7. februar 2017. godine

Oglašena prodaja ''Želvoza'' u stečaju

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika Srbije oglasila

je u ponedeljak prodaju preduzeća ''Želvoz'' u stečaju iz

Smedereva čija je procenjena vrednost 1,15 milijardi dinara

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika Srbije oglasila

je u ponedeljak prodaju preduzeća ''Želvoz'' u stečaju iz

Smedereva čija je procenjena vrednost 1,15 milijardi

dinara.

''Želvoz'' je ponuđen na prodaju kao pravno lice, a prodaja

će se obaviti neposrednom pogodbom.

Fabrika je u radnom stanju i bavi se remontom vagona, a zapošljava 359 radnika.

Rok za dostavljanje ponuda je 21. februar, a za učešće u nadmetanju zainteresovani kupci treba da uplate depozit od

oko 115 miliona dinara.

Đorđević: FAP, Zastava kamioni i Jumko biće deo

Odbrambene industrije

Ministar Zoran Đorđević danas je nenjavljeno posetio nekoliko jednica i ustanova Vojske Srbi je i ministarstva u

cilju sagledavanja stanja, analize priprema i gotovosti u izvršavanju redovnih zadataka, navodi se u saopštenju

minstarstva u kome je predočena i ideja da FAP, Zastava kamioni i Jumko postanu deo grupacije Odbrambene

industrije.

Poseta Jakovu, pokazala je da je Drugi raketni divizion iz sastava 250.

rakente brigade za Protivvazdušnu odbranu stacioniran u kasarni "Major

Milan Tepić", spreman da u najkraćem vremenu reaguje na povredu

vazdušnog prostora, navodi se u saopštenju

Đorđević je pripadnike jedinice upoznao sa planiranim nabavkama i

modernizacijom za potrebe Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazdušne

odbrane, navodi se u saopšenju.

Nakon toga, ministar odbrane obišao je pripadnike Rečne flotile u Novom Sadu, gde se upoznao s aktivnostima i

zadacima jedinice. Nenajavljeni obilazak ministar je završio na Vojnomedicinskoj akademiji gde je obišao šaltere za

zakazivanje na Specijalističkoj poliklinici VMA, apoteku, kao i Kliniku za stomatologiju. Ministar se tokom vikenda

sastao sa predstavnicima više lokalnih samouprava, a obišao je i kompaniju Sloboda u Čačku i pribojski FAP gde je

rekao da je ideja da FAP, Zastava kamioni i Jumko Vranje budu tri kompanije koje će postati deo grupacije

Odbrambene industrije Srbije.

U subotu je razgovarao sa čelnicima Priboja i Užica, a u nedelju sa rukovodstvom Čačka i Gornjeg Milanovca i to o

daljem unapređenju saradnje sa Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije i realizaciji Master plana, i o

nepokretnostima koje nisu neophodne za funkcionisanje jedinica VS, a za koje prvenstvo kupovine imaju upravo

lokalne samouprave.

U petak je posetio Kompaniju "Sloboda" u Čačku, gde je prisustvovao otvaranju Hale za obradu rezanjem, a u subotu

i pribojski FAP.

Đorđević je podsetio da je krajem prošle godine FAP dobio dva miliona evra da uradi 21 kamion za Vojsku Srbije

Minimalne subvencije za firme koje će obučavati

učenike

Dualno obrazovanje za sada samo eksperimentalno, a od septembra redovno ulazi u školski sistem. Pisanje Zakona o

dualnom obrazovanju je u završnoj fazi, a on će se uskoro sa ostalim zakonskim predlozima iz te oblasti, naći na

javnoj raspravi. Da bi motivisali firme da obučavaju učenike premijer najavljuje subvencije, ali minimalne.

"Imamo nameru da kroz sve te zakonske propise napravimo jedan

dobar model koji će poštovati strategiju našeg obrazovanja koja je

zacrtana. Ali i da modele srednjeg stručnog obrazovanja donekle

modifikujemo ka dualnom, tako da bi deca imala obuku i rad za

poznate poslodavce", rekao je ministar prosvete Mladen Šarčević.

Dualno obrazovanje trebalo bi da poveže škole i kompanije i da

srednjoškolcima omogući da, uz redovnu nastavu, uporedo i rade,

opredeljujući se tako za posao, uglavnom zanat, kojim bi se kasnije

bavili. Takav sistem uspešno funkcioniše u Švajcarskoj, čiji državni

sekretar ovih dana Srbiji prenosi iskustva svoje zemlje.

"Dualno obrazovanje je važan faktor uspeha u oblasti privrede i

inovacija u Švajcarskoj. Oko 67 odsto mladih se opredeljuje za dualno

obrazovanje koje im pruža izuzetnu budućnost i značajne perspektive", rekao je Mauro Del Ambrođo, državni

sekretar za obrazovanje Švajcarske.

Istovremeno dualno obrazovanje smanjuje nezaposlenost i podstiče privredni rast. To, mišljenja je srpski premijer, i

pravi ključnu razliku između Srbije i Švajcarske.

"Ne mogu deca da imaju 25 godina. Šta radiš - ništa, gluvarim. Šta čekaš - čekam kombinaciju. A tamo on sa 15

godina postaje bravar zavarivač i on od toga zarađuje novac. Nije veliki, ali je neki novac, ima drugačije radne

navike, pa petkom i subotom izađe u grad, a ne svaki dan, po ceo dan", kaže Vučić.

Ali u Švajcarskoj je, zbog koristi koju donosi, kompanijama u interesu da obučavaju učenike. U Srbiji, izgleda, baš i

ne. Malo njih do sada je pokazalo želju da se povezuje sa školama, zato Vlada planira da ih motiviše. I subvencijama

- premijer kaže minimalnim.

Za nasilje dece u školi kažnjavaće se roditelji

Za roditelje čije dete maltretira vršnjake u školi, narušava ugled i čast drugog učenika ili nastavnika nacrt Zakona o

osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa novčane kazne od 30.000 do 100.000 dinara.

Roditelji će ukoliko ove odredbe budu usvojene, osetiti na "novčaniku" i ako ne upišu dete na vreme u predškolski

program ili školu, ali i ako u roku od osam dana ne opravdaju izostanke iz škole. Predviđena novčana kazna za to je

od 5.000 do 100.000 dinara.

Za teže prekršaje deteta u školi, radna verzija nacrta Zakona u koju je Tanjug imao uvid, predvidela je za roditelje

prekršajnu ili krivičnu odgovornost.

U težu povredu obaveza učenika spadaju

uništavanje, prepravka ili dopisivanje podataka u

evidenciji koju vodi škola, prepravka ili dopisivanje

podataka u javnoj ispravi koju izdaje škola,

uništavanje ili krađa imovine škole.

Upotreba alkohola, duvana, narkotika, unošenje

oružja u školu ili upotreba mobilnih telefona kojim

se ugrožavaju prava drugih učenika ili u svrhu

prevare prilikom ocenjivanja, takođe su definisani

kao teža povreda obaveza.

Po prvi put predviđene su novčane kazne i za sekretare škola koji ne budu savesno obavljali svoj posao - od 5.000 do

100.000 dinara.

Ministar prosvete Mladen Šarčević ranije je rekao da će sekretari škola biti kažnjavani ukoliko, kao pravnici, ne

upozore direktore "da ne srljaju u sudske sporove za koje se unapred zna da će biti izgubljeni".

Zbog izgubljenih sudskih sporova računi mnogih škola danas su u blokadi, a ministarstvo je ove godine izdvojilo

215,5 miliona dinara za izgubljene sudske sporove.

Predlog je i da se vreme koje đaci provode u školi više ne meri školskim časovima, nego satima, a da se u njihov

radni dan računaju obavezni i izborni časovi, vannastavne aktivnosti.

Đaci će moći da osnivaju učeničke zadruge, u okviru kojih će moći da se oprobaju u preduzetništvu.

Nacrtom je predviđeno da velika matura bude spremna za školsku 2018/19. godinu, da opšta matura zameni prijemne

ispite, ali bi taj model bio prvo testiran kao pilot-projekat, a potom uveden u sve škole.

Novina u nacrtu zakonu je i izbor direktora, gde će poslednju reč davati ministar prosvete. Na optužbe sindikata da bi

tim potezom sva vlast bila u rukama ministra i da bi se uvelo partijsko zapošljavanje, Šarčević je nedavno medijima

rekao da je cilj da se spreči a ne uvede partijsko zapošljavanje.

I dalje će školski odbori davati svoje predloge, pojasnio je, a ministar će intervenisati samo u izuzetnim slučajevima,

gde postoji sprega školskog odbora i direktora i pokušavaj da protežira lošiji kandidat.

"Proveravaćemo kompetencije direktora, kako je ocenjen u prethodnom mandatu, da li je zapošljavao familiju...

Imamo 30 slučajeva u kojima je Agencija za borbu protiv korupcije predložila razrešenje direktora, a školski odbor se

oglušio. E to više neće moći", poručio je Šarčević.

Radna verzija nacrta Zakona predviđa da ministar može da smeni direktora koji loše radi, što do sada nije bio slučaj.

U toku su razgovori predstavnika ministarstva prosvete sa reprezentativnim sindikatima, koji imaju brojne zamerke

na radnu verziju nacrta Zakona, a jedna od najvećih je što od početka nisu bili uključeni u izradu zakona.

Tek kada se usaglasi tekst nacrta Zakona ide u javnu raspravu, pa tek onda u skupštinsku proceduru.

Uznemiravanje na internetu ne bi prijavilo 50 odsto

dece

Nevladina organizacija "Save the children" objavila je da gotovo 90 odsto dece uzrasta od 10 do 15 godina poseduje

mobilni telefon, a većina njih je spremna da ostavi svoje lične podatke na internetu, uključujući adresu stanovanja.

Rezultati istraživanja koje je "Save the children" sproveo tokom prošle godine o ponašanju i navikama dece na

internetu pokazali su da većina dece svakodnevno koristi informaciono-komunikacione tehnologije i pristupa

internetu već od svoje devete godine života.

Gotovo sva deca poseduju uređaj preko kojeg pristupaju internetu, a najčešće je to mobilni telefon.

Organizacija želi da skrene pažnju na bezbednosne izazove koje predstavlja masovno korišćenje informaciono-

komunikacionih tehnologija, a posebno u kontekstu bezbednosti dece kao najranjivije kategorije.

Informaciono-komunikacione tehnologije rapidno se razvijaju. Nove generacije dece odrastaju koristeći najnovije

proizvode iz ove oblasti, dok znanje i iskustvo roditelja najčešće zaostaje, konstatuje se u istraživanju, prenosi Fena.

Prema rezultatima istraživanja, 90,5 odsto dece uzrasta od devet do 17 godina ima profil na jednoj ili više društvenih

mreža – Tviteru, Fejsbuku, Jutjubu ili Instagramu.

Svako četvrto dete našlo se u situaciji da mu je objavljena slika bez dozvole, a 28 posto dece obuhvaćene

istraživanjem doživelo je pretnje na internetu tri ili više puta.

U slučaju problema, 50 odsto dece ne bi prijavilo slučaj uznemiravanja na internetu, a manje od trećine ispitane dece

bi se obratilo školskom osoblju.

"Evidentna je potreba za obrazovanjem i dece i njihovih roditelja o opasnostima koje vrebaju na internetu i načinima

na koje se dete od njih može zaštititi", rekla je direktorka te organizacije za severozapadni Balkan Andrea Žeravčić.

Vulin i Martinović potpisuju sporazum o učinku za

2017.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin i direktor Nacionalne službe za

zapošljavanje Zoran Martinović, potpisaće danas Sporazum o učinku za 2017.

Vulin i Martinović će Sporazum potpisati u Palati Srbija, saopšteno je iz kabineta ministra Vulina.

Takođe, u cilju realizacije programa i mera

aktivne politike zapošljavanja NSZ, danas će biti

objavljeno 11 javnih poziva i konkursa za

nezaposlene osobe i poslodavce, uz posebnu

podršku teže zapošljivim i ugroženim grupama

na tržištu rada.

Javnim pozivima i konkursima za realizaciju

nekog od programa NSZ ove godine će biti

obuhvaćeno više od 20 hiljada ljudi.

Za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja

u 2017. godini opredeljeno je 2,8 milijardi dinara i još 550 miliona dinara za podsticanje zapošljavanja osoba sa

invaliditetom.

Inspekcija sad sme da vam kontoliše rezervoar!

Još dve uredbe o kontroli porekla i kvaliteta derivata nafte i biogoriva stupile su na snagu a predviđaju kontrolu

goriva i u rezervoarima.

Prema novim propisima, inspektori mogu

kontrolisati i gorivo u rezervoarima vozila, tačnije

kamiona, autobusa i poljoprivrednih mašina. Cilj

je da se gorivu zna poreklo, da vozači dobiju

kvalitetno gorivo, a istovremeno država suzbije crno

tržište nafte.

Tim dopunama propisa Srbija zaokružuje nadzor

prometa nafte i derivata prema zahtevima EU.

Inspektori su do sada kontrolisali poreklo nafte i

derivata od uvoza, skladišta, barži, prerade u

rafinerijama, pumpe. Sada imaju i dodatan posao

- da kontrolišu rezervoare svih privrednika koji

se bave transportom, kao i traktore i

mehanizaciju poljoprivrednih gazdinstva. Tako

inspektori sada mogu da kontrolišu krajnjeg

korisnika. "Oni u rezervoarima svojih kamiona moraju imati markiran derivat, sve ostalo je suprotno od propisa", rekao je za

RTS Slaviša Petković iz Republičke tržišne inspekcije.

Objašnjava da inspekcija sada ima mogućnost da, u saradnji sa saobraćajnom policijom, organizuje kontrolu u kojoj

će moći da na ulici zaustavi vozilo i izvrši kontrolu.

"To možemo i samostalno, kod privrednih subjekata možemo kontrolisati prisutnost markera. Ukoliko je ona niža od

dozvoljene to je kažnjivo", rekao je Petković. Predviđene kazne za pravna lica su do dva miliona dinara, a za

preduzetnike i poljoprivredna gazdinstva 500.000 dinara, dodao je on.

Kako kaže, već ima prijava i sada se kreće u pojačanu kontrolu.

Ističe da se na određenom broju pumpi često menjaju vlasnici, što ukazuje na neregularne radnje. Sada će vlasnici, u

roku od 15 dana, biti u obavezi da dostave sve podatke o prodajnim objektima, kao i o tome koje se gorivo prodaje.

U protekle tri godine, koliko se gorivo markira, računa se da je oko 30 odsto dizela, koji je sada u prometu, iz sive

zone ušlo u regularne tokove.

EVROZONA SE NE PREDAJE! Stopa nezaposlenosti

NAJNIŽA od 2009. godine!

Stopa nezaposlenosti u evrozoni je u decembru pala na najniži nivo za sedam i po godina, jer je ekonomski zamajac

opstao uprkos neizvesnosti zbog Bregzita.

Stopa nezaposlenosti u 19-članoj evrozoni je u decembru pala više od očekivanja, na 9,6 odsto, pre svega

zahvaljujući velikom smanjenju nezaposlenosti u Španiji i Portugaliji, saopštila je evropska služba za statistiku

Evrostat, a prenosi agencija Frans pres.

To je, kako izveštava agencija AP, najniža stopa nezaposlenosti u evrozoni od maja 2009. godine.

Kada je reč o inflaciji u evorzoni, ona je u godini dana zaključno sa januarom porasla na 1,8 odsto, što je najviši nivo

za gotovo četiri godine i ubrzanje u odnosu na 1,1 odsto iz decembra.

Privredni rast evrozone je u četvrtom prošlogodišnjem tromesečju dostigao 0,5 odsto, u odnosu na rast od 0,4 odsto iz

prethodnog tromesečja.

GdeInvestirati/Politika

Srbi iz inostranstva u 2016. godini poslali skoro 3

milijarde evra

Procene govore da je građanima Srbije u 2016. godini od naših ljudi iz inostranstva stiglo oko 2,7 milijardi evra,

što je oko devet odsto bruto domaćeg proizvoda, dok su stranci u 2016. investirali oko 1,9 milijardi evra ili 5,4

odsto BDP-a.

Reč je o takozvanim doznakama iz inostranstva, odnosno novcu koji su naši ljudi slali svojima u zemlji, kao i o pen-

zijama i invalidninama koje su stizale na bankarske račune onih koji su se vratili u otadžbinu.

U Narodnoj banci Srbije kažu da je za 11 prošlogodišnjih meseci po osnovu doznaka u zemlju stiglo 2,45 mili-

jardi evra, što je za 6,4 manje u poređenju s istim periodom prethodne godine.

Kako je svakog decembra, uoči Nove godine i Božića, ta devizna infuzija od „dragih naših” veća nego ostalih meseci,

Srbija je verovatno i lani od doznaka uknjižila 2,75 milijardi evra, što je godišnji prosek od 2010. naovamo.

Ako je tačan podatak da doznake iz inostranstva u Srbiju stižu na adrese oko 800.000 ljudi, u 2016. je svakom

primaocu stiglo, u proseku, po oko 3.370 evra, ili između 370 i 410 evra po stanovniku, kažu u NBS.

U našoj centralnoj banci napominju da navedenu sumu doznaka čini registrovani deo – koji u zemlju stiže putem ban-

karskih računa i brzog prenosa novca – i neregistrovani deo koji se procenjuje na osnovu menjačkih poslova i kreta-

nja devizne štednje stanovništva.

"JA SAM SVOJU MISIJU ZAVRŠIO" Saša Janković

zvanično najavio ostavku na mesto Zaštitnika građana

Oko stotinu političara, zvaničnika, predstvanika diplomatskog kora, kao i poznatih ličnosti okupilo se u ponedeljak u

Palati Srbije povodom obeležavanja decenija postojanja Zaštinika građana i rada ove institucije, a gde je nosilac te

funkcije Saša Janković i zvanično najavio ostavku.

Kao domaćin, Janković je dočekao goste među kojima su bili američki

ambasador Kajl Skot i političari Žarko Korać.

Iz diplomatskog kora bio je i ambasador Nemačke Aksel Ditman, kao i

šef misije UNHCR-a Hans Šoder, predsednik skupštinskog Odbora za

ljudska i manjisnka prava Meho Omerović i lideri opozicionih partija

Boris Tadić, Dragan Šutanovac, Čeda Jovanović, Boško Obradović i

Zoran Živković.

- Srbija danas ima instituciju. Institucije su te koje čuvaju dostojanstvo

građana, čuvajmo ih. Čuvajmo Zaštitnika građana, trebaće nam, a ja sam svoju misiju ovde završio - završio je

obraćanje Janković, zahvalivši se svojim saradnicima, uputivši im reči da su upravo oni ti koji predstavljaju

Zaštitnika.

Jankovićeva ostavka se svakako očekivala zbog najavljene kandidature za predsednika Srbije. One je na ovu funkciju

stupio 23. jula 2007. godine.

Okupljenima obratili su se Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti,

Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana i Lora Vidović, hrvatski ombudsman.

TRGOVCI U srpskom parlamentu nikad više

otcepljenih poslanika

U Skupštini Srbije nikad nije bilo više poslanika koji se se otcepili od stranaka na čijim su listama ušli u parlament,

ima ih čak 14. A ovaj saziv je formiran pre samo šest meseci.

To je, kako za "Blic" ocenjuju analitičari, dokaz nerazvijene političke kulture i krize partijskog života, ali i

pregrupisavanja ka novom angažmanu.

Nakon raspada poslaničke grupe Nove Srbije, ovaj klub su napustili Dragan Jovanović i Dubravka Filipovski, a kako

je i Marinika Tepić iz LSV odlučila da deluje nezavisno u skupštinskoj klupi, broj otcepljenih poslanika popeo se na

14.

Istine radi, petoro nezavisnih poslanika već se organizovalo u opozicioni klub "Za spas Srbije". Tu grupu čine Sanda

Rašković Ivić i Đorđe Vukadinović, kao bivši poslanici DSS-a, zatim Dijana Vukomanović, koja je izašla iz SPS-a, i

dva dojučerašnja člana Nove Srbije Miroslav Markićević, odnosno Goran Pekarski. Velika je verovatnoća da se ovoj

poslaničkoj grupi pridruži još jedan bivši poslanik DSS-a - Slaviša Ristić.

Predsednik kluba "Za spas Srbije" biće Sanda Rašković Ivić, a cilj ovog udruživanja može biti tehničke prirode, pošto

samostalni poslanici imaju manje vremena za obraćanje za govornicom i ne mogu biti punopravni članovi

skupštinskih odbora, ali i političkog karaktera, pošto ovaj klub sve otvorenije podržava predsedničkog kandidata

Vuka Jeremića.

Bojan Klačar iz CESID-a ističe da plima samostalnih poslanika predstavlja manje osnaživanje opozicije.

- Reč je o pojedinačnim izletima poslanika koji prave međukorake ka daljem političkom delovanju, bilo da je to

promena političke stranke ili priklanjanje određenom predsedničkom kandidatu. Ne verujem da takav status ovih

poslanika može predugo da traje, pošto oni ne mogu da imaju veliki značaj u političkom životu - objašnjava Klačar.

Kako kaže, gotovo svi samostalni poslanici nezadovoljni su koalicionim aranžmanom svojih stranaka.

- Pitanje je da li bi i građani pre izbora glasali za te stranke da su znali kakvi će se poslanički klubovi formirati u

Skupštini. Takođe, kod nas poslanički klubovi često zanemaruju činjenicu da su poslanici vlasnici mandata, pa se

očekuje da svi članovi grupe glasaju isto u vezi sa svakim pitanjem, što je odraz nerazvijene političke kulture - smatra

Klačar.

Politički analitičar i jedan od otcepljenih poslanika Đorđe Vukadinović ističe da je partijski način organizovanja u

Srbiji istrošen i prevaziđen.

- Političke stranke imaju krizu članstva, identiteta i kredibiliteta. Zbog toga i raste broj samostalnih poslanika, koji se

osećaju stešnjeno što moraju da prate zvaničnu liniju svoje stranke. Politički život Srbije se polarizovao na one za

aktuelnu vlast i one protiv nje, više nego na levicu i desnicu, liberalnu ili konzervativnu opciju - naglašava

Vukadinović.

Bivši član DSS-a predlaže da se razmisli o uvođenju mešovitog izbornog sistema, u kome bi se primarno direktno

glasalo za poslanike, a sekundarno za stranke.

- Postavlja se pitanje kako je poslanik vlasnik mandata ako mora slepo da sledi politiku stranke - zaključuje

Vukadinović.

Mnogi hteli da trguju mandatima

Čak i nezavisni poslanici su kroz istoriju urušavali ideju parlamentarizma u Srbiji, tvrdi Klačar.

- Svaki poslanik bi trebalo da bude vlasnik mandata da bi delovao nezavisno i po svojoj savesti. Međutim, mnogi su

postajali samostalni da bi, zapravo, trgovali svojim mandatom, a to nema veze sa slobodom. Ipak, ovih 20 nezavisnih

poslanika ne mogu da trguju, jer vladajuća koalicija ima ubedljivu većinu u skupštini - kaže Klačar.

Nemaju pravo glasa na odborima

Jovana Đurbabić iz Crte pojašnjava za "Blic" da samostalni poslanici mogu učestvovati u radu odbora, ali da nemaju

pravo glasa.

- Što se tiče glasanja, ovi poslanici mogu samostalno da podnose amandmane i da predlažu zakone i učestvuju u

raspravama.

Bez obzira na to koliko je samostalnih poslanika, njih troje ima pravo da govore po pet minuta. Oni se međusobno

dogovaraju oko toga, a ako ne mogu da postignu dogovor, reč dobija troje koji su se prvi javili - kaže naša

sagovornica.

TANJUG/RTS

ALARMANTNI PODACI: Svako treće dete u Srbiji

žrtva zlostavljanja na internetu

Svako treće dete u Srbiji na neki način bilo je žrtva zlostavljanja preko interneta, a čak svaka četvrta devojčica

pristala je da se nađe sa nepoznatom osobom koju je upoznala preko društvenih mreža, izjavila je danas državna

sekretarka Ministarstva trgovine i telekomunikacija Tatjana Matić.

"Samo oko 25 odsto roditelja smatra da znaju dovoljno o savremenim tehnologijama i da bi mogla da pomognu

svojoj deci ukoliko bi se našla u neprijatnoj situaciji", rekla je Matić.

Takođe, rezultati istraživanja organizacije "Save the childen", povodom Dana obeležavanja bezbednog interneta,

pokazuju da je svakom četvrtom detetu bez dozvole objavljena slika na internetu, trećina dece doživela je pretnje tri

ili više puta, a polovina mladih uopšte ne bi prijavila uznemiravanje na internetu.

"Naša iskustva posle jedne kampanje koju smo imali u 15 gradova u Srbiji, kada smo u direktnom kontaktu sa decom

tada shvatili da se zapravo najveći broj njih ne poverava o neprijatnostima koje im se dešavaju", rekla je Matić.

Nakon tih predavanja, kaže Matić, deca su prilazila, otvarala se, govorila o svojim neprijatnim iskustvima, a tada je,

kako je istakla, za njeno Ministarstvo najvažniji cilj bio da deci objasni da moraju imati poverenja i u svoje roditelje,

nastavnike, ali i u osobe koje im mogu na pravi način pomoći.

"To je još jedan razlog zašto smo odlučili da osnujemo Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu,

koji počinje da radi 27. marta", rekla je Matić.

Ona se založila za strože kazne za pedofile, internet predatore i podvukla da krivični zakon u tom delu "apsolutno

mora da se menja" i da će njeno ministarstvo podržati inicijativu ka Ministarstvu pravde da se taj vid nasilja uključi u

krivični zakon i da se posebno tretiraju te vrste prestupa."

Jasno je da je taj problem u poslednjih par godina postao globalni i u razvijenim zemljama, koji razvijene zemlje u

svetu dovodi da moraju promeniti i određene zakonodavne okvire, ali i mehanizme zaštite, a opet ne ograničiti

slobodu korišćenja interneta", rekla je Matić.

SRBIJA DANAS

Besplatna škola za programere!

Cilj projekta iSerbia i Misnistarstva trgovine, turizma i telekomunikacija - blagovremeno podizanje kompjuterske

pismenosti mladih

iSerbia uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, organizuje besplatnu online školu

programiranja za sve mlade uzrasta od 12 do 19 godina sa teritorije Srbije koji žele da nauče osnove programiranja, kao i

da prodube znanje iz te oblasti kreiranjem svog sajta ili aplikacije. Učešće je potpuno besplatno, a zainteresovani se

mogu prijaviti putem prijavnog folmulara.

Polaznici će biti u mogućnosti da steknu znanja iz osnova

programiranja putem onlajn edukacije i uz podršku

facilitatora, kao i svojih nastavnika i profesora. Najmanje

100 najboljih polaznika nadogradiće znanje edukacijom iz

kreiranja web sajta i android programiranja.

Upravo statistički podaci pokazuju da su programeri veoma

traženi na tržištu rada. Pojavom interneta, poslovanje se

ubrzano pretvara u online tržište. Početak 21. veka je

obeležila informatička revolucija, stoga je izvesno da će se ekspanzija e-poslovanja nastaviti.

Android platforma je najmlađa i najperspektivnija grana u komunikacionim tehnologijama. Decenije koje

dolaze obeležiće stalni rast ove oblasti i tražnju za novim stručnjacima. Upravo je cilj ovog projekta blagovremeno

podizanje kompijuterske pismenosti mladih.

Više informacija možete dobiti putem mejl adrese stipendije@iserbia.rs. Ne propustite priliku da pohađate školu

programiranja. Osposobite se za veoma traženo zanimanje na tršištu rada. Postanite majstori programiranja!

ALO/BETA

NOVI SAD Protest policije zbog napada na žandarma

Oko 300 policajaca članova sindikata Srpske policije

protestvuje ispred novosadske Palate pravde.

Članovi glavnog odbora Sindikata srpske policije

organizovali su današnji protest zbog prebijanja njhovog

kolege, pripadnika Žandarmerije Borisa Jevrosimova, ali i

lošeg rada sudstva i tužilaštva.

Članovi Sindikata srpske policije su nadleženim javnim

tužiocima i sudijama podneli svoje zahteve da se pojača

kaznena politika prilikom kažnjavanja napadača na službena

lica.

Istovremeno tokom protesta je rečeno da je za 17 godina živote izgubilo 13 policajaca, dok ih je samo u prošloj

godini u prvih deset meseci 151 povređeno.

Predsednik Sindikata srpske policije Lazar Ranitović rekao je da od sudova zatražio da prilikom procesuiranja

krivičnog dela napad na policijskog sluzbenika i ometanje policijskog sluzbenika u vršenju dužnosti poštuju striktno

zakon i ne dozvole da višestruki povratnici dobiju mogućnost da budu pušteni na slobodu.

On je apelovao na sudije da višestrukim prestupnicima i onima koji su napali policijaca ne daju uslovne kazne i ne

prolongiraju rešavanje takvih slučajeva.

Sindikat je apelovao na medije u Srbiji da prestanu da veličaju kriminalce u tabloidima i rijaliti programima, te da

spreče da "oni budu ti oko kojih će se Srbija vrteti", već da to budu "uspešni sportisti, hemičari, naučnici".

Policajci su poručili da cilj protesta nije uticaj na pravosuđe i tužilastvo, te da protest nije političke prirode i nema

veze sa političkim strankama.

"Došli smo ovde i da javno pitamo sudije i tužioce da li ima pritisaka na njih. Razumemo da su i oni ljudi od krvi i

mesa i sa se možda plaše za svoju bezbednost, ali onda možemo zajedno da tražimo od države da ih policija

obezbedjuje", rekao je Ranitović.

On je dodao da ako policija može da obezbedjuje "razne starlete, estradne zvezde i zaštićene svedoke", onda može u

cilju boljeg sutra za decu Srbije, da obezbedjuju i sudije i tužioce.

Na protestu ispred suda okupljni policajci nosili su transparent na kojem je poisalo "Ako je napad na policajca -

napad na državu, koliko puta su ubili Srbiju", a na zastavama su bili ispisani gradovi iz cele Srbije, medju kojima i

Beograd i Novi Sad, Ljubovija, Čačak, Arandjelovac, Apatin, Prijepolje, Pančevo i drugi.

Prema podacima sindikata, u poslednjih deset godina na službenoj dužnosti stradao je veliki broj policajaca.

Naveli su i primer situacije u Novom Pazaru, gde je tokom pljačke jedne zlatare, izgrednik ispalio 70 hitaca iz

automatske puške i ranio dva policajca, a nije kažnjen za pokušaj ubistva policajca, već za razbojništvo.

Iz sindikata su na protestu poručili da "sudstvo u Srbiji nije nezavisno", te da je ovaj protest samo prvi korak, a da će

policajci nastaviti da se bore za poboljšanje svog položaja, pa izmedju ostalog i "za povećanje dnevnica za ovaj

opasan posa, koje sada iznose svega 150 dinara".

Podsetili su i na slučaj nedavnog premlaćivanja pripadnika žandarmerije Borisa Jevrosimovića u Novom Sadu, kojeg

su brutalno prebili osudjeni narko diler i njegov prijatelj. U tom napadu stradala je i žena policajca koja je takođe

pretučena.

Građani u Zrenjaninu duguju 135 miliona za grejanje

Svakom sedmom "prete" izvršitelji

Kod pet dužnika upisana hipoteka na neku nekretninu zbog duga od preko 400.000 dinara

Zrenjaninci duguju za daljinsko grejanje 65 miliona dinara, odnosno 135 miliona dinara po tužbama za račune sa

kamatama koje su upućene građanima, pokazuju podaci službe potrošnje gradske toplane od 2. februara, u koje je

Danas imao uvid.

Od ukupno 7.800 individualnih potrošača, na spisku dužnika je

i 1.110 potrošača koji imaju dugove koji su otišli izvršiteljima,

a reč je o dugovanju od 38 miliona dinara. Prema podacima

izvršitelja, do sada nije bilo deložacije građana zbog duga za

grejanje, kako se moglo čuti na protestima protekle nedelje.

- Popisuje se pokretna imovina, ali do sada nije bilo slučajeva

da se prodaje neka nekretnina zbog duga za grejanje, kažu u

kancelariji izvršitelja Željka Kesića. U gradskoj toplani

potvrđuju za Danas da je kod pet dužnika upisana hipoteka na

neku nekretninu zbog duga od preko 400.000 dinara, i da će vrlo verovatno kod još petoro Zrenjaninaca biti upisane

hipoteke, odnosno zabeležbe. Među onima koji duguju za grejanje je i Sonja Kujundžić, koja je ispričala za Danas da

želi da izmiri dugovanja.

- Već dugo je naš stan u Koče Kolarova prazan, jer sam se ja preselila u Arilje, a brat je u bolnici, i ne možemo da to

sve održavamo. Dug za grejanje je narastao najviše zbog kamate, ne mogu da ga platim od zarade, pa sam mislila da

dug namirim kada prodam stan. Čekam punomoć od suda, jer je stan na brata, pa kada rešim to sa nekretninom onda

ću izmiriti dug, ispričala je Kujundžićeva.

U gradskoj toplani kažu da potrošači imaju mogućnost da potpišu ugovor koji omogućava reprogram, a time se

izbegavaju izvršitelji i dodatni troškovi procene imovine i duga. Sem toga, Gradsko veće Zrenjanina izašlo je u susret

potrošačima pa je naložilo toplani da prepolovi račune za januar, tako da će se deo računa izmiriti u maju. Na spisku

korisnika zrenjaninske toplane je i 22.000 potrošača priključenih na gasnu mrežu, za koje nadležni kažu da redovno

izmiruju obaveze.

"NOVOSTI" SAZNAJU Uskoro ukidanje ''poreza na

luksuz''

Završava se nacrt novog zakona o oporezivanju automobila sa više od 2.000 kubika. Opcije - kataloška i procena po

grupama kubikaže, kojih će biti do 14

VLASNICI vozila koja imaju više od 2.000 kubika

mogli bi uskoro da prilikom registracije vozila odahnu -

kako "Novosti" nezvanično saznaju, pri kraju je nacrt

novog zakona o oporezivanju automobila koji bi trebalo

da im značajno umanji namete. Očekivalo se da će ti

novi propisi da zažive već od ovog 1. januara, ali je

očigledno da je taj posao ipak preobiman.

Radna grupa, koju čine Poreska uprava, Ministarstvo finansija i MUP, razmatra visinu i način oporezivanja

automobila, ali se još tačno ne zna koliko će ubuduće vlasnici plaćati ovu dažbinu.

"U igri" su najmanje dve opcije, od kojih je jedna da se vozila oporezuju po vrednosti koja bi, najverovatnije, bila

procenjivana po katalogu Auto-moto saveza Srbije. Druga varijanta je da se umesto postojećih sedam uvede najmanje

devet ili čak 14 grupa po kubikaži vozila.

Jasno je da radna grupa sada traži način da ispravi nepravdu koja je naneta vozačima još 2009. godine uvođenjem

ovog sistema naplate poreza po kubikaži. Kako je tada odlučeno da se za vozila preko 2.000 kubika plaća drastično

veća suma, u narodu se odomaćio naziv "porez na luksuz".

Koliki je to apsurd pokazuje i činjenica da na primer vlasnik automobila starog 20 godina sa kubikažom većom od

2.500 kubika plaća skoro isti porez kao što mu vredi automobil! Prodaja automobila veće kubikaže je skoro zamrla pa

su se "pobunili" i uvoznici.

- Nigde u Evropi se ne plaća porez po kubikaži. I u regionu su od toga davno odustali i uveli oporezivanje prema

vrednosti vozila - kaže Dragan Škrnjić, analitičar automobilskog tržišta. - Moguće je oporezivati vozilo i prema snazi

motora.

Škrnjić kaže da je velika većina država EU problem oporezivanja rešila uvođenjem ekoloških normi, pa se porez

plaća prema emisiji štetnih gasova u atmosferu.

KAKO UTVRDITI VREDNOST VOZILA

UKOLIKO bi se prešlo na utvrđivanje tržišne vrednosti automobila kao osnovice za naplatu poreza, po svemu sudeći

bi se primenjivao katalog AMSS.

U katalogu može da se pronađe novonabavna vrednost svakog vozila po tipu, modelu, kubikaži a zatim se, za

konkretan automobil, pronađe koeficijent koji predstavlja stepen amortizacije vozila po starosti, a računa se po broju

meseci proteklih od godine proizvodnje. Množenjem koeficijenta sa novonabavnom vrednošću, dobija se tržišna

vrednost vozila.

Ovaj katalog sa primenjuje i u slučaju uvoza polovnih automobila ili prenosa vlasništva vozila.

Članstvo Srbije u EU bi podržalo 47 odsto građana

Članstvo u EU bi na referendumu podržalo 47 odsto građana Srbije, dok bi 29 odsto glasalo protiv, saopštila je u

ponedeljak Kancelarija za evropske integracije.

Ako bi sutra bio održan referendum sa pitanjem "Da li podržavate učlanjenje naše zemlje u EU?" 47 odsto građana

Srbije glasalo bi za, 29 odsto bi glasalo protiv, 15 odsto ne bi glasalo uopšte, a devet odsto ne zna šta bi odgovorilo

na ovo pitanje, pokazalo je redovno istraživanje Kancelarije za evropske integracije.

U odnosu na istraživanje iz juna prošle godine, u decembarskom

istraživanju su porasli i podrška članstvu i procenat građana koji su

protiv članstva, dok su u poređenju sa decembrom 2015. rezultati

slični, pokazuju podaci objavljeni na sajtu Kancelarije.

U istraživanju sprovedenom u junu 2016. godine 41 odsto građana

je reklo da bi glasalo za članstvo u EU, a 24 odsto je bilo protiv,

dok je u februaru 2015. godine 48 odsto građana bilo za članstvo u

EU, a 28 odsto protiv.

U saopštenju Kancelarije za evropske integracije se ističe da je

podrška građana reformama kao i prethodnih godina veoma visoka.

Od ukupnog broja ispitanika 64 odsto smatra da bi reforme

neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi i mimo toga zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene

Srbije, navodi se u saopštenju.

Kao najznačajnije reforme koje najviše utiču na njihov svakodnevni život, građani su izdvojili reformu zdravstvenog

sistema (16 odsto), reformu pravosuđa (14 odsto), borbu protiv korupcije (16 odsto), reformu obrazovnog sistema (10

odsto) i reformu poljoprivrede (10 odsto).

Slede reforma zaštite potrošača (8 odsto), reforma zaštite životne sredine (6 odsto) i bolja zaštita ljudskih prava (6

odsto), dodaje se u saopštenju.

Najveći procenat građana, 58 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da

li to traži EU.

To, kako se navodi u saopštenju, pokazuje da više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Srbije za

nastavak dijaloga Beograda i Prištine i spremnost da se dijalogom dođe do održivih rešenja.

Prema istraživanju, za 35 odsto ispitanika članstvo u EU bi bila dobra stvar, 31 odsto građana smatra da je to loše, a

34 odsto misli da to nije ni dobra ni loša stvar.

Za najveći broj građana, 17 odsto, članstvo u EU predstavlja više mogućnosti za zapošljavanje, put ka boljoj

budućnosti mladih ljudi (16 odsto), mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (15 odsto), kao i mogućnost

da se uredi stanje u Srbiji (11 odsto).

Četvrtina ispitanika veruje da je Rusija najveći donator Srbije u poslednjih 16 godina, navodi se u saopštenju i dodaje

da to nije u skladu sa činjenicama i da ukazuje na nedovoljnu informisanost građana kada je reč o bespovratnoj

razvojnoj pomoći koja je data Srbiji od 2000. godine.

Ističe se da, prema zvaničnim podacima, EU i njene članice sa oko 2,7 milijardi evra doniranih sredstava u periodu od

2000. do 2015. godine, predstavljaju najveće donatore Srbije.

Kako se navodi, sa tim podatkom je upoznat 21 procenat ispitanika, dok se isti procenat izjasnio za Kinu, a na

četvrtom mestu je Japan sa 11 procenata.

Istraživanje javnog mnjenja "Evropska orijentacija građana Srbije" je krajem decembra sprovela Kancelarija za

evropske integracije prema standardu Evrobarometra.

Kancelarija za evropske integracije od 2002. godine redovno sprovodi istraživanje javnog mnjenja kako bi se

sagledala procena građana koji su njihovi interesi u procesu pristupanja Evropskoj uniji i kako vide budućnost koju

očekuju za sebe i svoju porodicu, navodi se u saopštenju.

Skeneri stižu, radiolozi odlaze

Samo iz Centra za magnetnu rezonancu KCS-a za dve godine je na privatne klinike „migriralo” šestoro iskusnih

radiologa, među njima i nekoliko profesora Medicinskog fakulteta. – U državnom zdravstvu ima 72 skenera i 30

magnetnih rezonanci, ali su mnogi od ovih aparata van upotrebe zbog čestih kvarova

Dočekati red za pregled na skeneru ili magnetnoj

rezonanci u Srbiji konačno nije više „nemoguće

misija”, barem u najvećim kliničkim centrima. Hitni

pacijenti se na ova snimanja upućuju odmah,

primljeni na bolničko lečenje budu snimljeni u roku

od 48 sati, a svi kojima je skener neophodan,

pregled se zakazuje u roku od 30 dana. Ovo za

„Politiku” tvrdi prof. dr Dragan Mašulović, direktor

Centra za radioterapiju i magnetnu rezonancu KCS u

Beogradu i donedavno koordinator za oblast

radiologije pri Ministarstvu zdravlja. On dodaje da

više ne postoji lista čekanja, već samo lista zakazivanja pregleda.

U ovoj ustanovi, koja inače pruža 40 odsto svih usluga lečenja u Srbiji, u funkciji je svih sedam skenera i četiri

magnetne rezonance. Sada imaju i najsavremeniji skener, koji je tako moćan da samo u jednom potezu (takozvanoj

rotaciji) pravi veliki broj preseka srca, mozga, jetre i drugih organa i omogućava najprecizniju dijagnozu bolesti. Dr

Mašulović navodi da je vreme pregleda na novom uređaju kraće, time je i zračenje manje, kao i doza kontrastnog

sredstva. Zato je podesan za pregled najosetljivijih bolesnika, pre svega dece.

Na žalost, svi skeneri u Srbiji nisu tako moderni i moćni kao novopristigli u KCS. U Ministarstvu zdravlja

objašnjavaju da u Srbiji „na stanju” ukupno ima 72 skenera i 30 magnetnih rezonanci.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU