Metafizika i Kosmologija Nikole Tesle

8/2/2019 Metafizika i Kosmologija Nikole Tesle

1/28

Teslas Time Spiral

Velimir Abramovi:

METAFIZIKA I KOSMOLOGIJA NAUCNIKA NIKOLE TESLE

"Ne radim vie za sadanjost ve za budunost!" rekao je Tesla okupljenim novinarima u NJujorku previe od sedam decenija, "Budunostjemoja!"

Izumitelj neizmenine struje, polifaznih motora i generatora, rotacionog magnetnog polja, radija,teleautomatike, izumitelj na ijim se patentima zapravo zasniva energetika dvadesetog veka, radio jedecenijama potpuno usamljeno na naunom objanjenju kosmikih procesa, u nameri da teorijski objedinimaterijalno i duhovno, isto onako kako je to uinio u svojim praktinim pronalascima.

Pominjanje Teslinog imena danas uglavnom asocira na takozvanu Teslinu zavojnicu, indukcioni motor imeunarodnu jedinicu za merenje jaine magnetnog polja. Mnoge injenice o njegovom ivotu i neobinom

stvaralakom daru pale su u zaborav.

Najplodnije razdoblje svog stvaralatva Tesla je proveo u Sjedinjenim Amerikim Dravama.Patentirao jepreko 300 pronalazaka u SAD i mnogim drugim zemljama. Mnogi od njih su i danas neponovljivi, kao naprimer prijemnik radijante energije,( US patent, 21 mart 1901, No.: 685957 i 685958) o ijim principima radai konstrukciji se nita pouzdano ne zna, osim da nije u pitanju konvertor energije kosmikih zraka, kakav jedanas mogu.

Vrio je istraivanja sa vrlo niskim frekvencijama u periodu 1899 - 1900 u posebno za to izgraenojlaboratoriji u Kolorado Springsu, a dve godine kasnije otpoeo je da gradi blizu Njujorka, na Long Ajlendu,svetsku emisionu stanicu koju nikada nije sasvim dovrio. Ovaj eksperiment finansirao je ameriki magnat

elika J.P.Morgan,Teslin lini prijatelj.

Nakon obustavljanja projekta Vordenklif, 1905. godine, Tesla se povlai u naunu anonimnost sve do smrti ujanuaru 1943. godine. Umro je sam, u hotelu NJujorker, ne traei lekarsku pomo.

Poslednjih godina ivota Tesla nije objavljivao nita drugo izuzev novinskih lanaka i intervjua. Ali svi suizgledi da taj period njegovog ivota nikako nije protekao uzaludno i lien novih saznanja. Upravo tada, vekao zreo naunik, on dolazi do presudnih generalnih zakljuaka koji e sigurno uskoro otvoriti potpuno novustranicu u savremenoj nauci. Jer iz istorije je poznato da kad god se nauna misao nae u krizi, na bespuu,naunici se okreu idejama iz prolosti, traei inspiraciju i putokaz.

U ovoj kratkoj studiji pokuaemo da odgovorimo na vie vanih pitanja:

(1) Na koji nain je Tesla dolazio do svojih otkria, kao to su takodje, upliv veoma-nisko fekventnihelektromagnmetskih talasa na bioloke sisteme, posebno rad ljudskog mozga, fuzija energetskih struktura,takozvanih vatrenih lopti iz indukcionih polja primarnih i sekundarnih elektromagnetskih kalemova,superprovodljivost prirodnih i vetakih medijuma, takozvani beini prenos energije, i drugih.

(2) Koje su osnovne aksiome Tesline kosmologije, na koji nain one proistiu iz njegove metafizike, i kakoih je on primenjivao u svojim fizikim eksperimentima?

(3) Zato su teoretiari i eksperimentatori savremene fizike vremena tako mnogo zainteresovani darekonstruiu Teslinu teoriju fizike realnosti i njegovo shvatanje elektro-magnetskih fenomena; naroitoemo se truditi da odgovorimo na to zato Tesla nije formulisao svoju naunu teoriju i objavio je.


2/28

(4) Da li Teslina shvatanja etike komponente naunih otkria moe da poslui za oduhovljenje savremenihprirodnih nauka - posebno fizike, koja je u velikoj krizi.

(5) Da li Teslino shvatanje vrednosti naunog razvoja u sutini proistie iz univerzalnosti karakteraslovenskog miljenja, t.j. je li to doprinos izrazito globalne slovenske misli neophodnoj izgradnjiduhovnog nivoa scijentistiko-tehnoloke ere (naroito izraeno u Teslinim lancima Problem poveanjaljudske eneregije i Kako kosmike sile oblikuju ljudske sudbine.

(6) ta se u bliskoj i daljoj budunosti moe o

ekivati od prou

avanja Teslinih ideja?

(7) Da li je preterano zakljuiti da je Tesla zasnovao globalno informatiko drutvo svojim uvenim tekstomiz 1900. Godine Svetski sitem, da li je to tehnika i tehnoloka osnova onoga to se danas zove novisvetski poredak, i najzad

(8) da li je Tesla duhovni osniva nove scijentistiko-tehnoloke civilizacije, nazovimo je - Tesliana, ija evladajua tehnologija biti inenjering vremena, a jedini i neiscrpni izvor energije - vreme, odnosno,asinhronicitet razliitih nivoa fizikih procesa.

TESLINA HEURISTIKA METODA

Vratimo se u sredinu devetnaestog veka, u malo selo Smiljan u Lici, tadanjoj provinciji moneAustrougarske. Tu su godine 1856. 10. jula otac Milutin Tesla, srpski pravoslavni svetenik i majkaGeorgina, zvana uka, iz poznate porodice Mandi, dobili etvrto po redu dete - Nikolu.

Sve dok nije napunio osam godina, Tesla je bio slab i kolebljiv. Jednostavno nije imao snage i odvanosti dadonese bilo kakvu vrstu odluku. Oseanja su mu nadolazila naizmenino i nekontrolisano, u talasima, i maliNikola neprestano je oscilirao izmeu dve krajnosti - oduevljenja i tuge. "elje su mi imale razornu mo",sea se on, "a umnoavale su se poput Hidrinih glava".

Bio je opsednut razmiljanjem o bolu u ivotu, o smrti, o verskom strahu. "Sujeverna ubeenja su me

razdirala, iveo sam u stalnom uasavanju od zlog duha, od utvara, od dinovskih ljudodera i ostalihsatanskih udovita mraka. A onda je, odjednom, nastala korenita promena i celokupno moje bivstvovanjekrenulo je novim tokom".

U to doba u njemu su se razvile mnoge udne naklonosti, netrpeljivosti i navike, od kojih neke mogu da seprotumae spoljnim utiscima i alergijom, a neke ostaju gotovo neobjanjive. Bilo je dovoljno da ugleda biserpa da ga spopadne neto nalik na napad. Nasuprot tome, opinjavalo ga je svetlucanje kristala, ili nekihpredmeta otrih ivica i ravnih povrina.Dobijao je groznicu kad god bi ugledao breskvu, a ako bi se delikamfora nalazio bilo gde u kui, to je u njemu izazivalo najmuniju nelagodnost. "Jo i danas", pie onezdeset godina kasnije, "osetljiv sam na neke od tih neprijatnih nadraaja. im spustim etvrtaste komadiehartije u posudu s tenou, redovno u ustima osetim neki neobian i neprijatan ukus". (N.Tesla, Myinventions, Electrical experimenter, N.Y.,1919.)

Knjige je voleo vie od svega i kako je njegov otac imao veliku biblioteku, mali Tesla je nastojao da u njojzadovolji svoju rano probuenu italaku strast. Otac se, meutim, protivio tome i spopadao bi ga bes kadgod bi ga zatekao da ita nou. Sakrivao je od sina svee jer nije eleo da kvari oi. Ali on je dobavljao loj,pravio fitilje, izlivao tanke tapove lojanica, i iz noi u no, poto bi zapuio kljuaonicu i sve pukotine, itao

je esto do zore.

Teslina porodica je zabranjivala Nikoli i da studira politehniku, naroito otac koji je od njega zahtevao da uiza svetenika. Oseajui duboko u sebi svoj neugasivi ivotni poziv elektroinenjera, Nikola se tekorazboleo. Kada je bio gotovo na umoru i bilo je oito da nee preiveti, otac je konano odobrio sinovljevuelju. Kao nekim udom, on je ubrzo ozdravio i sav se predao pronalazakim matanjima. Prenapregnutoguma, poeo je da pati od udnog poremeaja "pojavljivanja ivih slika koje je esto bilo praeno jakimbljeskovima svetlosti, to je, moe se rei, karakteristino za ljude obdarene parapsihikim moima. Ovi jakisvetlosni bljeskovi prekrivali su prizore realnih objekata i prosto zamenjivali moje misli. Te slike stvari iscena imale su karakter stvarnosti". Tesla napominje da ih je vrlo dobro razlikovao od imaginacija.


3/28

Objanjavajui ta mu se dogaalo, on navodi kako bi mu se slika nekog prizora koji uzbuuje nerve, a koji jevideo preko dana, iznenada pojavila nou kao potpuno realna i ostajala bi takva u prostoru pred njim ak ikad bi pokuao da je skloni rukama.

Da bi se oslobodio patnje koju je pojavljivanje "udnih realnih slika" unosilo u njegovu duu, on jepokuavao da se u tim trenucima koncentrie na prizore iz svakodnevnog, "obinog" ivota.

"U nameri da se tako oslobodim ja sam neprestano traio nove slike i tako ubrzo iscrpeo sve prizore koje samznao - prizore iz kue i najblie okoline. Nakon to sam vie puta primenio ove mentalne operacije,

pokuavajui da oteram svoje vizije, primetio sam da "obini ivot" gubi bitku, a realnost vizija postaje svevra. Zatim sam instiktivno poeo da vrim ekskurzije izvan granica malog sveta u kome sam bio, i ubrzovideo nove scene. One su bile u poetku vrlo maglovite, nejasne, i beale kad bih ja pokuao da usredsredimpanju na njih, ali uskoro sam uspeo da ih zadrim. One su dobile na snazi i jasnoi i najzad postalekonkretne kao realne stvari. Uskoro sam otkrio da se najbolje oseam kad se opustim i dozvolim da me samavizija nosi dalje i dalje. Sve vreme dobijao sam sve nove i nove impresije i tako sam poeo mentalno daputujem. Svake noi i ponekad i preko dana, kada bih ostao sam, polazio sam na ta moja putovanja, vrloesto, u nova mesta, gradove i zemlje, iveo tamo, sretao ljude, pravio prijateljstva i poznanstva, i ma kako toizgledalo neverovatno, injenica je da su mi oni bili isto toliko dragi kao i moja porodica, i svi ti novi svetovinisu bili manje intenzivni u svojim manifestacijama." (N.T., My inventions, EE., N.Y.,1919.)

Na svoje zadovoljstvo primetio je da moe sa velikom jasnoom i preciznou da vizualizuje svoje izumetako da mu nisu neophodni eksperimenti, modeli ili crtei. Tako je razvio svoj novi metod materijalizacijeinventivnih koncepcija i ideja. Tesla je vrlo jasno pravio razliku izmeu ideja koje se deduktivno inkarnirajuu misao, odnosno viziju, i koncepata koji se stiu generalizovanjem iskustva, induktivno.

"Momenat kada neko konstruie zamiljeni aparat nosi problem transformacije sirove ideje u praksu. Zatosvakom tako proizvedenom izumu nedostaju mnogi detalji, i obino je defektan (... ) Moj metod je drugaiji.Ja ne urim da se upustim u materijalni rad. Kada primim ideju, odmah poinjem da je dograujem u svojojimaginaciji. Menjam konstrukciju, pravim poboljanja i ukljuujem aparat u svom umu da radi. Sasvim mi jesvejedno da li testiram svoju napravu u umu ili u laboratoriji. ak primetim ako neto smeta u pravilnomradu. (...) Na ovaj nain ja sam u stanju da brzo razvijem koncepciju do perfekcije, ne dotiui nita rukama.Kad dospem tako daleko da na svoj izum primenim svako mogue poboljanje i vie nigde ne vidim nikakvugreku, tek onda stavim u konkretnu formu ovaj konani produkt mog mozga. Bez izuzetka moji su aparatiradili uvek tano kako sam zamislio da treba, i eksperimenti su se dogaali onako kako sam planirao. Zadvadeset godina nije bilo nikakvog izuzetka. (...) Teko da ima naunog izuma koji moe biti unapredpredvien iskljuivo matematiki, bez vizualiziranja. (...) Sprovoenje u praksu nedovrenih, grubih ideja jetraenje energije i gubljenje vremena."

Izuavajui mehanizme svog psihikog ivota,Tesla je otkrio da je niz slika iz "druge realnosti" uvek u vezisa dogaajima u "pravoj realnosti" i da tu postoji prilino pravilna korelacija. Ubrzo je stekao sposobnost dashvati kauzalni odnos. Postao je svestan, na svoje iznenaenje, da je svaka njegova misao sugerisana

spoljnom impresijom. "Ne samo misli, ve

i akcije izazivaju se na isti nain. Posle izvesnog vremena, bilo mije savreno oigledno da sam ja samo jedan automat obdaren mogunou kretanja, koji odgovara na

stimulanse senzitivnih organa i misli i radi prema tome. Praktini rezultat ovoga saznanja bilo je, mnogogodina kasnije, otkrie teleautomatske kontrole ijih zakona sam postao najzad svestan, iako sam ih od ranijenosio u sebi u obliku nejasnih i nedovrenih ideja. "(N.T., My invention, EE., N.Y.,1919.)

Za razliku od Ajntajna koji je isticao presudni znaaj "kinestezije" i "saglasnosti sa unutranjim oseajemtanosti i potpunosti" neke ideje ili teorije, Nikola Tesla podvlai imaginaciju izuma kao psiholoki razlogformulisanja iskaza predvianja u matematikom obliku. Na primer, za njegovog savremenika TomasaEdisona se ovako neto ne moe rei jer se on, budui bez znanja matematike, prevashodno oslanjao nadugotrajno i mukotrpno eksperimentisanje.

U spisima, Tesla esto govori o svojoj predisponiranosti za mentalne procese rezonantne sa principimakojima se povinuje priroda. Ova uroena sposobnost, smatra on, javlja se u pronalazau kao difuzanpsiholoki pritisak, kompulzivna nuda, uzrokujui oseanje nedostajanja budueg pronalaska, tj. onoga egau pronalazaevom prethodnom iskustvu nikada ranije nije bilo. U tome on vidi ne samo poreklo


4/28

pronalazakog htenja uopte, ve i jedan dokaz vie delovanja zakona vanljudske stvarnosti kroz oveka.Ukratko, Tesla kreativnu imaginaciju smatra poetkom saznajnog akta predvianja.

Iz shvatanja da nauni principi egzistiraju i van oblasti ljudskog saznanja sledi i posebnost Teslinog odnosanepristajanja na usvojena i ogledima verifikovana nauna znanja, kao i na tzv. univerzitetsku nauku. Kosmos

je za Teslu, kao i za astronoma Demsa Dinsa - um, a kao i za filosofa Lajbnica - iv u svim svojimdelovima.

Po Teslinim reima, u njemu se odreeni zakon pojavljivao uvek spontano i u obliku geometrijske slike.

Slede zatim razumevanje principa i fiziko interpretiranje kao kasnije faze procesa otkrivanja. Tek tada dolazido aritmetizacije zakonitosti i do izraavanja tehnikih osobina materijala najpogodnijih za neometani radzakona u konstruisanom fizikom modelu. Shodno linom iskustvu svoje inventivnosti Tesla je drao da radvre prirodni zakoni, a ne materijalne strukture. Pod radom na otkriu on pre svega podrazumeva borbu zamentalno proienje, tj. apstrahovanje od sekundarnih misli i ulnih sadraja optereenih detaljima kojizamrauju jasnost slike principa i oteavaju uvid u pravu prirodu relacija geometrijskih elemenata.

Teslin postupak shvatanja principa zavren je, a princip spreman za primenu onda kada je postignutaunivokna korespodencija matematikih i fizikih elemenata. Otkrie je, dakle, dosegnuto u momentupostizanja identinosti nezavisnih lanova matematikog algoritma i njihovih fizikih interpreta, tako da se usamom algoritmu prepoznaje fiziki zakon koji vlada stvarnim svetom. Ideja se, prema tome, kod Tesle

ekskluzivno pojavljuje kao akt kreativne imaginacije ije matematiziranje vodi konano do fizikog modela.

Induktivno predvianje u Teslinom radu je veoma retko, ako ga uopte i ima, i karakter takvog predvianjastrogo je podsticajan, tj. utie samo na promenu miljenja u deduktivno. Njemu je svojstven specijalan tipdeduktivnog predvianja koji poinje slikom, nastavlja se uvidom u geometrijski princip, iz koga se, dakle,tek u treem koraku obrazuje tzv. opti stav izraen matematiki, tj. nekom relacijom brojeva. Dalji tok jeuobiajen hipotetiki stav koji se odnosi na nepoznatu injenicu, na primer, parametre rada konkretnogaparata i sledi iz opteg stava kao njegova posledica. Ta posledica jeste konstrukcija indukcionog motora,modela obrtnog magnetnog polja, itd.

Teko je dobro razumeti injenice na kome Tesla odluno insistira u opisima naina kojim je vrio izume, ato je da jasna slika izuma prethodi ak i samom shvatanju principa kao i svim docnijim pretpostavkama kojega vode do njegove realizacije u konkretnom materijalu. I kako sam kae, on je metodu misaonogeksperimentisanja vremenom do te mere usavrio da je bio u mogunosti da obavi sve korekcije svoje zamisliu umu, bez i jedne jedine fizike probe, to svakako osvetljava donekle i enigmu kvaliteta njegovog rada ijiobim, obzirom na naune ili bar tehnike novine mnogih segmenata, upravo zapanjuje.

U nastojanju da sebi objasni tajnu precizne imaginacije primenljivog izuma pre uvianja samih principa rada,Tesla je postavio i teoriju o iskljuivo spoljanjem stimulansu ovekovog miljenja i pamenja, a oslanjajuise delom na Rene Dekarta zakljuuje o kosmikom automatizmu svih ljudskih subjektivnih delatnosti kao iljudske egzistencije uopte. Ali kako ishod automatskog rada mozga upravo po Teslinom sopstvenom

iskustvu moe biti stvaralaki (tj. proizvodnja do tada nepoznatih vizuelnih sadraja) to on radi koherencijerazvija i dodatnu pretpostavku o povratnom dejstvu vidnih centara mozga na retinu i u tome vidi uzrok pojave

eidetskih slika svojih pronalazaka. Tako ljudski mozak, i ako izazvan na rad spolja, ipak moe neprestano daprodukuje nove sadraje, misli i slike, jer je broj nadraaja iz okoline neogranien.

Najzad, za Teslu su, miljenje, pamenje, kretanje itd. samo povratni (feed - back) procesi, pa se moeprimetiti da je u naporu da domisli sopstveni dar pronalazatva ujedno utemeljio pankosmiki, tj. idealan stavkibernetike.

Verujui da je sva vasiona iva i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmikim zakonima, Tesla jeizgradio i originalnu teoriju memorije. Smatrao je da ljudski mozak nema osobinu da pamti onako kako se to

obino smatra (tj. biohemijski, odnosno biofiziki) ve da je memorija samo reakcija ljudskog mozga naponovljeni spoljanji stimulans. Zaista je neobino da ovek poznat po retko dobrom pamenju (govorio jesedam-osam jezka), koji je uz to imao i sposobnost eidetskog predstavljanja misaonih slika, smatra da nepostoji ljudska memorija. Jo znaajnije je, naravno, da neko sa vie stotina naunih pronalazaka ne pripisujeinventivnost u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vri ulogu sprovodnika ideja iz sveta nauke u svetljudske prakse. Sve ovo ne deluje vie tako kontradiktorno, ako se ima u vidu da je Tesla, sin pravoslavnog


5/28

svetenika, na pitanje koje je veroispovesti, odgovorio da on veruje u jednog Boga koji nije opisan ureligijama, ali da je najblii Budizmu. Kasnije, Tesla se Budizmu sve vie pribliavao, ak i praktino:vebao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te rei, upranjavao meditaciju, a u poslednjimgodinama pred smrt u sred Njujorka iveo je izuzetno asketski, gotovo kao indijski guru ili pravoslavnisvetac.

Tesla je bio star dvanaest godina kada je uspeo da voljno kontrolie konkretne vizije ispred svojih oiju izamenjuje ih drugaijim slikama, ali kako sam napominje, nikada nije uspeo da pod kontrolu stavi iznenadnebljeskove svetlosti. Oni su se obino pojavljivali prilikom nekih opasnih situacija ili kad je je bio jako

uzbuen.

"U nekim momentima viao sam sav vazduh oko sebe ispunjen jezicima ivog plamena. Njihov intenzitet,umesto da se smanjuje, poveavao se sa vremenom i dostigao je maksimum kada sam imao dvadeset petgodina. U jednoj prilici, doslovno svedoi naunik, "imao sam oseaj da mi se mozak zapalio i da mi maloSunce sija u glavi". (N.T., MY INVENTIONS, EE. N.Y., 1919.)

"Ovi svetlosni fenomeni", pie Tesla u svojoj 65-oj godini, "jo uvek se manifestuju s vremena na vreme,naroito kad mi neka nova ideja otvori do tada nesluene mogunosti, ali su relativno malog intenziteta".

U stanjima relaksacije, pre nego to bi zapadao u san, Tesla je takoe imao zanimljive vizije. "Kada zatvorim

oi, uvek prvo primetim tamnu i jednolinu plavu pozadinu, slinu nebu u vedroj noi bez zvezda. Zanekoliko sekundi ovo se polje ispunjava bezbrojnim zelenim pegama koje osciluju, ureenim u nekolikoslojeva koji mi se pribliavaju. Zatim se sa desna pojavljuje divna ara od dva sistema paralelnih linija,meusobno vrlo bliskih i pod pravim uglom. Ova slika preliva se u svim bojama, ali dominiraju uto-zelena izlatna. Odmah zatim linije postaju svetlije i ceo prizor biva gusto prekriven takama mirkajueg svetla.itava ova slika lagano prolazi poljem vizije i nestaje u levo, ostavljajui za sobom pozadinu neprijatnog inepokretnog sivila, koje ubrzo biva zamenjeno morem oblaka za koje je oigledno da pokuavaju da seuoblie u ive likove. udno je da ja ne mogu da projektujem bilo kakvu formu u sivu pozadinu pre nego toscena ue u drugu fazu."

" Svaki put pre spavanja", pria Tesla, slike ljudi i objekata prolaze ispred mojih oiju. Kad ih vidim, znam dau ubrzo izgubiti svest. Ako su odsutni i odbijaju da dou, to uvek za mene znai no bez sna".

Dugo vreme Tesla je posvetio reavanju enigme smrti i pazio na bilo koju njenu indikaciju u realnom ivotu.

"Samo jedanput u svojoj dosadanjoj egzistenciji", kae on, "imao sam iskustvo koje je ostavilo na meneutisak natprirodnog. Bilo je u to vreme smrti moje majke. Bio sam bolestan i iscrpljen groznicom: leao samu krevetu. Odjednom, pomislio sam da, ako moja majka umre dok sam daleko od nje, sigurno je da e mi datineki znak. Dva ili tri meseca posle toga bio sam u Londonu sa mojim pokojnim prijateljem, engleskimnaunikom ser Vilijemom Kruksom, gde se diskutovalo o spiritualizmu, i bio sam pod punim utiskom ovihmisli. Moda ne bih obratio panju na drugog oveka koji bi isto to govorio, ali sam bio podloan njegovim

argumentima, seaju

i se njegovog epohalnog rada o "radiant matter" (zra

eoj materiji) koji sam

itao kaostudent i koji je uinio da zavolim karijeru elektroinenjera. Pomislio sam da su uslovi da se pogleda "iza"

vrlo dobri, jer je moja majka bila ena posebno obdarena moi intuicije. itave noi svako vlakno mogmozga bilo je napeto u iekivanju, ali nita se nije desilo do ranog jutra, kada sam zaspao, ili modazadremao, i video oblak kako nosi aneoske figure boanske lepote. Jedna od njih pogledala je prema meni saljubavlju i ja postepeno prepoznah svoju majku. Prikazanje je polako plovilo kroz sobu i iezlo, i ja samnaglo bio probuen neopisivo slatkim pesmama mnogih glasova. U tom momentu, sigurnost koju nikakverei ne mogu opisati, ispunila me je i bio sam uveren da mi je majka upravo umrla. I to je bila istina." (M.Cheney, TESLA, MAN OUT OF TIME, N.Y., 1984.)

Istoga dana Tesla je poslao pismo Kruksu, pod utiskom vizije i jo uvek bolestan. Ova dva naunika

godinama su se dopisivali, ali Teslina pisma Kruksu nisu dostupna javnosti jer su sklonjena zajedno saitavom Kruksovom zaostavtinom 1918. godine. Ogroman Kruksov nauni materijal sadravao je brojnebeleke sa strogo nauno-eksperimentalno vodjenih spiritualistikih seansi i na stotine uspelih fotografijamaterijalizovanih duhova iz razliitih istorijskih epoha. U Muzeju Nikole Tesle u Beogradu sauvano jeKruksovo pismo Tesli iz 1893 godine u kome mu se Kruks zahvaljuje za poslatu specijalnu elektromagnetskuzavojnicu koja emanira polje


6/28

u kome se bolje ocrtavaju materijalizovana tela duhova, a istovremeno blagotvornoutie na nerve medijuma, to sve zajedno olakava eksperimentisanje.

U isto vreme kada je Kruks u Londonu otpoeo sa naunim prouavanjem spiritualnih fenomena, isto to je uPetrogradu otpoeo i Mendeljejev, sedamdesetih godina prologa veka. Osnovana je u Petrogradu komisijastrunjaka, koja je nakon kraeg istraivanja, odravi desetak seansi, odustala od daljeg rada, uz zakljuak da

je re praznoverju. Od tada u Engleskoj i Rusiji nauka se praktino deli na tajnu, to jest pravu, u koju naprimer, spada Teslina etarska fizika, i na javnu, univerzitetsku, tj. korisnu nauku komercijalnog znaaja, ukoju, na primer, spadaju nuklearna fizika i teorija relativnosti.

Koliko god da se slabo interesovao za ljude, koji su mu u toku ivota naneli mnogo "kosmikog bola", kakoje Tesla nazivao svoje oseanje tuih neprilinih radnji i namera, toliko se sa neobinom panjom baviogolubovima, brinui se o njihovoj ishrani i bolestima.

O jednom belom golubu i Teslinom prisnom odnosu s njim priaju Teslini prijatelji O'Nil i Vilijam Lorens,nauni novinar Njujork Tajmsa. Oni su zabeleili nesvakidanju Teslinu ispovest dok su sva trojica sedeli upredvorju hotela Njujorker.

Don ONil, lan mnogih okultnih drutava, primetio je neke mistine simbole u pegama Teslinog beloggoluba. Tesla im je tada ispovedio neto to e Lorens i drugi kasnije nazvati " jedinom ljubavnom priom iz

Teslinog ivota".

"Hranio sam golubove, na hiljade njih, ve godinama", rekao je, "Hiljade njih, jer ko bi ih sve zapamtio.Meutim, bio je jedan golub, divna ptica, isto beo sa svetlosivim pegama na krilima; on je bio neto drugo.Bila je to enka. Mogao sam je prepoznati bilo gde. I ona je mene mogla da pronadje na svakommestu.Trebalo je samo da pomislim na nju, da je pozovem i ona bi doletela. Ja sam nju razumeo i ona jerazumela mene. Zavoleo sam tu pticu. Da, voleo sam tu golubicu kao to mukarac voli enu, i ona je volelamene. Kada je bila bolesna, oseao sam to; dola bi u moju sobu i ja bih bdeo nad njom danima. Negovaosam je dok ne ozdravi. Taj golub je bio radost mog ivota. Ako sam joj bio potreban, nita drugo nije bilovano. Dok sam nju imao, imao sam i svoj ivotni cilj. A onda, jedne noi dok sam u mraku leao na krevetui kao i obino reavao neke probleme, uletela je kroz otvoren prozor i sletela na moj sto. Znao sam da sam jojpotreban, htela je da mi saopti neto vano pa sam ustao i priao joj. Gledao sam je i znao da eli da mi kae- da e umreti. A onda, kada sam to shvatio, video sam svetlost kako izbija iz njenih oiju - snaan snopsvetlosti."

Tesla je zastao, i zatim, kao da je oekivao pitanje, nastavio. "Da, bila je to stvarna svetlost, snana, bljetava,zaslepljujua svetlost, snanija od svetlosti i najjae lampe u mojoj laboratoriji. Kada je taj golub umro, neto

je nestalo iz mog ivota. Do tada sam bio sasvim siguran da u zavriti sve svoje zamisli, i ako sam imaoambiciozan program, ali kada je golubica nestala, znao sam da je moje ivotno delo okonano. Da, godinamasam hranio golubove, i dalje ih hranim, na hiljade njih, jer konano, ko zna..."(J. O'Neill, Prodigal Genious, p.309-10)

TREI PUT U FIZICI

U teorijskoj i eksperimentalnoj fizici 20. veka mogu se jasno uoiti tri razliita puta miljenja. I kvantnimehaniari, i relativisti, i tradicionalista kao Tesla, (u stvari jo uvek neprepoznat naunik budunosti)pokuavali su da dokue istinu o pravoj prirodi vremena i prostora, energije i materije, a naroito, da objasnesutinu kretanja.

Pre nego to se upustimo u Teslinu metafiziku, to jest u svet fundamentalnih principa Tesline fizike,pokuajmo da to tanije odredimo Teslino mesto u korpusu savremenih naunih koncepcija.

Plankova konstanta, Hajzenbergova relacija neodredjenosti, Paulijev princip i redingerova talasna funkcijabili su glavni teorijski instrumenti kvantno-mehanikog pristupa kosmikim dogadjajima. Glavni cilj kvantnemehanike, da se otkrije i imenuje osnovna opeka gradje materije, i danas je neostvaren. I pored velikih uspehau izazivanju nuklearne lanane reakcije i razvoja fizike atomskog jezgra, fuzija lakih elemenata periodnogsistema u teke, ostala je tajna i van tehnike kontrole.


7/28

Razvojno gledano, moe se zakljuiti da je pokretaka snaga osnovnih pojmova kvantno mehanike fizikeiscrpljena. Pokazuje se da pojave kao to su vreme i prostor moramo ponovo istraiti i definisati na dubljemnivou saznanja, na nivou ontologije, da bi smo pomou njih adekvatno odredili prirodu fizikih procesa.

Specijalna teorija relativiteta Alberta Ajntajna nastala je u Bernu, u vajcarskoj i objavljena je 1905. Godineu nemakom asopisu Annalen der Physic. Ovo je oznailo prekretnicu u teorijskoj fizici. Koristeietvorodimenzionalni prostorno vremenski kontinuum Minkovskog kao model fizike realnosti, Ajntajn jeuspostavio funkcionalnu relaciju brzine kretanja i vremenske koordinacije. Logika posledica uslovljavanjalokalnog vremena brzinom kretanja samog posmatraa, bila je akauzalitet. Dogadjaje koji su se dogodili

kasnije, po ovoj novoj teoriji bilo je mogue videti pre, to jest, spoznati posledicu pre njenog uzroka. Kaoglavnog informatora kosmikih zbivanja Ajntajn je oznaio svetlost i postulirao konstantnost i konanostnjene brzine u vakuumu.

Teorija relativnosti filosofski je zasnovana na tvrdnji Imanuela Kanta da su vreme i prostor apriorne formeljudskog iskustva. I budui da nema ni jednog fizikog sistema u kosmosu koji apsolutno miruje, a svetlost sekree odredjenom konstantnom brzinom, posmatrai na svim fizikim sistemima koji se kreu brzinamarazliitim od svetlosti imae svoje karakteristino lokalno vreme. Tako ni jedan od njih nee objektivnopercepirati dogadjaje, ve samo relativno. Koristei radove uvenog irskog matematiara Hamiltona, Ajntajn

je stvorio takav sistem izraunavanja stvarnih parametara fizikih dogadjaja, koji su prevazilazili varijantesubjektivnih utisaka i matematiki tano opisivali realnost.

U Optoj teoriji relativnosti objavljenoj 1919. Godine Ajntajn je pomou tenzorskog rauna i pretpostavke ozakrivljenosti prostora uspeo da zameni Njutnov pojam sile i izrauna putanju planete Merkur oko Suncatanije nego li da je koristio Keplerove zakone kretanja nebeskih tela i Njutnov zakon gravitacije.

U svom uvenom epistemolokom defektu, na samom poetku Opte teorije relativnosti, Ajntajn pokazujemogunost da se kugla koja miruje spljoti bez primene ikakve sile, samo na osnovu pretpostavke o brzomrotiranju druge kugle na kojoj je posmatra koji prati proces. Zakrivljenjem prostora i uvodjenjem takozvanih svetskih linija kretanja on je uspeo da dobije ubrzanje tela samom promenom pravca kretanja, bezdodatnog impulsa. Takodje, izjednaavanjem inercione i gravitacione mase on je objasnio lebdenje nebeskihtela t.j. njihovu dinamiku ravnoteu bez koncepcije sile, samo na osnovu zakona akcije i reakcije. Samumateriju Ajntajn je smatra prostorno vremenskim dogadjajem. uvena je njegova kritika Njutnovekoncepcije odeljenosti apsolutnog vremena, apsolutnog prostora i grube materije: Ako bi smo iz kosmosaizbacili svu materiju, ne bi u njemu ostali ni vreme ni prostor.

Trei pristup razumevanju fizike realnosti bio je Teslin. Oslanjajui se na radove Faradeja i Aragoa, s jedne,i Galvanija i Volte sa druge strane, Tesla je na osnovu Helmholcove teorije akustikih rezonatora imodifikovanog modela etra Lorda Kelvina, uspeo da izgradi svoju originalnu koncepciju sveta koja je ueksperimentima davala zapanjujue rezultate. Njegov glavni aksiom bio je da celokuna energija jednogfizikog sistema potie iz spoljne sredine. Po njemu, ekscitacija, odnosno medjusobna komunikacijafizikih sistema zasniva se na zakonima rezonantnog vibriranja, t.j. na simultanom oscilovanju delova

sistema. Smatrao je da se koncept etra nikako ne moe izbei u fizici, jer se materija i prostor ne moguapsolutno razdvojiti. Elektricitet je za Teslu bio fluidna supstancija obdarena moi percepcije i sveu. U

matematici bio je pobornik realistikih gledita, po kojima postoji identitet matematikih i fizikih objekata,odnosno postvarenost matematike. U nainu postavljanja problema uzor mu je bio grki mehaniar Arhimed,koji je tvrdio da vreme treba izbaciti iz fizike kao suvian pojam. (Jo u devetnaestom veku nauniciHajnrih Hertz i D Alamber pokuali su da stvore teorijsku fiziku bez pojma sile, ali je taj pokuaj okonanneuspehom; ruski naunik N.A. Kozirev bio je u tome daleko bolji, ali ni njegova teorija nije dovedena dostepena mikro-eksperimenta, tj. laboratorijske primene. Substitucija sile principom delovanja samog vremenau fizici je i dalje nereen problem.)

Teslina eksperimentalna tehnika sastojala se iskljuivo u otkrivanju dubinskih zajednikih karakteristika

fizikih sistema koje treba uvesti u rezonanciju. Primer za to je njegov kompleksni elektromagnetski oscilator- Kula Vordenklif, (izgradjena na Long Ajlendu kod Nju Jorka 1901-5), kojom je mogao da uspostavizajedniko vibriranje jonosfere i planete Zemlje. I u matematici i u fizici Tesla je bio pristalica strogogdeterminizma. Iz njegovog realistikog shvatanja matematike proistie da se fiziki proces moe ne samomatematiki opisati, nego u potpunosti izraziti i kontrolisati. Kontrola procesa po Tesli vri se predvidjanjem,a tano predvidjanje omoguava tempirano upravljanje, t.j. svesno izazivanje buduih dogadjaja. Ova njegova


8/28

teorijska pozicija sasvim je suprotna teoriji relativiteta, po kojoj je objektivna spoznaja nemogua, ve sestvarno stanje mora pretpostaviti na osnovu matematikog opisa.

Razlike Tesle i Ajntajna u stavovima o fizikoj realnosti su fundamentalne:1. za Ajntajna je svet akauzalan i relativan, a za Teslu strogo kauzalan i determinisan;

2. za Ajntajna, ljudsko iskustvo je sasvim nepouzdano i ne odgovara fizikoj realnosti, a za Teslu fizikarealnost je univerzalna i proima sve nivoe kosmike egzistencije, t.j. spoznaja istine ne moe se izbei nina koji nain;

3. za Ajntajna svet je dualan, sastoji se iz ljudskog privida i objektivne kosmike stvarnosti, a matematikaje ist gnoseoloki intrument kojim se ljudska empirija privodi fizikoj realnosti; za Teslu, svet jejedinstven i materija koja proistie iz duhovnosti jeste emanacija vremena i prostora;

4. za Ajntajna etar ne postoji kao stvarni entitet, ve je to plod pogrenih miljenja kroz istoriju nauke; zaTeslu etar je jedinstveno polje neizdiferenciranog vremena, prostora i energije i rezonantnim procesima uetru nastaje materija;

5. za Ajntajna sila je svojstvo prostora koje se ispoljava njegovom zakrivljenou, za Teslu sila je nizmatematikih operacija koje imaju realno dejstvo koje se manifestuje stanjima fizikog sveta; za Teslu

matematika ima prirodu sile, dok za veinu drugih naunika, kao i za Ajntajna, obrnuto, tj. sila imamatematiki karakter;

6. za Ajntajna vreme je samo poredak dogadjaja, ne postoji kao fiziki entitet, ve se utvrdjuje merenjemod sistema do sistema; za Teslu vreme je realni algoritam hipostazirane matematike koja zakonomrezonancije komponuje fizike sisteme iz etra i ponovo ih dekomponuje u etar.

7. Za Antajna je najvea brzina u vakumu brzina svetlosti od 300.000 km/sec, za Teslu brzinaelektromagnetskih talasa nije ograniena; njegova merenja i eksperimenti pokazuju da je u principumogu trenutni prenos talasa i energije na bilo koju distancu, a da brzina mehanikih i elektrinih talasakroz Zemlju uveliko prevazilazi Ajntajnovu brzinu svetlosti u vakuumu.

U razgovorima sa prijateljima Tesla je esto pobijao mnoge Ajntajnove tvrdnje, najee onu ozakrivljenosti prostora. Smatrao je da je time povredjen zakon akcije i reakcije: Ako se u prisustvu velikihgravitacionih masa prostor zakrivljuje, usled sile akcije, onda bi reakcija samog prostora morala biti takva dase on ispravlja.

Ajntajn je bio ovek iste teorije a Tesla prevashodno eksperimentator. Nije poznato da su se sreli irazgovarali. Ipak, Ajntajn je Tesli estitao njegov 75. rodjendan, istiui kao glavnu njegovu zaslugu u naucipolifazni sistem generatora i motora naizmenine struje, to su po svemu sudei Teslina manje znaajnaotkria.

TESLINA IDEJA NOVOG SVETSKOG PORETKA IZ 1900 GODINE

Nema sumnje da je Teslu proimalo snano oseanje jedinstva prirode i kosmikog reda.

Osnove svog "Svetskog sistema", objavljenog 1900 godine, on je saeo u dvanaest taaka koje sve odredapogaaju sutinski smisao tehnike i tehnoloke mree dananjih svetskih telekomunikacija. Ovaj sistemujedno je i tehnoloka osnova za uspostavljanje globalnog informatikog drutva ija tendencija svetskogujedinjenja ve uveliko iskazuje svoje posledice u reorganizovanju ivota naroda izazvanog ukidanjemklasinog dravnog suvereniteta.

"Svetski sistem" Tesla zasniva na sopstvenim pronalascima kao to su: Teslintransformator, t.j. aparat zastvaranje elektrinih vibracija specijalnih karakteristika; Uveliavajuipredajnik, odnosno transformatornaroito podeen da ekscitira planetu Zemlju (za transfer elektriciteta ovaj instrument ima isti znaaj kaoteleskop u astronomiji); pomou ovog izuma Tesla je ostvario elektrina kretanja jaa od onih to ga imajumunje i proizveo struju takve snage da do belog usijanja jakom svetlou osvetli vie od dve stotine sijalicarasporeenih po zemljitu u okolini laboratorije; Teslinbeinisistem koji obuhvata izvestan broj


9/28

usavrenih aparata i danas je jedini poznat nain za ekonominu transmisiju elektrine energije narazdaljinu, a bez posredstva ica; aparatzaindividualizacijusignala koji je u poreenju s primitivnimusaglaavanjem signala, (ovaj metod je na alost jo uvek u upotrebi), isto to i veoma bogat jezik stavljennaporedo sa neartikulisanim izraavanjem; zahvaljujui tom aparatu mogu se transmitovati potpuno tajnisignali ili poruke, i to kako u aktivnom, tako i u pasivnom vidu, to jest, oni ne ometaju druge signale iliporuke, niti ovi mogu njih omesti; svaka poruka je jedinstvena i ima nezamenljiv identitet; praktinoneogranien broj stanica i instrumenata moe da dejstvuje na samo jednoj ili dve frekvencije, a da ne nastupini najmanje uzajamno ometanje; stacionarniZemljinitalasi (popularno objanjeno, ovo izvanredno otkrieznai da Zemlja reaguje na elektrine vibracije odreene frekvencije, isto kao to zvuna viljuka hvata

specifine zvune talase; ove posebne elektrine vibracije koje su u stanju da snano ekscitiraju Zemlju moguse koristiti na bezbroj naina, a pre svega za promenu svetskog energetskog sistema koji je veoma nesavren ini izdaleka ne iscrpljuje naune i prirodne mogunosti).

Ciljeve "Svetskog sistema" Tesla formulie na takav nain da je jasno da on smatra da uspostavljanje gustekomunikacione mree svih oblika i nivoa treba da poslui humanizaciji nauke i tehnologije. U tome je on napoetku dvadesetog bio vizionar dvadeset prvog veka, jer prava metafizika problematika u teorijsku fizikuprodire tek sada sa kosmogonijskim pitanjima o poreklu sveta i ontolokoj prirodi vremena i prostora.Dakle, Tesla se jo davne 1900. Godine zalagao za:

1) Uspostavljanje veze meu postojeim telegrafskim stanicama ili centrima irom sveta; (ostvareno)2) Organizovanje tajne dravne telegrafske slube iji rad nije moguno ometati; (nije ostvareno, koliko sezna, jer nisu primenjeni Teslini patenti za radio prenos, nego Markonijevi koji za svako simultano emitovanjezahtevaju posebnu frekvenciju)3) Uspostavljanje veze meu postojeim telefonskim centrima, odnosno stanicama na Zemlji; (ostvareno)4) Univerzalna distribucija optih novinskih vesti putem telegrafa ili telefona; (ostvareno)5) Osnivanje slube na principima "Svetskog sistema" za dostavljanje obavetenja iskljuivo u privatne svrhe;(ostvareno internacionalnom kompjuterskom mreom, tj. Internetom )6) Uspostavljanje meuveza svih telegrafskih aparata na svetu; (davno ostvareno)7) Osnivanje slube za distribuciju muzike pomou ovog sistema; (ostvareno)8) Univerzalno registrovanje vremena jeftinim asovnicima koji sa astronomskom preciznou oznaavajusekunde, a da pri tom ne iziskuju nikakvo staranje; (ostvareno)9) Prenoenje irom sveta znakova, slova, zvunih signala itd., bilo da su kucani na maini ili rukomispisivani; (ostvareno - precizan opis telefaksa)10) Osnivanje svetske slube za potrebe trgovake mornarice koja navigatorima svih brodova omoguuje dabesprekorno pilotiraju bez kompasa, da tano odreuju lokaciju, as i brzinu, da izbegavaju sudare ikatastrofe itd.; (ostvareno)11) Uvoenje svetskog sistema tampanja na kopnu i moru; (ostvareno)12) Reprodukovanje fotografija i svih vrsta crtea ili pisanih tekstova koji bi se otpremali irom sveta;(ostvareno)

Mada je razvoj moderne nauke i tehnologije itekako dao za pravo Teslinim vizionarskim ciljevima, nije se sa

njima poklopio u fundamentalnoj koncepciji: naime, Tesla je ovo sve hteo da ostvari prenoenjem signalakroz planetu Zemlju, a ne koristei njenu orbitu. Iz istih razloga iz kojih je bio protivnik korienja nuklearneenergije, opasnog usled ljudskog nepoznavanja prave strukture materije, Tesla je smatrao da je svakonaruavanje kosmikog prostora, odnosno Zemljinog magnetnog polja, povreda harmonije prirodnih zakona.Ovo proistie iz negativnog dejstva ljudske slobodne volje, koje biva destruktivno, ukoliko izostane etikakomponenta nauke oliena u dobroti koju donosi samo vie saznjanje i svesnoj selekciji ispravnih namera.oveanstvo, koje ivi na Zemlji, smatrao je on, mora da otkrije sve oblike prirodne simbioze sa planetom,inae je u opasnosti da uniti svoje jedino kosmiko vozilo.

Najzad, jo u svojoj mladosti, Tesla je imao velike probleme s profesorima i kolegama, inenjerima, koji nisushvatali da svaka kreativnost, onome koji ne zna njenu tajnu, mora u poetku izgledati kao greka. Posebno

strunjaku, jer je njegovo uverenje da zna jae nego u drugih, pa mu je i propusna mo za novitete smanjena.

Da bi dokazao kako njegova naizmenina struja na odreenim frekvencijama nije opasna po ivot, Teslajavno sam sebe ukljuuje kao otpornik u kolo visokofrekventne naizmenine struje i postie fantastianefekat: vri elektrino pranjenje sopstvenog tela, u mraku, tako da mu itavo telo svetli, izgledajui kao dagori, obliveno jezicima sablasnog plaviastog plamena.


10/28

Godine 1892 . u Londonu je odrao uvena predavanja pred Britanskim Kraljevskim naunim drutvom.Pored gore pomenutog eksperimenta, izveo je i mnoge druge, kao to je paljenje lampe beinim prenosomenergije. Zapravo, jednostavno je stavio vakumsku neonsku cev u polje svog transformatora i ona jezasvetlela..Tim izvanrednim predavanjima na temu "Svetlost i drugi visokofrekventni fenomeni" Tesla je u Engleskojstekao veliki ugled i mnoge prijatelje u naunom svetu kao to su pomenuti ser Vilijam Kruks, ser OliverLod i lord Kelvin.

Po povratku u SAD, 1893., on se pomno posveuje problemima radio-tehnike, teledirigovanja i beinogprenosa energije na velike daljine bez gubitaka. U Koloradu Springsu uspeno eksperimentie sa Zemljinimstacionarnim elektromagnetskim talasima i beinim prenosom. I ako je dnevnik rada iz tog perioda sauvan ipublikovan, prave naune rezultate zadrao je za sebe. Ali to to je tamo postigao, ohrabrilo ga je da obeasvetski sistem za beini prenos sile i inteligencije. Ova planetarna transmisija informacija i energije trebalo

je da se zasniva na primeni takvih znaajnih pronalazaka i otkria kao to je Teslin rezonantni transformatorbez gvozdenog jezgra, i Uveliavajui predajnik od koga je naunik posebno mnogo oekivao. Bio je tosvojevrstan transformator naroito podeen da ekscitira planetu Zemlju. Pomou njega on je jo u Koloraduostvario elektrina pranjenja jaeg intenzitetaa od atmosferskih munja i proizveo struju takve snage da dobelog usijanja jakom svetlou osvetli vie od dve stotine sijalica rasporeenih po tlu miljama okolaboratorije. Za Teslu je to bio neoboriv dokaz ispravnosti njegove koncepcije beinog prenosa energije, tj.

dejstva na daljinu.

Nakon eksperimenta u Koloradu, krajem 1900. godine, on se vraa u Njujork i zapoinje pripreme zaizgradnju prve stanice svog svetskog sistema za beini prenos energije, Kule Vordenklif (WardencliffeTower), koju s velikim uspehom testira tri godine kasnije..

Tehnike karakteristike Tesline emisione stanice danas su nepoznate i ne moe se tano rei ta je bila njenaprava namena.

Posle neobine noi 15. Jula 1903.g u kojoj je svojim izumima zapalio ne samo nebo nad Njujorkom ve inad nepreglednim prostranstvom Atlanskog okeana, Tesla 1905.g. iznenada naputa svoju laboratoriju, bez

jasnog razloga, ostavljajui unutra sve netaknuto. Koliko se zna, nikada vie nije kroio u Vardenklif, nikadaga nije ni obiao, nikada ak nije ni proao kroz taj kraj. I to je najudnije, nije odatle poneo ba nita,nijedan proraun, nijednu skicu ili dokument, ni najmanju hartiju. Ali u poslednje vreme pojavile su sesumnje da je Tesla bio taj koji je 1908 godine izazvao snanu i po osobinama veoma udnu eksploziju uTunguziji. Ova je eksplozija pripisana meteoritu, ali nikada nije od njega nadjeno ni jedno parence. Istina jeda je u to vreme kula Vordenklif jo uvek bila tehniki ispravna i da je Tesla aljui energetske talase krozZemlju bio u stanju da akumulira i odjednom isprazni ogromnu koliinu energije na bilo kom mestu naplaneti. Uostalom, to je bilo u potpunom skladu sa njegovim dugogodinjim radom i prouavanjem Zemljinihosobina kao sredine za propagaciju energetskih talasa.

TEORIJAKOJANEDOSTAJE

Iako nije ostavio svoju fizikalnu teoriju, Tesla je svojim brojnim eksperimentima postavio osnovu nove,rezonatne elektromagnetike. Smatrao je da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum, a da je materijakompleks elektromagnetnih oscilacija organizovanih po matematikom algoritmu. Verovao je da je zakonrezonancije najoptiji prirodni zakon koji eliminie vreme i distancije i da se sve veze meu fenomenimauspostavljaju iskljuivo raznim vrstama prostih i sloenih rezonancija (vibracija fizikih sistema) ija jeosnova iskljuivo elektromagnetska. Najzad, umesto Njutnovih integrala, Lajbnicovih diferencijala iMaksvelove teorije polja, u svojim proraunima Tesla je koristio jednostavnu matematiku starogrkihmehaniara, pre svega Arhimeda, uspostavljajui tako mehanike analogije u elektromagnetici. Ne moe se

dovoljno podvui savremeni znaaj ovakvog naina razmiljanja koje nedvosmisleno ukazuje na neophodnostpotpune fizike interpretacije elementarnih matematikih pojmova, formula i sistema i povratak realistikimpogledima u matematici, zapravo mistinom matematikom pitagorejstvu.Po svemu sudei, prouavanje Tesle nije samo pitanje istorije fizike. U njegovom radu ne treba traitiprevashodno ideje tehnoloke moi, ve i korene smisla i vrednosti ljudskog stvaralatva i postojanja naukeuopte.


11/28

NAUNI PUT NIKOLE TESLE EKA DA BUDE SHVAEN I NASTAVLJEN

Sadraj podrobnog istraivanja Teslinog dela, obuhvatio bi sloenu i duboku problematiku vie oblasti.Gledano sa stanovita logike i epistemologije, neophodna je analiza Teslinih svedoanstava o nainu kojim jeotkrivao nove tehnike i naune principe, jer bi to moda otkrilo neki nov saznajni put. Tada bi se otvorio iproblem definisanja elemenata i formulisanja sintakse logike strukture miljenje Tesle kao izumitelja. Akobi smo i sve ovo uspeno okonali, tek onda bi smo se nali pred najveim zadatkom, razumevanjemmetapretpostavki Teslinog originalnog nauno istraivakog metoda i otvorenim teorijskim pitanjima

pronalazatva koje nije nita drugo do ljudska duevna i praktina egzekucija jo uvek nepoznatihkosmolokih naela, tj. veza ostvarena sa svetom ideja.

Mogao je da refleksnim dejstvom kognitivnih centara mozga na retinu (mrenjau oka), preusmerijednosmerne jonske struje, zapravo osnovne struje nervnih vlakana i neuralnih mrea, i na taj nain, voljnimobrtanjem smera nervnog impulsa od mozga ka mrenjai ukloni spoljni prizor i zameni ga svojompsiholokom slikom. (ovek obino svetlosne impulse dobija spolja, zatim oni odlaze do centra u mozgu gdese formira predstava.) Tesla je svoje impulse slao iznutra. Zvao je to umnom laboratorijom. I to je bio njegovglavni i osnovni metod eksperimentisanja.

Bio je u stanju, (to je bez pandana u istoriji fizike, pa i itave nauke), da matematike principe Platonovog

sveta ideja, transformie u geometrizirane predstave i da ih opredmeti u obliku radnih modela. To je bionjegov osnovni metod. U svom umu on bi "popravio", ili "podesio" aparat, da "radi". Kada bi ga kasnijenapravio od pravih ica i drugog materijala, on bi zaista radio i u laboratoriji. I nikada mu se, o tome samsvedoi, nije dogodilo da takva jedna zamisao ne odgovara prirodi, odnosno ne proradi kao fiziki prototip.

Njegova metoda je u poreenju sa drugim velikim vizionarima u nauci, sasvim izuzetna. Majkl Faradej je, naprimer, slino Ajntajnu, u trenutku naviranja ideja dobijao kinestetiki predoseaj, (pritisak i kretanje upredelu stomaka) pri emu je doivljavao neku vrstu psihikog stresa u trenutku naviranja ideja. Mendeljejev

je sanjao Periodni sistem elemenata i to ga je video u tri dimenzije i u vrlo ivim, gotovo vatrenim bojama,to je redovna karakteristika svih prekognitivnih snova. Ali je na hartiji nacrtao sliku iz sna u samo dvedimenzije. Hemiar Kekule sanjao je zmiju kako grize sebi rep i doao na ideju da benzolov prsten (cikliniugljovodonik) predstavi u tri dimenzije. Tako je zvanino nastala stereo hemija, u snu. Ali ovo se deavalovrlo retko, pojedinim ljudima i samo u odreenim trenucima. A Tesla je bio u tom psihikom stanju itavogsvog ivota, decenijama i decenijama, jer je uvebao da neprestano odrava odreenu duhovnu i kreativnupermeabilnost. Ovu mo stekao je posle one teke i udne bolesti koju je jedva preiveo u detinjstvu.Godinama posle uporno je praktikovao kontrolu svojih nervnih puteva i to ne samo u psiholokom smislu vei fiziolokom.

"Verujem u jednog Boga koji nije opisan u religijama" govorio je. To je u stvari filosofski Bog, Logos, Bogpitagorejski, Bog nebia, Bog ujedno i tvorac beskonanosti i tvorac apstraktnog, nematerijalnog ineprostornog kosmikog zakonodavstva.

Tesla je bio ovek ija osnovna filozofska logika i aksiomatika miljenja uopte ne pripada savremenojepohi. Kao misaono bie Tesla se moe datirati pre pojave Sokrata, u muzej Grke kosmoloke filozofije.Nije sluajno to je on roen na Balkanu gde je itava Antika civiizacija i nastala neto malo junije, takoena Balkanu. Re je o istom geomagnetskom informatikom polju, odnosno algoritmu zajednikom zaevoluciju neuralnih struktura Pitagore, Platona, Zenona i Tesle.

Razumevanje Tesline fizike zahteva potpuno drugaije shvatanje matematike, u sutini jedno mistikoshvatanje matematike pitagorejskog tipa. Pitagora je smatrao da su brojevi stvarni, da brojevi i stvari imajubiunivoknu korespodenciju simetrijskog tipa, odnosno da se mogu poistovetiti. Iz toga sledi ideja opostojanju generike matematike, one iz koje neposredno proistiu i materija i njena promena. I manje paljiv

istraiva odmah e uoiti da u Teslinim radovima nema infinitezimala. Za Maksvela, tvorca teorijskeelektromagnetike, Tesla je sa razumevanjem govorio da je pesnik i da su njegove elegantne diferencijalnejednaine - poezija. Ali, u Teslinoj biblioteci naiiemo na Maksvelova dela, jer je on svoje radove prvi putobjavio kada je Tesla imao dvadeset godina i dok je jo studirao u Gracu. Nema drugog razloga to ih Teslanije koristio sem onog najdubljeg i najozbiljnijeg: otkrio je jednostavniji i efikasniji metod i imao boljufiziku interpretaciju matematikih pojmova kojima je predviao tok i ishod eksperimenata. A oigledno da


12/28

je on bio ovek takve snage i dubine da je bio u stanju da se odvoji od svih autoriteta i od savremene nauke.Nije sluajno da nije diplomirao. To je takoe jedan znak duhovne nezavisnosti, a ne lenjosti ili bunta, kakobi se moglo u prvi mah pomisliti.

Njegov nain rada ga je mogao odvesti u sasvim drugom pravcu. U pravcu duevnog poremeaja. Ali nije.Znai uspeo je da uspostavi kontrolu nad prirodom psihikih slika, i drugih svesnih i podsvesnih sadrajasvesti - to je osnova kreativnosti. Onog trenutka kada je uspeo da savlada efekte impulsa koji su dolazilispolja, uspeo je da niz naoko sluajnih psihikih promena podvrgne voljom kontrolisanoj percepciji ianalizira ih. On je uspeo jednom strahovitom linom vebom da se uzdigne do nivoa oveka koji nije vie

zavisio od impulsa spoljnog sveta, nego pre svega od svojih unutranjih psihikih sadraja. A sutina njegovegenijalnosti bila je u tome to ti osveeni sadraji koje su spoljna polja proizvodila u njegovoj podsvesti nisubili nita drugo do slike kosmolokih principa, odnosno sami prirodni zakoni. To ga je tako jasno razlikovalood drugih ljudi.

O svom indukcionom motoru iji rotor poinje da se okree pod uticajem promene spoljnjeg polja, rekao je:"Ja sad znam kako radi kosmos". Odatle proistie i njegova teorija o ljudima kao automatima kosmikih sila.Dodamo li tome Teslin aksiom da sva energija jednog sistema dolazi iz spoljnje sredine, dobiemo razlognjegovog uverenja da itav kosmos iskljuivo radi na principima vibracije i rezonancije. Najzad, akodefinitivno prihvatimo to da sva energija jednog sistema nastaje spoljnom indukcijom, tj. dejstvom na daljinu,onda je lako obrazovati Teslin kosmoloki model kao niz koncentrinih obrtnih magnetnih polja. Pogledajmo

je li tako! Okree se Galaksija, okree se Sunev sistem oko centra Galaksije, okree se Zemlja oko Sunca,molekuli, atomi i elektroni... Sve to nije nita drugo nego niz obrtnih magnetnih polja i moe da se predstavi

jednim jedinstvenim zakonom, istim onim koji pokree i sam Teslin indukcioni motor .

Setimo se da je Tesla, (poput Mocarta koji je u bljeteem vazduhu pred sobom vidjao partiture svojih dela isamo ih zapisivao), bio u stanju da zamisli svoj model u najboljem obliku tako da je mnoge od njegovihpatenata nemogue dalje usavravati. Imao je uroeni dar uoptavanja, odnosno dar redukcije na generalnizakon, a taj gnosoloki princip u nauci je najvaniji. Uvek se komplikovani entiteti nieg reda, svode na

jednostavnije entitete vieg reda.

Otvoreno je pitanje Teslinog pravog shvatanja prostora i vremena. Sa sigurnou se moe rei da se Tesla ueksperimetima emitovanja niskofrekventnih elektromagnetskih talasa kroz Zemlju nije susretao saproblemima koje u tumaenju odnosa sile i prostora ima, na primer, Opta teorija relativnosti. Ova teorija imaposebne tekoe sa fizikim tumaenjem diferencijalnih jednaina kojima opisuje karakteristike prostorazakrivljenog razliitim intenzitetima gravitacione sile. Intezitet gravitacije po ovoj teoriji moe toliko daporaste da poinje da deluje i na samo vreme, vraajui dogaaje unazad i naruavajui kauzalitet. Nijeodgovoreno ni na pitanje da li je za eksperimentisanje fizikim prostorom neophodno zamisliti da on ima vieod jedne dimenzije. Posebno je teko logiki usaglasiti shvatanje da su i prostor i vreme u isti mahbeskonani. Ako bi to bila istina, onda bi ili morali da se uvedu pojmovi bar dve beskonanosti razliitogakvaliteta, ili da se koegzistencija dveju ili vie beskonanosti proglasi logiki neodrivom, ili, naravno, da seusvoji da izmedju prostora i vremena nema ama ba nikakve razlike, tj. da su oni podudarni, to je najmanje

verovatno.Sluei se matematikom onoliko jednostavnom koliko se ui u osnovnoj koli, Tesla je izvodio svojezapanjujue eksperimente, smejui se komplikovanim teorijskim radovima uenih kolega, koji su jedvauspevali da natimuju matematiki opis po nekogi fizikog dogaaja.

Poznato je da je jo Njutn u delu Principia Matematica i prostor i vreme smatrao jednakovrsno beskonanimi na taj nain uinio osnovnu logiku greku preklapanja sadraja pojmova, ali mu to niko nije zamerio jerniko nije umeo bolje. Uz to ljudima je to izgledalo u skladu sa iskustvom.

Dekart, kada je konstruisao svoj koordinatni sistem, on je jednom te istom geometrijskom predstavom, tj.

pravom linijom, prikazao i prostor i vreme, kao da meu njima nema nikakve razlike. Da li je na to imaopravo? I apscisa i ordinata su prave neograniene linije, i u geometrijskom smislu radi se o jedinstvenojpredstavi. Sa druge strane, prostor i vreme su dve veoma razliite fizike pojave iju prirodu ne poznajemodovoljno. Ni ovo nikome naroito ne smeta. Najzad, apcisa i ordinata razdvojene su uglom koji nemadirektnu fiziku interpretaciju. Ali, ovako velikoduno geometrijski predstavljajui fizike pojave, moe sedesiti da potpuno iskljuimo kriterijum realnosti iz provere matematikih hipoteza.


13/28

Nema sumnje da je Tesla svojim fizikim eksperimentisanjem otkrio u nauci jo uvek nejasnu fundamentalnuvezu fizike i matematike i primenjivao je sa takvom lakoom i jasnovidnou, da je i laiku i strunjakupodjednako oigledno da je u pitanju precizno znanje. Ali ta su obine matematike cifre, deljenje ilimnoenje, poneki prirodni algoritam ili kvadratni koren, zaista znaili u Teslinim eksperimentalnimradovima, to je danas veoma teko otkriti. Fizikalno tumaenje matematikih pojmova, a naroito

jednoznano, na granici je onoga to nazivamo transcendentalna matematika, ili matematika mistika. Ipak,samo se po sebi razume da, ako se sva fizika realnost moe svesti na odnose elektromagnetskih polja, onda

je teorija koja najpogodnije izraava sutinu tih odnosa, izvesno - matematika. S druge strane, ako

elektromagnetske oscilacije korespondiraju sa mentalnim planom, to je Tesla otkrio u Kolorado Springsu ito se i danas neprestano eksperimentalno potvruje u neuronaukama, onda sledstveno tome i sam mentalniplan, budui da se podvrgava zakonu rezonancije, mora imati istu prirodu. Namee se zakljuak da su brojevisamo program organizacije elektromagnetskih polja u posebne psihe, tj. individualne duevne matrice.Teslina istraivanja kao da dokazuju istinitost Platonove teorije saznjanja u kojoj se tvrdi da je matematikaveza izmeu sveta ideja i sveta materijalnih fenomena. Jo preciznije: matematiki algoritmi (inherentnalogika matematike) su metodi inkarniranja ideja u fizike objekte. Najzad, kako sva stara mistina predanjaslono govore: materija je samo zgusnuta svetlost, a to je upravo Teslina sveproimajua kosmikasubstancija - luminoferozni etar.

VOJNIBRODKAOVREMEPLOV

Postoji pria, objavljena je o tome i knjiga, a snimljena su i dva filma, da je 1943. Godine, u oktobru,amerika mornarica izvela neobian eksperiment sa ciljem da naini nevidljivim jedan ratni brod. Navodno jetrebalo da brod pomou jakih magnetskih generatora emituje oko sebe snano polje koje bi skretalo svetlost,kao i emisije radarskog zraenja, i onemoguilo neprijatelju da tano locira i pogodi objekat. Bilo je to samo6 meseci posle Tesline smrti i nestanka znaajnih naunih dokumenata iz njegove sobe. Dogaaj se zbio umornarikom doku luke Filadelfija. Kada su generatori ukljueni na maksimum desilo se ono to niko nijeoekivcao. Niz snanih magnetniih polja promenio je lokalne prostorne i vremenske osobine i razara"Eldridge DE-173" je privremeno iezao, a onda se na nekoliko sekundi pojavio na drugom mestu, u jednojod najveih mornarikih baza u USA, u Norfolku, luci u jugoistonoj Virginiji, na obali Atlantika, oko 350km udaljenoj od Filadelfije. Posle vrlo kratkog vremena, brod se ponovo materijalizovao u luci iz koje jekrenuo, u Filadelfiji. Najudnije stvari zbile su se sa posadom. Polovina mornara zauvek je iezla. Neki supoludeli, a pojedinci su stekli osobinu da po volji iezavaju i ponovo se pojavljuju. Izvesni preiveli tvrdilisu da su "promenili svet" i da su se videli i razgovarali sa nezemaljskim biima. Samom iezavanju brodaprethodila je udna zelenkasta magla, koja je obavila trup kada su ukljuene jake elektromagnetne maine zaproizvodnju intenzivnih i fokusiranih elektromagnetskih polja.

U eksperimentu su uestvovala tri broda. Pomenuti razara je bio u sredini, a oplate druga dva broda sluilesu kao laserska ogledala. Radi se, u stvari, o otvorenim laserima kojima ne treba vakuum i iji se zraci mogutransportovati na bilo koju daljinu, i to kroz bilo koji prirodni medijum. Ovakve lasere Tesla je proizvodio usvojoj laboratoriji u Njujorku jo u 19. veku osvetljavajui prostoriju bez ikakvih lampi, iskljuivo

pobu

ivanjem vazduha da svetli.Vratimo se znaenju Teslinih eksperimenata u Kolorado Springsu 1899-1900. i pogledajmo ta su pravirezultati njegovog rada tamo. Eksperimentiui sa ekstra niskim i ekstra visokim frekvencijamaelektromagnetskih talasa, on je verovatno uspeo da odredi i frekvenciju i vrstu modulacije mentalnog planaivih ljudi, takodje i umrlih (sa ime se danas vre mnogobrojni ogledi, bez pravog uspeha jer nedostajeteorija, pa je predvidjanje esto neprecizno). Najverovatnije, on je, primenjujui vrlo visoke frekvencije uspeoda proizvede polja koja su odgovarala elektromagnetskoj kombinaciji diskarniranih dua i na taj nainosvojio tehniku vizualizacije takozvanog astralnog nivoa egzistencijebiolokih organizama. Ako u Teslinim belekama i ima izraunavanja koja se na ovo odnose, onasavremenom strunjaku izgledaju beznaajna, jer su isuvie jednostavna i prema tome su bez detaljnog

objanjenja neshvatljiva. Moe ih razumeti samo um koji isti predmet musli na isti nain.


14/28

TAJNAVATRENIHLOPTI

Tesla je uspevao da u laboratorijskim uslovima proizvodi sloene energetske strukture, koje je nazvaovatrene lopte. U prirodi je ovaj fenomen poznat kao kuglaste munje. Njih je, pored Tesle, prouavao iruski akademik Pjotr Leonidovi Kapica, ali nije mogao da ih kontrolisano proizvodi bez Teslinogrezonantnog transformatora. Danas, fiziari braa Korum, u Americi, sa izvesnim uspehom reprodukuju nekeod Teslinih ekspperimenata i uspevaju da dobiju, pri gaenju transformatora, vatrene lopte koje traju vrlokratko i iji je prenik svega oko tri milimetra. Prema podacima i injenicama koje su istorijski verifikovane,Tesla je pravio kuglaste munje veliine fudbalske lopte, drao ih u ruci, stavljao u kutije, zatvarao poklopce

i najzad vadio iz kutija. To su bile potpuno stabilne strukture, koje su trajale minutima. Dakle, Tesla je o tomeznao mnogo vie nego dananja nauka, tj. poznavao je tajnu fuzije hladne plazme u slobodnom prostoru. tamu je omoguilo da stvara ovakve sferine strukture? Bila je to ideja etarskog dijametra, tj. pretpostavka dasu materija i prostor u sutini nerazdvojivi, odnosno imaju zajedniku strukturnu jedinicu, a ono to ihzapravo razlikuje je vremenska koordinacija. Tesla je time uao u jednu oblast u koju niko pre njega nije uao- u inenjering vremena. Isticao je takodje da njegovi elektromagnetski talasi nisu hercijanski, tj. da jetalasna duina njegovog emitovanog talasa identina magnitudi distancije na koju se prenosi, odnosnoudaljenosti od emitera do prijemnika. Osim toga, u Teslinim eksperimentima nisu u rezonanciji bila samooscilatorna kola aparata koji uestvuju u prenosu, ve je ceo sistem takodje bio rezonantan sa prirodnimelektromagnetskim osobinama koridora kroz koji talasi prolaze. To znai da oscilator koji pone da emituje

jednostavno odsee etar u prostoru od emitera do cilja i tu stvara karakteristino stojee polje. Tako se isprvaformira nosei talas koji sam po sebi ne moe da prenosi energiju zato to ne osciluje. Na ovaj osnovni talasTesla bi ukljuivao niefrekventno polje, tj. proputao bi talase koji su predstavljali nie harmonikeosnovnog noseeg polja i to u odnosu 1:4. Na taj nain projektovao bi energiju na eljenu razdaljinu ipostizao bi snano i neprestano elektrino pranjenje u odredjenim zonama, stvarajui zid jonske plazme.Kroz ovaj energetski zid nije moglo da prodje nita, a da se ne dezintegrie u molekule ili atome.

TESLAKAOJASNOVIDAC

Sasvim je jasno da je Tesla morao imati uvid u ono to bismo danas u nedostatku boljih izraza mogli nazvatiparapsihologija. To kako je on dolazio do pronalazaka i kako je radio u svojoj umnoj laboratoriji, to je,svakako, bez pandana u istoriji nauke. I pored vie od 150.000 dokumenata koje danas uva Muzej NikoleTesle u Beogradu on iza sebe nije ostavio sistem svog naunog metoda, jer Tesla je bio jasnovidac. On jedolazio u odreena psihika stanja i to je bila njegova metoda, koja ustvari moe da se poredi samo saslinim stanjima u kojima se nalaze jogini ili sa onim o emu priaju sveci. Teslu danas retko ko posmatrakao filosofa i duhovnog oveka, a on je oduhovio fziku, oduhovio tehnologiju, oduhovio nauku. Najzad,itavim svojim ivotom i radom postavio je osnove posthrinske civilizacije Treeg milenijuma I poredsvega toga njegov uticaj na savremena kretanja u nauci je minimalan, ali e to morati da se ponovo vrednuje.Tek u budunosti dobiemo pravi odgovor na Teslinu paradigmu, jer je on isuvie ispred i iznad dananjihnaunih metoda.

Poznati hinduistiki uitelj Vivekananda, lan Ramakrinine misije, koji je bio poslan na Zapad da ispita

mogunost ujedinjenja svih svetskih religija, posetio je Teslu u njegovoj Njujorkoj laboratoriji 1996. godinei odmah poslao pismo svom indijskom kolegi Alasingu opisujui susret sa Teslom sa strahopotovanjem i

bezrezervnim divljenjem: Ovaj je ovek sasvim drugaiji od svih zapadnjaka (...) Pokazao mi je svojeeksperimente sa elektricitetom, koji je za njega ivo bie i sa kojim on razgovara i naredjuje mu (...) Radi se ovisoko spiritualnoj linosti. On besumnje poseduje duhovnost najviega nivoa i u stanju je da prizove svenae Bogove (...) U njegovim elektrinim vatrama raznih boja pojavili su se preda mnom gotovo svi naiBogovi: Vinu, iva...a osetio sam prisustvo i samog Brame. (Swami Vivekananda works, Epistles, -pisma-,Vivekananda Centrum, Washington, USA). Ljubaznou glavnog urednika Delfisa, Natalije Toots, saznaosam da se u Ramakrininoj misiji u Kalkuti, Indija, nalazi i veliki Teslin portret i to medju onima koji suduhovno doprineli ostvarivanju zadatka misije.

TESLINAVREMENSKAFIZIKA

Rezonancija je istovremenost i ako menjamo periode prekidanja strujnog kola menja se geometrijski rasporedmagnetskih polja, odnosno uspostavlja se kretanje rotora motora i generatora iskljuivo promenomvremenske komponente. Kretanje je asinhronicitet. Ovo oigledno pokazuje da je mogue postii promenubrzine rotora, a samim tim i njegove mase, promenom istog vremena, bez dodatnog impulsa, tj. bez


15/28

dodavanja sile. Nije li Teslino obrtno magnetno polje jo jedan dokaz vie u prilog tvrdnji akademika N.A.Kozireva da je Vreme ta jedinstvena i fundamentalna optekosmika sila?

Iz Kolorado Springsa Tesla pie u Njujork svom prijatelju Johansonu kako je u "krabotinama"visokofrekventnih elektromagnetnih pranjenja otkrio um i kako e uskoro on, Johanson, moi svoje pesmeda ita Homeru, dok e sam Tesla diskutovati o svojim pronalascima sa Arhimedom. Isto tako, u detaljnolmdnevniku istraivanja susreu se opisi elektromagnetskih zelenih magli koji potpuno odgovaraju opisu magle,to se pojavila prilikom nestajanja ratnog broda u Filadelfiji. Po povratku iz Kolorado Springsa Teslaizjavljuje u novinama kako je uspostavio vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Retko ko ga je tada uzeo

ozbiljno. No, ima indicija da je Tesla nastavio svoja istraivanja paralelnih svetova sam, u tiini, neobjavljujui rezultate. Po svemu sudei, izradio je aparat za podeavanje elektromagnetskih oscilacijasopstvenog mozga, tj. kontrolu svojih mentalnih aktivnosti i na taj nain uspeo da bez napora komunicira savremenski pomerenim realnostima.

Ova njegova otkria otvaraju jednu potpuno novu stanicu u savremenoj nauci, jer ukazuju na put ujedinjenjamaterijalnog i duhovnog u ljudskom saznanju (u prirodi su materijala i duh, naravno, ve ujedinjeni). On jeimao sposobnosti da razradi oba aspekta jedinstvene nauke: prouavao je s podjednakim uspehom fizikuosnovu psihe kao i psihiku osnovu fizike. Tako je doao do presudnih generalnih zakljuaka: da je svet

jedinstveni kontinualni svetlosni medijum i da je materija sastavljena od organizovanih delovaelektromagnetnog etra, to jest, od elektromagnetnih oscilacija, zatim, da je najoptiji prirodni zakon - zakon

rezonancije i da se sve veze meu fenomenima uspostavljaju iskljuivo raznim vrstama rezonanci ija jeosnova elektromagnetska. Samo se po sebi razume da, ako se sva fizika realnost moe svesti na odnoseelektromagnetnih polja, onda je izraz teorijske sutine tih odnosa - matematika. S druge strane, akoelektromagnetne oscilacije korespondiraju sa mentalnim planom koji je, prema tome, iste prirode, onda subrojevi - program organizacije elektromagnetnih polja u individualnu psihu. Teslina istraivanja su prvineporeciv i jasan korak u razjanjenju i primeni istinite Platonove doktrine u kojoj se kae da je matematikaveza izmeu sveta ideja i sveta materijalnih fenomena. Jo preciznije: matematiki algoritmi (inherentnalogika matematike) su metodi inkarniranja ideja u fizike objekte. Najzad, kako sva stara (a i nova) mistinapredanja slono govore: materija je samo zgusnuta svetlost.

Tesla je verovao da je sva vasiona iva i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmikim zakonima. Takoeje smatrao da ljudski mozak nema osobinu da pamti u onom smislu kako se to obino smatra, ve da jememorija samo reakcija ljudskih nerava na ponovljeni spoljanji stimulans. Jo vanije je naravno da neko sapreko hiljadu fundamentalnih naunih pronalazaka ne pripisuje invenciju u zaslugu sebi, nego eksplicitnoizjavljuje da vri ulogu sprovodnika nauke iz sveta ideja u svet ljudske prakse. Verovao je vrsto ureinkarnacije. Sama Teslina smrt bila je neka vrsta njegove line sveanosti i vie je liila na svesnopreseljenje due u drugi plan postojanja, nego na smrt nekog obinog slavnog oveka, zbunjenog i uplaenogpred samoosloboenjem. Na dva dana pred as diskarniranja, Tesla je prestao da radi i zatvorio se u hotelskusobu traei da ga niko ne ometa. Kada su direktor hotela i sobarica najzad uli, zatekli su ga elegatnoodevenog kako lei mrtav ruku prekrtenih na grudima, potpuno spreman za odlazak. Imao je dvostrukusahranu, hriansku i budistiku, tri dana nakon prve sahrane bio je i spaljen.

Lino duboko verujem da matematike i fizike istine, to jest, fenomeni geometrije i aritmetike i fenomenifizike moraju u sutini da koncidiraju, inei osnovu jedinstevene kosmologije na ijem smo pragu. Neki jezovu "Nova nauka", ali je, mislim, adekvatniji naziv "Jedinstvena nauka", jer temelj naeg Kosmosa ini

jedinstven fiziki kontinuum, koji je ista esencija, bez granica, i svi se paralelni svetovi, paralelni realnosti,povinuju njegovim zakonima.

Teslina elektromagnetna teorija bila je poetak ujedinjavanja duhovne supstance i materijalnog, fizikogsveta. On je toliko mnogo uinio praktino i lino, da nije stigao da nam ostavi kompletnu teoriju. Mogao je,moda, da nam ostavi religiju, ali to nije hteo, jer je znao da su Bogu u eri nauke neophodni svesni sledbenci.

Prouavanje Tesle nije samo nauno pitanje, u njegovom radu ne treba traiti prevashodno tehnolokareenja. Tesla je praktino ono to je Euklid teorijski, spona zapadne i istone civilizacije. Na njegovom radumoe da se zasnuje nova duhovnost oveka koji e shvatiti Vreme (koje je potpuno nematerijalno ipredstavlja samo dejstvo matematikih zakona) i prodreti u savrenije nivoe kosmikog postojanja. To je,prema mojim istraivanjima, prava poruka Teslinog rada i u tome je ujedno razlog zato je tek danas dolovreme za pravo razumevanje i upotrebu Tesline misije.


16/28

TAJANSTVENISTRANACMARKATVENA

est posetilac Tesline laboratorije u nonim asovima bio je i uveni pisac Samjuel Klemens, iji jepseudonim po kome je u knjievnosti ostao poznat, bio - Mark Tven. Tesla je sa njim bio toliko blizak da je igodinama posle Tvenove smrti redovno o njemu govorio kao o jo ivom prisnom prijatelju.

Pisac Tven umro je 1910. godine, a est godina posle toga objavljena je njegova udna novela "Tajanstvenistranac". U njoj se govori o Anelu koji silazi sa Neba u malo austrijsko selo, gde se susree sa grupom

deaka sa kojima se igra i pouava ih tajnama Sveta. Ako se malo austrijsko selo shvati kao Smiljan, a likAnela zameni Teslom, dobie se sjajno objanjenje veoma udne teorije ljudskih sudbina i kosmologijeizraene u tom kratkom delu koje primetno odudara od drugih Tvenovih pripovetki. Aneo govori o oseanjumoralnosti koje je izvor svih ljudskih nedaa, i nesrei prouzrokovanoj neshvatanjem kompjuterski preciznekombinatorike najsitnijih dogaaja, od kojih svaki odredjuje dalji niz karika u svojstvenom lancu narednihzbivanja.

Ljudska slobodna volja, prema njemu, je ista zabluda ula, sve je predodreeno i vodi predvidljivom ishodu.Prema tome, data ljudska individualna psihosomatska struktura ima ogranien broj moguih sudbina.Kombinacije sudbine su nizovi dogaaja, i ovek se moe prebacivati zi niza u niz voljom viih bia. Aneo,na primer, uini da osoba zatvori umesto da otvori prozor, kako je bilo predodreeno, i sudbina te osobekrene sasvim drugim smerom, aktivira se novi lanac zbivanja. Ovo se potpuno slae sa Teslinom idejom ooveku kao automatu kosmikih sila, i vrlo je ubedljivo pokazano jednostavnim dramaturkim sredstvimavelikog pisca. Najzad, pre nego to Aneo naputa svoje prijatelje, seoske deake, uvodi ih u poslednjukosmiku tajnu koja ih je uasnula, tajnu Nebia: "Sve je samo misao" kae on, "nita ne postoji", "i ja samsamo misao, usamljena misao koja luta praznim prostranstvima Svemira"...

TAJNAKULEWARDENCLIFF

Posetimo ponovo Teslinu laboratoriju u Kolorado Springsu. Naii emo na elektromagnetska polja vrlo niskefrekvencije i Teslu koji eksperimentie sa radom ljudskog mozga, na samome sebi. Prijatelju Johnsonu pie ointeligentnim svojstvima elektromagnetskih polja. Zainje se biofizika osnova neurologije.

Neposredno posle toga, 1901. godine poinje dizanje Svetske emisione stanice na Long Islandu. Radi se osloenom emiteru elektromagnetskih talasa u ijoj izgradnji Tesla primenjuje celokupno dotadanje znanje:teleautomatsku kontrolu, beini prenos, nehercijanske talase, originalnu teoriju etra i elektriciteta, dinamikuteoriju gravitacije (po kojoj svaki prirodni elemenat Mendeljejevog sistema ima svoju karakteristinugravitacionu konstantu, specifino G), kao i sopstvenu tehniku upravljanja brzinom proticanja vremena. Te1901. godine nastaje nova fizika.

Postavlja se pitanje kakva koncepcija sveta lei u osnovi izvoenja eksperimenata sa fokusiranimrezonantnim magnetnim i elektromagnetnim poljima. Vratimo se na as mistiku Dordu Leonardu i

njegovoj slici Kosmosa. Govorei o vibratu on isti

e da ima raznih naroda, rasa i plemena, ali nigde naplaneti ne mogu se nai ljudi koji ive lieni muzike i plesa.

Pre vie od 2500 godina Pitagora je rekao uenicima da je kamen zaleena muzika. Poznato svojstvo svakeestice u fizikom svemiru je njena zavisnost od visine tona i gornjih tonova njenih pojedinih frekvencija, toznai od njenog pevanja.

Ljudi stvaraju muziku, ali pre toga, ona stvara ljude. Dar sluanja otvara nam mogunost seanja naegnajdubljeg porekla. Muzika je izraz zvuka raznih struktura sveta i jasno ukazuje na ritmike osobine svihstvari. Vibrato nam pomae da ujedno istraimo sebe i svet iji smo deo. Ta pulsacija izvirua iz tona moeda nas dovede do neega to je najspontanije i najkreativnije u ljudskom ivotu.

Vibrato koji pobuuje unutarnje ljudske tonove moe biti i duboko erotian. Kod laganog stava Bahovogetvrtog Brandenburkog koncerta, svi drveni duvaki instrumenti jednog orkestra i ice ponu dapodrhtavaju i zajedno pulsiraju. Publika, kao da osea neko uenje da tako jedan intiman zvuk moe da seizvodi javno. Opasno senzualno svojstvo vibrata objanjava se injenicom da brzina vibracija od sedampulsacija u sekundi precizno odgovra stanju alfa-talasa mozga. A to je stanje izmeu buenja i spavanja kada


17/28

je odsutna uobiajena kontrola uma. Sanja, budei se, esto ima oseaj pristupanosti svih izvora memorije istvaranja. Poznata je vizija brojevnih funkcija, koju je matematiar Poenkare spazio pred samo utonue udubok san: matematike ideje igrale su se u oblaku pred njim, sudarajui se kao materijalne i kombinujui urezultat koji je dugo traio. Takoe, snaan i dugotrajan muziki vibrato, hvatajui ritam sa naim mozgom,stvara uslove za neku vrstu svesnog sanjarenja u kome se otkrivaju misterije i sve se veoma lako pamti.

Nain kako muzika dejstvuje isti je kao onaj na koji deluje svet stvari i dogaaja, jer je sve to vibracija.Brzina vibracija subatomskih estica su neverovatno visoke, a talasi u centru subatomskog nukleusa izgledaju

jo bri. Vibracije svih energija zraenja - radio talasa, toplote, svetla, rentgenskih zraka, itd. - mogu da se

svrstaju u red. Blektromagnetski spektar, tako posmatran, ima vie od osamdeset oktava, a vidljivo svetlo jesamo jedan opseg tog reda. Kao i u muzici, elektromagnetski talasi imaju svoje vlastite harmonine gornjetonove, a postoje i izvesne slinosti koje se pojavljuju meu intervalima oktava. Zakoni muzike harmonijeprimenjeni na elektromagnetiku daju izvanredne rezultate. Upravo zato je Nikola Tesla koristio Helmholcoveradove o zvuku za svoje elektrine rezonatore.

Johan Kepler, astronom iz sedamnaestog veka, verovao je da je svaka planeta sunevog sistema iva i da je nasvakoj od njih nastanjen njen aneo uvar koji uje njemu muziku. Planete, na putanjama oko Sunca, sviraju:Merkur, koji ima najveu brzinu, peva pitavu ulaznu i silaznu skalu pikolo flaute. Jupiter, najsporiji,proizvodi dubokum snanu tutnjavu. Venera menja ton od dura do mol est, a Zemlja svira divni drugi mol.Poseban aranman zvukova, to ga mi nazivamo muzikom, izraz je odnosa stvari, tj. njihove slinosti i

razliitosti, to je i nain kako stari rastu i trule, propadaju, kao i nain kako iz dekomponovanih sistemaizrastaju novi, mladi sistemi. Duboka struktura muzike ista je kao i struktura svega ostalog.

Holandski naunik Kristijan Hajgens primetio je 1665. godine da klatna dva asovnika postavljena na zidujedan pored drugog zadobijaju istu periodu klaenja, tj. klate se u preciznom ritmu. To je zapravo univerzalanfenomen. Kada dva ili vie oscilatora pulsiraju u istom polju, uz malu vremensku razliku, oni se spontanouklope tako da ponu pulsirati tano u isto vreme. Oni se ponaaju prema zakonu ekonominosti i naeluminimuma energije jer je svakom klatanu ponaosob kod zajednikog pulsiranja potrebno manje energije negokod aritminog ili suprotnog. To usaglaavanje svuda je prisutno ali ga retko primeujemo. Moglo bi se akrei da su sve ive stvari oscilatori, tj. pulsiraju i menjaju se ritmiki. I najjednostavniji jednoelijskiorganizam oscilira u velikom broju harmonino sloenih frekvencija, na subatomskom, atomskom,molekularnom, subelijskom i elijskom nivou. U komplikovanom organizmu kao to je ljudski, raun tihfrekvencija je veoma sloen. Nai unutranji ritmovi vrsto su meusobno povezani, ali nita manje, povezanii sa spoljnim svetom. Ljudska fizika i mentalna stanja menjaju se sa ritmom sezonskih kretanja Zemlje iSunca, sa plimom i osekom, sa dnevno-nonim ciklusom kao i u kosmikim ritmovima koji dananja naukanije jo odredila i uglavnom ne uzima u obzir. Kada se faze tih ritmova poremete, javlja se oseajnelagodnosti to je predznak oboljenja.

Dve galaksije mogu da prou jedna kroz drugu kao dva oblaka dima, jer su zvezde u galaksiji meusobnoudaljene distancama jednakim milionitim umnocima njihovih dijametara, tj. vrlo su retke. Kolizija je maloverovatna.

Naem solarnom sistemu potrebno je 10 biliona sekundi (240 miliona godina) da opie krug oko galaksijemlenog puta. Talasi u centru toma vibriraju 10 na dvadeserdrugi stepen puta u sekundi. Ceo atom na sobnojtemperaturi vibrira znatno sporije, oko 10 na etrnaesti stepen puta u sekundi, dok molekuli pulsiraju na oko10 na deveti stepen ciklusa u sekundi. ive elije na direktnu stimulaciju reaguju sa oko 1000 ciklusa usekundi a svoje interne cikluse podeavaju prema danu od 24 asa (rotaciji Zemlje), lunarnom kalendaru iSunevoj godini.

Komplikovana grupa elija zvana mozak ima razne oblike ciklusa i varira od oko 40 ciklusa u sekundi (kodaktivne koncentracije) do manje od 1 ciklusa u sekundi kod dubokog sna. Ritmiki talasi mozga lako seprebacuju iz jednog ciklusa u drugi.

Talasi vidljivog svetla pulsiraju izmeu 390 triliona i 780 triliona u sekundi, to ini tano jednu oktavu,jedno dupliranje frekvencije. Ljudsko oko moe da reaguje i na samo jedan kvant svetla i sa svega tri vrsteretinalniih elija razlikuje oko 10 miliona boja.


18/28

Ljudsko telo generie svoje vlastito elektromagnetsko polje i na nas, veoma mnogo, na poznate i nepoznatenaine, utiu elektromagnetska polja sredine u kojoj se nalazimo.Nauka tek treba da naini prve vee korake u pravcu ovog izuavanja..

Nae fiziko telo manitestacija je naeg unutranjeg pulsa koji je ujedno i na identitet, naa pozicija uKosmosu.

Takozvano mistino astralno telo ima u sutini elektromagnetsku materijalnu osnovu. Ceo ivot neke jedinkeima odreenu ritmiku emu koja preivljava fiziku smrt i predstavlja vantelesno iskustvo due koja se

ponovo reinkarnira.

Postoji pretpostavka da se za telepatske prenose slike i misli koriste umanovi talasi (to su talasi kojirezoniraju sa 7,8 treptaja u sekundi i ine polje stojeih talasa u kanalu izmeu zemljine jonosfere i njenepovrine; oni su takorei na prirodni elektromagnetski omota, najbolje ih oseamo na morskoj obali ili uumi, budui da more i uma apsorbuju druge, esto tetne frekvencije).

Deava se da mozak koji pulsira na bliskoj frenkvenciji ue u stanje rezonancije i tako biva mogue vienjena daljinu. To je kontakt rezonancijom, a ne radijacijom, i kako su talasi veoma velike talasne duine (oko38000 km) prenos je gotovo trenutan. S obzirom na ekstremno nisku frekvenciju ovi se talasti ne mogublokirati obinim elektronskim zaklonom, ledom itd. U stvari, vrlo esto mi ulazimo u fazu sa njima,

meutim, problem je to talasi koji tako nisko vibriraju mogu da prenose vrlo malo informacija u nekomodreenom vremenu, tako da esto ne moemo dobiti jasnu sliku i dati potpun opis predmeta koje vidimo.Ovo se moe ipak reiti tako da prijemnik bude u rezonanciji na nain nieg harmonika tj. na odgovarajuoj

jo nioj frekvenciji, da bi se u referentnom ljudskom vremenu potrebnom za formiranje modanog engramamogla oitati informacija. U stvari radi se o tehnikom skraivanju vremena telepatskog prijema.

Moderni holistiki pristup objanjavanju Univerzuma ima zapravo mistinu tradiciju u svakoj velikoj religiji;Hinduizam, Islamizam, Budizam, Jevrejska vera, ili Hrianska sadri eksplicitno tvrenje da svaki deokosmosa u izvesnom smislu sadri celinu. Znalcu je suvino i napominjati da to ima duboke veze saholografijom gde svaki deo holograma moe celog da ga reprodukuje. tavie, smatra se da je svaka estica usvemiru toplija od apsolutne nule i neprestano proizvodi i odailje karakteristina polja svojih talasa, tako da

je mogue nainiti potpun hologram svemira u bilo kojoj njegovoj taki, uzimajui u obzir potencijubeskonanog niza zraka koji se presecaju. Formiranje ovog holograma, meutim, trajalo bi veno i stogamislim da ta koncepcija nije do kraja promiljena.

Hologram oveka nije nita drugo do fizika osnova savrenog ritma kosmosa. Dua ija je odlika svesnostpomerena je u fazi u odnosu na genski materijal. A svesna volja samo je jedan od univerzalnih instrumenatakosmike namernosti, onaj primordijalni. Pravi ovek na pravom mestu je taj ije su namere usaglaene sakosmikim ritmovima.Svesna namera ima veliku mo i na glavni izbor je u preuzimanju odgovornosti za ishod njenog uticaja.

Uopte uzev, treba stvoriti drugaiju sliku tela kao sklopa elegantnih eteri

nih polja udruenih u odnos ritma ipraznine, talasa i prostora.

Pokuajmo da sumiramo do sada iznete teze: sainjeni smo od talasa, a ne od materije zvane "vrsta"; sveono to nazivamo stvarima i dogaajima prvenstveno su segmentalni talozi relacija tih talasa; svako od nasima svoj svemirski jedinstven identitet koji je izraen odreenom funkcijom talasa od kojih se sastoji; svakood nas ima hologram koji sadrava univerzalnu informaciju o vremenu; namernost ili vektor identiteta jesteosnovni element u svemiru, veoma mona osobina subjekta, kojom on utie na sve mnogim i naizgledneobinim nainima i budui da smo hologram in potentia, znamo sve u svemu.

U svetlu iznetih optih postavki podsetimo se, pre ikakvog zakljuka, injenica o radu Nikole Tesle, injenica

koje se odnose na Toranj Vardenklif i Teslinu navodnu komunikaciju sa Marsom (ili moda vanzemaljskiminteligentnim biima).

Tajna Vordenklifa duboka je i o pravoj nameni Tornja nemogue je govoriti u Teslinom odsustvu. Meutim,mnoge tehnike injenice ukazuju da je Teslin objekat, podignut na Long Island-u (u to vreme omiljenomnjujorkom izletitu) praktino bio daleko ispred onoga o emu savremeni naunici samo mataju. Bio je to


19/28

uspeno testirani emiter kompleksa elektromagnetskih talasa, kojima je Tesla izazvao zemljotrese, mentalnepromene na ljudima i ivotinjama, palio atmosferu, uspostavljao neprobojne energetske barijere u jonosferi,kontrolisao vreme (rasprujui ili kondenzujui oblake odgovarajuim frekvencama), i najzad, primao tokneiscrpne energije iz etera po danas nepoznatim principima etarske tehnologije.

I pored svih navedenih dejstava Tornja Vardenklif koja je veliki majstor Tesla demonstrirao predmnogobrojnim svedocima (nikad ne objavljujui kompletne rezultate i ne otkrivajui svoje naune principe),njegov pravi razlog za izgradnju ovog gigantskog elektromagnetnog i mehanikog oscilatora bio je dubljiozbiljniji i znaajniji nego to se moe i pretpostaviti.

16. januara 1901. godine na prvoj strani New York Times-a pojavio se izvetaj profesora Pikeringa(Pickering) sa Harvardske Observatorije pod naslovom: "Bljeskovi svetlosti sa Marsa".

"Rano u decembru prole godine primili smo telegram sa Lowell observatorije u Arizoni da je primeen jaksnop svetla projektovan sa Marsa u trajanju od 70 minuta.

Lowell observatorija je specijalzovana za istraivanje Marsa, a posmatra koji je bio na dunosti je paljiv,poverljiv i iskusan ovek, tako da nema mesta nikakvoj sumnji u povodu toga to on tvrdi. Ove fakte odmahsmo telegrafisali u Evropu i po itavoj Americi.

Svetlost je dolazila sa veoma dobro poznate geografske take na Marsu na kojoj, koliko se u nauci zna, nemanita posebno. ta god da je bilo u pitanju, mi sada nemamo nikakvih sredstava na raspoloenju da to bilokako sipitujemo. Da li je to znak postojanja inteligencije tamo, ili ne, niko ne moe rei pouzdano. Za sada,ova je pojava potpuno neobjanjiva."

U vreme kada se ova vest pojavila, Tesla se nalazio u NJu Jorku. Upravo se bio vratio iz Colorado Springs-agde je itavu prethodnu godinu vrio epohalne i do danas nerazumljive eksperimente sa elektromagnetnimpoljima udnim rezonantniih svojstava. (Teslina laboratorija u Koloradu bila je tano na vrhu Pike's Peak.Koincidencija je da taj vrh Hopi Indijanci oboavaju kao spiritualni Pol Sveta).

Ohrabren moda onim to je primeeno sa Lovel observatorije u Arizoni, Tesla izjavljuje u novinama da je utoku istraivanja u Koloradu i sam izmenio signale sa Marsom. Tad on nagovetava da je ve konstruisaoprototip aparata pogodnog za meuplanetarnu komunikaciju i da e ga i dalje usavravati.

"(...) nikad neu zaboraviti prva oseanja koja sam iskusio kada sam shvatio da sam u kontaktu sa neim toe imati neprocenjive i nesagledive posledice za oveanstvo (...) to to sam primetio uplailo me je, kao da jebilo na delu neto misteriozno, da ne kaem natprirodno. Postepeno sam postao svestan toga da sam prvi kojiuje pozdrave jedne planete drugoj (...)" (Nikola Tesla, "Talking with Planets", Current Literature, March1901, p. 359).

Reakcija naune javnosti na Teslin kratki lanak bila je neuobiajeno otra i negativna. Prvi ga je demantovao

profesor Holden, direktor Lick observatorije u Kaliforniji. Gotovo ljutito, profesor Holden rekao je reporterusledee:

"Gospodin Nikola Tesla objavio je da je uveren da su izvesni poremeaji njegovh aparata - nita manje negoelektrini signali primljeni iz inteligentnog vanzemaljskog izvora. Naglaavajui da ne dolaze sa Sunca, Teslamisli da su signali planetarnog porekla, najverovatnije sa Marsa. To je besmisleno.

Pravilo razmiljanja je da se istrae svi mogui uzroci jednog novog fenomenan pre nego to se uvedu oninemogui. Svaki normalan eksperimentator rekao bi da je gotovo izvesno da je gospodin Tesla uinio grekui da pomenuti poremeaji dolaze od struja u atmosferi ili zemljinom tlu. Osim toga, kako neko moe sasigurnou tvrditi da te elektrine promene ne dolaze sa Sunca? Fizika Sunca je jo uvek nepoznata. U stvari,

nije jasno o emu Tesla uopte govori. Zar nema kometa koje su mogle da poslue kao objanjenje zaizazvane pravilne elektrine poremeaje? Zar instrumenti nisu mogli biti pobueni sazveem VelikogMedveda, Mlenim putem ili svetlom Zodijaka? Postoji, naravno, uvek ansa za nova otkria, ali jemogunost da se novi fenomeni objasne starim zakonima jo vea. I dok gospodin Tesla ne pokae svojeaparate drugim eksperimentatorima i ubedi ih kao samog sebe, do tada mirno moemo tvrditi da njegovisignali ne dolaze sa Marsa". (Colorado Springs Gazette, Mart 9, 1901, p. 4.col. 2.).


20/28

Smatrajui totalno neozbiljnom pretpostavku da je Tesla elektromagnetnim putem razgovarao sa ivimbiima vanzemaljskog porekla, uvaeni profesor Holden u svojoj kritici to i ne razmatra.

Radei sa ekstremno dugim elektromagnetskim talasima vrlo visoke frekvencije (to se sa vaeom teorijomnikako ne slae jer se porast frekvencije vezuje iskljuivo za smanjivanje talasne duine, ali Teslini talasi nisubili isti kao Hercovi i rasprostirali su se brzinom daleko veom od svetlosti). Pojam energije shvaen udananjem smislu Tesla nije koristio. Imao je sopstvenu elektromagnetsku teoriju, do danas neodgonetnutu iu njegovim su raunima elektromagnetski talasi imali ove osobine: oscilaciju (pod njom je Tesla

podrazumevao konfiguraciju prostora na kome sam talas kao takav egzistira), frekvenciju (kvocijentoscilacija, odnos dva homogena ili dva heterogena elektromagnetska polja) i vibraciju (sloen sistemfrekvencija u meusobnom harmonijskom odnosu). Tesla je otkrio ne samo zakonitost njihovog beinogprenosa kroz Zemlju i atmosferu bez ikakvih gubitaka, nego je isprobao i dokazao i njihovu izvanrednuprodornost kroz kosmika prostranstva. Postoji nepotvrena legenda da je on bio prvi koji je ka zvezdamaposlao periodine signale kodirane po aritmetikom algoritmu odreenih teorema geometrije kao to suTalesova i Pitagorina teorema i Arhimedova formula sume harmonijskoga niza (radi se o sabiranju reda1+1/2+1/4+1/8..., ija je suma broj dva, ali je broj lanova niza beskrajan, tako da njegovo realno sabiranjemora da traje veno. Problem je postavio jo filozof Zenon tvrdei da usled beskrajne deljivost

Documents

Metafizika i Kosmologija Nikole Tesle