IZAZOVI!… OSNOVAMA DAROVITOSTI I OBRAZOVANJU TALENATA

25. godišnjica okruglog stola 28. jun 2019, Vršac, Srbija

Roland S Persson (Profesor, Obrazovna psihologija)

1

Neslaganja oko toga šta darovitast i talenat jeste i šta čini

• Talentovani

Svi ovi nazivi i oblasti imaju različite posebne (sebične) interese kada se radi o izuzetnoj sposobnosti, a sa posebnim (ličnim) interesima idu i različita shvatanja, prakse i ciljevi

• Daroviti

• Visoko sposobni

• Izvanredni

• Kompetentni

• Eminentni

• Elita

• Genijalni

• Sa visokim postignućima

• Čuda prirode

• Sa visokim potencijalima

• Prvotimci

• Zlatna koka

• Kreativni • Ekspertiza

Psihologija: Psihometrijska teorija Psihologija: Kognitivna ekspertiza

Obrazovanje: Socijalna konstruktivistička teorija

Menadžment: Ekonomske teorije (Ljudski kapital)Menadžment: Teorije liderstva

2

INTERESNA GRUPA ZAJEDNIČKA KARAKTERISTIKA

PRETPOSTAVLJENA UČESTALOST

KLJUČNO PITANJE

Poslovni svet(Liderstvo)

Talenat Mali broj Šta oni mogu da rade?

Poslovni svet(Proizvodnja)

Talenat Svako Šta oni mogu da rade?

Društvo uopšte Talenat/Darovitost Mali broj Koliko mi se sviđa ono što oni rade?

Sport Talenat Mali broj Koliko brzo, koliko snažno, koliko visoko, koliko golova,

Zbunjujuća matrica talenta

3

Sport Talenat Mali broj Koliko brzo, koliko snažno, koliko visoko, koliko golova, itd?

Umetnost i muzika Talenat/Darovitost Mali broj Koliko je iskustvo lepo?

Politika Talenat/Visoko postignuće

Svako Kako se uklapa u aktuelnu ideologiju?

Academski svet(Psihometrija)

Darovitost Mali broj Da li se može identifikovati na osnovu validnih merenja?

Academski svet(Bihejviorizam)

Talenat/Ekspertiza/Izvanrednost

Svako Da li je podrška izvanredna i da li vežbaju namerno ili ne?

Persson, R. S. (2014). The Needs of the highly able and the needs of society: A multidisciplinary analysis of talent differentiation and its significance to gifted education and issues of societal inequality. Roeper Review. 36, 1-17

Zašto postoji takva konfuzija i zašto nema slaganja?

Jednostavan odgovor je ideologijaDruštvo ima očekivanja o tome šta bi talenat mogao da postigne, ili zapravo, šta bi trebalo da

postigne, na primer:

• Oni će generisati mnogo profita i uopšte predstavljaju kompetitivna tržišta sa prednošću (Biznis i politika)

• Njihovo liderstvo će rešiti svetske probleme (Politika i jedan deo akademskog sveta od 1990)• Njihovo liderstvo će rešiti svetske probleme (Politika i jedan deo akademskog sveta od 1990)

• Altruizam: oni moraju da se razviju za svoje dobro i prema svojim interesovanjima (Većina iz akademskog sveta i nastavnika do 1990)

• Oni će obezbediti prednost u takmičenju i dominaciji Rusija, Kina, SAD i drugi)

4

…i zašto naučnici nikada ne mogu da se slože?

Nemaju zajedničku zasnovanost zarazumevanje!

Međutim, to NIJE zato što ne postoji i nije na raspolaganju! Ona kojom raspolažemo, s

druge strane, nije prikladna, često je politički nekorektna i retko je u saglasju sa biznisom ili industrijskim menadžmentom

5

…Malo je političara koji bi javno priznali da nisu svi (ljudi) jednaki

Pa pak, našim univerzumom, kako se čini, u većoj ili manjoj meri, vlada slučajna prilika (šansa) kroz Normalnu distribuciju!

Normalna distribucija je verovatno najveći izazov za svakog Normalna distribucija je verovatno najveći izazov za svakog ideologa sa zapada, pošto pošto sadrži dokaz o činjenici da nismo svi jednaki, bez obzira na politiku i očekivanje

Demokratija mora, razumno bi bilo, da bude društveni sistem koji je osmišljen da štiti prava svih, a ne da generiše politike pretpostavljajući da su svi potpuno isti, primoravajući ljude da, prema pravnom okviru, svi budu isti, što nije ništa neobično u zapadnim političkim sistemima

6

…Dokazi nas preplavljuju!

Klasičan problem da li se razvijamo prirodno ili odgojem (vaspitanjem) rešava se već oko 20 godina! Ne

radi se ni samo o prirodi ni samo o odgoju – neizbežno se razvijamo zahvaljujući i jednom i drugom, zato što je to način na koji svi organizmi evoluiraju kroz istoriju

• Geni su odgovorni za oko pola svih sportskih postignuća u svakoj populaciji

• Geni su takođe odgovorni za to koliko dobro neko može da se obučava ili vežba

• Lične karakteristike su genetički određene 30-60%

• Inteligencija (IQ) je 53% genetski određena • Inteligencija (IQ) je 53% genetski određena

• Na kreativnost, ma kako je definisali, takođe utiče genetika (do 50%)

• Na matematičke sposobnosti takođe utiče genetika (do 50%)

• Vrhunska postignuća u osnovnim školskim predmetima takođe su određena genetikom (do 58%)

• Švedska Agencija za školstvo tvrdi suprotno postojećim naučnim dokazima: nasleđena sposobnost nije posebno značajna za vrhunske rezultate u školi

Primer referenci:Plomin, R. (2018). Blueprint: How DNA makes us who we are. London: Allen Lane.Shakeshaft NG, Trzaskowski M, McMillan A, Rimfeld K, Krapohl E, et al. (2013) Strong Genetc Influence on a UK Nationwide Test of Educational Achievement at the End of Compulsory Education at Age 16. PLoS ONE 8(12): e80341. doi:10.1371/journal.pone.0080341 Skolverket (2012:379). Högpresterande elever, höga prestationer och undervisningen. Stockholm: Fritzes

7

Izazov!Izazov!… za svakog naučnika i praktičara koji se bavi darovitošću i talentom

8

Izazov!… da se prihvati i operacionalizuje dinamika ljudske evolucije kao osnova za sva ljudska ponašanja

Postoji značajna potreba da se darovitost i talenat razume kao adaptivno ponašanje, a na osnovu ljudske evolucije i adaptivno ponašanje, a na osnovu ljudske evolucije i

univerzalnog ponašanja. Trenutno postoji nešto malo više od 400takvih ponašanja, za koja se do sada zna

9

Socijalna evolucija generiše kulturne univerzalije… to su nekoliko tipova ljudskog ponašanja koji postoje u svakoj kulturi kroz poznatu ljudsku istoriju

• Biti socijalno i grupno orijentisan • Imati interesovanje za sebe• Biti seksualan • Preferirati rođake (nepotizam)

• Biti svestan socijalnog statusa • Sarađivati • Sposobnost za složeno učenje • Identifikacija sa grupom

Socijaalni kontekst i geofizička sredina određuje šta je pozitivno ili negativno ponašanje, kao i šta se može pokazati u javnosti, a šta mora biti socijalno potisnuto ili zabranjeno

10

• Preferirati rođake (nepotizam)• Biti altruističnan • Biti takmičarski nastrojen • Roditeljstvo specifično za ljudsku vrsu • Značaj pripisanog (dodeljenog) pola• Težiti ka moći i uticajem nad drugima • Predviđanje/vračanje i proricanje sudbine • Poezija

• Identifikacija sa grupom • Uključivati se u konflikt i agresiju • Biti duhovan i filozofski nastrojen • Zadržati pozitivan pogled na život • Biti ubežen u pravedan i fer svet • Strah od stranaca • Estetika • Rituali

Brown, D. E. (1991). Human universals. New York: McGraw-Hill.Persson, R. S. (2016). Human Nature: The unpredictable variable in engineering the future. In D. Ambrose & R. J. Sternberg (Eds.), Creative intelligence in the 21st Century. Grappling with enormous problems and huge opportunities. Rotterdam, NL: Sense Publishers. Pinker, S. (2002). The blank slate: The modern denial of human nature. New York: Penguin.

Neodgovoreno pitanje … da li postoji osnova za konsenzus zasto su onda naučnici i praktičari ovo tako dugo ignorisali?!

IZOLACIONIZAM (nedostatak neophodnog znanja)

DOGMATIZAM (Nepostojanje želje da se išta na bilo koji način menja, pošto promena znači rizikovanje statusa, uticanja, a možda i identiteta)uticanja, a možda i identiteta)

SOCIJALNA STRATEGIJA (Glavna motivacija za akademsku karijeru je moć i uticaj. Svaka odluka ili izbor koji se napravi ima posledice za nečije napredovanje u karijeri i bolji status)

SOCIO-KOGNITIVNE PREDRASUDE (Ljudska sklonost da izbegava negativno razumevanje i posledice i da se priklanja pozitivnim shvatanjima bez obzira na činjenice i istinu)

SOCIO-KULTURNE PREDRASUDE (Etnocentrizam: naše razumevanje je najbolje i moguće ga je isto tako primeniti svuda)

11

Pomirenje

IZOLACIONIZAM (Nedostatak neophodnog znanja)

Na neki način većina društvenih nauka uključujući, naravno, i pedagogiju i psihologiju, je izolacionistička u smislu da su sklone da nemaju kontakt sa onim šta se radi u drugim disciplinama. U traganju za razumevanjem ljudskog ponašanja, izuzetno je štetno NE pratiti ono što proučavaju biologija, fiziologija, genetika, epigenetika, antropologija, ponašanja, izuzetno je štetno NE pratiti ono što proučavaju biologija, fiziologija, genetika, epigenetika, antropologija, zoologija, medicina i kako se izučava evolucija – i ono što se uporno potvrđuje – a i značaj toga za darovite i talentovane i njihovo ponašanje.

Ne možemo da pobegnemo od činjenice da je Homo Sapiens vrsta koja se razvija (evoluira). Ako ovo nije deo našeg razumevanja ljudskog ponašanja, naše znanje je veoma ogranično, a ponekad je čak i potpuno pogrešno!

12

Pomirenje

Postoji dobar razlog zašto je Stiven Pinker (2002) sa Harvarda uzviknuo da

“odbijanje da se prepozna i prizna ljudska priroda je kao viktorijanska postiđenost zbog seksa, samo još gore: ono iskrivljuje i izopačuje našu nauku i učenost, naš javni diskurs, i naše živote iz dana u dan... Dogma da ljudska priroda ne postoji, uprkos dokazima iz nauke i zdravom razumu da postoji, je ... štetan uticaj“ (p. ix).postoji, uprkos dokazima iz nauke i zdravom razumu da postoji, je ... štetan uticaj“ (p. ix).

Svako ko se trudi da istražuje ili podučava o Homo Sapiens-u mora da razmotri POMIRENJE; odnosno da uči od

svih relevantnih disciplina i njihovih istraživanja o zajedničkoj pojavi ili problemu. Priroda nije pazl koji se sastoji iz različitih telova, ona je dinamička celina (Wilson, 1998).

Pinker, S. (2002). The blank slate. The modern denial of human nature. London: Penguin Books.Wilson, E. O. (1998). Consilience. The unity of knowledge. London: Abacus.

13

Evolucija nauke: Pomirenje se odvija samo u jednom pravcu!

Prirodne nauke • Biologija• Matematika

Društvene nauke • Psihologija• Pedagogija

Sve veće razumevanje socijalnog • Matematika• Fizika• Genetika• Antropologija • Hemija

• Pedagogija• Političke nauke • Sociologija• Rodne studije • Manadžment

Sve veće razumevanje socijalnog sveta Homo Sapiensa

Neraspoložene da razumeju ili čak prihvate fizički i bio-logičan svet i njegov neizbežan uticaj na Homo Sapiens

14

PomirenjeNekoliko primera gde je vrlo verovatno da su istraživanja koja pripadaju glavnoj struji a bave se darovitošću i talentom veoma pogrešna: PRETPOSTAVKE

� Darovito ponašanje predstavlja gotovo neograničeno obećanje i potencijal od kog će svako imati koristi

� Daroviti i talentovani će rešiti svetske probleme i učiniti svet boljim mestom.

� Daroviti se moraju obučavati da vode, preuzimaju stvari u svoje ruke i da budu mudri, demokratski i saosećajni

Persson, R. S. (2015). Through the looking-glass: understanding the social dynamics of human nature and gifted identity. In R. Klingner (Ed.), Make them shine: identification and understanding of gifted children under consideration of their

social and emotional needs (pp. 37-76). Zürich, CH: LIT Verlag.Persson, R. S. (2017). Accountable talent: Under and overachivement as investible human capital. In R. Klingner (Ed.), Gifted underachiever (pp. 1-32). New York: NOVA Science Publishers.Persson, R. S. (2018). Evolved human giftedness: reclaiming science from ideology, dogmatism, and self-serving bias. Ulm, DE: ICIE.Persson, R. S. (2019). Destined to lead the World? On great leaders, fashionable nonsense, and the origins and possible future of leadership. In R. Klingner (Ed.), Gifted leadership (pp. 1-48), New York: Nova Science Publishers.

� Daroviti se moraju obučavati da vode, preuzimaju stvari u svoje ruke i da budu mudri, demokratski i saosećajni lideri.

� Daroviti i talentovani treba da se uključe u politiku i unaprede naša društva.

� Uz socijalnu podršku, dobru instrukciju i 10 godina namerne prakse, svako može da postane talenat i da ponudi svoju ekspertizu svetu.

15

PomirenjeNekoliko primera gde je vrlo verovatno da su istraživanja koja pripadaju glavnoj struji a bave se darovitošću i talentom veoma pogrešna: REALNOST

� Darovito ponašanje je ekstremno ponašanje i samim tim je po pravilu socijalno disfunkcionalno.

� Daroviti i talentovani su sposobniji od većine drugih da razreše veliki broj svetskih problema. Međutim, izuzetno je malo verovatno da će im to biti dozvoljeno s obzirom na socijalni kontekst čiji su deo.

� Nikada neće postojati istinski darovit, saosećajan i demokratski lider na svetskoj sceni niti u bilo kojoj organizaciji

Persson, R. S. (2015). Through the looking-glass: understanding the social dynamics of human nature and gifted identity. In R. Klingner (Ed.), Make them shine: identification and understanding of gifted children under consideration of their

social and emotional needs (pp. 37-76). Zürich, CH: LIT Verlag.Persson, R. S. (2017). Accountable talent: Under and overachivement as investible human capital. In R. Klingner (Ed.), Gifted underachiever (pp. 1-32). New York: NOVA Science Publishers.Persson, R. S. (2018). Evolved human giftedness: reclaiming science from ideology, dogmatism, and self-serving bias. Ulm, DE: ICIE.Persson, R. S. (2019). Destined to lead the World? On great leaders, fashionable nonsense, and the origins and possible future of leadership. In R. Klingner (Ed.), Gifted leadership (pp. 1-48), New York: Nova Science Publishers.

� Nikada neće postojati istinski darovit, saosećajan i demokratski lider na svetskoj sceni niti u bilo kojoj organizaciji koja ima više od oko 150 zaposlenih.

� Veoma je malo verovatno da će neki političar ikada biti darovit zbog onoga što politički uspeh pretpostavlja i karakteristika darovitih.

� Darovitost je redak ljudski fenomen i genetički je nemoguće namerno uvežbavati i podržavati nekoga da postane „darovit“ – osim ukoliko se ne manipuliše njegovim DNK i normalna distribucija se ne proglasi beskorisnom!

16

Da, ovo je evropska politička perspektiva…

The Budapest Declaration of Talent Support (Budimpeštanska deklaracija o podršci talentima) iz 2011. predstavlja interesantan primer kako se socijalne i emotivne potrebe darovitih za njihovo dobro ne naglašavaju, odnosno stavljaju u drugi plan, a u korist upotrebe pojma talenat koji je više poslovno orijentisan. Talenat se predstavlja kao roba, a društvene proizvodne potrebe proglašavaju se prioritetom:

Iako priznajemo da postoje različite terminologije i definicije koje se bave razvojem talenta, tragamo za širim

17

Iako priznajemo da postoje različite terminologije i definicije koje se bave razvojem talenta, tragamo za širim konsenzusom. Svako može da bude sposoban —u nečemu.

. . . Talentovani ljudi su sposobni da na visokokvalitan način rade u bilo kojoj oblasti u životu (da izvode na visokom nivou). . . . Naći darovite ljude i razviti njihove talente je direktan interes svake nacije i Evrope u celini... Podrška talentima predstavlja zajednički interes, zajednički zadatak i zajedničku odgovornost vlada, lokalnih zajednica, biznisa i nevladinih organizacija.

Hungarian EU Presidential Conference on Talent Support and First European Talent Day. (2011). Budapest declaration on talent support.

Retrieved from http://www.conference2011.talentday.eu/en/

… a evo zašto svetska ekonomija žudi za talentima

Vrhunski talenat proizvodi nesrazmerno veliku količinu učinka!

O’Boyle and Aguinis (2012) su prikupili podatke—uključujući 198 uzoraka od 633,263 sportista (npr. profesionalnih i studentskih košarkaša, fudbalera), zabavljača (npr. pisaca, filmskih zvezda), političara (npr. izabranih zvaničnika u državnim i nacionalnim telima širom sveta), i istraživača u više od 50 naučnih oblasti da pokažu ko je u grupi najproduktivniji ili postiže najbolje rezultate. Našli su da se:

18

većina rezultata njihovog rada (izvođenja) može pripisati maloj grupi elitnih izvođača.

Ako bismo ovo stavili u širu perspektivu, rezultati su ukazali na to da se od 65.8% do 83.3% izvođača nalazi ispod prosečnog nivoa izvođenja, a da od 10% do 26% produktivnosti dolazi od vrhunskih 1% do

5% radnika.

Znajući da se većina radnika svrstava ispod proseka u smislu izvođenja, a da su vrhunski izvođači odgovorni za tako veliki udeo produktivnosti, možemo bolje razumeti zašto je neophodno naći i zadržati vrhunske talente.

O’Boyle, E., & Aguinis, H. (2012). The best and the rest: Revisiting the norm of normality of individual performance. Personnel Psychology, 65(1), 79—119.

… a, prema postojećim istraživanjima darovitosti, ’daroviti lider’očigledno je samo američki. Malo istraživanja, ako ih uopšte ima, razmatra kulturne razlike

Američki superheroj

• bori se za uzvišene lične i društvene ciljeve • jak je, brz, hrabar i spretan

Švedski „isti među jednakima“

• znanje, zdrav razum i delanje• saradnja, konsenzus i izbegavanje

Iranski učitelj mudrosti • lojalnost • poštenje i borba za pravdu • dobar prema svima, posebno prema

19

• jak je, brz, hrabar i spretan• maksimalno koristi najnoviju tehnologiju i fizičke resurse • kreativno razvija i koristi jedinstvene prilike i prednosti • oslanja se na sebe, ali je i saosećajan • upravlja reputacijom i imidžom • samopromišlja o identitetu i svrsi

• saradnja, konsenzus i izbegavanje konflikta • osnaživanje, nezavisnost i kontrola • univerzalizam, čestitost i pragmatizam • šetanje, pričanje i ćutanje

• dobar prema svima, posebno prema sirotinji i slabima • umerenost • hrabrost i viteštvo • praštanje • traga za znanjem i mudrošću • patriotizam

Kessler, E. H., & Wong-Mingji, D. J. (2009). Cultural mythology and global leadership. Cheltenham, UK: Edward Elgar.

Sisk, D., & Rosselli, H. (1987). Leadership: a special type of giftedness. Monroe, NY: Trillium Press.

Vidergor, H. E., & Sisk, D. A. (2013). Enhancing the gift f leadership: Innovative programs for all grade levels. Ulm,DE: ICIE.

Neizbežna osnova svih oblika ljudskog ponašanja

Prihvatanje i poznavanje ljudskog ponašanja kao rezultat filogenetske evolucije

… i kao rezultat sprovođenja svih istraživanja o darovitosti i njihovih primena u obrazovanju darovitih na principima FUNKCIJE i ADAPTACIJE; odnosno …

• SVA ljudska ponašanja imaju funkciju ili svrhu koja služi opstanku vrste

Examples of references:Székély, T., Moore, A. J. & Komdeur, J. (2010). Social behaviour: genes, ecology and evolution. Cambridge, UK: Cambridge University Press.Sapolsky, R. (2017). Behave: The biology of humans at our best and worst. London: Bodley Head.Sumpter, D. J. T. (2010). Collective animal behaviour. Princeton, NJ: Princeton University Press.

• SVA ljudska ponašanja imaju funkciju ili svrhu koja služi opstanku vrste

• SVA ljudska ponašanja samim tim podložna su adaptaciji i tokom dužeg perioda vremena, ali i tokom kraćih perioda vremena zbog epigenetike

• Samim tim, darovito i talentovano ponašanje, bez obzira na teoriju, ideologiju i kulturu, mora takođe da bude shvaćeno na osnovu funkcije i adaptacije

20

Taksonomija ljudskih bihejvioralnih funkcija u odnosu na sposobnost

SOCIJALNA FUNKCIJA TERMIN UNIVERZALNI SOCIJALNI ODGOVOR

Održavanje ’Štreber’ Prihvatanje i podsticaj

Persson, R. S. (2009). The unwanted gifted and talented. A sociobiological perspective of the social functions of giftedness. (pp. 913-924). In L. V. Shavinina (ed.), International handbook of giftedness. Dordrecht, NL: Springer-Science.

21

Zabava ’Heroj’ Prihvatanje i podsticaj

Društvena promena ’Mučenik’ Sumnjičavost, otpor i proganjanje

Šta je evolucija?…veoma, veoma sažet pegled osnovnih principa

MUTACIJA: U svakoj datoj populaciji DNK mutacije će se javiti nasumično

REPLICIRANJE: Ove mutacije će se replicirati u sledećoj generaciji

PRIRODNA SELEKCIJA: Samo one mutacije koje će na neki način biti iznad

NASUMIČNA MUTACIJA

EPIGENTSKA ADAPTACIJA

Griffiths, A. J. F., Wessler, S. R., Carroll, S. B., & Doebly, J. (2012). Introduction to genetic analysis (International edition). New York: W. H. Freeman and Company.Plomin, R., Defries, J. D., Craig, I. W., & McGuffin, P. (Eds.). (2003). Behavioral genetics in the postgenomic era. Washington, D. C.: American Psychological Association.

PRIRODNA SELEKCIJA: Samo one mutacije koje će na neki način biti iznad nivoa neophodnog za opstanak će biti ’izabrane’ i prenošene dalje

GENETSKA ADAPTACIJA: Selekcija crta, psiholoških i ponašajnih, tokom dužih perioda vremena, čini da se bilo koja vrsta adaptira na svoje specifično stanište

EPIGENETSKA ADAPTACIJA: Nisu sve izabrane psihološke i ponašajne crte pasivne tokom životkog veka. Adaptacija na nužnosti opstanka se nastavlja i uticaće na promenu našeg ponašanja

REPLICIRANJE

PRIRODNA SELEKCIJA

GENETSKA ADAPTACIJA

22

Uticaj evolucije na istraživanja o darovitosti i praksu: nekoliko primera

Razumevanje darovitog i talentovanog ponašanja na osnovu evolucijske dinamike će značajno promeniti istraživanja o darovitosti i talentu i to iz sledećih razloga:

� 1. LJUDSKA PRIRODA—karakteristike koje nas čine prilagodljivim i usmerenim ka opstanku vrste —potpuno su ignorisane od strane naučnika koji se bave darovitosti i talentom.

Ljudska priroda se definiše kao svi aspekti ljudskog ponašanja, kulturno specifični i univerzalni, koji služe svrsi evolucijske adaptacije za

23

� 2. Ponašanje izazvano ljudskom prirodom je mahom nesvesno, što otežava proučavanje na individualnom nivou, pošto ne znamo uvek stvarno šta radimo i zašto. Takvo ponašanje može se proučavati samo kod veoma velike populacije

Ljudska priroda se definiše kao svi aspekti ljudskog ponašanja, kulturno specifični i univerzalni, koji služe svrsi evolucijske adaptacije za sposobnost preživljavanja i razmnožavanja (inkluzivni fitnes) kroz razvoj specifičnih funkcija koji pokreće socijalni kontekst (Tooby & Cosmides, 1989).

O’Neil, C. (2016). Weapons of math destruction: how big data increases inequality and threatens democracy. London: Allen Lane.Tooby, J., & Cosmides, L. (1990). The past explains the present: emotional adaptations and the structure of ancestral environments. Ethology and Sociobiology, 11, 375-424.West, G. (2018). Scale: the universal laws of growth, innovation, sustainability, and the pace of life in organisms, cities, economies, and companies. New York: Penguin Press.

Interesantno je da psiholozi retko proučavaju ovakvo ljudsko ponašanja na velikim uzorcima, već to pre čine matematičari, fizičari i’tehnički giganti’ kao što su Google i Facebook, i to isključivo u komercijalne svrhe (O’Neil, 2017; West, 2018)

Uticaj evolucije na istraživanja o darovitosti i praksu: nekoliko primera

� 3. Neki oblici ponašanja su podložniji promeni usled adaptacije od drugih, ali je rezultat taj da karakteristike koje su tipične za nekoga danas ne moraju da budu iste u budućnosti, ukoliko se okolnosti promene. Ovo je posebno tačno kada se radi o ’ličnosti’

Više nije tačno da se ličnost sastoji uglavnom od karakteristika koje su stabilne tokom čitavog životnog veka. Biće smisleno jedino razmatrati, na primer, Pet Velikih Dimenzija Ličnosti otvorenosti prema iskustvu, savesnosti, ekstraverzije, prijatnosti i neuroticizma na populacionom nivou, a ne na individualnom nivou (see Persson, 2019).

24

neuroticizma na populacionom nivou, a ne na individualnom nivou (see Persson, 2019). Ličnost, kao i druga ponašnja, je adaptivna kroz epigenetiku.

Losos, J. (2017). Improbably destinies: how predictable is evolution? London: Allen Lane.Persson, R. S. (2019).Recruitment mistakes, future employees, and fabulous fantasies: the market’s needs for magical qualities. In H. Ahl, I. Bergmo-Prvulovic & K. Kilhammar (Eds.), Human resource management: A Nordic

perspective (pp. 86-102). London: Routledge.

� 4. Evolucija u pravcu optimalne fizičke sposobnosti (fitness) na osnovnu prirodne selekcije je mahom nasumična

Predviđati ljudsko ponašanje uz pomoć statističkih sredstava je samim tim veoma teško i navodi na to da bi upotreba psihometrijskih instrumenata u proučavanju ljudskog ponašanja mogla biti u najmanju ruku nepouzdana! (Losos, 2018)

� 5. U evoluciji pojedinci su interesantni samo ako nose mutaciju koja prirodnom selekcijom stvara optimalnu sposobnost za preživljavanje i razmožavanje (fitness) za svakog člana bilo koje vrste Proces se uvek kreće ka prosečnoj većini! U evoluciji PROSEK JE CILJ..

Uticaj evolucije na istraživanja o darovitosti i praksu: nekoliko primera

Postoji razlog zašto se većina ljudi može da se stavi u sredinu normalne distribucije (oko 70%). U ovom svetlu, lako je razumeti zašto ekstremno ponašanje postaje disfunkcionalno ako na neki način ne služi socijalnoj koheziji od 70% na način koji ne predstavlja pretnju (e.g., Wilkinson & Pickett, 2010).

25

� 6. Ne postoji stvar kao što je ’darovito liderstvo’. Liderstvo je adaptivno ponašanje i uglavnom predstavlja nasumičnu pojavu koja se javlja u grupi kada je to potrebno.

Persson, R. S. (2019). Destined to lead the World? On great leaders, fashionable nonsense, and the origins and possible future of leadership. In R. Klingner (Ed.), Gifted leadership (pp. 1-48), New York: Nova Science Publishers.Robertson, I. (2012). The winner effect. How power affects your brain. London: Bloomsbury.Ronay, R., & von Hippel, W. (2010). Power, testosterone, and risk-taking. Journal of Behavioral Decision Making, 23, 473-482.Wilkinson, R., & Pickett, K. (2010). The spirit level: why equality is better for everyone. London: Penguin.

Postoji formalno liderstvo do kog se dolazi obuk, ali ono se NE odnosi na adaptivno liderstvo ili liderstvo koje je tipično za neku vrstu. U grupama većim od oko 150 pojedinaca, formalno liderstvo će verovatno da promeni karakteristike pojedinaca u pravcu sociopatskih i narcisoidnih crta, pošto uočeni status izaziva psihiloške promene, koje onda manjaju percepciju i samo-razumevanje iz evolucijskih razloga (Persson, 2019; Robertson, 2012; Ronay & von Hippel, 2010).

� 7. Takmičenje kao sredstvo da se razvije ili identifikuje daroviti ili talentovani pojedinac uglavnom je loša ideja, posebno ako dozvoljava da se jedan pojedinac takmiči sa drugima. Problem važi i za muškarce i za žene, i za dečake i za devojčice.

Uticaj evolucije na istraživanja o darovitosti i praksu: nekoliko primera

26

Cheng, J. T., Kornienko, O., Granger, D. A. (2018). Prestige in a large-scale social group predicts longitudinal changes in testosterone. Journal of Personality and Social Psychology, 114(6), 924-944.Persson, R. S. (in production). Human ambition: The uses and abuses of competition. Ulm, DE: ICIERobertson, I. (2012). The winner effect. How power affects your brain. London: Bloomsbury.Smith, P. K., & Trope, Y. (2006). You focus on the forest when you are in charge of the trees: power priming and abstract information processing. Journal of Social Psychology and Social Psychology, 90(4), 578-596.

Takmičenje—kao i liderske ambicije —izaziva promene ličnosti usled evolutivne funkcije takmičarstva. Kod oba pola se oslanja na testosteron i hormone kortizola, ali je izraženije kod muškaraca. Pri tome, sa rastućim nivoima testosterona koji su neophodni za takmičenje jedan-na-jedan, značajno raste preuzimanje rizika, dok isto toliko slabi oslanjanje na činjenice i razum (Cheng et al.,

2018; Persson, in production; Robertson, 2012; Smith & Trope, 2006)

Šta sve društvene nauke moraju da urade!…a posebno naučnici i praktičari u oblasti darovitosti, talenta i njihovog obrazovanja

Prirodne društvene nauke Druševene prirodne nauke

Biologija Psihologija

Jedina vernost koju neki naučnik može da ima jeste lojalnost prema nauci i znanju, a nikada prema nekoj disciplini ili identitetu koji je nazvan ili obličen od strane neke grupe, discipline ili ideologije. Svo

znanje mora da sarađuje!

27

Biologija Psihologija

Matematika Pedagogija

Fizika Političke nauke

Genetika Sociologija

Antropologija Rodne studije

Hemija Menadžment

Šta sve društvene nauke moraju da urade!…a posebno naučnici i praktičari u oblasti darovitosti, talenta i njihovog obrazovanja

Nemački naučnik sociolog Maks Veber (prema Adler-Karlsson, 1997; p. 17; prevedeno sa švedskog) imao je ovo da kaže, a danas je to važnije nego ikada:

Moramo snažno da se usprotivimo ideji da se može bidi naučno zadovoljan široko

28

Moramo snažno da se usprotivimo ideji da se može bidi naučno zadovoljan široko prihvaćenim i konvencionalnim vrednostima koje svi uzimaju zdravo za gotovo.

Zadatak nauke je, kako se meni čini, upravo suprotan, naime, nauka mora da dovodi u pitanje ono što konvencija drži za očigledno/smatra očiglednim.

Adler-Karlsson, G. (1997). Superhjärnornas kamp. Om intelligensens roll i samhället [The battle of the superminds. On the role of intelligence in society]. Stockholm: Fisher.