Simo C. Ćirković

OGANJ I NADASrbija u I svetskom ratu 1914–1918

DERETA, 2014, Beograd

Svetski poredak pred I svetski rat: sudar netrpeljivih 7

SUTON IMPERIJE 21Srbija i Austrougarska pred izbijanje I svetskog rata: sadašnji svet kao prošli svet 23Atentat u Sarajevu: Gavrilo Princip i leto velikih previranja 41Julska kriza i baron Gizl 59

POZIVNICA ZA PAKAO 73Početak rata: „Bodrog“ i krvavi Balkan 75Bitke svih bitaka: Cer, Drina, Kolubara 91Bitka za Beograd 1915. i kolona majora Gavrilovića 111Albanska golgota 129

POVRATAK 143Vojska na Krfu: skeleti koji hodaju 145Kajmakčalan kao opsesija 157Solunska ofanziva: juriš u otadžbinu 167Tvorci vojnog prestiža 181

Od Krfa do Krsmanovića kuće 203

211

Prolog

Prvi deoPrvo poglavlje

Drugo poglavlje

Treće poglavlje

Drugi deoČetvrto poglavlje

Peto poglavljeŠesto poglavlje

Sedmo poglavlje

Treći deoOsmo poglavlje

Deveto poglavljeDeseto poglavlje

Jedanaesto poglavlje

Epilog

Indeks

Sadržaj

7

Po če tak dru ge de ce ni je 20. ve ka ni je sa mo na iz gled no sio tam nu sen ku su ro vog ra ta, ni je je čak ni na go veš ta vao. Evro pa se u tom ča su spo koj no raz me ta la no vim teh­nič kim do stig nu ći ma. Ni ko ni je ni pri me tio da je mi nu­lo go to vo sto ti nu go di na od do tad ne za be le že nog mi ra, gde su Krim ski rat (1853–1856) i fran cu sko­pru ski rat (1870–1871) tek in ci den ti u kri vu lji isto ri je. Čak i ja pan­sko­ru ski rat iz 1904–1905. pred sta vlja vi še nad mu dri va­nje ra to bor nih ad mi ra la, u ko jem Ja pan po sta je zna čaj na voj na si la. Že le zni ca je bi la ključ de ka dent nog den di zma: iz Pa ri za se br zo sti za lo u pri vlač ne de sti na ci je na ri vi je ri, a iz Ber li na i Be ča čo vek se mo gao za nekoliko sa ti već raz baš ka ri ti u ne koj ba nji. Či ni lo se da sta ra Evro pa uži­va u ras pu sno sti svo je ci vi li za ci je. Ko fe ri, še ši ri, mi ri sne dam ske to a le te, ne za o bi la zni sun co bra ni, mr ki pra ti o ci u raj tho zna ma i lo vač kim ge ro ci ma, te uvek okret ni po slu­ži te lji, či ni li su pri vlač nim ša re ni lo u Bad Iš lu, Ma ri jan skim La znja ma, na ma zna nim kao Ma ri jen bad. Mon te Kar lo je ma mio la ko pr ste ban ka re i nji ho ve na kin đu re ne pra ti lje. Au to mo bil je po sta jao sim bol luk su za, ma da ka ru ce još ni su gu bi le svoj šarm. Ni ko ni je vi deo stre lo vi to pri bli ža­va nje „ve li kog cr nog tor na da“. Mno ge na de ne sta le su po tom kao rat ni prah i pe peo.

Beč i Ber lin ima li su svo ja let nja ste ciš ta, ali je Pa riz ne go vao svoj na ro či ti stil. Ru ski dvor je bio op či njen sud bi nom ma log pre sto lo na sled ni ka Alek se ja Ro ma no­va (1904–1918), a ta mo je od jed nom po stao pre va žan je dan sveš te nik­mi stik, ta jan stve ni Ras pu ćin (1869–1916). Šen brun je, s dru ge stra ne, sva ki dan bio sve do­kom ku ra žne tvr do gla vo sti osta re log Fra nje Jo si fa (1830–1916) ka ko, uvek u isto vre me, ide u šet nju s

Svetski poredak pred I svetski rat: sudar netrpeljivih

Prolog

Do mi na ci ja in du stri je to po va i krup nog ka pi ta la: ma pa Evro pe u pred ve­čer je ve li kog rat nog su ko­ba. Ne mač ka tra ži pro­stor za po li tič ku i voj nu eks pan zi ju.

8

glu mi com Ka ta ri nom Šrat (1853–1940), svo jom du­go go diš njom pra ti ljom. Nji­hov od nos je bio sli ka ka­rak te ra sta rog su ve re na: o sve mu ti ho i bez pom pe. Na Bal kan, gde se 1908. spu sti la beč ka ru ka, gle da lo se kao na pre dvor je Ori­jen ta, gde još mno go to ga tre ba lo da se ure di. Anek­si jom Bo sne, Beč je, di plo­mat skim in že nje rin gom ba­

ro na Aloj za Eren ta la (1854–1912)1, ele gant no iz bio na gra ni cu Sr bi je, dr ža ve s te re tom me đu sob no ne sre đe nih od no sa. Još dok je u Be o gra du bio po sla nik Kon stan tin Dum ba (1856–1947), sva zbi va nja u srp skoj pre sto ni ci bi la su pred met oba veš taj nih ak tiv no sti. S tom pro mu­ćur nom po li ti kom na sta vi li su i Dum bi ni na sled ni ci bu­du ći da im je Be o grad bio tr nu u oku. Ofi cir ska li ga („Cr na ru ka“) oku plje na oko Dra gu ti na Di mi tri je vi ća Api sa sma tra na je je zgrom taj ne po li ti ke, jer su oni, po­sle pre vra ta 1903, obez be di li Ka ra đor đe vi ći ma pre sto. Po sle Afe re Ko la ko vić2, princ Đor đe (1887–1972) je od 27. mar ta 1909. bio sen ka od čo ve ka. Pre sto lo na sled nik je po stao Alek san dar (1888–1934), dru go ro đe ni sin kra­lja Pe tra Pr vog Ka ra đor đe vi ća (1844–1921). Hit no je do ve den iz Pe tro gra da, gde je bio u Pa žev skom kor pu su, uči liš tu ru ske eli te.

1 Alojz Lek sa fon Eren tal je ka ri je ru di plo ma te po čeo u Pa ri zu, po tom na sta vio u Sankt Pe ter bur gu i Bu ku reš tu. Mi ni star spolj nih po slo va Au stro­u gar ske mo nar hi je bio je pu nih šest go di na (1906–1912). Kao za go vor nik pro do ra na Bal kan spro veo je anek si ju Bo sne i Her ce go vi ne (1908). Po­sled njih go di na svog mi ni stro va nja po ku šao je pri vid no da ubla ži agre siv ni pro gram Bal ha u spla ca pre ma Sr bi ji, kao do tad nje gov ne spor ni pro pa ga tor.2 Pre sto lo na sled nik Đor đe Ka ra đor đe vić je u afek tu, 14. mar ta 1909, no­gom uda rio po slu ži te lja Ste va na Ko la ko vi ća ko ji je ubr zo pre mi nuo. Ko­la ko vić je, ina če, pa tio od teš kog ob li ka her ni je i mo žda bi mu ži vot bio spa sen da je na vre me ope ri san. Pod te re tom svog ne pro miš lje nog či na, princ Đor đe se po vu kao s me sta na sled ni ka pre sto la.

Ni je us peo da do kra ja bu de di plo ma ti čan i opre zan: car Fra nja Jo sif ustuk nuo je pred ja stre bo vi ma ra ta.

9

Ne ki su sprem ni da bra ne te zu da su Ka ra đor đe vi ći bi li za to če ni ci taj ne or ga ni za ci je „Cr na ru ka“ (Uje di nje nje ili smrt), gde je glav ne kon ce po vla čio Dra gu tin Di mi tri­je vić Apis, ne pre sta no pre te ći, pod ma skom pa tri o ti zma, pre to ri jan skom dik ta tu rom. To ni su bi la sa mo ku lo ar ska na ga đa nja, to je bio su dar oko tro na i dr žav nog kon cep­ta. Ka kav je u tom tre nut ku bio eko nom sko­po li tič ki po lo žaj Kra lje vi ne Sr bi je? Dok je Evro pa bi la u pu nom za ma hu in du strij skog raz vo ja i po di za nja voj ne si le, Sr­bi ja je bi la pri met no ma la bal kan ska ze mlja oslo nje na na ze mljo rad nju bez ozbilj ne in du stri je, osim voj ne, (To po­liv ni ca) u Kra gu jev cu. Još se mu či la sa sta rim me ra ma ka kve su bi le rif, dram, par mak i ku lač, ko je ni su bi le uni fi ci ra ne pre ma stan dar di ma u Evro pi. Ko sta Cu kić (1826–1879) još je 1862. upo zo ra vao da se si ro maš tvo u Sr bi ji ima pri pi sa ti ne ra du na ro da. Na rod je, u stva ri,

De mo kra ta u ode lu voj ni ka: kralj Pe tar Pr vi Ka ra đor đe vić zbog bo le sti je pre šao u po li tič ku sen ku.

10

bio van to ko va vr hun skih ci vi li za cij skih do stig nu ća, na spo red nom ko lo se ku evrop ske isto ri je. Nje mu su bi le po treb ne ini ci jal ne ka pi sle na pret ka: no vac (ka pi tal) i zna nje (teh no lo gi ja). Mo glo se, sto ga, otvo re no re ći da mli no vi i pi var ski po go ni ni su bi li oni do mi nant ni fak to­ri ko ji pri do no se ubr za noj mo der ni za ci ji po obra scu iz su sed stva. To je tek bi la ula zni ca u svet ozbilj ne in du stri­je. Ni je bi la ura đe na ni de fi ni tiv na no men kla tu ra na zi va pro iz vo da ko ji pod le žu ca ri ni, prem da se tu do sta to ga ura di lo. Srp ski se ljak (ge­dža,­ge­gu­la) imao je ma le no ima­nje i okuć je, ali ni je znao mno go o na pred nom vo đe nju ga zdin stva i bio je če sto iz lo žen li hvar skoj fi lo zo fi ji po­to njih bo ga ta ša (pi ja vi ca na rod nih) iz ra slih iz ka i šar skog od no sa pre ma tom ma lom do ma ći nu. Sr bi ja je po la ko od ba ci va la sto čar stvo, te se okre ta la ra tar stvu, ze le noj gra ni na pret ka. Su ve šlji ve po sta le su va žan iz vo zni eta­lon. Gra đan ski tip ži vo ta bio je u po vo ju, a u Be o gra du je, po čet kom 1907, bi lo tek še zde se tak vi še sprat nih ku ća. Sa mo elit ne po ro di ce ima le su sa lon ske sta no ve evrop­skog ti pa i pri stoj ne la danj ske ku će, a se o ska za dru ga (pod jed nim kro vom vi še ge ne ra ci ja) bi la je još ne po su sta li oslo nac srp ske pa tri jar hal no sti i gvo zde nog tra di ci o na­

Poprište krupnih političkih događaja koji su potresli Evropu: pogled na Ulicu kralja Milana nekoliko godina pred Prvi svetski rat.

11

li zma. Opa nak je bio ču var svih vred no sti, no si lac pre­da no sti pre ma do mu i ze mlji. Se o ska pro iz vod nja hra ne ni je, me đu tim, bi la do volj na za uvek pu nu ka ši ku, te je u go di ni bi lo i do sta te gob nih me se ci. Sr bi ja je tek stva ra la lju de spo sob ne da pli va ju u svim fi nan sij skim i po li tič­kim br za ci ma. S jed nom no gom u proš lo sti, a s dru gom sti dlji vo u mo der no sti, me đu na rod ni po lo žaj Sr bi je bio je ve o ma slo žen. Po sle Maj skog pre vra ta 1903. me đu­na rod na po drš ka tra že na je u Ru si ji, a od no si s Be čom bi li su li še ni ra ni je bli sko sti iz vre me na kra lja Mi la na Obre no vi ća (1854–1901) i nje go vog si na Alek san dra (1876–1903). Krup na fi gu ra, ka kav je bio Ni ko la Pa šić (1845–1926), ni je tre peo kon ku ren ci ju, ko ja je na ro či­to bi la iz ra že na za vre me ka bi ne ta „Du plog Mi lo va na“ (Mi lo va na Mi lo va no vi ća, 1863–1912). Mi lo va no vi ća je nje go va di plo mat ska veš ti na pre po ru či va la svim evrop­skim kan ce la ri ja ma. Za nje ga je dr žav ni re zon bio re zon svih re zo na. Za to Mi lo va no vić ni je slu čaj no ru ko vo dio srp skom spolj nom po li ti kom u to ku če ti ri naj te že go di­ne, od 1908. do 1912. Nje gov pe dant ni bi o graf, Di mi tri je Đor đe vić (1922–2009), na vo di da je us peo da Sr bi ju iz vu če ne sa mo ne po vre đe nu već da je ve že za moć ne pri ja te lje i stvo ri uslo ve za oslo bo đe nje i uje di nje nje. Sve to da je Mi lo va no vi ću me sto jed nog od naj i stak nu ti jih dr žav ni ka no ve srp ske isto ri je s po čet ka 20. ve ka. Pa­

šić je, s dru ge stra­ne, bio ne do ku či va po li tič ka mi ste ri ja, veš tak na ro či te vr­ste. Po iz gle du še­ta ju ći pro rok, po po li tič kim od lu ka­ma mut no okle va­lo. Ni je dan srp ski po li ti čar ni je do sti­gao nje gov pre stiž, bu du ći da je on bio ve li kan ko ji ne ume da po to ne. Nje gov prak tič ni duh uvek

Po li ti čar evrop skih ide ja i tak ti čan di plo ma ta: Mi lo­van Mi lo va no vić Ba lač ko dr žao je Sr bi ju na ple ći ma za vre me Ca rin skog ra ta.

12

ga je dr žao u vr hu na rod ne po li tič ke vo lje. I uvek je umeo da iza be re lič nost ko ja ga spa sa va u teš kim i va­žnim ča so vi ma. Po seb no me sto pri pa da i Da mja nu Da nji Bran ko vi ću (1866–1954)3.

Ma ko li ko se Sr bi ja tru di la da se uklo pi u po sto je ći red stva ri, ne ki nje ni voj no­po li tič ki po te zi na iš li su na neo­do bra va nje evrop skih pred vod ni ka. Oni su još pri sut ni ori jen tal ni mi lje, ne do volj no pre kri ven evrop skim ci vi li­za cij skim to nom, do ži vlja va li kao ba če nu ru ka vi cu iza zo va. Sr bi ja je shva ti la da je nje na te ri to ri ja, u stva ri, zo na gde se do di ru ju Is tok i Za pad, gde se od me ra va ju nji ho vi in te­re si. Da bi op sta la, mo ra la je da ima po u zda nu voj sku. Još pod Mi la nom Obre no vi ćem, kao ko man dan tom ak tiv ne voj ske, Sr bi ja je ustro ji la svo ju ar mi ju po pru skim uzu si­ma. Prem da je Mi lan, kao he do nist i ne po su sta li koc kar, vo leo Pa riz i Beč, on je pru sku voj nu or ga ni za ci ju vi deo kao naj naj pred ni ji mo del, a ona je bi la sr ce moć ne ne­mač ke voj ne si le. Ne mač ka pe sni ca, vi de lo se, ne mi lo sno je tre sla evrop ske ka bi ne te, jer njen od jek je no sio bu ku či je na me re još ni su bi le sa svim raz go vet ne. Nje ni vi so ki voj ni kru go vi, kao no si o ci ne kon tro li sa ne mo ći, tra ži li su pro stor za eks pan zi ju, no vu pre kom po zi ci ju evrop ske, pa i svet ske po li tič ke mo ći. Ber lin ski orao ne sve sno je bu dio i mi li ta ri stič ke proh te ve Be ča. Gru pa elit nih ofi ci ra oku plje­nih oko Fran ca Kon ra da fon He cen dor fa4 (1852–1925) sa nja la je o pro do ru na Bal kan. Pr va pro ba au strij ske mo ći na bal ka nu zbi la se za vre me Ca rin skog ra ta (tzv. Svinj­skog ra ta). Car ska Au stri ja hte la je da po ka že srp skom fi nan sij skom ka pi ta lu da je ne do ra stao za me đu na rod nu

3 In du stri ja lac Da mjan J. Bran ko vić po re klom je iz Bač kog Gra diš ta. Vi šu tr go vač ku ško lu za vr šio je u Se ge di nu. Ni ko la Pa šić dr žao ga je kao eko nom skog sa vet ni ka, jer je srp skoj vla di uči nio po seb ne uslu ge u na bav ci voj ne opre me, po gla vi to lo ko mo ti va, neo p hod nih za bal kan ske ra to ve 1912–1913. Iz me đu dva ra ta bio je za stup nik ne mač kih fir mi, ali je pod oku pa ci jom, kao ma son, bio ne pe re kid no kon tro li san od ne mač kih taj nih slu žbi. Kao maj stor naj vi šeg ste pe na us peo je da se spa se za tvo ra. Pod Ti to vom vlaš ću us peo je taj no da ob no vi rad ma son ske lo že.4 Ško lo van da bu de voj nik, Kon rad fon He cen dorf je ote lo vlja vao voj no­po li tič ke am bi ci je ari sto krat skog vr ha Ca re vi ne. Na pred log Fran ca Fer di­nan da po stao je 1906. na čel nik Ge ne ralš ta ba Dvoj ne mo nar hi je.

13

utak mi cu, te da ne će iz dr­ža ti u klin ču sa oni ma ko ji di ri gu ju svet skim tr žiš tem. Pet go di na (1906–1911) ste za la je Au stri ja ca rin sku om ču5 oko Sr bi je ne bi li je is cr pe la. Sr bi ja je naš la ka­na le da pre ži vi ne slu te ći da je to tek pro ba pred do­ga đa je ko ji će usle di ti. Od­me re ni i pro nic lji vi Ko sta Sto ja no vić (1867–1921), kao mi ni star na rod ne pri­

vre de, po ka zao je svu svo ju ve li či nu ma te ma tič kog znal ca ne u tra li šu ći sve me re au strij ske blo ka de. Na šao je na čin da se po ve že s Ne mač kom, Egip tom, En gle skom, Fran cu­skom, te po dig ne kon tro lu kva li te ta pro iz vo da i pod stak­ne raz voj kla nič ne in du stri je. Sr bi ja je ka ko­ta ko pre ži ve la, a po li tič ko­mi li ta ri stič ko od me ra va nje sna ga ula zi lo je u sve opa sni ju zo nu. Oču va nje su ve re ni te ta zah te va će još mno go žr ta va. Je dan od ču va ra su ve re ni te ta, idol omla di­ne, Jo van Sker lić (1877–1914), iz ne na da je oti šao sa sce ne, ka da je Sr bi ji bio naj po treb ni ji. Pro fe sor i kri ti čar, sa go­reo je u va tri jed ne tra gič ne epo he. Osta vio je le gat pun upo zo re nja i opo me na. U nje go vom srp stvu bi lo je vid nih na go veš ta ja ju go slo ven stva. Bio je kul tur ni ar bi tar ko ji se pe kao na dve va tre. U ime „za hval ne bo san ske omla di ne“, ve nac na nje go voj sa hra ni no si li su mla do bo san ci Ga vri lo Prin cip, Đu la ga Bu ko vac i Vla de ta Bil bi ja. Još je dan gu bi tak po tre sao je Sr bi ju. U Bad gaš taj nu, u re ci Ahe, tra gič no je, go di nu da na ra ni je, okon čao ži vot pa tri jarh Lu ki jan

5 Ca rin ski rat je deo dr žav ne po li ti ke Dvoj ne mo nar hi je da slo mi ne po­sluš nog, i po nji ho voj oce ni, aro gant nog su se da, ka kva je za njih bi la Sr bi ja, ko ja je taj no pre go va ra la s Bu gar skom. Za bra nom uvo za i tran spor ta sto ke i ži vi ne iz Sr bi je, te ni za dru gih pro iz vo da, Au stro u gar ska je sma tra la da će br zo ne u tra li sa ti bal kan sku dr ža vi cu i nje ne spo ra zu me u lo kal nom okru­že nju. Sr bi ja je, me đu tim, 12. ja nu ra 1906, od go vo ri la ni zom pro tiv me ra, uvo đe ći po seb ne ta ri fe za au strij sku ro bu. Sr bi ja je ta ko uš la u mu ko trp no vi še go diš nje di plo mat sko­tr go vin sko nad vla če nje s Be čom. Ko ri ste ći dru ge ka na le, Sr bi ja se spa sla to tal ne pro pa sti po ka zav ši za vid nu veš ti nu op stan ka gra de ći pri tom no ve po go ne i po bolj ša va ju ći uslo ve tran spor ta.

Zah te vao ne u tra li sa nje Sr bi je po sva ku ce nu br zim ra tom: Kon rad fon He cen­dorf, pred vod nik ra to bor­ne stru je u vr hu Dvoj ne mo nar hi je.

14

Bog da no vić (1867–1913). Mno go je čud nih de ta lja u nje­go vom od la sku.6 I po sle jed nog ve ka osta lo je još uvek mno go ta jan stve nih i ne raz jaš nje nih stva ri. Ta dva gu bit ka, za si gur no, osla bi li su elit nu ko lo nu srp skog na ro da, pred ko jim je bi la dra ma mit skog dis kur sa.

Još za vre me Anek si o ne kri ze na rod je po ka zao da raz u me šta su na me re Dvoj ne mo nar hi je, a teš ka ca­rin ska blo ka da po ka za la je ot po r nost srp skog na ro da i ela stič nu pri la go dlji vost nje go ve eko nom ske i po li tič ke eli te. Evrop ska štam pa pi sa la je da od sad „evrop ske si le ima da ra ču na ju sa jed nim na ro dom ko ji se pro bu dio sve stan svo je na ci o nal ne ne za vi sno sti i svo­je­ve­li­ke­bu­duć­no­sti“. Sr bi ju je, sva ka ko, Ca rin ski rat oja čao, ali je is ku si la teš ku di plo mat sku lek ci ju, bu du ći da je nje na gla va isu vi še vi ri la iz nad mr kli ne bal kan skih šu ma. Srp ska eli ta ste kla je, tra že ći spas iz blo ka de, no ve di plo mat ske pri ključ ke i tr go vin ske ve ze, ko ji će bi ti od lu ču ju ći u na stu pa ju ćim kr va vim da ni ma na Bal ka nu. Beč ni je krio da je srp sku ne po pu stlji vost do ži veo kao di rek tan iza zov. Po sle Ca­rin skog ra ta, pri vid mi ra no sio je, ne uvek, skri ve nu cr nu kob ra ta. Po li tič ki takt „Du plog Mi lo va na“ („bor ben do dr sko sti, krut i ela sti čan isto vre me no“) Sr bi ji je da vao evrop ski im puls, te je veš to uma nji vao nad me nost Be ča. Na gli od la zak ovog po li ti ča ra na pra vio je pra zni nu, jer ni je imao do stoj nog na sled ni ka. Mi lo va no vi ćev bi o graf, Di mi tri je Đor đe vić, do bro je uo čio nje gov ne ma li strah da će anek si ja uz dr ma ti iz te me lja Bal kan sko po lu o str vo i iza zva ti ve li ke po sle di ce. Raz li či ti po gle di Pa ši ća i Mi lo­va no vi ća o pi ta nju bu duć no sti Au stro u gar ske, pi še Đor­đe vić, doš li su u Anek si o noj kri zi do pu nog iz ra ža ja. Kao iz ra zi ti pred stav nik ra ci o na li zma i uti li ta ri zma u po li ti ci,

6 Bu du ći da je pu to vao bez prat nje, pa tri jarh Lu ki jan Bogdano vić ni je imao ni ka kvu lič nu zaš ti tu. Nje mu se gu bi sva ki trag 19/20. av gu sta 1913. Na oba li re ke Ahe, na đe ni su, de se tak da na doc ni je, naj pre de lo vi nje go ve gar de ro be, pa tek dva me se ca doc ni je i nje go vo te lo. I to 30 km od me sta pret po sta­vlje ne tra ge di je. Na ubi stvo upu ću je i či nje ni ca da je pro na đe na vi zit kar ta na ime ta jan stve nog go spo di na Kar lov ca. Iden ti tet pa tri jar hov utvr đen je na osno vu me di cin skih po da ta ka o po prav ka ma zu ba. Ne ma sve do ka o po sled njim tre nu ci ma u ži vo tu ovog cr kve nog ve li ko do stoj ni ka. Sa hra ni u Srem skim Kar lov ci ma pri su stvo vao je i vi so ki iza sla nik srp ske vla de ko ji je do če kan i is pra ćen uz ve li ke po ča sti.

15

Mi lo va no vić je, na vo di Đor đe vić, od ba ci vao sve pret po­stav ke ko je su ra ču na le na sko ri slom Dvoj ne mo nar hi je. Uvek pri sut ni Pa šić, ko ji se, ka ko su ga ogo va ra li, umi vao u Pe tro gra du, te je ta mo na la zio oslo nac, mi slio je dru ga či je. Na sto jao je da učvr sti po zi ci je Sr bi je, što mu je i us pe­lo tak tič noš ću na ro či te vr ste („uvek pi pa vo i opre zno“). Ra ču nao je na fi­nis­Au­stri­je, njen po li tič ki kraj. U dru gu de ka du 20. ve ka Sr bi ja je uš la oja ča na ide jom bal kan skog je din stva pro tiv po su sta le he ge mo ni je Tur ske. Pr ve ide je o bal kan skoj fe de ra ci ji ja vi le su se još u 19.ve ku, a ve zu ju se za Lju be na Ka ra ve lo va (1834–1879) i Sve to za ra Mar ko vi­ća (1846–1875). Kod Mar ko vi ća to ni je ide ja o fe de ra ci ji na ci o nal nih dr ža va, već sre zo va i žu pa. S dru ge stra ne, Di mi tri je Tu co vić (1881–1914) go vo ri o Bal kan skoj so ci­ja li stič koj kon fe ren ci ji, kao blo ku ko ji bi se su prot sta vio im pe ri ja li stič kom na di ra nju sa Za pa da. Stva ra nje bal kan­skog pak ta na la ga le su, me đu tim, teš ke pri li ke ži vlja pod tur skom vlaš ću. Ide je o ne ka kvom ko mon vel tu ni su ni raz ma tra ne. Sto ga je, ra di is te ri va nja Tur ske sa Bal kan­skog po lu o str va, sklo pljen sa vez iz me đu Sr bi je, Bu gar ske, Grč ke i Cr ne Go re. Uoč lji vo je da je bio plod i po sle di ca

Sr bi ja kao iz vor svih ne vo­lja na Bal ka nu (ka ri ka tu ra iz epo he).

16

Mla do tur ske re vo lu ci je 1908, či je su vo đe či ni li ne ra zum­ne na po re da „ugu še na ci o nal na ose ća nja raz li či tih na ro da u Car stvu“. Sa vez je osno van če ti ri go di ne po sle bo san ske kri ze, jer je je dan raz log „za od la ga nje bio več no pri sut ni ma ke don ski pro blem“. Iz bi ja nje ita li jan sko­tur skog ra ta u sep tem bru 1911. da lo je sna žan pod strek bal kan skom je din stvu, jer se ra ču na lo na tur sku za u ze tost na dru goj stra ni. Naj pre je, po sle mu ko trp nih pre go vo ra, 13. mar ta 1912. sklo pljen srp sko­bu gar ski sa vez, uz vid nu po moć ru skog po sla ni ka Ni ko la ja Har tvi ga (1857–1914). U anek­su su de fi ni sa ni i srp ski te ri to ri jal ni zah te vi (Sta ra Sr bi ja i No vo pa zar ski san džak, od no sno cen tral ni de lo vi Ma ke­do ni je). Na ini ci ja ti vu pre mi je ra Ve ni ze lo sa, sklo pljen je 29. ma ja 1912. spo ra zum iz me đu Grč ke i Bu gar ske. Po sled­nji pak to vi sko lo plje ni su iz me đu Cr ne Go re i Bu gar ske (sre di nom sep tem bra) i Sr bi je i Cr ne Go re 12. ok to bra 1912. Ti me je si stem sa ve za bio za o kru žen. Sa iz ra đe nom voj nom or ga ni za ci jom bal kan ski sa ve zni ci bi li su sprem ni za pro te ri va nje Tur ske sa po lu o str va (Pr vi bal kan ski rat), a naj ve ća pret nja odr ža nju pak ta bi la su na ci o nal na su­par niš tva. Ras pao se zbog spo ro va oko Ma ke do ni je, što je bio i po vod Dru gom bal kan skom ra tu.

Bal kan ska Pan do ri na ku ti ja otvo re na je Pr vim bal kan­skim ra tom. Su mrak tur ske mo ći bio je znak sa ve zni ci ma (Sr bi ja, Bu gar ska, Grč ka i Cr na Go ra) da poč nu voj ne ope­ra ci je za oslo bo đe nje svo jih kra je va pod osman skom vlaš­

Srp ski voj ni ka dar ste kao je u dva bal kan ska ra ta ve li ko rat no is ku stvo: na po lo ža ji ma kod Lje ša 1912.

17

ću (Sr bi ja i Bu gar ska hte le su da iz bi ju na mo re), i ti su ko bi tra ja li su od 8.ok to bra 1912. do 30. ma ja 1913. Za ne pu na dva me se ca sa ve zni ci su oso bo di li sve de lo ve na bal kan­skom de lu Tur ske i 4. 12. 1912. sklo pi li pri mir je sa svi ma osim sa Grč kom. Ne pri sta ju ći na grč ke zah te ve, Tur ska je na sta vi la voj ne ope ra ci je u ko ji ma je iz gu bi la ključ ne tač ke na Bal ka nu: Je dre ne, Ja nji nu i Ska dar, a grč ka je mor na ri ca ostva ri la pre vlast nad tur skom flo tom. Po sred stvom Ve li kih si la (Ne mač ka, Au stro u gar ska, En gle ska, Fran cu ska i Ita li ja) sklo pljen je Lon don ski mir 30. 5. 1913. Tur ska je po od red­ba ma mi ra bal kan skim sa ve zni ci ma pre da la te ri to ri je za­pad no od li ni je Enos­Mi di ja. Ključ ni re zul tat su sre ta ve li kih si la bio je stva ra nje al ban ske dr ža ve, ko ja ni je bi la po vo lji uče sni ci ma Pr vog bal kan skog ra ta. Su ko bi su po če li ka da je Cr na Go ra 8.ok to bra kre nu la ka Ska dru. U tom tre nut ku Sr bi ja je bi la pot pu no sprem na za rat: ima la vr hun ski ofi­cir ski kor za naj ve ća preg nu ća, iz dr žlji ve voj ni ke, mo der no na o ru ža nje, no vu ar ti lje ri ju (pod oruž jem 286.000 lju di). Ta ko su Sr bi ja i Bu gar ska (pod oruž jem 294.000) ob ja vi le rat Tur skoj 17, a Grč ka 18. ok to bra. Od lu ču ju ći tre nu tak bi la je po be da srp ske voj ske kod Ku ma no va 23–24. 10. 1912. No, mir ni je du go tra jao. Dru gi bal kan ski rat po čeo je raz mi ri ca ma sa ve zni ka oko po de le Ma ke do ni je. Iza zva la ga je Bu gar ska (mo bi li sa la 440.000 voj ni ka) iz ne nad nim

Ne po mir lji vi voj ni su dar do ju če raš njih sa ve zni ka: tran sport srp skih ra nje ni­ka u bo ju s Bu ga ri ma 1913.

18

jed no vre me nim na pa dom u no ći 30. ju na 1913. na srp ske (mo bi li sa no 384.000) i grč ke po lo ža je. Po sle po ra za kod Ku kre ša (tri jumf grč kih sna ga) i Bre gal ni ce (ve li ka po be da srp ske voj ske, 30. ju na – 9. ju la 1913), uza lud nih na pa da na Vla si ni i kod Pi ro ta, pa ula skom Ru mu ni je u rat, Bu gar ska je bi la pri si lje na da tra ži pri mir je. Ugo vo rom u Bu ku reš tu 10. av gu sta 1913. od re đe ne su gra ni ce u Ma ke do ni ji, Ru mu ni ja je do bi la Do bru džu, a Tur ska je po vra ti la Je dre ne. Sr bi ja je emo ci o nal no i ge o stra teš ki oja ča la po vra tiv ši Sta ru Sr bi ju (Ko so vo), či me je po sta la voj nič ki he ge mon, si la za re spekt. U njen dr žav ni okvir uš li su i Ju žna Sr bi ja (Var dar ska Ma ke­do ni ja) i San džak. Pod nje nom ka pom naš lo se od jed nom vi še od če ti ri mi li o na sta nov ni ka. Za ta kav do bi tak, na vo di Ma ri Ža nin Ča lić, pla ti la je „pre vi so ku ce nu“: u bor ba ma je pa lo 14.000 voj ni ka, a po sred no je ima la još 39.000 mr tvih i 54.000 ra nje nih.

Bal kan je, po ka za će do ga đa ji, sa mo pri vre me no uto­nuo u la ba vi mir. Pre mo re ni voj ni ci ne će ima ti vre me na ni da do bro osmo tre svo je do mo ve i naj bli že. Če ka će ih gro tlo, ko je je, po oce ni mo der nih isto ri ča ra, vo di lo „sa mo u niš te nju Evro pe“, nje nom oproš ta ju od proš log sve ta. Ra đa la se no va struk tu ra Evro pe, stva ra li su se no vi po li tič ki en ti te ti. Iz oba bal kan ska su ko ba Sr bi ja je izaš la okr nje nog voj nog po ten ci ja la, i de va sti ra ne eko no mi je, bu du ći da je ta kvo an ga žo va nje pot pu no is cr plo nje ne ljud ske i ma te ri jal ne re sur se. Sa je dva pet na e stak hi lja­da, uslov no re če no, in du strij skih rad ni ka, Sr bi ja ni je ima la za mah neo p ho dan za ubr za nu mo der ni za ci ju. Po sle dva teš ka ra ta tre ba lo je dr žav nom si ste mu da ti do pun ske fi nan sij ske in jek ci je i rat ni ka pa ci tet druš tva sa o bra zi ti mir no dop skim pri li ka ma. Naj vi še je tr peo se ljak, ko ji je bio i mu ko trp ni ze mljo de lac i vi čan voj nik („na vik nut na naj ve će štra pa ce i sa ma lim za do vo ljan“). U rat je išao u svo jim opan ci ma, a kod ku će je osta vljao sta re i de cu, te su oni, bez fi zič ke sna ge i po treb nih alat ki, bi li ne moć ni pred tvr dom ze mljom. Pro klet stvo gla di mu či lo je Sr bi ju. Dve ve li ke bal kan ske epi zo de do ne le su i pro klet stvo obo ga lje nih i ne moć nih. Srp ski voj nik, ko ji ni je bio pro­dukt ka sar ne i eg zer ci ra, već ze mljo de lac uz dig nut ne se­bič nom oda noš ću kru ni, ni je mo gao da pre ko no ći po vra ti

19

ka rak ter i kva li tet. Sr bi ji je bio po tre ban vi še go diš nji pre­dah ka kav se od re đu je ozbilj nom pa ci jen tu, ali pri li ke ni su bi le na klo nje ne ta daš njoj eli ti. Ključ ni lju di u evrop skim ka bi ne ti ma spre ma li su svoj plan za pre o bli ka va nje do ta­daš nje ma pe. Tu ni je bi lo me sta za ma le ne po sluš ni ke. To vi še ni je bi la sa mo skri ve na te žnja ka po zi ci ja ma neo gra ni­če ne mo ći. Bi lo je to otvo re no ba ca nje na sto no vih ka ra­ta ve le vla sti. Tra ži la se sa mo pri li ka, ma li po vod za su ro vu de mon stra ci ju mo ći! Ne tr pe lji vi vla da ri vi še ni su hte li da to le ri šu pr ko snu igru ma lih dr ža va u nji ho vom bli skom su sed stvu. Sr bi ja je op tu ži va na za iza zi va nje re vo lu ci o­nar nog, an ti mo nar hi stič kog du ha u car skim po kra ji na ma. Op sta nak Mo nar hi je bio je sta vljen na koc ku, tvr di li su ku lo ar ski moć ni ci. Svet se opraš tao od ga la ce re mo ni ja la i ula zio u tu nel ra ta. Sr bi ja je bi la od re đe na za put pat nje i dra ma tič nog is ku še nja, kal va ri ju i bol, a na de je bi lo sve ma nje. Na nju se nad vio tam ni oblak ra ta. Evro pa se vra­ti la svom mrač nom bit ku, vr tlo zi ma ko ji su pre ti li da je opet pro gu ta ju. Ni je vi še po sto ja la li ni ja ra se dli na iz me đu do bra i zla. Svi ma su pr sti bi li na oba ra ču.

Moć na di plo mat ska ru ka vil hel mov ske Ne mač ke gu ra la je Au strougar sku u rat: Kon rad fon He cen dorf i ge ne ral Edvard Bem Er mo li s gru pom vi so kih ča sni ka.