Od Novinara Do Nadnicara. Prekarni Rad i Zivot

7/25/2019 Od Novinara Do Nadnicara. Prekarni Rad i Zivot

1/327

Od novinara do nadni~ara. Prekarni rad i ivot


2/327

Edicija SINDIK

Od novinara do nadni~ara.

Prekarizacija rada i `ivota

Za izdava~e:Sre}ko Mihailovi} Centar za razvoj sindikalizmaJadranka Jelin~i} Fondacija za otvoreno dru{tvo

Du{an Mitrovi} Dan Graf

UrednikSre}ko Mihailovi}

Recezentidr Snje`ana Milivojevi}

dr Vuka{in Pavlovi}

Lektura i korekturaMilica Radenkovi}

Dizajn i priprema za {tampu

Slobodan Srem~evi}

Tira 500 primeraka

[tampa

Topalovi}, Valjevo

ISBN 978-86-83517-92-3


3/327

Fondacija za otvoreno dru{tvo Centar za razvoj sindikalizma

Od novinarado nadni~ara.

Prekarni rad i `ivot

Sre}ko Mihailovi} (ur.), Miroslav Ru`ica, Tanja Jakobi,Boris Ja{ovi}, Maja Jandri}, Gradimir Zaji}, Mirjana Vasovi},

Zoran Stojiljkovi}, Vojislav Mihailovi} i Du{an Torbica

Beograd 2015.


4/327


5/327

S A D R @ A J

Uvodna bele{ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 7

PRVI DEO - PREKARIZACIJA JE GLOBALNI PROCES . . . . . . . str. 19

- Miroslav RuìcaPrekarizacija i prekarijat u Evropi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 21

DRUGI DEO - NI NOVINARI NI NADNIÂRI. . . . . . . . . . . . . . . . str. 49

- Sre}ko Mihailovi}

Sve nesigurniji rad i ìvot medijskih radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 51

- Tanja JakobiPrekarnost, (auto)cenzura i (auto)destrukcija medija u Srbiji . . . . . . . str. 89

- Boris Ja{ovi}Razvojni put (ne)slobodnog novinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 109

TRE]I DEO - PREKARNOST KAO SUDBINA. . . . . . . . . . . . . . . str. 135

- Sre}ko Mihailovi}Prekarni rad i prekarni ìvot radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 137

- Maja Jandri}Fleksibilnost, fleksigurnost i prekarnost na tr i{tu rada . . . . . . . . . . . . . str. 199

- Gradimir Zaji}

Prekarnost, siroma{tvo i socijalna isklju~enost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 217- Mirjana Vasovi}Psihosocijalne posledice prekarnog rada. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 241

- Zoran Stojiljkovi}Prekarijat u (minskom)polju politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 259

- Vojislav Mihailovi}

Kulturni i socijalni kapital prekarnih radnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 289

- Du{an TorbicaSpecifi~ne karakteristike fizi~kih radnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str. 309

5


6/327

6

ODNOVINARADONADNI^ARA.PREKARNIR

ADI@IVOT


7/327

- Uvodna bele{ka -

Kao radi{ a platu ne prima{.Godinama ide{ na posao u firmu koja ne radi.

Svako jutro prolazi{ fabri~ku kapiju, odsedi{ svojih osam satii umoran vra}a{ se sa posla.

Sumnja{ da ima{ zdravstveno i socijalno,ali ne proverava{ kako ne bi saznao da ih odavno nema{.

Uzda{ se u to {to te zdravlje jo{ sluì.

A portir na kapiji kaè da ga ~udi {to radnici ne kasne na posao!

Strah od gubitka posla je gori od samog gubitka posla. Strah od gubit-ka posla je kao da svake sekunde gubite posao i onda ponovo, i ponovo, iponovo. Uvek je tako sa nesigurnim zaposlenjem. Od danas do sutra. I opet.Vremenska petlja.

Sa gubitkom posla i smanjenim ili nikakvim {ansama za novi posao, vi

polako po~injete da gubite sve. Nije u pitanju samo plata, novac, ni onabezbri`nost kada ne morate da vodite ra~una o svakom dinaru. Nije ni sa-mo to {to morate pre}i na jeftinije cigarete, {to morate prorediti izlaske, apotom i prestati da izlazite, {to morate da prepravljate garderobu koju bi unekim ranijim vremenima bacali, niti to {to vam je porodi~ni jelovnik siro-ma{niji... Dobro, jeste to, ali pre toga je ne{to drugo.

Prvo se menjaju odnosi u porodici, sa najbli ima. Kao da te vi{e ne gle-daju istim o~ima, kao da ti njih druk~ije vidi{. To vi{e nije kao kad si imao si-

guran posao, sigurnu platu, izvesnu budu}nost... Postepeno gubi{ mesto ko-je si imao u porodici, porodica se menja sa promenom strukture i visine pri-hoda. Porodica se okre}e ka onome koji donosi pare, ako takvih ima. U po-rodici koja preìvljava menja se struktura odnosa i struktura autoriteta. Ti siizgubio svoje mesto, a novo je onakvo kako ga uku}ani odrede. Ti vi{e nisiisti, porodica ti vi{e nije ista.

Potom te druk~ijim vide ljudi iz tvoje najbliè okoline. Vide da ti nisivi{e ti, da se ne{to va`no promenilo. Prime}uju oni da si pao, da jo{ pada{ i

po~inju da se prema tebi druk~ije odnose. Vide oni gubitnika, neki sa razu-mevanjem jer su i sami pro{li kroz to ili ba{ sada prolaze, a ima i onih kojiprestaju da te prime}uju. Istina je da si se ti promenio i jo{ se menja{, ali i tinjih druk~ije vidi{, ne samo zbog druk~ijeg svetla, ve} vidi{ druk~ije ljude.Javljaju se nove distance i retke bliskosti. Sa tvojim menama promenila se i

7

UVOD

NABELE[KA


8/327

menja se i tvoja okolina, tvoji prijatelji, tvoja druènja... Sve je manje prija-telja, druènja, sve je manje ljudske okoline!

Imao si svoje mesto u dru{tvu. Gore, u sredini ili malo ispod. Znao si

svoje mesto u dru{tvenoj hijerarhiji. Mo`da si ga malo precenjivao, ali takosi (se) ose}ao. Znao si da tebi i tvojoj porodici to mesto pripada po onome{to radite, po va{im primanjima i drugim imanjima, po ugledu, po tome ko-liko vas drugi cene i kako vas drugi vide. A onda tvoje nesigurno radno me-sto i njemu pripadaju}e nesigurnosti i sve neizvesnije zaposlenje, po~inju darovare tvoj dru{tveni poloàj. Nesigurno radno mesto i neizvesno novo za-poslenje ~ine da se ne ose}a{ sigurnim na pre~agi lestvice dru{tvene hijerar-hije na kojoj si do sada stajao, i silazi{ na pre~agu niè, a onda jednu po jed-

nu, i vidi{ da si sve dalje od mesta na kojem si bio. Propadanje je po~elo i ne-ma sigurnosne mreè koja bi te zadràla ili barem usporila pad. Kad dru{tve-no isklju~ivanje jednom po~ne, onda se njene dimenzije kumuliraju, dobi-jaju na sinergiji, ubrzavaju padanje.

Kad se sve skupi, ti vidi{ da ti vi{e nisi ti. Sa promenom rada tog teme-lja na kojem si gradio svoj identitet, promenilo se sve. Toliko si se promenioda si sada neko drugi. Da si toliko toga izgubio da i sam ose}a{ kako posta-je{ gubitnik. I bi}e{ sve {to drugi ho}e!

Ba{ takav si im potreban!

* * *

Srbiju je danas, uostalom kao i zemlje sli~nog stepena razvoja, zahva-tio proces gotovo sveop{te prekarizacije. Izrazito veliki broj radnika je izlo-èn nesigurnom ìvotu pre svega zbog nedostupnog ili nesigurnog rada ishodno tome nesigurnog zadovoljavanja osnovnih ivotnih potreba (zbog

odsustva prihoda ili malih prihoda prekarni radnici po~inju potpuno da za-vise od drugih). Podaci ubedljivo svedo~e: broj nezaposlenih radnika, brojradnika u sivoj ekonomiji, broj radnika i penzionera ~ija primanja ne pod-miruju osnovne potrebe... Ne moèmo se ute{iti time {to je to globalni fe-nomen i {to poga|a globalno dru{tvo. Prekarizacija ne poga|a samo radni-ke bez zanimanja ve} i one sa najvi{om stru~nom spremom, ne samo fizi-kalce, ve} i novinare i brojne frilensere. U pitanju je, dakle, prekarizacijakoja se sve vi{e shvata kao trijada nesigurnog rada, male ili nikakve rad-

no-pravne za{tite i nikakve ili niske najamnine (plate ili drugih primanja).Problem prekarizacije radnika je utoliko ozbiljniji {to se ne percipira otpor,niti od pojedinaca niti od radni~kih organizacija, sindikata... Naj~e{}e je nadelu prepu{tanje talasima prekarizacije i re|i poku{aji individualnog prilago-|avanja i snalaènja.

8


ADI@IVOT


9/327

Danas je banalna tvrdnja da veoma veliki broj nezaposlenih pove}avai u~vr{}uje dominaciju kapitalista nad radnicima. Vi{ak radnika u odnosu nabroj raspoloìvih mesta omogu}ava poslodavcu da bira koga }e zaposliti i da

otpu{ta radnika koji mu nije po volji ili ne odgovara potrebama firme. Nastrani kapitaliste pove}ava se mogu}nost selekcije radnika, a na strani (ne-zaposlenih) radnika javljaju se samo nu`ni izbori (koji su uvek jednaki pri-nudi) bilo kojeg posla po bilo kojoj ceni. Na strani kapitaliste javlja se mo-gu}nost otklanjanja, odnosno pacifikacije jednog dela trì{ne neizvesno-sti/rizika putem selekcije najboljih radnika po najmanjoj ceni (u svakom slu-~aju po ceni koja jeste trì{na, ali je ispod standarda za rad odre|enog kva-liteta). Na strani nezaposlenih radnika javlja se velika konkurencija na trì-

{tu rada (socijalni darvinizam), kao i velika konkurencija me|u zaposle-nim radnicima zbog nastojanja da zadrè radna mesta. Rezultat je dampin-{ka cena rada, prihvatanje smanjene ili minimalne nadnice.

Deficit rada i suficit radnika dovodi do smanjenja nadnica (plata), poduslovom da se ima bilo kakav posao. Nezaposlenost i smanjenje nadnica ~i-ne ivot radnika neizvesnim i nesigurnim, uzimaju}i u obzir da izuzetno ma-li broj ljudi moè da ìvi a da ne radi, odnosno da ìvi bez prihoda od sop-stvenog rada.

Deficit rada i suficit radnika omogu}ava poslodavcima da fleksibilizujurad i sve oko rada, ponekad i do krajnjih granica. Nesigurnost/neizvesnost ra-da i primanja pra}ena je nizom drugih fleksibilizacija. Fleksibilizuje se radnovreme, ono postaje rastegljivo; moè da bude manje od osmo~asovnog, a mo-è da bude i ve}e (prekovremeni rad) tro{kove toga snosi radnik (prekovre-meni rad se ne pla}a ili se malo pla}a). Sastavni deo ove fleksibilizacije je i fe-nomenbiti na raspolaganju, odnosno da radnik u svakom trenutku treba dabude spreman da po~ne sa radom danju, no}u, odmah nakon povratka sa ra-

da. Fleksibilizuje se radni odnos: uvode se nove forme radnog odnosa (tzv.atipi~ni radni odnos), a neki postoje}i i periferni sve ~e{}e se koriste: radni od-nos na odre|eno vreme, povremeni i privremeni poslovi (occasional contigentwork), sezonski poslovi, rad u sivoj ekonomiji, rad od ku}e (work at home),rad sa skra}enim radnim vremenom (part-time work), rad na osnovu ugovo-ra o osposobljavanju, volonterski rad, rad preko agencije za zapo{ljavanje, sa-mozapo{ljavanje (selfemployment), rad tokom vikenda (weekend work), radna poziv...(Treba re}i da postoje barem tri tipa ove vrste fleksibilnosti: fleksi-

bilnost uslovljena tehnologijom, fleksibilnost u interesu radnika i fleksibilnostu interesu poslodavca.) Treba jo{ pomenuti fleksibilnost plata, fleksibilnostorganizacije rada... U razumevanju fleksibilizacije bitno je razlikovati jedno-stranu fleksibilizaciju (koju odre|uje i name}e poslodavac) i dogovorenu flek-sibilizaciju (dogovor radnika/sindikata i poslodavaca). U slu~aju jednostrane

9

UVOD

NABELE[KA


10/327

fleksibilizacije i jednostranog pla}anja tro{kova fleksibilizacije moèmo go-voriti o fleksplotaciji. Jednostavno re~eno, teret fleksibilizacije ne da nije pod-jednako raspodeljen, ve} je isklju~ivo na le|ima radnika.

Onesiguravanje rada i nadoknade za rad pra}eno je oduzimanjem prav-ne za{tite radnika (otkazni rokovi, otpremnine, procedure otpu{tanja) imanjkom radnih i socijalnih prava.

Kapitalisti i neoliberalni teoreti~ari razvijaju mitologemu o supstituci-ji sigurnog radnog mesta sigurno{}u zaposlenje lako otpu{tanje, lako za-po{ljavanje. Obi~no se u toj pri~i pominju argumenti vezani za radnu prak-su (fleksigurnost - flexicurity) zemalja kao {to su Danska, Norve{ka, Ho-landija, [vedska... u kojima zaista radnici mogu biti lako otpu{teni i zaista

mogu lako i brzo na}i zaposlenje, a u me|uvremenu od dràve dobijaju sred-stva za pristojno preìvljavanje. Srbija i sli~ne zemlje daleko su od pomenu-tih mogu}nosti karakteristi~nih za skandinavske zemlje.

Obi~no se jo{ navode racionalnost i eti~nost kapitalista, odnosno po-slodavaca i njihovo dobro pona{anje kao poluge koje otklanjaju lo{e po-sledice prekarizacije radnika. To su pri~e u stilu: Za{to bi racionalni poslo-davac (ili dobar poslodavac) otpu{tao dobrog radnika? Moèmo se pitati {taza pravni sistem jedne zemlje zna~i oslanjanje na takve pretpostavke o eti~-

kim i profesionalnim kvalitetima jedne dru{tvene klase. Da je tako, za{to bionda, na primer, deregelacija rada na odre|eno vreme, istovremeno prime-njena u [paniji i Nema~koj, dala sasvim razli~ite rezultate?

Prekarni rad, nesigurni rad sa nesigurnim ugovorima, sa nesigur-nim radnim vremenom, sa nesigurnom najamninom sve je ~e{}i, a na-ro~ito u zemljama zahva}enim razornom ekonomskom krizom. Me|unovouposlenim u nas dominira zaposlenje na odre|eno vreme i drugi obli-ci atipi~nog zapo{ljavanja, procenjuje se da 350.000 do 700.000 radnika radi

u sivoj ekonomiji, moè se govoriti o milion nezaposlenih radno sposobnihgra|ana Srbije. Svi oni ili nemaju platu ili su im primanja neizvesna i nesigur-na. Pod znakom pitanja su zdravstveno i socijalno osiguranje (ili ih uop{tenema). O ìvotu prekarnih radnika svakako se mora govoriti kao o ne-~em {to je tako|e neizvesno i nesigurno, destrukturirano i fluidno. Sa de-strukcijom rada ìvot postaje upitan i nepredvidljiv. Budu}nost je neiz-vesna a svako planiranje sutra{njice, a i onog prekosutra, postaje nere-alno. Brojne su psiholo{ke posledice po pojedinca izloènog prekariza-

ciji, od stresa do psihi~ki ozbiljnih posledica. Na delu je razaranje profe-sionalnog, moralnog i ukupnog li~nog identiteta, {to ima posledice ka-ko po pojedinca tako i po dru{tvo u celini. Obiteljski ivot, vlastiti dom,prijatelji, sve nestaje prema rapidno izmjenjuju}im du`nostima koja se nemogu odbiti, poniènjima, {ikaniranjima i pritiscima nadre|enih te pani~-

10


ADI@IVOT


11/327

nom strahu od otkaza pred mirovinu ili odbijanja produènja ugovora kojeneminovno stiè, kako pi{e u jednom prikazu knjige Renata Kur~ija (Re-nato Curci) Radnici za jednokratnu upotrebu: individualizacija, privreme-

nost i nesigurnost u totalitarnom poduze}u.Brojne su i posledice prekarizacije na dru{tvenom planu, jer prekari-zacija nije fenomen vezan samo za one koji nemaju kvalifikacije, koji su po-lupismeni i koji ne poseduju nikakve radne ve{tine; prekarizacija vertikal-no preseca celokupnu dru{tvenu strukturu i fakti~ki retko ko joj izmi~eosim elite bogata{a, stru~njaka, specijalista, i svih onih koji imaju retka zani-manja na trì{tu rada. Da dodam da prekarizacija ugroàva javni interes nanajrazli~itije na~ine u zavisnosti od funkcionalne povezanosti odre|ene pro-

fesije i javnog interesa (isti~e se ponekad primer medija i poraznog uticajaprekarizacije na dru{tvenu funkciju medija).Procesi prekarizacije zaustavljaju ili usporavaju usla`nu socijalnu po-

kretljivost i ja~aju silaznu pokretljivost. Prekarizacija pretvara i sve }e vi{epretvarati Srbiju u zatvoreno dru{tvo.

U krajnjoj liniji moèmo pretpostaviti da }e dolaziti do odre|enihantropolo{kih posledica. Kontinuitet nesigurnosti i ivljenja u stalnoj ne-izvesnosti, oteàne mogu}nosti za uspostavljanje identiteta (moralnog,

profesionalnog, op{teg), slabljenje pa i gubljenje jedne vremensko-socija-lne dimenzije kao {to je to budu}nost, redukuje ivljenje na iznu|enu sa-da{njost (preìvljavanje), smanjene mogu}nosti za formiranje primarnihgrupa (zasnivanje porodice, deca)... Sve to dovodi u pitanje samu prirodu~oveka kao bi}a ljudske zajednice. ôvek kao bi}e zajednice ima sna`nupotrebu za socijalnom sigurno{}u (uostalom zato i jeste u zajednici), augroàvanje te sigurnosti dovodi u pitanje opstanak i same zajednice!

* * *

Tradicionalna (industrijska) radni~ka klasa danas ~ini manje od 20 po-sto zaposlenih u Evropi. Vidljivo je opalo i ~lanstvo u sindikatima ~iju ve}inu~ine zaposleni u javnom sektoru. Promena regulacije koja sindikalno delova-nje sve vi{e ograni~ava na kompanijski nivo, kao i fleksibilizacija radnih odno-sa, vode sindikate u dalju marginalizaciju. Dolazi do promene socijalne struk-ture i klasi~na radni~ka klasa se osipa i marginalizuje, i namesto nje pojavljuju

se srednja klasa i nova socijalna grupacija nazvana prekarijat, koja nastaje u pro-menama u procesima rada i zapo{ljavanja koje se intenziviraju nakon 1970-ih.Prekarijat postaje globalni fenomen, a ti~e se miliona ljudi u svetu koji rade napovremenim, privremenim i lo{e pla}enim poslovima i sa neizvesnim ugovo-rima. Simbol ovih procesa postaju tzv. Mek poslovi (McJobs), niske nadnice,

11

UVOD

NABELE[KA


12/327

nezahtevni i priu~eni poslovi, prekovremeni ali nepla}eni rad, kratkoro~ni ugo-vori i stalna pretnja gubitkom posla. Izostaje i socijalna mobilnost ili se preta-~e u trku ka dnu dru{tvene lestvice. Prekarijat je amorfan i fluidan, bez profe-

sionalne perspektive i u~e{}a u procesu pregovaranja, kao i bilo kakve politi~-ke reprezentacije. Tako dolazimo i do planetarnog trenda drasti~nih nejedna-kosti u prihodima i imovini, koji dovodi i do velike asimetrije u grupnim ka-pacitetima, mo}i i uticaju, u kontroli institucija i u vaninstitucionalnom delo-vanju. Time statisti~ki jedva vidljiva manjina obezbe|uje ne samo vlastito odr-ànje i samoreprodukciju, ve} defini{e uslove, status i prospekte ve}ini. To po-sebno va i za prekarijat, koji ivi u nesigurnosti, neizvesnosti i nemogu}nostiusmeravanja vlastitog ivota. To su okolnosti koje su dovele do toga da pre-

karijat polako postaje dominantna istra iva~ka tema, ali i predmet poja~anoginteresa sindikata i raznovrsnih socijalnih pokreta.I u Srbiji se proces prekarizacije i pojava prekarijata odvijaju na sli~an

na~in, ali je dru{tveni i ekonomski kontekst sasvim druga~iji. Nakon 1989.i posebno sa krizom od 2008. godine u{li smo u dramati~ne promene svetakoji smo poznavali, a svaka drasti~na promena institucionalnih aran`mana iekonomije, kao i neizvesnost oko neposredne budu}nosti, kod ljudi unosinemir, zebnju i strah. Promene su uzdrmale okvire orijentacije gra|ana, nji-

hove sisteme vrednosti i stvorile potrebu prilago|avanja i situiranja u novomsocio-ekonomskom okruènju. Jedna od najve}ih promena dogodila se udomenu rada. Stalno zaposlenje postalo je ekskluzivno dobro, a ostvariva-nje garantovanih socijalnih prava te{ko ostvarivo. To je razlog zbog koje suneke defanzivne strategije kao {to su nacionalizam, populizam, retradicio-nalizam postale tako mo}ne. To je naj~e{}e jedan organski odgovor zapla-{enih i dezorijentisanih ljudi suo~enih sa grubom stvarno{}u (1991-2015).Neki u zahtevima gra|ana za solidarno{}u, novim dru{tvenim ugovorom ili

za preraspodelom tereta krize vide eho socijalizma, a drugi okrivljuju glo-balizaciju i dominaciju stranog kapitala. Od dràve se o~ekuje magi~na for-mula, a ona se zbog velikog budètskog deficita i javnih dugova, ali pre sve-ga zbog svoje arhai~nosti i endemske neefikasnosti, prakti~no povla~i izmnogih domena u kojima je gra|anima pruàla usluge. Na sve to dolazi glo-balna kriza koja je ne samo unela dodatnu nestabilnost i strah, ve} je dove-la u pitanje legitimnost i uspe{nost projekta obnove kapitalizma i otvorilapitanje potrage za nekim novim sistemom odnosa u ekonomiji i dru{tvu.

* * *

Akademske i istraìva~ke zajednice u Srbiji ignori{u prekarizacijui prekarijat, pa zato nema istraìvanja, niti pouzdanih statisti~kih poka-

12


ADI@IVOT


13/327

zatelja (ili je tu, mo`da, re~ o ignoranciji njihovih finansijera). Jedino seunutar sindikata, civilnog dru{tva i u masovnim medijima koriste ovikoncepti, ali ~esto nekriti~ki i senzacionalisti~ki. Da bi ih adekvatno raz-

umeli, koncepti i evidencija o njima se moraju posmatrati u {irem dru-{tvenom kontekstu. Kod nas se to odnosi, pre svega, na vidljive deindu-strijalizacije, brze i problemati~ne privatizacije, drasti~ni pad zapo{ljava-nja i visoke stope nezaposlenosti, pa se procenjuje da je u sivoj zoni an-gaòvano oko 700.000 radnika. Neke ankete tvrde da je ~ak 78% anke-tiranih radilo u sivoj ili crnoj ekonomiji u poslednjih nekoliko godina.Formalno, ve}ina njih i nije prekarijat, ali su njegov veliki rezervoar o ko-me malo znamo. Ovo uklju~uje i rad na odre|eno vreme, povremene po-

slove i agencijski rad, ve}inski bez ikakvih formalnih ugovora. Procenesu i da 250.000 u ukupnom kontingentu formalno zaposlenih radi skra-}eno radno vreme ili povremeno. U svakodnevni jezik ulazi novogovorkao {to je leasining agencies, koji se odnosi na oko 70.000 radnika kojirade za posredni~ke agencije. Mediji upozoravaju da i javna preduze}a,kao {to su NIS, elektrodistribucija ili komunalna preduze}a, upo{ljava-ju i do 40% radnika na ovaj na~in.

Ipak, malo se zna o stvarnim procesima i formama prekarizacije, kao

i o okolnostima u kojima ìve prekarni radnici. Siroma{tvo, uskra}ivanjeili nemogu}nost dobijanje beneficija ili usluga zdravstva, obrazovanja i so-cijalne za{tite ostaju neka vrsta tamne strane meseca ne samo u javnosti,ve} i za ve}inski deo na{e istraìva~ke zajednice i na{e kulturne i profesi-onalne elite. Tu se nalaze motivi Centra za razvoj sindikalizma i na{eg ti-ma da iniciramo, organizujemo i prezentujemo javnosti ovo pionirsko is-traìvanje. U tom poslu smo nai{li na puno razumevanje i podr{ku Fon-dacije za otvoreno dru{tvo. U osmi{ljavanju projekta ostvarili smo sarad-

nju koja se moè nazvati susretno projektovanje. Naime, razgovore oprojektu po~eli smo tako {to su Jadranka Jelin~i}, Radmila Maslovari} iDragan Kremer problematizovali pitanje javnog informisanja gra|ana, dokje istraìva~ka ekipa Centra za razvoj sindikalizma nudila proces prekari-zacije rada i ivota kao istraìva~ki okvir u kome se mogu obja{njavati ve-like manjkavosti javnog informisanja. Tako smo do{li do dogovora da seu fokusu istraìvanja na|e pitanje: kako prekarizacija novinara, odnosnomedijskih profesionalaca uti~e na javno informisanje gra|ana, bilo da

je re~ o neposrednom uticaju prekarizacije, bilo da se radi o upotrebimehanizama prekarizacije kako bi se obezbedila puna kontrola medijaod strane privredne i politi~ke elite (videti o ovome mi{ljenje ZlatojaMartinova, glavnog i odgovornog urednika Republike koje dajemo u na-rednom okviru).

13

UVOD

NABELE[KA


14/327

Prekarizacija kao proces najpogubija je upravo u medijskoj sferi jer neposredno uti-~e na slobodu izraàvanja misli, onemogu}uje javnu kritiku vlasti i kriti~ku analizudru{tva, bez ~ega nema dru{tvenog napretka. Kako?1. Zapo{ljavaju se novinari sa nedovoljnim kvalifikacijama na u{trb {kolovanih i kvali-

tetnih novinara. Takvi novinari bez profesionalnog a neretko i li~nog integriteta zavi-se od onih koji ih zapo{ljavaju i izraàvaju im punu lojalnost/.../ Slabo su pla}eni i mo-raju biti Takvi novinari su zapravo medijski prekarijat, bili oni toga svesni ili ne /.../

2. Botovi. Javna je tajna da u medijima pre svih elektronskim i na intenet portalimaradi i odre|eni broj tzv. botova koji za ra~un urednika, direktora, vlasnika medi-ja i u krajnjoj liniji i politi~ara (koji kontroli{u medij) pi{u naru~ene tekstove, ko-mentare, vr{e ankete na ulici i sl. i selektivno plasiraju one informacije koje pogo-duju naru~iocima /.../ Botovi su obi~no nezaposleni mla|i ljudi koji prihvataju itu vrstu ne~asnih medijskih poslova kako bi preìveli /.../

3. âk i tamo gde istinski profesionalci i dobri znalci, u ve}im novinskim ku}amakoji uprkos niskim zaradama i sve teìm uslovima rada èle da o~uvaju ~ast no-vinarske profesije, to im neretko biva onemogu}eno svojevrsnim mobingom odstrane vlasnika, direktora ili glavnog urednika, pa i urednika pojedinih rubrika /.../

4. Autocenzura je takodje oblik mobinga jer se na novinara koji savesno obavlja svojposao u pogledu izve{tavanja, vr{i pritisak da ne pi{e o nezgodnim temama (uglav-nom politi~kim ili pak o korupciji u vrhovima aktuelne vlasti). U elji da sa~uva rad-no mesto novinar svoju savest i profesionalnu ~ast neretko pretpostavlja kakvoj ta-kvoj egzistenciji /.../

5. Vlasni{tvo nad medijima tako|e ima znatnog uticaja na stvaranje novinarskog preka-

rijata. Primer od pre nekoliko godina sa listom Pan~evac je vi{e nego paradigmati~an.Biznismen iz mlekarske industrije, tipi~an skorojevi}, predstavnik onoga {to se na-ziva noveaux riche odlu~io je iz puke sujete da kupi najstariji list na Balkanu /.../

U zaklju~ku bih istakao sopstveni utisak iz razgovora sa kolegama raznih re-dakcija tokom ovih godina, da je izuzetno veliki broj novinara danas u Srbiji repre-zent tipi~nog prekarijata. Slabo pla}eni, nesigurnih pozicija, iskazuju odredjenu po-slu{nost kako bi sa~uvali svoja radna mesta.

(Zlatoje Martinov, dubinski intervju)

U realizaciji istraìvanja suo~ili smo se sa ozbiljnim isku{enjima i pro-blemima, ali duboko verujemo da }emo inspirisati druge istraìva~e da pro-dube i upotpune na{a znanja o ovoj va`noj pojavi. Utoliko nalaze na{eg is-traìvanja smatramo predlo{kom za pokretanje debate.

* * *

U fokusu na{e pa`nje su one forme i sadr aje medija koji su usmereni ka

uticaju i kreiranju javnog mnenja, javnosti, gra|anstva. Shodno tome bavili smose medijskim radnicima uklju~enim u pomenute tipove i sadr aje, kao i one su-bjekte koji odre|uju ili uti~u na takve medije, odnosno njihove sadr aje. I naj-konkretnije, u fokusu istra ivanja su ~etiri teme: (1) samorazumevanje profe-sionalnog integriteta, (2) kriti~ki odnos prema medijskom okruènju, (3) dru-

14


ADI@IVOT


15/327

{tveni poloàj medijskih radnika, odnosno proces prekarizacije, i (4) me|usob-ne relacije profesionalnog integriteta, kriti~nog odnosa prema medijskom okru-ènju i procesa prekarizacije u kontekstu percipiranog stanja u medijima.

Usmerili smo se na ispitivanje problema prekarizacije i prekarizovanosti napoduzorku fizi~kih radnika i poduzorku medijskih radnika zbog nekoliko raz-loga (ovde }emo pomenuti dva glavna). Pre svega, re~ je o dve po obrazovanjunajopre~nije grupe radnika pogo|enih prekarizacijom. Na jednoj strani su tipskipredstavnici najni e kategorije rada (fizi~ki rad), a na drugoj strani predstavnicigrupe najobrazovanijih radnika (kreativni rad). Na jednoj strani je predindustrij-ski rad, a na drugoj rad u tzv. kreativnoj industriji. Pretpostavljamo da }e istra i-vanje pokazati da prekarizacija ne bira svoje rtve na osnovu obrazovanja, i da }e

njome biti pogo|eni i najmanje obrazovani ali i oni najobrazovaniji. (Iz ovoga nesledi da tvrdimo kako na prekarizovanost ne uti~u tzv. radne kompetencije kojei te kako uti~u na zapo{ljivost.) Drugi razlog koji ovde pominjemo vezan je zaosporavanje koncepta prekarizacije od strane pojedinih teoreti~ara. U stvari, oninavode jedan sporedni fenomen kako bi osporili pojavu prekarizacije: kaù kakoje izvesna prekarizacija uvek postojala kod radnika bez zanimanja (kod fizikala-ca) i da je normalno da kretanja na tr i{tu rada najvi{e poga|aju one koji imajunajmanje radnih ve{tina. Pre svega, to {to je ne{to oduvek postojalo ne zna~i da

ne postoji danas (niti to prigovora~i negiraju); novinu predstavlja ~injenica dadanas prekarizacija ide vertikalno kroz gotovo celu dru{tvenu hijerarhiju (ili ba-rem njen ni i i njen srednji deo). Komparacijom fizikalaca i novinara o~ekujemoda }emo pokazati upravo tu (gotovo) sveop{tost prekarizacije.

U sadrìnskom i metodskom smislu u fokusu na{eg istraìvanja sumedijski radnici, konkretnije novinari. O~ekujemo da }e novinari predsta-vljati sve zaposlene u tzv. kreativnoj industriji, a tako|e pretpostavljamo da}e se pokazati da ni najvi{e radne kompetencije ne spa{avaju od prekarno-

sti, jer jednostavno re~eno pred naletima neograni~ene e|i za profitom kodposlodavaca (kapitalista) i neobuzdane politi~ke volje (kod partokratije) ni{ta nije ni sveto ni nedodirljivo.

* * *

Istra ivanje je obavljeno na uzorku od ukupno 1.729 ispitanika (to je brojispitanika koji su u{li u zavr{nu statisti~ku obradu, broj intervjuisanih je bio

ve}i), odnosno 1.153 zaposlena radnika i 576 nezaposlenih radnika U uzorkuje bilo 1.110 medijskih radnika (najve}im delom novinari) i 619 fizi~kih radni-ka (radnici bez {kole ve}e od osnovne i bez kvalifikacija ili oni koji rade na rad-nim mestima koja ne podrazumevaju ve}i nivo znanja). Re~ je o uzorku pri-godnog tipa, jer nije bilo mogu}nosti za formiranje uzorka verovatno}e (jed-

15

UVOD

NABELE[KA


16/327

nostavno re~eno, za tako ne{to ne postoje potrebni podaci1). Stoga podatke izistra ivanja valja uzeti kao indicije, a ne kao pouzdane nalaze koji se mogu eks-pandirati na ukupnu populaciju medijskih, odnosno fizi~kih radnika. Nalazi

unutar strukture analiziranih fenomena mogu se smatrati pouzdanim.Centar za razvoj sindikalizma, uz punu finansijsku podr{ku Fondacije zaotvoreno dru{tvo, po~eo je istra ivanje Prekarizacija rada i radnika. Radnicibez zanimanja i medijski radnici tipolo{ka analiza krajem 2014. godine. Te-renska faza istra ivanja obavljena je tokom prole}a 2015. godine. Radna verzijaistra iva~kog izve{taja zavr{ena je krajem avgusta 2015. godine, u prvim danimaseptembra zavr{en je rezime istra ivanja. Podaci su prikupljani putem upitnika sauglavnom zatvorenim pitanjima, u neposrednom intervjuu (face to face). Dubin-

ski intervjui su obavljani ili putem neposrednog kontakta ili putem interneta.Istraìvanje je realizovao istraìva~ki tim kojeg su ~inili Sre}ko Miha-ilovi}, sociolog, (rukovodilac tima), dr Miroslav Ruìca, sociolog, dr Mirja-na Vasovi}, socijalni psiholog, dr Zoran Stojiljkovi}, politikolog, dr Maja Jan-dri}, ekonomista, Gradimir Zaji}, sociolog, Boris Ja{ovi}, sociolog, Tanja Ja-kobi, novinar, Du{an Torbica, sociolog, i Vojislav Mihailovi}, politikolog. Te-renski deo istraìvanja obavile su anketarske mreè CeSID-a i CRS-a.

Tokom priprema za istra ivanje, kao i kada smo dobili prve rezultate, posta-

li smo svesni da su na{i mediji (medijska industrija, kaù neki) suo~eni sa prete}impromenama. Prvo, tehnolo{ke promene, a posebno internetska produkcija, izda-nja i mediji, dramati~no su ugrozili ekonomiju i odr ivost tradicionalnih medija.Drugo, brza i problemati~na privatizacija medija unela je (prividnu ili stvarnu) ne-izvesnost oko vlasni~ke strukture i kanala uticaja. Tre}e, broj i kapacitet ogla{iva~aod kojih ive mediji se pokazao ograni~en a kriza ga i dalje uru{ava, ali je i veomaselektivan kod izbora medija i o~ito pod sna`nim uticajima spolja. Sve je to kon-tekst za vidljivu prekarizaciju novinara i stvaranje medijskog prekarijata. Ali kako

su nam prvi uvidi i prve indikacije ukazali da uticaj politi~kog faktora i javnih insti-tucija na otvorenost medija u vezi sa izborom i tretmanom mnogih tema postajedominantan i da im menja usmerenost, kriti~nost i profesionalizam, odlu~ili smoda analiti~ki prikaèmo {iri kontekst unutar koga deluju mediji, kao i da ukaèmona posledice spoljnih uticaja. Zato i pomalo neobi~na struktura ove studije. Na-kon ove kratke uvodne bele{ke, po~injemo sa izno{enjem istra iva~kih nalaza ko-je ide drugom logikom od one koja karakteri{e terensko istra ivanje.

U prvom delu knjige, dr Miroslav Ru ica predstavlja evropski i svetski

kontekst istra ivanja prekarizacije. Autor daje du i uvid u proces prekarizaci-

16


ADI@IVOT

1 Ta~an broj novinara u Srbiji je te{ko utvrditi, jer ne postoje pouzdana merenja. Jedan pokaza-telj moè biti broj ~lanova u tri novinarska udruènja (NUNS, UNS, NDNV), koji sekre}e oko 4.000. Ni taj broj nije potpuno ta~an, jer ima neaktivnih ~lanova, neki su ~lanovidva udruènja, a dosta ih nije u ~lanstvu nijednog. Nezvani~ni pribli ni podaci kazuju da umedijima u Srbiji radi izme|u 15.000 i 20.000 ljudi (Ljubica Markovi}, dubinski intervju).


17/327

je i stvaranja prekarijata u Evropi, ~ime dobijamo jedan konceptualno i anali-ti~ki produbljeni okvir za bolje razumevanje fenomena prekarizacije kod nas.

Drugi deo knjige odnosi se na medijsku scenu i medijske radnike u

kontekstu prekarizacije. Time se bave u svojim tekstovima Sre}ko Mihailo-vi}, Tanja Jakobi i Boris Ja{ovi}. Re~ je o poku{ajima da se odgovori na pita-nja: {ta se danas de{ava sa medijima u Srbiji, ~iji su i za koga rade, ali i na pi-tanje ko ih zaista ure|uje? Fokus je na novinarima, njihovoj prekarizaciji injihovim kapacitetima da medije u~ine druk~ijim.

Tre}i najobimniji deo knjige sadr i sedam tekstova u kojima se prezen-tuju i komentari{u istra ivanja same prekarizacije medijskih i fizi~kih radnika.

Sre}ko Mihailovi} pi{e o konceptualnim i metodolo{kim pitanjima, ali

i osnovnim nalazima istraìvanja. Prezentuje se indeks prekarnosti za zapo-slene i nezaposlene medijske i fizi~ke radnike zasnovan na sloènim i obim-nim indikatorima prekarnosti.

Dr Maja Jandri} bavi se klju~nim pokazateljem prekarizacije fleksi-bilnim radom na prekarizovanom trì{tu rada. Ona defini{e osnovne poj-move i pokazatelje fleksibilizacije i ispituje njihove me|usobne veze.

Gradimir Zaji} ispituje dva bazi~na korelata prekarnosti: koncept si-roma{tva i koncept socijalne isklju~enosti. U tom kontekstu autor analizi-

ra li~ne prihode, prihode u doma}instvu, finansijsku i materijalnu depriva-ciju, subjektivno siroma{tvo i participacija na trì{tu rada.Dr Mirjana Vasovi} pi{e o psihosocijalnim posledicama prekarnog ra-

da i o socijalnopsiholo{kim korelatima prekarnosti: doìvljaj kontrole, mo-ralni relativizam, socijalno poverenje i subjektivno blagostanje.

Dr Zoran Stojiljkovi} pi{e o prekarnim radnicima u lavirintu politike, i osocijalnim, politi~kim i sindikalnim kapacitetima prekarnih radnika. Tu su i pi-tanja o ne/poverenju u institucije i protestnom potencijalu prekarnih radnika.

Vojislav Mihailovi} se bavi pitanjem kulturnog i socijalnog kapitala pre-karnih radnika. Tu su i pitanja mreà povezanosti, generalizovanog i parti-kularizovanog poverenja, ali i pitanja obrazovanja, poznavanja interneta, zna-nje stranih jezika...

Du{an Torbica pi{e o zaposlenim i nezaposlenim fizi~kim radnicima iprovodi nas kroz serije najraznovrsnijih podataka ove socijalne grupe sa dnadru{tvene hijerarhije.

* * *

Istraìvanje i analizu prikupljenih podataka orijentisali smo na preka-rizaciju rada i ivota radnika i na stanje u medijima onako kako ga vide me-dijski radnici. Pritom, kao istraìva~i svesni smo obima preduzetog posla.

17

UVOD

NABELE[KA


18/327

Ispitujemo novu religiju, novu crkvu2 koju svakog trena kreiraju mediji i nji-hove gazde, a u isto vreme i prekarizaciju rada i ìvota radnika kao pretnjugeneri~koj su{tini ~oveka, kao civilizacijsku pretnju. Istra ivanju ova dva glo-

balna fenomena doprineli smo onoliko koliko smo mogli, nadamo se samoda smo dali inicijalni podstrek za nova istraìvanja.U ovakvom naumu podràle su nas brojne kolege koje su sugestijama

i savetima pomogle da ovo istraìvanje bude bolje. Na podr{ku smo nai{li ikod pojedinih sindikata u medijima, pre svega kod Sindikata novinara Srbi-je (SINOS), ali i kod drugih sindikata, kao i kod profesionalnih udruènjamedijskih radnika NUNS i UNS. Mnogo su nam zna~ile sugestije ekspe-rata za uzorak koje su nas ohrabrile da idemo u istraìvanje iako nema mo-

gu}nosti za formiranje uzorka verovatno}e. Zahvaljujemo se medijskim rad-nicima koji su prihvatili da u~estvuju u dubinskom intervjuu. Ovde moramoda pomenemo imena novinara koji su kriti~ki i samokriti~ki analizirali sta-nje u medijima: Antonela Riha, Dragan [tavljanin, Dragana abarkapa, Din-ko Gruhonji}, \or|e Vlaji}, Jelka Jovanovi}, Ljubica Markovi}, Mihal Ra-ma~, Milinko Buji{i}, Milo{ Teodorovi}, Mi{a Vasi}, Rade Radovanovi}, Ra-domir Li~ina, Slavica Dakovi}, Sveta Rakovi}, Tamara Skroza, Tamara Spa-i}, Zlatoje Martinov, Zorica Miladinovi}, Velimir ]urgus Kazimir, Vera Di-

danovi}, Vesela Lalo{, a tu je jo{ desetak medijskih poslenika koji su èlelida ostanu anonimni. Odabrane izvode iz dubinskih intervjua na}i }ete uokvirene na raznim stranicama ove knjige.

Posebno se zahvaljujemo Jadranki Jelin~i}, Radmili Maslovari} i Dra-ganu Kremeru iz Fondacije za otvoreno dru{tvo koji su u~estvovali u kon-cipiranju projekta. A naravno, zahvaljujemo se Fondaciji za otvoreno dru-{tvo {to je finansijski podràla na{e istraìvanje i objavljivanje ove knjige.

Novembar 2015, istra iva~ki tim:Sre}ko Mihailovi}, Miroslav Ruìca, Tanja Jakobi,

Boris Ja{ovi}, Maja Jandri}, Gradimir Zaji}, Mirjana Vasovi},Zoran Stojiljkovi}, Vojislav Mihailovi} i Du{an Torbica

18


ADI@IVOT

2 Masovni mediji su preuzeli ulogu Crkve u sekularnom dobu: oni interpretiraju i os-mi{ljavaju svet za masovnu publiku (J. Curran, u M. Gurevitch, T. Bennett, J. Curran& J. Woollacott (eds.) (1982), str. 227. - navedeno prema: Milivojevi}, Snjeàna. 2015.Mediji, ideologija i kultura. Fabrika knjiga i Pe{~anik).


19/327

PRVI DEOPrekarizacija je globalni proces

Profit se ostvaruje kroz u{tede tro{kova zbog ukrupnjavanja, zatim uzajamnomprodajom (cross - selling) i me|usobnom promocijom (cross promotion). Tako|e,transnacionalne korporacije koriste jeftin rad u jednoj zemlji, niske poreze u drugoj, do-

bre usluge u ostalim. Teza o potrebi racionalizacije proizvodnje, odnosno rezanju tro{ko-

va, ~esto je eufemizam za umanjenje broja novinara, njihovih plata i, sveukupno, ~in-jenjem njihovog poloàja mnogo nesigurnijim. Tako su prema izve{taju Me|unarodnefederacije novinara iz 2006. novinari i medijski delatnici sve ~e{}e zaposleni uatipi~nim i nestalnim radnim odnosima povremeno zaposlenje, ugovor o radu, te rastprikrivenog, podregulisanog i agencijskog zapo{ljavanja.

Ti atipi~ni na~ini zapo{ljavanja obuhvataju jednu tre}inu ~lanova ove organi-zacije i taj negativni trend se produbljava, imaju}i u vidu da ve}ina medijskih ku}a usvetu smanjuje broj zaposlenih ili se zatvara. Tako je jedan od vode}ih svetskih nedeljni-

ka, ameri~ki Njuzvik (Newsweek) prestao 2012. da izlazi u {tampanom izdanjunakon 80. godina postojanja, nastaviv{i da se pojavljuje samo onlajn, da bi se novi vlas-nik 2014. vratio i pisanoj formi. Ovaj eksperiment je svakako uticao i na smanjenje

broja zaposlenih. Jo{ jedan primer je Njujork tajms (The York Times), koji je 2014.otpustio 100 novinara, odnosno 7,5 odsto radne snage da bi se, po re~ima vlasnika imenad`menta, osigurala dugoro~na profitabilnost lista. Ovakvih primera je bezbroji jo{ su drasti~niji u manje poznatim medijima, naro~ito u autoritarnim ili krhkimdemokratskim dru{tvima, kao {to su na Balkanu.

Kreativni radnici u novoj kreativnoj ekonomiji, odnosno dru{tvu znanja,uglavnom su eufemizam, u ovom slu~aju za novinare koji su ~esto angaòvani hono-

rarno, ugovorno na odre|eno vreme, sa fleksibilnim statusom koji ne podle e radnompravu, ve} zavisi isklju~ivo od volje vlasnika, sa sve manje beneficija. Kako isti~eHajrudin Hromadì}, time je kapitalu od sedamdesetih godina 20. stolje}a do danasuspjelo izvesti svojevrsnu neokonzervativnu revoluciju i obrat na na~in: èljeli ste ve}u

fleksibilnost i kreativnost u radu, dobili ste nestabilna radna mjesta, zahtijevali ste uk-inu}e zabrane uìtka, dobili ste regulaciju i komercijalizaciju uìtka.

Zbog ve}eg fokusa medija na zabavu, u medijskoj industriji su sve vi{eanga ovani razni {oumeni, zabavlja~i, glumci kao voditelji, suàvaju}i tako prostor zarad novinara, kako ih defini{emo u tradicionalnom smislu te re~i.

- Dragan [tavljanin, dubinski intervju.

19

PRVIDEO-PREKARIZACIJAJEGLO

BALNIPROCES


20/327

20


ADI@IVOT


21/327

Miroslav Ruìca

Prekarizacija i prekarijat u Evropi

Uvod

Pre 40 godina bilo je ra{ireno verovanje da }e po~etkom 21. veka za-posleni raditi 20 sati nedeljno, iveti u sigurnosti i uìvati odre|eni profesi-onalni status. Umesto toga od 2001. svakog Prvog maja na masovnim tran-snacionalnim manifestacijama u vi{e od dvadeset evropskih metropola,

EuroMayDay mreà se fokusira, ukazuje na i suprotstavlja novom global-nom trendu prekarizacije i ubrzanom stvaranju novog i sve brojnijeg preka-rijata. Uprkos nedoumicama i razli~itom tuma~enju, prekarijat postaje klju~-na odrednica na{eg vremena (Bele{ka 1).

Prekarijat i prekarizacija kao koncepti dolaze od latinske re~iprecari-us, {to zna~i neizvesno, ugroèno, opasno ili zavisiti od milosti drugog. Usavremenom kontekstu u ve}ini evropskih jezika u pitanju je igra re~i:pro-letariat u kombinaciji saprecarious, re~ koja se odnosi na ìvotne okolnosti

u kojima dugotrajna nesigurnost, nestabilnost i nepredvidljivost ugroàva-ju mentalno i materijalno blagostanje ljudi. Iza koncepata krije se stvarnostu kojoj milioni ljudi u svetu rade na povremenim, privremenim, nezahtev-nim i lo{e pla}enim poslovima, sa neizvesnim ugovorima ili samozaposleni,tj. ìve u ekonomskoj i socijalnoj nesigurnosti. Simbol ovih procesa posta-ju McJobs niske nadnice, nezahtevni i priu~eni poslovi, prekovremeni alinepla}eni rad, kratkoro~ni ugovori i stalna pretnja gubitkom posla. Uz to,radnicima su veoma ograni~eni izgledi za profesionalno napredovanje, od-

nosno za prepoznatljivi profesionalni identitet ili posao koji èle i koji je uskladu sa nivoom obrazovanja. Izostaje i socijalna mobilnost ili se preta~e utrku ka dnu dru{tvene lestvice. Njihovi prihodi su nepredvidljivi, a uglav-nom su i bez razli~itih beneficija koje su za prethodne generacije bile nor-ma: pla}eni godi{nji odmori, pla}eno bolovanje, besplatno ili subvencioni-sano stru~no usavr{avanje, nov~ani transferi kada ostanu bez posla ili za pre-kvalifikacije.

Ovaj prilog se saèto fokusira na koncepte prekarizacija i prekarijat,

prati evoluciju nove grupacije, poku{ava da defini{e tri osnovne grupe pre-karijata, kratko prikaè koncept i praksu netipi~nih formi zapo{ljavanja,nagovesti {iri kontekst koji stvara prekarizaciju, prepri~a debatu da li je pre-karijat nova klasa, najavi novo socijalno pitanje i na~ini kratak uvid o orga-nizovanju i samoorganizovanju prekarijata, kao i oblicima njegove za{tite.

21

PRVI

DEO-PREKARIZACIJAIPREKAR

IJATUEVROPI


22/327

Prekarizacija: Proces i teme

U Evropi proces prekarizacije zapo~inje ve} 1970-ih postepenom raz-

gradnjom dràve blagostanja, preusmerenjem ekonomije i posebno rekom-pozicijom radne snage. U sferu rada i radnih odnosa uvode se fleksibiliza-cija i netipi~na zaposlenost, koji se odnose na eksternalizaciju radne sna-ge, odnosno rastu}i broj zaposlenih koje firme angaùju izvan vlastitog okvi-ra, dok se samo deo regrutuje i formira unutar kolektiva. To se postiè pre-seljenjem produkcije u druge zemlje ili lokalne podizvo|a~e i agencije. Iza-zovima trì{ta odgovara se tretmanom radne snage kao varijabilnog i fluid-nog faktora. Uz to, uvo|enje netipi~nih formi zaposlenosti, tj. privremenih,

povremenih i nepotpunih oblika radnih odnosa, ne samo da kre{e tro{koveradne snage, ve} dovodi i do pomeranja odgovornosti od poslodavca ka za-poslenima. Tako se lak{e otpu{ta ili reducira radna snaga u slu~aju pada tra-`nje ili cikli~nih poreme}aja, ili se tako smanjuju fiksni tro{kovi, kao i ras-hodi za trening, bolovanja i godi{nje odmore (Quak i De Vijsel, 2014). Za-to su pojedinci, porodice i delimi~no lokalne zajednice primorani da ume-sto poslodavaca, dràve i javnog sektora preuzimaju odgovornost za svako-jake rizike u poslu i ivotu (Fleming i Soborg, 2014).

Dolazi i do o{tre polarizacije unutar grupe zaposlenih. Formalno alitrajno ili trajnije zaposleni su privilegovani, dok fleksibilni i varijabilni ra-stu}i segment radne snage postaje vremenom sinonim za niske prihode, ra-stu}u nesigurnost i marginalizaciju ne samo za zaposlene, ve} i gra|ane.Ovakvi radni odnosi, nazvani prekarnim, mnogo su vi{e od odnosa poslo-davac-zaposleni i impliciraju novi institucionalno-regulativni milje i pro-blem socijalne i prostorne lokacije. To se ti~e i reduciranja kolektivnih pre-govora i uloge sindikata, kvaliteta i uslova rada, kao i participacije u proce-

su rada. Dobra ilustracija za ove promene je koncept kvalitet rada, kojidefini{e da su autonomija u radu i sigurnost zaposlenja klju~ne odrednicedobrog posla. Autonomija se odnosi na stepen kontrole i uticaj zaposlenihu obavljanju vlastitog posla. Sigurnost posla se odnosi na percepciju stabil-nosti i trajanja radnog odnosa. I jedno i drugo zavise od specifi~nosti i va-`nosti stru~nosti, mo}i zaposlenih, kao i regulacije koja {titi zaposlene. Spe-cifi~na i relevantna stru~nost ograni~ava poslodavca u kontroli, nametanjuobima i ritma rada. Mo} zaposlenih zavisi od koncentracije i brojnosti sin-

dikata, kao i od kapaciteta za pregovaranje. Regulatorna za{tita zaposlenihograni~ava poslodavce, pre svega, u procesu otpu{tanja, kao i u obezbe|e-nju naknade u slu~aju gubitka posla (Esser i Olsen, 2012; Edlund i Groe-lund, 2010). Ne iznena|uje to {to je vi{e istraìvanja potvrdilo da su broj-ni i sna`ni sindikati, kao i kultura i institucije koje podràvaju autonomiju

22


ADI@IVOT


23/327

i kvalitet posla/zaposlenost, klju~ni kontekst koji ograni~ava nastajanje i {i-renje prekarnosti. Da je autonomija u radu krucijalni faktor svedo~i i krei-ranje Indeksa kvaliteta posla (Job Quality Index) Evropskog sindikalnog

instituta (ETUI), u kome je autonomija integralni deo. ak i tzv. kognitiv-na nesigurnost u vezi sa sigurno{}u posla, dakle, realna percepcija o mogu-}em gubitku posla, razli~ita je kada postoje i kada su efikasni institucional-ni programi za{tite (kao flexsecurity program u Danskoj). Ne ~udi to {tosu skandinavske zemlje neprikosnovene u ovom domenu (Esser i Olsen,2012). Drugi produkcioni reìmi, pre svega, u Velikoj Britaniji i SAD, po-sebno u kontekstu standardne i masovne proizvodnje, zasnivaju se na ni-skim tro{kovima, a manje na kvalitetu i jo{ manje na kvalifikovanoj radnoj

snazi, pa se oslanjaju na visoko obrazovani deo zaposlenih za uvo|enje ino-vacija i obavljanje menadèrskih poslova, tako proizvode}i o{tru polariza-ciju radne snage (Edlund i Groenlund, 2010).

Prekarnost se iz sveta rada preta~e u dru{tvo i smanjivanjem javnogsektora, socijalnih programa (komercijalizacija zdravstva, obrazovanja, jav-nog transporta), a posebno reduciranjem raznovrsnih nov~anih davanja(penzije, naknade za nezaposlenost i/ili za bolovanja). Dodatno, prekariza-ciju, sem strukturalnih promena u radnim odnosima, ubrzavaju, uslo`nja-

vaju i produbljuju i tradicionalni faktori dugog trajanja kao {to su pol, etni~-ke manjine/migranti i, sve vi{e, kvalifikacije. Manjine i ranjive grupe su nat-prose~no zastupljene u procesu prekarizacije, njih prate ène, ali je procesmanje jasan i zavisi od nivoa obrazovanja, zemlje u kojoj ìve i sektora pri-vrede. Za neobrazovane radnike i radnike bez kvalifikacija realnost su nesta-bilnost posla, niski i neredovni prihodi, kao i odsustvo javnih usluga i za{ti-te. Manji deo obrazovanih i stru~nih, iako i sami podvrgnuti vidljivom pro-cesu prekarizacije, ima ipak {ansu da se trajno ili trajnije zaposli, dobije pri-

hvatljive i rastu}e prihode, i ostvari pravo na usluge privatizovanih socijal-nih programa (zdravstvo, penzije). Ukratko, klju~ trajnih promena i dalje jeu destandardizaciji, deformalizaciji i individualizaciji radnih odnosa.

Od margine ka rastu}oj socijalnoj formaciji

Prekarijat kao nova socijalna formacija nastaje u druga~ijem kontek-stu u odnosu na period tzv. dràve blagostanja (1945-1970). Proletarijat, kao

tada dominantni segment zaposlenih, bio je definisan i disciplinovan satni-com, osmo~asovnim radnim vremenom, obi~no jednim poslodavcem kojiupravlja procesom rada, stabilno{}u zaposlenja i programima dràve blago-stanja, uz mreè sindikata i politi~kih partija levice koje su organizovale pro-leterijat, definisale okvire delovanja, pruàle logisti~ku i drugu podr{ku. Pre-

23

PRVI


IJATUEVROPI


24/327

karijat je danas u nastajanju, nesiguran, nestabilan, adaptabilan i mobilan, bezjasne profesionalne perspektive, prepu{ten sebi da se dokvalifikuje i prekva-lifikuje, bez u~e{}a u procesu pregovaranja, kao i bez politi~ke reprezenta-

cije. Prekarijat je, dakle, u potpunosti fragmentisan i uglavnom bez podr{kesindikata i partija, pa tako i bez kapaciteta da deluje i pregovara. Smanjivanjeili nepostojanje centralne radne snage (fabri~ki kolektiv, jedan poslodavac)i reprezentacije u za{titi interesa, vode ka daljoj i prete}oj marginalizaciji.Njegovi delovi uvek su na granici da skliznu u lumpen, zavisnike raznih vr-sta, prosjake, i u kriminal, ili da budu obeleèni kao kriminalci. Istraìva~iukazuju i na jo{ jednu va`nu promenu koja se odnosi na socijalnu reproduk-ciju radne snage, u ovom slu~aju na probleme planiranja, zasnivanja i izdr-

àvanja porodice, {kolovanja dece i socijalne mobilnosti (Fleming i Soborg,2014). [kolovanje potomstva, medicinske usluge, pa ~ak i uzimanje stam-benih kredita ili poreske olak{ice sve vi{e postaju nedostupni. Ukratko, raz-gradnja dràve blagostanja, tj. privatizacija i komercijalizacija zdravstva, pen-zionih programa i obrazovanja ~ini da plate (gole nadnice) postaju prakti~-no jedini faktor za socijalnu reprodukciju radne snage. One, me|utim, ve}dugo stagniraju ili opadaju, postaju neizvesne i neredovne, i stoga su nesi-gurni i nedovoljni okvir reprodukcije.

Prekarizaciju i prekarijat kao koncepte te{ko je, me|utim, operacio-nalizovati, a onda podupreti pouzdanom evidencijom. Akademska istraì-vanja su u povoju, a preciznija konceptualizacija i definisanje pojmova jo{uvek izostaju. Slu`bene statistike parcijalno obuhvataju i prate netipi~ne inestandardne oblike zapo{ljavanja. Ipak, Eurofund, Eurostat i OECD po-~eli su da sistematski koncipiraju i prate prekarnu zaposlenost. To se dobrovidi i u publikacijama kao {to je Benchmarking Working Europe. Inicira-njem Evropskog dru{tvenog pregleda (European Social Survey) u 2001, po-

~elo je temeljito konceptuiranje netipi~nih poslova, prekarnosti i nastaja-nja prekarijata (www.europeansocialsurvey.org ). Evropske agencije i mno-ge zemlje po~inju sli~na istraìvanja (McKey, 2012; Gerber, 2014), kao {toje Reducing Precarious Work in Europe trough Social Evropskog centraza rad i zapo{ljavanje (Europe Work and Employment Centre) 2015. godi-ne, a koji uklju~uje pet EU dràva-~lanica. Po~ele su da bujaju i autonom-no organizovane istraìva~ke inicijative koje kombinuju istraìvanja i akti-vizam i tako obezbe|uju logisti~ku i kognitivnu podr{ku novim socijalnim

pokretima. Jedna od takvih grupa je i Brigada prekarnih radnika (The Pre-carious Workers Brigade), koja nudi svoje Alate za kolektivne akcije pre-karijat: sud naroda (Tools for Collective Action-Precarity: The Peoples Tri-bunal) za dizajniranje i vo|enje akcija (www.precariousworkersbrigade.tum-bir.com).

24


25/327

25

PRVI


IJATUEVROPI

Za sada postoje samo inicijalni poku{aji da se defini{e prekarizacijadru{tva, odnosno socijalne posledice prekarizacije. Problemi postaju sloè-niji jer se proces prekarizacije de{ava i unutar tradicionalnih profesija putem

tzv. poluprofesionalizacije u formi paramedicinskih, pravnih, nastavnih, is-traìva~kih i drugih izvr{ilaca, koji bez izuzetaka funkcioni{u u modelu pre-karizacije. Kako moderna IT tehnologija razvija programe za automatiza-ciju i procesovanje i u ovim domenima, ove poluprofesije postaju temeljnougroène. Kreativne industrije dominantno posluju u kontekstu prekar-nosti (film, TV i video-produkcija, marketing, dizajniranje, novinarstvo).Frilensing (freelancing), samozapo{ljavanje i kratkotrajni ugovori ovde supoodavno norma a ne izuzetak. Procenjuje se da pribli`no 75% svih istra-

ìva~a klizi ka prekarijatu, a za Australiju se tvrdi da fiksne ugovore ima ~ak85% nastavno-istraìva~kog osoblja (Bele{ka 2).

Tri osnovne grupe

Prekarizacija i prekarijat su globalni fenomen, ali na{ je fokus ovdeEvropa. Ve}ina analiti~ara vide prekarijat kao konglomerat razli~itih grupa-cija za koje je te{ko na}i zajedni~ke imenitelje. Iako je jo{ uvek sve amorf-

no i fluidno, prvi uvidi ipak ukazuju da u evropskom prostoru prekarijat ~i-ne tri osnovne grupe.Prva grupa su suvi{ni ljudi, tj. gubitnici iz kruga klasi~ne radni~ke kla-

se, dakle, oni koji zbog tehnologije, deindustrijalizacije ili transfera produk-cije u zemlje u razvoju ostaju bez posla i sele se u servisnu ekonomiju. Upra-vo servisna ekonomije tipizira prekarnost i matrica je iz koje izrasta preka-rijat. Ova grupa teì povratku pro{losti, tj. (relativnoj) stabilnosti, sigurno-sti, stalnim prihodima i nov~anim transferima dràve blagostanja nakon

Drugog svetskog rata. Me|utim, bez jasne i nedvosmislene podr{ke sindi-kata, partija levice i javne regulative, ~ini se i da traì uto~i{te u ponudamadesnice koja unutar ove grupe regrutuje za svoju agendu nacionalizma, kse-nofobije, antiislamizma i protivljenja levici. Prelistavanje medija, internetstranica, kao i nedavne najave istraìva~kih projekata i konferencija, daju ja-sne indikacije da su populisti i ekstremna desnica u sna`noj ofanzivi, a davelike delove prekarijata vide kao svoju bazu. Izbori u pojedinim zemljamau EU 2014. pravi su lakmus test kada su u pitanju skora{nje politi~ke pre-

ferencije u evropskom prostoru.Drugu grupu ~ine marginalizovani i isklju~eni, tj. oni koji prihvata-

ju nesigurnost zato {to nikada nisu ni imali stabilnost, predvidljivost i sta-tus. To su migranti, ranjive grupe i osobe bez obrazovanja i kvalifikacija. Ovarastu}a grupa, a pre svega sve brojniji migranti, klizi ka pasivnoj marginal-


26/327

nosti i izolovanosti na periferiji evropskih metropola. Migranti su izloènizahtevima i aktivnostima u vezi s restrikcijama useljavanja, kao i kontroli izao{trenim zahtevima u vezi sa integracijama i socijalnim davanjima. Pred-

rasude, stereotipi i naduvavanje problema koje prave migranti, posebno Mu-slimani, vode ka njihovoj daljoj marginalizaciji, prostornoj segregaciji, ali inapetostima i konfliktima. Populizam i ja~anje radikalne desnice donose imanju osetljivost ka ranjivim grupama, ali i poja~avaju netrpeljivost premaspecifi~nim grupama (osobama razli~itih seksualnih orijentacija, etni~kimmanjinama). U specifi~nom nastojanju ka retradicionalizaciji suàva se i pro-stor za kontinuiranu emancipaciju ene.

Tre}u grupu ili kreativni prekarijat ~ine obrazovani ljudi, posebno

omladina i mladi profesionalci koji su frustrirani vlastitim radnim i ivotnimstatusom i izgledima. To je potencijalna bomba koja preti da eksplodira natrgovima velikih evropskih gradova. Ova grupa unosi pluralizam u konceptprekarijata. Unutar nje su i grupe na osnovu vlastitog izbora (digitalni bo-emi, kreativna klasa, sjaberkarijat i svi oni koji ne}e da u~estvuju u posto-je}em procesu ekonomske reprodukcije), kao i oni koje sistem eksternostvara. Prekarizacija se doga|a i u javnom sektoru (obrazovanju, zdravstvu,istraìva~kim zajednicama), kao i ogromnom {ou-biznis sektoru. Klju~ni

problem je rastu}a nezaposlenost mladih stru~njaka, ali i, uz izrazite elemen-te prekarizacije, povremeni, privremeni poslovi, nepotpuno ili rotiraju}e rad-no vreme, neredovni i nesigurni prihodi, neizvesna karijera i socijalni status.Ukratko, iz svega ovoga proizilaze ograni~enja da se gradi profesionalniidentitet i mesto u socijalnoj i ekonomskoj strukturi. A iz toga i smisaonaorijentacija kojom se defini{e i razvija narativ o smislu, odnosima sa drugi-ma i izgledima budu}nosti.

Zanimljivo je da je krajem 1960-ih iz kruga mlade i kreativne klase

inicijalno do{la podr{ka za fleksibilizaciju i pluralizaciju radnih odnosa. Do-ivljavaju}i stvarnost svog vremena (fordizam/dràva blagostanja) kao opre-

sivnu, monotonu i degradiraju}u, mladi i posebno mladi profesionalci tra-gali su za alternativnim oblicima produkcije i fleksibilnim radnim odnosima(radno vreme, rad za vi{e naru~ilaca, autonomni projekti i grupni rad)(Brophy i De Peyter, 2007). To se poklopilo i sa promenom ekonomske re-alnosti. Centralni fokus ekonomije polako postaje nematerijalni rad uslu-ge, inovacije, dizajni, iz kojih izrastaju mo}ni domeni kao {to su {ou-biznis,

IT produkcija i logistika, procesovanje informacija, masovni mediji, komer-cijalno i drugo oblikovanje javnosti i potro{a~a, itd. To je ponukalo multi-nacionalne kompanije da stvore mit o individualnoj kreativnosti i autonom-nom radniku koji ve{tinama i talentima postaje klju~ni faktor za stvaranjeekonomskog rasta, blagostanja i nove zaposlenosti. Fleksibilizacija, auto-


27/327

nomne grupe i alternativne forme produkcije izgledali su tako kao prirodnare{enja koja su inicijalno podràvali zaposleni, a ubrzo prigrlili i okrenuli usvoju korist mobilizatori novog modela (De Peuter, 2011). Sna`na ekonom-

ska koncentracija oko mreà multinacionalnih kompanija, uz pomo} vladai globalnih me|unarodnih institucija, generisala je ubrzo novi legalni, insti-tucionalni i kulturolo{ki okvir koji dizajnira prekarizaciju, i stvara prekarijatkoji od marginalne postaje masovna i uskoro verovatno dominiraju}a gru-pa. Nova ekonomija znanja zaista po~iva i zavisi od centralnosti znanja, kre-ativnosti, inovacija, emocija i kooperacije, ali je dovela prvo do rekompozi-cije, a onda i dekompozicije radne snage. Me|utim, centralno pitanje i daljeostaje: ko upravlja (who is in command)? Da parafraziramo dvojicu istraì-

va~a: ... produkcija sigurno postaje nematerijalna, ali ne moè postati real-nost nezavisno od ivih ljudi (Peuter i Brophy, 2007). Preterana privatiza-cija znanja (obrazovanje, istraìvanje, inovacije) donosi sumnjive koristi iugroàva tradicionalnu autonomiju univerziteta, a obrazovanje preta~e uobuku. Vra}anje u javni sektor mora biti strate{ki cilj, smatraju mnogi (Fle-ming i Soborg, 2014).

Prekarizacija, me|utim, poga|a i evropski javni sektor koji je deceni-jama bio bastion sigurnosti, stabilnosti i statusa. Javni sektor (uprava, obra-

zovanje, zdravstvo, ali bez javnih preduze}a) vaàn je poslodavac jer zapo-{ljava oko 25% ukupno zaposlenih u EU-27, a u razvijenijem EU zemljamai do 33% zaposlenih. Ali u kontekstu krize zaduènosti dolazi do drasti~-nih rezova: otpu{tanje, smanjivanje radnog vremena, autsorsing (outsou-cing), privatizacija usluga, pretvaranje stalnog zapo{ljavanja u privremeno,povremeno ili nepotpuno.Tako se naglo pove}ao broj privremenih ugovo-ra i sada oni ~ine izme|u 14% i 18%. U OECD zemljama autsorsing danas~ini izme|u 8,7% i 10,3% usluga javnog sektora (Vaughanu Whitehead,

2012; Ruìca, 2013).I tako umesto mno{tva novih i presti nih zanimanja, tj. kreativnih rad-

nika i njihove autonomije, ubrzano nestaju kapaciteti za pregovaranje i ko-lektivno odlu~ivanje, a topi se i ekonomska sigurnost. Jedan od rezultata jenestajanje koncepta glavnog poslodavca, kao i zajedni~kog radnog prosto-ra ili definisanog socijalnog prostora zbog ~estih dislokacija. Stvara se jedvavidljiva hijerarhija ugovorima povezanih poslodavaca kojom upravljaju ma-mutske korporacije. Topi se i ideja javnog dobra, a prava intelektualne svo-

jine preta~u se u rentu za multinacionalne kompanije. Za ve}inu autonom-nih i kreativnih radnika, frilensera (freelancers), radnika po ugovoru (con-tract workers), samozaposlenih i drugih fleksibilno zaposlenih, nova real-nost i dnevna rutina postaju nedostatak posla ili previ{e istog, ali se i antici-pirano i dragoceno slobodno vreme preta~e u stalno i anksiozno i{~ekivanje

27

PRVI


IJATUEVROPI


28/327

novog posla, projekta ili izgleda za to. Nakon spektakularnog rasta, ugro-èna je i srednja klasa unutar koje tako|e dolazi do o{tre polarizacije. Samomanji deo nje je lukrativno uposlen i ìvi u blagostanju. Ve}ina je izloèna

procesu prekarizacije.Atipi~na zaposlenost kao klju~na odrednica

Kriti~ka literatura i javni dokumenti ukazuju na to da je postoje}a evi-dencija rudimentarna i veoma selektivna, a ti~e se poglavito karaktera i tipazaposlenosti, posebno mladih. Uz to, upozorava se da netipi~ne oblike za-po{ljavanja treba situirati u okvire visoke nezaposlenosti, kao i ekonomske

krize, posebno nakon 2010. Tako|e je vaàn i kontekst ukupne zaposleno-sti u odnosu na aktivnu radnu snagu jer se tu ~esto krije rezervoar za neza-poslenost, kao i prekarizaciju. Tako u EU ukupna zaposlenost 2014. ~ini65% aktivne radne snage, ali u Gr~koj 49% i Hrvatskoj 41% (2013). Niskestope zaposlenosti postaju vaàn indikator koji poja~ava prekarizaciju. Is-traìvanja su tako|e potvrdila da je nacionalni nivo nezaposlenosti klju~ni~inilac za percepciju sigurnosti posla (Esser i Olsen, 2012). A ekonomskekrize i visoka nezaposlenost su istovremeno podsticajni okvir za poslodav-

ce i multinacionalne kompanije da nametnu dodatne mere kontrole.Tako je tokom 2014. nezaposlenost u EU bila 10,2%, a u Nema~koj5,0%, Austriji 5,9%, dok je u Hrvatskoj iznosila 17,4%, [paniji 24,5% i Gr~-koj 26,5%. Nezaposleni vi{e od dvanaest meseci, dakle, dugotrajno nezapo-sleni, ~ine 49,5% na nivou EU, a u Bugarskoj 60,4%, Italiji 61,4%, Gr~koj73,5%. I ovo je rezervoar za prekarizaciju. Me|u migrantima prido{lim izzemalja izvan EU, stopa nezaposlenosti bila je 20,3%, dok je u [paniji izno-sila 37,7%, Gr~koj 33,9%, Belgiji 30,8%. Time migranti postaju grupa naj-

vi{e izloèna prekarizaciji. Veoma razli~iti nivoi nezaposlenosti u EU impli-ciraju i velike varijacije u netipi~nim oblicima zaposlenosti, a odnose se nakvalifikacije, manjine i pol. Evo nekoliko pokazatelja o prekarnim ili neti-pi~nim oblicima radnih odnosa, dakle, radu na odre|eno vreme, skra}enomradnom vremenu, samozapo{ljavanju.

U EU skra}eno radno vreme imalo je 20,6% radnika u 2014, a me|uosobama koje imaju skra}eno radno vreme ena je bilo najvi{e 77,3%. Me-|u EU zemljama Holandija ima najvi{e zaposlenih u ovom statusu (52,4%),

zatim Nema~ka 28,3%, Austrija 27,7%. Druge zemlje-~lanice, me|utim,imaju mnogo manji procenat osoba koje rade skra}eno, Rumunija 2.0%, Bu-garska 2,1%, Hrvatska 3,0%. Raste, me|utim, broj onih koji prihvataju ovajstatus jer nemaju drugog izbora i u EU takvih je ukupno bilo 30% u 2013,ali na njenom jugu i istoku ([panija, Gr~ka) procenat radnika koji rade skra-

28


ADI@IVOT


29/327

}eno iznosi izme|u 40% i 70%. Obja{njenja nisu jednostavna, niti eviden-cija sasvim pouzdana, ali u spomenutim visoko razvijenim zemljama u pita-nju je i vlastiti izbor, posebno me|u enama zbog podizanja dece ili brige o

starim i bolesnim ~lanovima porodice. Kvalitet posla i kvalifikacije ovako za-poslenih ~esto su visoki. Za niske stope uposlenih na skra}eno radno vremeu biv{im socijalisti~kim zemljama nema pouzdanih obja{njenja. Neki ovdevide sporo sistemsko prilago|avanje, a drugi postojanje ogromnog i nere-gulisanog rada na crno.

Zaposleni na odre|eno vreme ~ine oko 14% svih zaposlenih u EU.Najvi{e ih je u Poljskoj (28,4%), [paniji (24%), Holandiji (21%), a u ve}inibiv{ih isto~noevropskih zemlja njihov broj je ispod 5%. Ipak, na jugu i ju-

goistoku EU procenat zaposlenih na odre|eno vreme kre}e se izme|u 70%i 90% (Gr~ka, [panija, Italija). Izigravanje propisa, minimalne nadnice, du-go radno vreme i neadekvatni uslovi rada su pravilo ovde. Na{a intuitivnahipoteza je da je ovaj segment radne snage u stalnom procesu rotacije ka iod rada na crno. Ili, kako neki istraìva~i kaù, permanentno tranzicioni,{to generalno vaì i za mlade (Brophy i De Peuter, 2007).

Samozaposleni su ~inili 16,4% svih zaposlenih EU u 2014. @ene uovom korpusu ~ine manjinu od 34%. Ukupni prosek podiù Gr~ka 31,0%,

Italija 23,5% i Portugalija 20,9%, dok visoko razvijene zemlje EU imaju is-pod 10% samozaposlenih. U ovoj kategoriji su i samozaposleni koji imajusvoje zaposlene i njih na severozapadu EU ima oko 40%, dok ih u Rumu-niji, e{koj, pa i UK, ima manje od 20%. O~ito je da kategorija samozapo-sleni prikriva duge periode nezaposlenosti, kao i brutalno prekarne okol-nosti i fiktivnu ili la`nu zaposlenost. Istraìva~i ukazuju na to da poslodav-ci i kompanije rastu}i deo svoje radne snage ohrabruju da postanu samoza-posleni, kako bi smanjili svoje tro{kove (zdravstveno i penzijsko osiguranje,

bolovanja, pla}ene godi{nje odmore).

Generacija Y

Rastu}a nezaposlenost mladih postaje endemska u znatnom deluEvrope. Ekonomska kriza i niske ili ~ak negativne stope rasta su dodatnozamrzle zapo{ljavanje mladih. âk i neposredni programi EU ~iji je cilj daobuzdaju nezaposlenost mladih ne pokazuju vidljive rezultate (Sablowski i

Sieron, 2015). U maju 2015. nezaposlenost mladih (15-24) bila je 20,6% nanivou EU (u maju 2014. iznosila je 22, 2%). Me|utim, u istom periodu ne-zaposleni mladi ~inili su samo 7, 1% ukupno nezaposlenih u Nema~koj,Danskoj 10% i Austriji 10,1%, dok je u Gr~koj procenat nezaposlenosti me-|u mladima bio 49,7%, Hrvatskoj 43,6% i Italiji 41,5%. Drugi indikator je

29

PRVI


IJATUEVROPI


30/327

youth unemployment ratio (YER), tj. broj nezaposlenih mladih (15-29)podeljen sa ukupnim brojem mladih tog uzrasta (Eurofund, 2015). U EUu junu 2015. prose~an YER bio je 9,1%, dok je u Nema~koj iznosio samo

3%, Austriji 6,0%, a u Gr~koj 14,7%, Hrvatskoj 15% i [paniji 19% (Euro-stat, juni 2015). Ovaj trend prati i pojava tzv. NEET grupacije, dakle mladihkoji nisu zaposleni, koji se ne {koluju, i koji ne poha|aju obuke za posao.Tokom 2014. u EU ovaj status je imalo 14,4% mladih (15-29), u Holandijipak samo 5,5%, Austriji 6,5% i Danskoj 7.6%, dok je u Bugarskoj bilo24,6% mladih NEET generacije, Italiji 22,7%, [paniji 21% i Hrvatskoj 16%(Eurostat, 2015; Eurofund, 2015). Istraìva~i ukazuju na neke socijalne im-plikacije ovih procesa. Prvo, stvara se prekarijat mladih, koji se pokazuje od-

laganjem braka i reprodukcije (fertilitet, natalitet). Zatim se stvara genera-tion Y, koja se izoluje, povla~i i ne ose}a lojalnost prema {irem okruènju.Znatan deo mladih iz ove grupe podleè sirenskom zovu populizma, naci-onalizma i ksenofobije,dok drugi deo postaje vaàn akter samoorganizova-nja i otpora. I na kraju, u nizu zemalja raste broj mladih koji nastavljaju uni-verzitetsko obrazovanje (master, doktorat) u nadi da }e tako uve}ati svoje{anse da dobiju posao i razviju karijeru. Skora{nje statistike pokazuju da jebroj onih koji studiraju/zavr{avaju bar osnovno univerzitetsko obrazovanju

u EU u 2012. godini porastao na 45,6% u dobi od 20 do 29 godina starosti.Ova saèta i selektivna evidencija pokazuje da je o~ito u pitanju dugo-trajni i strukturalni trend za~et u kasnim 1970-im. Prema Andraniku Tangi-anu (Andranic Tangian, Hans Boeckler Foundation, Nema~ka), sve vrstenetipi~nih formi zaposlenosti kao bujica narasle su od 24%, u 2000. godini,na 45% od ukupne zaposlenosti u 2010. u EU 15 (~lanice pre pro{irenja u2004). Ovde nismo prikazali druge brzo rastu}e atipi~ne oblike zapo{ljava-nja, kao {to su agencijski rad, crowded work ili ekstremno brzo uve}ava-

ju}i zero-hour work (ZHW). Ovaj poslednji aran`man ti~e se ugovora oradu u kome poslodavac ne garantuje da }e posla uop{te biti, niti garantujeminimum sati rada. Mediji obave{tavaju da se tako zaposleni ponekad oba-vezuje da ne sme da radi za drugog poslodavca. Procene su da u Velikoj Bri-taniji u ovom aran`manu radi oko 1,8 miliona radnika (Hirsch, 2015).

Ako se ovaj trend nastavi, Tangian smatra da }e u 2020. netipi~no za-po{ljavanje ~initi vi{e od 55% radne snage. Po njemu, to }e drasti~no uve}a-ti nejednakosti, ali i dramati~no ugroziti natalitet i fertilitet (BSA, 2014). Ana-

liziraju}i izglede srednje klase u nastaju}em obrascu zapo{ljavanja, Adam Dej-vidson (Adam Davidson) najavljuje dolazak ekonomije zasnovane na pro-jektima (projectbased-economy), koja polako zamenjuje ekonomiju zasno-vanu na dugoro~nom investiranju i stalnoj radnoj snazi. On ovakav konceptnaziva Holivudski model. Ukratko, projekat se identifikuje, okuplja se tim,

30


ADI@IVOT


31/327

radi se zajedno dok se projekat ne zavr{i i onda se tim raspu{ta (Davidson,2015). Nastavak ovog trenda svakako }e podràti i moderna tehnologija ko-ja omogu}uje dalju decentralizaciju radne snage u kontekstu fluidnih mreà

i aran`mana. Tako se prema jednom istra ivanju prognozira da }e i propor-cija zaposlenih koji rade u svojim ku}ama porasti od sada{njih 7% do izme-|u 10% i 30% do 2030. (BSA, 2014). Takav razvoj otvara mnoge pozitivne inegativne opcije. Pozitivne su balans izme|u rada i porodi~nog/privatnog i-vota i (mo`da) vi{e slobodnog vremena. Negativne impliciraju dalje razara-nje koncepta zajednice, kolektiva i kolektivne akcije, koje zamenjuju fluidnemreè i fragmentarna umreènost individua u virtualnim zajednicama.

[iri dru{tveni kontekstIako ovi procesi traju ve} nekoliko decenija, tek dve nedavno objavlje-

ne knjige engleskog gurua za prekarijat Gaja Stendinga postavljaju ovu te-mu u teì{te rasprave, ali i organizovanja (Bele{ka 3). On u globalizaciji vi-di presudni okvir za nastajanje masovnog prekarijata. Globalizaciju, me|u-tim, vidi kao proces re-regulacije a ne deregulacije, kako je uobi~ajeno. Da-kle, u pitanju je neoliberalni projekat koji je zasnovan na kompeticiji i indi-

vidualizmu, liberalizaciji svetske trgovine i masovnoj privatizaciji, kao i flek-sibilizaciji trì{ta radne snage, uz reduciranje i komercijalizaciju programadràve blagostanja. Regresivna redistribucija u korist bogatih, i komodifika-cija, tj. pretakanje u robni status svake aktivnosti, deo su projekta koji traìinstitucije koje favorizuju stvaranje prekarnih poslova i redukciju uloge dr-àve da bi se pove}ao nesmetani obrt kapitala. Takve primere moèmo na}iu sistemu workfare u kome su transferi i usluge uslovljeni traènjem poslaili treningom, ili u zahtevima za aktivacijom koji su regulatorni instrumen-

ti. O~ito je i da je rastu}i sektor niskih nadnica tako|e projekat ~iji je ciljda se uve}a ponuda jevtine radne snage. Nadnice su delom subvencionisa-ne za masu nekvalifikovanih, ili poduprte specifi~nom poreskom interven-cijom ~ime postaju direktna pomo} velikom broju poslodavaca. Pored pri-vatizacije i komercijalizacije, klju~ni instrumenti su preme{tanje proizvod-nje roba i usluga u druge zemlje, snabdevanje radnom snagom putem po-sredni~kih agencija ili kol centara dakle, jevtino, fleksibilno, bez dodatnihobaveza, uz smanjivanje minimalnih i/ili garantovanih nadnica i lako}u ot-

pu{tanja. Ili kako re~e Ri~ard Simor (Richard Seymor): Dok su dobici odinvestiranja privatizovani, tro{kovi investiranja su socijalizovani.

Lucidni Klaus Ofe (Claus Offe), me|utim, dodaje i drugi vaàn faktor specifi~ne strategije menadèra i poslodavaca. Naime, u kontekstu postindu-strijalizma, pove}ane produktivnosti, IT tehnologija, ali i EU integracija, po-

31

PRVI


IJATUEVROPI


32/327

slodavci i menadèri su izloèni razli~itim izazovima. Tako u uslovima nesta-bilne potra`nje (sezonski poslovi, kolebanja na tr i{tu, poja~ana konkurenci-ja, tehnolo{ke promene) oni uvode i oblik produkcije nazvan fleksibilna adap-

tacija, koji se odnosi na nestabilne potrebe za radnom snagom, kako po obi-mu, tako i kvalifikacijama. Ovakav model produkcije nije kompatibilan sa tzv.fordovskim modelom (1945-1970) stabilne zaposlenosti i trajnih radnih ugo-vora i drugih za{titnih mera. To posebno va i kada je u pitanju produkcija uslu-ga. Drugim re~ima, problem poslodavca je kako minimizirati rizike nedovolj-ne iskori{}enosti radne snage (dnevno, nedeljno, sezonski; iznenadni pad tra-`nje). Odgovori su skra}eno, povremeno i privremeno zapo{ljavanje, uz rastu-}e diskreciono pravo otpu{tanja, kao i pojednostavljenja radnog procesa i mi-

nimalni trening. San svakog poslodavca su, dodaje Ofe, fleksibilni radnici,stalno na raspolaganju i spremni za sve vrste poslova, uz niske kvalifikacije i mi-nimalnu pregovara~ku mo}. Dolazi, me|utim, i do promene pristupa formi-ranju radne snage. Sada je fokus isklju~ivo na ponudi radne snage, ali na speci-fi~an na~in. Formula izgleda pribli no ovako: ako si bez posla, ne{to nije u re-du s tobom ili tvojom stru~no{}u ili stavom prema radu. Mi }emo pomo}i, alitraèno znanje, radno iskustvo i traganje za poslom je tvoja odgovornost (Of-fe, 2011). Dakle, stru~no usavr{avanje, socijalne ve{tine, adaptibilnost i sprem-

nost na razli~ite oblike fleksibilnosti sada je individualno. Novi kulturni obra-zac u formuli 24/7 (spremnost da se radi 24 sata svih sedam dana u nedelji) od-nosno prostorna mobilnost, tj. erozija fiksiranog radnog mesta, odnosno ne-stalnost posla i njegove lokacije, trasiraju ovaj trend. U tom okviru, svi kolek-tivni akteri (sindikati) su vi|eni kao monopolisti ili kolektivni rentijeri na bazijavnih funkcija ili su agenti opakih namera. Gra|ani se vide samo funkcional-no: zadatak im je da obezbede fleksibilnu ponudu radne snage. To je neophod-no za globalni kapitalizam i temelj je njegovog produkcionog re ima.

Mamutske me|unarodne korporacije name}u internu podelu rada ukojoj ve}ina profesionalaca radi daleko ispod standarda vlastite profesije, tj.pruàju logistiku ili obavljaju fragmente posla za integratore, dakle, izve-stioce, menadère i glavne analiti~are, ali u brutalnom klju~u prekarizacije.Ovde je sve vidljivija internship generation (staìsti, volonteri) koji mogui godinama da rade besplatno ili za minimalne nadoknade, tako oblikuju}inovu podvrstu prekarijata. Londonski Ekonomist ukazuje na to da ovajtrend prati izrazita inflacija titula i zvanja, kojima se prikriva fragmentarnost,

redukcionizam i iskori{}avanje. Iako nova zvanja i titule postaju zvu~ni i za-vodljivi, njih ne prati pove}anje prihoda, ve} stagnacija i pad. To se ilustrujebujanjem {efova i direktora, kao {to su Director of First Impressions iliChief Revenue Protection Officer, iza kojih se kriju recepcionar i kontro-lor karata (Economist, 2012).

32


ADI@IVOT


33/327

Ogromna je i literatura koja procenjuje uticaj modernih tehnologijane samo na zaposlenost, ve} i na karakter rada. Iskustva su do sada bila danova tehnologija inicijalno unosi destrukciju ali i restrukturiranje radne sna-

ge, a kasnije i novu zaposlenost. Ovoga puta stvari izgledaju druk~ije jer }enove tehnologije, robotizacija i automatizacija zaista dovesti ne samo dosmanjivanja potreba za radnom snagom, ve} i do promene karaktera rada.Produktivnost }e zavisiti od ulaganja u tehnologiju i inovacije, a mnoga za-nimanja sve{}e se na nadzor i kontrolu procesa proizvodnje. Nesta}e i ~itavniz profesija ili }e biti potpuno preobraène. Procene su da }e do}i i do dra-sti~nog smanjenja radnog vremena, ali su za sada u kontradikciji sa postoje-}im trendom. Druge procene kaù da rad i radno mesto vi{e ne}e biti osnov

za programe socijalne politike, pa ni za sam dohodak. Kako ovo izlazi iz na-{e neposredne teme, evo nekoliko tekstova koji konceptualno i kriti~ki otva-raju temu: Hughs, James J. (2014), Strategic Options for a Basic IncomeGuarantee in the Global Crisis Created by AI, Robots, Desktop Manufac-turing and BioMedicine, u Journal of Evolution and Technology, Vol. 24(1),Feb 2014, pp.45-61 (online); Meyer, Henning (2014), Inequality and Workin the Second Machine Age, www.social-europe.eu; Roubini, Nouriel(2014), Where Will All the Workers Go?, u www.project-syndicate.org (31

December); The Future of Jobs, The Economist 18 January, 2014.

Klasa ili samo restrukturiranje radne snage?

Razlo`ni kriti~ari ukazuju na to da je prekarijat mozaik-koncept, od-nosno vi{eslojan ali i previ{e uop{ten, kao i da nije sigurno {ta novo predsta-vlja i nudi (Raunig, 2007; Seymor, 2012). Prekarijat kao koncept tek tokom1990-ih ulazi u {iru upotrebu u sociologiji i ekonomiji, ali uz simultano po-

stojanje niza koncepata koji delimi~no ili sli~no opisuju i tuma~e ove proce-se i promene. To su nià klasa (underclass), podproleterijat, lumpenproleta-rijat ili marginalizovani i isklju~eni (Offe, 2011; Jakonen, 2012).

Ukratko, istovremeno je vidljiv i proces kontinuiteta i diskontinuite-ta u odnosu na proletarijat. Pored toga, u literaturi se prenagla{ava i dimen-zija viktimizacije, dok se zapostavlja ambivalentnost i fluidnost situacije. Re~-ju, dugo je dominiralo vi|enje prekarijata kao rtve sistema, ali se fokus po-lako pomera ka spontanom otporu i samoorganizovanju. Klaus Ofe ube-

dljivo zaklju~uje da je o~ito da koncept prekarijata, pre svega, ukazuje na di-nami~ni obrazac i trajnije profile, a ne na konkretna i merljiva obele`ja.

Gaj Stending ipak smatra da je prekarijat klasa-u-nastanku. Njegovaklju~na teza je da su interesi proletarijata (tj. stalno zaposlenih, za{ti}enih)ne samo razli~iti, ve} i suprotstavljeni prekarijatu. Veruju}i da }e se proces

33

PRVI


IJATUEVROPI


34/327

prekarizacije nastaviti, kao i da }e dalja komodizacija svesti plate (nadni-ce) na jedini izvor reprodukcije radne snage, i tako dovesti do potpune pri-vatizacije dràve blagostanja, Stending uo~ava novi prostor za samoorga-

nizovanje, otpore i alternativne oblike socijalne politike. Dakle, prekariza-cija stvara novu realnost u kojoj rad vi{e nije osnov za programe socijalnepolitike i uop{te za gra|anski status. Stendingovi oponenti, me|utim, upo-zoravaju da se model dràve blagostanja, koji nikada nije ni bio u potpuno-sti dominantan ~ak ni u Evropi, neargumentovano upro{}ava i romantizu-je, kao i da prekarijat i dalje ostaje samo aspekt i nova dimenzija proletari-jata (Seymor, 2012; Allen, 2014; Breman, 2013). Oni tako|e upozoravajuda su Stending i mnogi drugi izrazito evropocentri~ni, odnosno da je osta-

tak sveta koji je izvan zapadnog kruga oduvek funkcionisao u kontekstuprekarizacije. Umesto klase u nastanku, Mario Kandeias (Mario Candei-as), na primer, vidi prekarijat kao nemogu}u grupu, fragmentisanu po li-niji klase, pola i etniciteta, koja za sada samo doprinosi preobraàvanju rad-ni~ke klase. On smatra da prekarijat nije sposoban za integraciju i pozitiv-nu identifikaciju kroz rad i kolektivno delovanje. Jednom re~ju, perkarijatnije akter, ve} amorfna masa koja ne konstitui{e novu realnost, dakle pred-stavlja neku vrstu devijacije. U politi~kom i akcionom smislu, reaguje u

afektu (uli~ni protesti, pobune) i nema kompetentnosti i transformacionikapacitet da unosi promene (Candeias, 2007).I zato razgovor o prekarijatu, predlaè Klaus Ofe, mora da po~ne od

tri seta pitanja. Prvo, koja su njegova odre|uju}a obele`ja? Drugo, kakvi suuslovi i strate{ke akcije koje su podstakle njegovu pojavu i rast? Tre}e, kakose ~lanovi ove grupacije tipi~no suo~avaju i kako deluju u kontekstu eko-nomske i socijalne akcije? Problemi nastaju ve} kod klju~nih obele`ja. Glav-ni prigovor je da se prilikom definisanja prekarijata uglavnom upotrebljava-

ju tzv. negativne karakteristike dakle, izmi~e ono {to prekarijat jeste(Seymor, 2012; Offe, 2011). Dve glavne negativne karakteristike koje se ko-riste su: radna (i socijalna) nesigurnost i status discord ili status inconsis-tency. Dakle, radna nesigurnost je aktivni faktor koji uti~e i oblikuje pre-karijat, ali pitanja kao {to su {ta je to {to nastaje, koja su njegova klju~naobele`ja i kako ih konceptualizovati, ostaju bez odgovora. Po Stendingu,klju~na obele`ja prekarijata su kolektivni doìvljaj nesigurnosti, neuteme-ljenosti i odsustvo kontrole nad vlastitim ìvotima. Dakle, opet negativno

odre|enje. I drugo, status discord ili status inconsistency ukazuju na toda postoji rastu}i jaz izme|u onoga {to postoji ({ta to?) i onog {to kultur-no-eti~ke vrednosti i norme defini{u da bi moglo biti. Problem je i dalje isti:{ta to postoji i kako to precizno opisati. Ovde nastaje i drugi problem a toje implicitno razumevanje koncepta prekarijata, pre svega, u kontekstu pro-

34


ADI@IVOT


35/327

fesionalne i srednje klase. Dakle, grupacije za koje ve} (implicitno) postojiprofesionalno-socijalni obrazac (funkcije, status, na~in delovanja), koja je(mo`da?) svesna sistemskih granica i koja ima kapacitet da svoju akciju

osmisli i usmeri. Za drugi i ve}inski deo prekarijata izostaju klju~na obele`-ja, nema kulturno-eti~kog obrasca (osim onog koga sistem name}e), jaz iz-me|u onoga {to jeste i {to bi moglo biti je vidljiv u apstraktno-antropolo-{kom okviru, a prevazilaènje ostaje nejasno i bi}e (mo`da) sugerisano iz-van tog kruga.

Novo socijalno pitanje?

Raste broj analiti~ara i socijalnih pokreta koji smatraju da poodmaklaprekarizacija i sve brojniji prekarijat otvaraju ~itav niz problema u kontek-stu dru{tvenih nejednakosti, socijalnog isklju~enja, siroma{tva i rastu}ih ten-zija i konflikata. Oni tako|e veruju da se sve to mora konceptualizovati, stra-te{ki prioritetizovati i programski definisati kao novo socijalno pitanje.

Postaje vidljivo da neizvesnost, nesigurnost i fluidnost u radu i ìvo-tu uti~u na prekarijat da nema kolektivno pam}enje dakle doìvljaj pri-padanja zajednici u kontekstu dostojanstva, statusa, morala i solidarnosti.

Sve je maglovito i nepostojano, pa i o~ekivanja da }e budu}nost biti dru-ga~ija ili bolja. Nomadizam, kao stalno kretanje ali u zatvorenom krugu ibez utemeljenja i usmeravanja, razgra|uje odnose sa drugima i prema za-jednici. I zato istraìva~i upozoravaju na prete}e simptome koji poga|ajuprekarijat. Uz uslove rada i stalnu nesigurnost i neizvesnost, nedavna i pi-onirska istraìvanja potvr|uju intuitivne hipoteze da prekarni radni odno-si ugroàvaju mentalno zdravlje i op{te zdravstveno stanje zaposlenih (Be-nach, 2014; Vives, 2013; Kretschmer i Riedel, 2015). Robert Rajh (Robert

Reich), komentari{u}i nedavna istraìvanja o radu u smenama i uop{te ofleksibilnom radnom vremenu, navodi da nakon 10 godina rada u smena-ma dolazi do opadanja kognitivnih sposobnosti za 6,5%, a da se kod de-ce, posebno pred{kolskog uzrasta, ~iji roditelji rade u smenama i neredov-no, pojavljuju poreme}aji u pona{anju (Reich, 2015). U pitanju je, pre sve-ga, stalna anksioznost zbog neizvesnosti i nesigurnosti. Neizvesnost stva-ra rizike protiv kojih se grupa ne moè osigurati. Zadovoljstvo i ispunje-nje putem poziva je nepoznato (Lyon, 2012). Ideja da rad obezbe|uje

identitet je prazna i la`na. Zamisao o poslu kao ruti ka ispunjenju, dubljemsmislu, identitetu i blagostanju postaje iluzija. Njihovo iskustvo u radu jesasvim suprotno. Sledi anomija zbog doìvljaja uzaludnosti da se prevazi-|e nesigurnost i ivi smisleni i ka budu}nosti usmeren ivot. Izgledi za na-predovanje su minimalni, socijalna mobilnost retka, a pobolj{anje ìvot-

35

PRVI


IJATUEVROPI


36/327

nog standarda te{ko ostvarivo. Grupa se ubrzano isklju~uje iz matice dru-{tva. Potom nastupa alijenacija jer se ve}ina ne bavi onim ~ime bi trebalo iza {ta su osposobljeni, ve} obavlja ono {to ne èli i nad ~ime nema nika-

kvu kontrolu. Istovremeno, ~lanovi prekarijata nisu u stanju da preuzmuuloge i aktivnosti koje bi im pomogle da stvore koherentnu i autonomnusvest o sebi i da menjaju svoje okolnosti. Gaj Stending ih zato defini{e kaobezli~ne podanike (denizens), a ne gra|ane jer ne u~estvuju ni u jednomprocesu pregovaranja, niti su politi~ki zastupljeni.

Prete}a posledica svega ovog je da izostaje empatija sa drugima, alii da rastu razdraùju}a netolerancija i gnev. Do takvih zaklju~aka dolazise i u knjizi Duhovni nivo: Za{to ve}a jednakost ~ini dru{tvo sna`nijim

(The Spirit Level: Why Greater Equality Makes Societies Stronger) Ri-~arda Wilkinsona (Richard Wilkinson) i Kejt Piket (Kate Pickett), kojase pojavila u martu 2009. Knjiga je izazvala izuzetnu svetsku pa`nju i uve-la temu dru{tvene jednakosti kao javnu agendu nakon vi{e decenija.Ukratko, u kontekstu dru{tava u kojima postoje drasti~ne nejednakosti,autori zaklju~uju da nejednakost name}e ljudima da se fokusiraju na so-cijalni status i vlastitu poziciju u dru{tvenoj hijerarhiji izgleda i prestià.Takva opsednutost sa svoje strane stvara anksioznost, nepoverenje i so-

cijalnu izolaciju koja podiè nivoe psiholo{kog stresa. A stres, kao {to jepoznato, ima svoju cenu. Stres slabi imuni sistem i tera ljude u lo{a kom-penzacijska pona{anja, kao {to su preterivanje u jelu ili agresivnost pre-ma drugima. Na ovaj na~in nejednakost postaje negativni faktor za sva-koga. Ukratko, autori ubedljivo tvrde da je neuroendokrinalni stres klju~,i da je izazvan percepcijom da drugi uìvaju vi{i status od nas, {to uru{a-va na{e vlastito samopo{tovanje. Anksioznost u vezi sa statusom i doì-vljaj nepravde nagrizaju ljude i ~ine da se nejednakost duboko uvla~i pod

sva~iju koù (Ruìca, 2011).Nedoumice oko prirode, potencijala i ograni~enja prekarijata stvaraju

vidljivu konfuziju za promi{ljanje i akciju, koju slikovito opisuje Ivan Kra-stev, bugarski politikolog, imaju}i u vidu 1968. godinu: Tada su studenti naulicama Evrope demonstrirali svoju èlju da ìve u svetu koji je razli~it odsveta njihovih roditelja. Sada su studenti na ulicama demonstriraju}i svojuèlju da ive u svetu svojih roditelja. Tako, umesto ugra|ivanja prekarijatau novu strate{ku viziju, izgleda da jedino {to preostaje jeste mukotrpan rad

na oblikovanju novog socijalnog pitanja. Upravo pojava prekarijata, dra-sti~ne nejednakosti, uru{avanje dràve blagostanja, kao i nestabilnost, nesi-gurnost i neizvesnost rada i zaposlenosti jesu okviri unutar kojih treba situ-irati novo socijalno pitanje. Kritika neoliberalizma, me|utim, ne sme da po-tisne temeljnu raspravu o kapitalizmu.

36


ADI@IVOT


37/327

[ta (da) se radi?

Uprkos sistemskim blokadama, ekonomskoj krizi i drasti~nim mera-

ma {tednje, kao i mlakim programima podr{ke EU i zemalja-~lanica, parti-je levice i sindikati vidljivi su poku{aji samoorganizovanja prekarijata, kao idokazi ne{to ve}e osetljivosti javnosti, akademske zajednice i nekih institu-cija. Mnogi aktivisti i mobilizatori postaju svesni potrebe za novim forma-ma delovanja i kolektivne akcije. Gaj Stending smatra da to za prekarijat im-plicira tri tipa delovanja koji se me|usobno preklapaju. Prvo je zadobijanjapriznanja i uva`avanja (recognition) dakle legitimitet. Drugo je reprezen-tacija. Za sada glas prekarijata nije prisutan prilikom dono{enja odluka dr-

`ava ili EU struktura. Tre}e je borba za redistribuciju klju~nih dru{tvenihvrednosti. U industrijskom dru{tvu t

Documents

Od Novinara Do Nadnicara. Prekarni Rad i Zivot