1. Kulonov zakon Kulonov zakon definie intenzitet,pravac i smer
elektrostatike sile kojom nepokretno naelektrisanje malih dimenzija
(u idealnom slucaju punktualno naelektrisanje) deluje na drugo. Ta
sila se naziva i Kulonova sila. Def. Intenzitet elektrostatike sile
izmeu dva takasta naelektrisanja je direktno proporcionalan
proizvodu kolinika njihovih naelektrisanja, a obrnuto
proporcionalan kvadratu rastojanja izmeu ta dva naelektrisanja.
Skalarni oblik intenziteta sile glasi: F= * F intenzitet sile Q1
naelektrisanje jednog tela Q2 naelektrisanje drugog tela r
rastojanje izmeu naelektrisanja (tela) je elektrina kontanta k (9 *
) -Kulon je u eksperimentu koristio metalne kuglice privrdene na
lagane tapide od dielektrinog materijala. -Silu uzajamnog delovanja
naelektrisanih kuglica merio je osetljivom torzionom vagom.
2.Vektor jaine elektrinog polja Svako elektrino polje moe da se
posmtra kao da potie od punktualnih opteredenja.Kulonova sila na
probno opteredenje u sluaju sloenijih polja je jednaka vektorskom
zbiru sila kojima na njega deluju sva ta opteredenja
pojedinano.Sledi da je i u sasvim optem sluaju odnos F na Q/Q
nezavistan od Q. Dakle,i tada taj odnos karakterie elektrino polje
u posmatranoj taki,bez obzira da li se u taki nalazi probno
opteredenje ili ne. Vektor F na Q/Q se stoga usvaja za osnovnu
veliinu kojom se opisuje elektrino polje u svakoj njegovoj taki i
naziva se vektor jaine elektrinog polja. Oznaka za VJEP je E. E= -
def. VJEP E= r0 - VJEP punktualnog opteredenja
3.Elektrini potencijal Bilo koja taka prostora ima elektrini
potencijal ija potencijalna energija po jedinici naelektrisanja ima
neku vrednost a nalazi se u statikom (vremenski nepromenljivom)
elektrinom polju. To je skalarna veliina,obino izraena u voltima.
Razlika elektrinog potencijala izmedju dve take u prostoru naziva
se napon. Poznato je da neki predmeti imaju elektrini naboj
(potencijal). Elektrino polje vri pomeranje naelektrisanih estica
,ubrzavajudi ih u smeru vektora elektrinog polja,odnosno u smeru
ili nasuprot smeru vektora elektrinog polja,u zavisnosti od vrste
naelektrisanja. Ukoliko je naelektrisana estica naelektrisana
pozitivnim naelektrisanjem,sila delovanja i ubrzanja te estice de
biti u smeru sa elektrinim poljem,a vrednost sile koja
deluje,odreena je veliinom naelektrisanja estice i vrednodu
elektrinog polja. Sila i potencijalna energija su u direktnom
odnosu. Kako se estica krede u smeru u kojem ga sila ubrzava,njena
potencijalna energija se smanjuje. Potencijal elektrinog polja se
naziva elektrini potencijal. Va = dl - def. potencijala u taki A u
odnosu na referentnu taku R Va - Vb = dl - razlika potencijala u
takama A i B
4.Gausov zakon Def.: Elektrini fluks kroz bilo koju zatvorenu
povrinu jednak je ukupnom naelektrisanju koje je obuhvadeno tom
povrinom, podeljenog dielektrinom konstantom. Neka pozitivno
takasto naelektrisanje Q generie elektrino polje. Razmatra se sfera
poluprenika r. U centru te sfere je smeteno naelektrisanje Q.
Normala na povrinu sfere je paralelna smeru vektora polja jer polje
deluje radijalno od naelektrisanja. Povrina sfere je 4r2. Konano,
jaina polja u svim takama koje su na rastojanju r od centra sfere,
tj. od takastog naelektrisanja, je:
E
Q 4 0 r2
r0
Ako se jaina elektrinog polja pomnoi povrinom sfere:
E (r ) 4 r 2
Q 4 0 r2
4 r 2
Q
0
Vano je primetiti da je krajnji rezultat nezavistan od
poluprenika sfere. To znai da de se isti rezultat dobiti za bilo
koju sferu u ijem centru se nalazi neko naelektrisanje. Ovo je
sutina Gausovog zakona. Gaus je takoe dokazao da se zakon moe
primeniti na bilo koju zatvorenu povrinu i za bilo koju raspodelu
elektrinog naelektrisanja.Tako, ako se bilo koji spoljanji element
zatvorene povrine S pomnoi komponentom elektrinog polja koja je
normalna na taj element povrine i zatim izvri sumiranje po celoj
povrini, kao rezultat de se dobiti kolinik koliine naelektrisanja
zahvadenog povrinom S i dielektrine konstante, tj.:
Q E dS S
0
Ovaj integral se zove fluks vektora jaine elektrinog polja kroz
povrinu S, oznaava se E, a proporcionalan je broju linija
elektrinog polja koje prodiru kroz tu povrinu:
Q E E dS S
0
