Republika Srpska

Univerzitet za poslovne studije Banja Luka

Fakultet za poslovne i finansijske studijeStudijska grupa: Računovodstvo i revizija

Odjeljenje Istočno Sarajevo

Seminarski rad iz predmeta Tržište novca i kapitala

Tema: Centralna banka kao učesnik na tržištu novca

Ime nastavnika/mentora: Kandidat:Prof. dr Jovan Sejmenović Marijana Pantić

Indeks broj: II-1154/09

Istočno Sarajevo, decembar 2010. godine

2

Sadržaj

Uvod....................................................................................................................................3

1. TRŽIŠTE NOVCA..........................................................................................................5

1.1. Pojam tržišta novca...................................................................................................5

1.2. Uloga tržišta novca...................................................................................................7

1.3. Oblici organizacije tržišta novca..............................................................................8

2. UČESNICI NA TRŽIŠTU NOVCA...............................................................................9

2.1. Centralna banka......................................................................................................10

2.2. Depozitno-kreditne institucije – banke...................................................................11

2.3. Nedepozitne finansijske institucije.........................................................................12

3. INSTRUMENTI TRŽIŠTA NOVCA............................................................................13

3.1. Međubankarska kupoprodaja novca.......................................................................13

3.2. Hartije od vrednosti na tržištu novca – predmet bankarskog trgovanja.................14

3.3. Međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi.........................................18

4. BANKARSKI SEKTOR I TRŽIŠTE NOVCA U BiH.................................................19

4.1. Karakteristike bankarskog sektora u BiH...............................................................19

4.2. Uloga CBBiH na tržištu novca...............................................................................20

4.3. Razlozi slabog funkcionisanja tržišta novca u BiH................................................22

4.4. Problem nedostatka referentne kamatne stope na tržištu novca u BiH..................24

Rezime i zaključci..............................................................................................................27

Literatura............................................................................................................................31

Korisne web adrese............................................................................................................32

Prilog 1.: Kratak opis aranžmana valutnog odbora kao principa funkcionisanja CBBiH. 33

Prilog 2. : Izveštaj o sprovođenju monetarne politike CBBiH u 2009. godini..................34

3

Uvod

Osnovni razlog formiranja centralnih banaka u istoriji je potreba države da

prikupi sredstva koja su joj potrebna za pokriće svojih izdataka. Centralna banka je

neprofitna organizacija, što svakako nije slučaj s ostalim bankama. Centralna banka

takođe ne uspostavlja direktne kreditne odnose s nebankarskim sektorom, osim s

državom. Zato se može reći da ne postoje konkurentni odnosi između centralne banke i

drugih banaka.

Centralna banka treba da bude odgovorna za vođenje monetarne politike, a

osnovni ciljevi monetarne politike su: stabilnost cena, ekonomski rast, puna zaposlenost i

stabilan platni bilans.

U pravilu, prednost se daje stabilnosti cena, čime se naglašava značaj stabilnosti

nacionalne valute za ravnotežna privredna kretanja.

S jedne strane strane centralna banka je novčana industrija u meri u kojoj formira

opticajni novac, a s druge strane je bankarska institucija koja upostavlja kredite i

depozitne poslove s bankama, državom i inostranstvom.

Centralna banka je takođe odgovorna za uspostavljanje likvidnosti

makroekonomskog sistema, snabdevajući poslovne banke potrebnim sredstvima i

kreditima. Centralne banke se javljaju kao zajmodavci u krajnjoj instanci (nosioci

zadnjeg utočišta, Lenders of Last Resort – LRL). Ovim se održava osećaj relativne

monetarne stabilnosti i sigurnosti tržišnih sektora. Stoga se u ekonomskim krugovima

smatra da je centralna banka jedna od najznačajnijih institucija u svakoj zemlji.

Centralna banka je isto tako i najvažniji učesnik na tržištu novca. Kako je osnovni

zadatak tržišta novca svakodnevno snabdevanje banaka novcem, kako bi im se osigurala

likvidnost i omogućila tekuća plaćanja njihovih komitenata, Centralna banka se tu

pojavljuje u svojstvu regulatora i pozajmljivača. Drugim rečima, centralna banka na

ovom tržištu interveniše uticajem na kamatne stope i odobravajući kredite za likvidnost

banaka.

4

U Bosni i Hercegovini monetarnu vlast predstavlja Centralna banka Bosne i

Hercegovine (CBBiH) koja se prema Zakonu o CBBiH 1 , ne može uključivati u

operacije na tržištu novca, niti ima funkciju pozajmljivača u krajnjoj instanci i ne

može vršiti kreditiranje ni banaka ni države. Zbog zakonskih ograničenja, CBBiH

nema uticaja ni na formiranje kamatnih stopa na tržištu novca, što u većini zemalja, uz

operacije na otvorenom tržištu, predstavlja značajne instrumente monetarne politike.

Stoga je u ovom radu mnogo više prostora posvećeno tržištu novca kao pojmu i

njegovim karakteriostikama, nego samoj centralnoj banci kao instituciji koja ima važnu

ulogu na ovom tržištu. U Bosni i Hercegovini je tržište novca prilično slabo razvijeno i

banke svoje viškove likvidnosti uglavnom drže na računima kod Centralne banke Bosne i

Hercegovine (CBBiH).

U prve tri glave ovog rada nastoji se, na teorijski način baziran na iskustvima

razvijenih tržišnih ekonomija, opisati pojam, uloga i oblici tržišta novca (prva glava),

učesnici na tržištu novca (druga glava) i instrumenti tržišta novca (treća glava) . U

četvrtoj glavi dat je, na empirijski način i baziran na istraživanjima domaćih finansijskih

institucija, opis razvoja i trenutnog stanja bankarskog sektora i tržišta novca u BiH, s

posebnim osvrtom na mesto i ulogu CBBiH u razvoju tržišta novca u BiH i rtazloge zbog

kojih je tržište novca i dalje slabo razvijeno, pa čak ne postoji ni referentna kamatna

stopa, putem koje bi se uticalo na cenu novca i drugih finansijskih instrumenata na

tržištima u BiH.

1 Zakon o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine dostupan na: http://www.cbbh.ba/index.php?id=14&lang=sr

5

1. TRŽIŠTE NOVCA

1.1. Pojam tržišta novca

Mesto na kome se susreću ponuda i tražnja za kratkoročnim finansijskim

instrumentima jeste tržište novca - jedan od najvažnijih segmenata finansijskog tržišta.

Kratkoročni finansijski instrumenti su oni instrumenti koji dospevaju u roku do jedne

godine i još se nazivaju instrumenti tržišta novca.

Najpre moramo napraviti razliku između tržišta novca i novčanog tržišta.

Novčano tržište se sastoji iz sledećih tržišta:

1. kreditno tržište (tržište kratkoročnih kredita)

2. eskontovano tržište (otkup menice pre roka dospeća)

3. lombardno tržište (trgovanje lombardnim kreditima)

4. primarno tržište kratkoročnih hartija od vrednosti

5. sekundarno tržište kratkoročnih hartija od vrednosti

6. devizno tržište (trgovanje devizama i utvrđivanje deviznog kursa)

7. tržište žiralnog novca (trgovanje depozitnim i žiralnim novcem)

Tržište novca je uži pojam od novčanog tržišta – to je prostor u određenom vremenu

po kome se trguje po unapred utvrđenim pravilima. Ciljevi tržišta novca su:

1. omogućavanje nesmetanog odvijanja aktivnosti svih učesnika

2. obezbeđuje kratkoročne izvore sredstava za likvidnost

3. ostvarivanje ciljeva monetarne i kreditne politike

4. dopunski izvori prihoda se ostvaruju na njemu

5. zaštita od rizika

6

Tržište novca ima jasna i jednoobrazna pravila na kome se posluje na jedinstven način.

Ono je internacionalno, što se ogleda u pridržavanju pravila koja su međunarodno

prihvaćena. Na njemu se posluje po pravilima tržišnih zakona, fer i korektno. Na tržištu

novca se vodi računa o visokoj efikasnosti, tačnosti, preciznosti, ali tu vlada i visoka

finansijska disciplina koja je posledica vrlo strogih i oštrih sankcija za prekršaje.

Tri najvažnije kategorije učesnika na ovim tržištima su:

• Centralna banka

• depozitne finansijske institucije

• posredničke i druge finansijske organizacije

Predmet rada tržišta novca je trgovina novcem, odnosno kupovina i prodaja

kratkoročnih novčanih sredstava i hartija od vrednosti. Ponuda na tržištu novca i

kratkoročnih hartija od vrednosti formira se od strane svih vlasnika ovih efekata koje žele

da ostvare neka prava koja proizilaze iz vlasništva nad njima, dok tražnju formiraju

subjekti koji raspolažu slobodnim novčanim sredstvima koji žele da u vidu određenih

plasmana novca u kratkoročne hartije od vrednosti ostvare određenu dobit koja je iznad

kamatne stope koju bi ostvarili da ova sredstva ulože na štednju kod poslovnih banaka.

Na tržištu novca se obavljaju sledeći poslovi:

1. Poslovi oko dnevnog novca – call money – to su promptne transakcije gde se trguje

dnevnim viškovima žiralnog novca odnosno viškovima likvidnih sredstava. Trgovina

žiralnim novcem se obavlja preko brokera i dilera. Kontakti potencijalnih učesnika se

ostvaruju putem telefona ili posebnih kompjuterskih programa. Slanje dokumentacije i

knjiženje u računovodstvu se obavlja kasnije. Najvažniji dokument koji se ovde javlja je

zaključnica, a sastavlja se na osnovu naloga za kupoprodaju, specifikacije i tiketa.

2. Terminski poslovi, gde se ista trgovina vezuje za određeni period. Ovde se zapravo

radi o pozajmicama koje imaju rok duži od jednog dana, tj. 24 časa, a može biti i 12

meseci.

7

U širem smislu, u tržište novca se često uključuje i devizno tržište (kupovina i prodaja

deviza i valuta). Ciljevi tako definisanog tržišta novca su mnogobrojni, od kojih, kao

najvažnije treba spomenuti:

Obezbeđenje i održavanje optimalne likvidnosti monetarnog i kreditnog sistema

zemlje,

Zadovoljavanje tražnje za novčanim sredstvima, aktera tržišta,

Ostvarivanje dopunskih prihoda banaka i drugih učesnika na njemu.

Osim toga, ovim tržištem se obezbeđuju svi potrebni preduslovi da se, kroz cenu novca i

kratkoročnih hartija od vrednosti koja se formira u procesu funkcionisanja tržišta novca,

uravnotežuje ponuda i tražnja novčanih sredstava kao osnovni postulat stabilnog tržišta i

tržišnog privređivanja.

1.2. Uloga tržišta novca

Tržište novca je visoko specijalizovani oblik finansijskog tržišta, koje ima značajnu ulogu

u vođenju poslovne politike preduzeća, banaka i drugih finansijskih organizacija.

Funkcija tržišta novca je da omogući svakom privednom subjektu da dođe do

kratkoročnih novčanih sedstava koja su mu potrebna za odžanje tekuće likvidnosti, za

robni promet i proizvodnju.

Bez tržišta novca centralna banka ne bi mogla da sprovodi efikasno monetarnu-kreditnu

politiku. Tržište novca omogućava uspešno regulisanje odnosa ponude i tražnje novca i

kratkoročnih hartija od vrednosti, održavanje optimalne likvidnosti svih subjekata i

banaka, bržu cirkulaciju finansijskih sredstava, ostvarivanje ciljeva moneterne i devizne

politike, uspešno sprovođenje kreditne politike banaka, funkcionisanje javnog duga i

politike kreditiranja države, odvijanje bez teškoća i zastoja privredne aktivnosti na

monetarnom planu.

Tome se može dodati i osvarivanje optimalne stope privrednog rasta i stabilnosti ponude,

odnosno cena.

8

1.3. Oblici organizacije tržišta novca

Međubankarsko tržište žiralnog novca i kratkoročnih hartija od vrednosti, koje se u

poslovnom žargonu naziva tržištem novca je najznačajniji segment novčanog tržišta i

predstavlja visoko specijalizovani oblik operacija kupovine i prodaje žiralnog novca i

kratkoročnih hartija od vrednosti.

Tržište novca omogućava da ukupni bankarski sistem (centralna banka i poslovne banke)

deluju na ponudu i tražnju novca – ukupnu i po sektorima. Time monetarna politika i

centralna banka mogu da osiguravaju dinamičan i stabilan ekonomski rast, zadržavanje

stabilnosti novca i likvidnosti ukupnog privrednog sistema. Zapravo, regulišući ponudu i

tražnju novca, kao i cenu novca (kamatu) centralna banka u osnovi reguliše konjuturu.

U savremenim tržišnim ekonomijama egzistiraju tri osnovna oblika organizacije tržišta

novca, i to:

Institucionalizovano tržište novca, kao posebna, posrednička finansijska

institucija koja se pojavljuje i pod nazivom „tržište novca“, „berza novca“,

Neinstitucionalizovano tržište novca, i

Mešovito tržište novca koje se javlja kao kombinacija institucionalizovanih

(legalnih) i neinstitucionalizovanih (ilegalnih) trgovanja likvidnim novčanim

sredstvima.

Institucionalizovano tržište novca ili takozvano centralizovano tržište novca predstavlja

posebnu posredničku finansijsku organizaciju koja radi u svoje ime i sve transakcije za

račun svojih komitenata na tržištu novaca.

Pogodnost ovog oblika tržišta je u tome što se ponuda itražnja novca koncentrisane na

jednom mestu u određeno vreme, ššto olakšava proces trgovanja i efikasnije i realnije

odrežuje kamatnu stopu kao cenu ponuđenog novca na tržištu.

9

Nedostatak ovog oblika tržišta je što je njegova likvidnost manja u odnosu na druge

tipove i ne postoji potpuna konkurencija na strani ponude i potražnje.

Institucionalizovano tržište novca, je karakteristično za prelazak pojedinih privrednih

sistema na tržišni način privređivanja i regulacije privrednih aktivnosti.

Neinstitucionalizovano tržište novca često se naziva i slobodno ili otvoreno tržište

novca jer se na njemu pojavljuju svi privredni subjekti koji žele trgovati novčanim

likvidnim sredstvima.

Karakteristika ovog tržišta je da je stepen konkurencije veći od intitucionalizovanih

tržišta ali su u visokoj meri zastupljeni špekulativno-manipulativni poslovi u vezi sa

očekivanom kamatnom stopom, deviznim kursom, stopom inflacije i dr.

Ova vrsta tržišta je karakteristična za krizne i predkrizne situacije, odnosno za vreme

privredne i političke nestabilnosti. Zbog nemogućnosti da ga efikasno kontrolišu

monetarne vlasti nastoje da administrativnim i drugim merama ograniče ili potpuno

eliminišu dejstvo ovog oblika organizovanja novčanog tržišta.

Mešovito tržište novca je rezultat nastojanja industrijski najrazvijenijih zemalja da

stvore tržište novca koje bi predstavljali kombinaciju pozitivnih elemenata dva

predhodno prezentovana oblika organizovanja tržišta novca. Tržište novca u ovim

zemljama je neinstitucionalizovano ali u isto vreme i centralizovano od strane

najvažnijeg i najjačeg učesnika na njemu, od strane centralne banke.

2. UČESNICI NA TRŽIŠTU NOVCA

Učesnike na finansijskim tržištima – tržištu novca predstavljaju finansijske institucije i

finansijski posrednici.

Neke finansijske institucije nastale su pre finansijskih tržišta kao što su: banke i

štedionice, a neke su njegova tvorevina kao što su: osiguravajuće organizacije, penzioni

fondovi i investicione kompanije.

Možda je najprikladnija klasifikacija finansijskih institucija na sledeće:

10

centralna banka

depozitne finansijske institucije

nedepozitne finansijske institucije

berze

berzanski posrednici

2.1. Centralna banka

Centralna banka ima poseban značaj jer u svojstvu monetarne vlasti vrši regulativnu

ulogu na finansijskom tržištu posebno na tržištu novca gde određuje nivo novčane mase i

kamatnih stopa, jer vrši zaštitu učesnika na tržištu novca a doprinosi razvoju finansijskog

tržišta emitovanjem hartija od vrednosti i operacijama na otvorenom tržištu.

Centralna banka ima sledeće funkcije i zadatke:

• emisija novčanica, novca i kredita održavajući potrebnu količinu novca u opticaju i

reguliše visinu kamatnih stopa na finansijskom tržištu

• sprovođenje mera kreditno monetarne politike i to putem instrumenata

• eskontna politika se sastoji u određivanju visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje

kredita (visinu i rok trajanja)

• operacije na otvorenom tržištu se sastoje u kupovini ili prodaji različitih hartija od

vrednosti čime se ostvaruju određeni ciljevi. NBS kupuje hartije od vrednosti kada želi da

poveća likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal, čime se i povećava nivo novčane

mase, dakle primena ekspanzivne monetarno kreditne politike i obrnuto prodaje hartije od

vrednosti (HOV) u slučaju restriktivne monetarno kreditne politike.

• politika obaveznih rezervi čija je suština u utvrđivanju osnovice i stopi za izdvajanje iz

depozitnih potencijala banaka u korist obaveznih rezervi kod centralne banke.

• politikom aktiviranja ili dezaktiviranja depozita centralna banka reguliše nivo novčane

mase

11

• održavanje spoljne solventnosti centralna banka se angažuje na ostvarenju ciljeva

devizne politike kao što su: međunarodna solventnost države, stabilan devizni kurs,

otplata dugova, nesmetano obavljanje platnog prometa idr.

• određene poslove za račun države kao što su razni kreditni i fiskalni poslovi a kada su

zakonom stavljeni u nadležnost centeralne banke.

• i druge kao sto su selektivno kreditiranje privrednih subjekata, kontrola rada banaka i

drugih institucija, održavanje rezervi plemenitih materijala (zlatna politika)

2.2. Depozitno-kreditne institucije – banke

Banka je institucija koja prikuplja slobodna novčana sredstva (depozite), odobrava

kredite, i obezbeđuje transakcioni novac (plaćanja). Do sredstava dolaze prikupljanjem

različitih vrsta depozita, po viđenju, na osnovu tekućih i žiro računa oročenih i slično. Ali

to mogu biti i sopstvena sredstva kao i kreditni izvori kojima banke raspolažu. Zatim ta

sredstva koriste za odobravanje različitih kredita.

Banke se dele na :

• Poslovne koje obavljaju kratkoročne i dugoročne bankarske funkcije sopstvenim

finansijskim sredstvima a mogu biti vlasnici ili suvlasnici preduzeća preko čijeg profita

uvećavaju svoj kapital

• Komercijalne sbanke su ovlašćene da drže to jest kreiraju depozite po viđenju koji

posredno služe kao sredstva plaćanja, a obavljaju i kreditnu funkciju

• Investicione banke posluju sa hartijama od vrednosti (HOV) što im daje mogućnost

bavljena širim krugom poslova kao emisiju HOV, otkup i distribuciju, trgovinu HOV,

restruktuiranje preduzeća, promena vlasničke strukture, konsalting i dr.

• Univerzalne banke koje obavljaju sve osnovne bankarske funkcije obezbeđenja plaćanja

depozitne funkcije, kreditne funkcije i operacije HOV-a

12

2.3. Nedepozitne finansijske institucije

Nedepozitne finansijske institucije ne dolaze do sredstava prikupljanjem depozita već na

druge načine.

Među nedepozitne finansijske institucije svrstavaju se:

A. • Ugovorne finansijske institucije koje do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi,

preko periodičnih uplata u određenim vremenskim intervalima.

B. Investicioni fondovi

C. Ostale finansijske institucije

Ugovorne finansijske institucije su:

osiguravajuće organizacije, koje predstavljaju finansijske institucije koje za

utvrđenu naknadu (premiju) obezbeđuju isplatu ugovorene sume ukoliko se desi

određeni osigurani slučaj. Dakle one kreiraju i prodaju svoje obaveze u obliku

polise životnog osiguranja i raznih vrsta rizika i time prikupljaju finansijsku

štednju, koju zatim u obliku kredita daju drugim fininansijskim institucijama i od

njih kupuju obveznice, zapise, akcije i sl. čime transformisu fininansijsku štednju

do deficitnih ekonomskih jedinica. Ako nisu u mogućnosti da pokriju veliki obim

potencijalne štete pribegavaju koosiguranju ili reosiguranju (npr. Londonski

Lloyds)

penzioni fondovi, koji do sredstava dolaze iz uplata doprinosa zaposlenih

poslodavaca obezbeđujući pojedincima sigurnost po završetku radnog veka i

transferišu ih do deficitnih ekonomskih jedinica slično kao i osiguravajuća

društva. Penzioni fondovi raspolažu znatnim finansijskim sredstvima.

Investicioni fondovi su profesionalno vođene finanasijske institucije koje mobilišu

kapital više pojedinaca radi ulaganja u skup HOV različitih emitenata. Imaju poseban

oblik pasive jer je ona skoro u celini sastavljena od akcija investitora tako da se njihov

13

rizik poslovanja kao posrednika direktno prenosi na investitora. Korišćeni su kao

značajna poluga privatizacije privrede u bivšim socijalistickim zemljama.

Ostale finansijske institucije nalaze se u prostoru između izvornih vlasnika finansijske

štednje i krajnjih korisnika kao što su: razne finansijske kompanije koje do sredstava

dolaze emisijom svojih HOV ili uzimanjem kredita od komercijalnih banaka i investiraju

ih u obveznice i akcije preduzeća ili kreditiraju preduzeća i fizička lica.

3. INSTRUMENTI TRŽIŠTA NOVCA

Na tržištu novca predmet kupoprodaje su dnevni i terminski novac, hartije od vrednosti,

emitovane od strane centralne banke ili drugih subjekata kojima pozitivno pravo daje

takvu mogućnost i viškovi obaveznih rezervi poslovnih banaka. Što je ekonimkja izemlje

razvijenija, razvijenije je i tržipte novca, te su time i instrumenti tržišta novca raznovrsniji

i brojniji. Na razvijenom tržištu u razvijenim privredama koriste se razni instrumenti u

trgovini hartijama od vrednosti koji nisu poznati, niti zakonskim aktima tretirani u našoj

zemlji, niti naše finansijske institucije imaju iskustva u operacijama te vrste.

Najznačajniji instrumenti tržišta novca su :

• Međubankarska kupoprodaja novca

• Kratkoročne hartije od vrednosti

• Međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi

3.1. Međubankarska kupoprodaja novca

U dnevnim poslovanjima poslovnih banaka pojavljuju se na saldu njihovog dnevnog

poslovanja viškovi i manjkovi. Novac se na organizovanom ili neorganizovanom tržištu

novca pozajmljuje radi održavanja likvidnosti banaka, i drugih finansijskih institucija ,

kako u kratkim vremenskim intervalima npr. dnevna poslovanja tako i na određene

vremenske intervale. Zato i možemo razlikovati dnevni odnosno noćni novac jer se

14

transakcije obavljaju često tokom noći , i razlikujemo terminski novac koji se posuđuje

radi održavanja likvidnosti u dužem vremenskom intervalu. Taj interval može biti od

jednog do tri meseca a najduže do godine dana. Iz tih razloga i razlikujemo poslove

kupoprodaje dnevnog i kupoprodaje terminskog novca.

U vezi dnevnog poslovanja na tržištu novca poznajemo žiralni novac koji za predmet

poslovanja ima trenutni višak likvidnih sredstava koje poslovna banka kao učesnik na

tržištu novca ponudi drugim bankama najčešće na rok od jednog dana ili po

astronomskom računanju vremena, na rok od 24 časa koji teče od trenutka kada

zajmoprimac dobije na račun novac od zajmodavca. Žiralni novac se pozajmljuje i na

duže rokove, ali obično ne duže od 30 dana.

Postavlja se pitanje mehanizama odobravanja zajmova na tako kratko vreme i za kratko

vreme. U tom pogledu nove tehologije i brza komunikacija između banaka omogućavaju

brzo prebacivanje novca sa jednog na drugi tekući račun. Moramo znati i da između

banaka postoje dobri odnosi koji se zasnivaju na poverenju i baš iz tog razloga u praksi

postoje i tzv. „telefonski zajmovi” koji su nekada bili osnovni instrument, mada danas

zbog sigurnosti prometa postoje razni alternativni mehanizmi u vidu vrednosnih papira

koji donekle formalizuju tj. učvršćuju takav postupak.

Moramo reći i to da ovaj vid zajmova prati i nešto viša kamata nego što je to kamatna

stopa na blagajničke zapise, u cilju stimulisanja ovakvih zajmova, zarad održavanja

likvidnosti učesnika na tržištu. To pravilo ne važi baš uvek, budući da povoljne

ekonomsko političke situacije jesu stimulans pozajmice koje održavaju likvidnost u

kratkim vremenskim intervalima. Od toga zapravo i zavisi kamatna stopa koja je dakle

direktno uslovljena ponudom i tražnjom novčane mase ali i inflacijom.

3.2. Hartije od vrednosti na tržištu novca – predmet bankarskog trgovanja

S obzirom na emitenta, sve kratkoročne hartije od vrednosti možemo svrstati u tri

osnovne grupe:

15

Hartije od vrednosti države ili posebnih paradržavnih institucija (državne

obveznice, državne menice i državni blagajnički zapisi),

Hartije od vrednosti centralne banke (blagajnički zapisi) i

Hartije od vrednosti privrednih preduzeća, drugih firmi ili privatnih lica, koje

su akceptirane od strane ovlašćenih finansijskih institucija (bankarski akcepti i

privatne diskontne hartije raznih vrsta).

Kratkoročne državne obveznice

Kratkoročna državna obveznica (Treasury bills) je obligaciona hartija od vrednosti kojom

se emitent obavezuje da će u određenom roku imaocu obveznice vretiti iznos naznačen na

obveznici uvećan za kamatni prihod. Izdaju se sa rokom dospeća od 1,3,6 i 12 meseci, I

imaju obeležja diskontnih kratkoročnih finansijskih instrumenata.

Obveznice se prodaju na aukcijama koju organizuje centralna banka ili druga finansijska

institucija koju ovlasti država. Kamatna stopa na ove obveznice predstavlja regulatornu

kamatnu stopu na tržištu jer su kamate na ostale hartije na tržištu uslovljene ovom

kamatnom stopom.

Blagajnički zapisi

Blagajnički zapisi su kratkoročne hartije od vrednosti koji glase na određeni novčani

iznos deponovan u banci, sa rokom dospeća kraćim od godinu dana. Emitenti ovih hartija

od vrednosti su država, centralna banka, poslovne banke i druge finansijske organizacije.

Blagajnički zapis je jedan od osnovnih instrumenata preko koga centralna banka vrši

operacije na „otvorenom tržištu”. Kada centralna banka emituje i prodaje blagajničke

zapise ona time prikupllja slobodna novčana sredstva I smanjuje količinu novca u

opticaju.

16

Komercijalni zapisi

Komercijalni zapisi su dužnički vrednosni papiri koje izdaju preduzeća u svrhu

pribavljanja kratkoročnih sredstava, radi obezbeđenja likvidnosti u uslovima poremećaja

u prilivima i odlivima sredstava.

Po svojim karakteristikama i nameni, komercijalni zapisi su gotovo identični sa

kratkoročnim obveznicama. Kratkoročno finansiranje nesklada u tokovima gotovine

(engl. cash-flow) preduzeća mogu ostvariti na direktan i/li indirektan način.

Preduzeća do kratkoročnih sredstava dolaze direktno tako što emituju komercijalne

zapise ili kratkoročne obveznice preduzeća. Ukoliko preduzeća uzmu kredit od poslovnih

banaka, onda je reč o indirektnom finansiranju.

Kamatne stope koje nose komercijalni zapisi su na najvišem nivou od svih hartija (kod

nas i kreću se između 0,5 i 3,5% na mesečnom nivou), što direktno zavisi od kredibiliteta

i boniteta kompanije koja ih izdaje, a rokovi na koje se te hartije emituju su najčešće 180

dana.

Emisijom komercijalnih zapisa preduzeća supstituišu kratkoročne kredite banaka,

pribavljajući tako jeftinija sredsvta, jer su kamatne stope na kratkoročne kredite banaka

više od kamatnih stopa na komercijalne zapise jer sadrže i troškove finansijskog

posredovanja.Sa stanovišta investitora, ulaganje u komercijalne zapise nose povećan

kreditni rizik, ali se on kompenzira višom kamatnom stopom u odnosu na kamatu

kratkoročne državne obveznice.

Bankarska potvrda o depozitu – depozitni certifikat

Bankarska potvrda o depozitu nazivamo jos i depozitni certifikat, od svih tržišnih

instrumenata on je najmlađi, prvi put se javio 1960 godine emitovan od strane američkih

poslovnih banaka. Bankarska potvrda o depozitu je tipičan vrednosni papir koji izdaje

poslovna banka.

Bankarska potvda o depozitu je dakle isprava kojom se potvrđuje da je novčani iznos,

označen na certifikatu deponovan kod banke na određen rok i po utvrđenoj kamatnoj

stopi. Taj rok može biti 7 dana, ali i duže od tri do dvanaest meseci.

17

Deponovanje novčanih sredstava rezervisano je kako za pravna tako i za fizička lica koja

oročavaju sredstva kod poslovne banke, i depozitni sertifikat glasi na okrugle sume.

Svrha depozitnog certifikata leži u mogućnosti mobilizacije i upotrebe novčanih

sredstava i pre roka na koji su oročeni. Ulagač novčanih sredstava deo mase želi da

povrati i upotrebi pre roka na koji su oročena, to se postiže posredstvom depozitnog

certifikata koji se kao vrednosni papir prodaje na sekundarnom tržištu novca uz određeni

diskont. Time se ne dira u depozitni novac uz zadržavanje kamate na oročeni iznos.

Zadržavanjem depozita i produženjem njihovog oročenog roka, banke raspolažu većim

mogućnostima pružanja kredita. Cilj koji se postiže je lako prenošenje depozita sa jednog

na drugi subjekt, viši stepen likvidnosti, viša kamtne stopa na depozite. Depozitni

certifikat dakle pruža mogućnosti ranijeg povratka sredstava zadržavanje visokog stepena

likvidnosti ali i pravo na kamatu.

Bankarski akcept

Bankarski akcept je tipičan kratkoročni vrednosni papir komercijalnog tipa koji pod

uslovima propisanim od strane centralne banke može biti predmet trgovanja na tržištu

novca. Bankarski akcept je zapravo poslovna menica na koju banka stavlja akcept, potpis

ovlašćenog lica i obećanje da će imaocu poslovne menice isplatiti sumu na njoj označenu

o dospelosti. Prenosivost bankarskog akcepta je glavna osobina ovog vrednosnog papira

sve do roka dospeća i poslednji imalac vrednosne isprave ima pravo na isplatu. Zbog

svojih osobina bankarski akcept se najčešće koristi u unutrašnjem i spoljnotrgovinskom

prometu, sa najčešćim rokom dospelosti od 30 do 90 dana. Kamata na koju kupac ima

pravo sastoji se iz dva dela jedan je iznos koji prodavac daje kupcu na ime bankarskih

troškova dok je drugi deo čist diskont. Poslovna banka kada akceptira menicu i

reeskontuje je kod centralne banke, ona tada dobija novčana sredstva u visini

diskontovane nominalne vrednosti kojom kreditira svog komintenta do roka dospeća.

Kada dođe taj rok banka otkupljuje bankarski akcept od donosioca i zadužuje račun svog

komitenta.

Prenošenje bankarskog akcepta se obavlja indosamentom ili cesijom. Poslovna menica na

koju banka dodaje svoj akcept mora imati sledeće bitne sastojke: oznaka da je menica,

18

neopziva naredba da se isplati određena suma, naznačenje osobe ili pravnog subjekta koji

treba da izvrši plaćanje, rok dospeća,mesto isplate, potpis izdavaoca, oznaka akcepta,

potpis akceptanta, oznaka i elementi trgovačke transakcije.

Za razliku od eskontnog kredita, bankarskim akceptom banka ne daje svom komitentu

ništa već njegov dug pretvara u sopstveni koji će isplatiti o dospelosti menice koju je

izdao njen komitent, zatim se bankarski akcept kupuje i prodaje kao vrednosni papir na

tržištu novca.

3.3. Međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi

Centralna banka je vodeća ustanova kreditno monetarnog sistema čija je osnovna uloga

da osigura nesmetano funkcionisanje bankarsko-finansijskog sistema. Njena osnovna

uloga je dakle da kontroliše količinu novca u opticaju u cilju održavanja niske kamatne

stope i nastanak ostalih negativnih pojava.

Jedan od mehanizama vođenja kreditno-monetarne politike je i sam odnos centralne

banke i poslovnih banaka, da bi poslovne banke obvaljale svoju delatnost nužan

preduslov je da polože obavezna novčana sredstva kod centralne banke čime se centralna

banka obezbeđuje u mogućnosti kontrole novčane mase i kredtitnog potencijala

poslovnih banaka ali i agregatne novčane tražnje.

Stopa obveznih rezervi je promenljiva, mogućnost njenog utvrđivanja ima centralna

banka po sili zakona a na osnovu materijalnih činilaca u društvu. Ako u privredi postoje

neusklađenosti tj. inflatorni skok ili tendencija njenog rasta centralna banka podiže stopu

obaveznih rezervi, onemogućuje povećanje kreditnih aranžmana jer oni u tim situacijama

stvaraju nerealnu kupovnu moć, i time usklađuje proizvodno-robne sa kupovnim

fondovima. Stopa obveznih rezervi može se odrediti jedinstveno a može i diferencirano

(zavisno od ročnosti pojedinih stavki u delu aktive banke koji predstavlja osnovicu za

obračun obavezne rezerve). Odnos u međubankarskom sektoru nastaje kao potreba za

održavanjem likvidnosti, naime manjak novčane mase koja nastaje usled poslovanja

nužno dovodi do nelikvidnosti tog subjekta, ali i sa druge strane neki subjekti ostvaruju

19

višak obveznih rezervi kod centralne banke. Dovodeći ta dva subjekta u odnos pomenute

oscilacije se ublažavaju.

Odnosi interbankarskog sektora se javljaju kada je reč kako o dnevnim, nedeljnim ali i

neskladnosti na duže rokove. Od tih faktora i zavisi koju će formu imati tržišni

instrument. Jedna poslovna banka dakle može biti kako zajmodavac tako i zajmoprimac,

sve ove transakcije prati i kamatna stopa na date iznose koja zavisi od trenutnih

ekonomskih ali i političkih momenata.

Zarad lakših obavljanja ovih operacija na tržištu se javljaju i posredničke brokerske i

slične firme dovodeći u vezu banku sa viškom i onu sa nedostatkom sredstava. Ovakvi

oblici poslovanja najrazvijeniji oblik dobili su u SAD gde ovo tržište nosi naziv ''federal

funds market''.

4. BANKARSKI SEKTOR I TRŽIŠTE NOVCA U BiH

4.1. Karakteristike bankarskog sektora u BiH

Bankarski sistem BiH sačinjavaju uglavnom banke koje se nalaze u većinskom vlasništvu

banaka koje posluju u više zemalja Evropske unije i Balkana, te stoga one po

međunarodnim standardima moraju biti stabilne finansijske institucije. Za razliku od

svojih majki, banke u BiH nude mnogo užu paletu usluga stanovništvu i preduzećima.

Naime, jedna prosečna banka svojim klijentima u EU nudi preko dve stotine bankarskih

usluga, dok banke u BiH, koje su uglavnom u većinskom vlasništvu evropskih banaka, za

sada našim građanima i preduzećima mogu ponuditi tekući račun, kredit, garanciju,

akreditiv...tj. usluge koje su našim građanima poznate već pedesetak godina.

Strane banke ušle su na bh. tržište, generalno posmatrano, zbog mogućnosti da ostvare

visoke profite, odnosno ekstraprofite, naročito u početnoj fazi u kojoj je postojala glad za

kreditima, kako kod stanovništva, tako i kod i preduzeća. Reč je, inače, o procesu koji je

već viđen u mnogim zemljama centralne i istočne Evrope, na početku tranzicije.

Odgovornost za to što se bh. tržište sasvim otvorilo za strane banke, a da prethodno nije

20

utvrđena nikakva strategija razvoja bankarskog sektora u kome bi značajnu ulogu imale i

domaće banke, snose predstavnici izvršne i monetarne vlasti koji su sejali iluziju da će

rastuća konkurencija izazvati opadanje kamatnih stopa. Svima je jasno da se to još uvek

nije desilo.

Zbog visokog kreditnog rizika, ali i zbog oštrih pravila po pitanju valutne i ročne

usklađenosti svojih aktiva i pasiva (koja nameću agencije za superviziju banaka), kao i

zbog potrebe da drže izuzetno visoku likvidnost banke će i dalje višak likvidnosti

usmeravati pre svega na račun rezervi kod CBBiH, tako da će sredstva rezervi i dalje biti

znatno iznad obaveznog nivoa.

Sa druge strane, primena pomenutih strogih pravila, u pogledu ročne i devizne

usklađenosti sredstava i izvora komercijalnih banaka, uslovila je da banke u BiH u

značajnoj meri oslanjanju na finansiranje iz inostranstva. Konkretno, kratka ročnost

lokalnih depozita ograničava njihovu ulogu u finansiranju rasta obima kreditiranja. Banke

imaju portfolije zajmova sa dugom ročnošću, tako da se moraju oslanjati na strano

finansiranje s dugim rokovima kako bi bile u skladu sa zahtjevima za usklađivanje

ročnosti. Banke u stranom vlasništvu, koje imaju dominantu ulogu na domaćem

bankarskom tržištu, za finansiranje kreditne ekspanzije vršile su pozajmljivanje sredstava

na finansijskim tržištima eura. Stoga, globalna kretanja na finansijskim tržištima

(naročito u euro zoni) imale su prije pojave globalne finansijske i ekonomske krize

određeni uticaj na kretanja na tržištu novca u BiH.

4.2. Uloga CBBiH na tržištu novca

U BiH je Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH) nosilac monetarne politike.

Monetarna politika u BiH sprovodi se po aranžmanu valutnog odbora, te zbog toga

CBBiH ne obavlja operacije na otvorenom tržištu i primjenjuje ograničene instrumente

monetarne politike, tj. obavezne rezerve (više o tome u Prilogu broj 1. na kraju rada).

CBBiH, takođe, ne vrši kreditiranje banaka, tako da ne može direktno uticati na cenu

bankarskih resursa putem regulacije referentne kamatne stope po kojoj centralne banke

21

komercijalnim bankama obezbjeđuju dodatna finansijska sredstva, a samim tim ni na

kamatne stope na kredite koje odobravaju komercijalne banke. Najveći dio finansijskog

posredovanja u BiH obavlja se putem bankarskog sektora, tako da cenu novca pretežno

determinišu same komercijalne banke u vidu visine kamatnih stopa na kredite koje banke

odobravaju komitentima. Uloga CBBiH, osim određivanja osnovice i stope obaveznih

rezervi, svodi se na održavanje sistema elektronskog međubankarskog tržišta žiralnog i

gotovog novca koje je postalo operativno početkom 2008. godine2. Od početka 2008.

godine u CBBiH postoji platforma na kojoj sve komercijalne banke i njihove filijale, na

dnevnoj osnovi mogu ponuditi svoje viškove i prijaviti potrebe. Na taj način banke

međusobno mogu posuđivati i žiralni i gotov novac, a to se zatvara putem računa rezervi

u CBBiH. Ovo predstavlja prvi korak ka formiranju formalnog tržišta novca u BiH i na

taj način su rešeni problem prevoza i sigurnosti novca, i smanjeni troškovi.

Visina obavezne rezerve direktno utiče na vrednost resursa. Sa većom obaveznom

rezervom bankarski resursi poskupljuju, jer su obavezne rezerve sredstva na koja je

prinos mali (ili čak u nekim zemljama nula). CBBiH je u nekoliko navrata izvršila

povećanje stope obavezne rezerve da bi obuzdala nekontrolisani kreditni rast, a kasnije

snižavala da bi se bankama u BiH oslobodio deo sredstava koja mogu biti iskorištena za

finansiranje realnog sektora.

Naime, od oktobra 2008. godine, kada su komercijalne banke, zbog podizanja depozita,

bile pod izvesnim pritiskom, CBBiH je, kao odgovor na ispoljavanje efekata globalne

finansijske krize u bankarskom sektoru u BiH, preduzela nekoliko mera u prvacu

smanjenja osnovice i stope obavezne rezerve banaka u BiH. Prvo je u oktobru 2008.

smanjena stopa obavezne rezerve sa 18% na 14%. Potom su u novembru 2008. iz

osnovice za obračun obavezne rezerve izuzete sve nove kreditne linije koje su

komercijalne banke povlačile iz inostranstva. Nakon toga, u januaru 2009. uvedena je

diferencirana stopa obavezne rezerve prema kojoj je stopa obavezne rezerve na depozite

oročene na period duži od jedne godine smanjena sa 14% na 10%, a stopa obavezne

rezerve na depozite koji ulaze u osnovicu za obračun obavezne rezerve, a čija je ročnost

2 Intervju sa Guvernerom CBBiH dr Kozarićem, http://www.seebiz.net/financije/bankarstvo-i-osiguranje/centralna-banka-bih-15-januara-trziste-ziralnog-i-gotovog-novca-

22

do jedne godine, ostala je 14%.3 Poslednja izmena u tom smislu je učinjena u aprilu 2009.

godine kada je stopa obavezne rezerve na depozite oročene na period duži od jedne

godine smanjena sa 10% na 7%, čime se nastojalo osloboditi bankama oko 262 miliona

KM4. Osim toga, iz osnovice za obračun obavezne rezerve isključeni su depoziti vlada

namijenjeni za razvojne programe.

U osnovi ovih mera je nastojanje CBBiH da omogući bankarskom sektoru u kriznim

uslovima da lakše održava svoju likvidnost i da podstakne komercijalne banke da,

oslobađanjem dela obaveznih rezervi, usmere ta sredstva na izdašnije finansiranje realnog

sektora, tj. da omoguće bankama veći potencijal za kreditne aktivnosti, te investiranje na

duži period, a u interesu podrške razvoju privrede.

Međutim, efekti tih smanjenja, kao i ranijih povećanja stope obavezne rezerve nisu bitno

uticali na vrednost resursa, jer je očito da bankarski sistem raspolaže sa vrlo visokom

likvidnošću, budući da banke u pravilu drže znatno više sredstava na svojim računima

nego što je nivo obavezne rezerve (više o tome u Prilogu broj 2. na kraju rada).

Kao potvrdu te konstatacije, raspoloživi podaci ukazuju da je uprkos svim merama

CBBiH godine došlo do smanjenja kreditne aktivnosti komercijalnih banaka u toku 2009.

godine. Opšta je procena da su na to uticali otežani uslovi pribavljanja depozita u

uslovima finansijske krize, ali isto tako i procena kreditnih rizika od strane komercijalnih

banaka koje posluju u BiH, što je determinisalo obim njihove kreditne aktivnosti. Takav

razvoj događaja u aktuelnim kriznim uslovima nije dobar i ne doprinosi održavanju nivoa

proizvodnje u realnom sektoru i očuvanju radnih mjesta.

4.3. Razlozi slabog funkcionisanja tržišta novca u BiH

Osim što se Centralna banka Bosne i Hercegovine ne može uključivati u operacije

na tržištu novca, neke od razloga nedovoljne razvijenosti i slabog funkcionisanja tržišta

novca u BiH predstavljaju postojeća zakonska regulativa koju sačinjavaju entitetski

zakoni o vrijednosnim papirima, zakoni o bankama, te odluke entitetskih agencija za

3 Saopštenje za javnost CBBiH, http://www.cbbh.ba/index.php?id=603&lang=bs 4 Saopštenje za javnost CBBiH, http://www.cbbh.ba/index.php?id=611&lang=bs

23

bankarstvo o upravljanju rizicima u bankarstvu. Navedena pravna legislativa

predstavljaju ozbiljnu barijeru razvoju tržišta novca budući da su ili nedorečeni (posebno

zakoni o vrednosnim papirima), ili su neusklađeni (zakoni o vrednosnim papirima i

zakoni o bankama), ili su nerazrađeni (ne postoje podzakonski akti koji bi nadomestili

nepreciznosti zakona), ili su suviše rigidni.

Prema jednoj anketi menadžera banaka u BiH koju je Ekonomski Institut

Sarajevo, uz pomoć USAID-a proveo 2004. godine5 bankari jednom od najvećih

prepreka u razvoju tržišta novca i bankarskog poslovanja uopšte na području BiH

smatraju vrlo rigorozne kriterije agencija za bankarstvo o upravljanju rizicima likvidnosti

i deviznim rizicima. Odluke o minimalnim standardima za upravljanje likvidnošću

praktično onemogućavaju ročnu transformaciju depozita po viđenju i depozita vrlo

kratkog roka u kratkoročne plasmane sa rokovima dospeća dužim od rokova koje

diktiraju depoziti. Posledica je da banke ukupan depozitni potencijal rokova dospijeća do

90 dana plasiraju na iste rokove. Preko 90% depozita dospijeća do 180 dana banke

moraju plasirati kratkoročno, a najčešće u inostranim bankama ili kod CBBiH.

Na razvoj međubankarskog tržišta, kao jednog od segmenata tržišta novca,

negativno utiče postojeća odredba u Odluci o minimalnim standardima za upravljanjem

kapitalom i adekvatnošću kapitala, kojom je određeno da se međubankarskim

pozajmicama dodeljuje ponder za preračunavanje rizikom ponderisane aktive od 50%.

Takođe, računovodstveni standardi u bankarskom poslovanju nisu precizno definisani,

što banakarske službenike dovodi u situaciju da sami tumače standarde. Tumačenje

standarda bez jasnih uputa banke može dovesti u situaciju da im prilikom revizije

finansijskih izvještaja pojedine knjižene stavke i sistematizacija aktive ne bude revizijom

priznata, što može naknadno ugroziti finansijske rezultate banaka.

5 Anketa menadžera komercijalnih banaka u BiH provedena je u periodu juli-avgust 2004. godine. Upitnik je bio distribuiran sljedećima bankama: Raiffeisen bank dd Sarajevo, UniCredit-Zagrebacka banka BH, Hypo Vereisbank - Central Profit banka Sarajevo, Hypo Alpe Adria Bank dd Mostar, Volksbank BH dd Sarajevo, Turkish Ziraat bank dd Sarajevo, ProCredit Bank dd Sarajevo, ABS banka dd Sarajevo, Commercebank dd Sarajevo, Vakufska banka dd Sarajevo, Bosna Bank International, UPI banka dd Sarajevo, Nova banka ad Bijeljina, Nova banjalučka banka ad Banja Luka i Hypo Alpe Adria Banka ad Banja Luka. Od navedenih banaka odgovore na pitanja dalo je 11 banaka. Rezultati Ankete nisu eksplicitno objavljeni. Više o tome može se naći na: http://www.eis.ba/site/images/publikacije/razvoj%20trzista%20novca%20u%20bih.pdf .

24

4.4. Problem nedostatka referentne kamatne stope na tržištu novca u BiH

Činjenica je da Bosna i Hercegovina još nema utvrđenu referentnu kamatnu stopu koja je

veoma važna za tržište novca i bankarski sektor.

Pojam referentne kamatne stope na tržištu novca može se shvatiti na dva načina:

referentna kamatna stopa koju određuju centralne banke kao jedan od instrumenata

njihove monetarne politike i referentna kamatna stopa koja se formira na

međubankarskom novčanom tržištu kao prosečna međubankarska kamatna stopa.

Kada je u pitanju Centralna banka BiH i aranžman u kojem ona funkcioniše, nema

mogućnosti i prostora za korištenje referentne kamatne stope u prvom pomenutom

značenju. Valutni odbor, kao model po kojem funkcioniše Centralna banka BiH,

podrazumeva i dozvoljava samo jedan instrument monetarne politike – obaveznu rezervu.

Dakle, referentna kamatna stopa kao instrument monetarne politike, u ovom aranžmanu

nije moguća i ona zaista ne postoji, iako postoje pretpostavke za njeno utvrđivanje.

Naime, u Centralnoj banci BiH je uspostavljena odgovarajuća platforma za

međubankarske novčane transakcije. To je, ustvari, elektronsko međubankarsko tržište

novca koje ima tri segmenta i omogućava međubankarsku trgovinu u realnom vremenu,

depozitima u konvertibilnim markama, deviznim sredstvima i gotovim novcem.

Ova platforma instalirana je i u komercijalnim bankama u BiH početkom 2008. godine.

Prema tome, postoji tehnička pretpostavka za funkcionisanje međubankarskog novčanog

tržišta. Korištenje ovih mogućnosti je na principu dobrovoljnosti, a to znači da ukoliko

banke imaju potrebu za međusobnim transakcijama, vezano za depozite, devizna

sredstva, ili za gotov novac, one to mogu raditi posredstvom te platforme, odnosno

odnosno elektronskog tržišta novca. Sa druge strane, banke su obavezne da koriste takav

način trgovanja za transakcije kupoprodaje konvertibilne marke i poslova sa gotovim

novcem i eventualno drugih poslova koje bi mogla propisati Centralna banka.

Dakle, zahvaljujući postojanju pomenute platforme postoje mogućnosti realizacije i

praćenja međubankarskih pozajmica u funkciji održavanja likvidnosti bankarskog sektora

25

u cjelini. Uspostavljanje elektronskog međubankarskog tržišta novca posredstvom

ovakve platforme moglo bi biti vrlo značajno u aranžmanu i uslovima, kada na bazi

Zakona o Centralnoj banci, Centralna banka BiH nema funkciju kreditora u krajnjoj

instanci ili tzv. zadnjeg utočišta. Naravno, pitanje je u kojoj meri komercijalne banke u

BiH imaju potrebu za takvim pozajmicama i plasmanima ili pod kojim uslovima bi one

bile motivisane da participiraju na tom tržišutu i da posredstvom tog tržišta obavljaju

odgovarajuće transakcije i rešavaju svoje likvidnosne i druge probleme. Ovo pitanje se

posebno nameće ako se u obzir uzme činjenica da znatan dio banaka koje posluju u BiH

ima svoje centrale u inostranstvu. Podaci sa kojima raspolaže CBBiH potvrđuju da su ove

banke najveći dio svojih potreba zadovoljavale direktnim transakcijama sa svojim ino

centralama. Prema tome, mogućnost kotacije ponude i tražnje za novcem na

međubankarskom novčanom tržištu u BiH postoji, a to znači i mogućnost da se na bazi

transakcija, koje bi se posredstvom pomenute platforme realizovale, može formirati i

pratiti referentna kamatna stopa.

Ovako shvaćena referentna kamatna stopa bi predstavljala prosečnu međubankarsku

kamatnu stopu po kojoj bi banke bile spremne da daju i uzimaju pozajmice jedne od

drugih na različite rokove. Važno je napomenuti da referentne kamatne stope u ovom

smislu, kao prosječne međubankarske stope za pozajmice na novčanom tržištu, postoje i

koriste se u nekim drugim zemljama (kao npr. Litvanija, Estonija i Bugarska) čije

centralne banke, takođe, funkcionišu po principu valutnog odbora.

Kontakti koje je CBBiH imala sa predstavnicima banaka i sa predstavnicima Udruženja

banaka, ukazuju da postoji potreba za referentnom kamatnom stopom na

međubankarskom novčanom tržištu u BiH6.

Pravila formiranja referentne kamatne stope bi trebalo da propiše Centralna banka, kao

regulator i učesnik na tržištu novca, ako se o tome postigne konsenzus sa ostalim

učesnicima, odnosno komercijalnim bankama. Modeli kako se to radi su poznati, a

raspoloživa su i iskustva zemalja koje sam spomenuo, koje imaju sličan model

funkcionisanja centralne banke. Potrebno je da se novčane transakcije realizuje

posredstvom raspoložive elektronske platforme i da se propišu «pravila igre» u pogledu

6 Inervju sa Viceguvernerom dr Božićem, http://www.ekapija.ba/website/bih/page/284509

26

uslova koje banke učesnici treba da ispune, zatim načina formiranja cijene ponude i

tražnje, te načina praćenja postignutih kamatnih stopa. Na osnovu toga se referentna

kamatna stopa, tehnički gledano, jednostavno izračunava kao odgovarajući prosjek

empirijskih kamatnih stopa, a mogla bi se utvrđivati za različite rokove dospijeća,

zavisno od realizovanih transakcija.

Ovakva referentna kamatna stopa bi mogla biti jako značajna zato što pruža svojevrsnu

percepciju banaka kao učesnika na tržištu novca o trenutnom stanju i perspektivama, ne

samo na tržištu novca nego i u ekonomiji u cjelini. Ona bi istovremeno mogla biti i

osnova za potencijalni razvoj nekih novih finansijskih instrumenata koji u svojoj osnovi

imaju referentnu kamatnu stopu, kao i polazna osnova za konstruisanje tržišne krive

prinosa koja govori o odnosu između kamatnih stopa i različitih rokova dospijeća. Kriva

prinosa je veoma značajno analitičko sredstvo za praćenje i analizu uslova na tržištu

novca i u ekonomiji kao cjelini. Nažalost, stanje je takvo da je BiH jedna od rijetkih

zemalja koja nema referentnu kamatnu stopu, a još uvijek smo dosta daleko od uslova i

mogućnosti da se konstruiše kriva prinosa.

27

Rezime i zaključci

Subjekti koji raspolažu viškom likvidnih novčanih sredstava nude taj novac na kratak

rok, subjektima kojima nedostaje likvidni novac (novac na kratak rok). Kratak rok na koji

se nudi novac, odnosno na koji se traži novac jeste rok od jednog dana do najviše godinu

dana. Mesto na kojem se susreće ponuda i potražnja različitih oblika kratkoročne

finansijske aktive, čiji je rok dospeća kraći od godine dana (transakcije žiralnim novcem,

uzimanje/davanje kratkoročnih kredita, eskontni poslovi, lombardni poslovi, poslovanje

kratkoročnim hartijama od vrednosti jeste tržište novca. Drugim rečima, tržište novca je

mesto na kome se vrši transakcija novca od onih koji taj novac imaju prema onima

kojima je on potreban, uz utvrđivanje roka povraćaja i cene (kamatne stope). Tako dolazi

do novčanog toka prvo u smeru od onih koji imaju novac u momentu pozajmljivanja a

potom obrnuto, u momentu vraćanja.

Tržište novca u širem smislu uključuje i devizno tržište (kupovina i prodaja deviza i

valuta). Ciljevi tako definisanog tržišta novca su mnogobrojni, od kojih, kao najvažnije

treba spomenuti:

Obezbeđenje i održavanje optimalne likvidnosti monetarnog i kreditnog sistema

zemlje,

Zadovoljavanje tražnje za novčanim sredstvima, aktera tržišta,

Ostvarivanje dopunskih prihoda banaka i drugih učesnika na njemu.

Osim toga, ovim tržištem se obezbeđuju svi potrebni preduslovi da se, kroz cenu novca i

kratkoročnih hartija od vrednosti koja se formira u procesu funkcionisanja tržišta novca,

uravnotežuje ponuda i tražnja novčanih sredstava kao osnovni postulat stabilnog tržišta i

tržišnog privređivanja.

U savremenim tržišnim ekonomijama egzistiraju tri osnovna oblika organizacije tržišta

novca, i to:

28

Institucionalizovano tržište novca, kao posebna, posrednička finansijska

institucija koja se pojavljuje i pod nazivom „tržište novca“, odnosno „berza

novca“,

Neinstitucionalizovano tržište novca, i

Mešovito tržište novca koje se javlja kao kombinacija institucionalizovanih

(legalnih) i neinstitucionalizovanih (ilegalnih) trgovanja likvidnim novčanim

sredstvima.

Učesnike na finansijskim tržištima – tržištu novca predstavljaju finansijske institucije i

finansijski posrednici. Neke finansijske institucije nastale su pre finansijskih tržišta kao

što su: banke i štedionice, a neke su njegova tvorevina kao što su: osiguravajuće

organizacije, penzioni fondovi i investicione kompanije.

Klasifikacija finansijskih institucija –učesnika na tržištu novca je sledeća:

centralna banka

depozitne finansijske institucije

nedepozitne finansijske institucije

berze

berzanski posrednici

Centralna banka ima poseban značaj jer u svojstvu monetarne vlasti vrši regulativnu

ulogu na finansijskom tržištu posebno na tržištu novca gde određuje nivo novčane mase i

kamatnih stopa, jer vrši zaštitu učesnika na tržištu novca a doprinosi razvoju finansijskog

tržišta emitovanjem hartija od vrednosti i operacijama na otvorenom tržištu.

Na tržištu novca predmet kupoprodaje su dnevni i terminski novac, hartije od vrednosti,

emitovane od strane centralne banke ili drugih subjekata kojima pozitivno pravo daje

takvu mogućnost i viškovi obaveznih rezervi poslovnih banaka. Što je ekonimkja izemlje

razvijenija, razvijenije je i tržipte novca, te su time i instrumenti tržišta novca raznovrsniji

i brojniji. Na razvijenom tržištu u razvijenim privredama koriste se razni instrumenti u

trgovini hartijama od vrednosti koji nisu poznati, niti zakonskim aktima tretirani u našoj

zemlji, niti naše finansijske institucije imaju iskustva u operacijama te vrste.

Najznačajniji instrumenti tržišta novca su :

29

• Međubankarska kupoprodaja novca

• Kratkoročne hartije od vrednosti

• Međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi

Poseban osvrt u ovom radu dat je na tržište novca i bankarski sektor u BiH.

Bankarski sistem BiH sačinjavaju uglavnom banke koje se nalaze u većinskom vlasništvu

banaka koje posluju u više zemalja Evropske unije i Balkana, zbog čega je prisutan veliki

oprez, posebno u smislu ograničavanja izloženosti kreditnom i deviznom riziku. Zbog

visokog kreditnog rizika, ali i zbog oštrih pravila po pitanju valutne i ročne usklađenosti

svojih aktiva i pasiva (koja nameću agencije za superviziju banaka), kao i zbog potrebe

da drže izuzetno visoku likvidnost banke će i dalje višak likvidnosti usmeravati pre svega

na račun rezervi kod CBBiH, tako da će sredstva rezervi i dalje biti znatno iznad

obaveznog nivoa.

Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH) prema Zakonu o CBBiH ne može se

uključivati u operacije na tržištu novca i zato nema uticaja na formiranje kamatnih stopa,

niti ima funkciju pozajmljivača u krajnjoj instanci i ne može vršiti kreditiranje ni banaka

ni države. Iz tog razloga je formiranje cene novca (kamatnih stopa) na tržištu novca

slobodno, u skladu sa odnosima ponude i tražnje. Najveći dio finansijskog posredovanja

u BiH obavlja se putem bankarskog sektora, tako da cenu novca pretežno determinišu

same komercijalne banke u vidu visine kamatnih stopa na kredite koje banke odobravaju

komitentima. Uloga CBBiH, osim određivanja osnovice i stope obaveznih rezervi, svodi

se na održavanje sistema elektronskog međubankarskog tržišta žiralnog i gotovog novca

koje je postalo operativno početkom 2008. godine. Naime, od tada u CBBiH postoji

platforma na kojoj sve komercijalne banke i njihove filijale, na dnevnoj osnovi mogu

ponuditi svoje viškove i prijaviti potrebe. Na taj način banke međusobno mogu

posuđivati i žiralni i gotov novac, a to se zatvara putem računa rezervi u CBBiH i to

predstavlja prvi korak ka formiranju formalnog tržišta novca u BiH. Osim toga, veruje se

da su na taj način rešeni problem prevoza i sigurnosti novca i smanjeni troškovi.

Monetarna politika centralne banke utiče na cene na tržištu novca. Visina obavezne

rezerve direktno utiče na vrednost resursa. Sa većom obaveznom rezervom bankarski

30

resursi poskupljuju, jer su obavezne rezerve sredstva na koja je prinos mali (ili čak u

nekim zemljama nula). CBBiH je u nekoliko navrata izvršila povećanje stope obavezne

rezerve da bi obuzdala nekontrolisani kreditni rast, a kasnije snižavala da bi se bankama u

BiH oslobodio deo sredstava koja mogu biti iskorištena za finansiranje realnog sektora.

Osim mera putem menjanja osnovice i stope za obračun obavezne rezerve, te stopa

naknade na sredstva iznad obaveznog nivoa i stope naknade na obaveznu rezervu,

Centralna banka Bosne i Hercegovine trebala bi da utiče i na nivo referentne kamatne

stope na tržištu novca u BiH, pa makar da propiše pravila njenog formiranja.

Pravila formiranja referentne kamatne stope bi trebalo da propiše Centralna banka, zbog

njene uloge regulatora i učesnika na tržištu novca, s tim da o tome postigne konsenzus sa

ostalim učesnicima, odnosno poslovnim bankama. Modeli kako se to radi su poznati, a

raspoloživa su i iskustva zemalja koje imaju sličan model funkcionisanja centralne banke.

Potrebno je da se novčane transakcije realizuje posredstvom raspoložive elektronske

platforme i da se propišu «pravila igre» u pogledu uslova koje banke učesnici treba da

ispune, zatim načina formiranja cijene ponude i tražnje, te načina praćenja postignutih

kamatnih stopa. Na osnovu toga se referentna kamatna stopa, tehnički gledano,

jednostavno izračunava kao odgovarajući prosjek empirijskih kamatnih stopa, a mogla bi

se utvrđivati za različite rokove dospijeća, zavisno od realizovanih transakcija.

Ovakva referentna kamatna stopa bi mogla biti jako značajna zato što pruža svojevrsnu

percepciju banaka kao učesnika na tržištu novca o trenutnom stanju i perspektivama, ne

samo na tržištu novca nego i u ekonomiji u cjelini. Ona bi istovremeno mogla biti i

osnova za potencijalni razvoj nekih novih finansijskih instrumenata koji u svojoj osnovi

imaju referentnu kamatnu stopu, kao i polazna osnova za konstruisanje tržišne krive

prinosa koja govori o odnosu između kamatnih stopa i različitih rokova dospijeća. Kriva

prinosa je veoma značajno analitičko sredstvo za praćenje i analizu uslova na tržištu

novca i u ekonomiji kao cjelini. Nažalost, stanje je takvo da je BiH jedna od rijetkih

zemalja koja nema referentnu kamatnu stopu, a još uvijek smo dosta daleko od uslova i

mogućnosti da se konstruiše kriva prinosa.

31

Literatura

1. Prof. dr. Vojin Bjelica, „Bankarstvo – teorija i praksa”, Stilos Novi Sad 2001.

2. Prof. dr Milenko Dželetović, „Finansijska tržišta i instrumeni”, Beoprint Petrović,

Beograd 2008.

3. Prof. dr Milenko Dželetović, prof. dr Aleksandar Živković, prof. dr Petar Bojović,

„Bankarski menadžment”, Čigoja štampa, Beograd 2008.

3. Prof. dr Đorđe Đukić, E kapija, 03.11.2009.

4. Prof. dr Veselin Perović, Ekonomski savetnik, 12.11.2009.

5. Prof. dr Jovan Sejmenović, „Finansijska tržišta -Tržišta novca i kapitala”, Univerzitet

za poslovne studije Banjaluka, 2009.

6. Prof. dr Aleksandar Živković, prof. dr Milenko Dželetović, prof. dr Petar Bojović,

„Monetarne finansije”, Čigoja štampa, Beograd, 2008.

32

Korisne web adrese

Linkovi ka svim bankama u BiH http://www.cbbh.ba/index.php?id=7&lang=bs

Centralna Banka Bosne i Hercegovine http://www.cbbh.ba/

IMF (International Monetary Fund) http://www.imf.org/

World bank http://www.worldbank.org/

BIS (Bank for International Settlements) http://www.bis.org/

ECB (European Central bank) http://www.ecb.int/

Narodna banka Srbije http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/

Centralna Banka Crne Gore http://www.cb-mn.org/

Hrvatska narodna banka http://www.hnb.hr/

Agencija za bankarstvo Republike Srpske http://www.abrs.ba

Agencija za bankarstvo Federacije BiH http://www.fba.ba/

Komisija za hartije od vrijednosti Republike Srpske http://www.sec.rs.ba/

Komisija za vrijednosne papire FBiH http://www.komvp.gov.ba

Agencija za osiguranje depozita BiH http://www.aod.ba

Banjalučka berza hartija od vrijednosti http://www.blberza.com

Komisija za hartije od vrijednosti Republike Srbije http://www.sec.gov.rs

Komisija za hartije od vrijednosti Crne Gore http://www.scmn.cg.yu

Središnja depozitarna agencija Republike Hrvatske http://www.sda.hr

Komisija za hartije od vrijednosti Republike Makedonije http://www.sec.gov.mk

33

Prilog 1.: Kratak opis aranžmana valutnog odbora kao principa funkcionisanja CBBiH

U Bosni i Hercegovini, kao režim monetarne politike, primenjuje se valutni odbor koji se

zasniva na fiksnom deviznom kursu i zakonom eksplicitno utvrđenim pravilima. Osnovna

svrha pravila je uspostavljanje kredibiliteta Centralne banke i izbjegavanje eventualnih

gubitaka zbog donošenja nekonzistentnih odluka nosilaca ekonomske politike, koje bi

mogle štetiti osnovnim makroekonomskim kretanjima u zemlji. Osnovna pravila valutnog

odbora sadržana su u Zakonu o Centralnoj banci.

Prvo, kurs nacionalne valute, konvertibilne marke, fiksiran je u odnosu na euro, kao

rezervnu ili sidrenu valutu, u srazmjeri 1 EUR = 1,95583 KM. Devizni kurs predstavlja

fiksiranu nominalnu varijablu za koju se vezuju inflaciona očekivanja javnosti, čime se

obezbeđuje stabilnost cena u ekonomiji.

Drugo, zagarantirana je puna konvertibilnost domaće valute u rezervnu valutu – euro i

obrnuto, a time, posredno, i u ostale strane valute. CBBiH vrši emisiju i povlačenje novca

kupovinom i prodajom konvertibilnih maraka u zamenu za strane valute. Transakcije

kupovine i prodaje konvertibilne marke CBBiH vrši s komercijalnim bankama, kao i s

državnim institucijama koje imaju depozite kod CBBiH, s tim da ostali ekonomski

subjekti novčana sredstva u domaćoj valuti dobijaju preko komercijalnih banaka.

Treće, neto devizne rezerve CBBiH7 u svakom trenutku moraju u potpunosti da pokriju

njene monetarne obaveze u konvertibilnim markama, koje čine sve novčanice i kovani

novac u opticaju, salda računa rezervi komercijalnih banaka kod CBBiH i ostali depoziti

po viđenju kod CBBiH. Odsustvo kreditiranja bilo kog sektora u ekonomiji proizilazi iz

osnovnih pravila valutnog odbora i jedna je od pretpostavki na kojima počiva njegova

održivost. Centralna banka nema mogućnosti monetizacije fiskalnog deficita, niti

mogućnost kreditiranja bilo kog ekonomskog subjekta i ne vrši funkciju krajnjeg

kreditora radi prevazilaženja problema vezanih za likvidnost komercijalnih banaka.

7 Neto devizne rezerve CBBiH uključuju strane valute, zlato ili vrijednosne papire izdate u inostranstvu i denominirane u stranoj valuti, umanjene za obaveze Centralne banke prema inostranstvu.

34

Prilog 2. : Izveštaj o sprovođenju monetarne politike CBBiH u 2009. godini

Preuzeto iz: Godišnji izvještaj CBBIH za 2009. godinu, www.cbbh.ba

«Obavezne rezerve predstavljaju jedini instrument monetarne politike koji

Centralnoj banci stoji operativno na raspolaganju za realiziranje ciljeva ekonomske

politike. Efekti globalne finansijske krize krajem 2008. i početkom 2009. godine

manifestirali su se u bankarskom sektoru bh. ekonomije kroz povlačenje depozita u

stranim valutama i kroz konverziju gotovine i depozita u domaćoj valuti u gotovinu u

stranim valutama. Ovo je u značajnoj mjeri ugrozilo likvidnost bankarskog sektora, tako

da je CBBiH poduzela niz mjera u nastojanju da pomogne bankama u prevazilaženju

problema vezanih za likvidnost. Pored poduzetih operativno-tehničkih mjera, koje su se

ogledale u obezbjeđenju potrebne gotovine u stranim valutama (prije svega euru),

Upravno vijeće CBBiH promptno je djelovalo u nastojanju da poboljša ukupnu likvidnost

i krajem 2008. smanjilo stopu obavezne rezerve sa 18% na 14%, a zatim su sve nove

kreditne linije koje komercijalne banke povuku iz inostranstva isključene iz osnovice za

obračun obavezne rezerve. Diferencirana stopa obavezne rezerve na depozite

komercijalnih banaka počela se primjenjivati od 1. januara 2009.godine, pa je na sve

obaveze sa ročnošću do jedne godine, ostala stopa 14%, dok je stopa na obaveze sa

rokom dužim od jedne godine, smanjena sa 14% na 10%. Cilj ove odluke bio je da se iz

obavezne rezerve oslobode dodatna likvidna sredstva za komercijalne banke i da se

stimulira kreditna aktivnost u nastojanju da se pozitivno utječe na ukupnu privrednu

aktivnost u zemlji. Iako su poduzete aktivnosti imale pozitivne efekte, bar u segmentu

koji se odnosi na tekuću likvidnost, Upravno vjeće je na sjednici održanoj 16.4.2009.

donijelo dvije dodatne mjere koje su stupile na snagu 1. maja 2009. godine. Prvom

mjerom stopa obavezne rezerve na depozite oročene na period duži od jedne godine

smanjena je sa 10% na 7%, a drugom mjerom iz osnovice za obračun obavezne rezerve

isključeni su depoziti vlada namijenjeni za razvojne programe.

Rezervni računi na kojima banke drže novčana sredstva kod CBBiH ujedno

predstavljaju i transakcione račune preko kojih banke vrše dnevne transakcije u platnom

prometu, kao i transakcije kupovine i prodaje KM sa CBBiH. Pri tome stanje računa na

35

kraju svakog radnog dana predstavlja osnovu za obračunavanje održavanja obavezne

rezerve.

Iznos novčanih sredstava koje su banke držale na kraju 2009. (36. obračunski

period) na računima rezerve bio je 3,10 milijardi KM i manji je za neznatnih 27,1 milion

KM, ili 0,9% u odnosu na posljednji obračunski period u 2008. godini.

Grafikon 1.: Ukupne rezerve na računu rezervi banaka i stopa obavezne rezerve

Pojašnjenje: OR = obavezna rezerva

Novčana sredstva na računima rezervi sastoje se od obavezne rezerve i viška

rezervi. Držanje novčanih sredstava iznad obavezne rezerve na računima rezervi kod

CBBiH za komercijalne banke predstavlja jedan od osnovnih načina upravljanja

likvidnošću.

Komercijalne banke svoje rezerve likvidnosti drže na računima rezervi kod

CBBiH u formi viškova rezervi, na koje dobijaju naknadu koja je jednaka ponderisanoj ili

aritmetičkoj sredini kamatnih stopa koje, u periodu održavanja obavezne rezerve, na

tržištu ostvari Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana.8

8 Na osnovu odluke od 10. aprila 2009. godine, Centralna banka je promijenila stope naknade koje isplaćuje komercijalnim bankama na prosječan iznos novčanih sredstava koje banke drže na računima rezervi kod Centralne banke. U skladu sa tim, umjesto dotadašnjih 1%, naknada na obaveznu rezervu isplaćuje se po stopi od 0,5%, a naknada na iznos sredstava iznad obavezne rezerve, tj. na višak rezervi, po stopi koja je jednaka ponderisanoj ili aritmetičkoj sredini kamatnih stopa koje u istom periodu održavanja na tržištu ostvari Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana. Do tada naknada na višak rezervi plaćana je po stopi koja je bila jednaka prosječnoj kamatnoj stopi koju je u istom obračunskom periodu na

36

Približno jednak nivo te stope, na ove za banke praktično bezrizične plasmane, sa

tržišnom stopom prinosa, koja igra ulogu oportunitetnog troška, predstavlja značajan

podsticaj za držanje rezervi likvidnosti na računima rezervi.

Na kraju 2009. osnovica za obračun obavezne rezerve iznosila je 15,69 milijardi

KM. U posmatranoj godini zabilježen je pad osnovice za obračun obavezne rezerve u

iznosu od 1,55 milijardi KM, odnosno 9,0%.

Kada se kvartalno posmatra kretanje iznosa osnovice na koju se računa obavezna

rezerva vidi se da je u prva dva kvartala osnovice pala za 1,55 milijardi KM, što je

identično padu osnovice na godišnjem nivou. Takvo kretanje osnovice rezultat je mjera

koje je poduzimala CBBiH u nastojanju da se oslobode dodatna likvidna sredstva

komercijalnim bankama, ali je i posljedica još uvijek prisutnog povlačenja depozita iz

komercijalnih banaka u prvom kvartalu 2009. U trećem kvartalu osnovica je porasla za

322,5 miliona KM, dok je u četvrtom kvartalu pala za isti iznos.

U skladu sa kretanjem osnovice, ali i uslijed uvođenja diferencirane stope

obavezne rezerve, koja je dodatno reducirana u drugom kvartalu 2009. godini, zabilježen

je i pad iznosa novčanih sredstava, koji banke drže na ime obavezne rezerve kod CBBiH,

za 808,6 miliona KM, odnosno za 33,5%. Ovaj iznos, aproksimativno, predstavlja iznos

oslobođenih novčanih sredstava komercijlnim bankama u 2009. u nastojanju da se

poboljša likvidnost banaka i podstakne njihova kreditna aktivnost.

Na kvartalnoj osnovi najveći pad iznosa obavezne rezerve dogodio se u prvom i

drugom kvartalu kada je zabilježen pad od 412,0 miliona KM, odnosno 399,9 miliona

KM. Pad iznosa obavezne rezerve posljedica je, kako je već navedeno, smanjenja

osnovice i uvođenja diferencirane stope obavezne rezrve početkom 2009. Pored toga, u

drugom kvartalu smanjena je stope obavezne rezerve na depozite oročene na period duži

od jedne godine sa 10% na 7,0%.

tržištu ostvarila Centralna banka na svoje prekonoćne depozite.

37

Grafikon 2.: Likvidnost komercijalnih banaka po obračunskim periodima u 2008. i 2009.

Višak rezervi u 2009. povećao se za 781,6 miliona KM, odnosno za 110,1%, kao

rezultat navedenih mjera vezanih za obaveznu rezervu koje je CBBiH poduzimala tokom

2009. Rast viška rezervi zabilježen je u prva tri kvartala i to za 869,6 miliona KM, dok je

u posljednjem kvartalu zabilježen je pad viška rezervi za 88,0 miliona KM.

Nije teško uočiti da je iznos smanjenja novčanih sredstava koja banke drže na ime

održavanja obavezne rezerve (808,6 miliona KM) gotovo identičan iznosu povećanja

viška rezervi. Ovo upućuje na zaključak da su banke u 2009. plasirale svoja slobodna

sredstva veoma oprezno, odnosno da su respektovale sve aspekte kreditnog i ostalih

rizika. Naime, u nedostatku kvalitetnih zajmotražioca i kvalitetnih investicionih projekata

banke radije drže slobodna sredstva na računima rezervi nego da se izlažu riziku kroz

pozajmljivanje klijentima.

38

Ukoliko se posmatra valutna struktura osnovice za obračun obavezne rezerve na

kraju 2009., može se zaključiti da se, kao i u prethodnoj godini, veći dio osnovice odnosi

na strane valute. Učešće osnovice u domaćoj valuti u ukupnoj osnovici iznosilo je

36,2%, a učešće osnovice u stranim valutama 63,8%.

Inače, osnovica u stranim valutama zabilježila je pad veći za 1 procentni poen od

pada osnovice u domaćoj valuti, a što je u skladu sa mjera CBBiH vezanim za izuzimanje

sredstava iz osnovice za obračun obavezne rezerve (od novembra 2008. isključuju se iz

osnovice novopozajmljena sredstva, depoziti i krediti, koje komercijalne banke povuku iz

inostranstva; od maja 2009. iz osnovice za obračun obavezne rezerve isključuju se

depoziti vlada namijenjeni za razvojne programe). Osnovica u stranim valutama je pala

po godišnoj stopi od 9,3%, a osnovice u domaćoj valuti je pala po godišnjoj stopi od

8,3%. Implicitna stopa obavezne rezerve, koja se izračunava kao odnos ukupnih novčanih

sredstava na računima rezervi komercijalnih banaka kod CBBiH i osnovice na koju se

računa obavezna rezerva, na kraju 2009. iznosila je 19,7%, što je za 1,6 procentnih poena

više u odnosu na kraj prethodne godine. Ovakvo kretanje implicitne stope u skladu je sa

navedenim promjenama vezanim za reguliranje obavezne rezerve i držanjem viška

rezervi komercijalnih banaka. Inače najveći procenat implicitne stope rezerve u visini od

20,8% zabilježen je u 24. obračunskom periodu. Navedeni indikator ukazuje da je

likvidnost bankarskog sektora u cjelini i dalje visoka.»

39