Okupaciono radna terapija u

psihijatriji

Opšte karakteristike okupaciono radne

terapije

• U okviru lečenja i rehabilitacije u psihijatriji ORT se smatra skupom

koordinisanih aktivnosti čiji je cilj postizanje maksimuma u obavljanju i

uspostavljanju psihičkih,socijalnih,profesionalnih i telesnih funkcija ljudi sa

psihičkim poremećajima

• Pored biološke,medikamentozne terapije i psihoterapije koje se sprovode

određeno vreme tokom dana,ostalo vreme pacijenti su slobodni i mogu ga

provesti u Dnevnim bolnicama,šetnji po bolničkom krugu,najčešće

prepušteni sami sebi

• Tada imaju mogućnost da mnogo više razmišljaju o svojoj bolesti,na

neadekvatan način analiziraju svoje patološke senzacije,da se osećaju

bezvrednim

Istorijat radne terapije u psihijatriji

• Duševne bolesnike su korisno aktivirali još u drevnom Egiptu,pružajući im

mogućnosti da sviraju ili slušaju muziku,ili se bave cvećarstvom

• Tu su terapiju preuzeli i lekari stare Grčke i Rima

• Hipokrat: `Rad je najprirodniji lek za čoveka`

• Galen: `Rad je najbolji lekar prirode i neophodan je da bi se stekla sreća`

• Stari Grci su lečili melanholičare takmičenjima,muzikom i igrama

• Period srednjeg veka-pacijenti tamnicama i okovima

• Humanizacija psihijatrije krajem XVIII veka-Pinel-skidanje okova pacijentima

i primena raznovrsnih aktivnosti u njihovom lečenju

• Početkom XX veka u SAD,Nemačkoj i Švajcarskoj dolazi do većeg

uključivanja pacijenata u rad,igre i umetničko stvaranje

Radna terapija u užem smislu reči

• Aktivnosti pretežno jednostranog karaktera u kojima je naglašen radno

koristan učinak-proizvodi rada se prodaju

• Sprovodi se u radionicama pretežno zanatskog tipa u kojima se proizvode

predmeti za prodaju

• Proizvedeni predmet je ipak sporedni proizvod,jer je za pacijenta daleko

važnije da prolazi kroz mehanizam proizvodnje

Okupaciona terapija

• Treba da ispravi neke nedostatke radne terapije-zapostavljanje

pojedinačnog pristupa i individulanih sklonosti,kao i šablonsku krutost

• Aktivnosti koje imaju za cilj da okupiraju i angažuju bolesnika da vreme u

bolnici provede na kreativan način,pri čemu proizvodi rada ne treba da

donesu novčanu korist (mada je i to indirektno moguće-predmeti se prodaju

na izložbama)

• Aktivnosti iz likovne i primenjene umetnosti,kao i aktivnosti koje proističu iz

uobičajenog svakodnevnog zajedničkog života na odeljenju (kuvanje

kafe,razna dežurstva..itd.)

Rekreativna terapija

• Sportske i kulturno-zabavne aktivnosti koje treba da imaju rekreativno-

relaksirajući karakter

• Slikarstvo,muzikoterapija,pozorišna aktivnost,umetničke izložbe

• Čitanje zadatih ili slobodno izabranih književnih dela,referisanje i diskusija u

grupi o pročitanom (biblioterapija)

• Likovno izražavanje i diskusija u grupi o likovnim radovima pojedinaca ima i

dijagnostički značaj

• Značaj pojedinih zabavno-rekreativnih aktivnosti i sa apekta grupnog

karaktera i svih terapijskih aspekata življanja u grupi

Rekreativne aktivnosti

• Uticaj na fizičko-biološki deo ličnosti

• Uticaj na psihičko zdravlje-podsticanje zdravih delova ličnosti i korekcija

psihopatoloških pojava

• Uticaj na socijalno zdravlje-izgrađivanje navika prihvatljivog ponašanja,dobrih

interpersonalnih odnosa i odnosa prema sredini

Prema fokusu delovanja se dele na:

1.motorne oblike aktivnosti:sportske igre,ples,gluma,izleti,pešačenje,gimnastika

2.senzorne oblike aktivnosti:vizuelni(gledanje filmova,izložbi slika,projekcija

slajdova) ili auditivni (slušanje muzike)

3.laki intelektualni oblici aktivnosti:čitanje,kviz,debate,šah,domine

4.umetničko-kreativne aktivnosti:likovno i primenjeno stvaralaštvo

Efekti rekreativne terapije

• Relaksacija unutrašnje napetosti i anksioznosti

• Stimulisanje interesovanja i podsticanje samopouzdanja

• Povećanje osećanja odgovornosti (kroz pružanje prilike za organizovanje i

vođenje igre)

• Poštovanje potreba drugih i smisla za kolektivnost

• Zamena nezdravih obrazaca zdravim

(istrajnost,optimizam,disciplinovanost,odlučnost)

• Poboljšanje apetita,disanja,cirkulacije

• Jačanje muskulature i stvaranje ugodnog fizičkog zamora

• Razvijanje smisla za ritam i pravilno držanje

• Izoštravanje estetskih doživljaja i poboljšanje skale emocionalnih

reagovanja

Opšte pozitivne karakteristike radne terapije

-I-

• Efekat na psihomotorne aktivnosti

• 1.stimulisanjem

• A)buđenje interesovanja

• B)poboljšavanje sposobnosti održavanja pažnje

• 2.smirivanjem

• A)relaksacija i kontrolisanje energije

• B)smanjenje destruktivnih tendencija

• C)izazivanje normalnog zamora (čime se poboljšavaju spavanje i apetit)

• Efekat na emocije

• 1.postizanje emocionalne stabilnosti kroz osećanje zadovoljstva posle

dobro obavljenog posla

• 2.uticaj na raspoloženje pomoću rekreativnih aktivnosti

Opšte pozitivne karakteristike radne terapije

-II-

• Efekat na voljne aktivnosti

• 1.stimulisanje motivacije kao preduslova volje

• 2.negovanje istrajnosti i upornosti

• Efekat na integrativne funkcije svesti

• 1.organizacija različitih nivoa svesti-integracija

motornog,intelektualnog,emocionalnog

• 2.povećanje samopoštovanja

• 3.osećanje samokontrole i odgovornosti

• 4.razvijanje impulsa za samoizražavanjem (kreativnost)

Opšte pozitivne karakteristike radne terapije

-III-

• Kočenje neprikladnih impulsa i stanja

• 1.oslobađanje od osećanja straha i krivice

• 2.oslobađanje od razočarenja i produbljivanja depresije

• 3.kontrolisanje paranoidnoh tendencija

• 4.upoznavanje i kontrolisanje regresivnih tendencija (hospitalizma)

• Adaptacija na psihofizičke promene

• 1.lakše podnošenje stresa hospitalizacije

• 2.produženje adaptacionih odbrambenih sistema

• Efekat na psihosocijalne aktivnosti

• 1.odnos pacijenta sa porodicom i grupom

• 2.smanjenje socijalne izolacije

• Adaptacija na normalan život u procesu psihijatrijske rehabilitacije

Vrste tehnika u okviru ORT

• Mehaničke

• Dirigovane

• Sedativne

• Stimulativne

• Inventivne

• Slobodne

Mehaničke tehnike

• Bolesnik ne mora mnogo da misli već mehanički ponavlja naučenu radnju

(stereotipni pokreti)

• Jednostavne radnje koje angažuju motoriku bolesnika

• Dobre su za pražnjenje agresivnih impulsa i utrošak viška energije

• Savetuje se kod maničnih i agresivnih

• Aplikuje se i oligofrenim ili shizofreno dezintegrisanim osobama koje nisu

sposobne za složenije radne operacije

• Lepljenje kesica,isecanje slika,seckanje krpica,premotavanje vune

Dirigovane tehnike

• Pacijent mora da se oslanja na tačna uputstva,nacrte ili naređenja terapeuta

• Radi po striktnim uputstvima terapeuta koji ga vodi i usmerava

• Kod depresivnih i maničnih (poremaćeji pažnje i nedovoljna motivacija za

rad)

• Kod bolesnika sa oštećenjem inteligencije (Sch,demencije)

• Izrada slika od slame,intarzija,obrada bakra i drveta,tapiserija,izrada

predmeta od kože,pletenje korpi,punjenje igračaka krpicama)

Sedativne tehnike

• Deluju smirujuće na bolesnika

• Kako se anksioznost javlja kod velikog broja psihijatrijskih bolesnika ove

tehnike su veoma primenljive u psihijatrijskoj ORT

• Najveći broj bolesnika,naročito žene,rado prihvataju ove tehnike

• Slikanje (ulje,tempera,akvarel)

• Rad sa glinom(vajanje,grnčarstvo,keramika)

• Vez,heklanje,štrikanje,goblen

• Važnu ulogu igraju vrsta materijala i karakteristike boje

Stimulativne tehnike

• Tehnike koje bojom,stilom,principom,radom i praktičnošću podstiču na rad

• Primenjuju se kod osoba koje imaju maksimalno sniženu motovaciju za rad

• Popravljaju i raspoloženje i vitalne dinamizme

• Povoljno deluju kod depresije ali i atimohormičnog i autističnog shozofrenog

sindroma

• Jednostavni vez ili taposerija,rad na razboju,ikebana

• Suština je da se uvodi nešto novo za bolesnika i se on motiviše da nauči

nešto što do tada nije poznavao (uslov je da tehnike budu prilagođene

intelektualnoj radoznalosti)

Inventivne tehnike

• Od bolesnika se traži da sam izmišlja i pronalazi rešenje u okviru i obimu

zadataka koje je dobio

• Naročito su pogodne za bolesnike iz kruga toksikomanije (alkoholizam i

narkomanija),neurotične bolesnike,sumanutih psihoza-kada je potrebno

udaljiti pacijenta od patoločkih misaonih preokupacija (hipohondrična stanja)

• Izrada igračaka (od vune,žice,krpica,drveta)

• Izrada bižuterije

• Izrada čestitki

Slobodne tehnike

• Tehnike koja pacijent prihvata i bira prema ličnom izboru i interesovanju

• Bolesnik nije vezan ni za kakva pravila i ograničenja

• Maksimalno se poštuje kreativnost bolesnika

• Ove tehnike su primenljive kod svih psihijatrijskih bolesnika u završnom

stadijumu lečenja (naročito Sch),a i kod onih kod kojih je integrativna

sposobnost očuvana a smisao za inovacije naglašena

(toksikomanije,neuroze)

• Daju se i onim pacijentima koji ne mogu da se uklope u postojeće

ponuđene okupaciono-radne zadatke

• Izrada slika od kameničića i peska,izrada kolaža od neobičnih

materijala,ručno rađeni pačvork,izrada unikatnih jastučnica

Značaj materijala za ORT

• Sa po sebi materijal poseduje određeno delovanje u terapeutskom postupku

i voditi računa o tome prilikom određivanja aktivnosti

• Mekan,neotporan i jednostavan materijal (glina,git,plastelin)-pruža

mogućnost slobodnog oblikovanja uz izvesnu senzibilnost i opreznost

• Tvrd,otporan (gvožđe,kamen,drvo)-provocira snagu agresije i vezuje višak

slobodne energije i daje se bolesnicima sa naglašenim agresivnim

tendencijama

• Vrednost drveta leži u njegovim živim i toplim kvalitetima i širokim

mogućnostima obrade

• Vuna-mogućnost za raznovrsnu obradu ,ali opasnost od monotonije zbog

automatizovanih pokreta –to se može izbeći variranjem uzorka i upotrebom

većeg broja boja

• Značaj boja-sklada tonova od toplih do hladnih,svetlih do tamnih pridaje se

terapeutski značaj zbog izrazitog delovanja na bolesnikove

emocije,pažnju,pojavu umora,smirujućeg ili sedativnog delovanja

Uloga sredine u terapeutskom efektu i

psihološko dejstvo rada

• ORT se praktično izvodi u grupi

• Terapeutski potencijal grupe predstavlja značajan element u ovoj vrsti

terapije

• Dinamika grupnog rada je značajno prisutna te je neuphodno da radni

terapeut poznaje principe grupnog psihoterapeutskog rada

• Pojedinac nije samo objekat koji pasivno prima uticaje sredine kojoj se

izlaže,već rado i aktivnim delovanjem utiče na sredinu i razvija lične

sposobnosti

ORT kod shizofrenije

Okupaciono-radna terapija kod Sch

• Potreba shizofrenih bolesnika za radnom terapijom veoma varira

• Terapeut treba dobro da upozna pacijenta i njegov stepen oboljenja kako bi

ga razumeo i kako bi pacijent stekao u njega poverenje

• Tek nakon dobro uspostavljenog kontakta moguće je ordinirati određene

aktivnosti koje će odgovarati pacijentovim mogućnostima i potrebama

• Posvetiti mu punu pažnju,hrabriti,ukazati poverenje sa što manje nametanja

autoriteta

• Nisu spontani,potreban im je stalan podsticaj u radu

• Pacijent je često ambivalentan,preokupiran svojim simptomima,uz deficit

pažnje,ponekad potpuno dezorganizovan i nesnalažljiv

• Kod inhibovanih formi-stimulativne tehnike

• Kod paranoidnih formi-inventivne tehnike

• Kod shizofrene deterioracije i demencije-direktivne i mehaničke

tehnike

Terapijski ciljevi ORT kod Sch

• Dovođenje pacijenta u dodir sa realnošću

• Sprečavanje povlačenja u irealno

• Podsticanje socijalnih kontakata koji treba da ih izvuku iz samoizolacije

• Poboljšanje opšteg fizičkog stanja

Odnos radnog terapeuta prema pacijentu

• Prihvatanje indiferentnosti koje pacijent pokazuje prema njemu

• Kontakt se teško uspostavlja i održava-ima se često utisak da reči i ne

dopiru do pacijenta

• Pacijent neće uvek odgovoriti na postavljeno pitanje

• Insistiranje na odgovoru dovodi do još većeg povlačenja pacijenta

• Pacijenti često koriste neologizme,ali se većina njih može razumeti

• Pažljivo birane tehnike,opservacija efekta,rad u grupi

• U početku radni terapeut treba da radi zajedno sa pacijentom-pokazujući

mu na primeru šta se traži,što daje bolje rezultate nego nastup iz pozicije

instruktora

• Omogućiti rad u grupi zbog socijalizacije

• Brižljivo birati sastav grupe-pacijenti sa Sch su neosetljivi za probleme

drugih,a mogu biti žrtve verbalno agresivnih pacijenata

Tehnike i aktivnosti ORT-I

• Potreban im je stalan podstreh (stimulacija)

• Angažovati ih postepeno u sve težim terapijskim zadacima-ako su zadaci

preteški,oni se povlače

• Mehaničke ili dirigovane tehnike u početku tretmana

• Više vole muziku i literaturu,nego manuelni rad

• Inventivne ili slobodne tehnike-ako su skloni slikanju ili vajanju

• Redovne rekreativne aktivnosti na odeljenju u cilju poboljšanja fizičkog

stanja

Tehnike i aktivnosti ORT-II

• Mehaničke tehnike:motanje i seckanje vune za tapiseriju,cepkanje

sunđera za punjenje igračaka,seckanje materijala za kolaž,šmirglanje

drveta,lakiranje radova od drveta,precertavanje jednostavnih šema za

vez,usitnjavanje kamenčića za mozaik,lepljenje kesica za lekove;jednom

broju pacijenata davati svakodnevno iste mehaničke aktivnosti

• Direktivne tehnike:praćenje određene šeme,zahteva stalno prisustvo

terapeuta;linorez,tkanje,tapiserija,vez,heklanje,izrada slika od

slame,predmeta od drveta i metala;nadzirati rukovanje alatom

• Stimulativne tehnike:dinamika se postiže kombinovanjem tehnika-kolaž sa

slikanjem,slaganje neobičnih boja i materijala

• Inventivne tehnike:imaju slobodu da improvizuju i biraju materijale,boje i

načine;izrada igračaka,nakita;novogodišnje čestitke,organizacija izložbi i

priredbi

Kontraindikovane tehnike

• Aktivnosti koje zahtevaju dugo sedenje ili stajanje u istom položaju

• Pasivno slušanje muzike

• Sedativne tehnike i tehnike koje dopuštaju ruminaciju

• Rad u izolaciji

• Aktivnosti koje podstiču ambivalenciju

ORT kod pacijenata obolelih

od depresije

Okupaciono-radna terapija depresije-I

• Cilj:prekidanje izolacije pacijenta,podsticanje potrebe za komunikacijom,razvijanje osećanja grupne pripadnosti

• Sa aktivacijom treba biti oprezan naročito u početnoj fazi,jer će je mnogi pacijenti doživljavati kao neprijatno opterećenje

• Rad pomaže depresivnom da bude u kontaktu sa realnošću i povrati izgubljeno samopoštovanje

• Tehinike treba da skrenu pažnju sa misaonih sadržaja

• Pacijent često misli da nije sposoban ni za kakav rad,u stanju je da satima sedi i gleda u jednu tačku,odbija bilo kakav rad

• U radu sa njima nikada ne zaboraviti činjenicu da su skloni suicidu

Okupaciono-radna terapija depresije-II

• Dati im vremena da se adaptiraju i jedno vreme budu posmatrači

• Imaju običaj da se izoluju,te ih treba pristupiti tiho i ljubazno i upućivati ih na

druge pacijente

• Upustva treba da budu kratka i jasna i ne ostavljaju mesta za dvoumljenje

• Čim počinu da pokazuju interes za druge ljude,uključiti ih u rad manje grupe

tihih i ne mnogo veselih pacijenata

• Strah od neuspeha je stalno prisutan te je nekad neophodno angažovati ih

u tehnikama koje su realno ispod njihovih mogućnosti

• Šetnje,rekreacija,ritmičke vežbe uz muziku

Okupaciono-radna terapija depresije-III

Primeniti dirigovanu terapiju,uz stalno prisustvo terapeuta,često mu pomagati u radu

• Kakav god da je kvalitet,obavezno pohvaliti,jer ga to stimuliše da dalje radi

• Tehnike treba da budu kratke,da se brzo završavaju i vidi rezultat koji može obradovati pacijenta

• Stimulativne tehnike koje bojom,stilom,raznovrsnošću i pratkićnošču podstiču na rad

• Sedativne tehnike,s obzirom na čestu anksioznost

• Naročito u početku ne davati nove tehnike

• Stalno misliti na mogućnost suicida i udaljiti pacijenta od alata ili materijala kojim bi mogao da se povredi

Okupaciono-radna terapija manije - I

• Pacijenta stalno treba smirivati i poboljšavati mu pažnju i koncentraciju

• Usmeravati tendencije ka dominaciji na konstruktivan način

• Razvijanje osećaja za potrebe drugih

• Teže se uspostavlja kontakt-pažnja je hipervigilna i žele da budu u centru

pažnje

• Bolji se rezultati uglavnom postižu ubeđivanjem,nego naređivanjem

• Ne treba im se direktno suprotstavljati,osim da bi se zaštitili drugi pacijenti

• U početku iz treba izolovati individualnim tehnikama koje će raditi pod

individualnim nadzorom terapeuta

• Mogli bi se nenamerno povrediti oštrim alatima zbog dekoncentrisanosti

• Kontraindikacije:ne dozvoliti da dominiraju nad ostalim pacijentima,ne

prekidati ih u radu,izbegavati tehnike koje zahtevaju grube pokrete-podstiču

agresiju

Okupaciono-radna terapija manije -II

• Euforija,nemir,hiperaktivnost,nemogućnost koncentracije pažnje

• Treba davati aktivnosti koje zahtevaju veliki utrošak energije

• Kroz rad pacijent višak energije kanališe u neku korisnu aktivnost

• Najčešće odbijaju da rade,nemaju strpljenja-dati dirigovane tehnike

• Dinamičke aktivnosti koje zahtevaju veliko trošenje energije-mehaničke

tehnike

• Rad sa metalom,zemljani radovi,bakar,rad na razboju,vrtlarstvo

• Kratke,da se brzo završavaju,jer oni nemaju strpljenja

• Sedativne tehnike da bi se smirio nemir

ORT kod poremećaja ličnosti

Okupaciona terapija kod antisocijalnog

poremećaja ličnosti

• Terapijski ciljevi:da pacijent postane svestan svoje odgovornosti u odnosu

na ostale,da uči da kontroliše antisocijalne impulse u sebi,ra razvija radne

navike i realan odnos prema svom radu

• Radni terapeut treba da u svakom trenutku kontroliše situaciju ,tako što će

agresivnom pacijentu pokazati da se određene vrste ponašanja neće

kontrolisati

• Zauzeti autoritativni stav,ali i pokazati razumevanje i toplinu,što doprinosi

njegovim naporima da se uklopi u zajednicu i smanjuje osećanje

neadekvatnosti

• Prilikom grupnog rada ne dozvoliti im lidersku poziciju,omalovažavanje ili

manipulaciju ostalim pacijentima

• Opominati ih svaki put kada pređu granicu socijalno prihvatljivog ponašanja

prema terapeutu ili ostalim pacijentima

Tehnike i aktivnosti ORT

• Ako imaju umetničke ili zanatske sposobnosti,podsticati ih da se izraze kroz

inventivne ili slobodne tehnike

• Insistirati na redovnom dolasku i učestvovanju u svim aktivnostima na

odeljenju

• Na početku tretmana saopštiti im dnevni red i obaveze u radnoj terapiji

• Uključivanje u grupni rad je poželjno i podstiče se uglavnom primenom

mehaničkih tehnika

• Pacijente kojima je neophodan nadzor angažovati izolovano,dirigovanim

tehnikama

• Agresivnim i destruktivnim pacijentima ne dopuštati slobodu i izboru

aktivnosti niti bilo kakav rad bez nadzora

ORT kod paranoidnih psihoza

Okupaciono-radna terapiija kod sumanutih

psihoza

• Za razliku od ostalih psihotičnih slika kod ovih pacijenata stepen očuvanosti ličnosti moža da bude veoma veliki

• Pokazuju samovolju,superiornost,sklonost pogrešnim interpretacijama,povremeno neprijateljsko raspoloženje,sarkazam,uvredljivost,polemišu,svadljivi su

• U radu treba sprečiti dominantnost pacijenta,striktno odrediti granicu tolerantnosti i dati mu slobodu izražavanja do određene granice-postaviti jasne granice

• Ne treba biti preterano popustljiv i dozvoliti nadmetanje sa terapeutom

• Za razliku od shizofrenih koji pokazuju zavisnost i traže pohvale,ovi pacijenti pokazuju nezavisnost i potrebu da rukovode i kontrolišu situaciju

• Ne voli kooperaciju,odvaja se iz grupe,ima težnju da komunicira samo sa autoritativnim licima

• Biti obazriv u radu sa ovim pacijentima i naći adekvatnu granicu do koje će im se dati sloboda

• Slobodne i inventivne tehnike u skladu sa njihovim intelektualnim sposobnostima koje treba da mu smanje preokupaciju sumanutim sadržajima

Slobodne tehnike

• Imaju problem sa autoritetom,osećaju se intelekualno superiornim,ne mogu

da se uklope u postojeće šablone

• Sami biraju tehnike ili aktivnost

• Uloga terapeuta je da obezbedi materijal i alat i stvori uslove,bez ikakvog

ograničavanja ili uslovljavanja

• Jedini uslov je da započet rad i završe

• Izrada slika od kamenčića,kolaža od neobičnih materijala,ručno rađeni

pačvork,izrada unikatnih jastučnica,sklapanje maketa

ORT kod anksioznih

poremećaja

Okupaciono-radna terapija kod anksioznih

poremećaja I

• Redukovanje nemira

• ventiliranje nagomilane energije

• poboljšanje pažnje

• otklanjanje crnih misli i opsesivnih ruminacija

• čuvanje radnih navika

• razvijanje inicijative kod pacijenta

• učvršćivanje predstave o sopstvenim mogućnostima

• Fokus na `ovde i sada`

Okupaciono-radna terapija kod anksioznih

poremećaja II

• Organizovana po principu terapijske zajednice (u grupi),vraća osećanje

pripadanja grupi

• Zadovoljenje osujećenih interpersonalnih potreba

• Povećava se samopoštovanje i osećaj sigurnosti-kupira anksioznost

• Kontraindikacije u okupacionoj radnoj terapiji:

-U radu sa ovim pacijentima treba izbegavati aktivnosti koje prevazilaze

pacijentove trenutne sposobnosti, bez obzira na to što ih je ranije

upražnjavao,aktivnosti za čije je dovršavanje potrebno mnogo vremena,

aktivnosti koje izoluju pacijenta,koje dovode do preteranog zamora i za koje

pacijent nije spreman,kao i takmičarske aktivnosti.

Okupaciono-radna terapija kod anksioznih

poremećaja III

• Sedativne tehnike-najpre primeniti,deluju umirujuće

• -slikanje uljem,temperama,flomasterom,tuševima

• -crtanje

• -rad sa glinom (vajanje,keramika,grnčarstvo)

• Dirigovane tehnike-popravljaju koncentraciju

• -kolaži,slike od slame po nacrtu,gobleni,tapiserije,linorezi (sve po

shemama)

• Inventivne tehnike-u poslednjoj fazi,vraćanje samopouzdanja zbog

sposobnosti da povoljno i samostalno završi svoj rad. Sa jačanjem

samopouzdanja i povećanjem uvida u svoje stanje, pacijentu dajemo sve

odgovornije aktivnosti i tehnike koje traže donošenje odluka, preuzimanje

inicijative i odgovornosti, veći angažman u grupnom radu.To su tehnike kod

kojih pacijenti u okviru svog terapijskog zadatka sami biraju materijale i boje

i načine dovršavanja svog projekta.Tu spadaju izrada čestitki, zidnih novina,

slikanje na staklu, izrada igračaka i bižuterije itd.

ORT kod bolesti zavisnosti

ORT kod alkoholičara

-Terapijski ciljevi-

• Pripremiti pacijenta za povratak u radnu sredinu i normalan život

• To su često usamljene,nezrele,emocionalno nestabilne ličnosti sa puno

problema u odnosima sa okolinom,tako da ih treba podsticati da se

angažuju u grupnom radu

• Poboljšanje radne sposobnosti motivisanjem pacijenta za rad,vežbanjem

pažnje i koncentracije,jačanjem samopouzdanja i upornosti i ponovnim

uspostavljanjem radnih navika

• Biranim aktivnostima pomoći pacijentu da se oslobodi anksioznosti i

relaksira

Odnos radnog terapeuta prema pacijentu

• Nizak nivo samopoštovanja kod alkoholičara zahteva stalno ohrabrivanje od

strane terapeuta,kako u radu,tako i u ostvarivanju socijlanih kontakata

• Pacijenti često zauzimaju ambivalentan stav prema tretmanu u radnoj

terapiji,minimalizuju svoje probleme i racionalizuju svoje ponašanje

• Nisu retke ni depresivne reakcije kao posledica osećanja krivice

• Terapeut treba da razume da je otpor koji pacijenti ispoljavaju prema radu

posledica straha od neuspeha i mora da bude vrlo taktičan da bi ih pridobio

za saradnju

Tehnike i aktivnosti ORT

• U skladu sa terapijskim ciljevima,kod alkoholičara je moguće primeniti skoro

sve vrste tehnika radne terapije

• Sedativne tehnike su idealne u periodu kada su pacijenti visoko anksiozni

• Dirigovane tehnike se koriste u vežbanju pažnje i koncentracije

pacijenata,kao i u minimalizovanju greške u radu koja bi poljuljala

samopozdanje pacijenta

• Mehaničkim tehnikama-angažujemo pacijenta u grupnom radu i izvlačimo

ga iz samoizolacije kojoj su alkoholičari skloni

• Stimulativne tehnike-kod pacijenta koji su bezvoljni,potišteni i bez motivacije

• Inventivne i slobodne tehnike (koje zahtevaju potpuniji angažman)-u

završnom stadijumu lečenja

Kontraindikacije

• U početku tretmana alkoholičara treba izbegavati aktivnosti koje dugo traju

• Aktivnosti koje izoluju pacijenta

• Aktivnosti koje prevazilaze njegove aktuelne sposobnosti da se skocentriše

ORT narkomana

• Za nastanak zavisnosti od droga utiču:struktura ličnosti,faktor sredine i

farmakološke osobine droge

• Izlečenje zavisnosti samo je prvi korak i potpuno je beznačajan ako se

pacijent vraća u nepromeneju sredinu iz koje je došao na lečenje

• Terapijski ciljevi:

• Osnovni cilj je ostavljanje droge

• Pred ORT stavlja se težak zadatak da razvije ili ojača one osobine ličnosti

koje mogu pacijentu pomoći da se zrelije ponaša

• Neophodna je podrška,skretanje pažnje sa misli o drogi-stimulisanjem

zdravih interesovanja i podsticajem zdravih socijlanih kontakata

• Raditi na formiranju radnih navika narkomana i poboljšanju njihovog opšteg

fizičkog stanja

Odnos radnog terapeuta prema pacijentu

• Većina narkomana uglavnom priča samo o drogi i kontaktira samo sa

svetom koji ima veze sa drogom

• Radni terapeut teško će uspeti da ostvari zadovoljavajuću komunikaciju sa

pacijentom na odeljenju gde narkomani čine većinu i koriste svoj žargon

• Često prema terapeutu ispoljavaju neprijateljstvo,negativizam i

agresivnost,uposredo sa posesivnim i zavisnim,zahtevnim pristupom

• To su uglavnom nezrele ličnosti sa sniženim stepenom tolerancije na

frustraciju i neophodni su im stalna podrška i razuveravanje da bi stekli

samopouzdanje

Tehnike i aktivnosti ORT

• Tretman treba započeti aktivnostima koje su sedativnog karaktera i daju

odmah vidljive rezultate

• Pacijente odmah po prijemu uključiti u grupni rad,a ukoliko je na odeljenju

više narkomana istovremeno,bolje je angažovati ih individualnim tehnikama

ili ih rasporediti u različite grupe

• Pošto su najčešće u lošem fizičkom stanju,neophodno je poboljšati im

motoriku i opštu kondiciju tehnikama koje su rekreativne,primeniti vežbe

disanja i relaksacije

• Sa poboljšanjem psihofizičkog stanja dati im slobodne i inventivne

tehnike,organizacija grupnog rada na odeljenju,kao i aktivnosti koje

zahtevaju izvesnu odgovornost

• Stepen saradnje i želja za njom kod narkomana variraju-u jednom trenutku

žele da rade i traže aktivnosti,u drugom ih odbijaju;iskoristiti njihove

kreativne potencijale onda kada su u kooperativnom periodu

• Od početka do kraja tretmana insistirati na formiranju radnih navika

Kontraindikacije

• Aktivnosti koje ih izoluju

• Aktivnosti koje prevazilaze njihove fizočke mogućnosti

• Aktivnosti koje su monotone,smirujuće i dopuštaju emocijama da preplave

pacijenta

Socioterapijska metoda terapijske zajednice

• Terapijska zajednica je terapija sredinom koja podrazumeva brojne unapred

isplanirane i stručno vođene aktivnosti i procese koji treba da omoguće

socijalizaciju i sazrevanje sigurnosti pacijenta uz pomoć radne

terapije,rekreativnih aktivnosti,okupacione terapije

• Uključuje angažovanje svih članova tima

• Mobilišu se zdravi potencijali pacijenta i postiže reintegracija,resocijalizacija

i prilagođavanje pacijenta

Tercijarna prevencija mentalnih poremećaja

• Ima za cilj da spreči nastavak naknadnih oštećenja i da osposobi bolesnika za povratak u socijalnu sredinu

• Podrazumeva procese:

• Radne rehabilitacije

-Obnavljanje različitih sposobnosti bolesnika uz maksimalno korišćenje preostalih kapaciteta (rehabilitacioni potencijal)

-Razvijanje novih sposobnosti za život i rad

-Započinje po smirivanju floridne psihopatologije i traje za vreme i posle završetka hospitalnog lečenja

• Resocijalizacije

-reintegracija

-socijalna readaptacija

Konačni cilj sveobuhvatnog tretmana i osposobljivanje za povratak i što normalniji život u porodici,radnoj i društvenoj sredini

Radni terapeut u psihijatrijskoj ustanovi

• Organizacija rada Dnevne bolnice

• Okupaciono-radna terapija

• Terapijska zajednica

• Radni terapeut kao deo tima

Terapijsko područje-psihijatrija ili

sekundarna prevencija

• Ambulantni rad (za decu,adolescentne i odrasle)

• Parcijalna hospitalizacija

• Hospitalizacija u opštoj bolnici ili specijalnoj psihijatrijskoj ustanovi

• Savetovanje

• Socijalni rad uključujući i finansijsku pomoć

Stacionarne psihijatrijske

ustanove1.Psihijatrijska odeljenja opštih bolnica (zdravstvenih centara)

2.Psihijatrijske klinike Medicinskih fakulteta i Instituti za psihijatriju-zbrinjavaju najsloženije

pacijente

3.Psihijatrijske bolnice pri KBC i specijalne psihijatrijske bolnice

-Na čelu ustanove je psihijatar

-U bolnici je pored lekara spec.psihijatrije potrebno dovoljno med.sestara, uz zdravstvene

saradnike (psiholog,soc.radnik)

-Prema specifičnom Dnevnom redu ustanove,obavljaju se jutarnje vizite,individualni i

grupno-terapijski rad sa pacijentima,radna terapija,razgovori sa članovima

porodice,dodatna medicinska i psihološka dijagnostika…

-U okviru stacionarne ustanove mogu postojati posebna odeljenja za :psihotične

poremećaje,afektivne poremećaje,adolescentnu psihijatriju,psihosomatske poremećaje…

Psihijatrijske ustanove za

parcijalnu hospitalizaciju

• Pacijenti u Dnevnoj bolnici borave svakodnevno,radnim danom,od jutarnjih sati do

14-15h.

• Posle podneva,noći,vikende,praznike provode kod svojih kuća

• Savremeni uspesi u lečenju kao i savremeni stavovi prema lečenju u psihijatriji

pokazuju da većina pacijenata ne mora da boravi 24h u bolnici

• Prednosti lečenja u Dnevnoj bolnici:pacijent sve vreme lečenja ostaje u porodici,ne

odvaja se od prijatelja,ne prekida socijalne uloge,tokom posle podneva pacijent se

vraća uobičajenim aktivnostima,stigmatizacija je manja,i samopoštovanje pacijenta

manje se narušava;manji je hospitalizam u odnosu na stacionarno lečenje

• Nedostaci lečenja u Dnevnoj bolnici:stroge indikacije za prijem (samo pacijenti koji

imaju mogućnost kontrole ponašanja van bolnice i samostalnog svakodnevnog

dolaska u ustanovu);ne mogu se primati pacijenti iz udaljenih krajeva,akutno

psihotični,suicidalni, teže se primaju pacijenti sa mentalnom retardacijom)

-kod nedovoljno komplijatnih pacijenata nemogućnost kontrole redovnog uzimanja

terapije u drugoj polovini dana i vikendima

Literatura:

• -Jovan Marić. Klinička psihijatrija.Naša knjiga.Beograd, 2005.• -Vučić R. i sar. Klinička radna terapija.Beograd, 2001.