desetosnovnih principa poslovanja, koje je, u dokumentu Core Principles for SystemicallyImportant Payment Systems, ustanovila Banka za meunarodna poravnanja (BIS).

Odravanje likvidnosti prema inostranstvu devizne rezerve

Devizne rezerve predstavljaju stranu aktivu koja je pod kontrolom monetarnihvlasti i na raspolaganju monetarnim vlastima za potrebe direktnog finansiranjaneravnotee u bilansu plaanja, indirektnog regulisanja neravnotee putemintervencija na deviznom tritu radi uticaja na devizni kurs i za ostale potrebe.

Devizne rezerve zemlje, izmeu ostalog, slue za obezbeenje meunarodnelikvidnosti zemlje, ostvarivanje kvantitativnih zadataka monetarne politike, kao i zalaki pristup meunarodnim tritima kapitala.

Nivo deviznih rezervi koristi se kao jedan od indikatora kvaliteta ekonomskepolitike i investicione klime, tako da je adekvatan nivo deviznih rezervi vaan i zaodranje poverenja meunarodne javnosti.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije ine:

1. potraivanja Narodne banke Srbije na raunima u inostranstvu;2. hartije od vrednosti kojima raspolae Narodna banka Srbije i koje glase

na inostrane novane jedinice;3. specijalna prava vuenja i rezervna pozicija kod Meunarodnog

monetarnog fonda;

4. zlato i5. efektivni strani novac.

40


41/46

Upravljanje deviznim rezervama zasniva se na Optim (godinjim) iOperativnim (tromesenim) smernicama za upravljanje deviznim rezervama kojedonosi Monetarni odbor Narodne banke Srbije na predlog Investicionog komiteta, kaostalnog radnog tela Narodne banke Srbije. Smernice utvruju investicionu strategiju,valutnu i ronu strukturu deviznih rezervi, sa kojim e bankama Narodna banka Srbije

poslovati, limite plasmana po bankama, kategorije aktive i sl., u skladu sameunarodnim standardima u upravljanju deviznim rezervama.

Organizacija procesa upravljanja deviznim rezervama u Narodnoj banci Srbijeje usklaena sa opteprihvaenom praksom i standardima centralnih banakanajrazvijenijih zemalja.

Devizne rezerve poslovnih banaka ine: efektivni strani novac u trezorimabanaka, devize na raunima u inostranstvu i hartije od vrednosti koje banke imaju usvom portfelju.

Zajedno sa deviznim rezervama Narodne banke Srbije, devizne rezerveposlovnih banaka ine devizne rezerve zemlje u irem smislu i predstavljaju dopunskurezervu likvidnosti za premoavanje neusklaenosti meunarodnih plaanja28.

4.3.6. Ostale funkcije

Centralna banka ima vrlo znaajnu ulogu na mnogim segmentima finansijskogtrita. Pored odreivanja koliine novca u opticaju, odreivanju visine kamatnihstopa, zatim uloge na tritu kapitala i deviznom tritu, ona obavlja i druge razliitekreditne i fiskalne poslove. Zakonska regulativa svake zemlje odreuje delokrug radai ovlaenja centralne banke. Tako, ona moe da upravlja nacionalnim dugom,

pomae pri odravanju likvidnosti drugih uesnika na finansijskim tritima naroito banaka. moe da obavlja selektivno kreditiranje odreenih regiona, sektora ili

privrednih subjekata. Obavlja poslove u vezi kontrole rezervi plemenitih metala,

obezbeuje transparentnost u radu29

:1. Saradnja sa Meunarodnim monetarnim fondom (MMF)

Biva SFRJ je bila jedna od zemalja uesnica Bretonvudske konferencije(1944. godine) i zemalja osnivaa Meunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske

banke. Od svog osnivanja MMF je SFRJ odobrio 12 stand-by aranmana.Najintenzivnija saradnja ostvarena je izmeu 1980. i 1991. godine, kada je SFRJodobreno sedam stand-by aranmana u ukupnoj vrednosti od 3,5 milijardi specijalnih

prava vuenja (od ega je iskorieno 2,7 milijardi). Prvi finansijski aranman sa

28 www.nbs.yu29 Eri, D., 2003,Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Beograd, str. 177-178

41


42/46

MMF-om u iznosu od 9 miliona SAD dolara Jugoslavija je zakljuila 1949. godine, aposlednji u iznosu od 460 miliona specijalnih prava vuenja 16. marta 1990. godine.

Odlukom Odbora izvrnih direktora

Documents

Uloga CB Na Finansijskom Trzistu