Izjava o sigurnosti snabdevanja na Kosovu o sigurnosti snabdevanja na Kosovu .pdf · Ustava Republike Kosova. NKRM reguliše rudarsku delatnost na Kosovu u skladu sa Zakonom o rudnicima

Adresa: Ul. Dervish Rozhaja, br. 12, 10000 Priština, Kosovo Tel: 038 247 615 ext 101, Fax 038 247 620, E-mail: [email protected], veb: www.ero-ks.org

Izjava o sigurnosti snabdevanja na Kosovu

(električna energija, prirodni gas i nafta) 2015-2016

Priština, 2017. godine

Izjava o sigurnosti snabdevanja (električna energija, prirodni gas i nafta) 2015-2016

Strana 2 od 40

SADRŽAJ 1. UČESNICI I NJIHOVA ULOGA U ENERGETSKOM SEKTORU .............................................................. 7

2. PRAVNI OSNOV ................................................................................................................................ 8

2.1 Opis uloge regulatornog autoriteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

3. SEKTOR ELEKTRIČNE ENERGIJE ...................................................................................................... 10

3.1 Bilans između snabdevanja i potražnje u sektoru električne energije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

3.1.1 Prenosni sistem ............................................................................................................ 10

3.1.2 Distributivna mreža ......................................................... Error! Bookmark not defined.

3.1.3 Proizvodnja električne energije.................................................................................... 14

3.1.4 Sveukupna potražnja i maksimalno opteredenje ........................................................ 16

3.1.5 Potrošnja u distributivnom sistemu ............................................................................. 20

3.2 Bilans proizvodnje i potražnje za električnom energijom u prethodnim godinama (2000-

2016) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

3.3 Postignuti i očekivani nivoi sigurnosti rada sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Realizovane investicije u prenosnom sistemu ........................................................................... 222

Realizovane investicije u distributivnom sistemu ....................................................................... 23

3.3.1 Očekivane investicije u novim prenosnim kapacitetima .............................................. 23

3.3.2 Kvalitet i nivo održavanja sistema ................................................................................ 24

3.3.3 Mere za pokrivanje vršne potražnje i za suočavanje sa nedostacima ili neuspesima

jednog ili više snabdevača ............................................................................................ 24

3.3.4 Aktivnosti vezane za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta ..................................... 14

3.3.5 Obnovljivi izvori energije .............................................................................................. 26

3.3.6 Podsticajne mere za izgradnju kapaciteta od OIE-a ..................................................... 26

3.4 Projekcija potražnje i proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

3.4.1 Projekcija potražnje za različite scenarije ekonomskog rasta ...................................... 28

3.4.2 Projekcija proizvodnje električne energije za period 2017-2026 ................................. 29

3.4.3 Bilans između proizvodnje i potražnje za period 2017 - 2026 ..................................... 32

4. SEKTOR PRIRODNOG GASA ........................................................................................................... 34

4.1 Opšti opis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

4.2 Pravni i institucionalni okvir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

4.3 Postojedi kapaciteti proizvodnje i uvoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

4.4 Očekivane investicije u proizvodnji i uvozu u naredne tri godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34


Strana 3 od 40

4.5 Napredak u velikim infrastrukturnim projektima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

5. SEKTOR NAFTE ............................................................................................................................... 36

5.1 Pravni i institucionalni okvir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

5.2 Domade snabdevanje sirovom naftom i naftnim derivatima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

5.3 Uvoz i potrošnja sirove nafte i naftnih derivata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

5.4 Zavisnost od uvoza i poreklo uvezenih derivata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

5.5 Održavanje zaliha sirove nafte i naftnih derivata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

5.6 Naftna infrastruktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

5.7 Carinske dažbine za uvoz/izvoz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

5.8 Regulisanje cene, uloga regulatornog tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

6 ZAKLJUČCI ...................................................................................................................................... 40


Strana 4 od 40

Skradenice

CEFTA Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi

ODS Operater distributivnog sistema

SEZ Sekretarijat energetske zajednice

EZJE Energetska Zajednica jugoistočne Evrope

RUE Regulatorni ured za energiju

EU Evropska Unija

BDP (GDP) Bruto domadi proizvod

HE Hidroelektrana

NKRM Nezavisna komisija za rudnike i minerale

ITC Kompenzacija između OST-a

KKK Kosovska komisija za konkurenciju

KEDS Kosovska kompanija za distribuciju i snabdevanje električnom energijom

KESlCO Kosovska kompanija za snabdevanje električnom energijom

KEK a.d. Energetska korporacija Kosova a.d.

KOSTT a.d. Operater prenosa, sistema i tržišta na Kosovu

TNG Tečni naftni gas

MER Ministarstvo ekonomskog razvoja

MTI Ministarstvo trgovine i industrije

SKE Sporazum o kupovini energije

SoSSoK Izjava o sigurnosti snabdevanja na Kosovu

TE Termoelektrana

OPS Operater prenosnog sistema


Strana 5 od 40

IZVRŠNI REZIME

Oko 95% ugrađenih kapaciteta i proizvodnje električne energije na Kosovu zasniva se na dve termoelektrane KEK-a na lignit: Kosova A (5 blokova, od kojih su 2 van funkcije) i Kosova B (2 blokova). Sveukupni ugrađeni kapacitet obeju elektrana je 1,478 MW, i iste bi bile dovoljne za pokrivanje potražnje Kosova za električnom energijom kada bi bile potpuno raspoložive. Međutim, usled zastarelosti i nefunkcionisanja obeju jedinica TE Kosova A, operativni neto kapacitet proizvodnje ovih dveju termoelektrana je znatno smanjen.

Trenutna situacija na Kosovu u pogledu snabdevanja električnom energijom nije zadovoljavajuda, tako da se i dalje u određenim slučajevima pojavljuju nedostaci koji nadmedu restrikcije energije za potrošače. Nezakonito korišdenje električne energije, i korišdenje energije za grejanje, zatim raspoloživost ograničenih kapaciteta proizvodnje energije ne stvaraju uslove za garantovanje stabilnog snabdevanja električnom energijom za sve potrošače.

Efikasno funkcionisanje sektora električne energije i potreba za investicijama posebno u proizvodnji zahteva restrukturiranje sektora, kao i liberalizaciju tržišta, i povedanje konkurencije. Da bi se postigli ovi ciljevi, preduzeto je niz mera, od izmene i dopune zakona o energiji, takođe i usklađivanje sekundarnog zakonodavstva i, usvajanje raznih dokumenata uključujudi „Vodič za liberalizaciju tržišta na Kosovu“. Ovi dokumenti i dodatne aktivnosti za njihovo sprovođenje de utvrditi neophodne mere u komercijalnim aranžmanima, u cilju privlačenja domadih i stranih investicija i u cilju razvoja sektora električne energije na Kosovu.

Proizvodnja električne energije tokom perioda 2017 - 2026 de se pokrivati od domade proizvodnje i od uvoza u raznim vremenskim periodima posebno za vreme vršnog opteredenja.

Za pokrivanje domade potražnje, koja je u porastu, i potencijalno radi izvoza eventualnih viškova električne energije, i na osnovu plana adekvatnosti proizvodnje 2017 – 2026, do 2026. godine su planirani slededi projekti:

Izgradnja jedne nove jedinice u novoj termoelektrani „Kosova e Re“ sa ugrađenim kapacitetom od 1*450 MW, koja se očekuje se da bude u funkciji 2023. godine;

Izgradnja fleksibilne HE sa kapacitetom 200 MW u 2023. godini. Ovaj projekat se smatra veoma značajnim za balansiranje i optimizaciju rada elektroenergetskog sistema;

Izgradnja malih proizvodnih jedinica energije od strane privatnih investitora (OIE) gde je predviđeno oko 205 MW malih HE, 150 MW vetroturbine, 14 MW od biomase, i 10 MW u solarnoj energiji (fotonaponske).

Projekat TE Kosova e Re se podvrgnuo promenama u kapacitetima od 2x300MW na 1X450MW. TE Kosova e Re zajedno sa TE Kosova B de predstavljati glavni stub održiva proizvodnje na lignit, osigurajudi osnovnu energiju za sistem.

Što se tiče sektora nafte i derivata, treba naglasiti da se skoro sveukupna potrošnja naftnih proizvoda pokriva od uvoza, obzirom da Kosovo nema naftne izvore niti naftovod ili domadu proizvodnju nafte. Naftni proizvodi se uglavnom uvoze kamionima i u jednoj meri putem železnice.

Postojede zakonodavstvo koje reguliše sektor nafte obavezuje sve tačke skladištenja i prodaje nafte da čuvaju najmanje 5% svog skladišnog kapaciteta za državne potrebe u vanrednim situacijama.


Strana 6 od 40

Kosovo ne proizvodi prirodni gas i trenutno nije povezano u nijednoj funkcionalnoj mreži za snabdevanje prirodnim gasom. Snabdevanje i potrošnja gasa na Kosovu je ograničena u TNG-u (Tečni naftni gas) koji je upakovan u bocama.

Kosovo, kao mogudu opciju za uvođenje prirodnog gasa smatra povezivanje sa regionalnim gasovodom posebno kroz projekat ALKOGAP, koji omogudava priključak u gasovodu TAP.


Strana 7 od 40

1. UČESNICI I NJIHOVA ULOGA U ENERGETSKOM SEKTORU

Regulatorni ured za energiju (RUE); je nezavisna agencija, osnovana od strane Skupštine Republike Kosova na osnovu članova 119.5 i 142. Ustava Republike Kosova. Odgovorna je

za ekonomsko regulisanje energetskog sektora.

Dužnosti i funkcije Regulatornog ureda za energiju su utvrđene Zakonom o energetskom regulatoru br. 05/L-084, gde se obuhvataju: uspostavljanje i efikasno, transparentno i ne-diskriminatorsko funkcionisanje energetskog tržišta; utvrđivanje kriterijuma i uslova za izdavanje licenci za obavljanje delatnosti u energetskoj oblasti; utvrđivanje kriterijuma i uslova za izdavanje ovlašdenja za izgradnju novih kapaciteta; nadgledanje i staranje o poboljšanju sigurnosti snabdevanja energijom; određivanje razumnih kriterijuma i uslova za energetske delatnosti na osnovu metodologije tarifa.

Ministarstvo ekonomskog razvoja (MER); između ostalog, odgovorna je za strategiju i politike energetskog sektora (pripremanje i sprovođenje), razvoj sekundarnog zakonodavstva, obnovljive izvore energije i racionalno korišdenje energije, koordinaciju donatora i privlačenje investicija;

Nezavisna komisija za rudnike i minerale (NKRM); je nezavisna agencija osnovana na osnovu članova 119. stav 5. i 142. Ustava Republike Kosova. NKRM reguliše rudarsku delatnost na Kosovu u skladu sa Zakonom o rudnicima i mineralima, podzakonskim aktima donesenim na osnovu istog i rudarskom strategijom.

Kosovska komisija za konkurenciju (KKK); je osnovana od strane Skupštine Kosova na osnovu Zakona o konkurenciji, br. 2004/36. Kosovska komisija za konkurenciju je nezavisan organ i odgovorna je za promovisanje konkurencije među preduzetnicima, kao i zaštitu potrošača na Kosovu.

Energetska korporacija Kosova (KEK); je energetsko preduzede koje obavlja delatnost u iskopavanju uglja i proizvodnju električne energije koja obuhvata 95% energije proizvedene u zemlji.

Kosovska kompanija za distribuciju i snabdevanje električnom energijom (KEDS); KEDS je privatno preduzede u okviru konzorcijuma Limak-Çalik koja obavlja delatnosti distribucije električne energije, održavanje mreže srednjeg i niskog napona, uključujudi brojila.

Kosovska kompanija za snabdevanje električnom energijom (KESlCO) J.S.C; – je preduzede koje je osnovano 2014. godine kao rezultat pravnog razdvajanja između operatera distribucije i snabdevača, koji je stupio na snagu 01.01.2015. godine. Ovo preduzede obavlja aktivnost snabdevanja uključujudi i aktivnost usluge univerzalnog snabdevača.

Operater prenosnog sistema (OPS) kao i Operater tržišta (OT); - KOSTT je osnovan 1. jula 2006. godine kao rezultat restrukturiranja energetskog sektora i odgovoran je za planiranje, razvoj, održavanje i funkcionisanje elektroenergetskog prenosnog sistema na Kosovu; osiguranje otvorenog i ne-diskriminatorskog pristupa za trede strane; funkcionisanje novog tržišta energetike; osiguranje uslova koji podstiču konkurenciju na Kosovu; i saradnju sa Operaterima sistema prenosa u susednim zemljama.

KOSTT funkcioniše kao Operater prenosnog sistema i Operater tržišta.


Strana 8 od 40

2. PRAVNI OSNOV

Ova Izjava o sigurnosti snabdevanja na Kosovu SoSSoK (ang. Security of Supply Statement of Kosovo), sadrži predloženu strukturu od SEZ-a o delokrugu sektora električne energije i gasa, i u skladu je sa relevantnim direktivama za električnu energiju 2009/72 EC, i za gas 2009/73 EC. Ova Izjava se takođe zasniva i na domadem zakonodavstvu, konkretnije na Zakonu o energetskom regulatoru.

Izjava o nadgledanju sigurnosti snabdevanja se izrađuje na osnovu člana 29. Ugovora o energetskoj zajednici, koji zahteva pripremanje godinu dana od dana stupanja Ugovora na snagu. Ova izjava treba da sadrži sledede oblasti: raznovrsnost snabdevanja, tehnološku sigurnost, i geografsko poreklo uvezenih goriva. Pored toga, izjava o nadgledanju sigurnosti snabdevanja na tržištima električne energije i prirodnog gasa de tretirati na poseban način:

a) Bilans snabdevanja/potražnje na nacionalnom tržištu,

b) Nivo očekivane budude potražnje i odgovarajude raspoloživo snabdevanje;

c) Predviđene kapacitete koji de se izgraditi ubudude,

d) Nivo i kvalitet održavanja mreže,

e) Mere za pokrivanje potražnje tokom vršnog opteredenja, i

f) Mere za tretiranje neuspeha jednog ili više snabdevača.

Na osnovu gorepomenutih direktiva, „Države članice treba da obezbede nadgledanje pitanja bezbednosti snabdevanja. U slučajevima kada države članice smatraju to pogodnim, oni ovaj zadatak mogu da delegiraju regulatornim autoritetima“.

Prema članu 42. Zakona o energetskom regulatoru, RUE je odgovorna za nadgledanje i preduzimanje aktivnosti specifikovanih u ovom zakonu za promovisanje i povedanje sigurnosti na osnovu kratkoročnog i dugoročnog snabdevanja. RUE priprema i objavljuje svake druge godine, izveštaj koji opisuje nalaze od nadgledanja pitanja sigurnosti snabdevanja, kao i detalje preduzetih mera ili se očekuje da de se preduzeti radi adresiranja istih.

Evropska Komisija je navela indikacije da obaveze prema Ugovoru o energetskoj zajednici ne bi trebale da budu opširnije od onih koje su utvrđene acquis-om EU-a. Stoga, dovoljno je da se obezbedi usklađenost sa uslovima sigurnosti snabdevanja koji se određuju acquis-om o energiji.

2.1 Opis uloge regulatornog autoriteta

Zakon br. 05/L-084 o energetskom regulatoru je uspostavio snažan i u potpunosti nezavisan regulator (Regulatorni ured za energiju - RUE), koji je u potpunosti autonoman od svakog odeljenja Vlade u obavljanju ekonomskog regulisanja energetskog sektora (električne energije, toplotne energije i prirodnog gasa); ovaj zakon utvrđuje obaveze, funkcije i izvršna ovlašdenja RUE-a, među kojima su najvažnije:

Izdavanje, modifikacija, obustava, prenos ili povlačenje licenci za obavljanje energetske delatnosti;

Nadzor, nadgledanje i osiguranje usklađenosti sa licencama;

Nadgledanje funkcionisanja tržišta energije na Kosovu, uključujudi uslove pristupa stranaka;


Strana 9 od 40

Izdavanje ovlašdenja za izgradnju novih kapaciteta proizvodnje i sistema gasovoda, uključujudi i direktne linije električne energije i direktne cevovode;

Razvoj i usvajanje metodologija tarifa, i određivanje i usvajanje tarifa za regulisane usluge;

Opis opštih uslova snabdevanja energijom;

Nadgledanje i preduzimanje radnji određenih zakonom za promovisanje i unapređenje sigurnosti snabdevanja energijom;

Nadgledanje efektivnog razdvajanja i razvoja konkurencije u energetskom sektoru; i

Razmatranje mera za zaštitu potrošača i rešavanje sporova u energetskom sektoru.

Osnivanje RUE-a spada u širi okvir usklađivanja energetske politike u jugoistočnoj Evropi, gde je Kosovo „Ugovorna strana“ Energetske zajednice jugoistočne Evrope (KEEJL).


Strana 10 od 40

3. SEKTOR ELEKTRIČNE ENERGIJE

3.1 Bilans između snabdevanja i potražnje u sektoru električne energije

Kosovo poseduje preduslove za proizvodnju električne energije, ne samo za pokrivanje svojih potreba ved i za izvoženje. Elektroenergetski sistem Kosova je dizajniran da proizvodi osnovnu električnu energiju od lignita. Zbog toga ostaje veliki izazov uravnotežavanja sistema za sve učesnike u sektoru. Za balansiranje sistema neophodno je da se nadgledaju promene potrošnje na dnevnom i sezonskom nivou,i da se učine napori za pokrivanje potražnje putem domade proizvodnje i uvoza. U posebnim slučajevima, kada domada proizvodnja i uvožene količine nisu dovoljne za pokrivanje potražnje, da bi se održao balansiran sistem trebaju se primenjivati prekidi snabdevanja.

Uprkos porasta proizvodnje tokom godina, domada proizvodnja nije dovoljna za pokrivanje potrošnje koja je u kontinuiranom porastu, stoga, jedan deo potrošne električne energije na Kosovu se pokriva od uvoza tokom raznih vremenskih perioda, posebno za vreme vršnog opteredenja. Međutim, u određenim periodima, posebno tokom nodi – u nižoj tarifi, pojavljuje se višak električne energije koja se izvozi.

3.1.1 Prenosni sistem

Prenos električne energije je od velikog značaja za sigurnost snabdevanja i toka celokupnog elektroenergetskog sistema. Prenosna mreža Kosova predstavlja značajan regionalni čvor i snažno se povezuje sa elektroenergetskim sistemom regiona i Evrope.

Sa susednim zemljama postoje sledede interkonektivne veze:

Albanija, Makedonija, Crna Gora i Srbija - linija 400 kV,

Albanija i Srbija - linija 220 kV i

Srbija - dve linije 110 kV

Interkonektivna linija 400 kV PS Kosova B – NP Kashar (Tirana) je okončana 2016. godine, uključujudi uspešno puštanje u probnom radu, ali zbog političkih razloga još uvek nije uvedena u redovni rad.

Nefunkcionisanje ove linije ima veliki uticaj u prenosnom kapacitetu sistema smanjivanjem mogudnosti izvoza ili uvoza električne energije u pravcu Albanije. Takođe utiče i na smanjenje mogudnosti sarađivanja u pružanju pomodnih usluga između strana (sporazum za LFC između relevantnih strana Kosova i Albanije).

Neuspeh u realizaciji puštanja u rad ove linije takođe ima veliki uticaj i u finansijskom aspektu dveju zemalja, posebno ne-realizacija planiranih prihoda ima negativan uticaj na povradaj investicija.

Između 2000. i 2016. godine su realizovane investicije sa ciljem unapređenja kapaciteta prenosne mreže. Ove investicije su ojačale sigurnost snabdevanja i rezultovale su vidljivim smanjivanjem gubitaka u prenosu – u 2016. godini su gubici prenosa bili 1.46% u odnosu na energiju uvođenu u sistem prenosa ili 2.25% u odnosu na bruto potrošnju.

Prenosna mreža je u dobrom stanju, nakon investicija koje su sprovedene u fizičkoj infrastrukturi. U slededim tabelama su prikazani kapaciteti prenošenja i dužine mrežnih linija prenosa koji su podeljeni prema nivou napona.


Strana 11 od 40

Tabela 3.1. Osnovni podaci o prenosnim linijama

Tabela 3.2. Osnovni podaci o prenosnim podstanicama

3.1.1.1 Tokovi električne energije

Kosovo ima povoljan položaj kao regionalni čvorište, tako da kroz njenu prenosnu mrežu prolaze znatne količine električne energije. Ovi tokovi za svaku interkonektivnu liniju na Kosovu su prikazani u grafikonu 3.1. Kao i prethodnih godina, situacija u regionu se generalno karakteriše nedostatkom električne energije, posebno u njegovom južnom delu; shodno tome, električna energija uglavnom protiče sa severa ka jugu.

Kosovo je zemlja sa visokim nivoom tranzita električne energije, gde je odnos između potrošnje i tranzita do 35% (izveštaj o tranzitu). Ovo ojačava poziciju prenosnog sistema, ali i povedava gubitke u prenosu i dovodi do gušenja u mreži. Da bi se upravljalo regionalnim tranzitom, stvoren je mehanizam za nadoknadu tranzita između OPS-a (mehanizam ITC). Kosovo, od 1. januara 2016. godine, učestvuje u ITC Mehanizmu za obračunavanje naknade za troškove tranzita i obaveza za izvoz i uvoz.

Takođe, u vezi sa funkcionisanjem prenosne mreže, treba navesti nemogudnosti KOSTT-a za

raspodelu prenosnih kapaciteta zbog nepriznavanja KOSTT-a kao regulatorna zona/blok.

Transformacija (kV/kV)

Vlasnik Br. PS Br. TR Snaga

(MVA) 400/220 KOSTT 1 3 1,200

400/110 KOSTT 2 2 1,200

220/110 KOSTT 3 9 1,350

220/35 Feronikl 1 2 320

220/35/10(20) KOSTT 1 1 40

220/10(20) KOSTT 1 1 40

110/35/10(20) KOSTT 5 6 238

110/35/6.3 Trepça 1 2 126

110/6.3 Trepça 1 2 63

110/35 Gazivoda 1 1 20

110/6.3 Šar 1 2 40

110/10(20) KOSTT 14 22 790

110/35 KOSTT 12 19 681

110/10 KOSTT 6 8 252

Ukupno 50 80 6,359

Napon (kV)

Vlasnik Dužina

(km) 400 KOSTT 279.5

220 KOSTT 231.8

110 KOSTT 841.8

Ukupno 1,353.1


Strana 12 od 40

Grafikon 3.1. Protok električne energije kroz linije interkonekcije

3.1.1.2 Gubici električne energije u prenosu

Tokom poslednjih godina se primeduje stabilizacija krive gubitaka električne energije u prenosu. Tokom 2016. godine, gubici u prenosu su bili 120 GWh, ili 2.25% u odnosu na sveobuhvatnu potrošnju, dok su 2015. godine ovi gubici su bili 110 GWh, ili 1.98% u odnosu na bruto potrošnju na Kosovu. Gubici u prenosu takođe obuhvataju gubitke izazvane od tranzita. Procentualni gubici u odnosu na sveobuhvatnu energiju uključenu u mreži prenosa u 2016. godini su 1.46%.

Slededi grafikon predstavlja krivu gubitaka u prenosu tokom poslednjih godina.

Rahoveci

1 2 3

Theranda

Deçani

Peja 2 Peja 1

Burimi

PEJA 3 Skenderaj

Gjakova 1

2

Klina Feronikeli DRENAS 1

Podujeva

Vushtrri 2 1

Trepça Vallaqi HC Ujmani

TC B Palaj

PRISHTINA

1 2 3 4

5 A

KOS B

PRIZREN

FERIZAJ 2

Ferizaj 1

Sharr

Viti

Gjilan 5

Berivojce

Lipjan

Prenosni sistem Republike Kosova 2016

Linja 400 kV Linja 220 kV Linja 110 kV HC TC NS 400 / 220 kV NS 400 / 110 kV NS 220 / 110 kV NS 220 / 35 / 10 kV NS 110 / 35 / 10 kV NS 110 / 35 kV NS 110 / 10 kV

Legjenda

AL

ME

RS

MK

Tirana 2 Fierza

Shkupi 5

Bujanovc

Nish 2 Krushevc

Ribarevina

N . Pazar

HC Kelkos

KS


Strana 13 od 40

Grafikon 3.2 Gubici u prenosu 2006-2016

3.1.2 Distributivna mreža

Tokom poslednjih godina je u distributivnoj mreži bilo investicija, međutim one su bile nedovoljne za osiguranje kvalitetnog i održivog snabdevanja za potrošače.

Distributivna mreža sastoji se od linija sa naponom 35 kV, 20 kV, 10 kV, 6 kV i 0.4 kV, kao i relevantnih podstanica nivoa 35/xx kV/kV i niže.

Kontinuirane investicije su imale za cilj jačanje i proširenje kapaciteta prenosa i relevantnih linija distributivnog sistema, kao rezultat povedanja potrošnje iz godine u godinu. Osnovni podaci podstanica i linija različitih napona, kao i dužina relevantnog distributivnog sistema prikazani su u slededoj tabeli.

Tabela 3.3 Broj podstanica ODS-a prema nivou napona

Transformacija (kV/kV)

Vlasnik Br. PS Br. TR Snaga (MVA)

35/10 KEDS 44 94 660

35/10kV Privatno 8 12 62

35/6kV Privatno

5 8 43

35/0.4kv Privatno

14 20 16

10(20)/0.4 KEDS 2,287 2,380 1,242

10(20)/0.4 Privatno

1,803 1,813 835

10/0.4 Privatno

1,247 1,253 606

10/0.4 KEDS 2,865 2,865 868

6(3)/0.4 KEDS 65 65 9

Ukupno 8,338 8,510 4,340

6 . 54 %

5.83%

4 . 35 %

3 . 31 %

2 . 38 % 2 . 06 % 1 . 99 % 2.00% 2 . 02 % 1 . 98 % 2 . 25 %

0 . 00 %

1 . 00 %

2.00%

3 . 00 %

4.00%

5 . 00 %

6.00%

7 . 00 %

8 . 00 %

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Gubici u prenosnoj mreži u odnosu na potrošnju


Strana 14 od 40

Tabela 3.4 Osnovni podaci za linije ODS-a

3.1.2.1 Gubici u distribuciji

Ukupni gubici u distribuciji su veoma visoki. Ovi gubici se dele na tehničke gubitke koji se pojavljuju u komponenti mreže i komercijalne gubitke koji se pojavljuju kao rezultat neovlašdenog korišdenja električne energije.

Slededi grafikon pokazuje trend razlike tehničkih, komercijalnih i ukupnih gubitaka u distributivnoj mreži tokom perioda 2006-2016.

Grafikon 3.3 Gubici u distribuciji 2006-2016

3.1.3 Proizvodnja električne energije

Kapaciteti proizvodnje električne energije na Kosovu se uglavnom dominiraju od termoelektrana na lignit Kosova A i Kosova B. Ove dve termoelektrane zajedno imaju ukupno ugrađeni kapacitet od 1,478 MW. Zbog zastarelosti i nefunkcionisanja dveju jedinica TE Kosova A; raspoloživi kapacitet dveju TE-a je mnogo niži od ugrađenog kapaciteta. Zajednički sveukupni raspoloživi kapacitet blokova ovih termoelektrana je oko 960MW.

18 . 15 % 17 . 42 % 17 . 05 % 18 . 05 % 17 . 20 % 16 . 76 % 16 . 32 % 16 . 04 % 15 . 56 % 15 . 45 % 13 . 04 %

30 . 21 % 30 . 68 %

25 . 76 % 24 . 76 % 24 . 02 %

21 . 37 % 20 . 37 % 19 . 50 % 17 . 94 %

16 . 38 % 16 . 65 %

48 . 36 % 48 . 10 %

42 . 81 % 42 . 81 % 41 . 22 % 38 . 13 %

36 . 69 % 35 . 54 %

33 . 50 % 31 . 82 % 29 . 69 %

0 %

6 %

12 %

18 %

24 %

30 %

36 %

42 %

48 %

54 %

60 %

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Gubici i mreži distribucije 2006 - -2016

Tehnički gubicii Komercijalni gubici Ukupni gubici u ODS-u

Napon (kV)

Vlasnik Vazd. mreža

(km) Kabl. mreža

(km) Ukupno

(km)

35 kV KEDS 482 18 500

10(20) kV KEDS 1,388 301 1,690

10 kV KEDS 4,165 904 5,070

6 kV KEDS 42 8 50

3 kV KEDS 4 1 5

0.4 kV KEDS 16,870 2,277 19,147

Ukupno 22,952 3,510 26,462


Strana 15 od 40

Trenutno, proizvodnja električne energije od termoelektrana pokriva oko 95% ukupne proizvodnje na Kosovu. Osim proizvodnje od termoelektrana, proizvodnja se podržava i od hidroelektrana: HE Gazivoda sa ugrađenim kapacitetom od 35MW i kaskada reke Bistrica sa kapacitetom od 26 MW, kao i nekoliko malih elektrana priključene u distributivnom sistemu sa ugrađenim kapacitetom od 18.12 MW.

Tabela 3.5 Kapaciteti proizvodnje električne energije

Termoelektrana Kosova A ima pet blokova koji su izgrađeni tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Trenutno funkcionišu samo blokovi A3, A4 i A5. Blokovi A1 i A2 nisu godinama u funkciji. Raspoloživost blokova Kosova A je oko 50-60%.

Termoelektrana Kosova B sastoji se od dva blokova sa sagorevanjem lignita, sa ugrađenim kapacitetom proizvodnje od 2x339MW. Između 2000. i 2002. godine realizovano je nekoliko projekata za sanaciju ovih blokova. Cilj određenih sanacionih projekata je bio povedanje nivoa učinka TE Kosova B povedanjem raspoloživosti i kontrolnih karakteristika. Termoelektrana Kosova B danas radi niskom efikasnošdu – sa kapacitetom od oko 310MW po jedinici (u pragu oko 265MW). Jedinice termoelektrane Kosova B ubrzo de dostidi njihov predviđen životni vek, stoga su investicije i određene mere sanacije planirane da se realizuju tokom perioda 2023/2024 u cilju

Ugrađeni Neto Min/max

A1 65 Ne radi 1962

A2 125 Ne radi 1964

A3 200 144 100-130 1970

A4 200 144 100-130 1971

A5 210 144 100-135 1975

TE Kosova A 800 432

B1 339 264 180-260 1983

B2 339 264 180-260 1984

TE Kosova B 678 528

HE Gazivoda 35.00 32.00 1983

HE Bistrica 8.08 8.00 (1957) 2006

HE Dikanci 4.02 3.34 (1957) 2013

HE Radavci 1.00 0.90 (1934) 2010

HE Istok 0.95 0.85 (1948) 2011

Ukupno HE 49.05 45.09

EGU Belaja 8.08 7.50 2015

EGU Dečani 9.81 9.50 2015

HE Hydroline-Leposavid III 5.00 4.22 2015/2016

HE Brod II 5.20 5.00 2015

Wind Power 1.35 1.35 2010

LedLight 0.10 0.10 2015

Fotonaponska solarna elektrana ONIX 0.50 0.50 2016

Ukupno OIE 30.04 28.17

Ukupno 1,557.09 1,033.27

Uvođenje

u radu Proizvodne jedinice

Kapacitet jedinica (MW)


Strana 16 od 40

donošenja ovih blokova na nivou standarda koje zahtevaju za rad, a sa ovim se postiže i zahtevani nivo ekoloških standarda za produženje njihovog životnog vek, nakon 2039. godine.

Zbog boljeg održavanja proizvodnih kapaciteta, velikih investicija u popravci proizvodnih blokova, i proizvodnje dovoljnih količina uglja, proizvodnja električne energije svake godine beleži rast.

Slededi dijagram prikazuje sveukupnu proizvodnju na Kosovu tokom perioda 2004-2016, u kojem se vidi da je došlo do stalnog rasta do 2016. godine.

Grafikon 3.4 Sveukupna proizvodnja 2004-2016

3.1.4 Sveukupna potražnja i maksimalno opteredenje

Tokom perioda 2000 - 2010 potrošnja je beležila stalni rast, od 2010. godine imamo stabilizaciju potrošnje, dok u zadnje tri godine imamo čak i blagi pad.

U nastavku je prikazana potražnja potrošnje tokom perioda 2000-2016.

852 645

899 1 , 224 1 , 197

1 , 424 1 , 685

1 , 922 1 , 840 1 , 907

1 , 432 1 , 804

2 , 033 2 , 517

3 , 244 2 , 972 3 , 016

3 , 254 3 , 252 3 , 195 3 , 140 3 , 378

3 , 812 3 , 310 3 , 557 3 , 568

113 110 126 94 76 122 158 105 96 143 102 142 235

3 , 483

3 , 999 3 , 997 4 , 333

4 , 527 4 , 798

5 , 037 5 , 167 5 , 314

5 , 862

4 , 844

5 , 503 5 , 835

0

1 , 000

2 , 000

3 , 000

4 , 000

5 , 000

6 , 000

7 , 000

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

GWh Proizvodnja prema generatorima 2004 - 2016

TE Kosova A TE Kosova B HE i OIE Ukupno proizvodnja


Strana 17 od 40

Grafikon 3.5 Sveukupna potražnja 2000-2016

Sveukupna neto potražnja energije za 2015. godinu je bila 5,570 GWh, dok je vršno opteredenje tokom zime bilo 1,129 MW. U 2016. godini sveukupna potražnja bila 5,342 GWh, dok je vršno opteredenje tokom zime beležilo 1,160 MW.

Za procenu opteredenja prenosne mreže, treba da se vrši analiza tokova u mreži i maksimalnih vrednosti potrošnje. Za vršenje ovih testova korišdene su pet (5) vrednosti vršnog opteredenja (maksimalnog opteredenja) koje su beležene tokom 2015. i 2016. godine.

Tabele u nastavku prikazuju pet najvedih vrednosti opteredenja za 2015. odnosno 2016. godinu.

Tabela 3.6 Pet vrednosti vršnog opteredenja u 2015. godini

Tabela 3.7 Pet vrednosti vršnog opteredenja u 2016. godini

Dnevni dijagrami dobijeni kao prosečna vrednost tokom 2015. i 2016. godine pokazuju da je dnevna proizvodnja u zavisnosti od vremena beležila male promene, dok se potrošnja više razlikovala u intervalima dan-nod (peak – off-peak). U oblikovanju dnevnih dijagrama delimično

Maksimalno opteredenje (MW) Vreme Datum

1,160 18 31.12.2016

1,121 20 04.01.2016

1,100 23 30.12.2016

1,092 18 28.12.2016

1,086 18 23.12.2016

Maksimalno opteredenje(MW) Vreme Datum

1,129 20 31.12.2015

1,083 19 01.01.2015

1,081 20 30.12.2015

1,076 18 02.01.2015

1,060 20 07.01.2015

2 , 8 3 5

3 , 1 0 5

3 , 3 1 2

3 , 5 4 1

3 , 9 0 8

4 , 2 5 9

4 , 2 8 3

4 , 5 8 4

4 , 9 4 4

5 , 2 7 5

5 , 5 0 6

5 , 5 8 4

5 , 4 6 7

5 , 5 2 0

5 , 3 9 9

5 , 5 7 0

5 , 3 4 2

0

700

1400

2100

2800

3500

4200

4900

5600

6300

7000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Potražnja u elektroenergetskom sistemu 2000 - -2016 GWh


Strana 18 od 40

uticao je i prekid snabdevanja električnom energijom. Razlika između potrošnje tokom dana i potrošnje tokom nodi je prilično velika.

Grafikon 3.6 Dnevni dijagram dobijen kao prosečna godišnja vrednost za 24 sata za 2015. godinu

Grafikon 3.7. Dnevni dijagram dobijen kao prosečna vrednost za 24 sata za 2016. godinu

Dijagrami u nastavku prikazuju razliku između prosečne vrednosti maksimalne i minimalne dnevne potrošnje po mesecima, za 2015. i 2016. godinu.

552

475 429

404 397 410 466

572

666 707 712 697 677

662 649 650 677 706 719 744 748 737 713

652

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

Proizvodnja Potrošnja

Proizvodnja i potrošnja u 2016. godini -prosečna vrednost po satu MWh/h

625 619 612 608 606 609 622 628 636 655 651 635 631 631 632 631 630 633 639 653 652 649 648 635 570

505 469

446 439 452 508

607 692

735 736 719

696 683 672 675 703 734 750 775 776 766 735

673

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 Proizvodnja Potrošnja

Proizvodnja i potrošnja u 2015. godini -prosečna vrednost po satu satu

MW MW


Strana 19 od 40

Grafikon 3.8 Mesečna prosečna vrednost dnevnih maksimalnih i minimalnih opteredenja 2015

Grafikon 3.9 Mesečna prosečna vrednost maksimalnog i minimalnog opteredenja 2016

Potrošnja električne energije prema kategorijama potrošača u 2015. i 2016. godini prikazana je u tabeli 3.8. Treba napomenuti da su slededi potrošači: Feronikl, Trepča i Šarcem priključeni na prenosnu mrežu.

1 , 120

927 895

763 754 677

726 656

756 828

983 1 , 163

318 366

402

247 273 246 252 282 273 301

392

545

0

80

160

240

320

400

480

560

640

720

800

0

120

240

360

480

600

720

840

960

1080

1200

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Maksimalne/minimalne vrednosti i mesečna potrošnja - -2016

Kons Max Min

MWh/h G Wh

606

516 541

469

390 373

405 405 391

457 495

611

1 , 083 1 , 013

971 943

740 718 774

726

806 864

947

1 , 129

473 471 463

360

274 293 286 270 308 307 310

495

0

80

160

240

320

400

480

560

640

720

800

0

120

240

360

480

600

720

840

960

1080

1200

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Potrošnja Max Min

Maksimalne/minimalne vrednosti i potrošnja - -2015 MW G Wh


Strana 20 od 40

Tabela 3.8 Potrošnja prema kategorijama i gubici

3.1.5 Potrošnja u distributivnom sistemu

Za period 2000-2016 potrošnju u distributivnom sistemu karakteriše uglavnom rast, osim 2014. i 2015. godine. U dijagramu koji sledi prikazana je sveukupna potražnja u distribuciji tokom perioda 2000-2016.

Grafikon 3.10 Sveukupna potrošnja u distributivnom sistemu 2000-2016

Uprkos smanjenju prekida električne energije, i tokom 2015. i 2016. godine nastavljeno je sa restrikcijama snabdevanja za potrošače. Važno je analizirati i prikazivati udeo kategorija potrošača u ukupnoj potrošnji, tako da se identifikuje struktura potrošnje.

Grafikon 3.11 i 3.12 prikazuju u procentima udeo kategorija potrošnje (prikazana sa gubicima i bez gubitaka u distribuciji).

2 , 591 2 , 937

3 , 086 3 , 360

3 , 666 3 , 801 3 , 821 4 , 035 4 , 133

4 , 428 4 , 559 4 , 682 4 , 768 4 , 794 4 , 555 4 , 677 4 , 807

0

600

1 , 200

1 , 800

2 , 400

3 , 000

3 , 600

4 , 200

4 , 800

5 , 400

6 , 000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

GWh Ukupna potrošnja u distribuciji za period 2000 - 2016

2015 2016

GWh GWh

Potrošnja u domadinstvima 2,114 37.95% 2,214 41.44%

Komercijalna potrošnja 812 14.57% 856 16.02%

Industrijska potrošnja 935 16.78% 616 11.53%

Komercijalni gubici 766 13.75% 800 14.98%

Tehnički gubici 722 12.97% 627 11.74%

Gubici u prenosu 110 1.98% 120 2.25%

Interna potrošnja KEK-a 112 2.01% 109 2.04%

Ukupno 5,570 100.00% 5,342 100.00%

Udeo u potrošnji (2016)

Kategorije potrošnje Udeo u potrošnji (2015)


Strana 21 od 40

Grafikon 3.11 Potrošnja prema kategorijama na nivou distribucije, 2015

Grafikon 3.12 Potrošnja prema kategorijama na nivou distribucije, 2016

3.2 Bilans proizvodnje i potražnje za električnom energijom u prethodnim godinama (2000-2016)

Na grafikonu 3.13 prikazan je bilans između proizvodnje i potražnje za električnom energijom za period 2000-2016:

Domadinstvo 41 . 44 %

Industrija 11 . 53 %

Komercijalna 15 . 65 %

Javna rasveta 0 . 37 %

Interna potrošnja KEK - a 2 . 04 %

Gubici KEDS

26 . 72 %

Gubici KOSTT 2 . 25 %

Potrošnja u procentima prema kategorijama 2016

Domadinstvo 60 . 06 %

Industrija 16 . 71 %

Komercijalna 22 . 69 %

Javna rasveta 0 . 54 %

Potrošnja u procentima prema kategorijama n u distribuciji 2016

Domadinstvo 38.0 %

Industrija 16.8 %

Komercijalna 14.2 %

Javna rasveta 0.3%

Interna Potrošnja KEK-a

2.0 %

Gubici distribucija

26.7 %

Gubici prenos

2.0 %

Potrošnja u procentima prema kategorijama 2015

Domadinstvo 54.8 %

Industrija 24.2 %

Komercijalna 20.5 %

Javna rasveta 0.5 %

Potrošnja u procentima prema kategorijama n u distribuciji 2015


Strana 22 od 40

Grafikon 3.13 Bilans proizvodnje i potražnje za električnom energijom u prethodnim godinama (2000-2016)

Tokom perioda 2000-2016 sveukupna potrošnja je porasla za prosečno oko 5.5%. Od završetka rata do 2016. godine proizvodne jedinice nisu pokrivale potražnju za električnom energijom, koja je nadoknađena uvozom električne energije, osim u 2013. i 2016. godini kada je proizvodnja premašila potražnju i Kosovo je bila neto izvoznik energije. Gornji grafikon jasno pokazuje nivo neto uvoza, koji je korišden za snabdevanje potrošača električnom energijom. Neto uvoz za period od 2000. do 2016. godine čini 6.16% sveukupne potrošnje u Republici Kosova.

Za period 2015 – 2016, stanje u pogledu električne energije može se sažeti kao u nastavku:

Dok je proizvodnja električne energije u 2015. godini bila niža od potražnje, u 2016. godini je proizvodnja bila veda od potražnje.

Tehnički i komercijalni gubici su i dalje na visokom nivou uprkos blagom padu; posebno komercijalni gubici koji ostaju previsoki i predstavljaju izazov za energetski sektor;

Stopa naplate je poboljšana u zadnje dve godine, i sada je 95.17% u 2015. godini i 97.03% u 2016. godini;

Uvoz električne energije nastavlja da pokriva deo ukupne potrošnje; i

Ravnoteža sistema električne energije i dalje se u nekoliko slučajeva postiže prekidom snabdevanja.

3.3 Postignuti i očekivani nivoi sigurnosti rada sistema

Tokom proteklih godina realizovane su investicije u cilju unapređenja sistema koje su uticale na povedanje sigurnosti sistema, omogudujudi sigurnije i kvalitetnije snabdevanje potrošača. Ove investicije su povedale sigurnost snabdevanja i rezultirale su vidljivim smanjenjem gubitaka.

Realizovane investicije u prenosnom sistemu

Investicije u prenosnom sistemu uticale su na značajno smanjenje gubitaka u prenosu, i da ti gubici budu na nivou regiona.

- 922 - 536

- 160 - 321 - 425 - 260 - 286 - 251

- 417 - 477 - 468 - 418 - 153

342

- 505 - 68

493

1 , 913

2 , 569 3 , 152 3 , 220

3 , 483 3 , 999 3 , 997

4 , 333 4 , 527 4 , 798 5 , 037 5 , 167 5 , 314

5 , 862

4 , 894 5 , 503

5 , 835

2 , 835 3 , 105 3 , 312 3 , 541

3 , 908 4 , 259 4 , 283

4 , 584 4 , 944

5 , 275 5 , 506 5 , 584 5 , 467

5 , 520 5 , 399 5 , 570

5 , 342

- 2 , 000

- 1 , 000

0

1 , 000

2 , 000

3 , 000

4 , 000

5 , 000

6 , 000

7 , 000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 Razlika Ukupna proizvodnja Bruto potrošnja

Razlika zmeđu

između proizvodnje i potrošnje 2000 -2016 GWh


Strana 23 od 40

Razmeštanje linije L1806 iz Đakovica 2 u Đakovica 1, revitalizacija PS Đakovica 2

Ugradnja transformatora 40 MVA, 110/10(20) kV u Skenderaj i Istok

Revitalizacija opreme VN-a u PS Prizren 3

Revitalizacija opreme VN-a u PS Đakovica 2

LFC- Sekundarno uređenje

Ugradnja transformatora 31.5 MVA, u Berivojce i Vitini

Interkonektivna veza 400 kV PS Kosova B - PS Tirana 2 (242 km)

Revitalizacija opreme SN-a (35 kV) u PS Đakovica 1

Ugradnja tredeg transformatora 40 MVA, 110/10(20) kV u PS Priština 2

Realizovane investicije u distributivnom sistemu

Uprkos neprekidnih investicija u distributivnoj mreži koje su imale za cilj jačanje i proširenje transformativnih kapaciteta i linija, ove investicije nisu bile dovoljne da se uspostavlja očekivani nivo sigurnosti snabdevanja potrošača. I pored toga došlo je do poboljšanja.

Tokom proteklih godina realizovane su investicije u distributivnoj mreži koje su uglavnom bile

hitne investicije i usredsređene u mreži niskog napona i preopteredene transformatore, ne

zanemarujudi i druge neophodne investicije. Ove investicije su:

Investicije u izgradnji kapaciteta u podstanicama srednjeg napona (SN)

Investicije u dalekovodima (DV) srednjeg napona 10 kV

Investicije u poboljšanju mreže niskog napona

Investicije u preopteredenim transformatorima nivoa SN/NN

Investicije u mreži 35 kV;

Investicije u održavanju;

Investicije u mernoj tački.

3.3.1 Očekivane investicije u novim prenosnim kapacitetima

Prenosna mreža je u dobrom stanju, nakon realizovanih investicija u infrastrukturi, međutim potrebne su kontinuirane investicije imajudi u vidu sigurnost snabdevanja koja obuhvata izgradnju prenosnih kapaciteta, jačanje prenosne mreže, revitalizaciju mreže, podršku opteredenja, podršku u radu prenosnog sistema itd.

Tokom narednih godina očekuju se investicije u projektima koji de uticati na sigurnost snabdevanja za potrošače:

Ojačanje prenosne mreže

Dodatni transformatori u PS Lipljane, PS Klina i PS Gnjilane 5

Zamena transformatora u PS Dečani, PS Suva Reka

Nova linija 110 kV PS Ped 3- PS Ped 1 i revitalizacija PS Ped 1

Nova linija 110 kV PS Orahovac- PS Suva Reka

Nova Linija 110 kV PS Prizren 1- PS Prizren 2

Revitalizacija mreže


Strana 24 od 40

Revitalizacija linije 110 kV: PS Ped 2- PS Dečani, L126/2

Revitalizacija linije 110 kV, PS Prizren 1 – NS Prizren 3, itd

Zamena prekidača i rastavljača snage u PS Priština 4

Revitalizacija Podstanice PS Suva Reka

Revitalizacija terena linija i transformatora 110 kV u podstanicama: Lipljane i Vitina.

Revitalizacija Podstanice PS Valac

Podrška opteredenju

PS Mitrovica 2, 110/10(20) kV

PS Priština 6, 110/10(20) kV

PS Dragaš i linija 110 kV PS Kukeš -PS Dragaš- PS Prizren 2

PS Kosovo Polje 110/10(20) kV

PS Glogovac 2, 220/35/10(20) kV

Projekat Mališevo 110/10(20) kV

Podrška radu prenosnog sistema

Sprovođenje izmena i njihova inkorporacija u SCADA/EMS

INTER-OST Brojila

Revitalizacija sistema SCMS/SCADA u PS Kosova B, PS Podujevo i PS Priština 5

Novi nezavisni (redudantni) sistem sopstvenog snabdevanja AC/DC u podstanicama VN/NN

GIS sistem za podršku prenosnog sistema

3.3.2 Kvalitet i nivo održavanja sistema

Projekcija planova proizvodnje, potražnje, gubitaka, prenosa i održavanja električnih postrojenja, u skladu sa zakonodavstvom na snazi, obaveza je koja je utvrđena u dokumentima godišnjeg bilansa i dugoročnog bilansa energije.

U bilansu se opisuje proizvodnja proizvodnih jedinica kao i njihovo održavanje gde se utvrđuje plan i period njihovih remonta.

Isto tako, u bilansu predviđa se nivo prenosa energije u prenosnoj i distributivnoj mreži uključujudi remonte linija i transformatora nivoa visokog napona – u prenosnom sistemu.

Za distributivni sistem održavanje planira se na nivou regiona i radi se po potrebi na osnovu nastalih problema i zastarelosti postrojenja distributivnog sistema.

3.3.3 Mere za pokrivanje vršne potražnje i za suočavanje sa nedostacima ili neuspesima jednog ili više snabdevača

Kosovo je u poslednjih nekoliko godina bila uglavnom neto uvoznik električne energije, međutim u nekoliko godina bila je neto izvoznik. Bez obzira na to, u različitim periodima posebno tokom nodi skoro neprekidno ima viška električne energije.

S obzirom da je elektroenergetski sistem Kosova projektovan za proizvodnju osnovne energije, onda ravnoteža sistema ostaje ključno pitanje. Obezbeđivanje energije za period vršnog opteredenja uglavnom se radi preko uvoza, dok u slučaju pada proizvodnih jedinica to se realizuje


Strana 25 od 40

putem hitnih uvoza ili ponekad i sa primenom restrikcija kao zadnja mera za održavanje ravnoteže u sistemu.

Na osnovu Zakona o energiji, član 25. Vlada kao hitnu meru, može da uvodi ograničenja u snabdevanju energijom za potrošače, ili da uvodi posebne obaveze za energetska preduzeda u ovim slučajevima:

...

bilo koji neočekivani ili dugoročni nedostatak proizvodnih kapaciteta energije ili prenosnih

ili distributivnih kapaciteta energije;

...

U okviru ovog, Vlada može da:

uvodi ograničenja u komercijalnim aktivnostima koje se odnose na određene izvore energije;

uvodi posebne komercijalne uslove;

ograničava trgovinu energijom ili da uvodi posebne uslove za trgovinu energijom;

namede da se proizvodnja energije ostvaruje samo u određenim proizvodnim objektima; i

uvodi obaveze za snabdevanje električnom energijom za određene potrošače, samo u skladu sa predodređenim kriterijumima i postavljenim ciljevima od strane Operatera prenosnog sistema i Operatera distributivnog sistema, i usvojenih od strane Regulatora.

Zbog nefunkcionisanja KOSTT-a kao regulativna zona/blok ne može se u potpunosti da se realizuje sporazum o obezbeđivanju energije za sekundarne i tercijarne rezerve kao mera za pokrivanje potreba sistema za energiju za vreme vršnog opteredenja. Očekuje se da se ubudude funkcionalizuje korišdenje rezervi i time da se olakša pokrivanje potražnje za energijom u vreme vršnog opteredenja.

U slučaju neuspeha trenutnog snabdevača, na osnovu zakonodavstva na snazi, RUE de odrediti Dobavljača krajnje mogudnosti koji de preuzeti odgovornost za snabdevanje potrošača koji su iz bilo kog razloga ostali bez snabdevača (RUE je u procesu ove aktivnosti).

Ove odgovornosti obuhvataju:

da snabdeva krajnje potrošače prema članu 39. ovog zakona dok potrošači izaberu snabdevača po želji, ali ne više od šesdeset (60) dana;

da fakturiše krajnje potrošače utvrđenih u članu 39. ovog zakona za isporučenu električnu energiju, u skladu sa cenama garantovanog snabdevanja, koje su usvojene od strane Regulatora i u skladu sa izrađenom i usvojenom metodologijom od strane Regulatora;

da informiše krajnje potrošače o uslovima garantovanog snabdevanja, raskidu ugovora za garantovano snabdevanje i njihovom pravu za slobodan izbor snabdevača električnom energijom;

da dostavlja krajnjem potrošaču ugovor o garantovanom snabdevanju najkasnije osam (8) dana od dana početka snabdevanja.

3.3.4 Aktivnosti vezane za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta

Glavni investicioni projekt u proizvodnji električne energije je TE Kosova e Re, koja je imala promene u kapacitetu od 2x300MW u 1X450MW. TE Kosova e Re, pored TE Kosova B,


Strana 26 od 40

predstavljade glavni stub održive proizvodnje iz lignita osiguravajudi osnovnu energiju za sistem. RUE je učestvovao na upravnom odboru i u radnoj grupi projekta.

Planira se da TE Kosova e Re bude u funkciji najkasnije do 2023 godine. sa ugrađenim kapacitetom od 450 MW.

Osim projekta TE Kosova e Re, projekti proizvodnje iz Obnovljivih izvora energije (OIE) predstavljaju poseban interes u sektoru energije.

3.3.5 Obnovljivi izvori energije

Evropske direktive i obaveze koje proističu iz SEZ-a definišu zahteve koji se odnose na OIE-ve. Ovi resursi treba da zauzmu važno mesto u projekciji investicija u energetskom sektoru. I zakoni o energetskom sektoru podržavaju investicije o proizvodnim kapacitetima iz OIE-a. Kriterijumi za investiranje u OIE trebaju uzeti u obzir ciljeve koje je postavila MER, nivo pristupačnosti potrošača, stabilnost sistema i njihov uticaja na ravnotežu sistema.

Na osnovu dugoročnih ciljeva Kosovske energetske strategije, vladinih politika, tj, Administrativnog Uputstva Br. 01/2013 o „Ciljevima za obnovljive izvore energije“, „Studije predizvodljivosti za identifikaciju izvora vode za male hidroelektrane na Kosovu“, kao i obaveza koje proističu iz Ugovora o Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope u oblasti novih proizvodnih kapaciteta na obnovljive izvore energije, RUE je kompletirao sekundarno zakonodavstvo o obnovljivim izvorima energije.

Jedna od važnih aktivnosti RUE-a smatra se i izdavanje odobrenje za izgradnju novih energetskih kapaciteta uključujudi proizvodnju koja koristi obnovljive izvore energije, u skladu sa članom 43. stav 1. Zakona o energetskom regulatoru i Pravilnikom o postupku odobrenja za izgradnju novih kapaciteta, usvojenim od strane RUE.

RUE je razmotrio primljene prijave/zahteve za dobijanje odobrenja za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta u skladu sa zakonima za sektor energetike i relevantnim propisima, garantujudi da su navedene prijave razmotrene objektivno, transparentno i nediskriminatorski. Prilikom razmatranja ovih zahteva, RUE je uzeo u obzir relevantne kriterijume koje su podnosioci zahteva morali da ispune u skladu sa zahtevima utvrđenim u Pravilniku o postupku odobrenja za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta.

Tokom 2015 i 2016. godine RUE je izdao 29 preliminarnih odobrenja za izgradnji novih proizvodnih kapaciteta od OIE sa ukupnim ugrađenim kapacitetom od oko 177.17 MW. Od ovih prijava, tri (3) su za izgradnju generatora na vetar sa ukupnim ugrađenim kapacitetom od oko 105 MW, petnaest (15) prijava za izgradnju HE-a sa ukupnim ugrađenim kapacitetom od oko 47 MW, i jedanaest (11) prijava za izgradnju fotonaponskih/solarnih generatora sa ukupnim ugrađenim kapacitetom od 25.17 MW.

Tokom ovog izveštajnog perioda RUE je izdao dvanaest (12) konačna odobrenja o izgradnji novih proizvodnih kapaciteta sa ukupnim kapacitetom od oko 76 MW. Sve ove elektrane su u različitim fazama izgradnje, osim kompanije “Matkos Group” koja je izgradila Hidroelektranu i radi sa kapacitetom od 2.1 MW.

3.3.6 Podsticajne mere za izgradnju kapaciteta od OIE-a

U pogledu promovisanja proizvodnje električne energije iz obnovljivh izvora energije, član 14. Zakona Br. 05/L-081 o energiji zahteva od svih učesnika u energetskom sektoru da obavljaju sledede zadatke:


Strana 27 od 40

a. U toku distribucije proizvedene energije, operator prenosnog sistema i operator distributivnog sistema je u obavezi da, kada je to potrebno, da prednost energiji proizvedenoj iz obnovljivih izvora energije i kogeneracije, prema specifičnim ograničenjima u svrhu bezbednosti sistema kako je utvrđeno u Mrežnom kodeksu i drugim propisima i kodeksima;

b. Operatori prenosnog i distributivnog sistema utvrđuju i objavljuju standardna pravila o nosiocu troškova tehničkih adaptacija, kao što su priključci na mrežu i jačanje mreža, neophodnih za integrisanje novih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije u povezani sistem. Ova pravila se dostavljaju na usvajanje Regulatornom uredu i treba biti u skladu sa strategijom, prema objektivnim, transparentnim i nediskriminatorskim kriterijumima, posebno uzimajudi u obzir sve troškove i prihode povezane sa priključivanjem ovih proizvođača na sistem.

c. Operatori prenosnog i distributivnog sistema dužni su da svakom novom proizvođaču električne energije, koji koristi obnovljive izvore energije ili kogeneraciju i želi da se priključi na sistem, pruže sveobuhvatnu i detaljnu procenu u vezi sa troškovima koji se stvaraju od priključka, za koju procenu operator sistema može da nametne naknadu koja odražava razumne troškove takve procene.

d. Operatori prenosnog i distributivnog sistema utvrđuju i objavljuju standardna pravila u vezi sa podelom troškova za ugradnju sistema, kao što su priključci na mrežu i ojačavanja među svim proizvođačima električne energije koji od njih imaju koristi. Ta pravila se podnose na usvajanje Regulatornom uredu za energiju i moraju biti u skladu sa energetskom strategijom i drugim podzakonskim aktima.

e. Regulatorni ured za energiju je dužan da obezbedi da naknade prenosa i distribucije za priključak i korišdenje prenosnog i distributivnog sistema ne diskriminišu proizvođače električne energije sa poreklom iz obnovljivih izvora energije, posebno operatera sa električnom energijom proizvedene iz obnovljivih izvora energije u perifernim regionima i manjom gustinom naseljenosti.

U skladu sa zahtevima iz člana 16. stav 1.16 Zakona o električnoj energiji, KOSTT je izradio a RUE usvojio Metodologiju za utvrđivanje cena za priključak u prenosnu mrežu. Ovaj dokument je sačinjen na osnovu transparentnih i nediskriminatorskih kriterijuma koji definišu obaveze svih strana. Metodologija za utvrđivanje cena za priključak u prenosnu mrežu u procesu okončanja i usvojenja. Ovi dokumenti de podržati realizaciju izgradnje i priključka generatora od OIE-a u odgovarajudim mrežama.

U pogledu promovisanja obnovljivih izvora, MER je usvojilo godišnje i dugoročne ciljeve na osnovu kojih je RUE odobrio podsticajne tarife (feed-in) za proizvodnju na snagu vetra, male hidroelektrane, na biomasu i solarne /fotonaponske elektrane. Ugovori o kupovini energije (UKE) od OIE-a bide za 10. godišnji period, osim električne energije koja se proizvodi od solarnih/fotonaponskih panela i vetra koji de imati 12. godišnji UKE.

3.4 Projekcija potražnje i proizvodnje

Za sigurno snabdevanje potrošača potrebno je adekvatno planiranje projekcije potražnje i proizvodnje električne energije uključujudi probleme koji mogu da nastanu tokom sprovođenja. Važna pitanja u vezi snabdevanja potrošača električnom energijom su:

Kontinuirani rast potrošnje električne energije koja se ne može pokriti proizvodnjom električne energije u zemlji;


Strana 28 od 40

Ukupni gubici električne energije koji i dalje su na visokom nivou;

Netehnički gubici (neovlašdeno korišdenje električne energije) ostaju na visokom nivou;

Nedostatak alternativnih izvora energije (npr. prirodni gas) posebno za potrebe ravnoteže sistema;

Niske cene električne energije u odnosu na cene slobodnog tržišta;

Relativno visoke cene drugih izvora energije (npr. nafte kao goriva, drva itd.), koji utiču na orijentisanje potrošača da upotrebljavaju električnu energiju za grejanje.

Povedana potrošnja tečnih goriva koja rezultira sa rastom ukupnog uvoza energije na Kosovu.

3.4.1 Projekcija potražnje za različite scenarije ekonomskog rasta

Na osnovu dugoročnog energetskog bilansa za period 2017 – 2026 koji je odobren od strane RUE-a, u nastavku su predstavljene projekcije rasta BDP-a u narednih 10 godina prema Energetske strategije, koje su se koristile za projekciju potražnje za električnom energijom.

Tabela 3.9 Tri scenarija rasta stope BDP-a [%] za period 2017-2026

(Pripremljeni scenariji ne tvrde da su tačni u svojim projekcijama, zbog toga što je za to potrebno puno

podataka i veoma jasna razvojna strategija za različite ekonomske i socijalne sektor. Osnovni scenario se smatra prihvatljivijim u pogledu projekcije potražnje)

Scenario osnovne potražnje za električnom energijom (BDS) predviđa blagi rast potražnje u sektoru domadinstava i visoki rast u sektoru usluga i industrijskom sektoru. Potražnja za energijom (osnovni scenario) u 2017. godini predviđa da de biti 5,463 GWh; da de u 2026. godini potražnja dostidi 6,423 GWh; odgovarajuda vršna opteredenja u istim godinama iznoside oko 1,162 MW i 1,333 MW.

Potražnja za električnom energijom i vršna opteredenja za sva tri scenarija, prikazani su u tabeli 3.10.

Tabela 3.10 Potražnja za električnom energijom i vršna opteredenja za period 2017 – 2026

Bruto potražnja *GWh+ 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025 2026 Osnovni Scenario 5,463 5,700 5,902 5,955 6,024 6,084 6,156 6,238 6,330 6,423 Niži Scenario 5,250 5,580 5,706 5,715 5,741 5,751 5,776 5,809 5,849 5,897 Viši scenario 5,574 5,890 6,164 6,253 6,361 6,461 6,577 6,706 6,848 7,010 Razvojni scenario 5,990 6,120 6,280 6,410 6,610 6,870 7,080 7,319 7,522 7,731

Maksimalno opteredenje *MW+ 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025 2026 Osnovna vršno opteredenje 1,162 1,188 1,225 1,236 1,250 1,263 1,278 1,295 1,314 1,333 Nisko vršno opteredenje 1,137 1,152 1,184 1,186 1,192 1,194 1,199 1,206 1,214 1,224 Visoko vršno opteredenje 1,199 1,222 1,279 1,298 1,320 1,341 1,365 1,392 1,421 1,455

2018 2016 2017 2018 2019 2020-2026

Niži scenario 1.1% 2.5% 2.2% 2.2% 2.2%

Osnovni scenario 4.0% 4.3% 4.3% 4.3% 4.3%

Viši scenario 4.5% 6.2% 5.4% 5.4% 5.4%


Strana 29 od 40

Projekcija rasta potražnje prema višem scenariju potražnje podrazumeva nedovoljno obrazložene ili prevremene investicije za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta i investicije za proširenje kapaciteta prenosnih i distributivnih mreža.

U Grafikonu 3.14 prikazan je osnovni scenario rasta potražnje za električnom energijom za sve druge ostale kategorije potrošača, uključujudi tehničke gubitke u prenosnoj i distributivnoj mreži i komercijalne gubitke u ODS-u (Operator distributivnog sistema) za period 2017-2026.

Za tehničke i komercijalne gubitke predviđa se da de se linearno smanjiti, uprkos stalnom rastu potražnje.

Grafikon 3.14 Osnovni scenario potražnje za električnom energijom za period 2009-2026, podeljen prema

kategorijama potrošača

Treba napomenuti da su podatke o projekciji industrijske potrošnje dostavili Trepča i ŠarCem (putem upitnika KOSTT-a), a takođe projekciju potražnje dostavio je Feronikl. Razvoj preostalog dela industrijske potrošnje, kao što su prehrambena industrija, laka industrija, industrijski parkovi (proizvodna poslovanja) itd. uglavnom se zasniva na projekcije BDP-a kao glavnog faktora za razvoj ovog sektora, odnosno za povedanje potrošnje električne energije za industrijske potrebe.

3.4.2 Projekcija proizvodnje električne energije za period 2017-2026

Projekcija proizvodnje električne energije za period 2017-2026 zasniva se na proizvodnji električne energije od TE Kosova B, TE Kosova A, HE Gazivoda, HE Bistrica, postojedih malih hidroelektrana, iz obnovljivih izvora energije i termoelektrane Kosova e Re.

Tabela 3.11 Osnovni scenario razvoja u postojedim proizvodnim kapacitetima


Strana 30 od 40

Pored toga, osnovni scenario razvoja novih proizvodnih kapaciteta (TE, HE i obnovljivi izvori) prikazan je u tabeli 3.12.

Tabela 3.12 Osnovni scenario za nove proizvodne kapacitete u predstojedem periodu

Ugrađeni kapaciteti U funkciji Radni vek

TE Kosova e Re

G1 P=450 MW 2023 >2050

Fleksibilne HE

G1 P=200 MW 2023 >2050

Male HE *

P 2026 =205 MW 2017 - 2026 >2050

Vetroturbine

P 2026 =150 MW 2017 - 2026 2035 - 2045

Biomasa

P 2026 =14 MW 2017 - 2026 >2050

Solarni

P 2026 =10 MW 2017 - 2026 2035 - 2045 * U razvoju malih HE-a nisu uključene i postojeće (Dikanci, Radavci i Istok)

Mali konvencionalni proizvođači

Obnovljivi Izvori

NOVI PROIZVODNI KAPACITETI

Ugrađeni Neto Min/max

A3 200 144 100-130 1970 2017

A4 200 144 100-130 1971 2017

A5 210 144 100-135 1975 2017

TE Kosova A 610 432

B1 339 264 180-260 1983 2030

B2 339 264 180-260 1984 2030

TE Kosova B 678 528

HE Gazivoda 35.00 32.00 1983 > 2030

HE Bistrica 8.08 8.00 (1957) 2006 > 2030

HE Dikanci 4.02 3.34 (1957) 2013 > 2030

HE Radavci 1.00 0.90 (1934) 2010 > 2030

HE Istok 0.95 0.85 (1948) 2011 > 2030

Ukupno H 49.05 45.09

EGU Belaja 8.08 7.50 2015 > 2030

EGU Dečane 9.81 9.50 2015 > 2030

HE Hydroline-Leposavid III 5.00 4.22 2015/2016 > 2030

HE Brod II 5.20 5.00 2015 > 2030

Wind Power 1.35 1.35 2010 > 2030

LedLight 0.10 0.10 2015 > 2030 Solarna fotonaponska elektrana ONIX 0.50 0.50 2016 > 2030

Ukupno OIE 30.04 28.17

Ukupno 1,367.09 1,033.27

Proizvodne jedinice Kapacitet jedinica (MW) Uvođenje

u radu Radni vek


Strana 31 od 40

Na osnovu tabela 3.11 i 3.12 može se preporučiti kao u nastavku:

(i) Proizvodnja električne energije iz TE Kosova A, radedi sa blokovima A3, A4 i A5 (u skladu sa Evropskom direktivom o velikim postrojenjima na sagorevanje), nastavide sa radom do kraja 2023. godine1.

(ii) Proizvodnja električne energije u TE Kosova B, radiedi sa blokovima B1 i B2 (očekuje se da de ova dva bloka biti sanirani u periodu 2023 – 2024, uključujudi i investicije koje su neophodne da budu usaglašeni sa emisionim standardima propisanim EU Direktivom o velikim postrojenjima sa sagorevanjem), ostade u komercijalnom radu do 15 godina nakon njihove revitalizacije, odnosno do 2039. godine.

(iii) Proizvodna iz hidroelektrana Gazivoda i Bistrica, koja de modi da nastavi sa komercijalnim radom u dugoročnom periodu pod uslovom da se njeno održavanje i sanacija obavljaju na adekvatan način.

(iv) Proizvodnja električne energije iz fleksibilnih HE-a očekuje se da počne u 2023. godini.

(v) Proizvodnja električne energije iz TE Kosova e Re očekuje se da bude u komercijalnom radu u 2023. godini.

(vi) U periodu 2017-2026 očekuje se izgradnja nekolikih novih HE-a, koje de početi da rade sa ukupnim ugrađenim kapacitetom od preko 240 MW.

(vii) Značajno učešde obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije očekuje se da de biti realizovano preko proizvođača energije na snagu vetra, gde se do kraja 2026. godine očekuje se da de ti kapaciteti dostidi 150 MW, kao i solarne elektrane sa kapacitetom do 10MW.

(viii) Do početka proizvodnje u TE Kosova e Re, potražnja koja nije pokrivena domadom proizvodnjom i dalje de se pokrivati uvozom.

Na osnovu ovih pretpostavki, tabela 3.13 prikazuje proizvodnju električne energije u domadim postrojenjima za period 2017 – 2026.

Tabela 3.13 Projekcija proizvodnje električne energije *GWh+

Projekcija proizvodnih kapaciteta električne energije prikazana je i u grafičkoj formi u grafikonu 3.15.

1 Vreme dekomisije rada TE Kosova A može biti u vezi sa vremenom komisije jedinica TE Kosova e Re.

NETO PROIZVODNJA ENERGIJE SCENARIO- II (označitelj) 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025 2026

TE KOSOVA A 2,014 1,432 1,804 1,800 1,982 1,800 1,800 1,800 1,800 1,800 0 0 0 0 TE KOSOVA B 3,863 3,690 3,550 3,400 3,563 3,200 3,200 3,200 3,200 3,200 2,000 1,600 3,400 3,400 TE KOSOVA E RE 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3,370 3,370 3,370 3,370 UKUPNO IZ TERMOELEKTRANA 5,877 5,122 5,354 5,200 5,545 5,000 5,000 5,000 5,000 5,000 5,370 4,970 6,770 6,770 HE GAZIVODA 100 101 102 93 95 92 92 92 92 92 92 92 92 92 HE (BISTRICA+DEČANI+BELAJA) 29 31 23 84 87 87 87 87 87 87 87 87 87 87 HE U DISTRIBUCIJI 21 17 21 23 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 FLEKSIBILNE HE 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 MALE HE 0 0 0 35 85 201 228 249 258 258 258 258 288 315 UKUPNO IZ HIDROELEKTRANA 151 150 147 235 288 401 428 450 458 458 458 458 489 515 ELEKTRANE OD BIONASE(Prirodni otpad) 0 0 0 0 0 0 0 30 30 38 53 53 68 68 VETRO ELEKTRANE 0 0 3 0 2 61 109 123 193 193 210 210 228 268 SOLARNE ELEKTRANE 0 0 0 0 1 8 8 10 10 12 12 14 14 16 Ukupno biomasa,vetar,solarna 0 0 3 0 3 70 117 163 233 243 275 277 310 352 UKUPNO IZ OBNOVLJIVIH 51 49 48 142 196 379 453 520 599 609 641 643 706 775 UKUPNO NETO PROIZVODNJA 6,028 5,272 5,504 5,434 5,835 5,471 5,545 5,612 5,691 5,701 6,104 5,706 7,568 7,637


Strana 32 od 40

Grafikon 3.15 Projekcija kapaciteta proizvodnje električne energije *GWh+

Uprkos velikim rezervama lignita, proizvodnja električne energije zavisi od obezbeđenih oblasti za eksploataciju. Problem u korišdenju uglja može nastati tokom eksproprijacije imovine koja ce se koristiti za eksploataciju. Ovaj proces zahteva tretman od strane nadležnih državnih institucija, kako ne bi došlo do nezadovoljstva i nesaglasnosti vlasnika tih imovina koje mogu ugroziti sigurnost snabdevanja električnom energijom.

3.4.3 Bilans između proizvodnje i potražnje za period 2017 - 2026

Bilans električne energije u narednih deset godina uzima u obzir projektovanu potražnju i planirani razvoj proizvodnih kapaciteta i potreba za uvozom i izvozom električne energije. Realizacija uvoza i izvoza električne energije zavisi od potreba koje de se pojaviti ali i od razvoja lokalnih i regionalnih tržišta električne energije. Grafikon 3.16 pokazuje energetsku bilans za period 2017-2026, definisan kao razlika između proizvodnje (osnovni scenario) i potražnje (osnovni scenario).


Strana 33 od 40

Grafikon 3.16 Bilans proizvodnje i potražnje za električnom energijom u bududnosti (2017-2026)

Negativne vrednosti pokazuju deficit električne energije (potrebe za uvoz), dok pozitivne vrednosti pokazuju suficit električne energije (mogudnosti za izvoz). Na grafikonu je prikazana razlika između neto planiranja proizvodnje i planirane potražnje ne zanemarujudi energiju potrebnu za pomodne usluge (primarne, sekundarne i tercijarne rezerve) kao i i neiskorišdene kapaciteta proizvodnih jedinica.

372

- 229 - 357 - 343 - 333 - 383 - 52 - 532

1238 1214

5835 5471 5545 5612 5691 5701

6104 5706

7568 7637

5463 5700 5902 5955 6024 6084 6156 6238 6330 6423

- 2000

- 1000

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025 2026

Razlika Proizvodnja Potrošnja

Bilans između proizvodnje i potrošnje - razlika - 2017 - 2026 GWh


Strana 34 od 40

4. SEKTOR PRIRODNOG GASA

4.1 Opšti opis

Kosovo nema proizvodnju prirodnog gasa i trenutno nije povezana sa nijednom funkcionalnom mrežom snabdevanja prirodnim gasom. Povezivanje sa regionalnim linijama snabdevanja prirodnim gasom bila bi ključna opcija za uvođenje prirodnog gasa na Kosovu sa uticajem na diversifikaciju snabdevanja energijom u zemlji i povedanje sigurnosti snabdevanja.

Snabdevanje i potrošnja gasa na Kosovu ograničena na TNG (tečni naftni gas) pakovana u bocama.

4.2 Pravni i institucionalni okvir

U cilju otvaranja perspektive za razvoj sektora prirodnog gasa i ispunjenavanje obaveza koje Kosovo, kao punopravni član, ima prema Ugovoru o Energetskoj zajednici, Skupština Kosova u junu 2016. godine, u okviru paketa zakona o energiji, usvojila je Zakon o prirodnom gasu, Br. 05/L-082. Ovim zakonom izvršena je transpozicija tredeg paketa relevantnog Evropskog zakonodavstva o prirodnom gasu, uglavnom: - Direktiva br. 2009/73/EC o Zajedničkim pravilima za unutrašnje tržište prirodnog gasa; i

- Uredba br. 715/2009/EC o uslovima za pristup mrežama za prenos prirodnog gasa.

Zakon o prirodnom gasu uspostavlja osnovu za pravni i regulatorni okvir o prenosu, distribuciji, skladištenju i snabdevanju prirodnim gasom i za rad prenosnih i distributivnih sistema gasa. Prema tome, ovim zakonom utvrđuje se organizovanje i funkcionisanje sektora prirodnog gasa i pristup mrežama i tržištu gasa.

4.3 Postojedi kapaciteti proizvodnje i uvoza

Na Kosovu ne postoje kapaciteti za proizvodnju prirodnog gasa ili za uvoz gasa kroz gasovode.

4.4 Očekivane investicije u proizvodnji i uvozu u naredne tri godine

Odobreni – Trenutno nema odobrenih investicionih projekata.

Trenutno u procesu izgradnje – Ne postoji nijedan projekat u izgradnji.

Zahtevi u vezi sa dobavljačem krajnje mogudnosti – Nema posebnih zahteva.

Podsticajne mere za povedanje kapaciteta proizvodnje/uvoza ili drugo – Ne postoje posebne podsticajne mere na snazi.

4.5 Napredak u velikim infrastrukturnim projektima

Važni projekti interkonekcije između država članica ili sa njima – Trenutno je u pripremnoj fazi projekat: Gasovod Albanija – Kosovo (ALKOGAP – “Albania-Kosovo Gas Pipeline”), koji je ocenjen kao povoljna opcija povezivanja Kosova kroz Albaniju sa projektima TAP-a odnosno IAP-a. Ovaj


Strana 35 od 40

projekt je uveden u spisku Projekta od interesa za Energetsku zajednicu (PECI – “Projects of Energy Community Interest”).

Albanija i Kosovo su takođe zajedno aplicirali u WBIF – “Western Balkans Investment Framework” za finansijsku podršku projekta i Upravni odbor WBIF-a je odlučio da se iz platforme WBIF-a izdvajaju 300 hiljada evra za pripremu Studija predizvodljivosti. Vodeda finansijska institucija je Evropska banka za razvoj. (EBRD).


Strana 36 od 40

5. SEKTOR NAFTE

5.1 Pravni i institucionalni okvir

Osnovni zakon koji reguliše sektor nafte na Kosovu je Zakon br. 2004/5 o trgovini naftom i naftnim derivatima iz 2004. godine, izmenjen i dopunjen Zakonom br. 03/L-138, koji je stupio na snagu 2009. godine. Zakon se odnosi na snabdevanje na veliko i malo, transport i skladištenje nafte i njenih derivata.

Odeljenje za regulisanje naftnog tržišta Ministarstva trgovine i industrije koje funkcioniše u skladu sa odredbama gore navedenog zakona, odgovorna je za regulisanje, odnosno licenciranje aktivnosti u sektoru nafte na Kosovu. Dok nadgledanje i nadzor naftog tržišta vrši Tržišna inspekcija koja takođe funkcioniše u okviru Ministarstva trgovine i industrije.

Nacrt zakona o trgovini naftnom i bio-derivatima je u procesu ponovne izrade kako bi se u potpunosti transponovale relevantne Evropske direktive - konkretno Direktiva 2009/28/EC koja promoviše upotrebu energije iz obnovljivih izvora i Direktiva 2009/119/EC o obavezi država članica da održavaju minimalne zalihe nafte i/ili naftnih derivata. Osnovana je Radna grupa za ponovnu izradu ovog nacrta zakona, čija se izrada očekuje da de biti završena u četvrtom tromesečju 2017. godine.

U cilju potpune transpozicije i sprovođenja Direktive 1999/32/EC o smanjenju sadržaja sumpora u određenim tečnim gorivima (mazut i naftni gas), u februaru 2017. godine je usvojeno Administrativno uputstvo (AU) br. 01/2017 o kvalitetu tečnih naftnih derivata, koje stavlja van snage AU br. 07/2012. U skladu sa ovim Administrativnim uputstvom kvalitet nafte i naftnih goriva se kontroliše na carinskim terminalima, od strane carinskih službenika.

5.2 Domade snabdevanje sirovom naftom i naftnim derivatima

Kosovo nema resursa sirove nafte niti kapacitete za preradu sirove nafte, i ne uvozi takvu naftu. Kosovo je uvozna mreža naftnih proizvoda, dok proizvodi samo lož ulje za grejanje od uvozne sirovine, u količini od blizu 30% potrošnje lož ulja za grejanje. Postoje četiri (4) licenciranih postrojenja za proizvodnju, koja trenutno proizvode lož ulje za grejanje sa manje od 1% sumpora. ova vrsta lož ulja za grejanje proizvodi se mešanjem teškog naftnog ulja koje sadrži iznad 1% sumpora sa lakim uljem kao što su gazolin i kerozin.

5.3 Uvoz i potrošnja sirove nafte i naftnih derivata

Kosovo je neto uvoznik naftnih derivata. S obzirom da su domada proizvodnja i izvoz na niskom nivou (zanemarljivi), gotovo celokupna domada potrošnja se pokriva uvozom. Poslednjih godina ukupan uvoz naftnih derivata nije zabeležio rastudi trend, ali je iz godine u godinu beležio niska kretanja. U slededoj tabeli i grafikonu prikazani su podaci o potrošnji, uvozu kao i za proizvodnju i izvoz (zanemarljivi iznosi).


Strana 37 od 40

Tabela 5.1 Podaci o naftnom sektoru Kosova za 2016 godinu (u 1,000 tona)

Slika 5.1 Grafički prikaz podataka za naftni sektor Kosova za 2016 godinu

0

100

200

300

400

500

600

700

800

1 , 0 0 0 t o n

Podaci o naftnom sektoru na Kosovu - 2016

Proizvodnja

Izvoz

Uvoz

Potrošnja

Sirovina (naftni derivati, mazut sa preko

1% sumpora) Dizel Benzin

Lož ulje za grejanje

Kerozin

TNG (Propan i/ili butan)

Bitumen Naftni koks

Drugi podmazivači

Ukupno

Proizvedeno 9.5 9.5

Izvezeno 1.4 3.3 2.5 0.1 7.2

Uvezeno 10.4 423.8 64.2 24.3 4.2 35.1 41.8 80.7 6.6 691.2

Potrošnja 423.8 64.2 32.5 4.2 35.1 38.6 78.2 6.5 683.1

0

0

Podaci o Kosovu

2016 Sirova nafta

0

0

Naftni derivati Sirova nafta


Strana 38 od 40

5.4 Zavisnost od uvoza i poreklo uvezenih derivata

Kosovo je skoro 100% zavisno od uvoza naftnih derivata. Uvoz naftnih derivata je poreklom iz zemalja regiona. U tabeli ispod prikazan je uvoz prema zemljama za 2016 godinu.

Tabela 5.2 Poreklo uvoza naftnih derivata prema zemljama regiona

5.5 Održavanje zaliha sirove nafte i naftnih derivata

Zakon o trgovini naftom i naftnim derivatima obavezuje sve tačke za skladištenje i prodaju nafte i naftnih derivata da održavaju zalihe od najmanje 5% njihovog raspoloživog skladišnog kapaciteta za hitne potrebe. Trenutna licencirana postrojenja imaju oko 80,000 m3 i oko 40,000 m3 za maloprodaju derivata, što znači da je 5% od ovog kapaciteta jednako sa 3-4 dana dnevnog neto uvoza. Pored toga, postoje i 50,000 m3 skladišnih kapaciteta koje se ne koriste i nisu licencirani za skladištenje derivata. Trenutno postoji 12 postrojenja za skladištenje koji su licencirani za veleprodaju derivata (nafte, benzina, TNG-a). Tabela 5.3 prikazuje vodič Energetske zajednice za Kosovo, u kojem su utvrđene obaveze koje Kosovo mora da ispunjava u skladu sa Direktivom 2009/119/EC do kraja 2020 godine.

Tabela 5.3 Vodič Kosova za postizanje zaliha nafte za hitne potrebe

4.0%

13.1%

0.2%

69.2%

0.4% 13.1%

100% Ukupno

Uvozi naftnih derivata iz regiona [%]

Bosna i Hercegovina

Albanija

Crna Gora

Grčka

Srbija Makedonija


Strana 39 od 40

5.6 Naftna infrastruktura

Kosovo ne poseduje naftovode za sirovu naftu ili za nafte derivate. Naftni derivati se uvoze drumskim transportom (75%) i železnicom (25%).

5.7 Carinske dažbine za uvoz/izvoz

Kosovo ima otvoreno tržište za sve vrste naftnih derivata, uključujudi i uvoz i izvoz, a cene se slobodno formiraju na tržištu. Što se tiče carinskih dažbina odnosno carinskog poreza (od 10 %), ovo pitanje je regulisano relevantnim zakonodavstvom na snazi koje ispunjava obaveze međunarodnih sporazuma (CEFTA, Ugovor o energetskoj zajednici) u naftnom sektoru; konkretno Zakon 04/L-163 o robi oslobođene od pladanja carinskih dažbina i AU VRK br. 05/2015 o robi oslobođene od carinskih dažbina koje određuje oslobađanje od carinskog poreza naftnih derivata kao što su: dizel, benzin, nafta za grejanje, kerozin, TNG (LPG), ulja za podmazivanje, bitumen i naftni koks.

5.8 Regulisanje cene, uloga regulatornog tela

Prema Zakonu o trgovini naftom i naftnim derivatima, telo odgovorno za regulisanje naftnog sektora na Kosovu je Odeljenje za regulisanje naftnog tržišta u okviru Ministarstva trgovine i industrije. Konkretno, ovo odeljenje ima ovlašdenje za licenciranje poslovnih subjekta za obavljanje delatnosti u naftnom sektoru. Dok, što se tiče regulisanja cene, ovo se ne primenjuje jer je tržište veoma konkurentno sa više od 40 uvoznika goriva za transport i velikim brojem uvoznika drugih naftnih derivata. Veleprodajne i maloprodajne cene slobodno se utvrđuju od strane tržišta.


Strana 40 od 40

6 ZAKLJUČCI

Energetski sistem Kosova sa svim problemima koje je imao tokom godina ostvario je značajna poboljšanja. Ova poboljšanja su uočena u delu proizvodnje, prenosa, distribucije i snabdevanju potrošača u celini. Na osnovu urađenih investicija u novu opremu u energetskim postrojenjima kao i u održavanje, restrikcije energije za potrošače smanjena su iz godine u godinu, a poslednjih godina prekidi zbog nedostatka energije su znatno niži. Trenutno stanje snabdevanja potrošača električnom energijom može se smatrati zadovoljavajude, a očekuje se i trend poboljšanja u narednim godinama.

Generalno, kada je u pitanju električna energija, proizvodni kapaciteti uglavnom zadovoljavaju osnovne potrebe potrošača. Međutim, ostaje problematično pitanje uravnoteženja sistema, kojem su, da bi se pokrila vršna potrošnja potrebni uvozi električne energije, dok se tokom perioda izvan vršne potrošnje naročito tokom nodi realizuje izvoz električne energije.

Prema Strategiji električne energiju za pokrivanje domadeg tržišta koje je u porastu, i potencijalno za izvoz električne energije, predviđa se izgradnja proizvodnih kapaciteta kao u nastavku:

TE “Kosova e Re ” sa ugrađenim kapacitetom od 450 MW;

Fleksibilna HE sa kapacitetom od 200 MW;

OIE sa kapacitetima 205 MW malih HE, 150 MW vetroturbina, 14 MW na biomasu i 10 MW na solarnu energiju).

Prenosna mreža je u dobrom stanju, nakon urađenih investicija u fizičku infrastrukturu. Prenosni kapaciteti su povedani posebno izgradnjom linije 400kV Kosovo – Albanija. Ostaje veoma važno pitanje sprovođenje sporazuma za priključenje KOSTT-a u ENTSO-E. Takođe, važno pitanje ostaje i razmeštanje međugraničnih prenosnih kapaciteta.

Distributivna mreža, pored svih investicija u poslednjih nekoliko godina i dalje je u lošem stanju i potrebne su investicije kako bi se obezbedilo kvalitetno i održivo snabdevanje potrošača.

Na kraju, možemo utvrditi da je elektroenergetski sistem na Kosovu poslednjih godina u povoljnom stanju i obezbeđuje redovno snabdevanje potrošača.

Kosovo nema proizvodnju prirodnog gasa i trenutno nije povezano sa nijednom funkcionalnom mrežom snabdevanja prirodnim gasom. Očekuje se da de se nakon završetka projekta TAP, Kosovo kroz projekat ALKOGAP priključiti na mrežu prirodnog gasa.

Kosovo nema izvore sirove nafte ni kapacitete za njenu preradu, dakle Kosovo je neto-uvoznik naftnih derivata. Trenutno postoje 12 postrojenja za skladištenje koja su licencirana za prodaju goriva na veliko (nafta, benzin, TNG).

Kraj dokumenta

a

Documents

Izjava o sigurnosti snabdevanja na Kosovu o sigurnosti snabdevanja na Kosovu .pdf · Ustava Republike Kosova. NKRM reguliše rudarsku delatnost na Kosovu u skladu sa Zakonom o rudnicima