SREDNJEVEKOVNI SRPSKI SPISI O KOSOVU

Monahinja Jefimija Knez Lazar Kneginja Milica - monahinja Evgenija Vuk Brankovi Ravanianin I Ravanianin II Ravanianin III Nepoznati Ravanianin David Despot Stefan Lazarevi Jelena Bali Andonije Rafail Epaktit Najstariji srpski zapisi zapisi o Kosovskom boju

Priredila Milica Grkovi Dananja jezika verzija: ore Sp. Radojii, Dimitrije Bogdanovi, Radmila Marinkovi, ore Trifunovi i Milica

Grkovi Objavljeno po knjizi Spisi o Kosovu , Prosveta i Srpska knjievna zadruga, Beograd 1993.

Edicija "Stara srpska knjievnost u 24 knjige", knjiga trinaesta Ureivaki odbor: Irena Grickat, Radmila Marinkovi, Milorad Pavi, Milorad uri,

Milisav Savi, Biljana Jovanovi-Stipevi

Objavljeno na Mrei u okviru "PROJEKTA RASTKO - Biblioteke srpske kulture na Internetu" 24. marta 1999. Elektronsko izdanje pripremili Zoran

Stefanovi, Nenad Petrovi, Mihailo Stefanovi i Mara tuli

Predgovori - Obavezno pogledati, PDF dokument, 315 Kb.

Napisali ore Sp. Radojii, ore Trifunovi, Jelka Reep, Milan Kaanin, Milica Grkovi i Milka Ivi.

Beleka o ovom izdanju

Monahinja Jefimija

Tuga za mladencem Ugljeom Tuga za mladencem Ugljeom je prvi sauvani knjievni sastav despotice Jelene - monahinje Jefimije, izgraviran izmeu 1366. i 1371. godine na srebrnom diptihu, bogato ukraenom biserom i dragim kamenjem. Tada je ivela u Seru na svome dvoru, a njen mali sin bio je sahranjen u Hilandaru u grobu njenog oca, esara Vojihne. Poto nikada nije mogla da ode na grob svoga sina, za pokoj due manastiru je poslala ovu srebrnu ikonicu. Do dana dananjeg uva se u Hilandaru.

Zapis na hilandarskoj zavesi

Zapis na hilandarskoj zavesi izvezla je kao monahinja 1398/99. dok je

ivela sa svojom srodnicom kneginjom Milicom, tada ve monahinjom Evgenijom. Zavesa je od crvenog svilenog atlasa (144 x

118 cm). Na njoj je zlatnom i srebrnom icom izvezena kompozicija na kojoj Isus u arhijerejskoj odedi slui slubi sa sv. Vasilijem Velikim i sv. Jovanom Zlatoustim. Pored knjievne vrednosti ova

zavesa za carske dveri u Hilandaru ima veliki znaaj i za srpski umetniki vez.

Pohvala svetom knezu Lazaru

Pohvala knezu Lazaru izvezena je 1402. godine na crvenoj svili za

pokrov na ivotu kneza Lazara. Dimenzije su 66 x 49 cm. U dvadeset est redova izvezena je ova pohvala pozlaenom srebrnom icom. Pokrov je dobro ouvan, a danas se nalazi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.

Knez Lazar

Knez Lazar daruje bolnicu hilandarsku 1380. godine

Povelja kojom daruje bolnicu hilandarsku 1380. godine pisana je na

pergamentu (51 x 20,8 cm). Potpis je izveden crnim mastilom i

sauvan je peat. Nalazi se u Hilandaru.

Povelja kneza Lazara za manastir Gornjak iz 1380. godine

Povelja kneza Lazara za manastir Gornjak iz 1380. godine nije

sauvana, ali je nekoliko puta tampana. Izd. MS 193-195.

Knez Lazar potvruje dar svoga zeta, elnika Muse, manastiru sv. Pantelejmona u Svetoj Gori 1380/81.

Knez Lazar potvruje dar elnika Muse manastiru sv. Pantelejmona u Svetoj Gori 1380/81. Povelja je pisana brzopisom u 27 redova. Peat je sauvan. Original se nalazi u manastiru sv. Pantelejmona u Svetoj Gori. Izd. Zak. spom. 516.

Ravanika povelja kneza Lazara iz 1381. godine Ravanika povelja kneza Lazara iz 1381. godine nije sauvana u originalu. Meutim, veoma je dobro sauvan Vrdniki prepis iz sedamnaestog veka. Tekst ove povelje je vrlo lepo ispisan tamnom

bojom a poetna slova su zelena. U potpisu su velika slova ispisana zelenom bojom, a okvir je crven. U gornjem centralnom delu povelje

naslikan je Isus Hristos, a pored njega su i dva anela. Od Isusove slike oplazi preplet loze jarkih boja. Na povelji se nalazi srebrni peat sa pozlatom na kome je lik kneza Lazara sa jedne strane, a sa druge

Isus Hristos na prestolu. Povelja je izloena u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Izd. MS 196-200.

Kneginja Milica - monahinja Evgenija

Pantelejmonska povelja kneginje Milice iz 1395. godine

Pantelejmonska povelja kneginje Milice iz 1395. Ovom poveljom

kneginja Milica (monahinja Evgenija) sa sinovima Stefanom i Vukom

daruje manastir sv. Pantelejmona u Svetoj Gori. Original se uva u Manastiru sv. Pantelejmona.

Deanska povelja kneginje Milice Deanska povelja kneginje Milice iz 1397. godine, koju je izdala prilikom posete manastiru Deanima u Metohiji, nalazi se u knjizi

tree verzije Deanske hrisovulje Stefana Uroa Treeg koju je potpisao i Stefan Duan. Povelja je napisana na pergamentu i nije sauvana u celini. Od nje je ostao poetni deo koji ima 69 redova. Pored ove povelje sauvan je potpis kneginjinog sina kneza Stefana Lazarevia od 9. jula 1398. godine, pa je mogue da je pored pomenute povelje postojala i njegova povelja manastiru Deanima koja je izgubljena ili je i on potpisan na povelji svoje majke kao

prestolonaslednik.

Udovstvu mojemu enik Udovstvu mojemu enik je odlomak iz Pohvale knezu Lazaru koja je pisana 1403. godine i nalazila se u jednom zborniku zajedno sa

Slovom ljubavi despota Stefana Lazarevia. Nije pronaen ni jedan drugi prepis ove pohvale. Na alost, taj rukopis je sagoreo u poaru Narodne biblioteke 6. aprila 1941. u Beogradu.

Vuk Brankovi

Povelja Vuka Brankovia Hilandaru o miru s Turcima Povelja Vuka Brankovia Hilandaru o miru s Turcima, iz 1392. godine, uva se u Hilandaru pod br. 72. Povelju je ispisao pisar Luka na hartiji, brzopisom druge polovine etrnaestog veka. Original je dosta oteen. Prilikom posete Hilandaru u prvoj polovini devetnaestog veka Dimitrije Avramovi je video ovaj dokumenat i ostavio beleku da je pisan na hartiji plavim mastilom, a da je potpis izveden crvenom bojom.

Hrisovulja Vuka Brankovia Hilandaru Hrisovulja Vuka Brankovia Hilandaru za Gornju i Donju Gadimlju sauvana je do dananjih dana u dva primerka. Prvi primerak se uva u Hilandaru pod brojem 60. Pisan je na pergamentu (35 x 19 cm)

ustavnim pismom druge polovine etrnaestog veka. Poinje simbolinom invokacijom znakom krsta i crvenim ornamentiranim slovom "S", koje zauzima pet linija. Tekst zaprema 31 red, potpisa

nema, peata nema, a ne vide se ni tragovi njegovog ranijeg prisustva. Drugi primerak ove povelje sa viseim zlatnim peatom sada se uva u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu u ostavini Radoslava

Grujia pod brojem 441. Povelja je pisana na pergamentu (53,5 x 22,5 cm), ustavnim pismom, istom rukom kao i prvi primerak. Poinje istim simbolinim znamo i crvenim ornamentarnim slovom koje je radila ista ruka kao i na prvom primerku. Potpisa nema, a na kraju visi

privren zlatan Vukov peat na vrpci od ute svile.

Ravanianin I

itije svetoga kneza Lazara itije svetoga kneza Lazara napisao je nepoznati ravaniki monah koji je veoma dobro poznavao manastir Ravanicu. Stojan Novakovi je objavio itije koje se nalazilo u Narodnoj biblioteci br. 23. ore Trifunovi je preveo itije kneza Lazara prema izdanju Stojana Novakovia. Najblii ovom itiju je tekst koji se uva u Riznici

manastira Deana pod br. 39. Izd. ore Trifunovi, O itiju svetoga kneza Lazara.

Ravanianin II

Svetlu pobedu pokazae

Ravanianin III

Kao na etvi klasovi

Ne bi zlo koje ne stvorie

Nepoznati Ravanianin

Sluba svetom knezu Lazaru od nepoznatog Ravanianina. Sauvana je u nekoliko desetina rukopisa, ali ne postoji pouzdan arheografski popis tog bogatog rukopisnog naslea. Izdanje: ore Trifunovi, Irena padijer, Sluba svetom knezu Lazaru, Sveti knez Lazar. Spomenica o estoj stogodinjici Kosovskog boja 1389-1989, Beograd 1989, str. 193-221. Prevod Dimitrija Bogdanovia, objavljen u Srbljaku II, Beograd, 1970.

Drugi kanon svetome

David

Blagoastivi knez Lazar Blagoastivi knez Lazar je odlomak iz itija i iteljstva kraljeva i careva srpskih. A. F. Giljferding je prvi ukazao na ovo delo

objavljujui jedan odlomak. U nauci se smatra da je pisano izmeu 1402. i 1405. godine. Ovo delo je sauvano samo u prepisu koje je Giljferding naao u Pei, pa se zato i naziva Peki prepis. Danas se ovaj rukopis nalazi u Publinoj biblioteci u Petrogradu.

Despot Stefan Lazarevi

Slovo ljubavi

Slovo ljubavi je delo despota Stefana naen u jednom rukopisu za koji se prema vodenim znacima moe tvrditi da je iz prve polovine petnaestog veka. Prvi izdava ovog dela ura Danii bio je uveren da je ovo despotov autograf, a Stojan Novakovi u to nije bio sasvim siguran nego je pretpostavljao da je delo mogao napisati neko iz

despotove okoline ali pod njegovim nadzorom. Pretpostavlja se da je

Slovo ljubavi pisano u Beogradu. Na alost, rukopis je izgoreo u poaru Narodne biblioteke u Beogradu 6. aprila 1941. godine.

Ove rei su bile pisane na stubu mramornom na Kosovu Ove rei su bile pisane na stubu mramornom na Kosovu glasi naslov teksta koji se nalazi na mramornom stubu koji je postavio poetkom

XV veka despot Stefan Lazarevi svome ocu i poginulim srpskim ratnicima u Kosovskom boju. Pavle afarik je prvi skrenuo panju na ovaj tekst, koji se nalazio u jednoj rukopisnoj knjizi u Karlovakoj biblioteci. Posle toga mnogi istraivai su mu posveivali znaajnu panju. Ilarion Ruvarac je iz njega koristio podatke o vremenu Kosovske bitke. Ovaj jedini prepis teksta sa mramornog stuba sauvan je do danas u Patrijarijskoj biblioteci br. 167. za koji je ore Sp. Radojii utvrdio, prema vodenim znacima, da je nastao izmeu 1573-1588. godine. Veina istraivaa smatra da je tekst sastavio Despot Stefan.

Beogradska povelja despota Stefana Lazarevia Biografska povelja pisana je 1405. godine i nije sauvan. Ovo je samo njen deo zabeleen u itiju despota Stefana od Konstantina Filozofa.

Hilandarska povelja despota Stefana Lazarevia Hilandarska povelja despota Stefana Lazarevia iz 1405. godine pisana je ustavom na pergamentu (55,5 x 42,5 cm). Poinje znakom krsta, potpis je nainjen crvenom bojom. Sauvana je u manastiru Hilandaru pod br. 77. Izd. MS 331-333.

Povelja Hilandaru o poklonu gospoe Jevpraksije Povelja Hilandaru o poklonu gospoe Evpraksije iz 1405. god. Ova povelja je sauvana u manastiru Hilandaru pod br. 75. Pisana je ustavom (43 x 30,5 cm), crnim mastilom. Poinje znakom krsta, a potpis je crvenoukast. Izd. A. Solovjev, Odabrani spomenici srpskog prava, Beograd, 1926, 190-191.

Predgovor i pogovor Zakona o rudnicima i Zakona Novog Brda

Predgovor i pogovor Zakona o rudnicima i Zakona Novoga Brda iz

1412. godine. Zakonik o rudnicima nije sauvan u originalu, ali postoji prepis iz druge polovine XVI veka. Posle Drugog svetskog rata

na aukciji u Beu kupila ga je supruga naeg ambasadora dr Franca Hoevara i poklonila ga Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu. Danas se nalazi u Arhivu SANU u Beogradu. Izd. Nikola

Radoji, Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevia, SANU, Beograd, 1962.

Zapis na spomen-kamenu na mestu smrti despota Stefana Lazarevia Zapis na spomen-kamenu na mestu smrti despota Stefana Lazarevia, 1427. godine. Izmeu Markovca, Stojnika i Meuluja danas se nalazi zaselak Crkvine. Na tom mestu i danas postoji spomenik sa natpisom

o smrti despota Stefana Lazarevia koji je tu umro dok je bio u lovu. Na belom mermernom stubu postoji zapis autobiografskog karaktera.

Pored toga drugi zapis na stubu govori o alosti i tuzi zbog despotove smrti i o tome da je spomenik podigao Grgur Zubrovi, a da Bog prosti i popa Vlku koji se tu svakako najvie naao oko traginog zavretka despota Stefana. Izd. MS 335-336 (CCXCIV).

Jelena Bali

Testament Jelene Bali Testament Jelene Bali od 25.11.1442. Dokumenat je sauvan u Zvezdievom prepisu u knjizi testamenata. Danas se uva u Historijskom arhivu u Dubrovniku.

Jelenine poslanice monahu Nikonu Jerusalimcu

Jelena Bali, trea erka kneginje Milice i kneza Lazara udala se oko 1386. godine za ura II Stracimirovia Balia, koji je vladao Gornjom Zetom. Posle njegove smrti 1403. godine prihvatila se da

upravlja zemljom umesto svoga sina, mladog Bale III. Za bosanskog vojvodu Sandalja Hrania udala se 1411. godine. Kada je on umro 1435, vratila se da ivi u svome dvoru na Skadarskom jezeru. Dopisivala se s monahom Nikonom i ta su pisma ostala u Zborniku

koji je monah Nikon priredio za Jelenu 1441/42. godine. Tu se nalaze

i pisma koja je Jelena pisala svome duhovniku Nikonu. Taj Zbornik

pod naslovom Goriki zbornik danas se uva u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.

Druga Jelenina poslanica Nikonu Jerusalimcu

Trea Jelenina poslanica Nikonu Jerusalimcu

Andonije Rafail Epaktit

Pesme otpevatelne

Pesme otpevatelne nalaze se u zborniku za koji se u nauci smatra da

ga je sainio Andonije Rafail Epaktit. A. F. Giljferding je prvi ukazao na ovaj rukopis kada ga je dobio od prizrenskog mitropolita Meletija.

Rukopis je na hartiji bez poetka i kraja, pisan s kraja XV i poetkom XVI veka. Drugi prepis je nainjen u drugoj polovini XIX veka i uva se u Arhivu Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu.

Trei prepis je u manastiru Hilandaru pod br. 509 iz 1642/43. godine. etvrti prepis je u zborniku Patrijarijske biblioteke pod br. 51 od 1780. godine.

Najstariji srpski zapisi zapisi o Kosovskom boju

Zapis na Dioptri

Zapis na Dioptri je jedan od najstarijih zapisa o Kosovskom boju. U

Narodnoj biblioteci uvala se knjiga u kojoj su bili zajedno estodnev Jovana Zlatoustog i Dioptra. Dioptra je bila rukopis bugarske

recenzije koju je krajem XVI veka prepisao jeromonah Varnava. U

njoj su se nalazili zapisi srpske recenzije. Meu tim zapisima nalazio se i ovaj o Kosovskom boju. Na alost, ova knjiga je izgorela prilikom nemakog bombardovanja Narodne biblioteke u Beogradu 6. aprila 1941. godine.

Zapis iz Prologa

Zapis iz Prologa takoe je nastradao prilikom unitavanja Narodne biblioteke u Beogradu 6. aprila 1941. godine. Prolog od marta do

avgusta pisan je bio na pergamentu srpskom redakcijom. ura Danii je izuavao ovaj rukopis i doao do zakljuka da je nastao u

prvoj polovini XIV veka. Osim pomenutog zapisa u ovoj knjizi bilo je

jo nekoliko zapisa vanih za srpsku istoriju.

Zapis iz Apostola

Zapis iz Apostola je sauvan samo u prepisima jer je stradao kao i prethodna dva zapisa prilikom stradanja Narodne biblioteke u

Beogradu. Apostol je bio pisan na pergamentu, sastavljen iz tri dela

razliite veliine, a nastao je u periodu XII-XIV veka.

Pahomijevi zapisi

Pahomijevi zapisi nalaze se u Pateriku u zbirci rukopisa Peke patrijarije. Ovaj Paterik prvi je opisao Duan Vuksan, a posle njega ovu knjigu je prouavao ore Sp. Radojii. Rukopis je restaurisan u Republikom zavodu za zatitu spomenika kulture u Beogradu. Vladimir Moin misli da je ova knjiga pisana 1389. godine. Dakle, Pahomijev zapis je najstarije svedoanstvo o Kosovskom boju i o pogibiji kneza Lazara i sultana Murata. Danas se rukopisna knjiga

Otanik (Paterik) iz 1389. godine nalazi u Biblioteci manastira Peke patrijarije pod br. 96.

Zapis grenoga Mihaila na Mineju Zapis grenog Mihaila na Mineju nalazio se u Mineju za mesec januar. Zapis je nastao 1390. godine, ali nije sauvan, nego je izgoreo sa mnogim rukopisima u poaru Narodne biblioteke 6. aprila 1941. godine u Beogradu.

Renik manje poznatih rei

Beleka o ovom izdanju

Posle Bitke na Marici (1371) i snanog prodora Turaka u oblasti nekada mone srpske drave Nemanjia, nastale su znatne promene na karti Balkana. To je uslovilo da doe do preobraaja na planu celokupne dotadanje kulture i civilizacije.

Bitka na Kosovu (1389) oznaila je prekretnicu u sudbini i istoriji srpskog naroda. To se odraavalo u svim vidovima dravnog i duhovnog ivota. U literaturi posle Kosovske bitke centralna linost je postao knez Lazar i njegova rtva za carstvo nebesko. S pravom se moe rei da je srpski knez muenik postao najvie hvaljena i slavljena linost s kraja etrnaestog i poetkom petnaestog veka. Njegov podvig zasenio je slavu velikog srpskog cara Stefana Duana. U to vreme ne stvaraju se velike biografije niti ima knjievnika tipa Domentijana i Teodosija. Spisi su krai, saetiji, jezgrovitiji.

Naslov knjige Vreme Kosova rezultat je sadraja ove svojevrsne antologije knjievnosti iz vremena neposredno pre Kosovske bitke i odmah posle nje. Knjiga poinje tekstovima despotice Jelene - monahinje Jefimije, jer je ona najbolja spona izmeu vremena poraza na Marici i tragedije na Kosovu, a uz

to i najbolji predstavnik porobljenih junih krajeva i Moravske Srbije.

Pored isto literarnih tekstova, ovde su unete povelje kneza Lazara, kneginje Milice - monahinje Evgenije, Vuka Brankovia i despota Stefana Lazarevia. Istina je da su to tekstovi prevashodno pravnog karaktera, ali u njima ima i

dosta literarnih elemenata, naroito u autobiografskim delovima. Centar knjievnih zbivanja bio je Lazarev dvor i njegovi najblii srodnici, pa bi izostavljanje ovih tekstova okrnjilo neto od celine zbivanja iz vremena oko Kosovske bitke. Posebno mesto zauzimaju pisci iz manastira Ravanice. Posle

Kosovske bitke grupa nepoznatih ravanikih monaha uloila je mnogo truda da napie dela o ktitoru manastira, svetopoivem knezu.

Znameniti spis Povesno slovo o knezu Lazaru od patrijarha Danila Treeg nije uao u ovo izdanje jer je delima Danila Treeg posveena posebna knjiga u ovoj ediciji.

Mada je Jelena Bali pisala daleko od Moravske Srbije, nikako nije mogla biti izostavljena iz kruga knjievnika iz vremena Kosova. Ona je erka kneza Lazara i kneginje Milice. Na dvoru svojih roditelja nauila je najvie o pisanju i knjigama. Najverovatnije da je u njenom obrazovanju najvie udela imala monahinja Jefimija i da je upravo od nje mogla nauiti mnogo.

Uvodni tekstovi Milana Kaanina, ora Sp. Radojiia, Milke Ivi, ora Trifunovia i Jelke Reep odabrani su da bi na najbolji nain osvetlili vreme i autore zastupljene u ovoj knjizi.

Koliko je bilo mogue, dati su osnovni podaci o rukopisima i Renik manje poznatih pojmova.

Skraenice

br. - broj

DSS - Drutvo srpske slovesnosti Zak. spom. Stojan Novakovi - Zakonski spomenici srpskih drava srednjeg veka, Beograd, 1912.

izd. - izdanje

MS Fr Miklosich, Monumenta Serbica, Be 1858. sv. - sveti

Nazad na Sadraj

Monahinja Jefimija

Tuga za mladencem Ugljeom Zapis na hilandarskoj zavesi

Pohvala svetom knezu Lazaru

TUGA ZA MLADENCEM UGLJEOM

Tuga za mladencem Ugljeom je prvi sauvani knjievni sastav despotice Jelene - monahinje Jefimije, izgraviran izmeu 1366. i 1371. godine na srebrnom diptihu, bogato ukraenom biserom i dragim kamenjem. Tada je ivela u Seru na svome dvoru, a njen mali sin bio je sahranjen u Hilandaru u grobu njenog oca, esara Vojihne. Poto nikada nije mogla da ode na grob svoga sina, za pokoj due manastiru je poslala ovu srebrnu ikonicu. Do dana dananjeg uva se u Hilandaru.

TUGA ZA MLADENCEM UGLJEOM

Male ikone po veliki dar,

koje imaju presveti lik gospodnji

i preiste bogomatere, a njih velik i svet mu darova mladomu mladencu

Ugljei Despotoviu, Njegovu neoskrvnjenu mlaahnost prestavie u vene obitelji, a telo u grobu preda se,

koga izdelae praoci prestupljenja radi.

Udostoji, gospode Hriste,

i ti, o preista bogomati, i mene jadnu

svagda o razluenju due moje da se brinem, koje ugledah na onima koji su me rodili

i na roenom od mene mladencu, za kojim alost neprestano gori u srcu mome,

po obiaju maternjem pobeena.

ZAPIS NA HILANDARSKOJ ZAVESI

Zapis na hilandarskoj zavesi izvezla je kao monahinja 1398/99. dok je

ivela sa svojom srodnicom kneginjom Milicom, tada ve monahinjom Evgenijom. Zavesa je od crvenog svilenog atlasa (144 x 118 cm). Na njoj

je zlatnom i srebrnom icom izvezena kompozicija na kojoj Isus u arhijerejskoj odedi slui slubi sa sv. Vasilijem Velikim i sv. Jovanom Zlatoustim. Pored knjievne vrednosti ova zavesa za carske dveri u Hilandaru ima veliki znaaj i za srpski umetniki vez.

ZAPIS NA HILANDARSKOJ ZAVESI

Od prljavih usana, od mrskoga srca,

od neistog jezika, o Hriste moj, i ne odgurni mene, rabu svoju,

ni jarou tvojom, gospode, izoblii mene u asu smrti moje, ni gnevom tvojim kazni mene

u dan dolaska tvoga,

jer pre suda tvoga, gospode,

osuena sam sveu mojom; nijedna nadeda nije u meni za spasenje moje, ako milosre tvoje ne pobedi mnoinu bezakonja mojih. Zato te molim, nezlobivi gospode,

ni malo ovo prinoenje ne odgurni, koje prinosim svetome hramu

preiste tvoje matere i nadede moje, Bogorodici Hilandarskoj,

jer veru primih udoviinu, koja ti prinese dve lepte, gospode,

tako i ja ovo prinesoh,

nedostojna raba tvoja o vladiice, Jefimija monahinja, ki gospodina mi esara Vojihne, koji lei ovde, negda despotica.

I priloi se ova katapetazma hramu presvete Bogorodice Hilandarske

godine 6000 i 970 (= 1398/99),

indikta 8.

I ko e je odneti od hrama presvete Bogorodice Hilandarske,

da je odluen od jedinosune i nerazdelime Trojice,

i da mu je suparnica

preista Bogomati Hilandarska u dan stranog ispitivanja, amin.

POHVALA SVETOM KNEZU LAZARU

Pohvala knezu Lazaru izvezena je 1402. godine na crvenoj svili za

pokrov na ivotu kneza Lazara. Dimenzije su 66 x 49 cm. U dvadeset est redova izvezena je ova pohvala pozlaenom srebrnom icom. Pokrov je dobro ouvan, a danas se nalazi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.

POHVALA SVETOM KNEZU LAZARU

U krasnom sveta ovog

vaspitao si se od mladosti tvoje,

o novi muenike knee Lazare, i krepka ruka gospodnja

meu svom gospodom zemaljskom krepka i slavna pokaza te.

Gospodstvovao si zemljom otaastva svog i u svakom dobru razveselio si

uruene ti hriane. I muestvenim srcem i eljom za blagoae izaao si na zmaja i protivnika boanstvenih crkava,

rasudivi da je neotrpimo za srce tvoje gledati hriane otaastva tvoga da budu ovladani od Izmailana. Ako li ove ne postigne, da ostavi propadljivu visinu zemnoga gospodstva

i da se obagri krvlju svojom, i da se sjedini s vojnicima nebesnoga cara.

I tako dve elje postigao si: i zmaja si ubio

i muenja venac primio si od boga. I sada ne ostavi u zaborav

vazljubljena ti eda, koje sirote si ostavio

prelaskom tvojim.

Jer od kako si stekao blaenstvo u nebesnom veselju venom, mnoge nevolje i stradanja

obuzee vazljubljena ti eda, i u mnogim nevoljama

ivot provode, jer su ovladani od Izmailana, i treba nam svima pomo tvoja. Zato se molimo,

moli se optem gospodaru za vazljubljena ti eda i za sve koji s ljubavlju

i verom slue njima, jer brigom mnogom sputana su

vazljubljena ti eda. Oni koji jedu hleb njihov

podigoe na njih bunu veliku i tvoje dobro u zaborav stavie, o muenie. No iako si preao iz ivota ovog, nevolje i stradanja eda tvojih zna, i kao muenik smelost ima ka gospodu. Prekloni kolena pred gospodom

koji te je venao (vencem muenitva), moli da vazljubljena ti eda provode bogougodno mnogoletan ivot u dobru, moli da pravoslavna vera hrianska neoskudno stoji u otaastvu tvome, moli da pobeditelj bog pobedu poda

vazljubljenim ti edima, knezu Stefanu i Vuku,

na nevidime i vidime neprijatelje,

jer ako pomo primimo s bogom, tebi pohvalu i blagodarenje daemo. Saberi zbor svojih sabesednika,

svetih muenika, i sa svima pomoli se bogu

koji te je proslavio:

izvesti ora, pokreni Dimitrija, ubedi Teodore, uzmi Merkurija i Prokopija,

i etrdeset muenika sevastijskih ne ostavi, a u njihovom muenju (u Maloj Aziji) vojuju eda tvoja vazljubljena, knez Stefan i Vuk,

moli da im se poda od boga pomo. Doi na pomo nau, gde da si. Na moja mala prinoenja pogledaj i u mnogo ubroj ovo,

jer ne po zasluzi tebi pohvalu prinesoh,

no po sili maloga mi razuma.

Zato i male nagrade oekujem. No nisi tako ti,

o mili moj gospodine

i sveti muenie, malopodatljiv bio

u propadljivom i malovenom. Koliko vie u neprolaznom i velikom, to si primio od boga. Jer telesno tuu mene meu tuim ishranio si izobilno.

A sada dvostruko molim:

da me ishrani i da utia buru ljutu due i tela moga. Jefimija usrdno

prinosi ovo tebi, sveti.

Nazad na Sadraj

Knez Lazar

Knez Lazar daruje bolnicu hilandarsku 1380. godine

Povelja kneza Lazara za manastir Gornjak iz 1380. godine

Knez Lazar potvruje dar svoga zeta, elnika Muse, manastiru sv. Pantelejmona u Svetoj Gori 1380/81.

Knez Lazar potvruje dar elnika Muse manastiru sv. Pantelejmona u Svetoj Gori 1380/81.

Ravanika povelja kneza Lazara iz 1381. godine

Knez Lazar daruje bolnicu hilandarsku 1380. godine

Povelja kojom daruje bolnicu hilandarsku 1380. godine pisana je na

pergamentu (51 x 20,8 cm). Potpis je izveden crnim mastilom i sauvan je

peat. Nalazi se u Hilandaru.

Duhovnom svetlou ozarivi se, budue misli su predvideli boastveni proroci. Zato David veleglasno govorae: Doi e sva plemena i poklonie se pred tobom, Gospode, gledajui ispunjenje toga, crkva od ovih plemena odenuvi se kao carskom haljinom krvlju Vladike, koja je iz rebra istekla, raduje se u krasoti i uvanjem zapovedi u nadi se uvruje radi primanja budueg ivota, ije slave i asti zaeleh naslednik biti ja u Hrista Boga pravoverni i samodravni gospodar Srba i Podunavlja Stefan knez Lazar.

Doe mome Gospodstvu najasniji meu monasima kir Gerasim i opomenu moje Gospodstvo za bolnicu u obitelji presvete Bogorodice Hilandarske u

Svetoj Gori Atona, o svetim i asnim monasima koji tamo u bolesti lee, kako bi od mene primili utehu i pokoj. I poto mi ovo podseanje bee blagoprijatno, te se ljubavlju prema svetim i boastvenim crkvama razgoreh, po svetu sveanog oca igumana i sve brae zamisao kir Gerasima ispunih ovako: da se daje u bolnicu svake godine sto una od manastira Hilandara troka za potrebu onih koji tu u bolestima stradaju. Radi toga dadoh od Gospodstva mojega obitelji presvete Bogorodice Hilandarske selo Jelanicu, ura Neniia, s meama i sa zaseocima i sa svim pravima tog sela, a zaselak mu je Tolanovina, i zaselak mu urevik, na kome su iveli Krtee, i zaselak mu Resnik i selo Jelanica, Gradislava Tepije, i sa crkvom i s meama i sa zaseocima i pravima tog sela, a zaselak mu Grabac, i zaselak mu Gribi, i zaselak mu ikoe, i zaselak mu Oljak i zaselak mu Zvizdali i zaselak mu Slatina.

Sve ovo priloi moje Gospodstvo obitelji presvete Bogorodice Hilandarske na podsticaj kir Gerasima i u dogovoru sa ocem igumanom kir Neofitom i svom

bratijom Lavre Hilandarske, da se daje bolnici hilandarskoj po sto una bez prekida svake godine.

Ovaj moj mali dar, koji dadoh i pismenom odgovarajuim ovde gore upisah; da ima Hilandar i dri doveka kao svoju pravu batinu, koju niko ne moe oduzeti, za prosvetljenje hrama presvete Bogorodice Hilandarske i za negu

svetih i asnih monaha koji tu u bolesti ive, a meni na spomen veni, kako bi zbog molitava njihovih primio oprotaj mojih mnogih sagreenja.

Poto sam i ja video da zemaljsko bogatstvo nita nije koristilo gospodarima koji su bili pre nas, jer se od njih uzelo i drugima predalo, a nadaju se da

prime samo od onoga to su Bogu predali. Za ovima sam i ja sledio i prinesoh ovaj mali dar kao ona udova dve lepte.

Ako se neko drzne da uzme neto od ovoga to sam gore zabeleio, neka ga uniti gospod Bog i preista Bogomati i neka ga uniti sila asnog i ivotvornog krsta i neka ga snae gnev i prokletstvo od svih svetih koji su oduvek ugodni Bogu i neka bude sauesnik sa Judom i Arijem i neka bude otuen od spasavajueg tela i krvi i neka mu je tuiteljica mati boja ovde i u buduem veku. Godine 6888, indikta 2.

U Hrista Boga blagoverni Stefan knez Lazar.

Povelja kneza Lazara za manastir Gornjak iz 1380. godine

Povelja kneza Lazara za manastir Gornjak iz 1380. godine nije sauvana, ali je nekoliko puta tampana. Izd. MS 193-195.

Bogospoznajna je i svedarna svaka carska re gospoda Isusa Hrista koji od nebia stvori bie i ljudsku prirodu iznad svih tvari udostoji. Nije joj darovao samo da vlada nad svim tvarima na zemlji roenih, ve joj i od svoga bia pridodade, to jest razumne stvari iz kala naini i samosvojnu ljudsku prirodu stvori. Onima to ga toplo i saoseajno vole, obeao je oinstvo svoga bia onima to ga eljno itu, sinovstvo njegovo slobodno je darovao, a onima to podraavaju dobrovoljno njegova stradanja, koja je izabrao za nae spasenje, veima od svega stvorio je slavno vaskrsenje svoje na radost, radi ega je odredio kao posrednicu preistu Vladiicu nau Bogorodicu, zastupnicu nau i zatitnicu i pouzdan zaklon i pomo, od koje se i ja nadam milost da dobijem na stranom i nelicemernom sudu gospoda naeg Isusa Hrista, pred kojim aneli s arhanelima stoje.

Toga radi i ja pravoverni knez Lazar, samodrac sve Srpske zemlje, potrudih se da ovaj mali dar prinesem Vladiici mojoj, presvetoj Bogorodici, i sazidah crkvu na mestu koje se zove DRELO BRANIEVSKO i priloih i uredih svakim potrebama, koliko je dovoljno domu preiste Bogorodice: selo Bistrica sa svim meama i pravima, kako izlazi od Crte niz polje izvor Meslekovce, a na sastanku Bistrice Orlovica, a posred luga ka gorama Vinov

crveni, a na reci Izvoru selo Novaci, selo Bistrice, selo Stanica sa svim

meama, selo Kovarne i s njim Hlaholi u Venanici, selo Voapovac na Mlavi i Dunavu, Kostolac i Biskuplje s Trstenikom i svim meama i pravima, Vir vie Porea i Greben. U Zvidu selo Voluja i selo Kruevica. U Omolju selo Osanice i Dolnje Adujevo s Kiseljevom, Gradni put, Blanenkijev laz,

Prokop. Vrbovnik, Slatina, Golovrk, Jamnik, Makove padine, Dub, selo na Mlavi, oboji Marolevci sa svim meama i pravima, Zgli i Smalkovci, Mlava i pred Mlavom lug, Nakrinica na Jazvini, Orehov Klju, selo Osanica sa svim meama od Koarne s Haldujem pod delom i zabrem, a takoe delom na Ustije od toga toka idui u Mlavu.

Ovo je moj mali dar domu preiste Vladiice nae Bogorodice i molim svakoga koga bog izvoli da vlada posle mene, da ovaj moj mali prilog ne

povredi nego ak da ga i potvrdi. Ako se neko drzne da ga razori ili da otme neto od onoga to je pisano, neka ga razori Gospod Bog i njegova preista Bogomati i neka je prikljuen Judi i Ariju i tima koji rekoe "krv njegova na nas i na eda naa" i neka mu je tuiteljica mati boja na stranom sudu. Meseca avgusta 1-ga.

U Hrista Boga blagoverni knez Lazar.

Leto 1380.

Knez Lazar potvruje dar svoga zeta, elnika Muse, manastiru sv. Pantelejmona u Svetoj Gori 1380/81.

Knez Lazar potvruje dar elnika Muse manastiru sv. Pantelejmona u

Svetoj Gori 1380/81. Povelja je pisana brzopisom u 27 redova. Peat je sauvan. Original se nalazi u manastiru sv. Pantelejmona u Svetoj Gori. Izd. Zak. spom. 516.

Po neizreenom milosru i ovekoljublju Vladike mojega, slatkoga mi Hrista, i po neizreenom i svemilostivom njegovom prizreniju na gospodstvo mi, kao to je i na prve svete i pravoslavne careve, takoe i na gospodstvo mi izlija blagodat presvetog svojega Duha, i postavi me za gospodina Zemlji Srpskoj i

Podunavlju.

(...)

Ja, u Hrista Boga blagoverni i samodravni gospodin Stefan knez Lazar, poto doe k meni vazljubljeni mi brat, elnik Musa, sa sinovima svojim Stepanom i Lazarom, i molie me kako da priloe od svojeg poseda crkvi svetom velikomueniku Hristovu Pantelejmonu, i ja ne prezreh moljenja njihova, ve naprotiv ispunih kako bi priloili to im je volja. I s mojim pristankom priloie velikomueniku Hristovu Pantelejmonu u Svetoj Gori Atona, koji se zove Rusi, selo Uljare, to jest Gornji Zakut i zaselak mu

Trnava, i crkvu svetog Nikole, sa zaselkom, a zaselak je s one strane Laba,

Gornji Lukovak, s meama i pravima, i s vodenicama i s brodima i s poljem to su imali od prvih gospodara do sada.

To potvrdih, napisah ta sela kako bi Ruski manastir imao od njih do veka na

spomen Gospodstva mi i na spomen brata mi elnika Muse i sestre mi Draginje i njihovih sinova.

(...)

Godine 6889 (= 1380/81), indikt 4.

U Hrista Boga blagoverni Stefan knez Lazar, Srbljen i Podunavlju

Ravanika povelja kneza Lazara iz 1381. godine

(odlomak)

Ravanika povelja kneza Lazara iz 1381. godine nije sauvana u originalu. Meutim, veoma je dobro sauvan Vrdniki prepis iz sedamnaestog veka. Tekst ove povelje je vrlo lepo ispisan tamnom bojom

a poetna slova su zelena. U potpisu su velika slova ispisana zelenom bojom, a okvir je crven. U gornjem centralnom delu povelje naslikan je

Isus Hristos, a pored njega su i dva anela. Od Isusove slike oplazi preplet loze jarkih boja. Na povelji se nalazi srebrni peat sa pozlatom na kome je lik kneza Lazara sa jedne strane, a sa druge Isus Hristos na

prestolu. Povelja je izloena u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Izd. MS 196-200.

Ti, koja od nesutih u bitije privodi sve vidljivo i nevidljivo, prebeznaalna Trojice, kojoj se u jedinstvu klanjamo, i u Ocu i Sinu i Svetome Duhu

slavimo!

Sutastvo besisleno, svetlost nepostina, sila neodrima, puina blagosti, koja zakon dajui Mojsiju povele stvoriti skiniju i u njoj molbe i moljenja ka prijatnosti njegovoj prinositi, brinui se za svet ree vrhovnom apostolu Petru: "Ti jesi Petar, i na ovom kamenu sazidau crkvu moju, i vrata adova nee joj odoleti!"

Potom i carstvo veno obea onima koji se o crkvi staraju, rekav: "One koji me slave proslaviu!"

Verujui, dakle, u ovo, oni koji ive u pravoslavlju mnogu usrdnost za podizanje crkve pokazae.

Stoga i ja, u Hrista Boga blagoverni knez Lazar, revnujem pre mene bivim blagoastivim carevima, na presto kojih Bog me uznese i inom carstva krasi i slavom - od mnogih njegovih darovanja koja su na meni, malo njemu

ushtedoh prineti, koliko je mogue. Blagovoljenjem Oca i pospeenjem Sina i savrenjem Svetoga Duha podigoh od osnovanja manastir u slavu Svetoga Vaznesenja i kao ktitor njegov po

moi ukrasih.

I za iteljstvo u njemu, za ishranu bratiji izvolih, kao to apostoli ustanovie i pravila svetih otaca utvrdie, priloih za potrebe sve izobilno, dohotke i sela, vinograde nasadih i druge kupih.

(...)

U Hrista Boga blagoverni gospodin svim Srbljima knez Lazar, ktitor svetoga

ovoga mesta Ravanice.

U leto 6889.

Nazad na Sadraj

Kneginja Milica - monahinja Evgenija

Pantelejmonska povelja kneginje Milice iz 1395. godine

Deanska povelja kneginje Milice Udovstvu mojemu enik

Pantelejmonska povelja kneginje Milice iz 1395. godine

(odlomak)

Pantelejmonska povelja kneginje Milice iz 1395. Ovom poveljom

kneginja Milica (monahinja Evgenija) sa sinovima Stefanom i Vukom

daruje manastir sv. Pantelejmona u Svetoj Gori. Original se uva u Manastiru sv. Pantelejmona.

(...)

Ja, blagoastiva i hristoljubiva monahinja Jevgenija, s bogodarovanim edima mojim, blagoastivim knezom Stefanom i bratom mu Vukom, pripadamo molei se Bogu i preistoj njegovoj Materi i svetom Pantelejmonu, u Svetoj Gori Atonskoj manastira koji se zove Rusi, da nam je pomonik topli i od skrbi izbavitelj. Zbog toga prinesosmo ovaj mali prinos svetom

velikomueniku Pantelejmonu, da je na slavu Bogu i preistoj Bogomateri i na pohvalu i dar svetom velikomueniku Pantelejmonu.

Prvo, Koporii trg sa Jelacima i s metohom i s meama i pravima. I selo Ostrae, zaseoci i s meama i s metohom. I selo Ljeak s metohom i s meama. I selo Strine s metohom i s meama. I u Toplici selo Jelanica i selo Svara s meama i s metohom. I selo Duino, Precrenja, s metohom i s meama. I selo druga Precrenja, Carcanova, s meama i s metohom. I selo Meujani s metohom i meama. (...)

I u Novom Brdu kua Martina Vrlje i Dafina s muem. (...)

Ovaj, dakle, mali prinos to ga priloismo velikomueniku Pantelejmonu stavismo ovde u zlatopeatnom ovom hrisovulju, kao to je napred napisano, a k tome i ono to je gospodin na sveti knez Lazar ranije priloio velikomueniku Pantelejmonu dopisujemo ovde sa svakom naredbom i potvrdom. Ne samo to to dopisujemo nego ako ma ko od vlastele nae, rukovoen blagim Duhom, priloi, sa svakim naim blagovoljenjem i potvrdom dopisujemo. Gospodin na sveti Knez priloio je, dakle, ovo:

Crkvu Mati Boja Buanska, sa selima Buje, Okruglica i Donja Okruglica, Jasikovica Mihailova, sa svima metosima i meama i pravima tih sela i crkve.

I u Hvosnu crkvu Spasovu sa selima i s metosima i s meama i pravima te crkve to je drala kod cara Stefana.

I crkvu u Labu, Sveti Nikola, i selo Zakut sa zaseocima Trnava i Lukovac, i

Sveti Petar, sa svima meama i pravima tih sela.

A ovo je ono to su priloila naa vlastela:

(...)

Vojvoda Novak i Vidoslava priloi crkvu svetog Jovana Pretee u Crkolezu, sa selima i s metohom i s meama i pravima te crkve to ih je drala kod cara Stefana.

(...)

Ispisa se ovaj mnogosvetli hrisovulj godine 6903 (= 1395) u Novom Brdu.

+ U Hrista Boga blagoverni knez Stefan

Deanska povelja kneginje Milice

Deanska povelja kneginje Milice iz 1397. godine, koju je izdala prilikom posete manastiru Deanima u Metohiji, nalazi se u knjizi tree verzije Deanske hrisovulje Stefana Uroa Treeg koju je potpisao i Stefan Duan. Povelja je napisana na pergamentu i nije sauvana u celini. Od nje je ostao poetni deo koji ima 69 redova. Pored ove povelje sauvan je potpis kneginjinog sina kneza Stefana Lazarevia od 9. jula 1398. godine, pa je mogue da je pored pomenute povelje postojala i njegova povelja manastiru Deanima koja je izgubljena ili je i on potpisan na povelji svoje majke kao prestolonaslednik.

"Voleu te Gospode, snago moja" i "Gospode, zavoleh lepotu doma tvojega i mesto gde boravi slava tvoja" ree boastveni David.

Radi toga i ja, u Hrista Boga blagoverna Jevgenija, mati prevazljubljenog mi

sina Stefana kneza i Vuka, samodrca i gospodina srpske zemlje i Podunavlja, doavi u manastir deanski u obitelj svetoga kralja Stefana Uroa Treeg, i sagledavi krasno mesto i prikladno za boravak monaha, videh zaista alostan prizor, gde je toliko staranje i usrdnost svetoga ktitora po doputenju Bojem zbog naih grehova od zloastivih naroda izmailianskih spaljeno i oboreno, i od onih koji su pre nas vladali upropaeno i porueno i metosi oteti i skoro potpuno zapusteli. Pogledavi na nebo oima srca, pomolih se Svedritelju Bogu mojemu i rekoh: "Boe, koji si pre svih vekova i kojeg u Trojici pevaju sa strahom bestelesne sile, i koji od jedinoporodnog Sina tvojeg, ooveenjem nerazdvojena, Gospoda naeg Isusa Hrista, od preiste i presvete Deve Bogorodice prima, i od nas grenih slavoslovlje i slube duhovne, Vladiko, neistraljiva premudrosti oeva, smiluj se mojim gresima, osnai moja eda u blagoverju i srei, da u blagoau poslue tebi, Bogu svojemu, kao gospodin i roditelj njihov svetopoivi Knez, i da budemo ja i oni drugi ktitori ove svete obitelji, da kada doem ponovo, ti kao sudija ivim i mrtvim sa svetim tvojim anelima, postavi mene da ti budem sa desne strane, sudijo pravedni, sa izabranim tvojim koji su ti od veka ugodili."

Zbog toga ranije oteta sela, koja su upisana u hrisovulji prvog svetskog

ktitora, vratih sa svom imovinom, koja se nalazi u dravi naoj.

Ovo je vratila hristoljubiva gospoa Jevgenija: selo abi sa svim meama, selo Brestovac sa svim meama. A ovo priloi: selo Batuu sa svim meama i zaseocima, selo Ribnicu sa svim zaseocima i meama, selo Dobro sa svim meama i zaseocima, selo rnegojno sa svim meama, selo Planjani sa svim zaseocima i sa meama, selo Potok sa svima meama, selo eskovo, Put, zaselak sa svim meama, selo Dnepolje sa zaseocima i sa svim meama. A ovo su zaseoci selima koje je vratila gospoa Jevgenija: zaselak orahoviki, zaselak Tromlje, zaselak Oraac, zaselak Jejbuci, zaselak Bohorii; zaselci

Brestovca: Smoljice, Popovci, Plnoevci; zaselci Planjana: Dojenci, Dobrevine, Vrelo, Zamornici; Sero sa svim zaseocima i meama, Luka Donja sa svim meama.

Udovstvu mojemu enik

Udovstvu mojemu enik je odlomak iz Pohvale knezu Lazaru koja je pisana 1403. godine i nalazila se u jednom zborniku zajedno sa Slovom

ljubavi despota Stefana Lazarevia. Nije pronaen ni jedan drugi prepis ove pohvale. Na alost, taj rukopis je sagoreo u poaru Narodne biblioteke 6. aprila 1941. u Beogradu.

Ko je ovaj?

Govorite u ui moje. Da li je ovaj koga pre eljah, moj ukras, mojoj deci rasejanoj sabranje?

Da li je ovaj koga iz zavisti

htedoe neprijatelji sruiti i svetlost moga vida kao tamnicom

mranim tamnicama drati, i ne mogoe? Da li je ovaj udovstvu mojem enik? Doi, o enie, doi, i podaj onima koji mi ine zla po delima njihovim,

jer ne razumee tvoj dolazak na pomo moju. Primi oruje i ustani i ne zakasni! Zabi strele izotrene u srca njihova, koje za mene izotrie, bezakoni. Ne trpim k tomu poruge onih na me.

Kolikim rtvama mrskim oskvrnie me! Doi, osveti me krvlju svojom. Prii, padanju mome potporo. Saberi mi eda rastoena, koja zaviu vrazi od mene otrgnue. Saberi ih u ogradu moju,

pasi eda moja, da ne jede vuk od stada moga,

da ne rastera ih zaviu svojom, kao pre, kada ne bi s njima.

Da ne zadrema oko tvoje.

Da ne slabe noge tvoje.

Pasi mi stado, koje ti uruih. Prognaj od njih bezakone varvare.

Da ne prestane da se bori s njima za mene i stado moje.

Raduj se, moje oko

koje nikada ne spava, o Lazare.

I opet na prvo uziem. Lazar koji sijanjem sve zvezde nadsijava,

Lazar tuinima prisvojenje, propovednik Trojice,

zarobljenim osloboditelj.

Lazar crkvi nepokolebljivi stub,

bolesnim lekar, nagim odea, Lazar inocima vojvoda krepak

na bese i spasitelj.

Raduj se, o Lazare

apostolski ti pripevam,

i opet kaem: raduj se. Raduj se, krine koji nam je

od trnja zasijao,

vojnicima oruje nepobedimo. Raduj se, pustinjacima nastavnie. Raduj se, Lazare, onima koji plove

krmanoe i tiho pristanite. Raduj se, ozlobljenim osvetnie i laljivcima obliitelju. Raduj se, planim uteitelju, i sirotim branitelju, i nagim odeo. Raduj se, krepkih blagolepije,

i udovicama hranitelju.

Blagosloven zaista jesi, o Lazare,

blagoslovi mene koji tebe blagosiljam.

Nema pohvale, kojoj nisi dostojan,

No um iznemogava...

Nazad na Sadraj

Vuk Brankovi

Povelja Vuka Brankovia Hilandaru o miru s Turcima Hrisovulja Vuka Brankovia Hilandaru

Povelja Vuka Brankovia Hilandaru o miru s Turcima

Povelja Vuka Brankovia Hilandaru o miru s Turcima, iz 1392. godine, uva se u Hilandaru pod br. 72. Povelju je ispisao pisar Luka na hartiji, brzopisom druge polovine etrnaestog veka. Original je dosta oteen. Prilikom posete Hilandaru u prvoj polovini devetnaestog veka Dimitrije

Avramovi je video ovaj dokumenat i ostavio beleku da je pisan na hartiji plavim mastilom, a da je potpis izveden crvenom bojom.

Po elji i milosti moga Vladike, slatkog mi spasa Hrista, i po neizreenom njegovom ovekoljublju, ja rob vladike moga Hrista, Vuk, sin sevastokratora Branka, unuk vojvode Mladena, piem neka je poznato svakom oveku, kako sklopih mir sa Turcima i priloih velikom gospodinu caru Bajazitu i sklopih s njim mir. Kada s njim sklopih mir popisah celu zemlju koliko je u mojoj

vlasti kako emo plaati danak Turcima. Tada doe gospodstvu mi sveasni

starac hilandarski kir Gervasije koga je poslao sveti manastir Hilandar.

Priloih Hilandarsku metohiju koliko je u mojoj vlasti, u metohiji hilandarskoj dvesta uni, i to uzeh na sebe, da ja to od sebe plaam Turcima, od moje kue dok sam iv, a metohija hilandarska da je osloboena od tog danka, da ne daje nita.

Ovu milost uinih ja, Vuk Preistoj Materi Bojoj hilandarskoj tako da je ovo moje zapisanije tvrdo i neunitivo metohiji hilandarskoj do kraja moga ivota i dokle dajem danak Turcima i posle mene koga odabere Bog i Preista Mati hilandarska da vlada ovom zemljom ili nekog od mojih sinova - ili od

srodnika mojih ili nekog drugog, molim i nareujem hilandarskoj, i da priloi dvesta uni danka za hilandarsku metohiju.

Ko se drzne p nagovoru avola da ovo uniti i razori neka takvoga razori Bog i Preista Mati Boja Hilandarska i umesto pomoi neka mu je osvetnik u ovom, a i u buduem veku. Ovome su milosnici sinovi Vukovi Grgur, ura i Lazar.

Po naredbi gospodina Vuka Luka pisa u Pritini meseca novembra 21. dana, 6901. godine.

U Hrista Boga blagoverni Vuk Brankovi, gospodar Srblja i Podunavlja.

Hrisovulja Vuka Brankovia Hilandaru

Hrisovulja Vuka Brankovia Hilandaru za Gornju i Donju Gadimlju sauvana je do dananjih dana u dva primerka. Prvi primerak se uva u Hilandaru pod brojem 60. Pisan je na pergamentu (35 x 19 cm) ustavnim

pismom druge polovine etrnaestog veka. Poinje simbolinom invokacijom znakom krsta i crvenim ornamentiranim slovom "S", koje

zauzima pet linija. Tekst zaprema 31 red, potpisa nema, peata nema, a ne vide se ni tragovi njegovog ranijeg prisustva.

Drugi primerak ove povelje sa viseim zlatnim peatom sada se uva u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu u ostavini Radoslava

Grujia pod brojem 441. Povelja je pisana na pergamentu (53,5 x 22,5 cm), ustavnim pismom, istom rukom kao i prvi primerak. Poinje istim simbolinim znamo i crvenim ornamentarnim slovom koje je radila ista ruka kao i na prvom primerku. Potpisa nema, a na kraju visi privren zlatan Vukov peat na vrpci od ute svile.

HRISOVULJA VUKA BRANKOVIA HILANDARU

Strana je re stranog i velikog i nevidljivog oca koja nije stvorena nego se bestrasno i neprolazno rodi pre poetka vekova. Za svoje neprocenjivo milosre, spustivi nebesa sie kao dad na runo na stranu i veliku i svetu i osveenu i asnu uvek devicu Mariju. Kad arhangel Gavrilo unapred blagovesti o tvom tajanstvenom i stranom silasku, ti svoje neopisivo boanstvo pripoji naem zemljanom, trulenom telu. I od nje se rodi u jednoj prirodi bog i ovek i proslavi svoju preistu i svetu mater koja je asnija od heruvima i neosporno slavnija od serafima.

Isto tako i mi, ljudi roeni od zemlje, odista smo duni da zahvaljujemo, ukazujemo ast i dajemo darove preistoj vladarki, prema naim mogunostima, ono to drugi sebi stvaraju od varljivog bogatstva.

Zato i ja, po milosti bojoj, Vuk Brankovi, kad zavladah mojom zemljom koliko mi bog poveri, prinesoh ovaj mali dar preistoj majci bojoj hilandarskoj i priloih obe Gadimlje s njivama, s livadama, s vodenicama, s vrtovima, s atarima i pravima tih sela.

A ovo su mee Gadimlji: kako ide put od Pritine i od Dobrotina brdom izmeu Smolue i izmeu Drenovca i brdom izmeu Gornje Gadimlje i izmeu Slovinje, izlazei u Kotanjski put i brdom vie Gornje Gadimlje na ue gde se sastaju dva potoka, jedan od Kragujevca, a drugi od Kotanjana i polazi uz brdo kako se kamen kotrlja na Kotanjanima i ka Gadimlji i silazi na dol meu Crnicom i meu Mirakom zemljom i silazi na drum vie Bobue i drumom meu Skovrance i Robovce.

Neka bude neotuivo do veka!

I molim i zaklinjem onoga koga Bog odabere da posle mene zavlada ovom

zemljom, ili od mojih sinova, ili od mojih roaka, ili neko drugi, neka ovo to sam zapisao ostane ne samo nepromenjeno, nego jo i potvreno, kao to mi ne promenismo povelju pre nas bive gospode careva i kraljeva, nego je jo i potvrdismo. Ko ushtedne, od neprijatelja nagovoren, da ovu povelju uniti, takav da je proklet od gospoda Boga svedritelja i neka ga razori i upropasti mo asnog i ivotvornog krsta Hristovog i umesto pomoi neka mu na dan stranog Hristovog suda bude protivnica preista mati hilandarska.

Nazad na Sadraj

Ravanianin I

itije svetoga kneza Lazara napisao je nepoznati ravaniki monah koji je veoma dobro poznavao manastir Ravanicu. Stojan Novakovi je objavio itije koje se nalazilo u Narodnoj biblioteci br. 23. ore Trifunovi je preveo itije kneza Lazara prema izdanju Stojana Novakovia. Najblii ovom itiju je tekst koji se uva u Riznici manastira Deana pod br. 39. Izd. ore Trifunovi, O itiju svetoga kneza Lazara.

itije svetoga kneza Lazara

Meseca juna 15. spomen svetoga velikomuenika kneza Lazara.

Stih: Kao to nekada davno pozva Hristos Lazara iz mrtvih.

Stih: Tako i tebe pozva govorei: Lazare, doi ka meni, sa mnom ivi u carstvu mojem.

Glava Novoga Lazara odseena bi 15. juna naoigled, zbog pobonosti.

Ovaj sveti i uvek pominjani knez Lazar otaastvom, roenjem i vaspitanjem srpskoga kolena bejae, roda slavna i svetla i uvena, od pobonih roditelja. Po svom roenju rastao je i snaio se Duhom svetim i napredovao u boljem. A kada je dostigao uzrast (odreenih) godina, dadoe ga tada vladajuem caru Stefanu na slubu. Zbog krotosti i dobre naravi i njegovih vrlina i hrabrosti - inom bi nagraen od cara i prvi u njegovoj palati postaje. Potom, samodrevim staranjem uze sebi za suprugu srodnicu carevu, ki nekoga velmoe. I ona je roda svetla i slavna i uvena, korena nekog carskog, od plemena svetoga Simeona Nemanje, prvoga gospodara Srba. I bi otac

sinovima i kerima.

Kada je prolo ne malo vremena, car Stefan se iz ovog propadljivog ivota preseli u neprolazne vekove i naslednik carstva postaje carev sin car Uro. I tako srpski skiptar drae i upravljae. Pa poto je malo vremena prolo, i on ostavi ivot i svoje u velikoj tuzi i napasti. Tada promislom i dobrotom Boijom, zbog krotosti i pravinosti i vrline i dobre naravi uzvede se ovaj uvek spominjani mu knez Lazar na srpski presto. Najpre biva blagoslovljen od arhijerejovih ruku, svoga svetenstva i sabora srpskoga, te tako postaje samodrac Srbima, prebivajui i provodei ivot svoj u svakoj vrlini i krotosti i pravinosti.

Bejae krotak veoma i tih i milostiv i pravedni sudija kao (retko) ko drugi, i ne bejae kao onaj to vlada, ve kao otac to svoja eda pazi i vaspitava.

Pred arhijerejima, svetenicima i inocima je stajao i poasti im ukazivao, starce je, prema apostolu, potovao, velmoe je susretao, mlade je pouavao i ljubav pruao.

Opadnute je titio, imao je i oko milostivo i ruku pruenu i dareljivu.

Nage je zagrevao i tuine prihvatao, raslabljenima je pokoj pruao i dalekim manastirima to treba je slao.

Svima je bio sve da bi jedinog Duha stekao, za kojim je jo iz mladosti eao u srcu svojemu.

Gradove i crkve je zidao i obnavljao i druge od osnove podizao u slavu i

hvalu i ast Gospodu Bogu i spasu naem Isusu Hristu i na utvrenje i krepost otaastvu svome, hrianskom rodu.

Podie i hram od osnove u slavu onome to se u slavi vazneo, Hristu Bogu naem, na mestu zvanom Ravanica, visinom i lepotom to zadivljuje i na etiri stuba utvren. I ozari ga ivopisom, crteima i slikama - vaploenja sina Boija i preiste njegove matere i svetih njegovih i neizbrojivih udesa i stradanja od kojih postrada zbog nas da bi nas uzneo u prvo dostojanje.

Zlatom i razliitim bojama ukrasi ga i razliitim sasudima srebrnim i pozlaenim obogati ga. (Darova mu) potire, diskose, kadionice, kacije, ripide, bljuda, ae za sluenje, dverca srebrna pozlaena, svenjake na isti nain, ikone velike i male okovane i pozlaene, krstove asne takoe okovane i

pozlaene i biserom i kamenjem dragim ukraene, zavese razne od visona, porfire i zlata izatkane. Jednom reju, svim oblicima dobrodeteljnim ukrasi ga i ulepa. I do danas stoji kao neki cvet neuveli, da ga gledaju i vide svi to dolaze.

Tada ga gradom ogradi i sa sedam pirgova utvrdi, trapezu sazida, po irini i visini dovoljne veliine, koju nazva i obednica, i elije sagradi i prilepi ih uz zid kao gnezda ptiija radi smirenja inocima i svih koji se ele spasiti. I priloi sela i dohotke vrlo mnogo i obilno, vinograde i voa razna posadi. Tada sabra u njemu mnotvo inoka i lavru sastavi i opteie uredi da su se divili mnogi to iz dalekih strana dolaze. I postavlja u njemu igumana nekoga mua po imenu Arsenija, mua zaista vrla i obilnim razumom ukraena.

Poto nije oskudevao u mnogim vrlinama, imao je u sebi svetoga Duha blagodat koja ga je pouavala da se usmerava ka boljem, te sazida i drugi hram to lei na istonoj strani u podnoju toga mesta, blizu velike lavre. I bolnicu ustroji za oporavljanje bolesnih inoka, stranaca i raslabljenih. Dok je

ovo tako bivalo, radovae se Hristov rab knez Lazar za sve vrline potekle od njega, hvalu i slavu ukazivae Bogu za sve darovano mu od njega. I provodio je tako ivot svoj u iskrenosti srca, milostinji i krotou ukraen.

Poto je ne malo vremena prolo, postie i nas zbog grehova naih Bogom putena strela, Izmailjani, "da se ne hvali svako stvorenje pred Bogom". I podie se Amurat car persijski sa mnotvom Agarena, da nije bilo moguno izbrojati ih, da smo bili prema njima kao mala reka prema moru. A kada

opkolie i nasuprot nae zemlje stadoe, nije vie bilo moguno skloniti se, jer je ila zver kao "lav riui, traei da proguta" stado Hristovo i otaastvo nae bez traga da ostavi. Ali, prevari se prebedni i uskoro se sa zemlje istrebi sa

umom uspomena na njega. I kada vide ovaj divni mu knez Lazar da se sprema boj, porevnova revnou za Bogom i za otaastvom svojim. Primivi za sebe onaj mueniki glas i objavivi ga vojnicima i vlasteli svojoj, utvrivao ih je i snano govorei:

- Idimo, brao i eda, idimo u predstojei nam podvig gledajui na nagradodavca Hrista. Smru dunosti posluimo, prolijmo krv nau, smru ivot iskupimo i udove telesa naih nepotedno predajmo na poseenje za veru i otaastvo nae i svakako e se umilostiviti Bog na one to ostanu posle nas i nee istrebiti rod i zemlju nau do kraja.

I tako ih osnai, utvrdi i molitvova. Potom, kada nastade boj i sukob, tolika je zveka i jeka bila da se potresalo i mesto gde se ovo zbivalo. I toliko se krvi

izlilo da su se i tragovi konja poznavali kroz prolivenu krv. I mnogo mrtvih

bez broja bejae i Amir car persijski ubijen bi tu i ovaj divni mu sveti knez Lazar. Opkoli ga mnotvo Agarena i uhvatie ga, (pa) priveden bi sa mnotvom vlastele njegove "kao ovce na zaklanje". Tada odseena bi asna njegova glava sa mnotvom mu vlastele meseca juna 15. dana.

Bio je podraatelj Hristu, koji je izlio krv svoju njega radi, i bio je novi muenik Lazar u ove poslednje dane.

I veliki muenik privede sabor Hristu Bogu svojemu u Vinji Jerusalim, kao

nekada Isus Navin ljude u zemlju obeanu.

Potom pogreben bi blizu toga mesta, u mitropoliji.

Posle malo vremena voljeni njegov sin knez Stefan postade sadratelj skiptra srpskoga. I revnou mnogom raspaljivan, s materom svojom Jevgenijom primi blagoslov od arhijereja, te sabra mnotvo naroda, episkope i klirike i igumana svete njegove obitelji sa mnotvom inoka i otkopae asno njegovo telo i, o uda, naoe ga neraspadnuta kao ipak dobromirisni. I uzee ga uz svee i kadionice i prenesoe ga i poloie asno u njegov manastir, gde i do sada lei u raci, inei isceljenja i dajui zdravlje onima to s verom dolaze k njemu.

To su podvizi i ratovanja i muke i stradanja velikomuenika Lazara, ijim nas molitvama udostoji, Boe, u carstvu svojem. Amin.

Nazad na Sadraj

Ravanianin II

Proloko itije kneza Lazara od nepoznatog ravanikog spisatelja otkrio je u jednom hilandarskom rukopisu ore Sp. Radojii 1952. godine. Odmah nakon povratka iz Hilandara dao je najblia obavetenja o svome pronalasku. uva se u Hilandaru pod br. 425. Izd. prevoda ora Trifunovia u asopisu "Delo", 1957, IV, str. 586-589.

Svetlu pobedu pokazae

U isti dan (15 juna) spomen uvek pominjanog, blagorodnog i blagoastivog Lazara, samodrca i kneza sve srpske zemlje, i svih pravoslavnih hriana, mnoastvo tisua, koji su u blagoasti od neastivih Agarena s njim skonali.

Stihovi:

Blagoastivog korena najblagoastiviji izdanak. Govorim o ugodniku tvom,

blagorodnom i krotkom Lazaru,

Hriste moj.

Revnou porevnovavi, i podvigom krepkim podvizavi se za blagoae otaastva svog, da ne dopusti za ivota svog neastivom i oholom, i svirepome zveru

unititi razumno ti stado, koje si njemu predao,

rei boija. Ako i krv moja da se prolije,

ili ja da se pridruim, ili da se poklonim

neastivom i gadnome, krvopiji Agaru.

Samo tebi jedinome,

caru, gospodu mojemu,

Isusu Hristu,

kome i za koga

duu svoju poloih. Petnaestog sinovi pogibelni

ubie maem asnoga Lazara, i s njim i mnogo mnoastvo tisua onih koji su s njim vojinstvovali,

i jedinomislenih njegovih slugu,

s gospodinom svojim kraj primie.

Tada, to jest ove godine ta je bilo, o sveteni i asni sabore, ko da vas izvesti. Ove (godine) zloastivi onaj i bogomrski amir ismailjanski podie se, i sa svima svojima jedinomudrenim (jedinomiljenicima), i s njim ostali narodi, kojih brojeve po redu priati nam je nemogue. A njih varalica on svirepstvom svojim, kao lav koji rie, pod svoju vlast pokori. Sa svima ovima ustremi se na one koji su, u blagoasti i Hristovom ispovedanju, u svome blagoastivom otaastvu gospodstvovali. Na blagoastivog, velim, i hristoljubivog kneza Lazara tako ljuto se rasvirepi, i onom se uini slinim koji se spremao da presto svoj na oblake postavi i vinjem da se uini slinim. I kao aspida gluha zatiskujui ui svoje, ljutom jarou obludivi, na ove skoi. A ovaj junani, Hristovim ispovedanjem ukrepivi se, i verom u njega, i tople molitvenike Hristu ranije poslavi, Simeona, velim, novog mirotoca, i svetitelja Savu, i ove kao tvrde jemce imajui, ne ubojae se svireposti onog bezumnog, no tvrdom nadom ukrepivi se, i molitvama ovih ogradivi se, bogooca Davida re u srcu nosei, govorahu: boe, dooe neznaboci u dostojanje tvoje, oskvrnue crkve svete tvoje, nastojei da njih stvore kao hranilite plodova. No, gospode, ne predaj nas do kraja imena tvojega radi, i ne razori zavet tvoj nama, po molitvama prepodobnih i bogonosnih otaca

naih, Simeona i svetitelja Save. I molitvama ovih naoruavi se, izioe u sretanje zloastivih onih, i svetlu pobedu pokazae. Zloastivog onog amira sruivi pobedie, i mrsku glavu njegovu otsekoe, i mnogom mnoastvu jedinomudrenih njemu. No o alosnoj povesti koja se u nas zbila, avaj, nemogue je podrobno priati. Jer tada i blagoastivog i hristoljubivog kneza Lazara sujemudreni oni (koji lano mudruju), i mnoastvo blagorodnih vojnika njegovih, u Hristovom ispovedanju, koje se usprotivilo vere radi

hrianske, Hristu predstavie. Muenikim vencem, koji se blistao svetlije od sjaja sunanog, vladika svih ukrasi, uini da likuju s onima koji su od veka ugodili Hristu, kome slava u vekove, amin.

Stihovi:

Sveasnu, svetu i preukraenu, i novu obitelj,

koja se prinosi tebi

od tvoga ugodnika,

stradalca i novog Lazara,

primi milostivno, ovekoljubno, o mnogomilostivi i sveblagi,

vladiko svedritelju. I od tvojih smernih

i skruenih sluitelja, koji u njoj prinose

molbe i molenija,

gospode spase moj,

Isuse Hriste.

Po rei iz pohvale svetog i velikog Atanasija

o svetlom i presvetlome,

i bogopobednom vaskrsenju tvome,

po ravninama o kojima se govori,

nazvanu istoimenu Ravanicu,

ge se poloi asno i mnogostradalno telo

blagorodnog i blagoastivog, samodrca kneza Lazara, i tu u gospodu poiva, na radost i veselje nama vernim.

A nju u vekove do kraja blagodeu od svih vidimih i nevidimih napasti,

i one koji u njoj ive, i za presveto i najslae ime tvoje blagoasno se podvizavaju, asne inoke spasavaj, molitvama presvete i preiste, vladiice nae Bogorodice, i svih svetih tvojih,

koji od veka tebi ugodie, amin.

Nazad na Sadraj

Ravanianin III

Kao na etvi klasovi Ne bi zlo koje ne stvorie

Sluba svetom knezu Lazaru od nepoznatog Ravanianina nalazilo se u Zborniku srpske redakcije. Taj rukopis se uvao u Narodnoj biblioteci u Beogradu pod br. 556. O tome svedoi Lj. Stojanovi u Katalogu Narodne biblioteke u Beogradu, Beograd, 1903. Izd. Aleksa

Vukomanovi, O knezu Lazaru, "Glasnik" DSS, 1859, XI, str. 108-118.

Kao na etvi klasovi

I preistih tajni priestivi se, i drug druga izljubivi, i pravedni (knez Lazar), pravednu jarost i taj podignuvi, sa svima onima (svojim vojnicima) sree mnogoljutog vojinstva naelnika (cara Murata), na nekom veoma velikom polju. I bi obojih vojska velika veoma, veoma. Ovih vie od 100 tisua, a onih naroda ne manje od 300 tisua. No priklonite mi misao vau, o sveteni i bogoljubivi sabore, da ujete strane i udne one povesti. Sreu ih, kao to se (napred) ree. I to bi bahat neki, i tutanj neskazan sluae se. Ljudi vikahu, konji rzahu, oruja zvek tvorahu, strele leahu sunce zaklanjajui, treskovi ognjeni (topovi) treskahu, zemlja veoma buae, vazduh grmee, i kao dimom mranim obvijae se, i vojinstvo od obe strane jedno na drugo skakae, oruja se svetlela i zemlju obasjavala, reke krvi odasvud, i mnogo svuda truplja, kao

na etvi klasovi tako vojnici na zemlju od otrog oruja padahu, i polje ono kao jezero neko prolivanjem krvi obagreno (ocrvenjeno) viae se. I tako ljutog orunika onog i krvopiju, s mnoastvom njegovim mnogim ljutoj smrti odaslae. A tada, tada avaj meni, i blagoastivom i blaenom, i samodravnom, velikom knezu Lazaru glavu otsekoe, i mnoastvo blagorodnih i blagovernih hriana pohvatavi pogubie.

Ne bi zlo koje ne stvorie

Bogomrski oni Izmailani kao malo poekavi, onda kao pele prosue se, i svu zemlju nau protrae, jer ne bi vie onoga koji e zabraniti tima. Ne bi zlo koje ne stvorie. I bi da se vidi kako proroansko kazivanje po drugi put biva. Boe, dooe neznaboci u dostojanje tvoje. I ne samo to oskrvnue svete crkve, no ognja delo tvorahu od njih. I poloie truplje slugu tvojih za hranu pticama nebesnim, tela prepodobnih tvojih zverima zemljinim, ne oko

Jerusalima samo, no po svoj zemlji ovoj. I bi da se vidi pla i ridanje ne manje od prvog. Jer ove klahu, a one koji ostadoe ivi odvoahu u svoju zemlju. I ne na reci vavilonskoj, kao to oni tada, seasmo, no na onom u koga sve reke, male i velike, utiu (na okeanu). Razdvajani bismo i rasprodavani u svu zemlju tih. I mati zbog eda plakae, i otac gorko ridae, i brat brata obuhvativi suze ljute prolivae, i sestre brau, i braa sestre, gledajui gde drugoga drugde odvode, ruke oko vrat jedan drugom spletoe, alosno kriahu. O zemljo, rastvori se, ive primi sve nas! I drugi kud drugde odvoen natrag gledae, sve dok oima koje ga gledaju nevidljiv ne bivae.

Pohvale njegove venac.

Ovoga radi i ja sada usrdno i sa briljivou esto o tom (knezu Lazaru) u svojim reima (govorima) razmiljam. I kao to neko venac plete zlatan, zatim biser priloi i mnogoceno kamenje, najsvetliju tvori dijademu, tako i ja pohvale njegove venac blaenoj toga glavi reju izatkivam govorei:

Gde slatka njegovih oiju tihost? Gde svetli na usnama osmejak?

Gde ljubazna desnica,

koja svima obilno prua? Avaj, iznenadne promene!

Kako pocrne lepota!

Kako se pokrate skrovite! Kako odjednom otkinut bi cvet!

Vaistinu sasui se biljka i cvet otpade,

oslabi istonik, sasui se reka, zatim u krv

pretvori se voda.

Avaj nama!

I sinovi njegovi (knez Stefan i Vuk) pred ivotom idui i alosno, kao Sirini neki prekrasni, pojui i plaui kazivahu:

Avaj nama, gospodine i oe na, otkad se ti odvoji od nas

mnoge skrbi i napasti postigoe nas.

Ovo i drugo veoma mnogo ridajui govorahu. A mati njihova (kneginja Milica) kako vide ovo, pade kao upola mrtva nad sveto ono telo, i mnogo

asaka izvan uma bi. Potom kao od nekog dubokog sna trgnuvi se, i razderavi lice i vlase svoje trzajui, govorae:

Avaj meni, svetlosti moja,

kako zae od oiju mojih! Kako pocrne lepota moja!

Kako uvenu, slatki moj cvete!

Kako mukom prolazi pokraj nas! Gde slatkoglagoljivi jezik?

Gde medotoiva usta? O gore, i humi, i drva dubravna,

Zaplaite samnom danas! Od sada toite, oi moje, suza potoke okrvavljene!

Ovo i mnogo vie od ovog ridajui govorae. Ovo gledae ceo narod, bijui prsa svoja, i pla na plau prilaui ridahu. I sa sveama i kandilima svetu raku provoahu. A ovo gledah ja kako biva.

Nazad na Sadraj

Nepoznati Ravanianin

Sluba svetom knezu Lazaru od nepoznatog Ravanianina. Sauvana je u nekoliko desetina rukopisa, ali ne postoji pouzdan arheografski popis

tog bogatog rukopisnog naslea. Izdanje: ore Trifunovi, Irena padijer, Sluba svetom knezu Lazaru, Sveti knez Lazar. Spomenica o estoj stogodinjici Kosovskog boja 1389-1989, Beograd 1989, str. 193-221. Prevod Dimitrija Bogdanovia, objavljen u Srbljaku II, Beograd,

1970.

Drugi kanon svetome

GLAS OSMI

Pesma prva

Na tebe razjareni suplemenici

istrebie se kao Datan i Aviron bednici, jer tebe nevidljivo boanstvena uvae sila, jer Bog svakako nad njima tebe postavivi i mnogima za tobom - promiljae zastupljenje.

Videi jedini sazdatelj srca ljudskog, bogomudri, srca tvog, Lazare, pred njime

narav prostu i bezlobnu,

na presto te carski posadi

i pastira te hristokrasnim ljudima postavi.

Kada na strau stao jesi svoje bogodane vlasti, Lazare,

tad nedremljivo oko stekao jesi

za uvanje bogodanog ti stada, i za ono potrudio si se do smrti,

a otud i nagradu primio jesi za trude svoje.

Novoprosijala zvezda javio si se na zapadu

sijajui svetlim luama svojih motiju svima vernima, a najvie svom otaastvu, i ove privue presvetlom sijanju tvojih podviga i ogradi ih svetlou od tame nesvetle, Lazare, i od zveri to po tami dolaze da stado razgrabe.

Pesma trea

Onaj to na visotu hulu izree gordim okom videi tvoja dobra, Lazare, laljivim lukavstvom da te pokrade pokua, a ti, mudrost istinsku Hrista Boga

u domu srca svoga imajui, gordoga pod noge svoje pokorio si, vapijui: Nema svetoga osim tebe, Gospode.

Besneeg Turina kad vide gde s mnotvom neznaboaca protiv tebe dolazi, davidski, Lazare, na borenje s njim izaao jesi i kao onoga drugog Golijata pobedio jesi,

uzvikujui: nema svetoga i nema pravednoga iznad tebe,

Gospode.

Poborniku pravoslavlja i mueniku nelanom hvalu i slavu svi verni tebi prinosimo, Lazare,

jer se ne uboja bogoborne zveri to ree: "Doite da istrebimo slavitelje prave vere sa zemlje,

te da se ne pomene ime pravoslavlja meu nama."

Pesma etvrta

Kao Gedeon svesilni,

na najezdu mnotva turskog nasrnuo jesi, ne trpei da hramovi molitveni i sasudi sveti budu spaljivani,

volei vie da za njih umre i duu svoju da poloi, za njih i glave odseenje pretrpeo jesi, uzvikujui: Slava sili tvojoj, Gospode.

Svesilnim ti usrem, Lazare, uhvativ se u kotac sa hvalisavim Turinom, njega pobediv uzvikivae: "neka se prolije krv moja u ljubavi Hrista

mojega,

jer volim vie da puzim u domu Boga mojega negoli da ivim u propadljivome."

Dostojan divljenja i muastven u boju bio jesi, novi meu muenicima, Lazare, rane mnoge i glave odseenje za ljubav Boju od bezakonika pretrpeo jesi, a duh svoj u ruke Bogu predao jesi, radujui se.

Pesma peta

Neka se pokrene da hvali svaki jezik tebe

to svekrasni voa sabora bio jesi to ovaj dovevi napasao ga jesi na panjaku ivota to zastupnik njegov u ivotu i posle smrti javio si se

to za njega podviza se do smrti.

Stadu hristoimenitom pod rukovodstvom tvojim

u najezdi zveri ne najamnik

ve pastir dobri bio jesi, zapovest pastirenaelnika postara se da ispuni i s grabiteljima stada Hristova borei se, ubijen bi.

Sveu svetleu po danu i po noi, Lazare, tvoje asne i svetlozarne moti stekavi crkva se veseli prosvetljavana danas, Lazare,

koju ozgo primio jesi Duha svetoga osenjenjem,

od kojih i lai svake kako bee gleda i tebe proslavlja.

Pesma esta

Zemlje sve okolne, Lazare,

a naroito tvoje otaastvo, sveti, propovedaju tvoje ivljenje i podvige, trubi i crkva sveta uspomenu tvoju slavei jer za nju krv svoju izlio jesi,

novi meu muenicima, Lazare, Obilna te u blagostanju videvi Turin na tebe svirepo riui sa mnotvom neznaboaca dolazi, od kojih i glave odseene pretrpeo jesi kao muenik, a njega gorivo venome ognju maem uinio jesi.

Bog za dugo u grobu zaborava ne ostavi tvoje telo,

ve zemaljskoj prirodi naredi da ne istruli no celo i oblagouhano ga javlja,

svih vernih uvstva i gledanje u divljenje privodi.

Privoditelju svega iz nebia u bie, ti to od Deve nevine nas radi ovaploti se, izmailjskog neprijatelja to nas napada pokori, despotu naem pobedu daruj molbama tvog Lazara

i roditeljke ti, Slovo Boije.

Pesma sedma

Ne trpei, bogomudri, da gleda gde hramove molitvene bezbonici spaljuju i stado hristoimeno razgrabljuju,

revnou Boije ljubavi zapaliv se izaao jesi i mueniki za ove odseenje glave pretrpeo jesi, uzvikujui: Blagosloven Bog otaca naih.

Sa zborovima anelskim u svetlom boravitu, sa muenikim saborima nastanjen kao muenik, Lazare,

u prestola svih cara i Boga svojega,

likujui uzvikuje:

Blagosloven Bog otaca naih.

Danas se veseli svaka verna dua sabravi se na vetu ti svetkovinu, u svesveti hram tvoj,

gledajui u njemu kao sunce svete tvoje moti to lue svetle boastvenih darova isputaju, i radujui se, uzvikuje: Blagosloven Bog otaca naih.

Pesma osma

Ne saeka smrti prirodne no kako eljae dobio jesi, svekrasno tvoje ivljenje muenjem ulepao jesi i preao jesi u vene obitelji, gde gleda lepotu neizrecivu i kao muenik imajui slobodu uzvikuje: Blagosloven Bog otaca naih.

Pred pukom bogosabranim sijajui kao zvezda bogozarna

i njega u svetla naselja priveo jesi putem

stradalakim i zborovima muenika pribroja ih sa sobom, jer krepko za blagoae krv svoju proliste uzvikujui: Blagoslovite sva dela Gospodnja Gospoda,

pojte i preuznosite na sve vekove.

U slavu i svetlost boastvenu preavi duhom, edoljubiv nas siroad ostavio nisi, no kao negda Ilija Jeliseju milot na uteenje tako asno telo svoje celo i blagouhano nam ostavio jesi,

ljubei i posle smrti svoje vaspitanike.

Pesma deveta

Tebe molimo, sveti, priljeno, za crkvu vernu pomoli se

za koju i krv svoju mueniku izlio jesi, pravoslavnoj, pak, veri krepost

protiv neprijateljskih jeresi izmoli

i mir tovateljima ti, Lazare.

Kao rua bagrenolika i jabuka blagovona

i kao krin poljski

i kao miro blagovono

grobnica tvoja, Lazare,

oblagouhavajui nas veseli, u svojoj sredini je imajui kao riznicu mnogocenu,

njome se krasimo,

Spasa veliajui.

O prazniku svetog ti spomena, Lazare,

sakupljeni zborovi vesele se,

a s njima i mi pesmama te tujemo, doi i ti, sveti, i otvori sveanost, od nesree svake nas izbavi, jer tvoja jesmo pastva.

O, svepevana carice,

to bespoetnoga rodi cara slave, pojcima ti sagreenja protenje i ivota napredak u blagostanju podaj tvojega Lazara molbama.

Nazad na Sadraj

David

Blagoastivi knez Lazar je odlomak iz itija i iteljstva kraljeva i careva srpskih. A. F. Giljferding je prvi ukazao na ovo delo objavljujui jedan odlomak. U nauci se smatra da je pisano izmeu 1402. i 1405. godine. Ovo delo je sauvano samo u prepisu koje je Giljferding naao u Pei, pa se zato i naziva Peki prepis. Danas se ovaj rukopis nalazi u Publinoj biblioteci u Petrogradu.

Blagoastivi knez Lazar

A posle svih ovih (ranije srpske gospode) prima naelstvo blagoastivi knez Lazar, ni sin ni unuk koga plemena pree reenih careva, no te zemlje srpske, od praroditelja svojih, roenje i vaspitanje (u njoj roen i odnegovan), ne od priprostih. Roditelji toga bejahu velmoe, no prvi u palati carskoj pree reenih careva, i po dostojanstvu potovani i oni koji vladaju, u domovima carskim viahu se. A neki bliiki po srodstvu (roaci) samodrcima bejahu. Iako se ono to se deava desilo tada, kad su se (rodbinski) udaljili. A ena toga od same krvi carske. No da neko, osuujui, ne misli da se osuuje brak ovaj. Imajui razum i rasuivanje, nikako ovaj osuivati. Jer je ljudima koji sude nareeno za srodnike, ko da se uzima, a ko da se udaljuje zbog rodoskrvljenja. Zbog ovoga i ovde rasudie, da je ta vie takvim srodnicima proteno uzimati se, to i bi.

A ovaj primivi pree reenu dravu zemlje srpske, bi mu blag, krotak, smeren i odvie, kao to se i pokazuje premnoga smernost toga. Kad je ceo taj na dravni presto careva prvih, nikako, uzvisivi se, ne pouri se postaviti sebe carem ili kraljem ili despotom, no u smernosti svojoj blagorazumnoj

ostade sve do dana ishoda svoga (smrti), nosei ime bogom i carem njemu prvo dano. Jer pree samodrac, o caru Stefanu govorim, odelivi jo za ivota svoga kraj jedan svoga carstva, tome urui, ovim da se zadovolji i knez kraja onog da se naziva. I u ast samodravlja carskog uziavi, ne hte izmeniti kneevsko nazivanje, no obnosei (ga), niim manji ne pokaza se od svih kraljeva i careva koji su prvi i pre ovoga bili. Inoke je ljubio, stare

potovao, mlade hranio, sirote saaljevao, da su mnogi drali toga za Davida i vide se da ima duu Avrama koji voli sirotinju. Milostiv veoma bi. Ne samo po zemlji srpskoj njegove milostinje videe se, no i u sve istone zemlje prostree se, u zemlje Egipatske i Sinaj, do Jerusalima dopirahu; i punile su se uinjenim. A sazida i crkvu veliku tako, i s gradom, svetom Vaznesenju Hrista boga naeg, u Petrusu, na reci zvanoj Ravanici. U njoj i opteie monasima ustanovi. I druge boanstvene hramove, jedne obnavljajui, a druge od osnova podiui. A rodi i sina 2: Stefana, koji je despot, i Vuka.

I ovako u svemu dobro i blagoasno dok napredovae, ustaje celog istoka car, od sinova Izmailjevih, Murat ime imajui, i svu grku i bugarsku zemlju uzevi, na ovoga dolazi, bezbrojno mnotvo vodei sa sobom: sinovi Agarini s Tatarima, Karmijani sa Sarhanitima, Grci i Bugari i Arvaniti (Arbanasi). Taj

je s bezbonim nastupao narodima, a ovaj blagoae ne doputae pogaziti. I boj meu obojima bi, i u boju tom neastivi nasilnik pada od maa posred razboja, i telom i duom, s mnoinom svojih boguprotivnih vojnika. A ostaje toga sin jedan. I na kraju boja toga - ne znam ta istinito rei o ovom da li je izdan kim od svojih hranjenika, ili je naprotiv ovo sud boji koji se zbi nad ovim - u ruke toga uzima i posle mnogih muka sam asnu i pobonu glavu njegovu otsee. I potom kao podrunike (potinjene) uzima sve. Pre smrti toga na tri godine sunce u tamu se promeni, da se i zvezde u podne pojavie i mesec u krvi, pokazujui bedu koja e biti od sinova Izmailjevih. I u gradu koji se nalazi tamo pogrebeno bi telo njegovo sveto, godine 6897 (1389).

I posle njega primaju naelstvo sinovi njegovi, Stefan despot, a jo je i mater njegova bila. I naih radi grehova onome koji je ubio oca njihovog bivaju podrunici. I toga zavetanje s kletvom sinovi njegovi videli su da je od toga reeno: da bilo gde kraj ivota postignem, nigde drugde samo u trudu zidanja moje crkve poloiti me. Ovo i stvorie sa savetom patrijarha, i mitropolita, i igumana, i onih koji provode ivot u pustinji. Svi sabravi se kod rake mua, otkrivaju grob i nalaze svete moti njegove cele i neruime, i mnogo blage mirise isputajui, kao to se i danas mogu videti. I prenesoe i asno poloie u manastir od njega sazdan, godine 6899 (1390/91).

Nazad na Sadraj

Despot Stefan Lazarevi

Slovo ljubavi

Ove rei su bile pisane na stubu mramornom na Kosovu Beogradska povelja despota Stefana Lazarevia Hilandarska povelja despota Stefana Lazarevia Povelja Hilandaru o poklonu gospoe Jevpraksije

Predgovor i pogovor Zakona o rudnicima i Zakona Novog Brda

Zapis na spomen-kamenu na mestu smrti despota Stefana Lazarevia

Slovo ljubavi

Slovo ljubavi je delo despota Stefana naen u jednom rukopisu za koji se prema vodenim znacima moe tvrditi da je iz prve polovine petnaestog veka. Prvi izdava ovog dela ura Danii bio je uveren da je ovo despotov autograf, a Stojan Novakovi u to nije bio sasvim siguran nego je pretpostavljao da je delo mogao napisati neko iz despotove okoline ali

pod njegovim nadzorom. Pretpostavlja se da je Slovo ljubavi pisano u

Beogradu. Na alost, rukopis je izgoreo u poaru Narodne biblioteke u Beogradu 6. aprila 1941. godine.

1

Stefan despot

najslaemu i najljubljenijemu, i srca mojega nerazdvojnome,

i mnogostruko eljenome, i u premudrosti obilnome,

carstva mojega blinjemu (ime rekavi), u gospodu ljubazno celivanje,

a ujedno i milosti nae neoskudno darivanje.

2

Leto i prolee gospod sazda, kao to pesnik (David) ree, a u njima i krasote mnoge,

pticama brzo, i veselja puno preletanje,

gorama lie, i lugovima prostranstva,

i poljske irine, i vazduha tankog

divnim nekim glasovima ispunjavanje,

i zemljina noenja darova, koja cvetova koje dobrog mirisa, i zelenilo,

no i samog oveijeg jestastva obnovljenje

i razigranje,

dostojno ko da iskae.

3

Ipak sva ova i druga

udna dela boija, koja i otrovidni um razmotriti nije u stanju,

ljubav prevashodi.

I nije udo, jer bog se naziva ljubav, kao to ree Jovan Gromov (jevanelist).

4

Svaka la smetanja u ljubavi nema; jer Kain, tu ljubavi, ree Avelju: Iziimo nas dvojica napolje.

5

Otro nekako i brzoteno delo ljubavi, koje svaku vrlinu prevazii moe.

6

Lepotno ovu David ukraava kao miro, ree, na glavi, koje silazi na bradu Aronovu,

i kao rosa aermonska

koja silazi na Gore Sionske.

7

Junoe i deve, k ljubavima prikladni,

ljubav uzljubite,

no pravo i nezazorno,

da nekako junatvo i devstvo povredivi, kojim jestastvo nae k boanstvenomu prisvaja se, boanstveno ne negoduje. Ne alostite, ree apostol, duha svetog boijeg, kojim znamenovaste se javno kao u krtenju.

8

Besmo zajedno, i drug blizu druga,

ili telima ili duhom,

no ako gore, ako reke

razdvojie nas, David da ree: Gore Gelvujske, da ne sie na vas ni dad ni rosa, jer Saula i Joanatana ne sauvaste. O bezlobije Davidovo,

sluajte koji ste carski, sluajte, Saula li oplakuje, obreteni? Jer obretoh, ree bog, Davida, oveka po srcu mojemu.

9

A vetrovi da se udare s rekama

i da one sasvim seknu,

kao pri Mojsiju more,

kao pri Isusu sudiji,

kivota radi, Jordan.

10

Jo da se sakupimo, jo da se ugledamo, jo ljubovno da se sjedinimo u tom samom Hristu bogu naem, kome slava s ocem i sa svetim duhom

u beskonane vekove, amin.

Ove rei su bile pisane na stubu mramornom na Kosovu

Ove rei su bile pisane na stubu mramornom na Kosovu glasi naslov teksta koji se nalazi na mramornom stubu koji je postavio poetkom XV veka despot Stefan Lazarevi svome ocu i poginulim srpskim ratnicima u Kosovskom boju. Pavle afarik je prvi skrenuo panju na ovaj tekst, koji se nalazio u jednoj rukopisnoj knjizi u Karlovakoj biblioteci. Posle toga mnogi istraivai su mu posveivali znaajnu panju. Ilarion Ruvarac je iz njega koristio podatke o vremenu Kosovske bitke. Ovaj jedini prepis

teksta sa mramornog stuba sauvan je do danas u Patrijarijskoj biblioteci br. 167. za koji je ore Sp. Radojii utvrdio, prema vodenim znacima, da je nastao izmeu 1573-1588. godine. Veina istraivaa smatra da je tekst sastavio Despot Stefan.

ovee, ti koji Srpskim zemljama hodi, ma ko da si, ma ta da si, stranac ili ovdanji, kad doe na polje ovo, koje se Kosovo zove, po njemu celom ugledae puno kostiju mrtvih, a meu njima videe tada kameno bie, mene krstolikog i osveenog kako nasred polja uspravno stojim.

O ljubljeni,

nemoj da proe, nemoj da previdi kao neto bezvredno i tato, ve te molim prii, priblii se meni i razmotri rei koje ti prinosim, pa e razumeti tako, zato i kako, a i zbog ega ja ovde stojim, jer istinu ti govorim,

ne gore od ivog stvora.

Sve u vas po istini izvestiti

o onome to se zbilo.

Ovde je nekada bio veliki samodrac, udo zemaljsko i vladar srpski, po imenu Lazar, veliki knez,

pobonosti nepokolebljivi stub, beskraj bogopoznanja i mudrosti dubina,

ognjeni um, zatitnik stranaca, sirotinji pomo, gladnima hranitelj, tunima milost i uteitelj, onaj koji sve voli to Hristos hoe, jer ka ovome stremi svojom voljom

i jo sa svojim nebrojanim mnotvom, to je pod njegovom rukom: junaci hrabri, junaci dobri,

junaci, vaistinu, na rei i na delu, kao sjajne zvezde blistaju,

kao zemlja cvetiima prearenim, odeveni u zlato, kamenjem dragim ukraeni, i silni konji odabrani, zlatosedlani,

a na njima konjanici predivni i krasni,

najplemenitiji i slavni.

Kao dobri pastir i vod, mudro jaganjce slovesne privodi

da u Hristu okonaju slavno i da budu stradanja venac

i uesnici u vinjoj slavi. Zato slono i bezbrojno mnotvo zajedno s dobrim i velikim gospodinom,

hrabre due i najtvri u veri, kao na lepi dvorac i na opojni pir,

na neprijatelja se ustremie i pravog zmaja zgazie, ubie divlju zver i protivnika velikog i nezasiti ad koji prodire sve, kaem vam, Murata i sina njegova, porod aspide i guje,

tene vasiliska i lava, a s njima drugih, ne malo.

O udesa bojih sudbina!

O prijatelji,

hrabri stradalnik bezakonim agarjanskim rukama

uhvaen bi i kraj muenitva dostojno prima i muenik Hristov biva, Lazar veliki knez, jer ne posee ga niko drugi, do sama ruka Muratovog sina, krvnika tog.

Sve ovo reeno zavri se 6897. godine,

dvanaestog indikta, petnaestog dana meseca juna

u utorak, bio je esti ili sedmi as. Ne znam. Bog zna.

Beogradska povelja despota Stefana Lazarevia

Beogradska povelja pisana je 1405. godine i nije sauvan. Ovo je samo njen deo zabeleen u itiju despota Stefana od Konstantina Filozofa.

(odlomak)

Od Kosova poraboen bih Ismailanskom narodu, dok ne doe car Persa i Tatara i razrui ih. I mene od njihovih ruku Bog milou svojom oslobodi.

Otuda, dakle, doav, naoh najkrasnije mesto, od davnina preveliki grad Beligrad, i po sluaju razruen i zapusteo. Sagradih ga i predadoh presvetoj Bogomateri, i slobode njegovim iteljima.

Hilandarska povelja despota Stefana Lazarevia

Hilandarska povelja despota Stefana Lazarevia iz 1405. godine pisana je ustavom na pergamentu (55,5 x 42,5 cm). Poinje znakom krsta, potpis je nainjen crvenom bojom. Sauvana je u manastiru Hilandaru pod br. 77. Izd. MS 331-333.

Milou velikoga Gospoda mojega Isusa Hrista zastupstvom presvete Bogorodice i molitvama svete mi gospode, i otaca, i pradedova, i ktitora

Simeona i Save, blagoverni despot Stefan, gospodin svim Srbljima i

Podunavlju, i velikoga carskoga manastira srpskog u Svetoj Gori Atonskoj

ktitor i unutranji

Ja, od mladiskog mi uzrasta i mladih noktiju - kada je Bog smotrenjem svojim sve na korist meni tvorio -, mnogim zloljutim i nepodnoljivim iskuenjima, pa ak i smrtnim, preputen bih, kojima su svedoci i sluaoci nebeske stihije i u malo ne sva vaseljena. I od svih izbavi me Gospod, i

izbavlja.

No u ovome to htede biti i to htedoh postradati, rei u, u tamnim ovim oblacima, ka najsvetlijim zracima, vrlinama, velim, oca mojega i gospodina,

svetoga mi kneza, jedva i sa mukom upirah oi, ja i oni koji su u oblasti mojoj, jer ako se to i trudismo podobiti se njemu, to sa mukom i izvan krotosti, od tatine. Jer "tiha davaoca ljubi Bog", kao to ree boastveni apostol.

A sada skrovita velika blagosti Boije otvorie se nama, i smirismo se i poinusmo, i oblaci tamni razioe se i zasija nam sunce. I recimo sa apostolom: "Evo vremena blagoprijatnog, evo sada dana spasenja!"

I obnovie se ostrva, i novo nebo i nova zemlja meni, po Isaiji.

A ja blagodaran Bogu i bih i biu, uz pomo blagodati Svetoga Duha, jer samodrac i vladika otaaskom rebu i irinama Srpske Zemlje, verovan od Boga, venah se.

I otaaskim vrlinama revnujui, u ovakvom stanju i ureenju budui, u to vreme dooe ka meni od asnoga mi manastira najasniji meu inocima, starac kir Joan, i najasniji meu svetenoinocima, pop kir Teodor, i pomenue ovobrdskoga dohotka, koji priloi i ispunjavae se radou manastiru roditelj i gospodin, sveti knez.

I ovo carstvo mi razmotriv, ne blagoizvoleh da lien bude moj sveti manastir Novobrdskoga obilja, koje carstvu mi zemlja boastvenom zapoveu bogato daronosi, i izvoleh da uzima manastir na godite sto litara srebra u slavu i u ast preiste Vladiice nae Bogorodice Hilandarske i prepodobnih i bogonosnih otaca naih, Simeona i svetitelja Save, ijim zastupanjem i molitvama svetih otaca koji ive u Svetoj Gori Atonskoj sveblagi Bog da smiri i utei nas uteenjem neoskudnim. Amin!

No i ono to je uobiajeno hrisovuljama da kaemo, i sa molbom i sa zapoveu. Onaj koga izvoli Bog da carstvuje Srpskom Zemljom, ili brat, ili sin, ili unuk, ili ko od roda naega, blinji ili daljni, ili pak, grehova radi naih, i tu naem plemenu, ove sve molim imenom Gospoda naega Isusa Hrista da ne razaraju ovo, nama zapisano i priloeno, nego ta vie da ispunjavaju, oekujui istu nagradu kao i mi od nagradodavca Boga.

Ako li se ko drzne razoriti ovo, da razori Gospod Bog sve njegove dobre

poetke, i ovde i u buduem veku, i da mu je preista Mati Boja osvetnica u dan stranoga ispitivanja, da nema uee sa velikim naim svetilnicima i ktitorima, mirotocem Simeonom i arhijerejem Savom, na kojima je nae nadanje, no da ima udela sa svima koji razorie boastvena i apostolska i otaaska predanja. Amin!

Milou Bojom gospodin svim Srbljima i Pomorju, despot Stefan

Povelja Hilandaru o poklonu gospoe Jevpraksije

Povelja Hilandaru o poklonu gospoe Evpraksije iz 1405. god. Ova povelja je sauvana u manastiru Hilandaru pod br. 75. Pisana je ustavom (43 x 30,5 cm), crnim mastilom. Poinje znakom krsta, a potpis je crvenoukast. Izd. A. Solovjev, Odabrani spomenici srpskog prava, Beograd, 1926, 190-191.

Po neizmernome milosru i milosti Vladike mojega, slatkoga mi Hrista, i po neizreenom i svemilostivom prizrenju njegovom na carstvo mi, kao to i blagodat presvetoga Duha na carstvo mi izli i postavi me gospodina Zemlji

Srpskoj.

Stoga i ja, u Hrista Boga blagoverni i hristoljubivi gospodin despot Stefan, i

blagoastiva i hristoljubiva gospoa i majka mi kira Jevgenija, i

prevazljubljeni brat carstva mi Vuk, gde god se nae u ovo vreme, pomonika imajui i saradnika Gospoda i Spasa naega Isusa Hrista i njegovu preistu Vladiicu gospou Bogorodicu i uvek djevu Mariju.

I kako spomenu carstvu mi gospoa i majka mi despotica kira Jevpraksija, traei od carstva mi da priloi, svoje radi due, selo neko domu preiste Bogomatere, obitelji carskoga i velikoga manastira Hilandara, koji lei u Svetoj Gori Atona, i videv carstvo mi njenu blagu elju za svoju duu, saveah sa gospoom i majkom mi kira Jevgenijom i sa vlastelom carstva mi da se ne prezru njene molbe, no ta pie sa radou i usrem ispune, zbog njene velike ljubavi i usra ka nama.

Blagoizvoli carstvo mi i darovah joj selo Jabuje u upi Uljevakoj, to je drao u proniju Mladen Pasisin pri gospodinu i roditelju mi svetome knezu. I tako-zi joj darova carstvo mi selo ovo, i sa zaseokom, i to im su bile mee i hatari i prava svaka pri gospodinu mi i roditelju svetome knezu. I tako-zi joj

darova carstvo mi sela ta-zi, da si ih ima koliko sutu svoju batinu ili kupljenicu, da si ih priloi manastiru preiste Bogorodice Hilandarske, kao to vie rekosmo, da su ona-zi Hilandarske, kao to vie rekosmo, da su ona-zi sela u oblasti carskoga i velikoga manastira Hilandara, kao i druge metohije

koje su priloila sveta moja gospoda i ktitori, carevi i kraljevi i gospoda srpska (...)

U leto 6913, indiktion trinaesti.

U Hrista Boga blagoverni hristoljubivi gospodin Srbljem, despot Stefan

Predgovor i pogovor Zakona o rudnicima i Zakona Novog Brda

Predgovor i pogovor Zakona o rudnicima i Zakona Novoga Brda iz 1412.

godine. Zakonik o rudnicima nije sauvan u originalu, ali postoji prepis iz druge polovine XVI veka. Posle Drugog svetskog rata na aukciji u

Beu kupila ga je supruga naeg ambasadora dr Franca Hoevara i poklonila ga Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu. Danas se

nalazi u Arhivu SANU u Beogradu. Izd. Nikola Radoji, Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevia, SANU, Beograd, 1962.

Zakon blagoastivog i hristoljubivog meu carevima Stefana despota o cehovima i o batinama i o veri i o kolima i o svakim potrebnim sudovima.

Po neizreenome ovekoljublju Gospoda naega Isusa Hrista, i njegove sveneporone Matere, Vladiice nae i Bogorodice i uvek deve Marije, i molitvama svetoga gospodina roditelja mojega, kneza Lazara, gospodovah po

smrti njegovoj ja, njegov izdanak, despot Stefan, u zemlji otaastva mi. Tada bi izlazak inoplemenika na Hri