10. januar 2017. godine

Privatizacija "Tesle" u dve faze

Uredba Vlade o koncesiji nad aerodromom

DAVANjE koncesije za privatizaciju Aerodroma "Nikola Tesla" po svemu sudeći će se obaviti u dve faze. U prvoj će

podnosioci prijave morati da potpišu ugovor o zabrani objavljivanja podataka u vezi s postupkom privatizacije, kao i

neobavezujuću ponudu s predlogom za realizaciju

koncesije.

U drugom krugu će potencijalni koncesionari morati da

dostave obavezujuće ponude. To propisuje Uredba o

načinu davanja koncesije u fazama koju je Vlada Srbije

donela 4. januara. Njom se predviđa da se u slučajevima

kada je procenjena vrednost veća od 50 miliona evra,

postupak dodele koncesije odvija u dve faze.

U drugi krug privatizacije moći će da uđu kandidati za

koje javno telo utvrdi da su ispunili uslove za to. Njihove ponude će biti ocenjene i na osnovu njih će biti rangirani

najbolji ponuđači.

Vlada Srbije je, u decembru, Zakonom o upravljanju aerodromima ostavila mogućnost davanja Aerodroma u

koncesiju kako bi se obezbedio novac za njegov razvoj i efikasnije komercijalno korišćenje.

Za veći minus manja kamata

Srpski bankari mogli bi da nedozvoljene "pozajmice" naplaćuju građanima znatno jeftinije. Ulazak u "crveno" koštao

bi kao i neplaćen račun, 12 odsto godišnje. Dozvoljeno prekoračenje i do 36 odsto za godinu dana

POJEDINE banke zaračunavaju znatno veće kamate na dozvoljeni minus, nego kada im klijenti uđu u "crveno".

Tako, na primer, banka može pozajmicu da naplati 32,30 odsto, ali ako građanin uđe u nedozvoljeni minus, onda će

zaračunati kamatu od samo 12 odsto godišnje ili zakonsku zateznu kamatu! Praktično, građanima se više isplati da

uđu na određeni period tokom meseca u "crveno", odnosno da duguju za ratu kredita ili čekove, nego da koriste

dozvoljeni minus koji je i do tri puta skuplji.

Ali, naravno, veoma je mali broj banaka koji je spreman da

naplaćuje zakonsku zateznu kamatu, kada im klijenti

prekorače odobrenu pozajmicu po tekućem računu. Za sada

to čine samo dve banke, dok tek tri "kažnjavaju" klijente sa

kamatom manjom od 20 odsto na nedozvoljeni minus. Sve

ostale papreno zaračunavaju svaki dan u "crvenom", što na

godišnjem nivou može da naraste i do 63,55 odsto!

Banke i pored preporuke NBS da koriguju svoje kamate na

pozajmice po tekućem računu, i obezbeđenih uslova da mogu

da budu niže, pre svega obaranjem cene novca, i dalje

zaračunavaju kamate od 26,42 do 37,31 odsto godišnje.

Ukoliko neko koristi pozajmicu od 75.000 dinara, što je iznos i do dve prosečne plate, mesečno će za dozvoljeni

minus sa kamatom od 37,31 odsto, morati da izdvoji 2.517 dinara, a godišnje nešto više od 30.000 dinara. Kada bi

klijent ušao u nedozvoljeni minus, na primer za ratu stambenog kredita od 25.000 dinara, na dve nedelje, to bi ga sa

zateznom kamatom od 63,55 odsto koštalo još 2.320 dinara. To znači da će građanin banci tog meseca platiti gotovo

5.000 dinara kamate za dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje.

Ako bi samo ušao u nedozvoljeni minus za celu ratu stambenog kredita od 25.000 dinara kod banke koja naplaćuje

samo zakonsku zateznu kamatu, od na primer, 12,60 odsto dve nedelje, onda bi dobio "kaznu" nešto veću od 400

dinara.

- Kamatna stopa na dozvoljeni minus utvrđuje se isključivo ugovorom između banke i klijenta, što ne mora biti slučaj

kod kamatne stope na nedozvoljeno prekoračenje - navode u Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS. -

Neke banke na nedozvoljenu pozajmicu primenjuju propisanu godišnju stopu zatezne kamate, odnosno referentnu

kamatnu stopu centralne banke uvećanu za osam odsto. Sada je referentna kamata četiri odsto. Pošto je propisana

godišnja stopa zatezne kamate uglavnom niža od ugovorene kamatne stope na dozvoljeni minus, kod tih banaka

kamata na "crveni" minus može biti niža od one na dozvoljenu pozajmicu.

OTPLATA KREDITA

Kod kašnjenja u otplati kredita, banke bi trebalo da zaračunavaju zakonsku zateznu kamatu, koja trenutno iznosi 12

odsto godišnje. Ali, kako su krediti kod mnogih vezani za tekuće račune, onda se svaki dinar zakasnele rate

obračunava, kod pojedinih banaka, kao kašnjenje po tekućem računu. Građani bi trebalo da provere ugovore koje su

potpisali kada su uzimali kredite, odnosno stavku koja se odnosi na kašnjenje i da vide koju kamatu banka

primenjuje.

Još 100 poreskih inspektora

Predstavnici Fiskalnog saveta ističu da je modernizacija Poreske uprave neophodna za rešavanje problema sive

ekonomije. Analiza pokazuje da je broj zaposlenih u PU među najnižim u regionu

REŠAVANjE problema privređivanja u sivoj zoni, u kojoj se u Srbiji prema procenama "vrti" oko 30 odsto bruto

domaćeg proizvoda, nije moguće bez jake Poreske uprave. Na to već više od godinu dana ukazuje i Fiskalni savet,

koji opominje da ubrzanje započetih reformi u Poreskoj

upravi mora da bude jedan od prioriteta Vlade u srednjem

roku, kako bi se za tri do pet godina nivo sive ekonomije

spustio na prosek zemalja centralne i istočne Evrope,

odnosno na oko 25 odsto.

Po računici Fiskalnog saveta, time bi se ostvarili dodatni

poreski prihodi veći od jedan odsto BDP, te je "jasno da

reforma PURS može pružiti važnu podršku započetoj

fiskalnoj konsolidaciji i ublažiti rizik od neuspeha".

Poreska uprava u Srbiji ima 567 inspektora terenske

kontrole i 104 poreska policajca. Analiza Fiskalnog saveta

pokazuje da je ukupan broj zaposlenih u PU među najnižim u grupi uporedivih država u regionu.

Iako je najveći sistem u okviru Ministarstva finansija sa više od 6.200 zaposlenih, Srbija ima jednog zaposlenog u

Poreskoj upravi na 1.161 stanovnika.

Za ovu reformu Srbija ima Program transformacije Poreske uprave za period 2015 - 2020. godina. Zapošljavanje

stotinu novih inspektora samo je deo plana.

- Nameravamo da racionalizujemo mrežu filijala, da zaokružimo sistem uvođenja elektronskih prijava na sve poreske

oblike, da uradimo strukturnu kadrovsku reformu i još mnogo toga - kaže za "Novosti" Dragana Marković, direktorka

PURS. - Potpuno okrećemo kormilo broda na čijem sam čelu, u smeru jačanja centralizacije poslovanja.

Markovićeva za ovu godinu najavljuje osnivanje novog organizacionog dela - sektora za pružanje usluga poreskim

obveznicima.

ALARMANTNO! Stiže novi talas gripa!

Samo za nedelju dana, od 2. do 8. januara, u Srbiji je, prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan

Jovanović Batut", zvanično registrovano 26.275 obolelih od gripa!

To je 1,3 puta više nego što je registrovnao nedelju dana ranije.

U evidenciju su, međutim, ušli samo oni koji su potražili medicinsku

pomoć, a epidemiolozi procenjuju da bi stvarni broj mogao da bude i

do sedam puta veći!

Prema toj računici, premašili smo, izgleda, i to znatno cifru od pola

miliona obolelih od početka sezone, jer su dosad zvanično

evidentirane 96.734 gripozne osobe.

U epidemijama sezonskog gripa bude zaraženo između pet i 15 odsto

stanovništva, što je za Srbiju sa 7,2 miliona stanovnika od 360.000 do

1.080.000 zaraženih, a sad smo, kaću epidemiolozi, negde na polovini

epidemije.

Ako se obistine procene epidemiologa, čeka nas novi nalet virusa, jer je tokom praznika njegovo širenje, ipak,

usporeno, s obzirom na to da se nije radilo i išlo u školu.

Penzioneri i dalje besplatno u banje

Ističe rok za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa u srpskim lečilištima. Nije bitno ko njima upravlja, već da je cena

svima pristupačna. U Vranjskoj ili Jošaničkoj banji vrela voda otiče

ROK za okončanje svih sudskih postupaka koji se vode zbog

vlasništva nad banjama ističe danas. Vlada Srbije je, naime, pre

dva meseca naložila Državnom pravobranilaštvu, Republičkom

fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkom

fondu za zdravstveno osiguranje da reše imovinsko-pravne

odnose, jer tek posle toga može se započeti proces privatizacije

lečilišta.

Kako naglašavaju u Ministarstvu privrede, vrlo brzo će biti

doneta i odluka o modelu prodaje, pa će 10 srpskih banja

odmah zatim moći u prodaju.

Ministar za rad Aleksandar Vulin smatra da je pogrešno to što svi kada se pomene privatizacija misle o otpuštanjima.

Po njegovom mišljenju, trebalo bi otići do banja i videti kako tamo sve funkcioniše i da im je preko potrebna pomoć

u upravljanju, ali i ulaganje.

- Stav ministarstava rada i zdravlja je da banje sačuvaju svoju lečilišnu funkciju - kaže Vulin.

- Našim penzionerima nije bitno ko njima upravlja, već im je važno da im je cena pristupačna. Za svaku banju mora

da se radi poseban model privatizacije, s obzirom na to da za neke od njih imamo ogroman broj zainteresovanih, kao i

one koje niko neće. U nekima je potrebno malo ulaganja, a negde je neophodno ogromno. Vodićemo računa najpre o

lečilišnoj funkciji, koja mora da se sačuva, i privatizaciju ćemo prilagoditi modelu određene banje.

On ističe da banja nije zgrada već izvor, i da država neće prodavati izvor, već samo pravo na njegovo korišćenje u

okviru objekta koji postoji ili će se tek izgraditi.

- Izvor je bogatstvo koje ostaje ovoj zemlji - smatra ministar. - Može da se iznajmi i koristi, ali ne i da se kupi.

Zgrada može da se kupi, i ja bih najviše voleo da bude puno novih zgrada. Suština je da lekoviti izvori ostaju za sve

generacije. Strašno je ono što nam se danas dešava, da u Vranjskoj ili Jošaničkoj banji vrela voda otiče i greje reku, a

da u Toplici vodu "karađorđe" piju ovce.

Program besplatnog boravka u banjama Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje neće privatizacijom

biti ugrožen. Samo će biti više novca, pa će moći i da se proširi na veći broj korisnika. Sada PIO fond ništa ne

zarađuje od banja, a plaća sve troškove kao njihov vlasnik.

SPA-CENTRI

Slovenci i Mađari su, prema mišljenju ministra Vulina, napravili grešku jer su od svih svojih banja napravili spa-

centre i onda su svoje osiguranike počeli da šalju u druge zemlje da bi ih lečili. Kada su shvatili koliko je to skupo, u

Mađarskoj su počeli ponovo da grade banje da bi se sačuvali lečilišna funkcija i mesto za oporavak.

BEZ KONTROLE TROŠKOVA

Ministar Vulin naglašava da se još ne zna da li će to biti strateško partnerstvo ili prodaja, ali privatizacije banja će

sigurno biti. - Mi ne kontrolišemo ni njihove troškove ni novac, imaju sopstvene prihode, pomažemo ih, šaljemo im

goste, a malo se pitamo - objašnjava Vulin. - Ako je država izašla iz mnogo većih sistema, zaista nema razloga da ne

izađe i iz banja ili bolnica.

Petrović: Državna preduzeća jesu rak rana srpske privrede

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je u

Novom danu televizije N1 da više od polovine planiranog

deficita u budžetu za 2017. potiče od lošeg poslovanja javnih

i državnih preduzeća.

Srbija će ove godine iz budžet plaćati gubitke koje su javna i

državna preduzeća napravila u periodu od 2011. do 2015.

godine, ističe Petrović.

“I sad to dolazi na naplatu, i to će da traje sve do 2018. Ono

što je opasnost je da su gomilaju novi gubici i dugovi, što se

dogodilo u 2016”, podseća predsednik Fiskalnog saveta i ističe primer RTB-a Bor koji ne plaća struju i gas, tako da

se njihov dug prvo preliva u EPS i Srbijagas, ali će se jednog dana, kako kaže, preliti i u državni budžet.

Petrović kaže da je za Srbijagas veliki problem što je povezan sa drugim državnim preduzećima koja ne plaćaju gas,

poput pomenutog RTB-a, ali i Petrohemije, Azotare, MSK-a. “Umesto da priznate troškove, vi to prikrijete tako što

se ne plaća gas Srbijagasu, onda se to gomila kao gubitak Srbijagasa, pa se prelije u budžet”, upozorava on.

Gost Novog dana saglasan je sa ocenom da su državna preduzeća “rak rana” srpske privrede, upozorava da je reč o

firmama koje ne samo da ne plaćaju komunalije, već ne plaćaju ni poreze, ni potraživanja privatnog sektora, a i

zadužuju se kod poslovnih banaka, pa ne uspevaju da servisiraju svoje obaveze – sve se to, kako kaže, na kraju prelije

u budžet.

“To je nepravedno i neefikasno. Isisavaju sredstva iz privrede koja bi mogla da se utroše na profitabilne aktivnosti”,

upozorava Petrović.

On kaže da je najveći problem ipak EPS, jer po svojoj veličini može vrlo negativno da utiče na budžet, ali mogao bi i

pozitivno ukoliko bi dobro poslovao. Uslovi za to su, kako kaže, prvo da se smanji veliki broj zaposlenih, zatim da se

reši problem slabe naplate, krađe struje i tehničkih gubitaka, da se kompanija reorganizuje, i tek na kraju da se utvrdi

ekonomska cena struje.

Treba otpustiti one koji su stvarno višak

Petrović podseća i da je Vlada Srbije pre dve godine, kroz program smanjenja deficita sa MMF-om, predvidela

smanjenje broja zapsolenih u javnom sektoru za 75.000. To je, kako kaže, bilo nerealno smanjenje, ali Vlada je to

prihvatila kako bi se izbeglo smanjenje plata i penzija.

“To se nije desilo, i ukupno će biti smanjeno za 25.000 i to je prava mera”, kaže on, ali upozorava da najveći deo

smanjenja dolazi kroz penzionisanje. “Imate da u penziju odlaze oni koji su stvarno višak, ali i oni koji su neophodni.

To nije racionalan način da smanjite broj zaposlenih.”

Predsedik Fiskalnog saveta kaže da se ovako doalzi u opasnost da se, usled pritiska da se popune neophodna radna

mesta koja su ostala upražnjenja penzionisanjem, talas vrati nazad, i da broj zaposlenih na kraju bude isti, a možda i

veći nego pre racionalizacije. To se, podseća, desilo i nakon racionalizacije od 2002. do 2006. godine, kada je broj

zaposlenih smanjen za 10 odsto, da bi 2008. godine broj zaposlenih u javnom sektoru bio čak i veći nego 2002.

Postavljeni temelji za zdraviju ekonomiju

Petrović kaže i da Srbija danas, uprkos svemu, ima apsolutno uređenije javne finansije. Kaže da se očekuje i dalje

značajno smanjenje budžetskog deficita, čime će se stvoriti uslovi da privreda više investira, da je stabilnija, i da kao

rezultat tih investicija i izvoza, Srbija zabeleži privredni rast koji će da se prelije na potrošnju.

Upozorava da ne bi bilo dobro da se poveća potrošnja u državnom sektoru, ali da se može očekivati povećanje

potrošnje u privatnom sektoru, rast zaposlenosti i plata. Dodaje i da se u 2017. može očelkivati tek blago poboljšanje

standarda.

Petrović podseća da je preko 50 odsto smanjenja deficita u 2016. došlo od bolje naplate poreza, oko 40 odsto od

smanjenja plata i penzija, dok druge reforme, poput smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, nisu donele uštede.

Da bi se održao pozitivan trend u budžetu, Poreksa uprava mora da održi ovaj stepen naplate ili da ga poveća, kaže

Petrović i istiće da je za to potrebna modernizacija Poreske uprave.

Statistika je dobra, ali gde su Nemci a gde Grci

Stopa nezaposlenosti u evrozoni se u novembru zadržala na najnižem nivou za sedam godina, jer je skroman

ekonomski zaokret nastavljen, pokazuje statistika.

Stopa nezaposlenosti u evrozoni je u novembru iznosila 9,8 odsto, što

je nepromenjeno u odnosu na oktobar i najniža stopa nezaposlenosti

od jula 2009. godine, prema podacima evropske službe za statistiku

Evrostata, prenosi agencija Frans pres.

U novembru je u evrozoni bilo 15,9 miliona nezaposlenih, što je

za 15.000 manje nego u oktobru, saopštio je Evrostat.

Gledano po članicama, u Nemačkoj je u novembru registrovana

najniža nezaposlenost od 4,1 odsto, dok je u Španiji i Grčkoj

registrovana najviša, od 19,2 odsto, odnosno 23,1 odsto.

Francuska je evidentirala stopu nezaposlenosti od 9,5 odsto.

Najnoviji podaci ukazuju na sporo ali stabilno poboljšanje, nakon što je u septembru stopa nezaposlenosti pala na 9,9

odsto, što je bio prvi put od aprila 2011. godine da je nezaposlenost pala ispod 10,0 odsto.

Novembarski podaci, takođe, pružaju nadu da je evrozona konačno izašla iz finansijske krize 2007/2008. godine kada

je stopa nezaposlenosti dostigla rekordnih 12,1 odsto, ocenjuje AFP.

Drobnjak će konkurisati za mesto direktora Puteva Srbije

Vršilac dužnosti direktora Puteva Srbije Zoran Drobnjak

danas je kazao da će konkurisati za mesto direktora u tom

javnom preduzeću kada bude raspisan konkurs.

Drobnjak je za televiziju N1 rekao da će ove godine biti

raspisan javni konkurs za izbor direktora Puteva Srbije i

da je njegova preporuka to što posao održavanja puteva

radi 30 godina i sve što je uradio za 10 godina koliko je u

Putevima.

On je kazao da je od 2011. godine v.d. direktor Puteva

Srbije, odnosno u mandatu pet vlada.

"Posao Vlade je da postavlja i smenjuje direktore, moj posao je održavanje i građenje puteva. U medijima da su me

100 puta smenjivali, oni bolje znaju od Vlade", rekao je Drobnjak.

Naveo je da ga premijer Srbije Aleksandar Vučić nije kritikovao na sednici Vlade jer, kako je rekao, zna odlično

kako Putevi Srbije rade i zadovoljan je.

"Sreća je moja da je Zorana (Mihajlović) ministarka, ona je toliko zahtevna da gleda svaki zarez, svaki dan nas

proziva da završimo ono što smo započeli. Zadovoljni su i zato me nisu ni smenili. Ja radim ovaj posao 30 godina,

glupo je da ga ne znam, ne bih ga ni radio da ga ne znam. Ko ne zna posao ne treba ni da ga radi, naročito direktori",

istakao je Drobnjak.

Govoreći o stanju na putevima, Drobnjak je rekao da su prohodne deonice prvog i drugog prioriteta, da postoji

problem sa regionalnim putevima drugog reda.

"Nećemo dozvoliti da se ponovo desi Feketić. Reagovaćemo, zatvorićemo put. Protiv prirode teško može da se

spreči, kada je mećava najbolje je zatvoriti saobraćaj, apelovati da se ne ide na put po takvom vremenu, da ne budu u

koloni 24 sata", rekao je Drobnjak.

JP Putevi Srbije, kako je istakao, ne mogu da budu u minusu i plusu jer se potroši onoliko koliko se prikupi od

putarina i subvencija.

"Za održavanje puteva imamo 150 milona evra, a treba nam 250 miliona", kazao je Drobnjak.

Jedan broj preduzeća za puteve, koja su u međuvremenu privatizovana, bave se održavanjem državnih puteva na

osnovu ugovora iz 1992. godine i time se, po rečima Drobnjaka, ne krši Zakon o javnim nabavkama.

Drobnjak je ocenio da je u Srbiji najjeftinija putarina jer se plaća po kilometru.

"Od Beograda do Niša putarina je 800 dinara. Da idete za Italiju ili Austriju od Batrovaca do Zagreba platićete

mnogo više", rekao je Drobnjak.

Smederevo: Uručeno 26 otkaza

Zaposlenima u Javnom preduzeću Direkcija za izgradnju, urbanizam i građevinsko zemljište u likvidaciji, danas je,

na treći dan Božića, uručeno 26 otkaza, potvrđeno je Danasu u tom preduzeću.

Zaposleni tvrde da je među otpuštenim radnicima pet samohranih

majki, od kojih jedna izdržava dva studenta, a tri bivše zaposlene

imaju po troje dece u porodičnom domaćinstvu. “Šta da vam

kažem, imam troje školske dece i muža invalida.. Kako da

preživimo..”, pita se jedna od majki koja je ostala bez posla.

Rešenja o otkazu ugovora o radu, inače doneta na Badnji dan,

danas su uručena zaposlenima, ali i okačena o ekser na zidu u

hodniku zgrade. Redovni pravni lek protiv rešenja nije

dozvoljen, navodi se u pouci, a zaposleni mogu u roku od 60

dana pokrenuti spor pred nadležnim sudom.

Što se strukture zaposlenih tiče, Danasu je saopšteno da su, iz najužeg rukovodstva, bez posla ostali pomoćnik

direktora i rukovodioci sektora, zamenik direktora, bivši direktor, prvi “demokratski”, kao i direktor u dva mandata i

član Nadzornog odbora, preciznije, 17 visokostručnih kadrova, troje sa višom školom i ostali (6) sa srednjom i nižom

spremom.

Odlukom Skupštine grada Smedereva od 30. novembra, pokrenut je postupak likvidacije JP Direkcije za izgradnju,

urbanizam i građevinsko zemljište Smederevo, koje je u 2016. godinu ušlo sa 62 radnika od kojih 40 sa fakultetskim

obrazovanjem i pozamašnim radnim stažom.

U međuvremenu je novoosnovano JP Urbanizam raspisalo interni konkurs za 14 radnika, u JP Parking servis prelazi

4, u JP Grejanje 1, u JKP Zelenilo i groblja 2, u JKP Vodovod 2, u Gradsku stambenu agenciju 1, dok je u Gradskoj

upravi raspisan konkurs za 5 bivših radnika Direkcije, za ukupno 29 radnika nekadašnje Direkcije. Na pragu 2017.

preduzeće je brojalo još 31 zaposlenog, od kojih je diplomirani pravnik određen za likvidacionog upravnika, dok je

četvoro radnika planirano za sprovođenje postupka likvidacije.

Kako je rečeno Danasu u smederevskom preduzeću, sasvim je izvesno da likvidacija otvara brojne probleme, poput

pitanja otpisa, umanjenja dugova za građevinsko zemljište (Obim ukupnog potraživanja na osnovu naknada za

uređenje i naknada za korišćenje, u smederevskom preduzeću prelazi iznos od dva miliona evra, što je otprilike

polovina godišnjeg budžeta direkcije za održavanje infrastrukture).

Nema više overe starih zdravstvenih

Ministarstvo zdravlja Srbije saopštilo je da Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) od 1. januara više ne

izdaje i ne overava stare zdravstvene knjižice, a osigurana lica kojima su pre ovog datuma te legitimacije overene

zdravstvenu zaštitu ostvaruju na osnovu njih i to do isteka overe.

Osiguranici koji su podneli zahtev za elektronsku karticu, a koja još nije

uručena, posle isteka overe stare zdravstvene knjižice, ili u slučaju njenog

gubitka, zdravstvenu zaštitu ostvaruju na osnovu potvrde PZK koju izdaje

matična filijala RFZO.

Navedenu potvrdu izdaje isključivo matična filijala ukoliko je izmiren

dospeli doprinos, navodi se u saopštenju. Potvrde o podnetom zahtevu

za zamenu zdravstvene knjižice zdravstvenom karticom preko portala

e-uprava ili na šalterima Pošta Srbije ne mogu se koristiti u zdravstvenim ustanovama prilikom ostvarivanja prava na

zdravstvenu zaštitu, jer one služe isključivo kao dokaz o podnetom zahtevu za zamenu isprave zdravstvenog

osiguranja.

Ova potvrda se ne izdaje deci, trudnicama i porodiljama, koji sve do uručenja zdravstvene kartice mogu koristiti staru

zdravstvenu knjižicu, bez obzira na to što ona nije overena, navodi Ministarstvo. Potvrda se ne izdaje ni penzionerima

koji imaju trajno overenu staru zdravstvenu knjižicu, koju mogu koristiti sve do uručenja zdravstvene kartice.

Pokrenut postupak prodaje Zastava kovačnice iz stečaja

Tender se očekuje u martu

* Bankrotirana fabrika isporučila 1.700 tona otkovaka domaćim i stranim kupcima

U Zastava kovačnici kojoj je iz stečaja proglašen bankrot, u toku je nova procena vrednosti fabrike i to kao pravnog

lica, odnosno preduzeća u celini, a ne u delovima, kako se to gotovo uobičajeno čini u takvim slučajevima.

Pored imovine stečajnog dužnika, procenjuje se i oko 10.000

kvadratnih metara proizvodno-poslovnog prostora fabrike, koji

je pod hipotekom Poreske uprave Srbije.

Procena vrednosti imovine Kovačnice poverena je

revizorskoj kući “Vinčić” iz Beograda koju je, na osnovu

odobrenja kragujevačkog Privrednog suda, izabrao stečajni

upravnik Zastavine fabrike otkovaka Predrag Janković,

pošto odbor poverilaca to nije učinio u predviđenom roku -

do 15. decembra. Nadležni u Kovačnici očekuju da će nova

procena vrednosti preduzeća biti okončana do februara,

kako bi fabrika potencijalnim kupcima ponovo bila ponuđena u martu.

Inače, imovina ove fabrike proletos je već bila procenjena na oko 5,6 miliona evra, nakon čega je za 25. jun bio

zakazan tender za njenu prodaju. Tendersku dokumentaciju Kovačnice prethodno su, u predviđenom roku, otkupile

tri kompanije: jedna iz Srbije, druga iz Češke i treća iz Bosne i Hercegovine. Početna prodajna cena iznosila je 50

odsto te vrednosti… Uoči samog tendera, međutim, oglasila se Poreska uprava Srbije kao najveći poverilac i zatražila

novu procenu vrednosti fabrike.

Nadležni u Poreskoj upravi navodno su bili nezadovoljni procenjenom vrednošću onog dela imovine Kovačnice nad

kojom imaju hipoteku. Špekuliše se, međutim, da je pravi razlog za taj potez bio da se spreči prodaja fabrike od

strateškog značaja za domaću privredu, pre svega za vojnu industriju, nekoj inostranoj kompaniji. Tim pre što je,

kako se naknadno saznalo, za kupovinu Zastavine fabrike otkovaka u junu bila zainteresovana i državna kompanija

za izvoz (u poslednje vreme i proizvodnju) naoružanja i vojne opreme, Jugoimport SDPR, koja tada nije imala

dovoljno para za nadmetanje na tenderu.

Kako bilo, novi tender za prodaju Kovačnice biće organizovan najdalje za tri meseca, te će svi zainteresovani, među

njima i Jugoimport SDPR, imati novu šansu da relativno jeftino kupe najznačajniju fabriku otkovaka, koja i dalje,

uprkos činjenici da je u bankrotu od februara ove godine, nastavlja da snabdeva domaće i inostrane kompanije.

Kovačnica je, naime, ove godine proizvela i Zastavi oružju, te automobilskim kompanijama u Nemačkoj, Austriji,

Sloveniji, Mađarskoj i Rumuniji isporučila 1.700 tona otkovaka, što jeste tek 15-ak odsto od potencijala fabrike, ali je

proizvodnja, u kojoj je angažovano oko 160 radnika, organizovana u kontinuitetu, bez dana zastoja.

Podsetimo da je stečajni postupak u Kovačnici, zbog neprekidne blokade fabričkog računa duže od 90 dana,

proglašen 30. septembra 2015. godine, a da je već 15-ak dana docnije nastavljena proizvodnja koju nije obustavio ni

bankrot preduzeća.

Profit u Bugarskoj, dugovi u Kragujevcu

Propadanje Zastava kovačnice počelo je nakon privatizacije preduzeća koje je, 2005. kupio bugarski biznismen

Valentin Zaharijev. Fabrički sindikat, radnici i drugi manjinski akcionari godinama su upozoravali javnost i nadležne

državne organe da Zaharijev uništava Kovačnicu iznošenjem profita u Bugarsku i ostavljanjem dugova preduzeća u

Kragujevcu. Država nije reagovala, iako ima indicija da je Zaharijev, pored Kovačnice, uništio još nekoliko srpskih

fabrike. Valentina Zaharijeva od skora ponovo viđaju u Kragujevcu i Kovačnici.

Бош запослио све ђаке из дуалног програма

У Години предузетништва највише су реализовани кредити у којима је делом учествовала и држава за

куповину нове опреме за предузећа, каже Марко Чадеж.

Најслабија реализација била је код зајмова за покретање бизниса, изјавио је председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.У кредитима за набавку опреме, како каже, држава је учествовала 30 одсто са грантовима, док је преосталих 70 одсто био кредит банке. Појашњава да је прошле године потписано 8.000 уговора, а да је око 10.000 људи прошло обуку.

„Година предузетништва даје важан резултат, а то је да

Србија размишља о предузетништву. Реализовано је око

тридесетак програма за започињање новог бизниса, за

опрему, за текућу ликвидност”, појашњава Чадеж.Додаје да

је задатак Привредне коморе Србије да повеже привреду са

финансијским институцијама, укаже на то које кредитне

линије одговарају, како да пронађу нова тржишта, направе бизнис план.

Чадеж каже да је важно да се настави промовисање предузетништва, да се настави мењање свести да се посао

не чека већ да се ка послу иде и да се посао ствара идејама и креативношћу.Говорећи о дуалном образовању

он је рекао да је ПКС пре годину и по кренула са иницијативом, заједно са Владом Србије и Министарством

продсвете, да се уведе дуално образовање.

„Када погледате пилот-пројекте, у то време 900 ђака је похађало нови модел дуалног образовања - школовали

се и у школама и у компанијама. Компанија Бош у Пећинцима је запослила све ђаке који су били у оквиру тог

програма”, нагласио је Чадеж.Он је додао да је најважније да се донесе законски оквир који ће омогућити да

део стручних школа пређе у дуално образовање.

Skraćene procedure za puštanje lekova u promet

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je na kraju prošle

godine, osim redovne uplate u republički budžet, deo zarade

usmerila u humanitarne svrhe

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) donirala

je pola miliona dinara Budžetskom fondu za lečenje oboljenja,

stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji. Agencija

je takođe poklonila 127.000 dinara udruženju „Prijatelj u nevolji”,

iz Čačka, kako bi se pomoglo deci sa autizmom i deci sa

višestrukim smetnjama u razvoju. Taman toliko para je nedostajalo

da se obezbedi interaktivna smart tabla, uz pomoć koje će ovi

mališani lakše savladati školsko gradivo i veštine, nužne za

njihovo osamostaljenje. Naša nacionalna Agencija za lekove je novčano pomogla i akciju „Pobedi za decu

prihvatilišta“. Krajem prošle godine je uplatila 123.000 dinara da bi pomogla preseljenje Prihvatilišta i prihvatne

stanice Zavoda za vaspitanje dece i omladine Beograd u veći prostor.

Odluku da se sredstva iz kase nacionalne Agenciji za lekove usmere u humanitarne svrhe doneo je direktor ALIMS-a,

dr Saša Jaćović, a reč je o novcu koji predstavlja razliku između prihoda i rashoda posle održanog tradicionalnog

međunarodnog simpozijuma Agencije za lekove u oktobra prošle godine. „Formula” da se uštedi i ušteđeno prosledi

najugroženijima, kako su objasnili u agenciji, nije bila komplikovana: zahvaljujući velikom odzivu učesnika na

pomenuti skup i racionalnoj organizaciji, ušteđeno je čak 750.000 dinara, pri čemu nije reč o novcu poreskih

obveznika, već o sredstvima koje je ALIMS zaradio.

Dr Saša Jaćović, direktor ALIMS-a, za „Politiku” je objasnio da je ova agencija samofinansirajuća i da sva njena

finansijska sredstva potiču od brojnih usluga koje zaposleni u ovoj instituciji pružaju. Duga je lista poslova ALIMS-

a, počev od izdavanja dozvola za klinička ispitivanja i za puštanje leka u promet, preko upisivanja lekova i

medicinskih sredstava u registre do kontrole kvaliteta leka. Praktično svaka kompanije koja želi u da plasira lek na

tržište Srbije mora da prođe kontrolu ALIMS i dobije dozvolu za taj medikament ili za neki od 35.000 registrovanih

medicinskih sredstava (od hirurških igala i konaca, plastičnih rukavica do magnetne rezonance). Isti takav model se

primenjuje u Evropskoj uniji, SAD i širom sveta. ALIMS standardno uplaćuje deo zarađenog novca u republički

budžet, ali konkretno ova donacija je posebna po tome što je preostala iz zarade ostvarene posle organizacije jednog

medicinskog stručnog skupa.

–Nacionalna agencija je zapravo autoritet koji garantuje kvalitet, efikasnost i bezbednost lekova. Te usluge i razne

kontrole se naplaćuju od firmi koje žele da svoj proizvod plasiraju na tržište u Srbiji. Tim novcem opremamo

Nacionalnu kontrolnu laboratoriju, unapređujemo informacioni sistem, isplaćujemo plate... Agencija za lekove ne

opterećuje budžet, naprotiv, mi privređujemo i to je model kakav postoji u svim razvijenim zemljama – objašnjava

Jaćović.

Agencija za lekove zadužena je za kontrolu svakog leka koji stiže do pacijenta ili se nađe u apoteci, a

standardizovane procedure garantuju da su lek ili medicinsko sredstvo kvalitetni, bezbedni i efikasni.

Kao najveće uspehe u 2016. godini, dr Saša Jaćović navodi primere dodatne međunarodne saradnje, naročito u borbi

protiv falsifikovanih lekova, ali i aktivno učešće u nacionalnoj kampanji za neracionalnu upotrebu antibiotike i drugih

lekova.

– U prethodnoj godini skratili smo pojedine rokove za izdavanje određenih dozvola za lekove i medicinska sredstava

od jednog do tri meseca, ali uz poštovanje propisanih evropskih standarda. Tamo gde je proces izdavanja dozvole

trajao 210 dana, sada se ceo posao završi za šest meseci. Pacijenti ne smeju više da čekaju nove lekove – kaže dr

Jaćović.

Sve firme moraju imati ormarić za prvu pomoć - Srbija dobila novi

pravilnik o bezbednosti na radu, rok za potpuno usklađivanje dve godine Poslodavci u Srbiji imaju rok od dve godine da osposobe zaposlene za pružanje prve pomoći, a odmah moraju da

nabave ormarić za prvu pomoći. Ovo su samo neke od odredbi Pravilnika o načinu pružanja prve pomoći na radnom

mestu, koji je nedavno stupio na snagu.

Novi pravilnik precizira da su firme dužne da obezbede pružanje prve pomoći, osposobe odgovarajući broj

zaposlenih za pružanje prve pomoći i obezbede sredstva i opremu za pružanje prve pomoći uzimajući u obzir

procenjene rizike, tehnološki proces, organizaciju, prirodu i obim procesa rada, broj zaposlenih koji učestvuju u

procesu rada, broj radnih smena, broj lokacijski odvojenih jedinica, učestalost povreda na radu i udaljenost do

najbliže medicinske ustanove.

Prva pomoć mora biti dostupna svakom zaposlenom tokom radnog vremena, u svim smenama i na svim lokacijama.

Pozivanje medicinske pomoći ni na koji način ne sme da utiče na odlaganje pružanja prve pomoći.

Za pružanje prve pomoći moraju biti osposobljeni rukovodioci, kao i najmanje 2% od ukupnog broja zaposlenih u

jednoj radnoj smeni ili lokacijski odvojenoj jedinici. Poslodavac je dužan da obezbedi da za svaku radnu smenu i

lokacijski odvojenu jedinicu, kao i na radnom mestu sa povećanim rizikom, bude prisutan najmanje jedan zaposleni

koji ima završeno osnovno osposobljavanje za pružanje prve pomoći.

Zaposleni u firmi moraju biti upoznati ko je određen i osposobljen za pružanje prve pomoći. Sredstva i oprema za

pružanje prve pomoći su kompresa od gaze, sterilne gaze, kaliko zavoji, lepljivi flaster na koturu, lepljivi flaster sa

jastučićem, trougao marama, igla sigurnica, makaze sa zaobljenim vrhom, rukavice za jednokratnu upotrebu,

pamučna vatu, nejodno antiseptičko sredstvo za kožu i specifikacija sadržaja. Cela oprema u predviđenoj količini

predviđeno je da se nalazi u zidnom ormariću ili prenosivoj torbi (za rad na otvorenom). Jedan ormarić ili prenosiva

torba za pružanje prve pomoći dovoljni su do 20 zaposlenih.

Od 20 do 100 zaposlenih, i dalje na svakih 100 zaposlenih, neophodni su još po jedan ormarić ili torba.

Pored sredstava i opreme u zidnom ormariću ili prenosivoj torbi mora se nalaziti i Uputstvo i postupci za pružanje

prve pomoći, a isti moraju biti istaknuti u prostorijama firme na vidnom i lako uočljivom mestu. Na spoljašnjoj strani

ormarića mora da se nalazi znak crvenog krsta i označene adrese i brojevi telefona najbliže službe hitne pomoći i

zdravstvene ustanove, zdravstvene ustanove koja pruža specifične usluge za pojedine povrede (npr. Centar za

trovanja, Centar za opekotine itd.), najbliže policijske stanice i vatrogasne službe. Osim toga, na ormariću moraju biti

zapisana imena zaposlenih određenih i osposobljenih za pružanje prve pomoći.

Na radnim mestima sa povećanim rizikom svi zaposleni moraju biti osposobljeni da sami sebi pomognu ukoliko im

stanje to dozvoljava.

Osposobljavanje zaposlenih za pružanje prve pomoći

Zaposleni koji budu odabrani za pružanje prve pomoći moraće da prođu teorijski i praktičnu program u skladu sa

procenjenim rizicima na radnom mestu.

Program će obuhvatati osnovno osposobljavanje iz prve pomoći za sva radna mesta u radnoj okolini (6 školskih

časova) i napredno osposobljavanje iz prve pomoći za radna mesta sa povećanim rizikom (12 školskih časova).

Osposobljavanje zaposlenih iz prve pomoći će se vršiti svakih pet godina. Zaposleni koji su završili obuku iz prve

pomoći i lica koja su položila ispit iz prve pomoći u skladu sa drugim propisima oslobođeni su obaveze osnovnog

osposobljavanja do isteka roka od pet godina.

Pravilnik je donet u sladu sa Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Obaveze osposobljavanja iz prve pomoći

oslobođeni su zdravstveni radnici, a Pravilnik se ne primenjuje na brodove unutrašnje plovidbe i pomorske brodove.

Kompletan Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti sredstava i opreme koji moraju biti obezbeđeni na radnom

mestu, načinu i rokovima osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći pogledajte u sledećem fajlu.

B92 ONLINE

Za sat zarade 51 EUR - ovde je raj za radnike

Podaci o platama i troškovima rada najbolje pokazuju koliko je veliki jaz između razvijenih država članica Evropske

unije i onih siromašnijih.

To se najbolje vidi kroz iseljavanje i useljavanje radne snage iz jedne

zemlje u drugu omogućeno kroz slobodu kretanja radnika u

Evropskoj uniji.

Odliv mozgova za jednu zemlju znači dolazak mozgova drugoj

i to poslednjih nekoliko godina oseća i Hrvatska, iz koje se

iseljavaju lekari, medicinske sestre, vozači, mašinbravari,

mahom u Nemačku, Irsku, skandinavske zemlje, a veća plata

za to je glavni, iako ne i jedini, razlog.

Prema podacima Evrostata, bruto-satnica u Evropskoj

uniji varira od 4,1 evro, koliko iznosi trenutno u Bugarskoj,

do 40,7 evra, koliko je u Nemačkoj. Radnik u Nemačkoj prema tim podacima zaradi gotovo pet puta više nego u Hrvatskoj, gde je prosečna satnica 9,6

evra.

Treba pomenuti i Norvešku, koja nije članica Evropske unije, ali je evropski rekorder sa satnicom u iznosu od

51,2 evra. Uz Bugarsku i Hrvatsku, među zemljama koje imaju najniže satnice u Evropi su Rumunija (5 evra), Litvanija (6,8),

Letonija(7,1 evro), Mađarska (7,5), Poljska (8,6).

Na suprotnoj strani ove lestvice su, uz spomenutu Nemačku, Belgija sa satnicom od 39,1 evro, bogati Luksemburg

(36,2) i Švedska (37,4), i za hrvatske iseljenike atraktivna Irska, gde je prosečna cena sata rada 30 evra.

Svaki treći radnik u Evropi jedva spaja kraj s krajem, istakli su krajem prošle godine evropski sindikati okupljeni

u Evropsku konfederaciju sindikata (ETUC) dogovarajući na sednici svog izvršnog odbora pokretanje kampanje

kojom će se kroz celu 2017. godinu boriti za povećanje plata za sve evropske radnike.

"Profiti i plate menadžera odavno su se oporavili od krize, ali plate radnika još se uvek nisu vratile na onaj nivo pre

krize”, upozorava vođstvo ETUC-a.

ETUC će zajedno sa evropskim sektorskim sindikatima i nacionalnim čelnicima istražiti razlike u platama širom

Evrope, uključujući zaostajanje plata u odnosu na produktivnost, kompanije koje zadržavaju izrazito visok udeo

profita za sebe umesto da profit dele sa radnicima kroz veće plate, kompanije koje imaju izrazito velike razlike u

platama između onih na vrhu i niže plaćenih radnika, nepravedne razlike u platama među sektorima u različitim

zemljama, i zemlje sa posebno niskim minimalnim platama ili nepravednim izuzecima iz plaćanja minimalne plate.