1

Ocena stanja privatnih bezbednosnih kompanija

Pristina, Februar 2009

2

Ocena stanja privatnih bezbednosnih kompanija

3

Sadržaj

Spisak skraćenica …………………………………………………………..……….…………………3

Predgovor..…………………………………………………………………..…………..……………….5

Sažeti pregled……...……………………………………………………..…………….….……………6

I. Uvod………………………………………………………..…...……………………………….4

II. Privatizacija bezbednosti u novoj sredini globalne bezbednosti ..……….…………..6

Prikaz trenutne industrije privatne bezbednosti na Kosovu ….....…………………….………….…6

Pravno značenje privatne bezbednosti na Kosovu……...……………………………………………9

Regulisanje tržišta privatne bezbednosti ….......………………………………………….………....11

Potražnja na tržištu nakon raspuštanja Kosovskog zaštitnog korpusa……………………..….…12

Učinak privatnih bezbednosnih kompanija na Kosovu …..……………………………………...…15

Organizacija, selekcija i provera ………………………………………………………………….…..15

Posedovanje oružja ……….………………………………………………………………………..….16

Upotreba sile….…………………………………………………………………………………….…...17

Obuka i oprema ……………………………………..……………………………………………….…18

Uključivanje ljudskih prava unutar operacija…….…………………………………………………...19

III. Saradnja i komunikacija sa institucijama javne bezbednost …………..………….....20

Saradnja sa Kosovskom policijom ……………………………………………………………………21

Hitne službe .....................…....……………………………………………………………………..…22

Nadzor, kontrola i odgovornost ……………...………………………………………………………..22

Ministarstvo unutrašnjih poslova ….……….……………………………………………………….…23

Skupština Kosova……… ……………………..…………...…………………………………………..23

IV. Opšta shvatanja privatnih bezbednosnim kompanijama – rezultatiistraživanja……………….………………….………………………………………………...25

V. Zaključci i preporuke……………………..………………………………….……………...29

VI. Bibliografija..………………………………………………………………………………….33

4

Spisak skraćenica

CCTV Televizija Zatvoren-Krug

CCMR Centar za civilno vojne odnose u Beogradu

DCAF Ženevski centar za demokratsku kontrolu nad oružanim snagama

DDR Razoružanje, demobilizacija i reintegracija

EU Evropska unija

ICO Međunarodna civilna kancelarija na Kosovu

INSTRAW Međunarodni institut za istraživanje i obuku za unapređenje žena

JNA Jugoslovenska narodna armija

KCPSED Kosovski centar za javnu bezbednost, obrazovanje i razvoj

KCSS Kosovski centar za bezbednosne studije

KEK Energetska korporacija Kosova

KFOR NATO snage na Kosovu

OVK Oslobodilačka vojska Kosova

KOSSAC Inicijativa za kontrolu lakog naoružanja na Kosovu (UNDP)

KZK Kosovski zaštitni korpus

KBS Kosovske bezbednosne snage

MUP Ministarstvo unutrašnjih poslova

MoU Memorandum o razumevanju

NATO Organizacija severnoatlanskog pakta

ODHIR Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava

OEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

PBK Privatne bezbednosne kompanije

5

PPS Verovatnoće proporcijalne broju

RSS Regrutiranje, sortiranje i selekcija

SOP Standardni operativni propisi

SPGS Specijalni predstavnik Generalnog sekretara

SSPIU Sektor za izdavanje dozvola za nošenje oružja i Jedinica za inspekciju službi za bezbednost UNMIK-a.

TAC Komisija za procenu pretnji

UN Ujedinjene nacije

UNDP Razvojni program Ujedinjenih nacija

UNMIK Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu

VIP Veoma važna osoba

WAC Oružano list

6

PREDGOVOR

Nedavno, u većini država u razvoju i čak i u Zapadnom Balkanu se povećava broj Privatnih bezbednosnih kompanija (PBK). Ovaj rastući trend postoji čak i u Republici Kosovo. Uglavnom, PBK su predvodili privatizaciju bezbednosnog sektora. Na osnovu istraživanja, više od 4000 privatnih radnika obezbeđenja je prisutno na Kosovu i njihov status nije propisno uređen zakonom.

Zbog toga je Kosovski centar za bezbednosne studije, na osnovu svojih profesionalnih i stručnih kapaciteta sproveo ovaj projekat i izradio ovaj dokumenat za ovu veoma važnu sferu našeg društva. Osim nekoliko površnih i nedovoljnih pokušaja nekih koji su se bavili ovim pitanjem, KCSS je među prvima obavio sveobuhvatno istraživanje po ovom pitanju.

Osim toga, ovo istraživanje pruža ulazne podatke od 1200 ispitanika i stručna mišljenja od odgovornih zvaničnika, pojedinaca i fokus grupa (PBK). Bez sumnje ovo istraživanje će imati posebnu važnost u naglašavanju potrebe za donošenje Zakona o privatnim bezbednosnim kompanijama.

Dokumenat ne bi bio završen bez podrške partnera i donatora. U ime KCSS-a želeo bih da se zahvalim Balkanskom trustu za Demokraciju, projekat Nemačkog fonda Maršal i Ministarstvu inostranih poslova Holandije, na financijskoj pomoći datoj ovom projektu.

Ramadan QEHAJA,

Direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije

7

SAŽETI PREDLOG I KLJUČNI NALAZI

Nadmoć neo-liberalne agende je i dalje bitan faktor koji podstiče rast PBK. Ideologija tržišta i pojam da je privatizacija najefikasnija mera za pružanje usluga je imala uticaja na način na koji vlade funkcionišu. Pretpostavlja se da privatizacija određenih bezbednosnih segmenta je pristup efikasnije potrošnje. Nakon posledica konflikta na Kosovu, neadekvatno razoružanje, prisustvo oružja kao i dugotrajan period za formiranje policijskih struktura je stvorilo plodno tle za postojanje privatnih bezbednosnih struktura. Nakon raspuštanja Oslobodilačke vojske Kosova, neki od bivših boraca su trebali da pristupe tržištu rada i privatnim bezbednosnim kompanijama, šta je delimično odgovaralo njihovim radnim potencijalom. Barijere za pristup privatnim bezbednosnim operaterima su uglavnom bile male: svi neophodni instrumenti, uključujući relativno jeftine radne jedinice su bile na raspolaganju otvorenog tržišta. Kombinacija globalne sistematike i strukturnih faktora te i lokalnog odaziva je stvorila potražnju i za privatne vojne kompanije i snabdevanje radnom snagom te i kapitalne investicije za ispunjavanje potražnje.

Kao što je to bio slučaj sa bivšim komunističkim zemljama, post konfliktne državne institucije i tržište Kosova je bilo slabo i neregulisano. Veliki broj privatnih bezbednosnih kompanija je nastao između 2000. i 2008. godine. Infrastruktura kontrole i nadzora je bila spora a ponekad i slaba u tretiranju potencijalnih pretnji, pravedne konkurencije i pravih operacija u industriji. Ovaj dokumenat procene ističe i kvalitetne i kvantitativne podatke u predstavljanju obimnijeg i strukturnog koncepta industrije privatne bezbednosti na Kosovu.Istraživanje je započeto u novembru 2008. godine i obuhvaća: i) anketa 1202 domaćinstva, ii) šest diskusija fokus grupa, iii) više od šesdeset intervjua sa ključnim izvestiocima (državni činovnici, poslanici, stručnjaci za bezbednost, privatni bezbednosni operateri, vođe zajednica), iv) analiza službenih podataka o privatnim bezbednosnim operaterima i v) pregled i lokalnog i međunarodnog akademskog i političkog dokumenta o istraživanju vezanog za privatnu bezbednost. Vredno je napomenuti da se u toku obavljanja istraživanja, KCSS suočio sa poteškoćom da stupi u kontakt sa nekolicinom PBK zbog njihove nemarnosti i odbijanja da doprinesu ovom istraživanju.

Ključni nalazi

Neki od ključnih nalaza dokumenta procene su:

Nedostatak dovoljnog nadzora, kontrole i regulisanja privatnih bezbednosnih kompanija

Neefikasna provera biografije i postupka provere pripadnika

Broj privatnih kompanija i njihovih pripadnika je veći u poređenju sa službenimstatističkim podacima

8

Privatne bezbednosne kompanije su podeljene i nedostaje im doslednost u organizovanju

Nepravedna konkurencija i barijere za pristup tržištu

Nedovoljna saradnja i razmena informacija od strane privatnih bezbednosnih kompanija i javnih bezbednosnih provajdera

Ozbiljno kršenje ljudskih prava unutar privatnih bezbednosnih kompanija, ne poštuje se zakon o zapošljavanju i dobar deo i aktivnosti i osoblja nije prijavljeno službenom organu

Zanemarljivo zastupanje žena (1-3%)

Veoma mali, skoro nepostojeći nadzor od strane Skupštine Kosova

Industriji nedostaju određeni regulatorni i kontrolni mehanizmi

Stav i mišljenja o privatnim bezbednosnim kompanijama

Otprilike 73% ispitanika je ocenilo da PBK ima pozitivnu ulogu u opštoj bezbednosti na Kosovu

Većina građana Kosova je zadovoljno učinkom PBK

Skoro polovina (46%) ispitanika ipak veruje da PBK nisu adekvatno opremljeni osobljem i ne ispunjavaju kriterijume da bi bili uključeni u bezbednosne poslove

Građani Kosova su podeljeni kada je u pitanju izdavanje dozvole PBK da nose oružje; 46% ispitanika je reklo da treba da im se dozvoli, 39% su bili protiv i ostali deo ispitanika je odbio da da odgovor ili nisu imali odgovor

57% veruju da PBK doprinosi smanjenju stope kriminala na Kosovu

31 % je reklo da su doživeli ili videli slučajeve nepropisnog ponašanja i kršenja ljudskih prava od strane PBK.

Bez obzira na rastuće shvatanje o prevelikom broju privatnih bezbednosnih kompanija na Kosovu, taj broj je proporcijalno manji od ostalog dela Evrope. Međutim, državne institucije se suočavaju sa strašnim izazovima u regulisanju industrije i nedostaje im vizija kada su u pitanju političke inicijative. Zakon o privatnoj bezbednosti je bio predvorje pakla već duže vreme, dok postojeća zakonska infrastruktura ne ispunjava zahteve demokratskog upravljanja i odgovornosti. Nedavne inicijative za ubrzanje izrade i konačnog usvajanja

9

Zakona o privatnim bezbednosnim kompanijama obećavaju ali im nedostaje tretiranje postojećih i budućih izazova.

1. Uvod

1.1 Istorijat

Malo ko je zamislio takav jedan rastući privatni bezbednosni sektor na Kosovu. Pre nekoliko godina čak i potražnja za strukturnu privatnu bezbednost je bila skoro nezamisliva. Asortiman usluga koje danas pružaju PBK počinje od klasične fizičke zaštite privatne i javne imovine, lično obezbeđenje VIP, čuvanje „imovina od strateške važnosti“ i obezbeđenje na sportskim i muzičkim događajima. Veruje se da ova ekspanzivna industrija doprinosi bezbednijoj sredini na Kosovu. Prisustvo PBK na terenu direktno i indirektno pomaže organima za sprovođenje zakona u očuvanju sigurnosti i bezbednosti. Ono šta je važno je da bezbednosni vakum, koji i dalje traje dok se policijski mehanizmi ne usavrše, može biti pokriven privatnim bezbednosnim kompanijama.

Sa bezbednosne tačke gledišta novi rizici i pretnje upućeni protiv ljudske bezbednosti i privatne imovine su uvek prisutni. Ovi rizici bi bili neizbežni bez doprinosa građana i drugih aktera. Organi za sprovođenje zakona se suočavaju sa velikim smetnjama i prosto nisu u stanju da apsorbuju teret, da budu prisutni i pružaju bezbednost bilo kojoj imovini ili licu. Napori vladinih institucija, civilnog društva i medija u opštem nadgledanju i proceni rada i operacija PBK, su bili retki i zanemarljivi. Neki tvrde da je važnost industrije privatnog obezbeđenja često potcenjivana.1 Većina u zajednici i donosioci mišljenja i dalje smatraju bezbednost kao ekskluzivni monopol vlade ili međunarodnih snaga prisutnih na Kosovu. To je delom zbog nemogućnosti da se prilagode paradigmatičnim promenama u vanjskom svetu.

Ovo istraživanje procenjuje učinak i trenutno stanje privatne bezbednosti na Kosovu. Druge privatne bezbednosne strukture kao što su privatne vojne kompanije, privatni detektivi nisu razvijeni na Kosovu niti je ijedna Kosovska kompanija takve vrste učestvovala u nekim operacijama van zemlje. Tačnije rečeno ovo istraživanje isključuje procenu privatnih vojnih kompanija i privatnih detektiva pošto isti nisu prisutni na terenu i nisu uređeni zakonom.

Poglavlje I, ukratko ocenjuje opšti opseg privatizacije bezbednosti u kontekstu nove bezbednosne sredine i opšti prikaz trenutnih PBK na Kosovu. Analiza pravnog opsega i prepreka za usvajanje zakona o privatnoj bezbednosti će slediti. U vreme završavanja ovog dokumenta, industrija nastavlja da funkcioniše u skladu sa Uredbom Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) br. 2000/33. U drugom delu, dokumenat ocenjuje sredinu gde PBK operišu, uključujući regulisanje tržišta, potražnje na tržištu, tržište rada i kontekst zapošljavanja te i analizu oblika mikro-menadžmenta, uključujući i obuku, organizaciju,

1 Intervju sa Emruš Džemajlji, poslanik, Odbor za unutrašnje poslove i bezbednost, Skupština Kosova, 16.01.2009.

10

opremu, posedovanje oružja i upotrebu sile. Treće poglavlje obuhvaća procesirane podatke sa anketiranja 1202 ispitanika o pitanjima o privatnoj bezbednosti na Kosovu. Zaključci i preporuke su date u završnom delu.

1.2 Metodologija

Istraživanje za ovaj dokumenat procene privatnih bezbednosnih kompanija na Kosovu je preduzeto za vremenski period od tri meseca, počevši od novembra 2008. godine do februara 2009. godine tim je koristio širok spektar izvora kako bi sakupio podatke koji su potrebni za sveobuhvatnu studiju, i da obezbedi visok stepen tačnosti i da omogući detaljnu analizu situacije. Istraživanje se oslanja i na kvalitativne i kvantitativne podatke. Izvori obuhvaćaju:

Anketu obavljenu širom Kosova na albanskom i srpskom jeziku. Anketa je održana u januaru 2009. godine i odazvalo se 1202 ispitanika širom Kosova, pokrivajući sve glavne etničke, društvene i demografske grupe.

Šest diskusije fokus grupa – dve u Prištini, jedna u Mitrovici, jedna u Uroševcu, jedna u Gračanici, jedna u Prizrenu i jedna u Gnjilanu.

Više od 60 intervjua sa „ključnim izvestiocima“, sa privatnim bezbednosnim kompanijama, državnim činovnicima, poslanicima, stručnjacima za bezbednost ivođama zajednica.

Analiza podataka Ministarstva unutrašnjih poslova i Kosovske policije.

Pregled lokalnih i međunarodnih akademskih i istraživačkih dokumenata u veziprivatnih bezbednosnih kompanija

11

II. PRIVATIZACIJA BEZBEDNOSTI U NOVOJ BEZBEDNOSNOJ SREDINI

2.1 Prikaz trenutnog privatne bezbednosti na Kosovu

PBK na Kosovu operišu skoro jednu deceniju, mnogo kasnije nego u drugim delovima bivše Jugoslavije. Dug period loših odnosa pod Miloševićevim režimom i teška politička situacija je otežala opšti društveni razvoj. Kosovska strana je 1999. godine videla uvođenje tržišne ekonomije i pluralističke demokratije kao i inovativne prakse o bezbednosti ljudi. Inicijative privatne bezbednosti su rapidno preuzimale oblik dok su se nastajuće policijske strukture mučile da obezbede red i mir. Većinu PBK su osnovali bivši borci Oslobodilačke vojske Kosova, bivši vojni oficiri Jugoslovenske Narodne Armije (JNA) i pojedinci sa iskustvom u bezbednosti.

Rapidna pojava inicijativa privatne bezbednosti delom se mogu objasniti simboličnim nagonom da se prilagode novim uslovima ali u oblasti koja odgovara njihovim radnim potencijalima (bezbednost) i postignu finansijsku dobit. Slična stvar se dogodila i sa bivšim borcima u drugim konfliktnim zonama u bivšoj Jugoslaviji. Međutim, ne može se isključiti činjenica da mnoge takve inicijative su došle od prepredenih preduzetnika koji su prenosili znanje stečeno u Zapadnoj Evropi. Uglavnom su bile dva vrste inicijative privatnebezbednosti: a) fizičko obezbeđenje imovine (radnici obezbeđenja i oprema) i lično obezbeđenje – lična bezbednost. Barijere za pristup privatnih bezbednosnih operatera su na početku bile relativno male: svi neophodni instrumenti, uključujući i jeftine radne jedinice su bile na raspolaganju otvorenom tržištu. Kombinacija globalne sistematike i strukturnih faktora i lokalnog odaziva prema njima je stvorila i potražnju za privatnim bezbednosnim kompanijama i zaposlenje te kapitalna investiranja da bi se ispunili zahtevi.

Privatna bezbednost na Kosovu raste iz dana u dan. Tačnost verovatnoće činjenica i nalaza bilo kog istraživanja inicijativa je vremenski ograničen zbog dinamičnih odvijanja i potencijalnih neformalnosti u sektoru. U januaru 2009. godine, službeni podaci pokazuju da je na Kosovu bilo 48 lokalnih i međunarodnih PBK, od kojih 44 sa sedištem na Kosovu i 4 međunarodne.2 Više od polovine PBK su sa sedištem u Prištini, znatno prisustvo PBK je zabeleženo u regionu Prizrena, Gnjilana, i Uroševca.3 Skoro sve PBK su u vlasništvu kosovskih Albanaca osim jedne koja je sa sedištem na severnom delu Kosova i vlasništvo

2 SSPIU, (jedinica za inspekciju službi za bezbednost) Kosovska policijska jedinica za inspekciju PBK, decembar 2008. Međutim procenjuje se da 10 kompanija ne funkcionišu iako su dobili dozvole. Možda nisu dobro pripremljeni za otvoreno tržište.3 Službeni podaci, Kosovska policijska jedinica za inspekciju PBK.

12

kosovskog srbina.4 Od svih ovih kompanija, samo jedna (međunarodna) od njih ima dozvolu za nošenje oružja.5

Iako službeni podaci pokazuju drugačije šifre, postoji zajedničko shvatanje da neke kompanije nisu ni registrovane niti poseduju dozvolu za obavljanje njihovih delatnosti. Sa druge strane, i dalje je nejasno kako preduzeća u javnoj svojini pokrivaju svoje bezbednosne potrebe. Ima slučajeva kada službe bezbednosti i dalje nisu registrovane adruga javna preduzeća koje su uspostavile sopstvene interne bezbednosne strukturei su ih dosledno registrovale.6 Pored toga, neke od PBK, uglavnom one na severnom delu Kosova, operišu van sadašnjeg zakonskog okvira. Prema izveštajima, te kompanije su registrovane i licencirane od strane Srpskih vladinih organa.7

Ovi nedostaci sprečavaju pravilan razvoj industrije privatne bezbednosti na Kosovu i ne doprinose stvaranju multietničkih inicijativa gde je to moguće.8 Međutim, ima kompanija koje zapošljavaju radnike koji pripadaju drugoj etničkoj zajednici. Najmanje dve međunarodne kompanije i jedna lokalna kompanija su zaposlili privatne radnike obezbeđenja iz srpske zajednice. Jedna međunarodna kompanija koja operiše na celom Kosovu je bila veoma tačna u podacima, tvrdeći da 10% Srba je zaposleno.9 Nedavno, lokalna PBK sa sedištem u Uroševcu je zaposlila 6 privatna radnika obezbeđenja iz srpske zajednice, koji obezbeđuju privatne kuće u turističkom mestu Brezovica, na južnom delu Kosova.

Prema službenim podacima prijavljeno je 3750 privatnih radnika obezbeđenja. Međutim, čak i odgovorna lica ne poriču činjenicu da je ovaj broj veći. Na osnovu informacija dobijenihod strane PBK, službeni podaci, i računajući moguće prakse (koje će biti objašnjene u drugim delovima), naša procena je da postoje 4000 – 4.500 lica koje zapošljavaju PBK.Skoro je nemoguće da se dobiju tačne šifre zaposlenih iz velikog broja razloga.

Prvo, neki od zaposlenih nisu prijavljeni u pokušaju da se izbegnu pravne i financijske obaveze određene Zakonom o zapošljavanju. To je rezultat nedostatka doslednog mehanizma provere i kontrole i društvene neodgovornosti od strane PBK. Drugo, neka lica su zaposlena samo za kratkoročne usluge i zavisi od promenljivosti i potražnje na tržištu. Prema lokalnom žargonu to je poznato kao „zaposlenje u zavisnosti od tendera“. Prostije, oni se angažuju za kratko vreme i nakon bivaju otpušteni. Na kraju, funkcionisanje mnogih ne registrovanih PBK, a pogotovo u severnom delu Kosova podržava naše prethodnepretpostavke.

PBK na Kosovu im nedostaje kohezivna i efikasna udružena struktura. Oni su udruženi u dva postojeća Udruženja PBK: a) Udruženje privatne bezbednosti na Kosovu (APSK) ili priudruženju „AKIS“, i neke nisu udružene u nijednu od njih. Ali šta to drži PBK tako daleko

4 PBK zvana “Soko”5 Henderson6 Istraživanje je otkrilo slučaj Pošte i Telekoma Kosova 7 Pregled unutrašnjeg bezbednosnog sektora Kosova, Izdanje: Privatne bezbednosne kompanije, P.112, 20068 Ibid, 9 Intervju sa Grant Cambridge, Državni menadžer pri “Henderson”

13

jednog od drugog? APSK okuplja šest privatnih bezbednosnih kompanija, dok AKIS ima otprilike šesnaest. Mehanizmi glasanja i predsedavanja se određuju ukupnim brojem zaposlenih privatnih radnika obezbeđenja, šta u teoriji znači da se najvećoj PBK daje veća upravna vlast. Ove prakse se u načelu razlikuju od AKIS gde model zastupljenosti je svaka kompanija ima jedan glas, naime više balansirana zastupljenost interesa.10 Međutim, ovo obuhvaća samo deo suštine. Pored toga, trenutno strukturiranje mehanizama saradnje može dovesti do tendencija da se zatvori sistem i stvore barijere na pristup tržištu.

Dve najveće PBK na Kosovu drže oko 60% tržišta i zapošljavaju više od 50 posto privatnih radnika obezbeđenja u industriji.11 Iako tim nije uspeo da dobije tačne podatke o visini ličnih primanja po radniku u PBK, anegdotski dokazi ukazuju na opseg od 100-350 evra mesečno.12 PBK imaju drugačije metode i stepene isplate, Prema izveštajima, PBK pružaju svojim klijentima stajalište za 0.78 – 2.10 evro na sat.13 Asortiman usluga je širok, počevši od fizičkog obezbeđenja, obezbeđenje VIP, obezbeđivanje važnih događaja, obezbeđivanjeprivrednih subjekta, itd.

Gledano iz bezbednosne perspektive, PBK na Kosovu ne doprinose bezbednijoj sredini na Kosovu. Trenutan broj policajaca iz redova Kosovske policije je veći od 8.000, stoga proporcija između broja policajaca i privatnih radnika obezbeđenja je otprilike 2:1.14 Praksa je pokazala da broj privatnih radnika obezbeđenja ima tendenciju da se približi broju državnih policajaca, a u Zapadnoj Evropi su čak u većem broju.15 Čak i na Kosovu i drugim zemljama u regionu svakodnevni rast industrije privatnog obezbeđenja teži izjednačavanju proporcije pripadnika (1:1). Potražnje na tržištu obavezno povećavaju broj privatnih radnika obezbeđenja i skidaju financijski teret sa državnih bezbednosnih institucija.

Vredno je napomenuti da neke male kompanije ili privatne imovine i dalje koriste stari način fizičkog obezbeđenja, time što zaposle „starca“16 ili nekog drugog kako bi bio prisutan i da navodno „zastraši“ pljačke ili krađe. Razlog tome je mentalitet da se ne veruje „strancima“ u čuvanju njihove imovine. Ova situacija je očiglednija u pružanju usluga ličnog obezbeđenja gde VIP uglavnom radije angažuju člana njihove porodice ili prijatelja nego da angažuju telohranitelje od privatnih bezbednosnih kompanija.

Na Kosovu nema ovlašćenih privatnih detektiva. Iako postoje neki nagoveštaji da su takvi planovi deo zakonodavne strategije17 Ministarstva unutrašnjih poslova, postojeće zakonodavstvo ne dozvoljava funkcionisanje takvih subjekata. Zakon o privatnim detektivima treba da se izradi i usvoji, te i da uzme u obzir situaciju na terenu. Kosovo treba

10 Udruženje “Akis”. Tokom intervjua sa PBK članova “Akis” oni su nam objasnili korist od toga biti član jednog tela imajući u vidu da male ili velike kompanije imaju ravnopravno pravo glasa. 11 Intervju sa Agron Jusufi, direktor WDG i Šef Udruženja za privatnu bezbednost na Kosovu. Dve najveće PBK na Kosovu su WDG i Balkan International Security.12 Razlikuje se od kompanije do kompanije 13 Ovi podaci su dobijeni iz diskusija sa fokus grupama. 14 Intervju sa Nuredin Ibiši, stručnjak za bezbednost, 07.01.2009.15 Ibid, 16 Intervju sa Agim Musljiu, South East Europe Security, 12.01.2009.17 Izgleda ne u bliskoj budućnosti

14

da usvoji praksu drugih zemalja kada su u pitanju privatni detektivi – odobrenje uz blizak nadzor i striktne postupke. Detektivi nude privatne istrage ugovorenim/dotičnim stranama. Ove usluge su tajne i veoma osetljive.18 Nekoliko država u regionu su već uveli takve prakse premda izveštaji navode moguće zloupotrebe.19 Na ovaj način posebna pažnja se treba dati budućem osnivanju privatnih detektiva.

2.2 Pravno značenje PBK na Kosovu

Privatizacija bezbednosnog sektora smatra se novim fenomenom u post komunističkim društvima. Kao što se zna, u prethodnom sistemu bezbednosni sektor je bio pod totalnim monopolom državnih institucija. Stoga, je i pravno uređenje tog sistema smatralo da samo državne institucije polažu pravo na pružanje bezbednosnih usluga, isključujući učešće civilnih organizacija iz te delatnosti.20 Pored toga državna preduzeća su bile obavezne da osnuju svoje bezbednosne strukture za zaštitu imovine i radnika zaposlenih u preduzeću.21

A što se tiče država zapadnog Balkana i pogotovo država bivše Jugoslavije, pravno uređenje sistema je postavljeno u pitanje daljim poteškoćama koje su osakatilebezbednosni sektor. Kao što su problemi sa organizovanim kriminalom, bivšim ratnicima, vojnim i dobro strukturiranim paravojni akterima koji bi mogli legalizovati njihove aktivnosti pod izgovorom da pružaju „usluge obezbeđenja“ njihovim klijentima.22

Kao što je napomenuto u uvodu, odmah u post-konfliktnom periodu brzo je rasla privatizacija bezbednosnog sektora obuhvatajući razne delove društva. Na Kosovu je bilo pravnog vakuma odmah u post-konfliktnom periodu, što znači da Sektor privatnebezbednosti nije bio regulisan a kao rezultat toga i nekontrolisan i bez nadzora. Stoga je 2000. godine UNMIK-ova administracija preduzela mere i realizovala prvi akt koji reguliše ovaj sektor na Kosovu.

UNMIK-ova Uredba o „izdavanju dozvola kompanijama za pružanje usluga obezbeđenja na Kosovu i pravilniku koji reguliše odnose zaposlenih kod njih“ je pravni akt na dve strane, koji je do današnjeg dana regulisao Privatni bezbednosni sektor. Kao veoma mala Uredba, više je bila namenjena da kontroliše učešće bilo koje bivše vojne strukture u ovim kompanijama nego regulisanje doslednog funkcionisanja ovog sektora. Regulisala je uslove za izdavanje dozvola, proces izdavanja dozvola PBK i njihovim radnicima da bi obavljali svoje delatnosti.

18 Intervju sa Nuredin Ibiši, stručnjak za bezbednost, 07.01.200919 Ibid. Međutim ovaj izveštaj nije mogao dokazati nekim tačnim podatkom osim mišljenjem stručnjaka.20 Qehaja Ramadan, direktor KCSS, To je predviđeno Zakonom o civilnoj samozaštiti. 21 Ibid,22 Istaknut slučaj u region je Srbija. Pogledajte “Private Security Companies in Serbia – A friend or foe?”, P.49 –CCMR, Beograd, 2007.

15

Određuje da svaka domaća i strana kompanija koja pruža usluge obezbeđenja na Kosovu treba biti licencirana od strane UNMIK-ovog odeljenja.23

Član 2. UNMIK-ove uredbe reguliše proces izdavanja dozvole PBK, provera prošlosti (provera) svakog lica uključenog u PBK i šta se smatra najvažnijim – zabrana posedovanja oružja od strane domaćih PBK kao i za regionalnih kompanija kao one iz država bivše Jugoslavije i susedstvu. Samo međunarodnom osoblju se može dopustiti nošenje oružja.24

Činjenica da je samo međunarodnom osoblju bilo dozvoljeno da poseduje oružje, smatra se kao zaštitna mera za sprečavanje naoružavanja stanovništva na Kosovu i da obeshrabri osnivanje paravojnih grupa koje bi destabilizovale bezbednosnu situaciju na Kosovu a i šire. Ali sa druge strane, dala je prednost međunarodnim PBK kao jedini tip kompanije koja poseduje oružje, koje imaju kapacitet da pruže veoma važne usluge kao što su pružanje obezbeđenja za banke i prevoz novca.25

A što se naoružanih telohranitelja tiče, ovim uređenjem nisi predviđena nikakva pravila, tek UNMIK-ova Uredba 2001/6 o „dozvolama za posedovanje oružja na Kosovu“ predviđa da osoba koju je Komisija za procenu pretnji (TAC) ocenila ugroženom ima pravo na izdavanje oružanog lista (WAC) na svoje ime kao i na ime njegovog/njenog telohranitelja, ako je TAC to preporučio u WAC.26 Prostije rečeno, UNMIK Uredbe 2000/33 i 2001/7 ne regulišu bitne aspekte funkcionisanja PBK. Kao rezultat toga, procenjeno je kao hitna potreba ponovno regulisanje ovog domena unutar oblasti novog zakonodavstva koje bi poboljšalo poziciju PBK. Dalje, takva uredba bi regulisala aspekt zaposlenih, odnos između PBK i njihovih klijenta, itd.

Do početka 2007. godine, MUP je osnovao radnu grupu za izradu „Nacrt zakona o privatnojbezbednosti“ koju je predvodio predstavnik MUP-a, u čijem sastavu su bili i predstavnici iz Skupštine Kosova – Odbora za bezbednost, predstavnici OEBS-a kao i predstavnici iz Udruženja PBK.

Predloženo je da ovaj zakon bude u skladu sa zakonodavstvom država članica EU, te se ova radna grupa fokusirala na Slovenački model kao države članice EU kao i države bivše Jugoslavije koja može približno da ilustruje situaciju na terenu na Kosovu. Ovaj nacrt zakona je u načelu regulisao službe privatnog bezbednosnog sektora; one koje nisu deo državnih institucija. Imao je za cilj regulisanje procesa izdavanja dozvola PBK; prava na dobijanje dozvole; uslova za obavljanje njihovih delatnosti, stručnih kvalifikacija, strukturiranje PBK; dozvole, upotrebu sile, lične opreme i posedovanja oružja; saradnje sa policijom, izdavanja legitimacija; minimalnih uslova za pružanje obezbeđenja; nadgledanja

23 UNMIK-ova Uredba 2000/33 o izdavanju dozvola kompanijama za pružanje usluga obezbeđenja na Kosovu I pravilniku koji reguliše odnose zaposlenih kod njih, član 1. 24 Ibid, član 2.25 To se radije smatrano kao monopol 26 UNMIK Uredba 2001/7 o dozvolama za posedovanje oružja na Kosovu, član 2.

16

inspekcije; istraga i dokaza u vezi navodnih kršenja od strane PBK, kao i vremenskih okviraza čuvanje podataka; i na kraju regulisanje kaznenih odredbi.27

Ovaj nacrt je šire prihvaćen od strane PBK, stoga je smatran kao značajni osnov za regulisanje ovog sektora. Zajedničko mišljenje je bilo da neke moguće praznine budu popunjene detaljnim regulisanjem nekih od značenja sekundarnim zakonodavstvom.28 Nacrt zakona je takođe cenjen zbog toga što je predvideo druge provajdere usluga privatnog bezbednosnog sektora, kao što su privatni individualni čuvari i drugi koji nisu deo institucija za sprovođenje zakona.29

Nacrt zakona je pretrpeo značajne izmene počevši od naziva. Prostije rečeno, „Nacrt zakona o privatnoj bezbednosti“ je izmenjen u „Nacrt zakon o privatnim bezbednosnim kompanijama“ i nakon toga izmene u opštim odredbama sužavajući ciljanu grupu da bi regulisao samo PBK i ostavljajući van druge provajdere obezbeđenja, van oblasti dejstva.30

Ove osnovne modifikacije kao i neslaganja oko posedovanja oružja je dovelo do vraćanja natrag nacrta sponzoru zakona (MUP) na ponovni izradu.31

Zakon treba da se izradi i usvoji od strane Parlamenta što je pre moguće. Od posebne važnosti je da se ovo pitanje reguliše vladavinom zakona i dalja odlaganja su neopravdana. Zakoni treba da se poprate sekundarnim zakonodavstvom u određenim slučajevima, kao što su: upotreba sile, posedovanje oružja, standardni kod ponašanja na tržištu i prava radnika.

2.3 Regulisanje tržišta privatnog obezbeđenja

Organi za kreiranje politika i sprovođenje treba da obezbede da se zakonske praznine koje mogu nenamerno da stvore povod za dolivanje goriva „lukavim rizicima“ ili kriminalu koji podstiče potražnju za uslugama privatne bezbednosti, pravilno popune i sankcionišu gde je to moguće. Teoretski, postoji moralna pretnja kada je u pitanju misija privatnih bezbednosnih kompanija. Dok u principu imaju za cilj da pruže obezbeđenje, veoma je iracionalno da se cilja smanjenje stope kriminaliteta. Stoga, politički okvir treba jasno tretirati ovo pitanje veoma pažljivo. Sa druge strane, regulatorni i nadzorni organi treba da obezbede da lica ne zloupotrebe usluge pružene od strane privatnih bezbednosnih

27 Pogledajte Nacrt zakona o privatnom obezbeđenju na Kosovu28 Nacrt zakona predviđa sekundarno zakonodavstvo za ključne delove kao što su upotreba sile, kaznene odredbe, itd.29 Intervju sa Sedat Burrniku, šef divizije za privatno obezbeđenje, MUP, 23.01.2009. Sedat je bio šef radne grupe za izradu Zakona o privatnom obezbeđenju. 30 Nacrt zakona o privatnim bezbednosnim kompanijama 31 Intervju sa Emruš Džemajlji, poslanik u Skupštini Kosova, Odbor za unutrašnje poslove i bezbednost, 16.01.2009.; Imajući u vidu da čak i ime modifikovano kao i opšte odredbe, nacrt zakona je trebao da se rati natrag sponzoru

17

kompanija i profitiraju od pozitivnih spoljašnjih efekta koje stvara prisustvo PBK. Postoji mogućnost da to postane kontraverzno pitanje – PBK u teoriji može namerno tolerisati i olakšati provale u preduzećima koja su u vlasništvu onih koji iste zloupotrebljavaju.

Dok je trenutna pravna infrastruktura definisana do nekog nivoa ono šta se može/ i ne možea uglavnom vezano za bezbednostnu dimenziju, politikama nedostaje ekonomskadimenzija. Kao i sa drugim ekonomskim transakcijama, privatnom obezbeđenju treba klijenti prodavac. Po svoj prilici, nevidljiva ruka u industriji privatnog sektora se suočava sa nizom nedostataka. Od potrebe da se obezbedi pravedna konkurencija, do bilateralne ekonomske razmene, ugovora, fiskalne utaje i privredna društvena odgovornost, svemu ovome je potrebna intervencija nevidljive noge – organi sprovođenja.

Rastuće tržište privatne bezbednosti zahteva pravedni tretman za sve agente, pravednu konkurenciju, pristup informacijama i gde je to moguće organizovati ih tako da konstantno usavršavaju njihove usluge koje pružaju klijentima. Kao što broj onih koji su intervjuisani pokazuje, Vlada mora ozbiljno da se uhvati u koštac sa korupcijom u industriji pogotovo zbog osetljivosti pitanja. Privatne bezbednosne kompanije su naglasile niz administrativnih prepreka sa kojima se suočavaju pri registraciji i licenciranju njihovih radnika, nešto što može stimulisati fiskalnu utaju. Prema izveštajima, skoro sve privatne bezbednosne kompanije ne uspevaju da sprovedu uslove zacrtane Zakonom o zapošljavanju. Uz malobrojne izuzetke, kompanije se ne pridržavaju nijednim osnovnim načelom privredne društvene odgovornosti. Diskusije sa ključnim izvestiocima su otkrile da pripadnici PBK često nisu registrovani, ne nude im se ugovori i nedostaje osnovna spoznaja o nivoima isplate.

Mnoge kompanije pokušavaju da osvoje svoj deo tržišta, ponekad, nudeći cene koje su ispod potrebnog nivoa za zadovoljenje faktora ili proizvodnje. Cena usluga je ozbiljno opala, delom zbog velike ponude radne snage i oskudnih mogućnosti. Stručnjaci za bezbednost i drugi ključni izvestioci su naglasili neusklađenost koja postoji između zakona za javnu nabavku i zakona o zapošljavanju – prema bivšim zakonima, kompanija sa najnižom finansijskom ponudom je moguć pobednk, šta samo po sebi tera kompanije da konkurišu pod uslovima koji su ispod onih koji su određeni Zakonom o zapošljavanju i načelima društvene odgovornosti utisnuti unutar Ustava Republike Kosovo.

2.4 Potražnja na tržištu nakon raspuštanja Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK)

KZK je stvoren 1999. godine od strane Međunarodne zajednice. Službeno je osnovan 21. januara 2000. godine kao pravni subjekt koji potpada pod rezervisanim nadležnostima SPGS. Njegovi začeci leže u „Poduhvatu za demilitarizaciju i demobilizaciju Oslobodilačkevojske Kosova“32 popisan od strane vođstva Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i Komandanta NATO snaga na Kosovu (KFOR). Veliki deo osoblja KZK je prebačen iz

32 Procenjeno je da je 1999. godine bilo oko 22,000 pripadnika OVK /UCK.

18

redova bivše OVK33, koja je, kao deo sporazuma, započela sa predajom oružja. Stvorena prema Francuskom modelu Sécurité Civile, KZK je predodređen da zaštiti kosovsko stanovništvo od prirodnih nepogoda i katastrofi nastale ljudskom greškom i da pomogne u obnovi Kosova. Prema Artisarijevim Sveobuhvatnim predlogom za rešenje statusa Kosova, Kosovski zaštitni korpus (KZK) će se raspustiti kako bi otvorio put ka stvaranju Kosovskih bezbednosnih snaga.

Budući da je proces stvaranja novih snaga u toku, planirane procene i službeni izveštaji ukazuju da od 2883 aktivnih pripadnika ZKZ, za 1800 biće potrebna pomoć u nalaženju alternativnog civilnog života. Savez severnoatlanskog pakta (NATO) je zadužila Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) da predvodi program za reintegraciju bivših pripadnika KZK. Program za reintegraciju KZK34, kreiran za one pripadnike KZK kojima je potrebna pomoć u tranziciji ka životu posle KZK, je rezultat njihovog rada. Iako je KZK imao ulogu civilne zaštite, KZK je bio organizovan prema vojnim načelima po činovskoj strukturi, organizaciji i uniformi. Treba se napomenuti da iako međunarodna administracija nikada nije predviđala da KZK obavlja dužnosti van svog mandata kao snage za civilnu zaštitu, većina stanovništva je smatrala KZK kao naslednikom OVK. To je dovelo da stopa javnepodrške za KZK prevazilazi skoro sve druge institucije na Kosovu.

Proces regrutiranja, sortiranja i selekcije (RSS) za pristupanje Kosovskim bezbednosnim snagama će odrediti one osobe koji neće biti regrutovani u novim snagama, ili zbog neispunjavanja kriterija za pristupanje, ne ispunjavaju potrebe službe ili ne ispunjavaju neophodne standarde tokom obuke. Zajedno sa onima koji dobrovoljno odluče da ne pristupe novim snagama, ovi pojedinci će imati pravo da se upišu u Program za reintegraciju KZK. Iako su NATO i UNDP najavili snažan proces reintegracije, ostaje da se vidi kako će se bivši pripadnici KZK uključiti na tržište rada. Naravno proces reintegrisanja lica sa dugim istorijom vojnog duha bi mogao biti relativno komplikovan. Mnoge privatne bezbednosne kompanije su izjavile da su stupili u kontakt sa rukovodstvom KZK kao bi im ponudili posao u industriji, ali su bili žestoko odbijeni.35 Kao što je to bio slučaj sa bivšim pripadnicima bivše OVK, mnogi od njih će verovatno tražiti da uposle svoje sposobnosti u industriji privatne bezbednosti. Postojeći planovi nisu predvideli pružanje podrške nekomkolektivnom pothvatu za nalaženje mesta za bivše pripadnike KZK.

3. Učinak privatnih bezbednosnih kompanija na Kosovu

Industrija privatnog obezbeđenja na Kosovu se smatra za jednim od najbitnijih događaja u post-konfliktnom periodu. Iako opažene kao čisto poslovne službe, njihov doprinos k

33 Trenutni broj pripadnika KZK koji su bivši pripadnici OVK prema procenama je 70%.34 Reintegracija je naziv koji je prikladniji da se koristi na Kosovu, pogledajte UNDP-ov program za reintegraciju 35 Intervju sa Abedin Hasani, direktor Besa Security, 09.01.2009.

19

sigurnijoj sredini je neizbežan i zaslužuje posebno poštovanje.36 Doista, akteri privatnog obezbeđenja mogu dati vredan doprinos u pružanju bezbednosti i bezbednosnim naporima unutar države.37 Pored toga, ekspanzivna industrija privatne bezbednosti oblikuje državnimonopol nad bezbednosnom sektorom kao rezultat ogromnih potražnji na tržištima za zaštitu imovina.

Sa bezbednosne tačke gledišta, prisustvo i dalji rast PBK na Kosovu je doprineo zajedničkim naporima u obezbeđivanju sigurnije sredine u zemlji. Imajući PBK kojeizvršavaju statične zadatke u čuvanju privatne i javne imovine, to oslobađa državnu policiju od skupih i tegobnih zadataka.38 Ne predviđa se porast broja policajaca zbog rastućeg broja privatnih radnika obezbeđenja. Nedavno je raspuštena jedinica kosovske policije zadužena za čuvanje javnih institucija i zaduženi su da prate osnovni kurs obuke pri Kosovskom centru za javnu bezbednost kako bi postali deo ostalih regularnih policijskih jedinica.39

Razlog za raspuštanje ove jedinice je veoma prost – ne postoji nijedan razlog da se nastavi sa ovim uslugama čuvanja zbog mogućnosti angažovanja privatnog obezbeđenja. Međutim, to ne isključuje imanentnu ulogu policije u osetljivim delovima zaduženosti koje su predviđene samo za mehanizme za sprovođenje zakona.

3.1 Organizacija, selekcija i provera

Većina PBK na Kosovu ima prethodno iskustvo u institucijama javne bezbednosti. Oni koji su imali iskustva sa vojnim ili bezbednosnim strukturama su bili u mogućnosti da više objasne „komandni lanac“ unutar organizacije. Glavne PBK imaju detaljni organogram. Trenutna međunarodna kompanija je logičan lanac funkcionisanja primeran svakoj savremenoj privatnoj službi bezbednosti.40 Čak i druge lokane kompanije su naglasile da oni imaju jasnu hijerarhijsku strukturu. Prema istraživanju, lanac rukovodstva zavisi od opšteg broja zaposlenih u PBK kao i broja radnika obezbeđenja prisutnih na terenu. Tipično, oni koriste model „tačaka“ da organizuju svoje operacije – koje variraju, prema tim promenljivim vrednostima kao što je razdaljina ovih tačaka na terenu i određenih tačaka od važnosti. Na primer, nadzornik je zadužen da rukovodi jednom važnom tačkom , ili nekoliko manje važnih tačaka bliske jedna drugoj. Taj nadzornik izveštava direktno direktoru ili šefu PBK. Tamo se često nalazi dežurni oficir, pogotovo u noćnoj smeni.

Neko može biti zabrinut oko profesionalizma na nivou rukovodstva. Osim onih koji imaju vojno ili drugo iskustvo u bezbednosti, postoji zabrinutost da će se angažovati lica sa nedovoljnim iskustvom u bezbednosti. Međutim, to ne isključuje iskustvo koje su stekli

36 Pogledajte kvantitativne nalaze. Na pitanje doprinosa PBK u smanjenju stope kriminaliteta, većina njih je bila pozitivna. Takođe postoji zajednički stav da prisustvo PBK doprinosi sigurnijoj sredini. 37 Richards Anna i Smith Henry, Addressing the role of private security companies within security sector reform programmes, Journal of Security Sector Management, 2007.38 Intervju sa Agim Musliu, South East Europe Security, 12.01.2009.39 Ovu jedinicu čine između 500 i 600 policijska službenika40 Henderson

20

radeći za različite PBK. Najverovatnije, rukovodstvo može biti vođeno od strane lica koji suangažovani na osnovu njihovog poštenja a ne na osnovu njihovog iskustva. To može da se desi kao rezultat nepravilne selekcije, pogotovo za više pozicije. Trenutna zakonska infrastruktura nije predvidela koje su to relevantne kvalifikacije koje treba posedovati vlasnikili viši službenici u PBK. Na osnovu nacrta zakona, nova zakonska infrastruktura može nametnuti relevantne kvalifikacije za više pozicije. Međutim, proces selekcije mora proći kroz striktnu proveru.

PBK moraju da izveste policiju kada prime novog radnika obezbeđenja. Oni dobijaju odgovor odmah nakon što policija obavi proveru istih (provera). Provera obuhvaća mogućikrivični dosije, da li je on/ona završio proces re-socijalizacije nakon izvršenja kazne, ili podložan korupciji, itd. U cilju ovog dokumenta, provera je proces u kojem se osobe kontrolišu za pristup pravima i dužnostima za praktično sve pozicije u vladi i preduzećima.41

Čak i sektoru privatne bezbednosti provera je neizbežna.

3.2 Posedovanje oružja

Posedovanje oružja je veoma kontraverzno, osećajno i komplikovano pitanje. Zavisi od zemlje do zemlje, međutim trenutno na Kosovu samo jedna međunarodna kompanija nosi vatreno oružje.42 Trenutno zakonodavstvo je isključilo pravo lokalnih kompanija da podnesu zahtev za lako naoružanje uprkos velikoj potražnji za njim. Time se ustanovio monopol međunarodnih kompanija pošto je bilo gotovo nemoguće da lokalne kompanije daju ponudei dobiju tendere za neke usluge; pogotovo, prevoz gotovog novca za komercijalne banke. Prostije rečeno, lokalne kompanije su bile automatski isključene iz pružanja usluga zaštite pogotovo za međunarodne banke.

Novi zakon će definitivno slomiti taj monopol i omogućiti čak i lokalnim PBK da podnesu zahtev za izdavanje dozvola za posedovanje oružja i oružane listove. Ovo istraživanje je otkrilo velike razlike između zahteva PBK i onih koji su pisali zakon po pitanjimaposedovanja oružja. Izgleda da će predstojeće zakonodavstvo izričito predvideti posedovanje oružja samo u dve svrhe: prevoz gotovog novca za banke i privatne telohranitelje.43 Restrikcija oko posedovanja oružja je u uzajamnom odnosu sa neophodnošću da se izbegnu dalje posledice ili zloupotrebe oružja. Ne smeju se zaboraviti radnici obezbeđenja koji rade sa i koriste pse. Uprkos činjenici da čak i ovi radnici obezbeđenja treba da prođu kroz obuku, pas se može upotrebiti kao oružje i može da uspešno otkloni mogući rizik po ili napad na imovinu ili lica pod odgovornošću PBK. Međutim pas može biti opasnija odgovornost i treba se pridodati posebna pažnja isto kao što to policija radi.

41 DCAF, Vetting and Security Sector, 200642 Henderson43 Na osnovu diskusija sa relevantnim činiocima.

21

Sa druge strane, PBK su veoma zadovoljne sa novim predstojećim zakonom44 i dopuštanje posedovanja oružja, ali većina njih smatra da ograničenje samo u dve svrhe je neprihvatljivo.45 Razlog se odnosi na takozvane imovine od „strateške važnosti“ kao što su brane na jezerima, KEK i druge važne imovine. Oni navode scenario moguće „sabotaže“ ili napada u slučaju kods oni nisu u stanju da se efikasno izbore sa pretnjom bez oružja. Međutim, postoji mogućnost kombinovanja privatnog i javnog obezbeđenja za zaštitu tih važnih tačaka46 ali koja nije ubedljiva za vlasnike PBK. Neke PBK su otišle tako daleko da predlažu da „čak da i patrole obezbeđenja treba da nose oružje kao i radnici obezbeđenja koji su u bankama“. Oni uvek zasnivaju svoje argumente pozivajući se na susedne i druge regionalne države.47

Uzimajući u obzir moguće posledice i zloupotrebe, posebna pažnja treba da se pridoda ovom pitanju pri izradi zakona. Treba postaviti restrikcije na način kako se tretira oružje i ne sme se ostaviti prostora za pravno tumačenje. Ove restrikcije treba da se pregledaju u budućnosti i da se odobre za više svrhe ako nema ozbiljnih povreda ili zloupotreba u sledećih 3 – 5 godina. Postupak provere za nosioce oružja je neophodan i treba da se garantuje striktni nadzor. Takođe, oružje u te svrhe biće nošeno za vreme obavljanja dnevnih zadataka i odmah po povratku biti vraćeno u skladište.

3.3 Upotreba sile

Zaštita imovine ili lica može predstaviti rizičnu situaciju, stoga zahteva efikasne reakcije od strane privatnih radnika obezbeđenja. Radnici obezbeđenja mogu da se suoče sa direktnim napadom na imovinu ili lice pod njihovom zaštitom, plačkom ili čak oružanim napadom. Pod ovim okolnostima, kako PBK treba da reaguje, da bi obezbedila zaštitu u ovim slučajevima, može biti sporno. Trenutna uredba i predstojeći zakon predviđaju upotrebu sile u slučaju da nema nijedan drugi način na koji mogu da se zaustave neovlašćena lica. To obuhvata upotrebu fizičke sile kao što je palica ili lisice kako bi se osujetio svaki direktni napad.

Primena načela srazmernosti je nezamenljiv kako bi se izbeglo bilo kakvo kršenje ljudskih prava upotrebom sile. Zakon ne može da opiše u detalje kako se pridržavati tom načelu, međutim sekundarno zakonodavstvo će verovatno biti preciznije. Prostije rečeno, upotreba sile se koristi samo u određenim slučajevima i kada je to neophodno, samo doodgovarajućeg stepena, izbegavajući moguć rizik. Prostije, upotreba sile biće korišćena do stepena potrebnog za dostizanje legitimne bezbednosti sa što manje štetnih posledica. U slučaju oružanog napada u momentu obezbeđivanja VIP ili prevozu novca, upotreba oružja od strane privatnih radnika obezbeđenja će se primeniti samo u cilju zaštite oblasti njihove

44 Posebno, prvo čitanje. 45 Tokom debata sa fokus grupama, većina direktora ili vlasnika PBK su se zalagali da ne bude ograničenje samo u dve ove svrhe. 46 Intervju sa Emruš Džemajlji, poslanik u Skupštini Kosovo, Odbor za unutrašnje poslove i bezbednost, 16.01.2009. 47 Oni se uglavnom pozivaju na slučaj Bugarske, Albanije i Makedonije

22

odgovornosti i oni ne mogu preduzeti protivnapad pošto to ide van dosega srazmernosti. Policija mora da se obavesti što je pre moguće o upotrebi sile.

Privatnim radnicima obezbeđenja je dozvoljeno da upotrebe silu pri zaustavljanju napadača i kad istog dostavljaju policijskim organima. Međutim novo zakonodavstvo tačno ne određuje period zadržavanja lica od strane privatnih radnika obezbeđenja, davajući time PBK veća ovlašćenja u odnosu na policiju.48 Istraživanje je otkrilo poteškoće u dobijanju podataka o povredama i prekršajima učinjenih od strane PBK. Smatra se da ovim podacima nedostaje transparentnost od strane relevantnih organa. Izuzev razmene informacija o slučajevima teških povreda od strane PBK. Nedavno, menadžer jedne PBK je upotrebio nesrazmernu upotrebu sile čime je jednom licu naneo teške telesne povrede.49 PBK je odmah zatvorena od strane javnih organa.

3.4 Oprema i obuka

Većina PBK na Kosovu daje više značaja opremi i tehnologiji. Upotreba tehnologije olakšava zaštitu imovine, jeftinija je i izbegava nepotrebno statično prisustvo radnika obezbeđenja. Sve PBK na Kosovu poseduju radio veze u svrhu internog komuniciranja između patrola na terenu i sedišta kompanije. Postavljanje alarma i detektora se smatra isplativim i skoro 100% uspešnim. PBK se suočavaju sa većom potražnjom za postavljanje alarma i druge tehnološke opreme za zaštitu imovina nego statičnim prisustvom radnika obezbeđenja. Takođe, postavljanje kamera je veoma tražena od strane privatnog sektora.Međutim, pokrivanje efikasnim CCTV kamerama nije prisutno na zadovoljavajućem nivou na Kosovu.50

Glavno odvraćanje od toga je visoka cena ove tehnologije, stoga su postavljene samo naodređenim mestima. Čak i praćenje kamerama zahteva stručne osobe koji su prošle kroz obuku samo u svrhu. Novo zakonodavstvo predviđa specifičnu obuku u tome. Tokom ovog istraživanja neki od vlasnika PBK su pomenuli da neka mesta kao što su banke, su angažovali svoje radnike da prate kamere. Pored toga, u toku ponude ugovora, neke kompanije se zahtevale manji broj kamara i druge dodatne opreme nego što je preporučenokako bi izbegli troškove za obezbeđenje.51 Doista, to oblikuje garanciju za zaštitu imovine.

Na osnovu trenutnog zakonodavstva, PBK su obavezni da organizuju u najmanju ruku osnovnu obuku za privatne radnike obezbeđenja. Najveća PBK na Kosovu je osnovala centre za obuku investirajući po tom pitanju.52 Duge manje PBK koriste kapacitete i centre

48 Intervju sa Agim Musliu, South East Europe Security, 12.01.2009. Ova izjava je vezana sa mogućim ubacivanjem vremenskog perioda zadržavanja napadača u novi zakon… 49 PBK pod nazivom “Vetmbrojtja” je zatvorena krajem 2007. godine. Službeni podaci, Jedinica kosovske policije za inspekciju PBK. 50 PBK koji vrše prodaju opreme su napomenuli da postoji potražnja za druge vrste a veoma malo za CCTV. Većina njih je montirana u bankama i drugim važnim zgradama. 51 Intervju sa Bahri Arifi, direktor “Delta Security”, 18.01.2009.52 Pogotovo, WDG i Balkan Security

23

za obuku većih kompanija, dok drugi deo angažuje trenere u te svrhe. Takođe ne postoje jasni podaci o ispunjavanju zakonskih obaveza za organizovanje tih obuka. Zbog toga postoji sumnja u kvalitet obuke i manjka nadzora. Zajedničko je mišljenje da se obuke obnove i da se najverovatnije organizuju specifične obuke u zavisnosti od zadataka.

Posebna pažnja treba se dati obuci za nošenje i korišćenje oružja i pasa. Sa stručne strane gledišta, obuka za korišćenje oružja treba da bude u istoj liniji sa policijskom obukom. Pre obuke, osobe treba da prođu kroz procese provere određene od starne relevantnih institucija. Sigurnosno odobrenje je preduslov za pravo na obuku a kasnije za nošenje oružja. Preporučuje se po ovom pitanju minimum 3 meseca intenzivne obuke.53 Međutim, postavlja se pitanje šta je to adekvatni centar za obuku u tu svrhu. Jedini specijalizovani centar obuke, uključujući i sve objekte, kao što su poligoni i ostalo, je Kosovski centar za javnu bezbednost, obrazovanje i razvoj (KCPSED).

Postaji bojazan da ova institucija bude preplavljena i da ne može da ispuni uslove za obuku PBK. Razlog za to je što je centar već proširio svoju ulogu u pružanju obuke i za druge mehanizme bezbednosti. Trenutno, KCSPED organizuje obuku za vatreno oružje za Kazneno-popravne službe, Carinu, i Kosovske bezbednosne snage. Dalje, ovaj centar pruža obuku za hitne službe. Imajući to vidu, dobro bi došla moguća alternativa zato što bi se time izbegla neizbežna birokracija i kašnjenja za obuku vatrenim oružjem. Slično, obuke za vodiče psa treba da se obave u KCSED u skladu sa policijskim planom i programom.

3.5 Uključivanje ljudskih prava unutar operacija privatnih bezbednosnih kompanija

Ovo istraživanje je dalo posebnu pažnju pitanjima ljudskih prava u PBK. Namenjeno je pravima radnika i polnoj ravnoteži. Po nekim očekivanjima kršenje prava radnika u PBK je često. Počevši od momenta zaposlenja, paradoksalno većina PBK primenjuju pravilo da radnici treba da kupe uniforme54 i po svoj prilici za jedno kratko vreme budu otpušteni i bez prava da traže nadoknadu za uniformu. Pitanje plaćanja uniformi od strane radnika je kršenje ljudskih prava. Zakon o zapošljavanju jasno određuje, između ostalog, da je poslodavac odgovoran da obezbedi prihvatljive radne uslove za radnike. To treba da se po svaku cenu pregleda i ako je moguće da se reguliše sekundarnim zakonodavstvom.

Osim toga, oni se zapošljavaju na neplaćenim privremenim osnovama (do tri meseca) i bivaju otpušteni bez obrazloženja. Neki od ovih radnika su zahtevali plate za mesece koje su radili ali u većini slučajeva nisu bili uspešni.55 Ova situacija eksploatiše sadašnji stepen siromaštva i nezaposlenost u društvu. Osim toga, neke od kompanija primenjuju veoma striktnu „disciplinu“. Jedan od bivših radnika obezbeđenja je otišao tako daleko da smatra ovo stanje discipline koja prema njemu je srazmerna Francuskoj legiji stranaca (Légion

53 Takođe je to napomenuo Agim Musliu. 54 Neki od direktora PBK su nam to direktno rekli 55 Na osnovu razgovora sa nekim bivšim radnicima PBK.

24

étrangère).56 Doista, bezbednosne kompanije i institucije zahtevaju visoki stepen discipline, međutim ne smeju da krše prava radnika. Štaviše, to treba biti regulisano i radnici treba da su svesni toga, šta nije slučaj u nekim PBK na Kosovu. U slučaju kršenja ovih uredbi, kazne treba da se primenjuju na strukturalan način i ne smeju biti usmerene odmah na uštrb plate. Čak i kaznene odredbe treba da budu uređene i dostavljene relevantnim javnim organima. Ovo pitanje ne treba da se isključivo smatra kao pitanje koje se tiče PBK pošto prava radnika i ljudska prava su od opšteg interesa.

Dok trend ka privatizaciji bezbednosti raste, razvija se i regulisanje PBK, uključenje polova bi u velikom usavršilo operativnu efikasnost duž sektora i pozitivno oblikovalo svoj budući razvoj.57 Što se polne zastupljenosti na Kosovu tiče, veoma mali broj žena je zaposleno u PBK. One su uglavnom angažovane u administraciji, centrima za nadgledanje i veoma malo njih u patrolama. Samo jedna kompanija je tvrdila da ima zastupljenost od 5% žena,58 druge kompanije manje i većina njih ne zapošljavaju nijednu ženu. Na mestima fizičkog pretresa lica, kao što su na sportskim mečevima ili koncertima, trenutno zakonodavstvo zahteva da je neophodno imati radnika obezbeđenja drugog pola. Zbog toga neke od žena se pozivajuna ovakvim događajima. Očigledno pitanje polne ravnoteže u bezbednosnim mehanizmima je od opšteg interesa i treba joj se dati posebna pažnja. Angažovanje žena u statično obezbeđenje na važnim tačkama, lično obezbeđenje i čak u radu sa oružjem se smatra kao nešto što će se teško postići. To ne isključuje sposobnost žena da izvršavaju i ove zadatke, ali postoji bojazan da neće biti u mogućnosti da odgovore fizičko prikladan način na eventualne napade. Neki klijenti su čak i bili protiv angažovanja žena u PBK.59

56 Intervju sa jednim od bivših radnika u nekim od PBK 57Schulz Sabrina i Christina Yeung, Private Miltary and Security Companies and Gender, DCAF, OESC/ODHIR, UN INSTRAW 200858 Henderson,59 Intervju sa Grant Cambridge, “Henderson”, 13.01.2009

25

4. SARADNJA I KOMUNIKACIJA SA JAVNIM BEZBEDNOSNIM MEHANIZMIMA

Privatni bezbednosni sektor ne bi trebao da se shvati kao čisto privredni sektor. Njegova uloga je da pruži fizičku zaštitu za imovine kao i lično obezbeđenje lica. Međutim, ove usluge takođe odgovaraju mandatu i misiji javnih bezbednosnih mehanizama za javni red, bezbednost ljudi i javnu sigurnost. Deo ovog istraživanja je usresređen na pitanja saradnje i komunikacije između PBK i institucija javne bezbednosti na Kosovu. Zbog toga je kratka procena u ovom pogledu ciljala dva bezbednosna mehanizma: policiju i hitne službe.

4.1 Saradnja sa Kosovskom policijom

Saradnja između kosovske policije i PBK se smatra presudnim. U principu, teško je ignorisati trenutnu saradnju između privatnih i javnih bezbednosnih mehanizama pošto postoje argumenti za spremnost i komunikaciju na terenu. Doista PBK moraju da prijave policiji bilo kakvu povredu ili napad na imovine pošto su oni obavezni da to rade na osnovu sadašnjeg zakonodavstva. Međutim i dalje ne postoje mehanizmi koji bi pravno obavezali saradnju. Novi zakon može regulisati saradnju ali ne na adekvatnom nivou. Najbolji način bi bio da Kosovska policija potpiše memorandum o razumevanju (MoU) sa PBK.60

Ovaj MoU bi specifično predvideo aspekte saradnje i komunikacije; pogotovo razmenainformacija je od posebne važnosti za mehanizme za sprovođenje zakona.61 Sa stručnog gledišta, prisustvo na terenu privatnih radnika obezbeđenja bi im omogućio da prate i prijave sumnjiva kretanja lica, i pomoći u rešavanju krivičnih dela.62 Na osnovu trenutnog broja PBK, prisustvo 1.200 - 1.400 radnika obezbeđenja po smeni dostiže značajan broj i oni prosto mogu popuniti praznine na terenu.63

Sa gledišta PBK, njihov stav u ovom pogledu je zbunjujući i teško je dobiti zajednički stav. Neki od njih shvataju saradnju samo sa moralnog gledišta a ne sa profesionalnog i zakonskog. Neke od kompanija se drže stava da je privatnim radnicima obezbeđenja dopušteno da sarađuju sa policijom u bilo kom slučaju ali oni nisu obavezni da to čine.64

Doista saradnja efektivno povećava učinak i privatnih i javnih bezbednosnih mehanizama.Naprotiv, ova dva bezbednosna faktora ne treba da gledaju jedan drugog kao konkurenciju. Praksa u drugim državama pokazuje da je ovo veoma problematična oblast.65 To pogotovo može da se desi ako policiji ili drugim pripadnicima javne bezbednosti nije zabranjeno da rade u PBK. Novi zakoni za dve druge institucije javne bezbednosti striktno zabranjuju angažovanje u drugim sektorima dok rade u ovim institucijama.66 Slično, novi zakon o PBK

60 Intervju sa pukovnikom Rifat Marmullaku, šef odeljenja za kriminal, Kosovska policija, 17.01.200961 Ibid, 62 Ibid,63 Ibid,64 Intervju sa Abedin Hasani, direktor Besa Security, 09.01.200965 Born Hans, Caparini Marina i Cole Eden, Regulating Private Security in Europe; Status and Prospects, 2007, DCAF Geneva66 See Law on the Service in Kosovo Security Force and Law on Police,

26

zabranjuje angažovanje PBK u drugim bezbednosnim mehanizmima. Rigorozna inspekcija mora da se sprovede kako bi osiguralo da jedna osoba ne radi istovremeno za privatni i javni bezbednosni mehanizam.

4.2. Saradnja sa hitnim službama

Saradnja sa hitnim službama je veoma važna. Pogotovo u slučaju da se desi požar na mestu gde su prisutni radnici obezbeđenja, PBK treba da ustanove direktu komunikacijsku vezu sa vatrogasnim brigadama kako bi izbegli dalja razaranja ili stradanja. Ova komunikacija treba da bude direktna a ne preko policije. Svaki pokušaj da se stupi u vezu i zatraži intervencija od hitnih službi preko policije može prouzrokovati neefikasnost stoga oni trebaju da direktno okrenu broj 112.67 Predložen je jedan pametan predlog o intervenciji patrole PBK i da u hitnim slučajevima prekoračuju brzinu i da koriste narandžasto signalno svetlo.68 Međutim, moguće odobrenje korišćenja narandžastog svetla bi bilo pod striktnim nadzorom i podložni istrazi u slučaju zloupotrebe. Osim toga, posebna važnost se pridodaje komunikaciji između PBK i službi hitne pomoći.

67 Broj za hitne slučajeve 68 Intervju sa Bahri Arifi, director “Delta Security”, 18.01.2009. On je naznačio neke primere u regiji koji koriste narandžasto svetlo.

27

5. NADZOR I KONTROLA PBK

Demokratski nadzor bezbednosnih mehanizama neophodno zahteva efikasne i snažneorgane kontrole. Zbog povećane važnosti i protezanja privatnih bezbednosnih aktera sve više i više je važno da demokratske institucije obezbede minimalni standard nadzora i kontrole.69 U tom pogledu, čak i Ustav eksplicitno predviđa važnost demokratskog nadzora bezbednosnog sektora. Šire značenje provere leži u transparentnosti i odgovornosti. PBK na Kosovu treba da budu potpuno transparentni i odgovorni za usluge koje pružaju.Bezbednost je veoma osetljivo pitanje i zahteva učešće različitih aktera, stoga isključuje ekskluzivno prava na usluge. Štaviše, bliska provera ispunjavanja obaveze kao što su: obuke, osoblje, kršenje ljudskih prava, moguće krivične delatnosti. treba biti smatrane kao neizbežnim.

5.1 Nadzor od strane Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP)

MUP ima glavnu prednost u nadgledanju bezbednosnih mehanizma pošto to već radi za policiju i hitne službe. U vreme izrade ovog dokumenta, MUP ima Diviziju za privatnu bezbednost koja ima ograničena nadzorna ovlašćenja. Sektor za izdavanje dozvola za nošenje oružja i Jedinica za inspekciju službi za bezbednost UNMIK-a (SSPIU) je izvršila inspekcije i izdala je dozvole ali sektor više ne postoji dok su se nadležnosti prenele na Kosovku policiju. Policija je primila izveštaje, obnovila dozvole i izvršila inspekciju mogućih kršenja uslova od strane PKB. Inspekcije su obavljene od strane Odseka za inspekciju pri Odeljenju administracije. Međutim postavlja se pitanje da li će Kosovska policija da nastavi da proverava PKB? Dve verzije zakona o PKB predviđaju nadležnost MUP-a da nadgleda PBK. Postoje neke indikacije da će MUP biti krajnji organ koji će vršiti inspekciju PBK i šta je najvažnije, izdavaće dozvole preko jednog organa. Ima nekih pokušaja da se osnuje Odeljene za javnu bezbednost unutar MUP i organ privatne bezbednosti prema planu treba da funkcioniše unutar opsega rada odeljenja.70 Međutim, policija će držati podatke i datidoprinos u nadzornim delatnostima.

Specijalizovani inspektori će nadgledati moguće kršenje statuta i izmene standardnih operativnih propisa (SOP). Postoji bojazan u pogledu profesionalizma ovog inspekcijskog organa. Sa druge strane, postoji predlog da se osnuje specijalizovana inspekcijska jedinica unutar Policijskog inspektorata koji je veoma pripremljen da izvršava proveru.71

69 DCAF, Parliamentary oversight of the security sector, principles, mechanisms and practices, P.7270 Na osnovu nekih kontakta koje smo imali sa službenicima MUP naišli smo na tekuće napore da se osnuje ovo odelje što je pre moguće.71 Intervju sa Heinz Schnaider, šef sektora za razvoj javne bezbednosti, OEBS. G. Schnaider je angažovan od strane OEBS u ovoj radnoj grupi za izradu Zakona o privatnoj bezbednosti, 14.01.2009

28

5.2 Parlamentarni nadzor PBK

Parlamentarni nadzor PBK je veoma važan. Međutim, bliže posmatranje PBK se često smatra komplikovanim a neke zemlje su izbegle parlamentarni nadzor PBK tako da su isti isključili iz opsega rada. Na Kosovu, Odbor odgovoran za nadzor PBK je Odbor za unutrašnje poslove i bezbednost. Osim njegove uloge vršenja nadzora drugih institucija bezbednosti, ovaj odbor treba vršiti kontrolu i zahtevati odgovornost za delatnosti PBK. Bilo je nekih pokušaja od strane jednog dela članova Odbora da budu deo u procesu izrade zakona i čuju glasove PBK. Doista to se smatra kao prvi korak ka proveravanju privatnog bezbednosnog sektora.

Direktni nadzor PBK od strane odbora se bukvalno smatra nemogućim. Odbor za unutrašnje poslove i bezbednost ne može zaobići MUP u vršenju kontrole nad tim sektorom. Odbor će vršiti indirektnu kontrolu.72 U slučaju da se desi neka nezakonita aktivnost, kršenje ljudskih prava ili nepravilno funkcionisanje ovog sektora, Odbor će zatražiti od Ministarstva objašnjenja i odgovornost.73 Trenutna zakonska infrastruktura74 ne predviđa parlamentarni nadzor, a novi zakon je u izradi i specifičan deo treba tretirati to pitanje. Vredno je napomenuti da u vreme odvijanja istraživanja rukovodioci i vlasnici PBK su naglasili važnost parlamentarnog odbora i njegove uloge u procesu izrade zakona.

Svaki slučaj kršenja ljudskih prava od strane radnika obezbeđenja, uključuje uloguOmbudspersona Kosova koja je neizbežna. Međutim manji prekršaji ne moraju da budu deo parlamentarnog nadzora imajući u vidu inspekcijsku nadležnost Ministarstva. Odbor treba zahtevati odgovornost u slučaju teških povreda i prekršaja, sumnjivog financiranja privatnih službi bezbednosti, itd.

72 Intervju sa Emruš Džemajlji, poslanik u Skupštini Kosova, Odbor za unutrašnje poslove i bezbednost, 16.01.200973 Ibid, 74 UNMIK-ova Uredba

29

OPŠTA SHVATANJA PRIVATNIH BEZBEDNOSNIH KOMPANIJA NA KOSOVU –REZULTATI ISTRAŽIVANJA

U ovom delu analize su objašnjeni opšti nalazi anketiranja 1202 ispitanika, pružajući spektar opšteg shvatanja o ulozi privatnih bezbednosnih kompanija u opštoj bezbednosnoj situaciji, njihov učinak, kadar i stepen profesionalizma, posedovanje oružja, upotreba sile, mogućnost kanalisanja bivših oficira KZK u industriji privatne bezbednosti i etički stavovi operatera. Istraživački tim i određene pod-grupe su obavljali ad hoc ankete lice u lice, obavljajući intervjue po kućama ispitanika. Podaci su sakupljeni od reprezentativnog uzorka stanovništva Kosova, građani od 18 godina pa nadalje. Uzorni broj od 1202 ispitanika je proizveden kako bi odgovarao ciljanom stanovništvu od 2,1 miliona. Tip uzorka je slojevito naslagan na osnovu 3-faznog uzorka verovatnoće sa uzornim fazama:

Teritorija glasačkog mesta – približna brojnost od 200 HH (PPS sa verovatnoćama proporcijalno broju)

Domaćinstva putem proizvoljne tehnike počevši od datih adresa. (SRSWoR)

Članovi domaćinstva sa istom verovatnoćom (SRSWoR) – Kišova šema

Slojevito slaganje je obavljeno u skladu sa a) tipom naselja – urbano/ruralno i b) šest geo-ekonomskih regiona. Kontrola rada na terenu je obavljena u 12% od ukupnog broja intervjuisanih u svim slojevima proporcijalno uzornom broju, a logična kontrola i kontroladoslednosti sakupljenih podataka je obavljena u 100%. Podaci su sakupljeni od 12. decembra do 13 januara.

Tabela 1.: Opšti prikaz rezultata ankete modelirane na osam ključna pitanja u vezi privatnih bezbednosnih kompanija na Kosovu.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Q1 Q3 Q4 Q5 Q6 Q7 Q8

Ne zna

Ne

Da

30

Uloga privatnih bezbednosnih kompanija u opštoj bezbednosnoj situaciji na Kosovu: rezultati ankete ukazuju da većina građana Kosova, uopšte, smatra da je uloga PBK pozitivna u opštoj bezbednosnoj situaciji na Kosovu. Kada je zatraženo od njih da ocene uticaj PBK na bezbednosni sektor na Kosovu, 73% je odgovorilo sa da, u poređenju sa samo 18% koji su imali negativno mišljenje i 8% koji su odbili/ne znaju odgovor na pitanje. Ovog opšteg shvatanja se drže i žene i muškarci, većinske ili manjinske zajednice, dok druge društvene i geografske promenljive vrednosti proizvode jedino zanemarljive razlike u odnosu na opšte shvatanje.

Na pitanje da ocene opšti učinak privatnih bezbednosnih kompanija, većina ispitanika je reklo da su zadovoljni, (11%, odličan, 78% dobar, 4% zadovoljavajući) i samo 3% je reklo da je njihov učinak bio loš i preostali deo od 4% koji su odbili/ne znaju odgovor na pitanje.

11

78

4

3

4

0 20 40 60 80 100

Odličan

Dobar

Zadovoljavajući

Loš

Ne zna

%

Odličan

Dobar

Zadovoljavajući

Loš

Ne zna

31

Dok je većina ispitanika dala pozitivnu sliku o učinku privatnih bezbednosnih kompanija, isti su imali manje pozitivni stav o adekvatnom osoblju privatnih bezbednosnih kompanija i ispunjavanju kriterija u uključivanju u važna pitanja kao što je bezbednost. Gotovo polovina ispitanika (45%) je reklo da bezbednosne kompanije nisu zadovoljavajuće ispunili zahteve u obavljanju bezbednosnih poslova. Pozitivna reakcija na pitanje je došla od 35% ispitanika dok oko 19% je odbilo da da odgovor ili su rekli da ne znaju o tome.

Skoro polovina ispitanika (46%) veruje da privatnim bezbednosnim kompanijama zakonom treba da se dozvoli nošenje oružja kada su na dužnosti, dok značajan deo odgovora (39%) je bilo protiv bilo kakvog zakonom odobrenog nošenja oružja za privatne bezbednosne kompanije. Oko 15% od onih koji su odgovorili na anketu su neodređeni/nisu bili upućenu po tom pitanu. Kada se rezultat podeli na društvene, etničke ili demografske kategorije, dobiveni odgovori su dali sličan rezultat. Dok procenat muškaraca koji su rekli da - mogućnosti da privatne bezbednosne kompanije nose oruže kada su na dužnosti, manje od 41% žena bi se složilo sa tim. Veći procenat žena (18%) je reklo da ne zna, u poređenju sa samo 11% muškaraca.

Geografska podela daje interesantnije rezultate - značajan procenat ispitanika u oblasti Mitrovice (71%) veruju da privatne bezbednosne kompanije treba da su opremljene oružjem

nasuprot samo 37% odgovora u oblasti Prištine sa sličnim gledištem. Na pitanje da li Zakon o privatnim bezbednosnimkompanijama treba da dozvoli upotrebu sile u vanrednim situacijama u slučaju kada institucija/lice, koje je pod zaštitom kompanije, bude napadnuto, 62% je reklo da se slaže a 26% su dali negativan odgovor. Značajan broj ispitanika (12%) je reklo da su neodlučni ili da ne znaju. Društveni, etnički geografski uticaj promenljivih vrednosti je zanemarljiv što se tiče ovog pitanja.

32

Opšte gledano, ispitanici su pokazali pozitivno gledište o doprinosu privatnih bezbednosnih kompanija na smanjenju stope kriminaliteta na Kosovu sa 57% onih koji su ocenili da njihovo prisustvo sprečava kriminalne incidente. Samo 26% su bili suprotnog mišljenja. U ovoj kategoriji, rezultati su slični duž različitih etničkih zajednica i drugih demografskih grupacija na Kosovu.

Na pitanje da li su ikada doživeli bilo kakav slučaj nepropisnog ponašanja ili kršenje ljudskih prava od strane privatnih bezbednosnih kompanija na Kosovu, većina ispitanika (66%) je reklo ne. Posebnu zabrinutost predstavlja značajan postotak onih koji su rekli da su doživeli ili videli takve slučajeve (31%). Samo mali broj njih 3% je odbilo da da odgovor ili nisu znali.

Istraživački tim je takođe bio zainteresovan da zna mišljenje građana Kosova na pitanje da li industrija privatne bezbednosti može da apsorbuje bivše pripadnike Kosovskog zaštitnog korpusa koji nisu uspeli da postanu deo novo formiranih Kosovskih bezbednosnih snaga. Otprilike 57% je dalo svoju podršku ideji i smatraju da je to dobar mehanizam za njihovu reintegraciju na tržište rada. Preostali deo je rekao da se protive takvoj mogućnosti (25%) ili su odbili da daju odgovor / ili nisu znali odgovor.

33

ZAKLJUČCI I PREPORUKE

Ovaj dokumenat procene ukazuje na mnogobrojne oblasti u kojima industrija privatne bezbednosti ima potrebe za daljim usavršavanjem, uređenjem i nadzorom. Dok mišljenja o privatnim bezbednosnim kompanijama izgledaju stabilno, kao što je naznačeno u ovom dokumentu, skupština, vlada, privatne bezbednosne kompanije kao i civilno društvo i mediji treba da budu stalno uključeni u tretiranju naznačenih izazova. Sektor se suočava sa nedovoljnom zakonskom infrastrukturom i velikim brojem dvosmislenosti u značenju, opsegu rada i merama. Osetljivost veza koje stoje iza operacija PBK i veliki broj nedavnih negativnih tendencija zahtevaju hitnu intervenciju od strane društva. Naravno, pojedini mogu pratiti profesionalizam, posvećenost i privrženost u određenim segmentima sektora, međutim procena otkriva da je potrebna intervencija vlade i da poboljša okolnosti u kojima ove kompanije operišu kao i da uvedu zakonsko obavezujuće propise.

Od najveće važnosti je da nalazi ovog dokumenta procenu uđu u listu prioriteta kreiranja politike za Kosovo. A to je da doprinese sigurnijoj sredini na Kosovu kao i da obezbedi dobro strukturirano tržište privatne bezbednosti na Kosovu. Međutim reakcija mora biti brza, sveobuhvatna i u bliskoj konsultaciji sa zainteresovanim stranama. PBK koje će biti predmet takvih inicijativa kreiranja politika treba da gradualno započnu sa prelaskom u pouzdane strukture, obezbeđujući visoke kriterije za selekciju, da sprovode poslovnu etiku i načela privredno društvene odgovornosti, da postanu transparentniji i odgovorniji u njihovom delovanju i da se angažuju u među-PBK dijalogu u kojem bi razradili perspektivu daljih usavršavanja.

Sa druge strane PBK treba da iskoriste prednost pozitivnog stava u pogledu njihovog prisustva na terenu. Doista, kao što i rezultati naše ankete pokazuju da visoki nivoi odobravanja i reputacije mogu služiti kao vredan društveni kapital za kompanije kako bi održali profesionalan pristup i povećali kvalitet njihovih usluga koje pružaju klijentima. Međutim, PBK ima potrebu za unutrašnjim reformama i konkretnim planovima kako bi pružili efikasne ali i društveno prihvatljive usluge. Nedostaci primećeni u pridržavaju zakona o zapošljavanju mogu se prevazići poštenim sporazumima među PBK kao i povećanim praćenjem od strane agencija za sprovođenje zakona.

34

BIBLIOGRAPHY

Journals and Reports

Born Hans, Caparini Marina and Cole Eden, Regulating Private Security in

Europe; Status and Prospects, 2007, DCAF Geneva

CCMR, Private Security Companies in Serbia – A friend or foe?, Belgrade, 2007

DCAF, Vetting and the Security Sector, 2006

Kosovo Internal Security Sector Review (ISSR), UNDP, 2006

Richards Anna and Smith Henry, Addressing the role of private security

companies within security sector reform programmes, Journal of Security Sector

Management, 2007

Schulz Sabrina and Christina Yeung, Private Military and Security Companies and

Gender, DCAF, OSCE/ODHIR, UN INSTRAW 2008

Legal Documents

Constitution of the Republic of Kosovo

Draft Law on Private Security in Kosovo, 2008

Draft Law on Private Security Companies in Kosovo, 2008

Law on Police, Kosovo Assembly, 2008

Law on Service in the Kosovo Security Force, Kosovo Assembly, 2008

UNMIK Regulation 2000/33 on Licensing of the Security Services Providers in Kosovo and regulation of their employees,

UNMIK Regulation 2001/7 on the Authorization of Weapon Possession in Kosovo,

35

Interviews with focus groups

Interview with Abedin Hasani, Director of Besa Security, 09.01.2009

Interview with Agim Musliu, security expert, 12.01.2009

Interview with Agron Isufi, Director of WDG and head of the Association of Private Security in Kosovo

Interview with Bahri Arifi, Director of “Delta Security”, 18.01.2009

Interview with Colonel Rifat Marmullaku, Head of the Department of Crimes, Kosovo Police, 17.01.2009

Interview with Emrush Xhemajli, Member of Parliament of Kosovo, Committee on Internal Affairs and Security, 16.01.2009

Interview with Grant Cambridge, Country Manager at “Henderson”

Interview with Heinz Schnaider, Chief of Public Safety Development Section, OSCE, 14.01.2009

Interview with Nuredin Ibishi, security expert, 07.01.2009

Interview with Sedat Burrniku, Chief of Division for Private Security, MoIA, 23.01.2009

Interview with Naim Azemi, Director of Bodyguards, 12.01.2009

Interview with Lt. Col. Zylfije Krasniqi, Kosovo Police

Interview with Fadil Syla, Director of Skyfterat, Ferizaj, 12.01.2009