АМПЕЛОГРАФСКЕ И ПРОИЗВОДНЕ ОСОБИНЕ НЕКИХ ...polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/09/Panic_Mario.pdf · 2015-09-16 · ОСОБИНЕ НЕКИХ

0

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за воћарство,

виноградарство, хортикултуру и

пејзажну архитектуру

Кандидат: Ментор:

Дипл. инж. Марио Панић Доц. др Драгослав Иванишевић

007/20013 М

АМПЕЛОГРАФСКЕ И ПРОИЗВОДНЕ

ОСОБИНЕ НЕКИХ АРОМАТИЧНИХ БЕЛИХ

ВИНСКИХ СОРТИ ВИНОВЕ ЛОЗЕ

AMPELOGRAPHIC AND PRODUCTIV

CHARACTERISTICS OF SOME AROMATIC

WHITE WINE VARIETIES OF VITIS VINIFERA

Дипломски - мастер рад

Нови Сад, 2015.

1

Чланови комисије

Др Драгослав Иванишевић, доцент за ужу научну област виноградарство,

Пољопривредни факултет Нови Сад – ментор

Др Нада Кораћ, редовни професор за ужу научну област виноградарство,

Пољопривредни факултет Нови Сад – председник комисије

Др Мира Медић, доцент за ужу научну област виноградарство, Пољопривредни

факултет Нови Сад

Марио Панић Дипломски – master рад САДРЖАЈ

2

САДРЖАЈ

1.УВОД ...................................................................................................................................... 7

2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА .................................................................................................. 10

3. ОБЈЕКАТ, МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА .................................................................. 11

3.1. Објекат.................................................................................................................. 11

3.2. Материјал...…...................................................................................................... 11

3.2.1. Опис испитиваних сорти..................................................................... 12

3.2.1.1. Muscat a petit grain................................................................. 12

3.2.1.2. Muscat Ottonel........................................................................ 14

3.2.1.3. Traminer.................................................................................. 16

3.3. Методе рада........................................................................................................ 19

3.4. Услови испитивања........................................................................................... 23

4. РЕЗУЛТАТИ ИСПИТИВАЊА ......................................................................................... 26

4.1 Отпорност према ниским зимским температурама........................................... 26

4.2. Фенолошка осматрања........................................................................................ 32

4.3. Родност..................................................................................................................34

4.4. Принос и квалитет грожђа.................................................................................. 42

4.5. Ампелометријска анализа клонова.................................................................... 46

4.6. Органолептичка оцена квалитета вина.............................................................. 47

5. ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................................ 48

6. ПРИЛОГ...............................................................................................................................50

6. ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................... 54

Марио Панић Дипломски – master рад РЕЗИМЕ

3

РЕЗИМЕ

Као резултат индивидуалне клонске селекције у свету је до сада издвојен већи

број клонова у оквиру значајнијих сорти винове лозе. Разлике између појединих

клонова исте сорте могу имати велики утицај на квалитет грожђа и вина.

У циљу одабирања најквалитетнијих клонова за гајење у домаћим

агроеколошким условима неопходна су била испитивања производних карактеристика

интродукованих клонова. Испитивања су се обављала у периоду од две године (2013-

2014), на неким клоновима у оквиру сорти винове лозе: Traminer, Muscat Ottonel,

Muscat a petit grain. Испитивања су обављена на 10 чокоти сваког клона, који су гајени

у истим агроеколошким, климатским и едафским условима. Утврђивана је отпорност на

ниске зимске температуре, фенолошка осматрања, родност, садржај шећера и киселина

у шири, отпорност на Botrytis, квалитет вина и ампелографски опис код следећих

клонова: Moscato Bianco клон R2, Žuti Muskat клон R1, Muscat Ottonel клон 116, Muscat

Ottonel клон 2/1, Muscat Ottonel клон Kt 16, Traminer клон R1, Traminer клон VCR 6,

Gewürztraminer клон 47, Traminac Aromatico клон BB48/1, Traminac клон BB47/1,

Traminac клон 11GM.

Упоређујући обе године, 2014. година је била хладнија, са пуно падавина у

вегетационом периоду.

Према просечним подацима, може се закључити да су сви испитани клонови

имали највећи степен отпорности на ниске зимске температуре почетком зиме, а

средином и крајем зиме већу осетљивост.

Значајне разлике у фенолошким осматрањима су забележене између клонова

сорти Мuscat a petit grain, док разлика између клонова у оквиру сорте Traminer и

клонова у оквиру сорте Muscat Ottonel није било. Разлике у датуму почетка појединих

фенофаза је било између испитиваних сорти.

Марио Панић Дипломски – master рад РЕЗИМЕ

4

Скоро код свих испитиваних клонова су коефицијенти родности имали ниже

вредности у 2014. години. Код свих клонова су забележене високе вредности свих

коефицијената родности.

Већина сорти је остварила ниже приносе у односу на литературне податке

(Циндрић, 2000). Разлог томе су највероватније лоши временски услови у периоду

цветања у 2013. години, а у 2014. јак напад Botrytisa.

У 2014. години је принос и квалитет грожђа код свих испитиваних клонова био

лошији у односу на претходну годину, док је квалитет вина био бољи.

На основу резултата двогодишњег испитивања не може се донети коначан

закључак о вредности сорте или клона, али нам пружају значајне информације о њима.

У 2013. и 2014. години испитивања су се значајно разликовали климатски услови, а као

последица тога, код појединих клонова су резултати испитивања из године у годину

били доста различити. За доношење коначног суда о вредности неког клона је потребно

наставити испитивања у дужем временском року.

Кључне речи: винова лоза, клон, Traminer, Muscat Ottonel, Muscat a petit grain,

производне карактеристике, принос, квалитет, вино.

Марио Панић Дипломски – master рад SUMMARY

5

SUMMARY

As a result of individual clone selection, there are many important grape sorts of

clones in the world now. Differences between some clones of the same sort may have great

influence on quality of grapes and wine it self.

In terms of selecting most quality clones for vineyards in domestic agroecological

environment, many analyses of introduced clones product characteristics were necessary.

Tests were performed over a period of two years (2013-2014), on some clones of the next

sorts of grapes: Traminer, Muscat Ottonel, Muscat a petit grain. Analyses were taken on 10

vines of every clone which were bred in the same agroecological, climate and edaphic terms.

Low temperature durability, phenological stages, fertility, sugar and acid content in stum,

resistance to Botrytis, quality wines and ampelographic description for the following clones:

Wight Muscat clone R2, Yellow Muscat clone R1, Muscat Ottonel clone 116, Muscat Ottonel

clone 2/1, Muscat Ottonel clone Kt 16, Traminer clone R1, Traminer clone VCR 6,

Gewürztraminer clone 47, Traminer Aromatico clone BB48/1, Traminer clone BB47/1,

Traminer clone 11GM.

Comparing the two years, years 2014. was colder, with lots of rain in the vegetation

period.

According to the average data, it can be concluded that all the tested clones had the

greatest degree of resistance to low winter temperatures in early winter, and in the mid and

late winter increased sensitivity.Great differences in phonological observes were noticed

between clone sorts Мuscat a petit grain, while there were no differences between clone sorts

Traminer and Muscat Ottonel. There were some phonological phase duration differences

between tested sorts.

Significant differences in phenological stages were recorded between clones and

varieties of Muscat a petit grain, while the difference between the clones within Traminer

varieties and clones within varieties Muscat Ottonel not there. Differences in the start date of

certain phenophases was among the varieties.

Almost in all tested clones coefficients fertility had lower values in the second year.

High level values of fertility rates were recorded on all clones.

Most sorts brought less yield than those given in literature (Cindrić, 2000). The reason

for this is most likely bad weather conditions during flowering in 2013, and in 2014 a strong

attack of Botrytis.

Марио Панић Дипломски – master рад SUMMARY

6

In 2014 the yield and quality of grapes in all tested clones was worse than the previous

year, while quality wine was better.

We cant give real sorts and clones validity conclusions based on two year analyses

results. In the 2013. and 2014. year of study are significantly different climate conditions, as a

result of flow, in some clones are test results from year to year were quite different. Long term

analyses are required to provide to be able to give final judgement of clone validity.

Keywords: vine, clone, product characteristics, Traminer, Muscat Ottonel, Muscat a petit

grain, yield, quality, wine.

Марио Панић Дипломски – master рад УВОД

7

1. УВОД

За економичну и квалитетну производњу грожђа и вина сорта је од пресудног

значаја. У свету постоји велики број сорти, те избор сорте приликом подизања нових

засада није нимало једноставан. На избор сорте највећи утицај имају агроеколошки

услови у којима се подиже нови виноград, али он зависи и од великог броја других

фактора пре свега захтева тржишта. Када је вино у питању, посебно када су у питању

вина високог квалитета, између низа других података о пореклу грожђа, произвођачу,

годишту, на етикети по правилу треба да се налази и име сорте од које је оно

произведено. Ако се још има у виду да је нека популарна или мускатна сорта, име јој се

посебно цени и памти, ако јој је укус оправдао свa своја очекивањa.

Сорте у виноградарству, за разлику од других пољопривредних култура се

налазе у производњи изузетно дуго, као што је на пример сорта Traminer која се

спомиње у једном француском документу из XIV века за подизање винограда под

именом Savagnin (Циндрић, 1994). Muscat a petit grain је врло стара сорта, чак су је још и

римски писци спомињали у својим делима, а ми је сматрамо једном од наших

аутохтоних сорти под именом Тамјаника бела (Кораћ, 2011). У Мађарској се гаји у

токајском виногорју, где заједно са Фурминтом и Липовином даје чувена токајска

десертна вина. Неке сорте су новијег датума и настајале су разним видовима

хибридизације. На пример, сортa Muscat Ottonel је настала неконтролисаним

укрштањем 1852. године у Француској и због одличних производних собина је ушла у

сортимент виноградарства.

Ароми грожђа и вина увек је придаван велики значај. Отуда су све траженије

сорте са благим мускатним мирисом и укусом, а пре свега вино са благим или

израженим мукатним мирисом.

Према неким ауторима постоји преко 350 мускатних винских сорти, које могу

дати различите квалитетне категорије вина са мање или више израженим мускатним

мирисом али, у нашој земљи данас се гаји мали број. Сем мускатних сорти и остале

имају специфичне мирисне материје (нпр. Траминац, Совињон бели и др.).


8

Поједине сорте су се због свог квалитета вина рашириле по целом свету, пре

свега јер су прилагодљиве различитим условима средине у којима дају стабилан и добар

квалитет вина. Примера ради, сорта Траминац која је северњачког типа у условима

Војводине често пута даје вина којима недостаје киселина, тј. свежина, и чија је боја

више жућкаста, нетипична за ова подручја. Иста та сорта засађена на југу Србије, током

сазревања потпуно изгуби киселине, те је вино тупо нехармонично, а боја му је као сок

од поморанџе (Куљанчић, 2007).

Током дугог периода гајења старих сорти, на чокотима је дошло до мутационих

промена које су довеле до хетерогености у оквиру популације сваке сорте. Што је једна

сорта старија, она је у већем степену деградирана, што се огледа кроз мање приносе,

смањен садржај шећера у грожђу, повишен садржај киселина, смањену отпорност на

ниске зимске температуре и другим негативним променама на производним

карактеристикама.

Клонска селекција је најбољи начин да се сорта „поправи“ то јест да се

елиминише негативан утицај мутационих промена у будућим виноградима, као и да се

спречи размножавање биљака које су заражене вирусима или вирусима сличним

болестима. У пракси се примењује више метода клонске селекције као што су: масовна

негативна, масовна позитивна, индивидуална и типска клонска селекција. Најбоље

резултате даје индивидуална клонска селекција, која полази од појединих, најбољих

чокота и кроз неколико генерација вегетативног умножавања и сужавања избора се

долази до најквалитетнијих клонова. Међутим, индивидулана клонска селекција траје

дуго, од 15-20 година (Циндрић, 1981).

Alleweldt и сарадници (1988) наводе да клонска селекција води хомогенизацији

сорти које се дуго гаје и које су доживеле спонтане генетске мутације које имају одраза

на родност и квалитет сорти. Све винифера сорте су осетљиве на вирусне болести, које

такође утичу на снижавање приноса и квалитета. Производња безвирусног садног

материјала постаје један од најважнијих предуслова модерног виноградарсвта. Клонска

селекција у комбинацији са елиминацијом вируса може донети значајно побољшање

приноса старих сорти.


9

Baltazard и Hugliing (1980) наводе да треба бирати клонове који у погледу

квалитета имају најмања варирања по годинама. Сорте винове лозе гајене вековима у

традиционалним винским рејонима се све више замењују новим клоновима. Ове сорте

често показују високу генетску варијабилност коју је важно сачувати. Прва

истраживања су обављена са сортама Траминац, Ризлинг и Пино.

За већину гајених сорти је извршена клонска селекција и у свету се нови

виногради подижу искључиво клонски селекционисаним, сертификованим садним

материјалом.

Као резултат индивидуалне клонске селекције у свету је до сада издвојен већи

број клонова у оквиру гајених сорти винове лозе. Разлике између појединих клонова,

исте сорте, могу имати велики утицај на квалитет грожђа и вина. У циљу одабирања

најквалитетнијих клонова за гајење у домаћим агроеколошким условима неопходно је

испитати производне карактеристике интродукованих клонова.

Клонови висококвалитетних белих винских сорти, који су у последњем периоду

интродуковани у Србију, показали су знатно боље производне карактеристике у односу

на популације сорти (Иванишевић и сар., 2008).

Да би установили производну вредност клонова у нашим условима, потребно је

вршити вишегодишња испитивања. Traminer, Muskat ottonel i Musktat a petit grain су

сорте за производњу висококвалитетних белих вина. Ове сорте се користе за

производњу различитих категорија вина те је и са тог становишта интересантно

испитивати производне карактеристике њихових клонова. Такође је потребно извршити

ампелографски опис сваког испитиваног клона у циљу утврђивања евентуалних

морфолошких разлика међу њима.

Марио Панић Дипломски – master рад ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА

10

2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА

Задатак овог рада био је да се у току двогодишњег испитивања утврди отпорност

на ниске температуре, родност и квалитет клонова aроматичних белих винских сорти

Muscat a petit grain, Muscat Ottonel, Traminer у циљу утврђивања њихових производних

карактеристика и разлика између њих као и да се утврди њихова погодност за

производњу квалитетног грожђа и вина у условима Фрушке горе.

Примарни циљ истраживања је да се испитивањем производних, биолошких и

ампелографских особина неких клонова сорти Muscat a petit grain, Muscat Ottonel,

Traminer утврди њихова погодност за производњу квалитетног грожђа у условима

Фрушке горе.

Марио Панић Дипломски – master рад ОБЈЕКАТ, МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА

11

3. ОБЈЕКАТ, МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА

3.1. Објекат

Испитивања су вршена током 2013. и 2014. године на Огледном добру за

виноградарство Пољопривредног факултета из Новог Сада, које се налази у Сремским

Карловцима. Огледни виноград је подигнут на потесу „Боцка“, 2008. године. Растојање

садње је 2,8 x 1m, што значи да је хранидбени простор једног чокота 2,8 m2. Узгојни

облик је „Карловачки“, који представља модификовани једноструки Guyot узгојни

облик. Резидбом је на сваком чокоту остављен један лук са 12 окаца и један кондир са 2

окца.

3.2. Материјал

За испитивања су одабране висококвалитетне ароматичне беле винске сорте то

јест њихови најквалитетнији и најновији клонови селекционисани у Италији,

Француској, Немачкој и Мађарској.

Moscato Bianco клон R2, селекционисани у Италији.;

Žuti Muskat клон R1, селекционисан у Италији;

Muscat Ottonel клон 116, селекционисан у Француској;

Muscat Ottonel клон 2/1, селекционисан у Мађарској;

Muscat Ottonel клон Kt 16, селекционисан у Мађарској;

Traminer клон R1, селекционисан у Италији;

Traminer клон VCR 6, селекционисан у Италији;

Gewürztraminer клон 47, селекционисан у Италији;

Traminac Aromatico клон BB48/1, селекционисан у Мађарској;

Traminac клон BB47/1, селекционисан у Мађарској;

Traminac клон 11GM, селекционисан у Немачкој

У засаду је сваки клон заступљен са по 10 чокота, гајених у једнаким условима и

на исти начин на Огледном пољу у Сремским Карловцима.


12

3.2.1. Опис испитиваних сорти

3.2.1.1. Muscat a petit grain

Синоними

На француском: Muscat blan, Muscat de Frontignan, Muscat de Lunel, nа немачком:

Gelber Muskateller, Muskateller, на мађарском: Sarga muskatály, на руском Muskat belij,

на словеначком Rumeni muskat, на италијанском: Muscato bianco, Muscato canelli, на

америчком: Wight Frontignan. На српском: Жути мускат, Тамјаника бела. Експерти

O.I.V. су Muscat a petit grain одредили као примарни назив.

Порекло

Тачно порекло није познато. Једна је од најстаријих сорти на свету. Још римски

писци су је спомињали у својим делима. Према местима Lunel и Frontignan на југу

Француске, где се највише гаји, мисли се да је француска сорта, мада све је већа тежња

да је то наша аутохтона сорта.

Распрострањеност

Може да се нађе у свим винорадарским земљама. Највећи чисти засади се налазе

у Лунелу и Фронтињану на југу Француске. У Мађарској се гаји у токајском виногорју,

где заједно са Фурминтом и Липовином даје чувена токајска десертна вина. Гаји се у

појединим виногорјима ужег подручја Србије и Косова.

Опис сорте

Чокот је средње бујности.

Старији листови имају карактеристичан знак; врхови зубаца су жуте боје.

Цвет је хермафродитан, оплодња нормална и редовна.

Грозд је средње величине или велик, ваљкастог облика. Маса грозда се креће од

130-200 g (Слика 1).

Бобице округле, средње величине, покожица дебела, жуто-зелене боје, са

сунчане стране рђасте, мало хрскаве и имају фину, мускатну арому.


13

Агробиолошке карактеристике

Приносна сорта. Коефицијент родности варира од 1,2-1,4. Принос грожђа варира

од 12-18.000 kg/ha. Резидба мешовита. Лукови се орезују на 8-10 окаца.

Према пламењачи и оидијуму средње осетљива. Ако за време сазревања грожђа

наступи кишни период, испољава се осетљивост према сивој плесни. Према ниским

температурама зими средње отпорна. Окца измрзавају на -20 °C.

Грожђе сазрева у III епохи. Позна сорта. У добрим годинама ствара суварак.

Технолошке карактеристике

Шира садржи 20-25% шећера и 5-7 g/lit. укупних киселина. У фази суварка

шећер у шири достиже и концентрацију до 30% када се справљају природна мускатна

десертна вина. Вино садржи 12-14% алкохола а десертна вина и до 17% алкохола,

Садржај укупних киселина у вину се креће од 5-6 g/lit.

Препоручена сорта за врхунска мускатна вина. Вино је питко, финог мускатног

укуса, жутозеленкасте боје. Вино се користи и за поправку укуса винима других сорти.

Варијације и клонови

Поред жутог, постоји црвени и

црни мускат.

Познатији клонови су: R1 и R2,

селекционисани у Италији. (Слика 1)

Неки аутори сматрају да Мускат

бели и Мускат жути нису синоними,

већ да се ради о две различите сорте.

Општа оцена

Сорта регионалног значаја. Сортно вино за домаће тржиште производи се у

мањој количини. Вино се више користи за купажу са винима чији се укус поправља.

Библиографија: Циндрић (1994); Аврамов (1991), Кораћ (2011);

http://www.vivc.de/

Слика 1. Muscat a petit grain


14

3.2.1.2. Muscat Ottonel

Синоними

Мирисавка, Мускат Отонел, Muscadel Ottonel, Muskotály, Ottonel, Ottonel

muskotály, Muscat Ottonel Weiss, Ottonel Frontignan.

Порекло

Ова сорта је настала 1852. године. Створио ју је вртлар из француског града

Анжера по имену Роберт Моро. Будући да јако личи на Шаслу, највероватније да је

један родитељ ова сорта а други је Muscat de Saumuir.

По морфолошкој и неким биолошким карактеристикама, могла би да се сврста у

convarietas occidentalis, subconvarietas caspica.


Поред сорте Жути мускат, најпознатија мускатна сорта за бела вина.

Распрострањена је у виноградима на северној граници гајења винове лозе. Гаји се у

Војводини, на ужем подручју Србије и на Косову.

Опис сорте

Чокот је слабије бујности од Шасле.

Ластари су танки, чоколадне боје, кратких интернодија.

Врх младог ластара је без маља, изразито бронзасте боје.

Лист је мали, троделан или петоделан. Петељкин урез је увек узан, у облику

лире. Млади листови су светло жућкасто-зелени. Старији листови су потпуно зелени, са

крајевима савијеним на доле. Површина им је равна. На наличју, а мало и на лицу,

обрасли су чекињастим длачицама које се осећају при додиру. Нерви на листу су светло

црвени.

Цвет је хермафродитан. Грозд је мали или средње величине, ваљкаст или

ваљкасто-купастог облика, средње збијен. Просечна маса грозда је око 100 g (Слика 2).

Бобице су беличасто-жуте боје, са сунчане стране рђасте, средње крупноће,

округле, хрскаве, са израженом мускатном аромом.


15

Слика 2. Muscat Ottonel

Производна вредност

Рано сазрева (I епоха). Већ крајем августа грожђе је пријатно за јело. Средином

септембра се може брати за прераду у вино. Накупља нешто више шећера од Шасле,

али ретко кад достиже 20%. Лако губи киселине.

Даје релативно мале приносе. Коефицијент родности 1,3-1,5. Принос грожђа

варира од 9000-12000 kg/ha, што зависи од дужине резидбе родне лозе, лозне подлоге и

др. Резидба мешовита. Лукови се орезују на 8-10 окаца.

Осетљива је на временске прилике у цветању. Често рехуља.

Према пламењачи, оидиуму и сивој плесни средње отпорна. Према ниским

зимским температурама је отпорна. Окца измрзавају на -24 °C.

На заперцима врло слабо рађа.

Вино има јак мускатан мирис, низак екстракт, а врло често има низак садржај

киселина. Због интензивног мириса, веома је погодна за купажу са другим сортама које

оскудевају у мирису.


У Мађарској је селекционисан клон Kt

16, 2/1. Muscat Ottonel клон 116 је

селекционисан у Француској;


Мускат Отонел је сорта са врло

добрим, а истовремено и са лошим

карактеристикама. Добре особине су јој

интензиван мускатни мирис, рано сазревање,

добра отпорност на ниске температуре и на

сиву плесан грожђа.

Недостаци су јој: слаба бујност, ниска родност и осетљивост у цвету.

Библиографија: Циндрић (1994); Аврамов (1991); Кораћ (2011); Bistraji D. (2011)


16

3.2.1.3. Traminer

Синоними

У Србији: црвени Траминац, мирисави Траминац; у Немачкој: Traminer,

Gewürztraminer, Clevner; у Француској: Savagnin rose, Traminer, Gewürctraminer,

Edeltraube, Rotclevner, Gentil-Duret rouge; у Италији: Traminer rosso, Traminer, Traminer

aromatico; у Аустрији: Traminer; у Мађарској; Piros tramini; у Чешкој и Словачкој:

Tramin červeny; у ЗНД: Traminer rozovij, у УСА: Traminer red.

На O.I.V. је назив Savagnin rose одређен као примаран назив.

Порекло

По свему судећи ова сорта је добила име по месту Трамин у Јужном Тиролу

(Северна Италија). У једном француском документу за подизање винограда из XIV века

спомиње се под именом Savagnin. У XVI веку се у већој мери раширила у Француској.

Према природној класификацији сорти, припада групи occidentalis, подгрупи

galica сорти.


Ова сорта је позната у целом свету. Највише се гаји у Средњој и Западној

Европи, близу северне границе гајења винове лозе. Свуда је високо цене.

Траминац је одавно позната сорта на тлу Србије. Највише винограда је

подигнуто после II Светског рата, приликом масовног увођења у производњу

широкоредних и високих система узгоја.

Гаји се у Војводини, на ужем подручју Србије и на Косову.

Опис сорте

На сиромашним земљиштима је слабе, а на богатим земљиштима је средње

бујности. У случајевима када се наруши генеративно-вегетативна равнотежа, чокот

може бити и јако бујан. Развија много ластара, кратких интернодија, са много заперака,

тако да му је шпалир често превише густ. Има полуусправан раст ластара.


17

Ластари су кратки, светло сивкасто-мрке боје, паучинаст, са пругама и

тачкицама. Нодуси нису истакнути и исте су боје као интернодије.

Врх ластара је вунаст, бронзасто-зелен, прошаран црвеном бојом.

Лист је мали, округласт, или нешто шири него дужи, најчешће троделан.

Понекад је једна половина листа цела а друга издељена. Горњи бочни урези су средње

дубине или плитки, узани и већином под оштрим угом, отворени су или затворени.

Дршкин урез је у облику слова “V”. Обод листа је чипкаст, плитко и густо нарезан. Боја

листа је тамно зелена са сивкастом нијансом. На лицу листа, на месту спајања главних

нерава, налазе се паучинасте маље. Површина листа је мехураста. Лиска је дебела,

чврста. Наличје листа је паучинасто маљаво. Нерви су карактеристично црвени.

Петељка листа је кратка, танка, плавкасто-црвена.

Цвет је хермафродитан, тучак купастог облика. Оплодња нормална и редовна.

Грозд је мали, неправилног облика, већином са раменом, збијен. Просечна маса

грозда је око 80 g (Слика 3). Дршка грозда је кратка, здрвењена.

Бобице су мале (1,5 g), округласте, просечних димензија 14x12 mm, светлије или

тамније црвене боје са пепељком. Имају дебелу покожицу, сочне су, слатке и

ароматичне.

Агробиолошке и привредно технолошке карактеристике

Сазрева у II епохи, у условиmа Војводине обично у другој половини септембра.

И у лошим годинама накупља 18-20% шећера, а најчешће знатно преко 20%.

Добро се оплођава. Коефицијент родности варира од 1,2 до 1,3. Даје мале

приносе (7-8000 kg/ha), ретко кад преко 10000 kg/ha. Захтева дугу резидбу. Одговарају

му високи узгоји. Резидба мешовита. Лукови се орезују на 10-12 окаца.

Има добру отпорност према ниским температурама. Креће средње позно, тако да

му ни пролећни мразеви не наносе много штете. Средње је осетљив на пламењачу и

оидиум, а мало осетљив на сиву плесан.

Практично не рађа на заперцима, иако тера много заперака и због тога ствара

густ шпалир у којем се гроздови приликом бербе морају тражити.

Даје нешто мањи проценат шире, јер бобице имају дебелу покожицу и много

семенки.


18

Слика 3. Traminer

Вино ове сорте је врло карактеристично, изразито ароматично, најчешће са

ниским киселинама. Баш због ове особине мора се водити рачуна о времену бербе, јер

уколико се закасни, киселине јако опадну, и добија се високо алкохолизовано,

нехармонично вино, жуте боје. Произведено од грожђа у оптимуму технолошке

зрелости, вино је хармонично, финог мириса, цењено на домаћем и иностраном

тржишту.


У оквиру сорте Траминац познато је више варијација а најпознатије су: црвени,

бели и мирисави Траминац. Бели Траминац има жуту боју покожице и гаји се у чистим

засадима у Француској у покрајни Franche Compte, под именом Savagnin blanc.

Мирисави Траминац (Gewürztraminer) има светлије бобице од црвеног Траминца и

израженији мирис. Упоредна испитивања три варијације Траминца у Сремским

Карловцима, су показала да је мирисави, такозвани Gewürztraminer, квалитетнији, али

да је нешто мање родности од црвеног и белог Траминца. Gewürztraminer, у односу на

друга два типа, накупља више шећера, а истовремено садржи и нешто више киселина.

Популација ове сорте је веома хетерогена.

У Француској и Немачкој,

селекционисани су клонови ове сорте. У

Србији се претежно гаји црвени

Траминац и то популација сорте.

Клонови Траминца селекционисани у

Италији, Француској и Немачкој (R1, 47,

VCR 6, BB48/1, BB47/1, 11Gm).


Сорта за висококвалитетна бела

вина. У северним подручјима вина су

свежија, хармоничнија и питкија. Треба

је гајити на високим узгојима. Варијација

мирисавог траминца је посебно за

препоруку.

Библиографија: Циндрић (1994); Аврамов (1991); Кораћ (2011); Bistraji (2011)


19

Слика 4. Хладна комора Слика 5. Евидентирање окаца

3.3. Методе рада

У циљу остварења задатка вршена су следећа испитивања:

Одређивање отпорности на ниске зимске температуре обављено је тестирањем

зрелих резница једногодишњег ластара in vitro, на тај начин што су излагане ниским

температурама у хладној комори (Слика 4). Након узимања репрезентативног узорка

сваке сорте, рeзнице су држане 24 часа на температури од -5°C. Након тога се

температура у хладној комори снижавала брзином од 3°C на сат до -21°C. На овој

температури су узорци држани 12 сати, а затим се температура постепено повишавала

до нивоа собне температуре. После недељу дана, вршило се пресецање промрзлих окаца

и евидентирање стања измрзлих централних пупољака и суочица (Слика 5). Резултати

су изражени у % и представљени графички. Испитивања су обављана три пута, крајем

децембра, у другој половини јануара и у другој половини фебруара (Циндрић и сар.,

2000).

Фенолошким осматрањем је утврђиван датум почетка фенофаза пупољења,

цветања и шарка;

- Почетак пупољења је евидентиран као датум када су прва окца на чокоту

почела да се отварају;

- Почетак цветања је евидентирано као датум када је 5% цветова у цвасти

било отворено;


20

Слика 6. Испитивање показатеља родности

- Почетак шарка је евидентиран као датум када су код првих бобица у

грозду примећене промене које су карактеристичне за ову фенофазу.

Испитивање родности окаца и ластара вршено је бројањем ластара и цвасти у

пролеће пре цветања (почетком маја), када су ластари достигли дужину око 30 cm

(Слика 6). Родност је одређивана на 10 чокота. На основу прикупљених података у

винограду израчунати су показатељи родности:

- број остављених окаца,

- проценат кренулих окца,

- број избилих ластара

- проценат родних ластара,

- коефицијент плодности ластара или апслолутни коефицијент родности

ластара, показује колико цвасти у просеку носи један родни ластар.

Добија се дељењем укупног броја цвасти са укупним бројем родних

ластара.

- коефицијент родности ластара или релативни коефицијент родности

ластара, показује колико цвасти у просеку носи сваки ластар. Добија се

дељењем укупног броја цвасти са укупним бројем ластара.

- коефицијент родности окаца или потенцијални коефицијент родности,

представља број цвасти који се налази на једном окцу које је остављено

резидбом. Рачуна се на тај начин што се укупан број цвасти подели са

укупним бројем окаца колико их је остављено резидбом.

- Родност окаца по дужини лука је за све клонове представљена графички.


21

Принос грожђа је одређен у време бербе, мерењем масе обраног грожђа са 10

чокота за сваки клон. Принос је изражен у kg/m2. У 2014. години је брано грожђе на

коме је напад од Botrytisa био испод 80%.

Просечна маса једног грозда одређена је на основу просечног узорка од 10

гроздова за сваки клон.

Садржај шећера у шири одређиван је Ексловим широмером, који се урања у

бистру ширу у мензури од 250 ml. Изврши се корекција на темперетуру која је

декларисана и вредност се уз помоћ Салеронове таблице очита у % (Циндрић и сар.,

2000).

Садржај киселина у шири одређиван је методом неутрализације свих киселина и

њихових соли у шири, раствором n/10 NaOH уз примену индикатора бромтимолплаво.

Резултати су изражавани у g/l у винској киселини. Утрошак натријум хидроксида је

помоћу одговарајућих таблица претворен у g/l винске киселине (Циндрић и сар., 2000).

Визуелном оценом одређен је проценат бобица у гроздовима, у винограду, које

су захваћене сивом плесни.

Ампелометријска анализа листа, вршена је помоћу програма SuperAmpelo 2.0.

Super Ampelo је програм дизајниран у Италији за помоћ приликом каталогизације Vitis

гермплазме. Овај софтвер омогућава анализу листова, гроздова, бобица и семенки, као

и снимање основних ампелометријских карактеристика. Координате релевантних

тачака на листу за биометријски опис се могу добити са више извора слика (скенер,

дигитална камера, графички таблет) коришћењем миша или оптичке оловке. Добијене

тачке омогућавају стварање стандардног профила листа испитиване сорте. Програм

омогућава израчунавање стандардне девијације за сваки биометријски параметар,

индекса сличности листова разних сорти и других показатеља. (Калајџић, 2013)

Органолептичка оцена квалитета вина је вршена применом скале од 20 поена. Од

сваке варијанте је поступком микровинификације произведено по 10 l вина, које је 4-5

месеци након бербе органолептички оцењено, од стране дегустационе комисије

Института.


22

Слика 7. Производња вина поступком микровинификације

Анализа вина: вино је произведено поступком микровинификације у стакленим

балонима запремине 10 литара (Слика 7). За производњу вина је коришћен самоток.

- Органолептичко оцењивање вина вршила је стручна комисија у саставу:

-Др Владимир Ковач

-Проф. др Нада Кораћ

-Проф. др Петар Циндрић

-Доц. др Драгослав Иванишевић

-Инг. техн. – енолог Јовица Попов

- Вино је оцењивано применом скале од максимално 20 бодова:

-максимум 2 бода за боју

-максимум 2 бода за бистрину

-максимум 4 бода за мирис

-максимум 12 бодова за укус

- На основу дегустационе основе, вина се могу сврстати у следеће

категорије (,,Сл.лист СРЈ’’, бр.54/99)

-Стоно вино- најмање 15,00 бодова

-Квалитетно вино- најмање 16,50 бодова

-Врхунско вино- најмање 18,51 бодова


23

3.4. Услови испитивања:

Земљиште

Земљиште на коме је подигнут огледни виноград је типично виноградарско, типа

гајњаче. Оно је погодно за гајење великог броја сорти винове лозе. Агрохемијска

анализа земљишта је урађена у 2012. години и приказана у табели 1. Земљиште је

алкалне реакције са ниским садржајем хумуса и азота, недовољно калијума али је добро

обезбеђено фосфором.

Терен има благ пад од запада према истоку. Надморска висина терена је око

160m.

Табела 1. Хемијска анализа земљишта

Дубина(cm)

pH CaCO3

%

Хумус

%

Укупан

N %

AL-P2O5

mg/100g AL-K2O

mg/100g у KCl у H2O

0-15 7.33 8.22 12.42 1.46 0.10 35.27 26.84

15-30 7.35 8.29 13.12 1.26 0.08 28.59 21.78

30-60 7.31 8.32 12.0 1.10 0.06 21.60 15.46

Метеоролошки услови

Сремски виноградарски рејон је подручје које има довољну температурну суму

за гајење винове лозе, нема честу појаву екстремно ниских зимских температура, нити

појаву честих раних јесењих и позних пролећних мразева. За услове Фрушке горе је

карактеристична умерено континентална клима са израженим годишњим добима,

топлим летима и нешто блажим зимама. Ови климатски услови су врло повољни за

гајење великог броја сорти винове лозе.

Метеоролошки подаци потичу са локалне мерне станице која се налази у оквиру

огледног поља и приказани су у табели 2. Производне карактеристике су испитиване у

2013. и 2014. години. У табели је приказана и температура у години пре анализе, како

би увидели у каквим се условима винова лоза припремала за наступајућу зиму.


24

Табела 2. Метеоролошки подаци за 2013. i 2014. годину (Сремски Карловци)

Година/

месец

Температура

ваздуха (°C)

Максималне

температуре


Минималне

температуре


Падавине

(mm)

2012. 2013. 2014.

Вишег

од.

просек

2013. 2014. 2013. 2014. 2012. 2013. 2014.

Вишег

од.

просек

Јануар 2,3 2,5 4,3 1,7 15 16,1 -6 -10,2 54,6 82,5 44,9 50,0

Фебруар -3,4 3,7 6,4 3,0 13,2 20,3 -7,7 -6,6 91.8 66,3 12,2 47,1

Март 8,9 5,6 10,2 7,7 20,8 23,1 -7,6 -0,4 5,5 92,8 61,8 42,9

Април 13,2 13,5 13,2 12,8 31,8 22,8 0,7 3,8 75,0 29,8 69,2 47,3

Мај 17,2 17,3 16,1 17,6 31,8 28,6 7,1 3,8 50,4 132 265,0 79,2

Јун 22,9 20,3 20,7 20,9 36,2 34,0 10,2 9,3 44,8 84,6 47,4 86,4

Јул 25,2 23,3 22,0 22,8 39,7 33,6 10,1 11,5 20,2 24,4 170,0 68,3

Август 24,7 23,5 20,9 22,6 38,1 35,2 11,9 8,0 0,70 58,4 52,8 50,2

Септембар 20,3 16,3 17 17,5 28,6 27,9 6,6 5,8 20,7 111,2 116,8 62,0

Октобар 13,0 13,8 13,1 12,5 26,0 27,9 -2,0 -1,6 56,2 45,8 65,4 61,0

Новембар 9,3 8,7 8,4 7,3 22,1 22,6 -5,8 -2,0 24,1 56,2 15,8 54,2

Децембар 1,0 2,3 4,2 2,3 13,4 16,0 -7,1 -15,7 85,9 2,0 64,0 57,2

Годишњи

просек 12,9 12,6 13,0 39,7 35,2 -7,7 -15,7 529,9 786,0 985,3

Вегетациони

просек 19,5 18,3 17,6 39,7 35,2 -2,0 -1,6 268,0 486,2 786,6

Вишегодишњ

и

просек

1991-2014год.

Годишњи 12,4 Вишегодишњи

просек

1991-2014год.

Годишњи 705,5

Вегетациони 18,9 Вегетациони

415,7

У годинама испитивања су дошле до изражаја веће вредности средњих

годишњих темература у односу на вишегодишњи просек. Ако узимамо у обзир средње

вегетационе температуре, може се рећи да су 2013. и 2014. године биле хладније у

односу на вишегодишњи просек.

Вегетациона и годишња сума падавина, за обе године су биле знатно изнад

вишегодишњег просека. У 2014. години је пало знатно више кише од вишегодишњег

просека, а у односу на мерења која су спроведена у периоду од 1991. до 2014. у току

вегетације је пало више кише него било које друге године.

Током 2012. године температурни услови су били повољни за процесе

формирања и диференцирања зимских окаца за наредну годину. Средња годишња и

средња вегетациона температура су биле за пола степена више него на нивоу


25

вишегодишњег просека. Ова година се може окарактерисати као сушна, а винова лоза је

била изложена воденом стресу услед мале количине падавина и екстремно високих

температура. При оваквом стању нема нормалне фотосинтетске делатности (Куљанчић,

2007). Због топлије јесени и благе зиме, винова лоза се није добро припремила и није

стекла отпорност према ниским зимским температурама.

У току зиме 2012/2013. године није било ниских температура које су могле

нанети веће штете испитиваним сортама. Крај маја и почетак јуна 2013. године је био

кишовит и хладан. Вишегодишњи просек температуре за месец мај и јун био је за

степен виши него ове године, али вишегодишњи просек за падавине, упоређујући ову

годину, је са доста одступања, тако је у месецу мају пало за 63,6 mm падавина више

него што је измерено вишегодишњим просеком падавина за исти месец. Од половине

јула до почетка бербе која се извела у трећој декади августа, дневне температуре су

биле знатно изнад вишегодишњег просека, док је количина падавина била знатно мања

од вишегодишњег просека. У јулу месецу је забележена максимална температура од

39,7 °C што се неповољно одражава на фотосинтезу, дисање и трансипрацију. Након

бербе, крајем августа је наступио кишовит период.

У току зиме 2013/2014. године није било ниских температура које су могле

нанети штете испитиваним сортама. У односу на вишегодишње просеке, од месеца

јануара до марта месеца је 2014. година била топлија, а затим све до бербе је била

хладна. У мају је забележена енормна количина падавина, у односу на вишегодишњи

просек је пало за 177 mm више кише. И септембар се окарактерисао са доста падавина,

а пошто је година била изразито хладнија, берба је обављена у септембру. Доста

падавина је проузроковало велики напад Botrytisa, па се морало започети са бербом.

Посматрајући табелу 2 може се рећи да је 2013. година имала благу зиму, док је

у вегетационом периоду била нешто хладнија. 2014. година је било доста хладна са

великом количином падавина у вегетационом периоду. У обе године нису забележене

апосутне минималне температуре које би проузроковале оштећења од мраза.

Марио Панић Дипломски – master рад РЕЗУЛТАТИ ИСПИТИВАЊА

26

4. РЕЗУЛТАТИ ИСПИТИВАЊА

4.1. Отпорност према ниским зимским температурама

Резултати испитивања отпорности клонова ароматичних белих винских сорти

према ниским зимским температурама су представљени за годину 2012/2013 на

графиконима 1 и 2, за годину 2013/2014 на графиконима 3 и 4 , а њихов просек је

приказан на графиконима 4 и 6.

Графикон 1 Тест измрзавања за сорте Moscato Bianco клон R2, Žuti Muskat клон

R1 и клонове сорте Muscat Ottonel – зима 2012/2013.

На основу резултата испитивања отпорности на ниске зимске температуре може

се рећи да су сви испитивани клонови испољили сличан ток отпорности током зиме.

Током сва три рока испитивања сви клонови су испољили велики степен осетљивости.

Најнижу отпорност су испољили у јануару, док је у децембру и фебруару она била већа.

Као најосетљивији се показао Мuscat Ottonel клон 2/1.

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

Moscato Bianco R2 Žuti Muskat R1 Muscat Ottonel KT 16

Muscat Ottonel 2/1 Muscat Ottonel 116

2012/2013

жива окца делимично измрзла окца измрзла окца


27

Графикон 2 Тест измрзавања за клонове сорте Traminer - зима 2012/2013.


се рећи да су клонови сорте Traminer испољили нешто већу отпорност на ниске зимске

температуре од клонова осталих испитиваних сорти. Клонови сорте Traminer су највећу

осетљивости испољили у децембру, док су у јануару и фебруару испољили нешто већу

отпорност. У фебруару сви клонови су били отпорнији него у јануару. Посебно се

истиче клон R1 са преко 30% живих окаца.

Сви испитивани клонови испољили су нешто нижу отпорност на ниске зимске

температуре у односу на вишегодишњи просек (Циндрић и сар., 2000), а разлог томе могу

бити неповољни временски услови у 2012. години. Лето је било жарко, сушно, а јесен

топлија него обично, што је могло неповољно да се одрази на припремање чокота за

предстојећу зиму (Панић М, 2013).

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

Traminer R1 Traminac 11GM Traminer VCR 6 Gewürztraminer 47

Traminac BB47/1

Traminac Aromatico

BB48/1

2012/2013



28

Графикон 3 Тест измрзавања за сорте Moscato Bianco клон R2, Žuti Muskat клон

R1 и клонове сорте Muscat Ottonel - зима 2013/2014.


се рећи да су и током зиме 2013/2014. године, сви испитивани клонови испољили

сличан ток отпорности. Сви испитивани клонови су показали највећу отпорност у

децембру. У јануару су сви клонови показали пад отпорности, док су у фебруару

испољили велики степен осетљивости. Као најосетљивији се истиче Žuti Muskat клон

R1, који је у децембру и у фебруару испољио највећу осетљивост у ондосу на остале

клонове.

У односу на вишегодишње просеке, сорта Мuscat Ottonel је у децембру

остварила већу остпорност, а јануару и фебруару већу осетљивост (Циндрић и сар., 2000).

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

Moscato Bianco R2 Žuti Muskat R1 Muscat Ottonel KT 16

Muscat Ottonel 2/1 Muscat Ottonel 116

2013/2014



29

Графикон 4 Тест измрзавања за клонове сорте Traminer - зима 2013/2014.


се рећи да су током зиме 2013/2014. године, клонови сорте Traminer испољили сличан

ток отпорности. Клонови сорте Traminer су највећу отпорност испољили у децембру,

док су у јануару испољили нешто већу осетљивост, а у фебруару испољили велики

степен осетљивости. На основу резултата испитивања отпорности на ниске зимске

температуре може се рећи да су испољили нешто већу отпорност на ниске зимске

температуре од клонова осталих испитиваних сорти. У јануару сви клонови су били

отпорнији него у фeбруару, изузев клона BB47/1. Посебно се истиче клон 11 GM са 70%

живих окаца

У односу на вишегодишње просеке, сорта Traminer је већу отпорност испољила

у децембру, а у јануару и фебруару већу осетљивост (Циндрић и сар., 2000).

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р


Traminac BB47/1 Traminac Aromatico

BB48/1

2013/2014



30

Просечни резултати испитивања, за обе зиме, су приказани у графикону 5 и 6.

Код испитиваних клонова, ток отпорности се видно разликује упоређујући зиму

2012/2013. године и зиму 2013/2014. године. Код зиме 2012/2013. године је ток

отпорности већине клонова био такав, да су они највећи степен отпорности имали у

фебруару, док такав случај није забележен зиме 2013/2014. године, где су у фебруару

клонови били најосетљивији. У децембру 2013/2014. су клонови имали много већу

отпорност него претходне зиме.

Графикон 5 Просечни резултати теста измрзавања за сорте Moscato Bianco клон

R2, Žuti Muskat клон R1 и клонове сорте Muscat Ottonel

Према просечним подацима за обе зиме, може се закључити да су испитани

клонови имали највећи степен отпорности у децембру. Moscato Bianco клон R2, Muscat

Ottonel KT 16 i Muscat Ottonel 2/1 имају највећи степен отпорности у децембру, са

благим падом до краја фебруара. За разлику од њих, Žuti Muskat клон R1 и Muscat

Ottonel 116 су средином зиме испољили најнижи степен отпорности.

Према литературним подацима се наводи да испитане сорте највећи степен

отпорности остварују у јануару, а најнижу у децембру (Циндрић и сар., 2000), што се не

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

рMoscato Bianco R2 Žuti Muskat R1 Muscat Ottonel KT

16Muscat Ottonel 2/1 Muscat Ottonel

116

Просек 2012/2013/2014



31

поклапа са испитивањем у овом раду. У односу на литературне податке, клон 2/1 је у

децембру стекао већу отпорност, док су друга два клона имала исте вредности. Сви

клонови у јануару и фебруару имају драстично ниже вредности у односу на

литературне податке.

Графикон 6 Просечни резултати теста измрзавања за клонове сорте Traminer

Према просечним подацима, клонови сорте Traminer су имали приближно исти

ток отпорности током зиме. Скоро сви клонови су имали највећи степен отпорности у

децембру, у односу на остатак зиме. Једино клон BB47/1 је имао највећи степен

отпорности у јануару. Као најотпорнији клон се истакао клон 11GM, са преко 40%

преживелих окаца на самом почетку зиме. Клон R1 је током целе зиме показао солидне

резултате у односу на остале клонове.

Према литературним подацима се наводи да сорта Traminer највећи степен

отпорности остварује у јануару (Циндрић и сар., 2000), а најнижи у децембру, што се не

поклапа са испитивањем у овом раду. Отпорност коју су клонови имали у децембру се

поклапа са литературним подацима, док је у јануару и фебруару она драстично

ослабљена.

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р

дец

емб

ар

јан

уар

феб

руа

р


Traminac BB47/1

Traminac Aromatico

BB48/1

Просек 2012/2013/2014



32

На правац и интензитет биохемијских и физиолошких процеса који у ствари

одређују степен отпорности на ниске температуре органа који презимљују, непосредно

утичу конкретни температурни услови који претходе наступању критичних ниских

температура (Циндрић и сар., 2000).

4.2. Фенолошка осматрања

Фенологија ароматичних белих винских сорти представљена је у табели 3.

Табела 3. Фенолошка осматрања за клонове белих ароматичних винских сорти

(Сремски Карловци, 2013-2014.)

Сорта/клон Година Почетак

пупољења

Почетак

цветања Шарак Датум бербе

Muscato Bianco R2 2013. 18.04. 18.05. 16.07. 22.08.

2014. 25.03. 25.05. 18.07. 10.09.

Žuti muskat R1 2013. 18.04. 25.05. 23.07. 22.08.

2014. 20.03. 25.05. 17.07. 10.09.

Muskat Ottonel 116 2013. 15.04. 20.05. 17.07. 22.08.

2014. 22.03. 25.05. 16.07. 5.09.

Muskat Ottonel 2/1 2013. 15.04. 20.05. 17.07. 22.08.

2014. 22.03. 25.05. 16.07. 5.09.

Muscat Ottonel Kt 16 2013. 15.04. 20.05. 17.07. 22.08.

2014. 22.03. 25.05. 16.07. 5.09.

Traminer R1 2013. 17.04. 18.05. 16.07. 23.08.

2014. 25.03. 25.05. 18.07. 8.09.

Traminer VCR6 2013. 17.04. 18.05. 16.07. 23.08.

2014. 25.03. 25.05. 18.07. 8.09.

Gewürztraminer 47 2013. 17.04. 18.05. 16.07. 22.08.

2014. 25.03. 25.05. 18.07. 8.09.

Tram.Aromatico BB48/1 2013. 17.04. 18.05. 16.07. 23.08.

2014. 25.03. 25.05. 18.07. 8.09.

Traminac BB47/1 2013. 17.04. 18.05. 16.07. 23.08.

2014. 25.03. 25.05. 18.07. 8.09.

Traminac 11GM 2013. 17.04. 18.05. 16.07. 23.08.

2014. 25.03. 25.05. 18.07. 8.09.

На основу резултата фенолошких осматрања види се да постоје разлике између

испитиваних сорти и година. Није било разлика у протицању појединих фенолошких

фаза између клонова у оквиру сорте.


33

У 2013. годиним, значајне разлике су забележене између испитиваних сорти.

Време кретања окаца код Muscato Bianco R2 и Žutоg muskatа R1 је евидентирано 1 дан

после сорте Traminer и 3 дана после сорте Muskat Ottonel. Код фенофазе почетка

цветања такође постоје значајне разлике између испитиваних сорти, тако да је код сорте

Traminer евидентирана прва 18.05., док је код Žutоg muskatа 7 дана касније. Фенофаза

шарак је евидентирана прва код сорте Traminer и Muscato Bianco R2, а последња код

Žutоg muskatа R1 7 дана касније. Берба код сорте Traminer је изведена 1 дан касније у

односу на друге испитане сорте.

У 2014. гоидини постоје значајне разлике између сорти. Време кретања окаца

код Žutоg muskatа R1 је евидентирано 2 дан пре сорте Muskat Ottonel и 5 дана пре сорте

Traminer и Muscato Bianco R2. Фенофаза цветања је почела у исто време за све испитане

сорте. Мала је разлика евидентирана код фенофазе почетка шарка. Тако је код Žutоg

muskatа R1 евидентирано 1 дан после сорте Muskat Ottonel и 1 дан пре сорте Muscato

Bianco R2 и Traminer. Берба је прва изведена код сотре Muskat Ottonel, док је 3 дана

касније обрана сорта Traminer, а 5 дана касније сорта Žuti muskat R1 и Muscato Bianco

R2.

У години 2014. фенофаза кретања окаца је код свих сорти кренула раније у

односу на претходну годину. Разлог томе су високе температуре крајем зиме. У априлу

и мају је захладнило, па је другачија ситуација забележена код фенофазе почетка

цветања, где је код свих сорти, осим Žutоg muskatа R1, она кренула 5-7 дана касније у

односу на претходну годину. Није било великих разлика у почетку фенофезе шарак,

осим код Žutоg muskatа R1 где је друге године каснила 5 дана. Због хладније 2014.

године сазревање грожђа је продужено, а због напада Botrytisa је берба принудно

изведена. Берба је 14-19 дана касније изведена у односу на претходну годину.


34

4.3. Родност

Резултати испитивања родности клонова ароматичних белих винских сорти су

представљени у табели 4.

Табела 4. Показатељи родности за ароматичне беле винске сорте (Сремски

Карловци, 2013-2014. година)

Сорта/

клон

Година Број

резидб

ом

остављ

е-них

окаца

Број

крен

у-

лих

окац

а у

%

Број избилих

ластара

Број родних

ластара

Број родних

ластара изражен

у %

Конд

ир Лук

Укуп

но

Кон

дир Лук

Укуп

но

Конд

ир Лук

Укуп

но

Moscato

Bianco клон

R2

2013 10.8 88,9 2.8 11 13.8 2.2 10.2 12.4 78.6 94.5 91.3

2014 11.5 69.2 1.7 8 9.6 1.4 6.8 6.5 86.7 84.7 85.1

Просек 11 79,1 2.25 9.5 11.7 1.8 8.5 8.2 82.7 89.6 88.2

Žuti Muskat

клон R1

2013 11 94.5 2 12.8 14.8 1.6 11 12.6 80 85.9 85.1

2014 10.3 86.4 1.8 9.8 11.6 1.6 8.7 10.3 88.9 88.8 88.8

Просек 10.7 90.5 1.9 11.3 13.2 1.6 9.9 11.5 84.5 87.4 87

Muscat

Ottonel клон

116

2013 11.6 98.2 2.2 13.4 15.6 2.2 13.4 15.6 100 100 100

2014 11.7 69.5 1.9 8.2 10.1 1.5 7.1 8.6 82.4 86.5 85.7

Просек 11.7 83.9 2.1 10.8 12.9 1.9 10.3 12.1 91.2 93.3 92.9

Muscat

Ottonel клон

2/1

2013 11.6 98.2 2 10 12 2 9 11 100 90 91.7

2014 11.1 80.9 2.1 9.5 11.6 1.9 8.4 10.3 88.2 88.2 88.2

Просек 11.4 89.6 2.1 9.8 11.8 2 8.7 10.7 94.1 89.1 90

Muscat

Ottonel клон

Kt 16

2013 11.4 86 1.8 10.2 12 1.8 9 10.8 100 88.2 90

2014 10.7 79.4 2.0 8.9 10.9 1.8 8.3 10.1 90 93.3 92.7

Просек 11.1 82.7 1.9 9.6 11.5 1.8 8.7 10.5 95 90.8 91.4

Traminer

клон R1

2013 10.8 94.4 2.6 15.2 17.8 1.8 12.6 14.4 69.2 82.9 80.9

2014 11.2 83.2 2 9.8 11.8 0.9 7.4 8.3 44.4 76.1 70.8

Просек 11 88.8 2.3 12.5 14.8 1.4 10 11.4 56.8 79.5 75.9

Traminer

клон VCR 6

2013 12 93.3 2.4 13.4 15.8 1.8 10.2 12 75 76.1 75.9

2014 12.3 85.6 2 11.8 13.8 1.1 8 9.1 55 67.9 65.9

Просек 12.2 89.5 2.2 12.6 14.8 1.5 9.1 10.6 65 72 70.9

Gewürztrami

ner клон 47

2013 11.8 91.5 2.6 11.8 14.4 2.4 11.6 14 92.3 98.3 97.2

2014 12.8 71.3 1.7 9.4 11.1 1.1 7.7 8.8 66.7 81.2 79

Просек 12.3 81.4 2.2 10.6 12.8 1.8 9.7 11.4 79.5 89.8 88.1

Traminac

Aromatico

клон BB48/1

2013 11.6 93.1 2.2 13.2 15.4 2 12 14 90.9 90.9 90.9

2014 11.3 83.2 1.8 9.7 11.5 1.4 7.6 9.0 77.8 78.4 78.3

Просек 11.5 88.2 2 11.5 13.5 1.7 9.8 11.5 84.4 84.7 84.6

Traminac

клон BB47/1

2013 12.2 90.2 2.6 12.6 15.2 2.2 11.8 14 84.6 93.6 92.1

2014 11.6 87.9 2.3 11.7 14 1.9 8.8 10.7 81 75.2 76.1

Просек 11.9 89.1 2.5 12.2 14.6 2.1 10.3 12.4 82.8 84.4 84.1

Traminac

клон 11GM

2013 11.8 91.5 2.6 13 15.6 2 13 15 76.9 100 96.1

2014 11.5 85.2 2.1 10.6 12.7 1.6 9.2 10.8 76.2 86.8 85

Просек 11.7 88.4 2.4 11.8 14.2 1.8 11.1 12.9 76.6 93.4 90.6


35

Број резидбом остављених окаца по луку код свих испитиваних клонова 2013.

године се кретао у интервалу од 10,8 (Moscato Bianco клон R2 и Traminer клон R1) до

12,2 (Traminac клон BB47/1). Године 2014. се број резидбом остављених окаца по луку

кретао у границама од 10.3 (Žuti Muskat клон R1) до 12,8 (Gewürztraminer клон 47). У

просеку за ове две године, број резидбом остављених окаца по родном луку се кретао

од 10.7 (Žuti Muskat клон R1) до 12.3 (Gewürztraminer клон 47). Интернодије код Жутог

Муската су дуже у односу на интернодије код Траминца. Према плану, по чокоту је

требало оставити 12 окаца по родном луку.

Број кренулих окаца изражен у процентима (%). Muscat Ottonel је 2013.

године имао већи проценат кренулих окаца у односу на клонове осталих сорти. Највећи

проценат кренулих окаца је забележен код сорте Muscat Ottonel клон 116 и Muscat

Ottonel клон 2/1, док се најлошије показао Muscat Ottonel клон Kt 16 од свих клонова

испитиваних сорти. Највише кренулих окаца у 2014. години је имао Traminac Aromatico

клон BB48/1, док је најмање кренулих окаца утврђено код Moscato Bianco клон R2. У

просеку за обе године, највећи проценат кренулих окаца има Žuti Muskat клон R1, а

најнижи Moscato Bianco клон R2, на чији је резултат доста утицала 2014. година.

Број избилих ластара - У 2013. години је највећи број избилих ластара

евидентиран код сорте Traminer клон R1, док је најмањи код сорте Muscat Ottonel са

клоновима 2/1 и Kt 16. У односу на остале испитиване сорте, највећи број избилих

ластара је имала сорта Traminer. Највећи број избилих ластара у 2014. години је

евидентиран код сорте Traminac клон BB47/1, а најмањи код сорте Moscato Bianco клон

R2. Највећи број избилих ластара за обе године је евидентирано код клонова Траминца:

R1 и VCR 6, а пуно не заостаје и BB47/1. Најмање избилих ластара је имао Moscato

Bianco клон R2. У обе године се генерално лоше показао Muscat Ottonel клон 2/1.

Број родних ластара - У 2013. години је највећи број родних ластара забележен

код сорте Muscat Ottonel клон 116, а најмањи код друга два клона исте сорте. У 2014.

години је највећи број родних ластара евидентиран код Траминца клона 11GM, а за

њиме и код клона BB47/1, тако да су у просеку за обе године они најбоље рангирани.

Најмањи број родних ластара је евидентиран код Moscato Bianco клон R2 што је

значајно утицало на просек за обе године.


36

Број родних ластара изражен у процентима је у 2013. години био на највишем

нивоу код сорте Muscat Ottonel клон 116, а најмањи код сорте Traminer клон VCR 6. У

2014. години је био мањи проценат код свих клонова у односу на претходну годину.

Највећи проценат је имао Muscat Ottonel клон Kt 16, а најмањи Traminer клон VCR 6. У

просеку за обе године је највећи проценат евидентиран код сорте Muscat Ottonel клон

116, а најмањи код сорте Traminer клон VCR 6. Traminer VCR 6 је имао доста ластара,

који нису били родни.

Подаци о вредностима коефицијената родности су приказани у табели 5. Кораћ и сар.

(2000) наводе да на коефицијенте родности велики утицај имају временске прилике у

години која претходи години посматрања, као и оптерећење.


37

Табела 5. Коефицијенти родности белих ароматичних винских сорти (Сремски

Карловци, 2013-2014. година)

СОРТА /

КЛОН

ГОДИН

А

БРОЈ ЦВАСТИ ПО

РОДНОМ

ЛАСТАРУ

(апсолутни

коефицијент

родности)

ЛАСТАРУ

(релативни


родности)

ОКЦУ

(потенцијални


родности)

Конд

ир Лук

Укуп

но

Конд

ир Лук

Укупн

о

Конд

ир Лук

Укупн

о

Moscato Bianco

клон R2

2013 1,54 1,67 1,65 1,21 1,58 1,51 1,7 1,61 1,62

2014 1.38 1.48 1.46 1.2 1.25 1.24 1 0.87 0.88

Просек 1.46 1.58 1.56 1.21 1.42 1.38 1.35 1.24 1.25

Žuti Muskat клон

R1

2013 1,75 1,84 1,82 1,4 1,58 1,55 1,4 1,84 1,77

2014 1,75 2.03 1.99 1.56 1.81 1.77 1.47 1.72 1.68

Просек 1.75 1.94 1.91 1.48 1.7 1.66 1.44 1.78 1.73

Muscat Ottonel

клон 116

2013 2 2,37 2,32 2 2,37 2,32 2,2 2,74 2,66

2014 2 2.05 2.04 1.65 1.77 1.75 1.56 1.25 1.29

Просек 2 2.21 2.18 1.83 2.07 2.04 1.88 2 1.98

Muscat Ottonel

клон 2/1

2013 2,1 2,33 2,29 2,1 2,1 2,1 2,1 1,81 1,85

2014 1.8 2.55 2.41 1.59 2.25 2.13 1.8 1.92 1.90

Просек 1.95 2.44 2.35 1.85 2.18 2.12 1.95 1.87 1.88

Muscat Ottonel

клон Kt 16

2013 2,11 2,24 2,22 2,11 1,98 2 1,9 1,77 1,79

2014 2 2.29 2.24 1.8 2.13 2.07 1.8 1.78 1.78

Просек 2.06 2.27 2.23 1.96 2.06 2.04 1.85 1.78 1.79

Traminer клон

R1

2013 1,77 1,76 1,76 1,23 1,46 1,43 1,6 2,05 1,98

2014 1.13 1.52 1.48 0.5 1.16 1.05 0.5 1.01 0.93

Просек 1.45 1.64 1.62 0.87 1.31 1.24 1.05 1.53 1.46

Traminer клон

VCR 6

2013 1,33 1,80 1,73 1 1,37 1,32 1,2 1,53 1,48

2014 1.27 1.56 1.52 0.7 1.06 1 0.7 1.01 0.96

Просек 1.3 1.68 1.63 0.85 1.22 1.16 0.95 1.27 1.22

Gewürztraminer

клон 47

2013 1,58 1,79 1,76 1,46 1,76 1,71 1,9 1,76 1,78

2014 1.5 1.59 1.58 1 1.29 1.25 0.83 0.96 0.94

Просек 1.54 1.69 1.67 1.23 1.53 1.48 1.37 1.36 1.36

Traminac

Aromatico клон

BB48/1

2013 1,7 2,08 2,03 1,54 1,89 1,84 1,7 2,15 2,09

2014 1.64 1.67 1.67 1.28 1.31 1.3 1.21 1.12 1.14

Просек 1.67 1.88 1.85 1.41 1.6 1.57 1.46 1.64 1.62

Traminac клон

BB47/1

2013 1,64 1,69 1,68 1,38 1,59 1,55 1,8 1,64 1,66

2014 1.71 1.65 1.66 1.38 1.24 1.26 1.61 1.25 1.30

Просек 1.68 1.67 1.67 1.38 1.42 1.41 1.71 1.45 1.48

Traminac клон

11GM

2013 1,7 1,86 1,84 1,31 1,86 1,77 1,7 2,05 2

2014 1.63 1.85 1.81 1.24 1.60 1.54 1.3 1.48 1.45

Просек 1.67 1.86 1.83 1.28 1.73 1.66 1.5 1.77 1.73


38

Коефицијент плодности ластара или апслолутни коефицијент родности

ластара - показује колико цвасти у просеку носи један родни ластар. Врло високе

вредности овог коефицијента су утврђене код већине испитиваних клонова при чему се

посебно истичу клонови сорте Muscat Ottonel. У 2013. години је највећи апсолутни

коефицијент родности имао Muscat Ottonel клон 116, док у 2014. години и према

просеку за обе године, највећи апсолутни коефицијент родности има Muscat Ottonel

клон 2/1. Генерално најнижу вредност овог коефицијента има сорта Moscato Bianco

клон R2. У првој години су код свих клонова утврђене веће вредности у односу на другу

годину, док је другачија ситуација забележена код сорте Žuti Muskat клон R1.

Коефицијент родности ластара или релативни коефицијент родности

ластара - показује колико цвасти у просеку носи сваки ластар. У 2013. години је

највећа вредност релативног коефицијента родности забележена код сорте Muscat

Ottonel са клоном 116, док су остала два клона истоимене сорте такође са високим

вредностима. У 2014. години и просечно, највеће вредности има Muscat Ottonel клон

2/1. Генерално, најмању вредност релативног коефицијента родности има сорта

Traminer клона VCR 6. Упоређујући две године, код сорте Moscato Bianco клон R2 и

Muscat Ottonel клон 116, и код свих клонова сорте Traminer је овај коефицијент био

мањи у 2014. години. Другачија ситуација је забележена код сорте Žuti Muskat клон R1.

Клонови сорте Muscat Ottonel Kt 16 и 2/1 су имали приближне вредности.

Коефицијент родности окаца или потенцијални коефицијент родности -

представља број цвасти који се налази на једном окцу које је остављено резидбом. За

већину клонова испитиваних сорти се може рећи да имају високе вредности родности

окаца. У 2013. години и по просеку, највећа вредност је забележена код сорте Muscat

Ottonel клон 116, а најмања је код сорте Traminer клон VCR 6. У 2014. години, сви

клонови су остварили ниже вредности у односу на претходну годину, једино је

другачија ситуација код сорте Muscat Ottonel клон 2/1, код које су забележене највеће

вредности. У овој години је најнижа вредност овог коефицијента забележена код сорте

Moscato Bianco клон R2.


39

На графиконима 7, 8 и 9 је приказана родност окаца по дужини лука за

испитиване клонове.

Графикон. 7. Број цвасти по окцу према положају на луку за испитиване сорте

Moscato Bianco клон R2 и Žuti Muskat клон R1 (Сремски Карловци, просек 2013-2014.

година)

Aнализа родности окаца по дужини лука за Moscato Bianco клон R2 и Žuti Muskat

клон R1 показује благи пораст вредности овог показатеља са благим варирањима до

краја лука. Веће вредностти родности по дужини лука има Žuti Muskat клон R1.

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

0 2 4 6 8 10 12

Bro

j cva

sti

Redni broj okca na luku

Broj cvasti po okcu prema položaju na luku -Просек

Moscato Bianco R1

Žuti Muskat R2


40

Графикон 8. Број цвасти по окцу према положају на луку за испитиване клонове

сорте Muscat Ottonel (Сремски Карловци, просек 2013-2014. година)

Анализа родности окаца по дужини лука за клонове сорте Muscat Ottonel

показује благи пораст од почетка до краја лука. Клон 116 нешто веће вредности у

односу на остале клонове показује на првих 7 окаца, а до краја лука му вредност благо

опада. Muscat Ottonel клон 2/1 има ниже вредности до 7 окаца, а од 7 до 9 окца

остварује највеће вредности, затим му вредност до краја лука опада.

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

0 2 4 6 8 10 12

Bro

j cva

sti


Broj cvasti po okcu prema položaju na luku -Просек

Muscat Ottonel 116

Muscat Ottonel 2/1

Muscat Ottonel Kt 16


41

Графикон 9. Број цвасти по окцу према положају на луку за испитиване клонове

сорте Traminer (Сремски Карловци, просек 2013-2014. година)

Aнализа родности окаца по дужини лука за клонове сорте Traminer показује

благи пораст са већим варирањем до краја лука. Скоро сви клонови најниже вредности

остварују на првим окцима, док највеће вредности остварују од 6 окца. Traminac клон

11GM има веће вредности на средини лука од већине других клонова. Код клона BB47/1

је на 4 окцу остварена највећа вредност, али до краја лука су му вредности на ниском

нивоу. Traminer клон VCR 6 и Gewürztraminer клон 47 на самом почетку лука имају

најниже вредности, вредности им се постепено повећава до краја лука, стим што

Gewürztraminer клон 47 на крају лука остварује највеће вредности, а VCR 6 најниже.

Остали клонови имају приближно исте вредности.

0

0.5

1

1.5

2

2.5

0 2 4 6 8 10 12

Bro

j cva

sti


Broj cvasti po okcu prema položaju na luku -Просек Traminer R1

Traminer VCR 6

Gewürztraminer 47

Traminac Aromatico BB48/1

Traminac BB47/1

Traminac 11GM


42

4.4. Принос и квалитет грожђа

Подаци о приносу и квалитету грожђа клонова белих ароматичних винских

сорти дати су у табели 6.

Табела 6. Производни резултати за клонове белих ароматичних винских сорти

(Сремски Карловци, 2013-2014. година)

Сорта/клон Година

Принос

грожђа

(kg/m2)

Маса

грозда

(g)

Шећер у

шири

(%)

Киселине у

шири

(g/l)

Botrytis

обраног

грожђа

(%)

Необрано

грожђе

(%)

Moscato Bianco

клон R2

2013. 0.66 de 171 b 18.2 be 7.1 b / /

2014. 1.2 h 200 d 17 ab 8.2 b 30 afc 10

Просек 0.93 dfb 186 ce 17.6 a 7.7 hdg / /

Žuti Muskat

клон R1

2013. 0.82 bd 150 bd 18.8 ced 6.8 b / /

2014. 1.48 p 287 e 17.8 b 8.3 b 7 h 8

Просек 1.15 bg 219 e 18.3 a 7.6 hdg / /

Muscat Ottonel

клон 116

2013. 0.12 ac 79 ac 18.6 bc 4.3 acd / /

2014. 0.54 ag 113 a 16.7 a 5 a 30 afc 15

Просек 0.33 df 96 ad 17.7 a 4.7 bf / /

Muscat Ottonel

клон 2/1

2013. 0.06 a 42 a 19.6 ad 4.5 acd / /

2014. 0.49 ag 120 a 16.7 a 5.1 a 35 baf 15

Просек 0.28 df 81 ad 18.2 a 4.8 bf /

Muscat Ottonel

клон Kt 16

2013. 0.46 bd 150 bd 18.5 ced 4.0 d / /

2014. 0.76 bh 147 b 17.4 b 4.6 a 25 ca 10

Просек 0.6 df 149 dac 18 a 4.3 b / /

Traminer клон

R1

2013. 0.43 ad 134 bde 19.6 a 8.1 b / /

2014. 0.20 c 113 a 16.8 ab 8.4 b 15 d 20

Просек 0.32 f 124 dc 18.2 a 8.25 d

Traminer клон

VCR 6

2013. 0.49 cd 102 ce 18.8 ced 5.2 ac /

2014. 0.29 cef 83 c 18.6 c 5.7 c 17 d 18

Просек 0.39 df 93 ad 18.7 a 5.5 bf

Gewürztraminer

клон 47

2013. 0.41 ad 111 cd 19.1 bcd 5.5 c /

2014. 0.37 eaf 107 ac 18.9 c 5.9 c 17 d 18

Просек 0.39 df 109 ad 19 a 5.7 cf

Traminac

Aromatico клон

BB48/1

2013. 1.21 b 135 bde 19.3 ac 6.8 b /

2014. 0.50 ag 87 c 18.8 c 6.8 def 35 f 10

Просек 0.86 dg 111 ad 19.1 a 6.8 cghd

Traminac клон

BB47/1

2013. 0.69 d 120 cde 19.2 ace 6.8 b /

2014. 0.24 fc 107 ac 19.2 c 6.5 e 25 c 15

Просек 0.47 df 114 ad 19.2 a 6.7 cg

Traminac клон

11GM

2013. 0.82 bd 130 bde 18.6 ced 7.3 b /

2014. 0.62 gb 107 ac 18.9 c 7.3 f 15 d 15

Просек 0.72 dfg 119 dc 18.8 a 7.3 hdg

Напомена: Вредности обележене различитим словима се статистички значајно разликују за праг

значајности од 0,05 (Tukey HSD test).


43

У 2013. години, све сорте које су представљене у табели 6 су обране у року од

два дана и одмах прерађене у вино процесом микровинификације, док је у 2014. години

берба обављена 14-19 дана касније, а сорте су бране у интервалу од 5-10 дана. У оба

случаја је берба извођена раније у односу на литературне податке (Циндрић, 2000).

Већина сорти је остварила ниже приносе у односу на литературне податке

(Циндрић, 2000). Разлог томе су највероватније лоши временски услови у периоду

цветања у 2013. години, а у 2014. јак напад Botrytisa.

У 2013. години је највећи принос остварио Traminac Aromatico клон BB48/1,

статистички значајно већи од осталих испитиваних клонова. Најнижи принос је

остварио Muscat Ottonel клон 2/1, статистички значајно мањи од осталих испитиваних

клонова.

У односу на претходну годину, код сорте Traminer је остварен мањи пронос, док

је код осталих сорти он био већи. Траминац је у 2014. години доста страдао од Botrytisa.

У 2014. години је Žuti Muskat клон R1 остварио највеће приносе, одмах за њиме и

Moscato Bianco клон R2, статистички значајно веће у односу на остале сорте. Traminer

клон R1 је остварио најниже приносе, статистички значајно мање у односу на остале

сорте.

По просеку за обе године је сорте Žuti Muskat клон R1 остварила највеће приносе

грожђа, док је Muscat Ottonel клон 2/1 имао најнижи принос.

У 2013. години постоје статистички значајне разлике у крупноћи грозда измећу

клонова, поготово код сорте Muscat Ottonel. Muscat Ottonel клон 2/1 је имао најситније

гроздове, што је вероватно последица лоших временских услова у току цветања, док је

Moscato Bianco клон R2 имао најкрупније гроздове од свих испитиваних клонова. И у

2014. години је Moscato Bianco клон R2 имао крупне гроздове, док је Žuti Muskat клон

R1 остварио највећу просечну масу грозда, статистички значајно већу у односу на

остале клонове. Traminer клон VCR 6 је имао најлакше гроздове, а разлог томе је јак

напад Botrytisa. Код Траминаца је у 2014. години остварена мања просечна маса грожђа,


44

а то је резултат напада Botrytisa. Код ове сорте је због лаких гроздова, смањен и укупан

принос грожђа.

Значајне статистичке разлике у крупноћи грожћа је дошло до изражаја код сорте

Muscat Ottonel. Muscat Ottonel клон Kt 16 је остварио значајно статистички крупније

гроздове у односу на друга два клона.

Између сорти постоји статистички значајне разлика у крупноћи гроздова, тако су

клонови сорте Muscat a petit grain имали статистички значајно крупније гроздове од

клонова сорте Traminer, док су клонови сорте Muscat Ottonel имали најситније. Žuti

Muskat клон R1 је остварио најкрупније гроздове.

Нити један испитивани клон није накупио преко 20% шећера у шири. Садржај

шећера код сорте Muscat Ottonel је на нивоу вишегодишњег просека, док је сорте

Traminer накупила нешто мање у односу на просеке у условима Фрушке горе (Циндрић

и сар. 2000). Осим код Traminac клон 11GM и Traminac клон BB47/1, сви клонови су

остварили нижи проценат шећера у 2014. години. По просеку за обе године, највећи

садржај шећера је накупио Traminac клон BB47/1, статистички значајно већи од већине

осталих испитиваних клонова. Најмањи садржај шећера је остварио Moscato Bianco

клон R2. Веће разлике у години је забележено код сорте Traminer клон R1, који је у

2013. години накупио највише шећера, а у 2014. години је остварио скоро најниже

резултате у односу на све испитане клонове.

У односу на остале сорте, у накупљању шећера се најбоље показала сорта

Traminer, а друге две су накупиле мање шећера.

У односу на клонове сорте Traminer, највише киселина је задржао Traminer клон

R1. Од свих сорти, највише киселина има Moscato Bianco клон R2 и Žuti Muskat клон R1.

У односу на остале испитиване сорте, најмањи садржај киселина је утврђен код клонова

сорте Muscat Ottonel. Највише киселина губи сорта Muscat Ottonel клон Kt 16.


45

У две године испитивања, код свих испитиваних клонова је у 2013. години

грожђе било здраво, без напада Botrytisa. 2014. година је била кишна и хладна, на

појединим клоновима је било јаког напада Botrytisa на грожђу, па је значајно умањен

принос. Најизраженији напад је био код сорте Muscat Ottonel и Moscato Bianco клон R2,

нешто слабији код сорте Traminer, а најслабији код сорте Žuti Muskat клон R1.

Највећу осетљивост на Botrytis су испољили Muscat Ottonel клон 2/1 и Traminac

Aromatico клон BB48/1, док је најздравије гроздове имао Žuti Muskat клон R1. Код сорте

Moscato Bianco клон R2, Botrytis је био у почетној фази, па није значајно умањио

принос.

Сорта Moscato Bianco клон R2 и Žuti Muskat клон R1, да не би пропале од сиве

трулежи, у 2014. години су обране пре достизања своје пуно зрелости.

Само здраво грожђе је обрано и прерађено у вино процесом микровинификације.

Проценти представљају само напад Botrytisa на обраном грожђу, док је укупан напад

био за 8-20% већи, у зависности од клона.


46

4.5. Ампелометријска анализа клонова

Морфолошка сличност листова између клонова и сорти је изражена у

процентима и приказана у графикону 10.

Графикон 10. Дијаграм морфолошке сличности просечног листа код

испитиваних клонова и сорти.

Напомена: у графикону је МО R2 уствари Moscato Bianco клон R2

На графикону 10 се види да сви клонови сорте Traminer имају 90,1%

морфолошку сличност просечног листа у односу на клонове сорте Muscat Ottonel.

Moscato Bianco клон R2 и Žuti Muskat клон R1 имају 88,6% морфолошку сличност

просечног листа, што нам говори да се можда ради о двема различитим сортама.

У оквиру сорте Traminer, највећу морфолошку сличност просечног листа имају

Gewürztraminer клон 47 и Traminac Aromatico клон BB48/1. Traminac клон BB47/1 и

Traminer клон R1 се значајније разликују, а заједно имају 94,1% морфолошке сличности

са осталим клоновима исте сорте.

У прилогу се налазе профили просешних листова за све испитиване клонове

(Слика 8,9,10 и 11).


47

4.6. Органолептичка оцена квалитета вина

Органолептичка оцена квалитета вина, применом скале од 20 поена, је приказана

у табели 7.

Табела 7. Органолештичка оцена вина (Сремски Карловци, 2013-2014. година)

Сорта/клон Година Оцена Просечна

оцена

Moscato Bianco клон R2 2013. 16.2

16,65 2014. 17.1

Žuti Muskat клон R1 2013. 17.5

17,2 2014. 16.9

Muscat Ottonel клон 116 2013. /

17,9 2014. 17.9

Muscat Ottonel клон 2/1 2013. /

17,6 2014. 17.6

Muscat Ottonel клон Kt 16 2013. 16.7

17,3 2014. 17.9

Traminer клон R1 2013. 15.9

15,6 2014. 15.3

Traminer клон VCR 6 2013. 16.6

17,2 2014. 17.8

Gewürztraminer клон 47 2013. 16.8

16,85 2014. 16,9

Traminac Aromatico клон

BB48/1

2013. 16.3 16,6

2014. 16.9

Traminac клон BB47/1 2013. 15.6

16,55 2014. 17.5

Traminac клон 11GM 2013. 15.7

16,85 2014. 18.0

Сорте Moscato Bianco клон R2 и Žuti Muskat клон R1 су дала различита вина из

године у годину. 2013. године је Žuti Muskat клон R1 боље оцењен, док је 2014. године

Moscato Bianco клон R2 за нијансу дао бољи квалитет вина. Према просечној оцени, Žuti

Muskat клон R1 је боље оцењен.

Код сорте Muscat Ottonel у 2013. години није прављено вино код клона 116 и 2/1,

јер су мало родили. У 2014. години је исто оцењена вина клона 116 и Kt 16, док је вино

клона 2/1 добило мању оцену. Клон Kt 16 је дао боље вино у 2014. него у 2013. години.

Сви клонови Траминца су слабије оцењени у 2013. години. Код сорте Traminer у

2013. години је најбоље оцењен Gewürztraminer клон 47, док се као најлошији показао

Traminac клон 11GM. У 2014. години је највећу оцену добило вино Traminac клон

11GM, док је најмању оцену добио Traminer клон R1. Ако узмемо просек за обе године,

најбоље је оцењен Traminer клон VCR 6, а најмање Traminer клон R1. Traminac клон

11GM се истиче по томе што је у 2013. години најлошије оцењен, а у 2014. најбоље.


48

5. ЗАКЉУЧАК

На основу резултата двогодишњег испитивања отпорности на ниске зимске

температуре, фенолошких осматрања, родности, приноса, квалитета грожђа и вина, и

ампелографсих особина клонова три беле ароматичне винске сорте, могу се извести

следећи закључци:

Упоређујући обе године, 2014. година је била хладнија, са пуно падавина у

вегетационом периоду.

Према просечним подацима, може се закључити да су сви испитани клонови

имали највећи степен отпорности на ниске зимске температуре у децембру, а у јануару

и фебруару већу осетљивост.

Значајније разлике у почетку фенофаза су забележене између клонова сорти

Мuscat a petit grain, док разлика између клонова у оквиру сорте Traminer и клонова у

оквиру сорте Muscat Ottonel није било.

Скоро код свих испитиваних клонова су коефицијенти родности имали ниже

вредности у 2014. години, у односу на 2013. годину. Код свих клонова су забележене

високе вредности свих коефицијената родности.

У 2014. години је принос и квалитет грожђа код свих испитиваних клонова био

лошији у односу на претходну годину, а вино је боље оцењено.

Žuti Muskat клон R1 има солидне резултате родности, остварује високе приносе

грожђа и стиче највећу отпорности на Botrytis. Солидно накупља шећер, киселине

задржава на високом нивоу и даје освежавајуће и врло ароматично вино. Moscato

Bianco клон R2 остварио нешто лошије резултате у односу на Žuti Muskat клон R1.

Moscato Bianco клон R2 и Žuti Muskat клон R1 имају 88,6% морфолошку

сличност просечног листа, што нам говори да се можда ради о двема различитим

сортама. Значајне разлике су зебележене и у протицању појединих фенофаза.


49

У оквиру сорте Traminer истакао се Traminac Aromatico клон BB48/1 који је

остварио највећи принос грожђа и истовремено имао висок садржај шећера и киселина

у шири. Gewürztraminer клон 47, Traminer клон VCR 6 и Traminer клон R1 су остварили

релативно мале приносе. Traminer клон VCR 6 је остварио мале приносе грожђа, слабо

је накупио шећера и киселина у шири, али му је вино као најбоље оцењено.

Клонови сорте Muscat Ottonel су остварили релативно високе коефицијенте

родности. У 2013. години су остварили мање приносе, гроздови су им били нешто

ситнији, највероватније због кишовитог и хладног времена у доба цветања. У 2014.

години су накупили нешто мање шеђера и задржали киселине у шири. Највећи принос

од клонова сорте Muscat Ottonel је имао клон Kt 16, који је имао најкрупније гроздове,

те је његово ширење за препоруку у агроеколошким условима Фрушке горе. Генерално

је вино од сорте Muscat Ottonel најбоље оцењено.

На основу резултата двогодишњег испитивања не може се донети коначан

закључак о вредности сорте или клона, али нам пружају значајне информације о њима.

У 2013. и 2014. години испитивања су се значајно разликовали климатски услови, а као

последица тока, код појединих клонова су резултати испитивања из године у годину

били доста различити. За доношење коначног суда о вредности неког клона је потребно

наставити испитивања у дужем временском року.

Марио Панић Дипломски – master рад ПРИЛОГ

50

6. ПРИЛОГ

Слика 8. Профил просечног листа код Moscato Bianco клон R2 и Žuti Muskat

клон R1

Према профилу литова је значајна разлика у величини листа, док је у облику

листа нема.


51

Слика 9. Профил просечног листа код клонова сорте Muscat Ottonel


52

Слика 10. Профил просечног листа код клонова сорте Traminer


53

Слика 11. Профил просечног листа код свих исшитиваних клонова

Марио Панић Дипломски – master рад ЛИТЕРАТУРА

54

7. ЛИТЕРАТУРА

1. Аврамов Л.: Виноградарство. Нолит, Београд , 1991.

2. Alleweldt, G., Possingham J.V.:Progres in grapevine breeding. Theor. appl. genetics 75., str.

669 - 673, Berlin, 1988.

3. Balthazard, J., Hugling, P.: Clonal selection and gene pool preservation of traditional grape

cultivars. Proccedings of the third international symposium on grape breeding, Davis, 1980.

4. Bistraji D., Cindrić P., Hajdu Е., Ivanišević D., Korać N., Janos l., Мedić М., Szegedi Е.:

Sorte vinove loze, sadni materijal i bolesti. Аgroinformм Кiado ес Nuomda, Budimpesta,

Mađarska, 2011.

5. Иванишевић Д., Кораћ Н., Папрић Ђ., Куљанчић И., Медић М., Божовић П.: Производне

карактеристике неких белих винских сорти и њихових клонова у Фрушкогорском

виногорју., Агрознање, Универзитет у Бања Луци, Пољопривредни факултет, Вол. 9.,

бр. 2.,33-39, 2008, УДК: 634,8.09(497.113), ИССН 1512-6412

6. Joanna Simon: The Book Of Wine .Велика књига о вину. Профил, Београд, 2009.

7. Калајџић М.: Ампелографски опис и производна вредност неких клонова сорти винове

лозе Pinot gris и Pinog blanc (мастер рад), Пољопривредни факултет , Нови Сад 2013.

8. Куљанчић И.: Виноградарство. Прометеј, Нови Сад , 2008.

9. Нада Кораћ.: Органско Виноградарство. Задужбина Андрејевић, Београд, 2011.

10. Панић М.: Производна вредност неких ароматичних белих винских сорти винове лозе

(дипломски рад), Пољопривредни факултет , Нови Сад 2013.

11. Циндрић П. Оплемењивање винове лозе (скрипта). Пољопривредни факултет, Нови Сад,

1981.

12. Циндрић, П., Кораћ, Нада., Ковач, В.: Сорте винове лозе. Прометеј, Нови Сад, 1994.

13. Циндрић, П., Кораћ, Нада., Ковач, В.: Сорте винове лозе. Прометеј, Нови Сад, 2000.

14. http://www.agropartner.rs/VestDetaljno.aspx?id=23273&grupa=3

Documents

АМПЕЛОГРАФСКЕ И ПРОИЗВОДНЕ ОСОБИНЕ НЕКИХ ...polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/09/Panic_Mario.pdf · 2015-09-16 · ОСОБИНЕ НЕКИХ