Osnove Programa Plateia i Ferrovia_priručnik

8/18/2019 Osnove Programa Plateia i Ferrovia_priručnik

1/78

Osnove programaPlateia i FerroviaPriruènik za upoznavanje i rad sa programima


2/78

Osnove programaPlateia i Ferrovia

Priruč nik za upoznavanje i rad sa programimaPlateia i Ferrovia

CGS Plus, Innovative IT and EnvironmentalTechnologies d.o.o.


3/78

CGS plus d.o.o.Brnč ič eva ulica 13, 1000 Ljubljana

Osnove Plateie i FerrovieCopyright © 2015 CGS plus d.o.o. Sva prava zadržana.

Naslov:Osnove Plateie i FerrovieAutori: Blaž Prosen, Petar Dragić Godina izrade: 2015Verzija: 1.0.Štampa: CGS plus d.o.o.Telefon: 01 530 11 00Internet: www.cgsplus.si


4/78

Osnove Plateie i Ferrovie

SadržajCGS plus PLATEIA .............................................................................................................. 5

1. Interfejs programa – upoznavanje i podešavanje .......................................................... 5

2. Situacija........................................................................................................................ 7

2.1 Projekat ............................................................................................................. 7

2.2 Upravljanje osama ............................................................................................. 8

2.3 Digitalni model terena ..................................................................................... 10

2.4 Paketni unos tač aka ........................................................................................ 13

2.5 Projektovanje osovine - trasiranje .................................................................... 15

2.6 Unos popreč nih osa ........................................................................................ 16

2.7 Projekcija osa .................................................................................................. 18 3. Uzdužni profil ............................................................................................................. 19

3.1 Projekat ........................................................................................................... 19

3.2 Upravljanje osama ........................................................................................... 19

3.3 Unos terena ..................................................................................................... 20

3.4 Crtanje elemenata uzdužnog profila ............................................................... 21

3.5 Unos tangente ................................................................................................ 22

3.6 Prorač un popreč nih nagiba ............................................................................. 23

4. Popreč ni profili ........................................................................................................... 23

4.1 Projekat ........................................................................................................... 24


4.3 Unos terena ..................................................................................................... 25

4.4 Unos kolovoza ................................................................................................. 26

4.5 Crtanje elemenata NPP .................................................................................... 27

4.6 Planimetrisanje ................................................................................................ 33

4.7 Prorač un količ ine materijala ............................................................................ 35 5. BIM ............................................................................................................................ 37

5.1 Crtanje raskrsnica ............................................................................................ 37

5.2 Kreiranje 3D modela ........................................................................................ 41

5.3 Izvoz u Google Earth ....................................................................................... 44

6. Vertikalna i horizontalna signalizacija - Autosign ........................................................ 46

6.1 Crtanje saobrać ajnih znakova .......................................................................... 46

6.2 Crtanje horizontalne signalizacije .................................................................... 47

7. Analiza prohodnosti - Autopath ................................................................................. 48


5/78

Osnove Plateie i Ferrovie

7.1 Easy Drive ........................................................................................................ 48

7.2 Horizontalna analiza........................................................................................ 50

7.3 Vertikalna analiza ............................................................................................ 50

CGS plus FERROVIA ......................................................................................................... 51

1. Interfejs programa – upoznavanje i podešavanje ........................................................ 51

2. Situacija...................................................................................................................... 53

2.1 Projekat ........................................................................................................... 53


2.3 Digitalni model terena ..................................................................................... 55

2.4 Projektovanje osovine - trasiranje .................................................................... 56

2.5 Unos popreč nih osa ........................................................................................ 57

2.6 Prorač un nadvišenja ........................................................................................ 58 2.7 Projekcija osa .................................................................................................. 59

3. Uzdužni profil ............................................................................................................. 60

3.1 Projekat ........................................................................................................... 60


3.3 Unos terena ..................................................................................................... 61

3.4 Crtanje elemenata uzdužnog profila ............................................................... 62

3.5 Unos tangente ................................................................................................ 63

4. Popreč ni profili ........................................................................................................... 64

4.1 Projekat ........................................................................................................... 64


4.3 Unos terena ..................................................................................................... 65

4.4 Unos železnič kih šina (GIŠ) .............................................................................. 67

4.5 Crtanje elemenata NPP .................................................................................... 69

4.6 Planimetrisanje ................................................................................................ 70

4.7 Prorač un količ ine materijala ............................................................................ 72 5. Označ avanje nasipa i useka ........................................................................................ 74

5.1 Definisanje linija nasipa i useka ....................................................................... 74

5.2 Obeležavanje nasipa i useka u situaciji ............................................................ 75


6/78

Osnove programa Plateia i Ferrovia

- 5 -

CGS plus PL TEI

1. Interfejs programa – upoznavanje i podešavanje

Traka (eng.ribbon ) je osnovni element korisničkog interfejsa za pristup komandama i funkcijamau radu sa Plateiom. Komande na traci su raspoređene u logičke grupe, podeljene u kartice trake(eng. tabs ). A u karticama imamo podelu na pano trake (eng. panels ), gde su smešteneodređene komande.

Uz pomoć ribbona se eliminiše potreba za korišćenjem dodatnih traka sa alatima, i pruža nam sekompaktan i pregledan raspored komandi koje su nam u tom trenutku potrebne za rad, asamim tim nam se povećava i raspoloživi prostor za crtanje.

Ribbon je pri prvom pokretanju programa isključen. Uključimo ga tako što iz padajućeg menijaCGS plus, pod opcijomRibbon izaberemoPlateia.

Ribbon možemo da uređujemo, da na njemu imamo samo kartice trake (eng.Minimize toTabs), kartice sa imenima pano traka (eng.Minimize to Panel Titles ) ili kartice sa imenima iikonicama pano traka (eng.Minimize to Panel Buttons ). Sledeća slika pokazuje postupakprilagođavanja i uređ ivanjaribbona gde su prikazane samo kartice sa imenima i ikonicama panotraka.


7/78


- 6 -

Pored navedenog, imamo mogućnost da sa desnim klikom na traku isključimo ili uključimo panotrake na dugme ispod, kao što je prikazano na slici.

Ribbon možemo da podešavamo i preko korisničkog interfejsaCustomize User Interface .

Za isključivanje ribbona unesemo komandumenuload , nakon čega sa liste izaberemoCGSA_PLATEIAte kliknemo na dugmeUnload .


8/78


- 7 -

U nastavkuće biti prikazan postupak projektovanja puta korišćenjem komandi sa trake (eng.ribbon ).

2. Situacija

2.1 Projekat

Kartica: SituacijaPano traka: Inicijalno podešavanjeKomanda: Projekat

Pre početka samog projektovanja elemenata puta, moramo se prijaviti na projekat (kreirati noviili izabrati postojeći) i da ga definišemo kao aktivan projekat. Svaki projekat sadrži sve informacijeo snimljenim crtežima i ostale datoteke, koje su bile kreirane za vreme rada na aktivnomprojektu. Sa komandomProjekat počnemo rad na novom projektu, odnoso izaberemo već postojeći projekat. Aktivan/izabran projekat je označen plavom bojom.Definišemo novi projekat i damo mu ime npr.PROJEKAT PLATEIA


9/78


- 8 -

2.2 Upravljanje osama

Kartica: SituacijaPano traka: Inicijalno podešavanjeKomanda: Upravljanje osama

Pri komandiUpravljanje osama moramo definisati aktivnu osovinu (osu). Sve komande ili funkcijekoje imamo pod karticom Situacija će se direknto odnositi i vezati za kreiranu/izabranu aktivnuosovinu koju smo u prethodnoj komandi definisali. Aktivna osa je označena plavom bojom.Aktivaciju ili prelazak sa jedne na drugu osu, vršimo dvostrukim klikom na ime ose.

U okviru za dijalogUpravljanje osama definišemo novo ime ose sa odgovarajućim parametrima(opis, stacionaža, smer).


10/78


- 9 -

Dvostrukim klikom naKategorija , otvori nam se okvir za dijalog gde izaberemo kategoriju puta i

tip terena, na osnovučega dobijemo projektnu brzinu. Na osnovu tih parametara program nasupozori, ako projektni elemnti puta nisu u skladu sa graničnim (kritičnim) vrednostima zadatih

parametara

Sa dvostrukim klikom naTrake, otvori nam se okvir za dijalogUpravljanje trakama.


11/78


- 10 -

Trake definišemo za levu i desnu stranu od ose kolovoza i odredimo da li su to kolovozne trake.Na svakoj stranu možemo definisati željeni broj traka. A redosled je takav da one koje su bližeosu, su i prve na spisku. Klikom na dugmePre definisani tipovi imamo mogućnost izbora tipaprethodno definisanih poprečnih profila. A lako ih i mi sami definišemo. OpcijaDodaj ,podrazumeva dodavanje novih traka. A sa dvostrukim klikom na definisanu traku, možemoizmeniti njene parametre. OpcijaBriši , podrazumeva brisanje označene trake. Definisane trake isam tip možemo da snimimo pod željenim imenom u rubrikuPre definisani tipovi za narednuupotrebu. Možemo obrisati samo dodane tipove, a pre definisane tipove ne možemo.

2.3 Digitalni model terena

Kartica: SituacijaPano traka: DTM i GradingKomanda: DMT

Digitalni model terena (DMT), u programu Plateia je predstvaljen kao trodimenzijalna geometrijaodnosno digitalna predstava površine terena. Koja pored samog prikaza površine ima i opis saizohipsama. DMT predstavlja dinamičan i grafički objekat. To znači, da se oblik terena moževideti na crtežu i u 3D pogledu.DMT je dinamički povezan sa osovinama, uzdužnim profilom i poprečnim profilima bilo na istomcrtežu ili na odvojenim crtežima, što je još jedna od njegovih karakteristika.


12/78


- 11 -

Osnovni ulazni podatak za izradu DMT je konačan skup tačaka, zapisan u ASCII datotekiistoimenog formata. Tačke su obično date u obliku niza koordinata , , i prostorno suraspoređenje. Koristimo takođe i geodetske tačke u crtežu, kao što su CAD tačke i CAD blokovi.Često koristimo i Polyline, 3D Polyline i linijske elemente, koji predstavljajuGranice i određuju

rubove za izračun TIN-mreže, jer prikazuju promene reljefa. Koristimo ih za tačniji prikaz linijskihobjekata, kao što su vodotokovi, putevi, jezera, kanali, terase, zidovi i planinski vrhovi.

Značajan ulazni podatak jeGranica odnosno lokalna granica triangulacije. Razlikujemo spoljašnui unutrašnju granicu triangulacije. Unutrašnja granica je zatvoren poligon, koji predstavljazatvorenu oblast, na kojoj se ne izvodi triangulacija odnosno ne kreira se TIN-mreža. Nasuprottome se u primeru spoljašnje granice koriste samo ulazni podaci izvan graničnog poligona pritriangulaciji i onda se tačke izvan poligona ne uzimaju u obzir. Tako da nastanu oblasti sakreiranom trougaonom mrežom i preostale tačke izvan graničnih oblasti.Na taj način sprečavamo da između odvojenih skupova tačaka ne nastanu dugi i uski trouglovi.


13/78


- 12 -

Kada kliknemo na komandu DMT, otvori nam se okvir za dijalog Dodaj model terena , gdeunesemo ime modela terana.

Posle unosa imena, otvori nam se okvirni dijalog Kreiraj model terena u kojem najpre definišemotip ulaznih podataka, koje zatim izaberemo sa crteža klikom na ikonu . Ako nam je ulaznipodatak Datoteka , izaberemo datoteku sa ta čkama.

U donjem delu okvirnog dijaloga Kreiraj model terena imamo mogu ćnost izbora komponentikoje želimo da nam se iscrtaju na modelu DMT. Na izboru imamo mrežu trougova (TIN-mreža),granicu površine i izohipse.

Sa klikom na dugme , tako đ e u donjem delu okvira Kreiraj model terena ,otvori nam se noviokvirni dijalog za podešavanja. Tu imamo opšta podešavnja vezana za layera pri kreiranju DMT i

podešavanja vezana za format datoteke ta čaka. U podešavanjima za Izohipse definišemo bojuizohipse, vrstu linije izohipse te intervale glavnih i sporednih izohipsi.


14/78


- 13 -

Posle ovih podešavanja, klikom na dugmePrimeni u okvirnom dijaloguKreiraj model terena iscrtaće nam se model DMT na crtežu. Slika ispod prikazuje mrežu trouglova, kreiranu na osnovupodataka(CAD blocks) sa crteža.

U sledećem korakućemo modelu DMT, po istom postupku, dodati novi tip podataka, npr.rubove puta, kako bi naglasili promenu reljefa odnosno terena i detaljnije prikazali linijskeobjekte. Rezultat je prikazan sa sledećoj slici.

DMT možemo takođe kreirati i u jednom koraku, u okvirnom dijaloguKreiraj model terena izaberemo tip podatkaTač ke i linije loma, a za Filter označimo Tač ke, Blokovi , Polilinija, 3D

polilinija i Linije elemenata pa kliknemo na dugme zaDodaj komponente, te na crtežu samišom označimo potrebne elemente.

2.4 Paketni unos ta č aka

Kartica: SituacijaPano traka: Tačke i povezivanjeKomanda: Paketni unos tačaka


15/78


- 14 -

Pri odabiru komandePaketni unos ta č aka otvori nam se okvirni dijalogPaketni unos ta č aka .

Klikom na dugme , otvori nam se okvirni dijalogUlazna datoteka , kao na sledećoj slici. Ovde je potrebno da sa liste izaberemo odgovarajući format datoteke (.xyz) kako bi uneli tačke nacrtež.


16/78


- 15 -

2.5 Projektovanje osovine - trasiranje

Kartica: SituacijaPano traka: Uzdužna osaKomanda: Crtanje sa tangentnim poligonom

Sa komandomCrtanje sa tangentnim poligonom , crtamo tangentni poligon u situaciji. Ovametoda iscrtavanja uzdužne ose nam omogućava automatsku proveru vrednosti dužina prelaznekrivine i kružnog luka, na osnovu zadate računske brzine.

Kada završimo sa iscrtavanjem ose u situaciji (trase), otvori nam se okvirni dijalogCrtanje traka i proširenja. Sam program nam na osnovu definisanih vozila, izračuna i proširenja po važećemstandardu.


17/78


- 16 -

U slučaju da neki od uzdužnih elemenata puta nisu u skladu sa graničnim vrednostima izstandarda, program nas upozori porukom.

2.6 Unos popre č nih osa

Kartica: SituacijaPano traka: Poprečne ose i alatiKomanda: Unos poprečne ose i alati


18/78


- 17 -

Posle iscrtavanja osovine puta u situaciji, na osnovu glavnih elemenata, možemo ucrtatipoprečne ose puta. Unosimo poprečne ose na površinu digitalnog modela terena i nazivamo ihpoprečni profili.

Sa komandomUnos popre č nih osa , otvori nam se okvirni dijalogCrtanje popre č nih osa.

Kada kliknemo naOK, upravno na osovinu puta u situaciji nam se iscrtaju poprečne ose saoznakom profila i stacionažom.


19/78


- 18 -

2.7 Projekcija osa

Kartica: SituacijaPano traka: Poprečne ose i alatiKomanda: Projekcija osa

KomandaProjekcija osa, izvrši projektovanje poprečnih osa na digitalni model terena.


20/78


- 19 -

3. Uzdužni profilNastavljamo rad na istom crtežu. Imamo i tu mogućnost da sve do sada što smo radili snimimo,a da uzdužni profil crtamo u novom crtežu pričemu moramo obratiti pažnju da se prijavimo naisti projekat na kojem smo do sada radili, jer u njemu su informacije o osovinama i projekcijamana teren.Na ribbonu izaberemo karticuUzdužni profili .

3.1 Projekat

Kartica: Uzdužni profiliPano traka: PostavkeKomanda: Projekat

Prijavimo se na isti projekat, sa kojim smo započeli u poglavlju Situacija (PROJEKAT PLATEIA).


Kartica: Uzdužni profiliPano traka: PostavkeKomanda: Upravljanje osama

UUpravljanje osama, kao aktivnu osu izaberemo onu osu koju smo iscrtali u Situaciji (OSA_0).


21/78


- 20 -

3.3 Unos terena

Kartica: Uzdužni profiliPano traka: PostavkeKomanda: Unos terena

Teren u uzdužnom profilu iscrtamo sa komandomUnos terena . Klikom naUnos terena , otvorinam se okvirni dijalogUnos terena, gde definišemo tip tabelePLATEIA, odredimo razmeru,izaberemo ulazne podatke (*Trenutni crtež*). Posle definisanja svih parametara, klikom nadugmeOK , na crtežu izaberemo poziciju na kojoj želimo da nam se iscrta uzdužni profil.


22/78


- 21 -

3.4 Crtanje elemenata uzdužnog profila

Kartica: Uzdužni profiliPano traka: PostavkeKomanda: Crtanje glavnih elemenata

Sa komandomCrtanje glavnih elemenata, u tabeli uzdužnog profila nam se automatski iscrtaju iobeleže pravci i krivine, širine traka i proširenja.


23/78


- 22 -

3.5 Unos tangente

Kartica: Uzdužni profiliPano traka: NiveletaKomanda: Unos tangenti

Sa komandomUnos tangenti na uzdužnom profilu ucrtamo niveletu puta. Unošenjem komande p ( arametri ), otvoriće nam se okvirni dijalogCrtanje tangenata kao na sledećoj slici, a koji namsluži kao pomoć pri crtanju nivelete.


24/78


- 23 -

3.6 Prora č un popre č nih nagiba

Kartica: Uzdužni profiliPano traka: Poprečni nagibiKomanda: Proračun poprečnih nagiba

Za proračun poprečnih nagiba, potrebni su nam podaci o horizontalnim elementima puta ivrednost računske brzine.

Pri proračunu, trebamo izabrati način vitoperenja kolovoza:• jednostrani nagib, dvostrani nagib ili konstantni nagib;• izračun i unos nagiba bez prelazne rampe, sa izračunatom ili sa pre definisanomprelaznom rampom na prelazu PRAVAC-KRIVINA;• korekcija pri prelazu PRELAZNICA-PRELAZNICA, sa više varijanti.

Klikom na dugmeOK, u tabeli uzdužnog profila se iscrtaju poprečni nagibi puta.Nakon ovog koraka, možemo preći na sledeći, a to je iscrtavanje poprečnih profila puta.

4. Popre č ni profiliNastavljamo sa radom na istom crtežu. Poprečne profile možemo iscrtati i na novom crtežu,tako što prethodni crtež gde smo do sada radili snimimo, a zatim u novom crtežu se prijavimona projekat koji poseduje informacije o osovini puta, projekciji na teren te uzdužnom profilu.


25/78


- 24 -

Na ribbonu izaberemo karticuPopre č ni profili .

4.1 Projekat

Kartica: Poprečni profiliPano traka: PostavkeKomanda: Projekat

Prijavimo se na isti projekat, na koji smo bili prijavljeni u poglavlju Situacija i Uzdužni profil(PROJEKAT PLATEIA).


Kartica: Poprečni profiliPano traka: PostavkeKomanda: Upravljanje osama

UUpravljanje osama, kao aktivnu osu izaberemo onu osu koju smo iscrtali u Situaciji (OSA_0).


26/78


- 25 -

4.3 Unos terena

Kartica: Poprečni profiliPano traka: PostavkeKomanda: Unos terena

Sa komandomUnos terena, vršimo iscrtavanje poprečnih profila sa tabelom i linijom terena naradni crtež.Otvori nam se okvirni dijalogUnos terena, gde definišemo tip tabelePLATEIA, odredimorazmeru, izaberemo ulazne podatke (*Trenutni crtež*) i posle definisanja ostalih parametara,kliknemo naOK a programće zatim od nas zahtevati da odredimo položaj gornjeg levog ugla zaucrtavanje poprečnih profila.


27/78


- 26 -

4.4 Unos kolovoza

Kartica: Poprečni profili

Pano traka: PostavkeKomanda: Unos kolovoza

Na poprečne profile, gde već imamo podatke o terenu, ucrtamo i liniju nivelete (geometriju saodgovarajućim i pre definisanim poprečnim nagibima), a u tabelama ispodće nam se ispisati ipodaci o kolovozu. To uradimo sa komandomUnos kolovoza.


28/78


- 27 -

4.5 Crtanje elemenata NPP

Kartica: Poprečni profiliPano traka: Crtanje NPP elemenataKomanda: Bankina, Kosina

Klikom na komanduBankina, otvori nam se okvirni dijalog, gde definišemo karakteristikebankine i ucrtamo je istovremeno na sve poprečne profile.Kada potvrdimo saOK, izaberemo rub kolovoza na koji želimo da ucrtamo bankinu.


29/78


- 28 -

Isti postupak je i pri crtanjuKosina.


30/78


- 29 -

Kartica: Poprečni profiliPano traka: Crtanje NPP elemenataKomanda: Gornji sloj

Kada kliknemo naGornji sloj, otvori nam se okvirni dijalog gde definišemo na koje profile želimoda ucrtamo gornju podlogu (stroj) kolovozne konstrukcije, definišemo debljinu sloja, oznakuelementa i naziv za planimetrijsku količinu tog sloj.

Klikom na dugme , otvori nam se okvirni dijalogUređ ivanje koli č ina, gde možemo dauređujemo već postojeće materijale u programu ili da definišemo nove.

Ucrtavanje gornjeg sloja, posle definasanja svih parametara, je moguće izvesti odabirom dve ilitri tačke na kolovozu. U primeru da imamo kolovoz sa dve kolovozne trake, kao u našemprimeru, najlakše je ucrtati gornji sloj na osnovu odabira dveju tački. Programu kao prvu tačkupokažemo klikom na rub leve trake, zatim drugu tačku pokažemo klikom na rub desne trake ipritisnemoEnter .

U našem primerućemo definisati završni asfalnti sloj debljine 5cm koji je zapravo bituminiziranibeton. Zatim klikom na dugmeOK , izabraćemo tačke na kolovozu kao što je prethodnonavedeno. Rezultat ovoga su ucrtani slojevi na željene profile, kao što je prikazano na slici.


31/78


- 30 -

Posle toga dodamo sledeći sloj, a to je asfaltni beton od 12cm. I zatim potrvđ ivanjem saOK ,

odaberemo donji rub završnog sloja kako bi ucrtali ovaj sloj.


32/78


- 31 -

Na kraju još za gornji sloj dodamo nevezani noseći sloj od 20cm. I zatim potvrđ ivanjem saOK ,odaberemo donji rub prethodno ucrtanog sloja kako bi uneli i ovaj sloj.

Kartica: Poprečni profiliPano traka: Crtanje NPP elemenata

Komanda: Donji sloj

Sa komandomDonji sloj, crtamo donji sloj (stroj) kolovozne konstrukcije na poprečne profile.Klikom na ovu komandu, otvori nam se okvirni dijalog u kojem definišemo parametre za donjisloj kolovozne konstrukcije.


33/78


- 32 -

Klikom naOK, označimo elemente profila ispod kojih želimo da nam se ucrta donji slojkolovozne konstrukcije. Parametarb – udaljenost od gornjeg ruba, tačnije odnosi se na

udaljenost od najviše tačke izabranih elemenata. Parametara – tačka u kojoj je lom obostranogpada.

U okvirnom dijalogu izaberemo opcijuCrtaj do nasipa, što znači da će nam se elementi donjegstroja ucrtati do nasipa. Pri profilima sa iskopom, elemente moramo ručno produžiti i/ili skratitiProduženje i Skrać ivanje.

Kartica: Poprečni profiliPano traka: Uređ ivanje NPP elemenataKomanda: Produženje

Klikom na komanduProduženje , otvori nam se okvirni dijalog, gde definišemo na kojim profilimaželimo da produžimo NPP elemente. Zatim sa mišom prvo označimo graničnu ivicu (elementNPPa) i pritisnemoEnter , a onda element koji produžavamo i naravno potvrdimo saEnter .

Kartica: Poprečni profiliPano traka: Uređ ivanje NPP elemenataKomanda: Skraćivanje


34/78


- 33 -

Element možemo skratiti na osnovu jednog ili dva granična elementa. Klikom na komandu Skrać ivanje, otvori nam se okvirni dijalog u kojem definišemo profile na kojima želimo skratitielemente NPPa. Sa mišom prvo izaberemo granični element, a zatim i element NPPa koji želimoskratiti.

4.6 Planimetrisanje

Kartica: Poprečni profiliPano traka: Proračun količinaKomanda: Planimetrisanje

Definisanje planimetrijskih količina, izvodi se preko komandePlanimetrisanje.

Planimetrisanje za nasuti nevezani sloj materijala(Planum) izvedemo tako što u okvirnomdijaloguIscrtavanje PLA poligona izaberemo zaNač in definisanja plan. poligona Unutrašnjata č ka a za Dodatne postavke izaberemo Uzeti u obzir samo NPP elemente. Kada kliknemo naOK moramo označiti granični element i posle toga jednu unutrašnju tačku.


35/78


- 34 -

Pri planimetrisanju nasipa, definišemo sledeće parametre, Nač in definisanja plan. poligona –Izmeđ u dve poligonske ta č ke i za Dodatne postavke – Iznad referentnog poligona. Kadakliknemo naOK, izaberemo liniju terena i potvrdimo saEnter , a zatim definišemo i graničnipoligon odnosno označimo dve kosine nasipa i element donjeg stroja kolovozne konstrukcije.


36/78


- 35 -

Posle planimetrisanja nasipa, postupak ponovimo i za iskop, samo kod iskopa priDodatne postavke izaberemo Ispod referentnog poligona i izvršimo planimetrisanje.

4.7 Prora č un koli č ine materijala

Kartica: Poprečni profiliPano traka: Proračun količinaKomanda: Proračun zapremine

KomandomProrač un zapremine program nam izračuna koliko je m2 planimetrisanih količina nasvakom profilu, a zatim na osnovu rastojanja između profila izračuna nam i zapremine(kubature) nasipa, iskopa i ostalih količina.


37/78


- 36 -

Pregledna tabela količina materijala, ispisana na crtežu.


38/78


- 37 -

5. BIM5.1 Crtanje raskrsnica

Kartica: SituacijaPano traka: RaskrsniceKomanda: Crtanje Raskrsnice


39/78


- 38 -

Komanda za crtanje raskrsnica značajno ubrzava postupak planiranja i projektovanja raskrsnica, jer automatski prilagođava nivelete i poprečne nagibe sporedne osovine u odnosu na glavnuosovinu. Program automatski iscrta osu i vertikalna zaokruženja na uzdužnom profilu. Niveletevertikalnih preloma se tangencijalno prilagođavaju ivicama glavne i sporedene osovine. Nakontoga se iscrtaju 3D ivice puta i traktrise.

Pored toga, u zavisnosti od definisanih kriterijuma, ucrtaju se i 3D kosine od krajnjih (rubnih)traka raksrsnice do terena. U poslednjem koraku program sastavi 3D model raskrsnice odnosnoDMT na osnovu svih elemenata raskrsnice. Na ovaj način, korisniku se omogućava grafički 3Dprikaz raskrsnice koji može poslužiti za dalji rad i analizu.

Za crtanje raskrsnice, na crtežu moramo imati dve osovine puta koje se seku. Iscrtani moraju bitii uzdužni profili tih puteva sa definisanom niveletom i izračunatim poprečnim nagibima.

Klikom na komanduCrtanje Raskrsnice, otvori nam se sledeći okvirni dijalog:


40/78


- 39 -

U okvirnom dijalogu definišemo koja je glavna osa a koja je sporedna (pomoćna). Ova komandaradi tako da se prilagodi niveleta sporedne ose, dok niveleta i poprečni nagibi glavne ose ostajunepromenjeni.Na desnoj strani okvirnog dijaloga izaberemo ulaznu i izlaznu traku, vrstu zaobljenja ipodešavanja gradinga. Pri definisanju zaobljenja (traktrise), imamo mogućnost odabira funkcije

sa kojomće se primeniti definisana traktrisa na sve ulazno –izlazne trake.

Klikom na dugme , otvoriće nam se okvirni dijalogGrading:

Definisane vrednosti u tabeli predstavljaju bankinu dužine 1m sa nagibom od 6% i kosinu (nasip)do terena u odnosu 1:2.

A sa klikom na dugmePostavke, otvori nam se okvirni dijalog, gde možemo pogledati i/ilidefinisati nove parametre za sledeće stvari: zaobljenja, niveleta i poprečni nagibi sporedne ose imodel terena.


41/78


- 40 -

Klikom na dugmeOK, izvršićemo potvrđ ivanje definisanih parametara raskrsnice a zatimće odnas program zahtevati da odredimo samo još i mesto unosa podužnih profila na crtež. Nakontoga programće modelirati raskrsnicu.

Izgled raskrsnice u situaciji.


42/78


- 41 -

Izgled raskrsnice u 3D pogledu.

Ako želimo popraviti neke elemente raskrsnice, kliknemo naUredjivanje raskrsnice, a ako želimoda izbrišemo raskrsnicu onda izaberemo komanduBrisanje raskrsnice.

5.2 Kreiranje 3D modela

Kartica: Utility/AlatiPano traka: InterfejsiKomanda: Crtanje 3D modela


43/78


- 42 -

Komanda je namenjena za izradu 3D solid modela puta, železnice ili rečnog kanala. Izrađen 3D solid model u ovom programu, možemo iskoristiti kao ulazni podatak za neko drugo BIMprogramsko rešenje pa iz tog razloga ovde govorimo o BIM alatima.

Proces izrade 3D solid modela je jednostavan. Izradimo ga na osnovu ulaznih podataka: osovine,uzdužnog profila i poprečnih profila. Na poprečnim profilima moramo imati definisanezatvorene poligone sa planimetrijskim količinama.

3D solid model možemo da izradimo i na osnovu ulaznih podataka iz starijih verzija CGS Plusprogramske opremePlateia iliFerrovia.

Pokretanjem komandeCrtanje 3D modela, otvori nam se istoimeni okvirni dijalogCrtanje 3Dmodela , gde definišemo sledeće ulazne podatke: situaciju/osu, uzdužni profil i poprečne profile.Ulazni podaci se mogu nalaziti na jednom DWG crtežu ili na više crteža (odvojenih).

Definišemo osu, profile te prvi i poslednji profil za izradu 3D solid modela . Na dnu okvirnogdijaloga odaberemo planimetrijske količine na osnovu kojihće se izvesti 3D solid model .

3D model možemo prikazati i snimiti u novom crtežu, koji je odvojen od prethodnih crteža saulaznim podacima (situacija/osa, uzduž. profil i poprečni profili). Na taj način veličine crteža, kojisu služili kao ulazni podaci ostaju iste, a dobijemo i jedan dosta pregledniji crtež.


44/78


- 43 -

Klikom na dugme , u okvirnom dijaloguCrtanje 3D modela otvoriće nam se okvirni dijalogPodešavanje 3D modela . Ako izaberemoPoravnaj 3D model po osovini , program će sveuzastopne planimetrijske poligone (količine) povezati po osovini, a pri tomeće uzeti u obzir igeometrijske (horizontalne) elemente puta. U suprotnomće povezati planimetrijske poligone sapravim linijama.

Izgled 3D solid modela .


45/78


- 44 -

5.3 Izvoz u Google Earth

Kartica: Utility/AlatiPano traka: Interfejsi

Komanda: Izvoz u Google Earth

KomandaIzvozi u Google Earth, nam omogućava da brzo i jednostavno umetnemo (izvezemo)projektovanu trasu iz Plateie u Google Earth.

U okvirnom dijaloguIzvoz u KMZ, najpre označimo CAD elemente na crtežu za izvoz, posledefinišemo državu i koordinatni sistem, a u podešavanjima zaOdređ ivanje visine izaberemo


46/78


- 45 -

Relativno na teren . Zatim klikom na dugmeOK dobijemo datoteku.kmz , koju možemo otvoritisa programom Google Earth.


47/78


- 46 -

6. Vertikalna i horizontalna signalizacija - Autosign6.1 Crtanje saobra ć ajnih znakova

Kartica: Autosign

Pano traka: Saobraćajni znakoviKomanda: Saobraćajni znakovi

Na osnovu Pravilnika o saobrać ajnoj signalizaciji, a pod komandom Saobra ć ajni znakovi,nalazi se sadržajna zbirka blokova saobrać ajnih znakova sa izborom stubova i dodatnihatributa za ispis imena odnosno definisanja dimenzija, kao i izbor vrste folija i moguć nostizmena na pojednim znakovima. Saobrać ajni znakovi su podeljeni u sledeć e grupe:

znakovi opasnosti, znakovi izrič itih naredbi, znakovi obaveštenja i dopunske table.

Klikom na komandu Saobra ćajni znakovi, otvori se okvirni dijalog kao na sledećoj slici. Odabirznaka potvrdimo saOK, zatim na crtežu izaberemo mesto unosa saobraćajnog znaka asledećim klikom miša i sam položaj zanaka. Ako je znak povezan sa osovinom puta, onće seautomatski pozicionirati paralelno sa tom osom.


48/78


- 47 -

6.2 Crtanje horizontalne signalizacijeKartica: AutosignPano traka: Horizontalna signalizacijaKomanda: Crtanje podužne oznake


49/78


- 48 -

U pano traciHorizontalna signalizacija , nalaze se komande za iscrtavanje oznaka na putu.KomandaCrtanje podužne oznake je namenjena crtanju uzdužnih oznaka na kolovozu. Uzdužneoznake su AutoCADovi elementi, odnosnoPLINE sa definisanom debljinom i tipom crte(LINETYPE ). Kada kliknemo na ovu komandu, otvori nam se sledeći okvirni dijalog:

7. Analiza prohodnosti - Autopath7.1 Easy Drive

Kartica: AutopathPano traka: Dinamičke zavojne kriveKomanda: EasyDrive


50/78


- 49 -

Klikom na komanduEasyDrive, otvori nam se sledeći okvirni dijalog. Na izboru su više tipovavozila, sa kojima možemo proveriti prohodnost (prevoznost) raskrsnice ili manervisanje naparkingu.

Sa ovom metodom, put vozilu zadajemo interaktivno. Pri ovoj metodi uzeti su u obzir važniparametri, kao što su: zakretanje točkova, brzina i poprečni nagib. Na taj način se postiže da jesimulacija još realnija. Pored toga postoji i mogućnost uređ ivanja putanje sa »grips-ima«.Omogućena je i vožnja unazad, da bi se proverilo i takvo manervisanje na parkinzima ili drugimpovšinama. Dodata je i tehnika prikaza sledećeg mogućeg manevra (skretanja), što olakšavapronalaženje prohodne putanje.


51/78


- 50 -

7.2 Horizontalna analiza

Kartica: AutopathPano traka: Dinamičke zavojne kriveKomanda: Horizontana analiza

Sa komandomHorizontalna analiza, proveramo prohodnost, na taj način da definišemo put pokojemće se kretati odabrano vozilo. A programće nam iscrtati trajektoriju kretanja vozila.

7.3 Vertikalna analiza

Kartica: AutopathPano traka: Dinamičke zavojne kriveKomanda: Vertikalna analiza

Sa komandomVertikalna analiza, na osnovu izabranog vozila proverimo visinsku prohodnost prikretanju po zadatom uzdužnom preseku puta. Ova komanda nam je od pomoći pri proveriprohodnosti rampi, ulaza u garaže, parkirne garaže i slično. Slika ispod je primer provere ulaza upodzemnu garažu.


52/78


- 51 -

Uzdužni presek puta možemo definisati iscrtanom polilinijom. Kada kliknemo na komandu,otvoriće nam se sledeći okvirni dijalog:

CGS plus FERROVI

1. Interfejs programa – upoznavanje i podešavanjeTraka (eng.ribbon ) je osnovni element korisničkog interfejsa za pristup komandama i funkcijamau radu sa Ferroviom. Komande na traci su raspoređene u logičke grupe, podeljene u kartice trake(eng. tabs ). A u karticama imamo podelu na pano trake (eng. panels ), gde su smešteneodređene komande.

Ribbon je pri prvom pokretanju programa isključen. Uključimo ga tako što iz padajućeg menijaCGS plus, pod opcijomRibbon izaberemoFerrovia.


53/78


- 52 -

Ribbon možemo da uređujemo, da na njemu imamo samo kartice trake (eng.Minimize toTabs), kartice sa imenima pano traka (eng.Minimize to Panel Titles ) ili kartice sa imenima i

ikonicama pano traka (eng.Minimize to Panel Buttons ).

Za isključivanje ribbona unesemo komandumenuload , nakon čega sa liste izaberemo CGSA_FERROVIAte kliknemo na dugmeUnload .

U nastavkuće biti prikazan postupak projektovanja železničke infrastrukture korišćenjemkomandi sa trake (eng.ribbon ).


54/78


- 53 -

2. Situacija2.1 Projekat

Kartica: Layout

Pano traka: Initial SetupKomanda: Project

Pre početka samog projektovanja železničke infrastrukture, moramo se prijaviti na projekat(kreirati novi ili izabrati postojeći) i da ga definišemo kao aktivan projekat. Svaki projekat sadržisve informacije o snimljenim crtežima i ostale datoteke, koje su bile kreirane za vreme rada naaktivnom projektu. Sa komandomProject počnemo rad na novom projektu, odnoso izaberemoveć postojeći projekat. Aktivan/izabran projekat je označen plavom bojom.Definišemo novi projekat i damo mu ime npr.PROJEKAT FERROVIA

2.2 Upravljanje osamaKartica: LayoutPano traka: Initial SetupKomanda: Axis Manager


55/78


- 54 -

Pri komandi Axis Manager moramo definisati aktivnu osovinu (osu). Sve komande ili funkcijekoje imamo pod karticomLayout će se direktno odnositi i vezati za kreiranu/izabranu aktivnuosovinu koju smo u prethodnoj komandi definisali. Aktivna osa je označena plavom bojom.Aktivaciju ili prelazak sa jedne na drugu osu, vršimo dvostrukim klikom na ime ose.

U okviru za dijalog Axis Manager definišemo novo ime ose sa odgovarajućim parametrima (opis,stacionaža, smer, tip prelazne krivine).

Dvostrukim klikom naCategory , otvori nam se okvir za dijalog gde izaberemo projektnu brzinu iširinu koloseka. Na osnovu tih parametara program nas upozori, ako projektni elementi kolosekanisu u skladu sa graničnim (kritičnim) vrednostima zadatih parametara


56/78


- 55 -

2.3 Digitalni model terena

Kartica: LayoutPano traka: DTM and GradingKomanda: DTM

Kada kliknemo na komanduDTM, otvori nam se okvir za dijalog Add surface , gde unesemo imemodela terana.

Posle unosa imena, otvori nam se okvirni dijalogCreate surface u kojem najpre definišemo tipulaznih podataka, koje zatim izaberemo sa crteža klikom na ikonu .

U okvirnom dijaloguCreate surface izaberemo tip podatkaPoints & Breaklines, a za Filter označimo Points, Blocks, Polyline, 3D polyline i Line elemente pa kliknemo na dugme za

Select, te na crtežu sa mišom označimo potrebne elemente.

Klikom na dugme Apply u okvirnom dijaloguCreate surface iscrtaće nam se model DTM nacrtežu. Slika ispod prikazuje mrežu trouglova, kreiranu na osnovu podataka(CAD blocks) sacrteža.


57/78


- 56 -

2.4 Projektovanje osovine - trasiranje

Kartica: LayoutPano traka: Horizontal AlignmentKomanda: Draw with Tangent Polygon

Sa komandomDraw with Tangent Polygon , crtamo tangentni poligon u situaciji. Izaberemomogućnost Elem. with appropriate parameters.


58/78


- 57 -

2.5 Unos popre č nih osa

Kartica: LayoutPano traka: Section Lines and ToolsKomanda: Draw Section Lines

Posle iscrtavanja osovine koloseka u situaciji, na osnovu glavnih elemenata, možemo ucrtatipoprečne ose koloseka. Unosimo poprečne ose na površinu digitalnog modela terena i nazivamoih poprečni profili.

Sa komandomDraw Section Lines , otvori nam se okvirni dijalogDraw cross-axes.


59/78


- 58 -

Kada kliknemo naOK, upravno na osovinu u situaciji nam se iscrtaju poprečne ose sa oznakomprofila i stacionažom.

2.6 Prora č un nadvišenja

Kartica: Layout


60/78


- 59 -

Pano traka: Cant designKomanda: Calculate Applied Cant

Poslednji korak pre samog projektovanja osovine i poprečnih profila na teren jeste proračunnadvišenja za projektovani kolosek i određ ivanje same geometrije koloseka. Ovo je neophodno iza naredni korak, a to je kreiranje uzdužnog profila.

Klikom na komanduCalculate Applied Cant, odaberemo metodu za proračun vrednostinadvišenja(Applied Cant table, Calculation parameters ili User defined Applied Cant value) , teposle odabira osovine kliknemo naOK .

2.7 Projekcija osa

Kartica: LayoutPano traka: Section Lines and ToolsKomanda: Drape


61/78


- 60 -

KomandaDrape, izvrši projektovanje poprečnih osa na digitalni model terena.

3. Uzdužni profilNastavljamo rad na istom crtežu. Imamo i tu mogućnost da sve do sada što smo radili snimimo,a da uzdužni profil crtamo u novom crtežu pričemu moramo obratiti pažnju da se prijavimo naisti projekat na kojem smo do sada radili, jer u njemu su informacije o osovinama i projekcijamana teren.Na ribbonu izaberemo karticuProfile.

3.1

ProjekatKartica: Profile


62/78


- 61 -

Pano traka: Initial SetupKomanda: Project

Prijavimo se na isti projekat, sa kojim smo započeli u poglavlju Situacija (PROJEKAT FERROVIA).


Kartica: ProfilePano traka: Initial SetupKomanda: Axis Manager

U Axis Manager -u , kao aktivnu osu izaberemo onu osu koju smo iscrtali u Situaciji (AXIS_0).

3.3 Unos terena

Kartica: ProfilePano traka: Initial SetupKomanda: Draw Terrain

Teren u uzdužnom profilu iscrtamo sa komandomDraw Terrain . Klikom naDraw Terrain , otvorinam se okvirni dijalogInput terrain, gde definišemo tip tabeleFERROVIA, odredimo razmeru,izaberemo ulazne podatke (*Current drawing*). Posle definisanja svih parametara, klikom nadugmeOK , na crtežu izaberemo poziciju na kojoj želimo da nam se iscrta uzdužni profil.


63/78


- 62 -

3.4 Crtanje elemenata uzdužnog profila

Kartica: ProfilePano traka: Initial SetupKomanda: Draw Horizontal Elements


64/78


- 63 -

Sa komandomDraw Horizontal Elements, u tabelu uzdužnog profila automatski unosimogeometriju osovine i vrednosti nadvišenja koloseka. Tačne vrednostićemo dobiti ako smo u

Situaciji pravilno uneli i definisali sve zahtevane parametre.

3.5 Unos tangente

Kartica: ProfilePano traka: Vertical AlignmentKomanda: Draw Tangents

Sa komandomDraw Tangents na uzdužnom profilu ucrtamo niveletu. Unošenjem komande p ( arameters ), otvoriće nam se okvirni dijalogDraw tangents kao na sledećoj slici, a koji nam služikao pomoć pri crtanju nivelete.


65/78


- 64 -

Na osnovu prethodnih koraka i izlaznih podataka, možemo iscrtati poprečne profile.

4. Popre č ni profiliNastavljamo sa radom na istom crtežu. Poprečne profile možemo iscrtati i na novom crtežu,tako što prethodni crtež gde smo do sada radili snimimo, a zatim u novom crtežu se prijavimona projekat koji poseduje informacije o osovinama, projekciji na teren te uzdužnom profilu.Na ribbonu izaberemo karticuCross Sections .

4.1 Projekat

Kartica: Cross SectionsPano traka: Initial SetupKomanda: Project

Prijavimo se na isti projekat, na koji smo bili prijavljeni u poglavlju Situacija i Uzdužni profil(PROJEKAT FERROVIA).


Kartica: Cross SectionsPano traka: Initial SetupKomanda: Axis Manager


66/78


- 65 -

U Axis Manager -u , kao aktivnu osu izaberemo onu osu koju smo iscrtali u Situaciji (AXIS_0).

4.3 Unos terena

Kartica: Cross SectionsPano traka: Initial SetupKomanda: Draw Terrain

Sa komandomDraw Terrain, vršimo iscrtavanje poprečnih profila sa tabelom i linijom terena naradni crtež.

Otvori nam se okvirni dijalogRead terrain, gde definišemo tip tabeleFERROVIA, odredimorazmeru, izaberemo ulazne podatke (*Current drawing*) i posle definisanja ostalih parametara,kliknemo naOK a programće zatim od nas zahtevati da odredimo položaj gornjeg levog ugla zaucrtavanje poprečnih profila.


67/78


- 66 -


68/78


- 67 -

4.4 Unos železni č kih šina (GIŠ)

Kartica: Cross SectionsPano traka: Initial SetupKomanda: Draw railway

Na poprečne profile, gde već imamo podatke o terenu, ucrtamo i liniju nivelete (GIŠ) sodgovarajućim vrednostima nadvišenja šina. To uradimo sa komandomDraw railway.


69/78


- 68 -


70/78


- 69 -

4.5 Crtanje elemenata NPP

Kartica: Cross SectionsPano traka: Draw TCS ElementsKomanda: Rail, Embankment

Na osnovu komandiDraw TCS Elements, vršimo ucrtavanja elemenata karakterisničnogpoprečnog profila na prethodno iscrtane poprečne profile trase.

Sa komandomRail , otvori nam se sledeći okvirni dijalog gde definišemo; tip šine, podložnuploču, prag, zastor i parametre vezane za navedeno.

Sa komandomEmbankment, ucrtamo kosine (nasipe,iskope) na poprečne profile.


71/78


- 70 -

4.6 Planimetrisanje

Kartica: Cross SectionsPano traka: Mass CalculationKomanda: Planimetry

Definisanje planimetrijskih količina, izvodi se preko komandePlanimetry. Pri planimetrisanju nasipa, definišemo sledeće parametre, Nač in definisanja plan. poligona –Between two polylines i za Dodatne postavke – Above reference-polyline. Kada kliknemo naOK, izaberemo liniju terena i potvrdimo saEnter , a zatim definišemo i granični poligon odnosnooznačimo dve kosine nasipa i linijske elemente donjeg stroja konstrukcije železničke pruge.


72/78


- 71 -

Posle planimetrisanja nasipa, postupak ponovimo i za iskop, samo kod iskopa priDodatne postavke izaberemo Under reference-polyline i izvršimo planimetrisanje.


73/78


- 72 -

4.7 Prora č un koli č ine materijala

Kartica: Cross SectionsPano traka: Mass CalculationKomanda: Quantity Takeoff


74/78


- 73 -

KomandomQuantity Takeoff program nam izračuna koliko je m2 planimetrisanih količina nasvakom profilu, a zatim na osnovu rastojanja između profila izračuna nam i zapremine(kubature) nasipa, iskopa i ostalih količina.


75/78


- 74 -

5. Označ avanje nasipa i useka5.1 Definisanje linija nasipa i useka

Kartica: Cross SectionsPano traka: Intersection Lines

Komanda: Define Intersection Points

Sa komandomDefine Intersection Points , program nam na poprečnim profilima definišepresečne tačke između kosina i terena, te kosina i gornjeg stroja.


76/78


- 75 -

5.2 Obeležavanje nasipa i useka u situaciji

Kartica: LayoutPano traka: Section Lines and ToolsKomanda: Draw Intersection Lines

Klikom na komanduDraw Intersection Lines , otvori nam se sledeći okvirni dijalog. Programpronađe sve definisane presečne tačke na poprečnim profilima, pa nam na osnovu toga iscrta iobeleži useke i nasipe na trasi pruge.


77/78


- 76 -

Prikaz useka i nasipa u situaciji.


78/78

Documents

Osnove Programa Plateia i Ferrovia_priručnik