11

LEK. SIROV. God. XXVIII Broj 28 Str. 11 – 27 Beograd 2008. LEK. SIROV. Vol. XXVIII No. 28 PP. 11 – 27 Belgrade 2008.

Pregledni rad – Review Paper UDC: 633.88-158.6

GAJENJE LEKOVITOG BILJA U PLANINSKIM USLOVIMA SRBIJE UZ PRIMENU PRINCIPA ORGANSKE POLJOPRIVREDE

– PRAVCI RAZVOJA I NAŠE PREDNOSTI –

Tatjana Marković

Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr J. Pančić“,Tadeuša Košćuška 1, 11 000 Beograd

IZVOD

Savremeni čovek sve više teži upotrebi materija i komponenti prirodnog porekla u svim oblastima života a naročito u domenu ishrane i prevencije bolesti. Zbog toga na tržištu potražnja za prirodnim sirovinama za izradu brojnih proizvoda za upotrebu u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, neprestano raste. Povećana tražnja ne može se više obezbediti samo sakupljanjem lekovitog i aromatičnog bilja iz prirode pa se gajenje ove specifične grupe kultura u poslednje vreme ubrzano širi i razvija kao jedino rešenje u mnogim krajevima sveta. U nekim delovima naše zemlje gajenje lekovitog bilja ima dugu tradiciju (Vojvodina), dok je u drugim delovima više razvijena praksa sakupljanja (istočna i jugoistočna Srbija). Postoje realni razlozi da se proizvodnja lekovitog bilja proširi i u drugim krajevima Srbije. U tom pogledu naročito su interesantni planinski krajevi, pošto neke ekonomski interesantne vrste zahtevaju takve ekološke uslove za gajenje (lincura, brđanka i druge). Glavno ograničenje u bržem razvoju ove delatnosti u ovim krajevima je relativno mali broj vitalnih seoskih gazdinstava u višim planinskim predelima, kao i nepostojanje mašina prilagođenih toj vrsti proizvodnje, problemi izvora energije, finansijskih sredstava i dr. U radu su predstavljeni pravila i postupci koje treba primeniti u organskoj proizvodnji aromatičnog i lekovitog bilja u planinskim uslovima Srbije, prema važećem Zakonu u našoj zemlji. Prikaz takodje sadrži izvesne regulative i neophodne podatke o gajenju lekovitog i aromatičnog bilja, koji mogu biti od važnosti za ovu vrstu proizvodnje. Takođe su dati i predlozi za rešavanje nekih praktičnih problema u toku proizvodnje, kao i dozvoljena đubruva i preparati koje predviđa naš Zakon.

Ključne reči: organska proizvodnja, gajenje, brdsko-planinsko lekovito i aromatično bilje

12

UVOD

Kontinuirana izloženost stresu i negativnom uticaju štetnih materija iz hrane i životne sredine uticala je na savremenog čoveka da se sve više okrene upotrebi materija i komponenti prirodnog porekla u svim oblastima života a naročito u domenu ishrane i prevencije bolesti. Zbog toga, zahtevi tržišta za prirodnim sirovinama za izradu brojnih proizvoda za upotrebu u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, neprestano rastu. Povećana tražnja ne može se više zadovoljiti samo sakupljanjem LAB iz prirode a u dosta slučajeva je i ugrozila prirodni resurs pojedinih vrsta, pa se gajenje ove specifične grupe kultura u poslednje vreme ubrzano širi i razvija kao jedino ispravno rešenje.

U nekim delovima naše zemlje gajenje LAB ima dugu tradiciju (Vojvodina), dok je u drugim delovima više razvijena praksa sakupljanja (istočna i jugoistočna Srbija). Postoje realna potreba da se proizvodnja LAB proširi i u drugim krajevima Srbije (1). U tom pogledu naročito su interesantni brdsko-planinski krajevi, pošto neke ekonomski interesantne vrste (lincura, brđanka i druge) zahtevaju upravo takve ekološke uslove za gajenje (2).

Delatnost vezana za LAB, koja jednom seoskom gazdinstvu u brdsko-planinskom regionu Srbije može biti primarna ili sekundarna, vrlo se dobro može nadopuniti sa kućnom radinosti, gde naročito privlačna može biti tradicionalna prerada šumskih plodova (jagode, maline, kupine, borovnice i dr.) u prirodne domaće sokove, pekmeze, džemove i rakije. U pojedinim slučajevima ovo može da preraste u male porodične manufakture i preduzeća koja lokalnom tržištu mogu ponuditi domaće proizvode upakovane u autentičnu ambalažu. Potražnja za ovakvim proizvodima, posebno ako se oni sertikikuju kao organski, u porastu je i posebno je značajna u razvoju ruralnog turizma.

Glavno ograničenje u bržem razvoju ove delatnosti u ruralnim krajevima Srbije je relativno mali broj vitalnih seoskih gazdinstava u višim planinskim predelima, uz prateće probleme kao što su: nedostatak mašina koje su prilagođene ovoj proizvodnji, nedostatak infrastrukture, finansijskih sredstava i dr. Dobro osmišljenim merama agrarne politike mogla bi se vrlo brzo postići revitalizacija pojedinih planinskih područja, pored ostalog, i kroz razvojne programe LAB i šumskih plodova (3). Uzimajući u obzir trenutno stanje na tržištu LAB, za brdsko-planinski region Srbije se mogu preporučiti sledeća opredeljenja (4): - sertifikacija područja za sakupljanje i gajenje LAB - negovanje kontrolisanog održivog sakupljanje - razvijanje plantažne proizvodnje vrsta koje dobro uspevaju u datim agroekološkim uslovima.

Imajući u vidu da se u ovim krajevima proizvodnja odvija na manjim parcelama i da se radi o ekološki atraktivnim zonama, organski model proizvodnje je veoma lako ostvariv (2). Pored ostalog, ova aktivnost se potpuno uklapa u politiku očuvanja prirodne ravnoteže u brojnim područjima koja se nalaze pod zaštitom države (nacionalni parkovi, parkovi prirode, zaštićena područja). Uravnoteženi ekosistemi u okviru kojih se odvija organska proizvodnja bilja ujedno pružaju i zaštitu zemljišta, voda i biodiverziteta. S tim u vezi, bilo bi veoma značajno da se u ovim krajevima obezbedi prostor za proizvodnju zdrave hrane i LAB.

OPŠTA NAČELA PROIZVODNJE LAB U ORGANSKOM MODELU

Gazdinstvo za proizvodnju LAB mora se prilagoditi i opremiti za ovu vrstu proizvodnje. Planiranje pravilnog plodoreda kod proizvodnje LAB od velikog je značaja. Dobar izbor predkulture može u značajnoj meri doprineti povećanju prinosa i kvaliteta

13

proizvoda a može i uticati na smanjenje troškova proizvodnje. Snabdevenost zemljišta hranivima i vodom, intenzitet i struktura zakorovljenosti u velikoj meri zavise i od preduseva. Plodored u organskoj proizvodnji treba da bude što raznovrsniji da bi time doprineo osnovnim ciljevima ovog sistema gazdovanja zemljištem, a koji omogućava održavanje plodnosti zemljišta, smanjenje ispiranja hraniva, smanjenje problema štetočina, održavanje populacija korisnih životinjskih vrsta i biološke raznovrsnosti, održavanje i povećanje biogenosti, tj. mikrobiološke aktivnosti zemljišta. Plodored kod ovog načina proizvodnje treba da je raznolik i usklađen tako da omogući dugoročno održavanje plodnosti i nezakorovljenosti zemljišta bez upotrebe herbicida, radi osiguranja zdravih uslova s primerenim prirodima. U plodoredu se preporučuje izmena kultura s različitom dubinom zakorenjavanja, različitom potrošnjom i potrebama za pojedinim hranivima i vodom. Veliki broj biljaka različitih agrobioloških osobina koje obuhvata gajenje LAB može vrlo dobro da se iskoristi upravo u kreiranju plodoreda po principima organske proizvodnje. Izbor parcele za proizvodnju

U organskoj proizvodnji, za svaku parcelu na kojoj se proizvodi LAB je potrebno voditi posebnu dokumentaciju koja sadrži podatke o plodnosti zemljišta, agrotehničkim merama u prethodnim godinama, s posebnim naglaskom na količine i vrstu primenjenih hemijskih sredstava kod predkultura, eventualno sprovedenim melioracionim merama (kalcifikacija i sl.).

Prilikom izbora parcele za organsku proizvodnju LAB treba voditi računa o specifičnim zahtevima kulture. Pored klimatskih uslova (temperature, padavine), treba uvažavati zahteve biljaka za zemljištem (mehenički sastav, pH reakcija, snabdevenost humusom i biljnim hranivima, poroznost zemljišta, i dr.). Lakši mehanički sastav je poželjan kod kultura koje se gaje radi korena (angelika, odoljen, lincura), pošto se koren u toku vegetacije bolje razvija a posle vađenja lakše pere od ostataka zemljišta (2). Na ovaj način se mogu značajno smanjiti troškovi proizvodnje.

Reakcija zemljišta je važna iz više razloga. Visoke pH vrednosti (pH > 7,5) na primer otežavaju ishranu gvožđem i nekim mikroelementima što dovodi do pojave hloroze na listu ostetljivih biljnih vrsta (brđanka). S druge strane, u jako kiselim zemljišima (pH < 5,0) značajno se povećava pristupačnost većine mikroelemenata i teških metala, pa može doći do njihove povećane akumulacije i pojave potencijalno štetnog sadržaja u biljnom materijalu (iznad maksimalno dozvoljene koncentracije) (5). Zbog toga su za gajenje LAB generalno najbolja zemljišta slabo kisele do neutralne reakcije (pH = 5,5 – 7,0).

Pored toga, zemljište ne sme biti kontaminirano potencijalno štetnim materijama (ostacima pesticida, teškim metalima) a neophodno je da bude na bezbednoj distanci od mogućih izvora aerozagađenja.U mnogim planinskim krajevima Srbije postoje značajne površine zemljišta koje se duži vremenski period nisu koristile u poljoprivredne svrhe. Na ovakvim parcelama kao i na tek razoranim livadama postoje realne mogućnosti da proizvodnja bilja u organskom modelu započne već u prvoj godini (bez perioda konverzije). Pored toga, ovakve površine se najčešće prostiru na izvanrednim pozicijama koje su kilometrima izvan domašaja izvora zagađenja (industrijski centri, frekventne saobraćajnice), što je ključna pretpostavka sertifikacije ovakvih područja za organsko gajenje. Ipak, neka zemljišta mogu prirodno da sadrže povećane količine pristupačnih mikroelemenata i teških metala, što može uticati na njihovu pojačanu akumulaciju u biljkama i tako značajno umanjiti kvalitet proizvedenih biljnih sirovina (6).

14

Zbog svih ovih razloga treba uraditi analizu zemljišta na parcelama gde se namerava organizovati gajenje LAB. Posebno se mora utvrditi postojeće stanje teških metala, policikličnih aromatičnih ugljovodonika i eventualnih ostataka pesticida. Maksimalno dozvoljeni sadržaj potencijalno štetnih materija u zemljištu za organsku proizvodnju prikazan je u tabeli 1.

Tabela 1. Granične vrednosti sadržaja potencijalno štetnih materija u zemljištu i organskim đubrivima koja se mogu koristiti za organsku proizvodnju. Table 1. Maximal content of potentially harmful substances in the soil and organic manures allowed for use in organic production.

Potencijalno štetne materije u zemljištu i organskim đubrivima

mg / kg vazdušno suvog zemljišta

Kadmijum - Cd Živa - Hg Olovo - Pb Cink - Zn Hrom - Cr Nikal - Ni Bakar - Cu PAH - policiklični aromatični ugljovodoniciMolibden - Mo Arsen - As Kobalt - Co

0,8 0,8 50 150 50 30 50 1,0 10 10 30

Plodnost i biološka aktivnost zemljišta

U organskoj proizvodnji LAB plodnost i biološku aktivnost zemljišta treba stalno unapređivati. Ovo se postiže sejanjem leguminoza, zelenih biljaka za đubrenje (siderati), odnosno korenastih biljaka u prikladno ukomponovanom plodoredu. Isto tako sprovode se mere dodavanja zemljištu kompostiranog ili nekompostiranog organskog materijala dobijenog na gazdinstvima koja proizvode prema pravilima organske proizvodnje. Druga organska ili mineralna đubriva mogu se upotrebljavati samo ako su dozvoljena našim Zakonom o organskoj poljoprivredi (7, 8) i ako se zahtevi biljaka za hranivima ne mogu u potpunosti zadovoljiti u sklopu postojećeg plodoreda odnosno prethodnom pripremom zemljišta. Za aktiviranje komposta mogu se upotrebljavati određeni pripravci na bazi mikroorganizama ili na biljnoj bazi, a mogu se koristiti i biodinamički pripravci. Izbor biljnih vrsta za gajenje

Jedna od osnovnih odrednica organske proizvodnje jeste gajenje biljnih vrsta i sorti prilagođenih lokalnim pedoklimatskim uslovima. Pri ovom izboru stimuliše se očuvanje biološke raznovrsnosti u čemu se apsolutna prednost daje autohtonim sortama i populacijama. Ovde je važno što bolje iskoristiti zemljišne i klimatske specifičnosti u pojedinim krajevima (9), pri čemu je potrebno i poznavanje specifičnih odnosa pojedinih lekovitih biljaka prema faktorima sredine. U sledećem pregledu važnije LAB vrste koje se

15

mogu gajiti u brdsko-planinkom regionu Srbije razvrstane su po svom odnosu prema najvažnijim faktorima sredine (4):

- Odnos biljnih vrsta prema humidnosti (vlažnost): Pogodne za suva staništa: vrijesak (Satureja montana), timijan (Thymus vulgaris L.). Pogodne za vlažna staništa: arnika (Arnica montana L.), odoljen (Valeriana officinalis L.), selen (Levisticum officinale Koch.), uskolisna bokvica (Plantago lanceolata L.)

Pogodne za staništa sa subalpskom klimom: arnika (Arnica montana L.), odoljen (Valeriana officinalis L.), angelika (Angelica archangelica L.), lincura (Gentiana lutea L.). Tabela 2. Način razmnožavanja i vreme zasnivanja LAB vrsta koje se mogu gajiti u brdsko-planinskim krajevima. Table 2. Model of propagation and time of establishment of MAP crops in hilly-mountainous region.

Latinski naziv Narodni naziv

Gaji sekao

Način razmnožavanja

Vreme zasnivanja zasada

Biljna droga na tržištu

Angelica archangelica L. Angelika 1 godiš. rasad jesen / proleće koren,

etarsko ulje Valeriana officinalis L. Odoljen 1 godiš. rasad jesen / proleće koren,

etarsko ulje Hypericum perforatum L. Kantarion 2 godiš. rasad jesen / proleće herba, ulje,

ekstrakt Mentha x piperita L. Pitoma nana 2 godiš. stolonima jesen / proleće herba, list,

etarsko ulje Salvia officinalis L. Žalfija višegod. direktna setva/

rasad proleće / jesen herba, list, etarsko ulje

Origanum heracleoticum L. Origano višegod. rasad jesen / proleće herba, list,

etarsko ulje Origanum vulgare L. Vranilovka višegod. rasad jesen / proleće herba, list,

etarsko ulje Satureja montana L. Vrijesak višegod. rasad jesen / proleće herba, list,

etarsko ulje Levisticum officinale Koch. Selen višegod. rasad jesen / proleće koren, plod,

etarsko ulje Thymus vulgaris L. Timijan višegod. rasad jesen / proleće herba, list

Lavandula vera DC. Lavanda višegod. reznice/

deljenje bokora jesen / proleće cvet, etarsko ulje

- Odnos prema zemljištu:

Pogodna humusom bogata zemljišta: odoljen (Valeriana officinalis L.), borago (Borago officinalis L.), lincura (Gentiana lutea L.), selen (Levisticum officinale Koch.), pitoma nana (Mentha piperita L.) Pogodna zemljišta bogata krečom: vrijesak (Satureja montana), lavanda (Lavandula vera DC.), majoran (Majorana hortensis Moench.), neven (Calendula officinalis L.), žalfija (Salvia officinalis L.), timijan (Thymus officinalis L.), miloduh (Hysopus officinalis L.).

16

Pogodna zemljišta siromašna krečom: arnika (Arnica montana L.), različak (Centaureum cynus L.), uskolisna bokvica (Plantago lanceolata L.).

- Odnos prema temperaturama: Vrlo otporne na niske temperature: odoljen (Valeriana officinalis L.), angelika (Angelica archangelica L.), lincura (Gentiana lutea L.). Otporne na niske temperature: oman (Inula helenium L.), lavanda (Lavandula vera DC.), selen (Levisticum officinale Koch.), neven (Calendula officinalis L.). Srednje otporne na niske temperature: vranilovka (Origanum vulgare L.) Osetljive na niske temperature: majoran (Origanum majorana L.).

U gajenju LAB primenjuje se različita agrotehnika (zasnivanje direktnom setvom, preko rasada, itd) a u zavisnosti od bioloških karakteristika vrsta, u brdsko –planinskim krajevima Srbije mogu segajiti sledeće jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje vrste (tabela 2).

Primena đubriva

U organskoj proizvodnji bilja nije dozvoljena upotreba brzodelujućih mineralnih đubriva sintetičko hemijskog porekla (običajeno korišćena čvrsta i vodorastvorljiva NPK i azotna đubriva). Pažljivo planiranim sistemom plodoreda, obrade zemljišta i primene dozvoljenih fertilizacionih sredstava vrši se ne samo održavanje plodnosti zemljišta već se ona sistemski dugoročno popravljaju i unapređuju. Intenzitet đubrenja u organskoj proizvodnji (naročito azotom), ne sme uticati na smanjenje kvaliteta prinosa LAB.

Stajnjak i tečni stajnjak domaćih životinja (naročito goveda) kao i komposti od biljnih otpadaka čine, zajedno s prirodnim organsko-biološkim dodacima i đubrivima, osnovu đubrenja u organskoj proizvodnji (10). U tom pogledu, stočarstvo s odgovarajućom proizvodnjom krmnog bilja predstavlja bitni sastavni deo jednog brdsko-planinskog organskog gazdinstva. Spisak dozvoljenih đubriva i sredstava za poboljšanje plodnosti zemljišta u organskoj proizvodnji prikazan je u tabeli 3.

Tabela 3. Prosečni sadržaj biljnih hraniva u nekim organskim đubrivima koja su dozvoljena za primenu u organskoj poljoprivredi (izraženo u kg na 10 t odnosno 10 m3) Table 3. The average content of plant nutrients in some organic manure allowed for use in organic production (kg / 10 t, i.e. 10 m3)

Vrsta organskog đubriva

Azot (N)* Fosfor Kalijum

ukupni u I g. u II g. P2O5 K2O Goveđi stajnjak 60 30 20 40 70 Kokošje đubre (40% SM) 200 100 60 180 125 Tečni goveđi stajnjak- nerazblažen 45 25 15 25 60 Tečni goveđi stajnjak- razblažen 1:1 25 15 5 10 35 * Ukupni sadržaj azota u đubrivu i količine koje se u zemljištu mineralizuju u I i II godini nakon primene.

Sva organska đubriva treba da potiču sa sopstvenog gazdinstva a samo u njihovom nedostatku dozvoljena je primena đubriva sa drugog gazdinstva, uz predhodnu saglasnost nadležnog inspektora organske proizvodnje. Organska đubriva poreklom sa konvencionalnih

17

gazdinstava mogu se primeniti u nedostatku drugih samo na početku perioda konverzije, uz predhodnu analizu sastava i dopuštenje nadležnog organa.

U organskoj poljoprivredi sprovodi se i održivo gazdovanje humusom. Količina unetih organskih ostataka u zemljište mora biti identična količini gubitaka žetvom i mineralizacijom organske materije u zemljištu ili gubitaka drugim putem. Preporučuje se da se organska proizvodnja zasniva na površinama sa sadržajem humusa većim od 2 %.

Pored uobičajenih organskih i mineralnih đubriva na jako kiselim zemljištima, kakva se mogu sresti u brdsko-planinskom regionu naše zemlje, često je indikovana primena krečnih (Ca) đubriva. Pri donošenju odluke u pogledu doze koja će se primeniti za kalcifikaciju, pored pH zemljišta se uzimaju u obzir i osetljivost i zahtevi gajene kulture, kao i druge karakteristike zemljišta koje su od značaja za efikasnost Ca đubriva na kiselim zemljištima (mobilni Al, mehanički sastav, sadržaj organske materije i dr.).

Tabela 4. Prosečne vrednosti sadržaja biljnih hraniva u nekim sredstvima za đubrenje dozvoljenim u organskoj poljoprivredi (u %). Table 4. The average content of plant nutrients in some fertilizers allwed in organic production (%). Sredstva za đubrenje

Org. mat. (%)

Oslobađanje biljnih hraniva

u I, II i III god. (%) N P2O5 K2O CaO MgO

Kompost kore 30 Lagano 0,3 0,1 - 2 0,4 Drveni pepeo - 80 / 20 / 0 - 3 8 30 - Bazaltno brašno - Lagano - 0,4 2,8 4,8 4,4 Mleveni krečnjak - Brzo - - - 65 - Kalijum sulfat sa Mg (Patentkali)

- 75 / 20 / 5 - - 30 - 9

Hiperfosfat * - 25 / 50 / 25 - 32 - 50 0,5 Mleveni rogovi * 80 50 / 30 / 20 12 4 - 6 - Mlevene kosti * 30 30 / 35 / 35 4 21 0,2 30 - * Sredstva koja nisu sadržana u našem Zakonu o organskoj proizvodnji a dozvoljena su u zemljama EU.

Prema novijim istraživanjima, sadržaj nekih teških metala (Ni, Cr) u zemljištima planinskih šumskih ekosistema u pojedinim krajevima Srbije je povišen. Najčešće se radi o geohemijskom poreklu teških metala pa je ekološka manifestacija uglavnom niska. Ipak sklonosti biljaka da usvajaju teške metale nije jednaka kod svih vrsta. Neke biljke kao npr. kantarion i hajdučka trava imaju izraženu sklonost da lako usvajaju teške metale (5), pa postoji mogućnost da i neke LAB vrste usvoje iz zemljišta pojedine teške metale u količini iznad maksimalno dozvoljenih, o čemu treba voditi računa.

Za LAB posebno je važno znati da primena kalcijuma na kiselim zemljištima smanjuje usvajanje kadmijuma (Cd) i drugih teških metala od strane biljaka pa se na ovaj način može bitno povećati kvalitet dobijenih biljnih sirovina sa pojedinih zemljišta (11).

Količina đubriva zavisi od karakteristika zemljišta i zahteva gajene kulture. U slučaju humusom siromašnog zemljišta organsko đubrenje će, pored uloge u ishrani, doprineti i poboljšanju fizičkih svojstava zemljišta, što kod nekih kultura može biti od velikog značaja. Pored toga, pri upotrebi organskih đubriva treba voditi računa i o količini

18

hraniva koja se na ovaj način unosi u zemljište. Hraniva iz organskih đubriva u zemljištu deluju postepeno, pošto njihova pristupačnost za biljke zavisi od tempa mineralizacije, pri čemu organski oblici prelaze u mineralne forme koje biljke koriste za ishranu.

Mineralna đubriva u organskoj proizvodnji LAB koriste se samo kao dopunski dodaci organskoj materiji zemljišta i to na bazi odnosa prema ugljeniku (C). Pored toga njihova upotreba može biti opravdana i u slučajevima kad je zemljište posebno siromašno nekim hranivom (npr. fosforom ili kalijumom) a kultura koja se gaji ima veće zahteve nego što ih zemljište i organsko đubrenje mogu obezbediti. Đubrenje azotom mora se obaviti isključivo organskim đubrivima ili biljkama koje obogaćuju zemljište tim hranivom.

Dopunsko mineralno đubrenje ostalim hranivima treba sprovoditi đubrivima u oblicima koji neće biti direktno dostupni biljkama (10, 11, 20). Nije dopuštena upotreba hemijsko-sintetičkih azotnih đubriva, uključujući i ureu (karbamid), lako rastvorljivih fosfata, čistih kalijevih soli i kalijevih soli koja sadrže više od 3 % hlora, kao ni svih ostalih mineralnih đubriva koja nisu na spisku dozvoljenih po našem Zakonu. Dopuštena je primena đubriva od mlevenih stena koja sadrže i fosfor (sirovi fosfati) kroz proces kompostiranja, odnosno kroz druge postupake uključivanja u organo-mineralne komplekse i njihovog takvog aktiviranja u proces ishrane biljaka. Nadležni inspektor može da ograniči količine unosa materija kao što su mineralni kalijum, đubriva s magnezijem, mikroelementi, stajska đubriva, Tomasovo brašno, kameni fosfati i druga đubriva ako ona sadrže relativno visok sadržaj teških metala i/ili ostalih neželjenih sastojaka.

Tabela 5. Iznošenje glavnih makrohraniva prinosom nekih lekovitih biljaka Table 5. Removal of the main macronutrients from the soil by the yield of medicinal plants.

Biljna vrsta Biljni deo Prinos sveže mase t/ha

N kg/ha

P2O5kg/ha

K2O kg/ha

MgO kg/ha

Levisticum officinalis Koren 12 26 18 29 10 Valeriana officinalis Koren 15 44 28 62 9 Tanacetum parthenium Herba u cvetu 12 54 19 96 6 Angelica arhangelica Koren 20 60 46 130 18 Satureja hortensis Herba u cvetu 12 84 18 95 11 Origanum majorana Herba na poč. cvetanja 20 96 29 118 14 Hypericum perforatum Herba u cvetu 20 105 40 119 13 Inula helenium Koren 30 150 64 227 20 Mentha x piperita Herba 40 167 45 220 31

Kulture koje se gaje zbog cveta iznose prinosom relativno malo hraniva pa se

mogu uspešno gajiti i na manje plodnim zemljištima uz minimalno đubrenje. Suprotno tome, kulture koje imaju visoke zahteve za hranivima treba gajiti uz bolju obezbeđenost hranivima. Uopšteno govoreći, vrste koje se gaje za herbu i list imaju veće potrebe a samim tim i povoljno reaguju na đubrenje azotom (N), vrste koje se gaje za koren povoljno reaguju na đubrenje kalijumom (K2O), a vrste koje se gaje za seme i plod pozitivno reagiju na primenu fosfora (P2O5). Ovo je ipak krajnje uopštena podela i postoje značajna odstupanja zbog brojnih specifičnosti, o čemu treba konsultovati stručnjake. Količine hraniva koje neke lekovite biljke koje se mogu gajiti u brdsko-plainskom regionu iznose prinosom prikazane su u tabeli 5.

19

Setva / sadnja

Direktnom setvom u polje zasniva se mali broj brdsko-planinskih lekovitih biljaka. Najveći broj se zasniva preko proizvodnje rasada koji se u pogodnoj fazi rasta rasađuje na stalno mesto u polje, pri čemu je ovo nešto skuplji metod ali kod sitno-semenih kultura sigurniji metod u poređenju sa direktnom setvom u polje.

Za većinu višegodišnjih vrsta rasad se proizvodi u otvorenim letnjim lejama, a proizvodnja se zasniva u jesen iste godine ili u rano proleće naredne godine. Glavna prednost je niža cena proizvodnje rasada u poređenju sa zimskom proizvodnjom rasada u zatvorenom, grejanom prostoru a pored toga ovim načinom se štedi energija (12). Sadnice proizvedene na ovaj način su snažnije, vitalnije i po pravilu daju dobre prinose već u prvoj proizvodnoj godini. Na ovaj način proizvode se timijan, angelika, origano, lincura, odoljen i još neke vrste (2, 13). Nedostatak se ogleda u relativno dugom periodu (> 1 god.) od početka proizvodnje rasada do prvog roda.

Zimska proizvodnja rasada u stakleniku i/ili plasteniku se praktikuje u proizvodnji jednogodišnjih vrsta. Taj način proizvodnje je dosta skuplji a sadnice proizvedene u zatvorenom prostoru, često nakon rasađivanju u prolećnom periodu sporo napreduju. U slučaju suše, prijem biljaka je otežan a događa se da i cela proizvodnja može doći u pitanje, pa je ovaj vid zasnivanja teško ostvariv bez sistema za navodnjavanje. Stoga je on manje zastupljen kod proizvodnje višegodišnjih kultura a praktikuje se jedino u proizvodnji nekih sitnosemenih jednogodišnjih vrsta (npr. kod majorana).

Neke lekovite biljke se proizvode sadnjom vegetativnih organa za razmnožavanje, kao na primer pitoma nana i Arnica chamisonis – stolonima, ili perunika (I. gemanica) – rizomima. Sadni materijal se obično sadi u otvorene brazde u jesen (daje bolje rezultate) a ređe rano u proleće (2). Sortiment

Organska proizvodnja prednost daje soratma i/ili populacijama koje su prilagođene lokalnim pedoklimatskim uslovima i koje su otporne na štetne bioagense. Pri izboru sorte posebna pažnja mora se obratiti na očuvanje biološke raznolikosti a posebno visoko se vrednuju autohtone sorte. Pored izvesnog broja selekcionisanih sorti na domaćem tržištu se najčešće mogu naći populacije pojedinih LAB vrsta koje su usled dužeg perioda kultivacije postigle zadovoljavajuć nivo ujednačenosti željenih svojstava (14). Pri nabavci jako je važno da poreklo semena odnosno sadnog materijala bude od dobavljača koji ima sopstvenu selekciju i kvalitetno proizvodi i održava semenski materijal.

Seme i sadni materijal za organsku proizvodnju moraju da potiču iz sertifikovane organske proizvodnje, naročito vegetativni delovi. S obzirom da u našoj zemlji za LAB nije zaživela takva proizvodnja, repromaterijal se može ili nabaviti iz inostranstva ili se, uz obaveznu saglasnost nadležnog inspektora, koristi sortno seme, rasad i sadni materijal iz konvencionalne proizvodnje a koji nisu tretirani hemijsko-sintetičkim sredstvima za zaštitu odnosno seme nije pilirano. Kod nabavke semena iz inostranstva treba voditi računa o pogodnosti vrste odnosno sorte za naše brdsko-planinske agroekološke uslove gajenja. Seme LAB koje se nudi na našem tržištu u najvećem broju slučajeva nije hemijski tretirano pa se bez smetnje može koristiti kod zasnivanja organske proizvodnje. Proizvodnju rasada

20

za podizanje plantaže organskog LAB mogu organizovati sami proizvođači uz primenu principa organske poljoprivrede u delu đubrenja i zaštite primenom dozvoljenih sredstava.

Zaštita useva (zasada)

Mere zaštite bilja su neophodne u procesu proizvodnje lekovitih i aromatičnih vrsta u cilju postizanja sigurnog i visokog prinosa ali i za obezbeđivanje dobrog kvaliteta proizvoda. Postupci zaštite moraju biti u skladu sa principima integralne zaštite bilja. Pesticidi se mogu primenjivati tek posle njihove registracije, pri čemu se uzimaju u obzir specifične okolnosti primene, period karence i maksimalno dopuštena količina rezidua.

Principi i direktive “Dobre proizvođačke prakse” (GAP) definišu pravila primene herbicida i drugih pesticida u proizvodnji LAB u zemljama Evropske unije što je na neki način prihvatljivo i za naše proizvođače (15). Prema direktivama GAP „herbicide i pesticide u LAB treba maksimalno izbegavati ali ako je primena neophodna treba upotrebljavati minimalne doze koje će dati rezultat u zaštiti biljaka. Biljni proizvodi dobijeni posle upotrebe hemijskih zaštitnih sredstava moraju u potpunosti odgovarati zahtevima Dokumenata Evropske unije koji definišu maksimalno dozvoljene količine rezidua u različitim biljnim produktima (Evropska farmakopeja, Evropske direktive, Codex Alimentarius“. Primenu hemijskih sredstava treba da sprovode kvalifikovana lica uz maksimalno poštovanje pravila primene. Upotreba bilo kojih pesticida u proizvodnji LAB mora biti dokumentovana a o tome moraju biti upoznati i kupci.

U organskoj proizvodnji LAB prisustvo korova, bolesti i štetočine sprečava se ili umanjuje na sledeće načine (4): - pravilnim izborom vrsta i sorti LAB (otporne ili tolerantne na bolesti i štetočine); - pravilnim plodoredom (umanjivanje korovske flore, i uzročnika biljnih bolesti odnosno

štetočina) ; - odgovarajućom obradom zemljišta; - zaštitom korisnih biljaka i životinja i stvaranjem povoljnih uslova za razvoj i širenje

prirodnih neprijatelja štetočina; - uništavanjem korova fizičkim i mehaničkim putem ili malčiranjem.

U našoj zemlji je primena mehaničkih metoda suzbijanja, najrašireniji metod kontrole korova u LAB. Praktično nijedan herbicid nema dozvolu za primenu u LAB pa je ova praksa uobičajena čak i u konvencionalnoj proizvodnji. U organskoj proizvodnji LAB smanjenje korovske flore mora se sprovoditi svim raspoloživim mehaničkim merama koje se izvode pri obradi zemljišta u svim fazama proizvodnje, zatim plodoredom, zelenišnim đubrenjem kao i direktnim uništavanjem korova u toku vegetacije gajene kulture. Za uništavanje korova u međurednom prostoru postoji čitav dijapazon oruđa, od traktorskih kultivatora, specijalnih četki, plevilica, do malih ručnih kultivatora za razbijanje pokorice i uništavanje tek izniklih korova. Uništavanje korova u redu obavlja se klasičnim okopavanjem. U kulturama gustog sklopa najčešće se primenjuje samo plevljenje korova što na manjim parcelama ne predstavlja veliki problem.

U organskoj proizvodnji LAB nije dopuštena upotreba svih hemijskih sredstava za suzbijanje štetočina i gljivičnih bolesti. U obzir dolaze samo neke od dopuštenih bioloških i biotehničkih mera suzbijanja štetočina koje preferiraju upotrebu prirodnih neprijatelja štetočina ili upotrebu feromona, repelenata, zamki za insekte i sl. (16), od kojih su neka navedena u tabeli 6.

21

Tabela 6. Neka dozvoljena sredstva za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji koja bi se mogla primenjivati na LAB. Table 6. Some plant protection preparations allowed in organic production that might me used on MAP.

Naziv sredstva za zaštitu Opis Azadiractin aktivna komponenta ekstrahovana iz neem ulja (neem oil) dobijenog iz biljke Azadirachta indica

Insekticid

Piretrin ekstrahovan iz buhača (Chrisantemum cinerariefolium) InsekticidKvazija ekstrahovana iz Quassia amara Insekticid, repelent Rotenon ekstrahovan iz Deris spp. i Terphrosia spp.

Insekticid

Etarska ulja (npr. ulje metvice, crnogorične smole, kima) Insekticid, akaricid, fungicid i materija za ometanje rasta klica

Pored ovih, dozvoljena su i druga sredstva koja pojačavaju otpornost biljaka i

sprečavaju širenje štetočina na gajenom LAB, kao što su različiti biljni pripravci, ekstrakti, čajevi koji se spravljaju od nekih lekovitih biljaka (luk, ren, kopriva, neke LAB vrste i dr.) (17).

Od sredstava koja su dozvoljena protiv gljivičnih bolesti u organskoj poljoprivredi (sumpor, kalijumov sapun, bakar u nekoliko oblika, i dr) vrlo su retka iskustva u primeni na lekovitim i aromatičnim biljkama. Borba protiv gljivičnih bolesti oslonjena je na gajenje otpornih sorti i populacija kao i na primenu drugih mera koje doprinose smanjenju infekcije (gustina sadnje/setve, plodored, primena pripravaka koji povećavaju otpornost biljaka) (18).

I same LAB vrste često sadrže supstance koje same ili u kombinaciji sa drugim dozvoljenim materijama mogu činiti osnovu specifičnih sredstava za zaštitu biljaka (16, 17, 18), a koja se danas uz prepoznatljiv sufiks „fito“ odnosno „eko“, pridodat nazivu preparata, koristi u toku gajenja biljka.

Žetva

Za žetvu LAB mogu da se koriste adaptirane postojeće mašine iz drugih oblasti biljne proizvodnje ili specijalizovana oprema konstruisana samo za tu namenu. Naprave za odsecanje biljnog materijala, transporteri kao i delovi opreme za prihvat i sakupljanje (boksovi, prikolice i sl.) moraju biti besprekorno čisti i redovno proveravani. Tehnička sredstva za žetvu moraju obezbediti obradu biljnog materijala bez oštećenja a izvođenje mora biti takvo da spreči mogući dodir sa zemljištem ili unos štetnih materija (npr. maziva).

Principi žetve LAB bitno se razlikuju u zavisnosti od toga koji biljni deo predstavlja rod (18). • Koren - Za žetvu vrsta koje se gaje radi korena obično se prilagođavaju mašine za

ubiranje krompira ili šećerne repe. Podzemni biljni delovi, uz pomoć takvih mašina, iskopavaju se iz zemljišta a za dalje čišćenje i pranje upotrebljavaju se mašine za pranje povrća.

• List i herba - Žetva lista ili herbe se najčešće obavlja više puta godišnje. Postoji više modela kosačica sa samoutovarnim trakama kojima se žetva obavlja u jednom prohodu. U slučaju da posle odnošenja korisnog dela biljke na polju ostane značajan deo stabljike, ostaci biljne mase se uklanjaju naknadnim košenjem ili tarupiranjem.

22

• Cvet - Mehanizacija za ubiranje cvetova je veoma specifična i prilagođena za žetvu pre svega lekovitih i aromatičnih vrsta. U upotrebi su samohodni kombajni ili nošeni berači različitog radnog zahvata i kapaciteta.

• Zrno (plod) - Relativno najjednostavnija je procedura žetve lekovitih i aromatičnih vrsta kod kojih se koristi zrno. Žetva se odvija običnim žitnim kombajnom koji je za tu priliku eventualno malo prilagođen specifičnoj težini i veličini zrna odnosno ploda vrste koja se žanje.

Žetva se izvodi u optimalnoj razvojnoj fazi odnosno u vreme kada proizvedna biljka ima takav hemijski sastav koji može da obezbedi maksimalno kvalitetan proizvod (18). Vreme žetve zavisi od toga koji deo biljke predstavlja rod a detaljne pojedinosti s tim u vezi obuhvaćene su u farmakopejama, propisanim standardima, oficinalnim monografijama i drugim referentnim dokumentima koji tretiraju kvalitet LAB. Poštovanje propisa o optimalnom vremenu žetve je potrebno i zbog činjenice da pored sadržaja biološki aktivnih sastojaka, u biljkama varira i sadržaj neželjenih, potencijalno toksičnih sastojaka u zavisnosti od stadijuma razvoja biljke. Pri određivanju najboljeg vremena za žetvu (faza razvoja / doba dana) LAB proizvođač treba da se rukovodi kvalitetom i kvantitetom aktivnih sastojaka a ne količinom vegetativne mase biljnog dela koji se žanje. Treba takođe obezbediti da tokom žetve ne dođe do mešanja požnjevene mase sa korovima i drugim neželjenim biljnim delovima.

LAB se žanje po suvom vremenu a požnjevena masa treba odmah da se transportuje u za to pripremljen natkriveni prostor u kojem treba da se u vrlo kratkom vremenu obavi priprema za sušenje. Pri tome je najvažnije da se spreče bilo kakvi štetni procesi u požnjevenoj masi koji bi mogli nastati usled povećanog sadržaja vlage kao što su fermentacija ili buđanje. Kontakt sa zemljištem treba izbegavati koliko god je to moguće u cilju sprečavanja mikrobiološke kontaminacije požnjevenog biljnog materijala. Kada je to potrebno, na donjoj strani žetvenog uređaja se postavlja prikladni zastor od od muslina koji sprečava kontakt zemljišta sa požnjevenim materijalom. Ako se radi o podzemnom delu biljke koji se vadi iz zemljišta, ostaci zemljišta treba da se što pre otkone pranjem. Biljni materijal posle žetve transpostuje se u čistim i suvim uslovima. Za tu namenu mogu se koristiti čisti boksovi (korpe), čisti džakovi (slamarice), prikolice i druge vrste dobro aeriranih kontejnera. Sva sredstva za transport treba da se drže u čistom stanju i bez ostataka prethodno transportovanog materijala ili drugih neželjenih biljnih ostataka. Treba izbegavati svako mehaničko oštećivanje materijala prilikom transporta kao i sabijanje usled prepunjavanja ambalaže, a koje može da ima za posledicu podsticanje procesa koji dovode do samozagrevanja biljnog materijala ili druge vrste narušavanja njegovog kvaliteta. Eventualno oštećen biljni materijal ili materijal u kojem su započeli procesi fermentacije obavezno se odstranjuje iz daljeg procesa tokom inspekcijske kontrole pre sušenja. Tokom procesa žetve, transporta, pripreme za šušenje i samog toka sušenja (pogotovo ako se suši prirodno) treba da bude onemogućen bilo kakav kontakt i moguća kontaminacija biljnog materijala od strane, insekata, glodara, ptica i drugih životinja.

Sušenje i primarna prerada

Čistoća bilja je jedan od osnovnih zahteva koji se postavlja pred proizvođače bilja. Procedure sušenja i čuvanja LAB su od izuzetnog značaja za kvalitet prikupljenog materijala. Period između sakupljanja i stavljanja biljnog materijala na sušenje treba da bude što kraći kako bi se izbegle nepoželjne promene u spoljnom izgledu, kvalitetu i

23

mikrobiološkom statusu biljne sirovine. Kada stigne u sušaru ili na mesto prerade, biljni materijal treba odmah istovariti ili otpakovati, pri čemu ne sme biti izložen suncu i mora biti zaštićen od padavina. Sveže biljne delove koji predstavljaju rod treba sušiti tako da sačuvaju boju i aktivne materije, a nivo vlage u biljnim drogama na kraju sušenja treba da bude 8 – 12 %. Informacije o dozvoljenom sadržaju vlage za pojedinačne biljne droge mogu se naći u farmakopejama ili drugim oficinalnim monografijama.

Metod sušenja treba prilagoditi tipu biljnog materijala kako ne bi došlo do gubitka biloški aktivnih supstanci. Aromatične vrste koje sadrže etarska ulja ne suše se na temperaturama iznad 40 °C. Droge s glikozidima, alkaloidima i droge sa sluzima suše se na temperaturama iznad 40 °C. Nije dozvoljeno istovremeno sušenje u istoj sušari različitih aromatičnih biljaka koje pri sušenju mogu da utiču jedna na drugu.

Prostorije i oprema za sušenje i primarnu preradu biljne sirovine, moraju biti zatvorene i čiste i zaštićene od kontaminacije od strane glodara, insekata, ptica i domaćih životinja. Za uređenje prostorija nije dopuštena upotreba ploča od iverice, drvenih delova i pomagala za sušenje, koje su obrađene štetnim materijalima ili onečišćene materijama koje nisu dopušteni u Pravilniku o organskoj poljoprivredi (19). Zabranjeno je direktno zagrevanje loživim uljem, gasom, ugljenom, drvom ili oduzimanje vlage uz pomoć hemijskih dodataka.

Za svaku proizvodnju LAB sa ekonomske tačke gledišta važno je da proces sušenja ima niske troškove kako bi roba bila konkurentna na tržištu, uz istovremeno ispunjenje zahteva u pogledu kvaliteta. Zbog toga je jako važno izabrati pravi način sušenja za svaki pojedini tip proizvodnje lekovitih biljnih sirovina. Kod proizvodnje LAB primenjuju se dva načina sušenja:

Prirodno sušenje. Odvija se napolju, pod vedrim nebom, ili u za to posebno pripremljenom i obavezno ograđenom prostoru. Sušenje u senci se praktikuje kada se želi sprečiti ili svesti na minimum gubitak boje listova ili cveta. Niže temperature bi trebalo koristiti kod bilja koje sadrži isparljive komponente. Nedostatak ovog načina sušenja je što iziskuje mnogo prostora i što zavisi od vremenskih prilika (sunce, kiša, vetar). Listovi, cvetovi ili herba uglavnom se suše u tankom, rastresitom sloju, na lesama, asurama ili daskama, u senci i na promaji. Najpogodnije prostorije za to su tavani, šupe, čardaci i sl. Prilikom sušenja, po potrebi treba prevrtati biljni materijal, ali to treba raditi s velikom pažnjom kako ne bi došlo do nepoželjnog drobljenja i usitnjavanja materijala. Ako se biljke prostiru u debelom sloju, materijal se ne suši efikasno, već usled visokih temperatura, fermentiše pa dolazi do kvarenja. Podzemne organe treba pre sušenja dobro oprati, iseći po dužini na 2 - 4 dela a zatim staviti da se suše na direktnom suncu. Dužina sušenja zavisi od vremenskih prilika, godišnjeg doba i od prirode same biljne droge. Leti se suši brže a u jesen sporije. Listovi i cvetovi se suše kraće, obično 3 - 8 dana, za razliku od korenja, koje se suši i do dve nedelje. U prostoru za prirodno sušenje mora se obezbediti slobodan protok vazduha da bi isparavanje i odvođenje vlage teklo što brže. Treba izbegavati sušenje biljnog materijala direktno na golom zemljištu. Ukoliko se radi o betonskoj ili cementnoj podlozi, onda je pre stavljanja bilja na sušenje poželjno postaviti ceradu ili neki drugi pogodan materijal. Insekti, glodari, ptice i ostale štetočine, kao i stoka i domaće životinje, morale bi biti držane podalje od mesta gde se suši biljni materijal. Kvalitet ovako osušenog biljnog materijala je najčešće vrlo dobar a proizvodnja je u poređenju sa robom koja se dobija sušenjem u termičkim sušarama jeftinija za troškove energije. Ipak, ovaj način sušenja

24

primenljiv je samo u maloj (baštenskoj) proizvodnji ali zbog uštede energije koja se njime ostvaruje vrlo je atraktivan za organsku proizvodnju.

Sušenje u termičkim sušarama. U zavisnosti od vremenskih prilika, prirodno sušenje može potrajati i nedeljama, a u slučaju vlažnog i kišovitog vremena može doći do oštećenja biljnog materijala i gubitaka. U termičkim sušarama vreme sušenja se skraćuje na sate, a u modernim postrojenjima i na minute. Pri sušenju toplim vazduhom mogu se vrlo precizno podešavati važniji činioci sušenja kao što su: temperatura, relativna vlažnost, brzina protoka vazduha, pristup svetlosti i dr. Sušenje može da i traje nekoliko sati. Danas postoji više tipova sušara sa toplim vazduhom: tunelske sušare, sušare sa komorama i sušare sa transportnim trakama.Temperatura sušenja zavisi od tipa sušare i od karakteristika droge. Mnoge aromatične vrste se suše na temperaturama do 40 – 45 ºC, dok vrste koje sadrže alkaloide, tanine i sluzi mogu da se suše i pri višim temperaturama (60 – 70 ºC). Kod sušara koje suše vrelim vazduhom temperatura vazduha je 200 - 1000 ºC a trajanje svega 2 - 5 min.

U poslednje vreme primenjuje se i sušenje u solarnim sušarama. Kod ovog tipa sušenja podiže se takozvana „sušara - plastenik“, u kojoj se vazduh zagreva isključivo pomoću sunčeve energije, a koja je za svaku preporuku u brdsko-planinskim krajevima. Da bi troškovi sušenja bili što manji, krovne površine plastenika izvode se kao kolektori, a u unutrašnjosti plastenika postavljena je šaržna sušara.

PREDNOSTI PROIZVODNJE LAB NA MALOM POSEDU

Kada proizvođač ne poseduje velike površine zemljišta koje su pogodne za gajenje LAB, što je čest slučaj u brdsko-planinskom području, a poseduje minimum opreme i sopstvenu radnu snagu, lako mogu da dođu do izražaja prednosti proizvodnje na malom posedu (4).

Lako i brzo (na vreme) obavljanje radnih operacija - Često je jako važno da se u toku gajenja na vreme završi određeni posao da bi postigli bolji prinos i kvalitet (setva – sadnja, okopavanje, plevljenje, proređivanje, prihrana i sl.). Ovo je uvek lakše postići na manjoj površini nego na velikoj.

Najveći deo radova se završava sopstvenim snagama - Važno je da u toku procesa proizvodnje proizvođač ima što manje troškove. Angažovanje radne snage izvan gazdinstva iziskuje dodatna ulaganja i smanjuje sopstvenu zaradu.

Moguće postizanje idealnog sklopa i prinosa - Kod primene mehanizacije na većoj površini, često se iz razloga obezbeđivanja šireg međurednog prostora za prolazak mašina biljke sade u ređem sklopu nego što to zahteva njihov oblik i veličina. Manji međuredni prostor, veći broj redova po jedinici površine, kao i jednostavnija popuna nedostajućih biljaka u redovima, samo su neke prednosti koje pruža proizvodnja na manjoj površini, koja se odvija uz ručno sprovođenje mera nege.

Optimalno iskorišćavanje površina i infrastrukturnih kapaciteta - Dobrim izborom kultura za gajenje u konkretnim agroekološkim i proizvodno ekonomskim uslovima može se obezbediti kontinuiran radni angažman za veći deo godine pri čemu se uvažavaju biološke specifičnosti vrsta. Pri tome se može obezbediti i optimalna popunjenost kapaciteta za sušenje i doradu.

Moguće postizanje dobrog rezultata i prirodnim sušenjem - Nije neophodno veliko ulaganje u kapacite za sušenje na samom početku proizvodnje. Uz manja ulaganja u

25

postojeće objekte ili privremena rešenja, može se za neko vreme rešiti pitanje sušenja. Pri tome treba maksimalno nastojati iskoristiti energiju sunca i / ili druge jeftine alternativne izvore, što će umanjiti troškove proizvodnje.

U zavisnosti od priručnih kapaciteta za doradu svežeg biljnog materijala i raspoložive radne snage, površine se mogu kretati od 10 do 20 ari po kulturi, što zavisi i od bioloških karakteristika kulture.

LITERATURA 1. Radanović, D., Nastovski, T., Stepanović, B., Kišgeci, J. (2004): Situacija u oblasti

lekovitog i aromatičnog bilja (LAB) u SCG i pozicija na Evropskom tržištu, XXVI Savetovanje o lekovitim i aromatičnim biljkama i VIII Dani lekovitog bilja, Bajina Bašta, Knjiga izvoda, str. 114-115.

2. Radanović, D., Nastovski, T., Stepanović, B. (2004): Growing results of some MAP species at mountainous region of Serbia, III Conference on MAP of Southeast European Countries, 5 – 8. 9. 2004, Nitra, Slovak Republic, P63, pg. 67.

3. Radanović, D., Nastovski Tatjana (2003): Organska proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja (Predavanje na seminaru „Proizvodnja i sertifikacija organskih proizvoda“) Mataruška banja.

4. Radanović, D. i Marković, T. (2008): Lekovito, aromatično bilje i šumski plodovi u organskoj proizvodnji. Poglavlje u Monografiji „Organska poljoprivreda“, tom II, Babović J. i Lazić B. (eds), Izdavač: Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, str. 463-508.

5. Radanovic D., Mladenovic – Antic Svetlana, Jakovljevic M. (2002): Influence of some soil characteristics on heavy metal content in Hypericum perforatum and Achilea millefolium, Acta Horticulturae, 576, 295 – 300 (ISSN broj 0567-7572)

6. Radanović D, Antić – Mladenović Svetlana: (2008): Heavy metals in cultivated medicinal and aromatic plants from Serbia. V Conference on MAP of Southeast European Countries, Brno, 2 – 5 Sept., 2008, Czech Republic, Book of Abstracts, Pg. 129.

7. Zakon o organskoj poljoprivredi SRJ, od 30. 06. 2000. 8. Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima, Sl. Glasnik R.S. 62/2006. 9. Nastovski, T., Chatzopoulou, P., Radanović, D., Koutsos, T. (2006): Comparative

investigation of organic Chamomile [C. recutita (L.) Rausch] production in different agro-ecological regions of Greece and Serbia, Proceedings of IV CMAPSEEC, Iasi, Rumunia, pg. 183-187.

10. Radanovic, D., Pljevljakusic, D., Markovic,T., Ristic, M. (2007): Influence of fertilization model and PE mulch on yield and quality of Arnica (A. montana) at dystric cambisol, Zemljište i biljka, Vol.56, no.3., p.85-95.

11. Radanović, D., Antić Mladenović, P., Nastovski , T. (2006): Influence of soil characteristics and nutrient supply on medicinal and aromatic plants, III Conference on MAP of Southeast European Countries, 5 – 8. 9. 2004, Nitra, Plenary lecture, Slovak Republic, Proceedings, pg. 20 -28.

12. Nastovski, T., Radanović, D., Antić Mladenović, S, Jevđović, R. (2007): Bezhormonska proizvodnja sadnica lincure (Gentiana lutea) u autentičnim planinskim uslovima Srbije kao

26

preduslov njene uspešne proizvodnje, III Simpozijum sa međunarodnim učešćem: Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji.

13. Radanović, D., Stepanović, B., Nastovski, T. (2004): Experiences in Yellow Gentian seedlings production with an accent on seed dormancy, International Conference on Sustainable Agriculture and European Integration Processes, Novi Sad, Serbia and Montenegro.

14. Kišgeci, J., Marković Tatjana (1997): Genetički resursi lekovitog i aromatičnog bilja Jugoslavije, Savremena poljoprivreda, Vol. 46, 129-143, Novi Sad.

15. Guidlines for Good Agricultural Practice (GAP) of medicinal and aromatic plants, EUROPAM, august 1998.

16. Marković Tatjana (1996): Magistarska teza: „Possible use of Salvia fruticosa Mill and Origanum vulgare ssp. hirtum essential oil in contrtol of Botrytis cinerea Pers. on greenhouse tomato“, CIHEAM, Paris, 1996.

17. Kercher, J., Marković, T. (1997): Modern application of essential oils in agriculture. II CMAPSEEC, Book of Abstracts, 78, 2002.

18. Marković Tatjana (2008):„Tajne lekovite, začinske, aromatične biobašte“, Autorsko izdanje, Beograd, 2008. (ISBN 978-86-911939-0-4).

19. Pravilnik o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju šumskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede od 11. 09. 2002.

20. Radanović, D., Nastovski, T., Pljevljakušić, D. (2006): Influence of FYM fertilization on Chamomile [C. recutita (L.) Rausch] and Pepermint [M. piperita (L.)] yields and quality, IV CMAPSEEC, Iasi, Rumunia, Book of abstracts, pg. 52.

27

GROWING MEDICINAL PLANTS IN MOUNTAINOUS REGION OF SERBIA, WITH APPLICATION OF ORGANIC AGRICULTURE PRINCIPLES –

DEVELOPMENT DIRECTIONS AND ADVANTAGES –

Marković Tatjana

Institute for Medicinal Plant Research „Dr Jofif Pančić“, Tadeuša Košćuška 1, 11000 Belgrade, Republic of Serbia

SUMMARY

Modern man gradually inclines to application of materials and components of natural origin in all life fields, particularly in domain of nutrition and disease prevention. Therefore, market demands in natural row materials for production of a number of food, pharmaceutical and cosmetic industry products, continuously grow. Medicinal and aromatic plant market demands can not be supplied any more only from the wild. Consequently, cultivation of this specific group of crops lately expands and develops rapidly as an inevitable solution of this problem in many regions worldwide. In some parts of our country (Vojvodina), cultivation of medicinal plants has a long tradition while in the other parts (East and South-East Serbia), the collection habits are more developed. There are pragmatic reasons to start development of medicinal plants cultivation also in other regions of Serbia. Mountainous regions appears to be very interesting, since certain economically important species (Yellow gentian, Arnica, etc) require such ecological preconditions for cultivation. The main limitation in faster development of this activity in these regions is a small number of vital village estates in the high mountainous regions as well as a lack of machinery adapted to production of these crops, in addition to limitations in energy sources, finances, etc. In this paper there are presented rules and procedures that have to be applied during organic production of aromatic and medicinal plants in mountainous region of Serbia, according to the Low of organic production in our country. The review also explains some regulations and presents some prerequisite data on organic cultivation of medicinal and aromatic plants that are of importance for this kind of production. It also gives sugestions for solving some practical problems during cultivation of mountaneous medicinal and aromatic plants and presents some preparations that are allowed for manuring and crop protection, all in accordance to the Low regulations in Serbia.

Key words: organic production, growing, hilly-mountainous medicinal and aromatic plants