SADRAJUVOD........................................................................................................................2 1. POJAM I KOMPONENTE BONITETA BANAKA....................................3 2. NEOPHODNOST UTVRIVANJA I OCENE BONITETA BANAKA 3. IDENTIFIKACIJA ELEMENATA I POKAZATELJA BONITETA BANAKA..........................................................................................................8 4. OCENA BONITETA STANJA I POSLOVANJA BANAKA U NAOJ ZEMLJI.............................................................................................................19 ZAKLJUAK..........................................................................................................23 LITERATURA.........................................................................................................24

1

OCENA BONITETA BANAKE

UVODU obavljanju osnovne funkcije pribavljanja I usmeravanje sredstava za potrebe privreivanja i reprodukcije, banka prolazi kroz istorijske faze razvoja.Meutim, u svim drutveno-ekonomskim okolnostima glavni sadraj pojma banke odreivan je njenim posredovanjem u finansijskim poslovima. Bitni faktori u reprodukciji, odnosno u ekonomskom kontinuitetu su novac,krediti i ostali finansijski instrumenti. Banke su specijalizovane institucije, jer imaju funkciju posrednika u sferi novca. Cilj te funkcije je da snabdeva reprodukciju sa dovoljnom koliinom novca i kredita.Pored startnog novanog iznosa za poetak poslovanja, banka je objektivno ekonomski uslovljena da permanentno, po razliiti osnovama I uslovima, mobilie raspoloivi novac na finansijskom tritu I sektorima privreivanja. Bonitet savremenih banaka njihovog poslovanja predstavlja sposobnost banke da u odreenom roku izmiri prispele obaveze I da nastavi normalan tok svog poslovanja. Utvrivanje, odnosno ocena I praenje boniteta banke je izuzetno sloeno I znaajno pitanje I zbog toga treba dodati injenicu da su za bonitet potrebne neke znaajne odluke koje obino utvruje samo pod predpostavkom normalnog razvoja privrede I privrednog sistema.Struktura bilansa banke, kvalitet poslovanja banke I njene finansijske pozicije jesu osnovne take u analizi boniteta banke, koja je usresreena na procenu mogueg cash flow-a,koji predstavlja refleksiju sposobnosti banke da proizvede I gotovinu I profit u poslovnoj politici bankarskog sektora sa minimiziranjem rizika. 2

Analiza poslovanja banaka, ima za cilj utvrivanje i ocenu kvaliteta bankarskog poslovanja u najirem smislu re, to se u literaturi naziva bonitetom, tj. uspenosti poslovanja, i kao rezultat svega toga se daje konana ocena o tome da li banka i kojim kvalitetom posluje i u kojoj meri je bonitetna, odnosno koliko je trino i finansijski stabilna i prosperitetna.

1 . POJAM I KOMPONENTE BONITETA BANAKA

Bonitet potie od latinske rei bonus to znai dobar, predstavlja skup osobina subjekta koje ga ine dobrim i sigurnim dunikom.Pod pojmom boniteta se prvenstveno podrazumeva kreditnu sposobnost banke koja se procenjuje po tome kako ona posluje i kako odgovara svojim obavezama, ne samo u datom momentu ve trajanje i u budunosti. Bonitet u osnovi pokazuje sagledavanje ne samo postojeeg finansijskog stanja banke ve i za ocenu mogunosti njenog poslovanja i daljeg razvoja. Sam pojam boniteta se razlikuje od boniteta banke i boniteta preduzea,zbog toga treba imati u vidu da se u trinim uslovima banka uvek nalazi u boljoj situaciji od preduzea, jer u cilju zatite ulagaa veina savremenih drava propisuje itav niz propisa o obavezama rezervama banaka i preko centralnih banaka vre kontrolu i nadzor poslovnih banaka i njihovog poslovanja. Bonitet banke kao dunika zavisi u prvom redu od visine njenog kapitala ,zatim od visine i strukture sredstava i rezervi sa jedne strane i oblika,naina i struktura plasmana sa druge strane.Visina i kvalitet kapitala je neto to se odmah vidi iz bilansa stanja banke,kao i izvori sredstava.Za plasiranje sredstava vai bankarsko pravilo: kakav kvalitet sredstava banka prima, takav kvalitet sredstava i plasira. To znai,obim dugoronih izvora odreuje obim dugoronih kredita,i da obim kratkoronih kredita je determinisa obimom kratkoronih izvora. Moemo rei da u osnovi postoje dva osnovna pristupa bonitetu, to su ui i iri. Ui pristum boniteta podrazumeva iskljuibo na finansijski bonitet koji se bazira na indikatorima boniteta obraunatim na osnovu podataka sadranih u finansijskim izvetajima banke.Ovaj pristup bonitetu se oznaava kao racio analiza u kojoj se koriste brojni racio brojevi (pokazatelji, indikatori). S druge strane, iri koncept boniteta,koji se u

3

literaturi oznaava kao swot analiza koi je daleko obuhvatniji nego racio analiza, pored finansijskih indikatora ukljuuje i sve druge relevantne aspekte kao to su trina pozicija banke, njena organizaciona, kadrovska i vlasnika struktura, kao i neki drugi pokazatelji o kojima e kasnije biti opirnije re.

4

Pod pojmom boniteta banke se treba podrazumevati: 1. 2. 3. 4. 5. obim kvaliteta kapitala banke kvalitet i strukturu aktive kvalitet menadmenta nivo zarade deoniara uvek zadovoljavajui stepen likvidnosti banke

Svaki od navedenih elemenata je sloen od vie pokazatelja i oni svi zajedno mogu posluiti za analizu,merenje i ocenu boniteta poslovne banke.Za sada samo na kratko e se pojasniti svaki posebno. 1. Obim kvaliteta banke u smislu njenog boniteta podrazumeva se samo isti deoniarski kapital koji je prikupljen prodajom emitovanih deonica, ijom se sumom zadovoljava ili premauje zakonom propisani minimum za odgovarajuu registraciju banke kao finansijske institucije i koji istovremeno zadovoljava potrebnu stopu adekvatnosti kapitala. 2. Pod kvalitetom i strukturom aktive podrazumeva se kvalitet svih plasmana banke, njihova struktura i stepen rizinosti. Prema tome treba imati u vidu sve vrste kredita i njihovu ronost, kao idruge plasmane kao to su plasmani u hartije od vrednosti,koje su izuzetno znaajne sa aspekta stepena brzine transformacije plasiranih u likvidna sredstva. 3. Kvalitet menadmenta podrazumevamo strunost, sposobnost i inventivnost, nezavisnost i integritet donoenja dobrih poslovnih odluka od strane menadmenta banke.To je u deregulisanom bankarskom tritu i otroj konkurentskoj borbi izmeu bankarskih i nebankarskih finansijskii institucija jedna od najvanijih komponenti boniteta banke. 4. Zarada deoniara ili dividenda je najvanija vlasnika preferenca deoniara banke.Profitabilno poslovanje je upravo ojedino to moe da donese visoku i stabilnu dividendu. 5. Konstantno zadovoljavajui stepen likvidnosti banke podrazumeva da banke uvek i na vreme izvravaju svoje dospele obaveze uz minimalno vreme zadravanja novanih sredstava na iro raunu.

5

2.

NEOPHODNOST UTVRIVANJA I OCENE BONITETA BANAKA

2.1 RAZLOZI ZA UTVRIVANJE BONITETA BANAKA Banka kao samostalna finansijska institucija posluje u trinim uslovim, ija je ciljna funkcija pre svega, maksimizacija profita, odnosno imovine akcionara banke, banka se u tom poslovanju vodi nekim naelima.Po prirodi svog poslovanja, banka kao takva jedna institucija se susree sa velikim brojem rizika. Upravo radi moginosti tih rizika, kao i bitne uloge banke u privredi jedne zemlje,svaka drava bi trebala, radi stabilnosti privrede, da bude zainteresovana da se ne dogode posledice koje pogaaju iroke slojeve stanovnitva. Iz toga proizilazi da drava treba da donese dobar i sveobuhvatni zakon o bankama i drugim finansijskim institucijama, ali i pored takvog zakona trebala bi odrediti i dodatne propise koji bi regulisali sva pitanja poslovanja banke i finansijskih institucija.To se pre svega odnosi na bitna pitanja funkcije zatite ulagaa odnosno depozitara. Bankarstvo spada i u delatnosti koje su podlone estim sistemskim , organizacionim i drugim promenama i po tome spada u najnestabilnije privredne grane.Meutim zbog svoje uloge u privrednom ivotu svake zemlje , ono mora da opstaje , funkcionie i omoguava racionalno i stabilno funkcionisanje celokupne privrede i drutvene strukture svakodnevnog ivota. Poznato je da se banke u osnovi bave primanjem novanih depozita i davanjem kredita,prema tome, banka finansijski posreduje izmeu finansijski suficitnih i deficitnih transaktora. U najkraem priroda bankarskog poslovanja je takva da putem plasiranja primljenog depozitnog i drugog novca, ostvaruje profit. Kao najvaniji subjekat u finansiranju privrede,banka je dominantna , bilo da se radi o direktnom kreditiranju razliitih preduzea ili da se radi o indirektnom finansiranju preko finansijskih trita, hartija od vrednosti. Banka odobravajui kredite ulazi u razne poslove ,koji su sa aspekta poveanja plasiranih sredstava manje ili vie rizini za banku. Meutim, posmatrano dinamiki, uz pretpostavku menjanja svih drugih faktora u funkciji vremena treba uzeti u obzir i druge faktore rizika plasmana kao to su : kreditna sposobnost dunika, vrstu delatnosti kojom se bavi, njegov poloaj na tritu i rezultate koje ostvaruje, itd.Gledano iz ovog ugla, od presudne je vanosti da se svaka vrsta plasmana sredstava banke permanentno kontrolie upravosa aspekta rizinosti naplate kredita, dakle, neophodno je vriti monitoring tekueg poslovanja banaka,da bi se na vreme spreile eventualne nepoeljne, naroito one vee, posledice. Nastaje potreba da se periodino ostvaruje uvid javnosti u stanje i ostvarene rezultate poslovanja banaka, kao to se i radi u svim trino razvijenim privredama u svetu. Poslovne banke u trinim privredama su preteno deoniarskadrutva,mto znai da one 6

emituju sopstvene deonice, koje su predmet kupoprodaje na tritu hartija od vrednosti. Prema tome, nameravani kupac banine deonice ima potrebu i pravo da zna kakvo je stanje konkretne banke i kakve rezultate ona ostvaruje. Skladno tome, banka ima obavezu, da svoje stanje i rezultate poslovanja javno objavljuje, za istinitost tih podataka garantuju institucije i agencije. Bonitet stanja i poslovanja banke indetifikuje analizom bilansa banke.Utvreni bonitet banke je neophodan velikom broju korisnika, tj. adresa bilansa i drugih kvantitativnih i kvalitativnih informacija o finansiskom poloaju uspenosti poslovanja .Najvaniji korisnici informacija o bonitetu banaka su: a. b. c. d. e. f. g. h. osnivai i akcionari banke menadment banke dravni organi centralana banka sadanji i potencijalni poverioci i komitenti banke uesnici na finansijskom titu sindikati bankarska i druga poslovna udruenja

Podatke koje navedeni i drugi korisnici mogu da zahtevaju su: a. Osnivai i akcionari banke su zainteresovani za svoj uloeni kapital u banku integritet kapitala, i dividendu rentabilnost poslovanja banke. b. Menadment banke preko zavidnog boniteta banke obezbeuje kontinuitet svoga rada i angamana. c. Dravni organi imaju fiskalne i druge zahteve od banke. d. Centralna banka zahteva informacije o bonitetu banaka sa ciljem da sprovodi tekuu monetarnu politiku, regulie monetarno-kreditni sistem zemlje, prati i ceni kreditnu sposobnost banaka i vrikontrolnu funkciju nad bankama. e. Sadanji i potencijalni poverioci i komitenti banke su zainteresovani za svoj kapital i za korienje nedostajueg kapitala od banaka. f. Uesnici na finansijskom tritu zahtevaju revidirane finansijske izvetaje banaka u cilju ouvanja i razvoja finansijskog trita, zatite svojih interesa i jaanja poverenja u institucije trine ekonomije. g. Sindikati brinu ooradnom, socijalnom, i uopte ekonomskom i pravnom statusu zaposlenih u bankama h. Bankarska i druga poslovna udruenja zahtevaju sve informacije, kako kavantitativne, tako i kvalitativne, o svojim lanicama u cilju sagledavanja stanja i poloaja bankarskog sektora u celini.

7

Svi korisnici informacija o bonitetu banaka su podjednako zainteresovani i pojednako se zalau za odravanje banaka, kao i za kontinuitet uspenosti pposlovanja banaka. Iako imaju isti cilj, njihovi motivi su razliiti: zarade, dividende, porezi, kamate, poverenje vlasnika i akcionara u menadmentu banke i sl.

2.2 PRISTUP UTVRIVANJU MERENJA BONITETA BANAKAUspenost banaka predstavlja planiranje primarnih i drugih ciljeva poslovanja banke. Najvaniji ciljevi bankarskog poslovanja su profit i dividende. Profit kao opti cilj uspenosti banke i preduslov opstanka i razvoja banke. Dividende kao deo profita koji pripada deoniarima kao prinos na uloeni deoniki kapital i koji treba da zadovolji vlasnike preference.Da bi se ovi ciljevi ostvarili potrebno je strategijsko planiranje i permanentno praenje ostvarenja planiranih ciljeva, i to sve zbog trita koje je deregulisano i konkurenciji koja je vrlo otra. Merenje boniteta poslovnih banaka izraava se preko odreenih informacija i podataka za koje su zainteresovani deoniari banke, javnosui i monetarne vlasti. Problem koji se javlja je kvalitet finansijskuh izvetaja i kvalitet podataka na kojim se ti izvetaji zasnivaju, kao i nedostatak standarda po kojima se oni rade. Veliki probelm u takvim izvetajima realna procena neto imovine banke i rezultata poslovanja.Uvoenjem standarda za izvetaje i uvoenje trine vrednosti za iskazivanje stanja imovine, uvelo bi realniji pristup u vrednovanju boniteta banaka i stvaranja odreenog stepena poverenja u banke i njihovo poslovanje. Ovo bi dovelo do toga da banke sa boljim bonitetom, imale i bolju prodaju svojih emisija deonica i tako se vidno odvojile od banaka sa slabijim bonitetom, a na osnovu toga mogle bi postii i veu cenu svojih vredonosnih papira na tritu hartija od vrednosti. Blagovremeno otkrivanje ranih signala previe prezauzetog rizika u poslovnim poduhvatima banke, naravno to je u interesu kako samih banaka,tako i ire drutvene zajednice, posebno centralne banke i kontrolnih institucija.Dakle, njihovo rano otkrivanje pomae da se na vreme sprei nastajanje veih gubitaka, naroito je bitno kod gubitaka koji bi mogli da dovedu do insolventnosti banke. Ukoliko nastanu toliki gubitci, kada banci zapreti opasnost da postane insolventna, menader banke mora hitno preuzeti odeene mere protiv daljeg nastajanja gubitaka, i u smislu smanjenja ve nastalih. Preuzimanje visoko rizine starategije moe biti veoma opasno po aktivu-sredstava banke, poto se ona mogu brzo istopiti. Postoji jasna razlika izmeu predloga rezultata osiguranja kapitala i predloga osiguranja rizika depozita, po vrsti informacija koje se koriste za procenu preuzimanja rizika od strane banke. Predlog osiguranja od rizika kapitala usmeren je ka vrstama poslova u koje je ukljuena banka, dok predlog osiguranja rizika depozita usmeren je ka

8

merenju zarada i kvaliteta aktive banke. Prvi predllog se za merenje prezauzetog rizika od strane banke se bazira na sagledavanju da su odreene aktivnosti vie rizine nego neke druge,a drugi predlog osiguranja bazira se na statistikim pokazateljima, koji obezbeuju merenje najbolje prognoze problema banke.

3.

IDENTIFIKACIJA ELEMENATA I POKAZATELJA BONITETA BANAKA

U cilju utvrivanja pokazatelja boniteta stanja,priprema se se finansijski izvetaj banke, taj finansijski izvetaj treba kontroloru, revizoru i analitiaru da jasno prui maksimum podataka o finansijskom poloaju i zaraivakoj sposobnosti banaka. Na osnovu njih mogue je identifikovati pokazatelje boniteta stanja i poslovanja banaka, i oni predstavljaju kvantitativne elemente.Ovakav pristup oceni boniteta je ui pristup i svodi se samo na finansijski bonitet, jer se zasniva na indikatorima boniteta obraunatim na osnovu podataka sadranih u finansijskim izvetajima banke,i ovakav pristup se naziva RACIO POKAZATELJ. Pored finansijskih pokazatelja,potrebno je raspolagati i nizom nefinansijskih informacija u procesu odreivaja kvalitativnih elemenata boniteta banaka. Ovakav pristup predstavlja iri koncept boniteta koji se jo naziva i SWOT (strenght, weakness,opportunities, threats) analiza, koja je mnogo obuhvatnija od racio analize boniteta.

3.1

KVALITATIVNI ELEMENTI BONITETA BANAKA

U ovom delu poglavlja bie navedeno nekoliko najvanijih elemenata koje treba uzeti u obzir u procesu uvianja i merenja boniteta banaka, koji spadaju u kvalitativne pokazatelje boniteta banaka, ima ih 6 i oni su: organizaciona struktura banke trini poloa banke menadment banke kadrovska struktura banke informaciona opremljenost banke integrisanost osnovnih poslovnih funkcija banke

9

3.1.1 Organizaciona struktura bankeOrganizaciona struktura banke se odnosi na brojeve, vrste i povezanosti uih organizacionih delova banke - ekspozitura, filijala, poslovnica, altera i sl. Doprinost ovog kvalitativnog elementa je nesumnjiv, ali se ne izraava kvantitativno i direktno,ve deskriptivno i indirektno preko ostvarenog dobitka, reputacije ( goodwill-a) i sl.

3.1.2

Trini poloaj banke

Trini poloaj banke je od bitnog znaaja, sudbinskog, znaaja ne samo za bonitet banke, nego i za kontinuitet bankarskog poslovanja.Posmatra se poloaj banke na finansijskom tritu (novca i kapitala), u odnosu na sektore koji imaju suficit novanih sredstava (potencijalni deponenti i investitori), u odnosu na zajmotraioce i u odnosu na druge banke i centralnu banku. Pokazatelji ove grupe su: poloaj banke na finansijskom tritu poloaj banke u odnosu na sektore koji imaju suficit gotovine poloaj banke u odnosu na sektore koji imaju potrebe za sredstvima odnos banke sa centralnom bankom odnos banke sa drugim bankama

3.1.3

Menadment banke

Menadment banke treba da obezbedi permanentno optimalno odluivanje u cilju realizacije poslovne prilike i strategije razvoja banke uzimajui u obzir finansijski potencijal banke, ekonomsku politiku zemlje i trino okruenje u kojem banka posluje. Kvalitet donetih odluka od strane menadmenta banke se meri prvenstveno uspenou poslovanja i finansijskim poloajem banke u odnosu na prethodne obraunske periode (poslovne godine). U pokazatelje ove grupe spadaju: kvalifikaciona struktura uprave starosna struktura rezultati ostvareni u prethodnim periodima porodina situacija poverenje komitenata

10

3.1.4 Kadrovska struktura bankeKadrovska struktura banke predstavlja pregled zaposlenih u banci i to prema: kvalifikacionoj strukturi, vrsti poslova koje obavljaju, sektorskom ili nekom drugom rasporedu, starosti, godinama staa i sl. Nije redak sluaj da se inicijalna predstava o bonitetu stanja banke najlake i najbre, pored bilansa stanja i bilansa uspeha, stie ba na osnovu kadrovske strukture banke , tj. ukupnog broja zaposlenih u bancii klasifikovanih po razliitim zahtevima karakteristikama i obeleijima.Zbog svega gore navedenog, upravljanje kadrovima banke je veoma vano u procesu razvoja banke.

3.1.5

Informaciona opremljenost

Informaciona opremljenost je komunikaciona sposobnost banke da blagovremeno i u potpunosti obavi svoje poslovanje u skladu sa nalozima i potrebama svojih klijenata. Naravno , banka mora da vodi rauna da se navedeni poslovi realizuju unanie tokove poslovanja neophodan je stalan razvoj infotmacione tehnologije uz potovanje ekonominosti poslovanja banke. Od nivoa informacione opremljenosti zavisi stepen integrisanosti osnovnih funkcija banke.

3.1.6

Integrisanost osnovnih poslovnih funkcija banke

Integrisanost osnovnih funkcija banke,njena povezanost, je takoe bitna komponenta boniteta banke. Regulisanje odnosa izmeu osnovnih poslovnih funkcija banke tj, pitanja hijerarhije, subordinacije, koordinacije, realizacije i sl. su u nadlenosti vrhovne uprave konkretne banke. Optimalno reavanje ovih i drugih pitanja koja se odnose na integrisanost ili povezanost osnovnih poslovnih funkcija banke znaajno doprinose efikasnosti i efektivnosti, a time i boniteta banke. 3.2 KVANTITATIVNI ELEMENTI BONITETA BANAKA

U kvantitativne elemente boniteta banke ubrajaju se: finansijski poloa ili finansijska struktura banke uspenost poslovanja ili zaraivaka sposobnost banke

3.2.1 Finansijski poloaj struktura bankeFinansijski poloaj struktura banke se posmatra na osnovu obima strukture imovine ili sredstava i izvora finansiranja banke. Sredstva ili aktivu banke, ine likvidna sredstva, plasmani i odobreni krediti i imobilizovana imovina banke, 11

dok izvore finansiranja banke predstavljaju depoziti, uzeti krediti i sopstveni kapital banke. Analiza finansijskog poloaja banke ima za cilj da ukae i upozori na izloenost banke rizicima. Najei rizici koji se javljaju su: kreditni rizik rizik likvidnosti, solventnosti i sigurnosti trini rizik kamatni rizik kursni rizik

Mere za zatitu banaka od izloenih rizika poslovanja su: obezbeenje i odranje adekvatnosti kapitala banaka formiranje potrebnih rezervisanja za potencijalne gubitke i druge rizike poslovanja banaka Dva prisutna koncepta zatite poslovanje banaka od rizika su: poveanje uea kapitala i rezervi u pasivi banke poveanje likvidnih sredstava i drugih plasmana niskog rizika u aktivi

3.2.1.1

Kreditni rizik

Kreditni rizik spada u red osnovnih rizika u domenu poslovanja banke. On nastaje u uslovima kada dunik nije u mogunosti da o roku dospea vrati glavnicu kredita i pripadajuu kamatu. Poslovna banka ne moe pobei od kreditnog rizika, jer on ne zavisi od njenog poslovanja, ve od solventnosti dunika. Upravo stoga, banka mora preduzeti sve mere da kreditni rizik ostane u prihvatljivim granicama. Svaki poveani kreditni rizik izazvan plasmanom (work out) banke, esto pretvara kratkorono potraivanje u dugorono i zamrzava aktivu banke. Na taj nain , ne samo da se naruava likvidnost banke ve i mogunost umanjenja rezervi banke ( za otpisano potraivanje ), kao i smanjenje akcijskog kapitala, pod uslovom da nisu dovoljne rezerve za pokrie otpisanog potraibanja. Kreditnim rizikom je mogue upravljati na sledee naine: primenom limita rigoroznom selekcijom kreditnih zahteva diverzifikacijom plasmana kreditne aktive instrumentima obezbeenja

12

4.2.1.2.

Rizik likvidnosti, solventnosti i sigurnosti

Rizk likvidnosti, solventnosti i sigurnosti se tie sposobnosti banke da bezuslovno i u roku sve svoje dospele obaveze plaanja na kratak rok tj. do jedne godine se govori o likvidnosti banke, a na dugi rok, tj. iznad jedne godine re je o solventnosti i sigurnosti banke za njene poverioce. Rizik likvidnosti banke nastaje promenom rone transformacije sredstava u banci, meri se uz pomo mnogobrojnih pokazatelja likvidnosti banke,o kojima e kasnije biti vie rei. Rizik solventnosti i sigurnosti banke se,kao i rizik likvidnosti , utvruje na osnovu bilansnih ali i drugihpodataka kojima raspolae odnosna banka. Tako se solventnost banke identifikuje na bazi knjigovodstvenih podataka, tinih vrednosti, aktuelizovani buduih novanih tokova i sl. Kao preliminarni pokazatelj solventnosti banke uzima se odnos izmeu ukupnih plasmana i ukupnih obaveza koje banka ima za primljena sredstva od drugih subjekata. Ako su dugorona potraivanja jednaka ili vea od dugoronih obaveza kaemo da banka odrava ronu solventnost, i obrnuto, ako su dugorona potraivanja manja od dugoronih obaveza banka mora za taj debalans da koristi svoje rezerve likvidnosti. Iz toga proizilazi da nesolventna banka moe da postane i nelikvidna banka istovremeno.

4.2.1.3

Kamatni rizik

Kamatni rizik je produkt samog ponaanja menadmenta banke, a isto tako i produkt delovanja okruenja.sam in ugovaranja kamata sa dunikom, prilikom odobravanja kredita, moe biti presudan na sve budue kamatne rizike. Ukoliko menadment banke odobri kredit na dui rok sa fiskalnom kamatnom stopom, a doe do promene kamatnih stopa na tritu novca, negativne posledive po banku su oite. S toga je vano ugovoriti promenljive kamatne stope ili kamatne stope sa mogunou promene istih porastom stope inflacije. Visok kamatni rizik nema samo negativno dejstvo na plasman sredstava, va i na hartije od vrednosti koje imaju fiksnu kamatnu stopu i koje su sa dui rokom dospea. Bazinu meru kamatnih rizika predstavlja koeficijent izmeu stavki aktive osetljivih na promenu kamatne stope i stavki pasive koje su takoe osetljive na promenu kamatne stope. Ovaj odnos pokazuje spremnost banke da prihvati rizik u pogledu buduih kretanja kamatne stope na tritu.

4.2.1.4

Kursni (valutni) rizik

13

Kursni rizik nastaje kada doe do promene deviznih kurseva, a aktiva i pasiva banke nisu vie kursno konponovane, i u tom sluaju banka moe da zabelei gubitke. Kao takav naroito je vaan za banke koje posluju na rizinim valutnim podruijima, tj. globalno jer su izloene promeni kurseva vie valuta. Kao preliminarni pokazatelji izloenosti banke kursnom ili deviznom riziku uzima se odnos izmeu devizne pasive i devizne aktive odnosne banke. Valutni rizik se moe upravljati pod uslovom: Da se odredi visina valutnog rizika Da se uspostavi ravnotea izmeu aktive i pasive po valutama koje se nalaze u bilansu Da se odstupi od valute ravnotee aktive i pasive uz primenu svop transakcija Da se izvri realna procena mogue depresijacije kursa nacionalne valute u odnosu na konvertibilne valute, u posmatranom periodu, uz ugraivanje u kamatnu stopu i oekivane stopr valutne depresijacije.

4.2.1.5

Trini rizik

Trini rizik predstavlja rizik od negativnih odstupanja vrednosti otvorene trgovake pozicije na osnovu dnevne cene zatvaranja u portfoliju banke koji je predmet trgovanja tokom perioda neophodnog da transakcija bude zatvorena. Banke mogu biti izloene trinom riziku kod: dunikih hatrija od vrednosti sa fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom kao to su obveznice, derivata na podlozi zajma, akcija, derivata na podlozi akcija i valutnih transakcija. Osnovu za ocenu izloenosti trinom riziku predstavlja ispoljena nestabilnost trinih parametara kao to su kamatne stope, devizni kursevi,berzanski indeksi.

3.2.2

Uspenost poslovanja ili zaraivaka sposobnost banke

Uspenost poslovanja ili zataivaka sposobnost banke je znaajna preformansa banke da ostvaruje pozitivne finansijske rezultate u toku svog poslovanja. Rentabilnost poslovanja banke se utvruje na osnovu ostavarenih prihoda i rashoda u toku obraunskog perioda za koji se indetifikuje uspenost poslovanja banke.

3.3

IZBOR POKAZATELJA BONITETA BANKE

Postoje razliiti skupovi pokazatelja koji finansijske organizacije koriste pri utvrivanju i oceni boniteta banaka.

14

Dakle pokazatelji boniteta banaka se mogu sistematizovati na ratliite naine i po razliitim kriterijumima. Jedna od klasifikacija pokazatelja boniteta banaka je: pokazatelji finansijske strukture ili finansijskog poloaja (S) pokazatelji likvidnosti (L) pokazatelje ekonominosti (E) pokazatelji profitabilnosti (P) ostali pokazatelji (O) boniteta banaka

3.3.1

Pokazatelji finansijske strukture ili finansijskog poloaja (S)

Pokazatelji finansijske struktute ili finansijskog poloaja slue za identifikovanje naina finansiranja imovine i sposobnosti banke da svojim prihodima alimentira rashode, tj. trokove svog poslovanja. U tom kontekstu osnovni pokazatelji finansijske strukture ili finansijskog poloaja (S) banke su sledei: S1 = akcijski kapital / ukupna aktiva S2= ukupne obaveze / ukupna aktiva S3= poslovni prihodi (od kamata i naknada) / poslovni rashodi ( od kamata i naknada ) S4= ukupni prihodi od plaanja kamata i poreza / poslovni rashodi od kamata Treba napomenuti da se pokazatelji S1 pojavljuje i u inverznom obliku pod nazivom akcijski multiplikator, koji pokazuje koliko je puta ukupna aktiva banke vea od akcijskog kapitala banke.

3.3.2

Pokazatelji likvidnosti (L)

Pokazatelji likvidnosti (L) predstavljaju sposobnost banke da kontinuirano i bezuslovno izmiruje svoje dospele obaveze. Najee korieni pokazatelji likvidnosti banke su sledei: L1= novana sredstva / dospele obaveze L2= likvidna sredstava / kratkorone obaveze 15

L3= plasmani u domaoj valuti / depoziti u domaoj valuti L4= kratkoroni plasmani / kratkorolne obaveze

3.3.3 Pokazatelji ekonominosti (E)Pokazatelji ekonominosti (E) slue za merenje kvaliteta poslovanja banaka sa posebnim akcentom na rashode koje banke ostvaruju u cilju obavljanja svoje delatnosti. Od zaista brojnih pokazatelja ekonominosti (E) poslovanja banaka, najee korieni : E1 = ukupni rashodi / ukupni prihodi E2 = poslovni rashodi (od kamata i naknada) / poslovni prihodi (od kamata i naknada) E3= ostali rashodi (neposlovni) / ostali prihodi (neposlovni) E4 = materijalni trokovi i bruto zarade / ukupni rashodi E5 = poslvni rashodi od kamata / ukupni rashodi E6 = ostali rashodi (neposlovni) / ukupni rashodi E7 = materijalni trokovi i bruto zarade / poslovni dobitak E8 = poslvni rashodi od kamata / poslovni dobitak E9 = ostali rashodi (neposlovni) / poslovni dobitak E10 = plaeni porez / poslovni dobitak

3.3.4

Pokazatelji profitabilnosti (P)

Pokazatelji profitabilnosti (P) su indikatori uspenosti poslov anja ili zataivake sposobosti banaka da svojim akcionarima obezbede odgovarajui profit na kapital uloen u banku. Za ocenu profitabilnosti banaka koriste se brojni pokazatelji (racio brojevi ). U praksi analize bilansa banaka, po pravilu, se koriste sledei pokazatelji profitabilnosti (P) banaka: P1 = poslovni dobitak / ukupna aktiva

16

P2 = neto dobitak / ukupni prihodi P3 = neto dobitak / poslovni dobitak P4 = neto dobitak / ukupna aktiva P5 = neto dobitak / ukupni kapital P6 = neto dobitak / akcijski kapital P7 = neto dobitak + izdvajanja u rezerve + neto rashod revalorizacije / ukupni prihodi P8 = neto dobitak + izdvajanja u rezerve + neto rashod revalorizacije / poslovni dobitak P9 = neto dobitak + izdvajanja u rezerve + neto rashod revalorizacije / ukupna aktiva P10 = neto dobitak + izdvajanja u rezerve + neto rashod revalorizacije / ukupni kapital P11 = neto dobitak + izdvajanja u rezerve + neto rashod revalorizacije / akcijski kapital P12 = ukupni otpisi potraivanja / ukupni plasmani

3.3.5

Ostali pokazatelji (O)

Ostali pokazatelji (O) boniteta banaka se, takoe, mogu grupisati na razliite naine na primer na pokazatelje strukture aktive sa naglaskom na kamatonosnu aktivu banke, pokazatelje strukture odobrenih kredita od strane banke i sl. neki od najee korienih ostalih pokazatelja (O) boniteta banke su : O1 = ukupni odobreni krediti / akcijski kapital O2 = ukupni plasmani / ukupna aktiva O3 = odobreni komercijalni krediti / ukupna aktiva O4 = odobreni hipotekarni krediti / ukupna aktiva

17

O5 = ukupna kamatonosna aktiva / ukupna aktiva O6 = kamatonosna aktiva u domaoj valuti / ukupna aktiva O7 = odobreni krediti privredi / ukupni odobreni krediti O8 = odobreni krediti van privrede / ukupni odobreni krediti O9= odobreni krediti javnim preduzeima / ukupni odobreni krediti O10 = odobreni krediti bankama / ukupni odobreni krediti O11= odobreni krediti dravi / ukupni odobreni krediti O12 = odobreni krediti graanima / ukupni odobreni krediti O13 = odobreni krediti stranim licima / ukupni odobreni krediti O14 = kreditni potencijal / finansijski potencijal = ukupna kamatonosna aktiva / ukupna kamatonosna pasiva O15 = prihodi od kamata rashodi od kamata / ukupna kamatonosna pasiva Uz navedene ostale pokazatelje (O) boniteta banaka treba imati u vidu i sledee: Pod ukupnim plasmanima se podrazumeva zbir ukupno odobrenih kredita i hartija od vrednosti banke Ukupna kamatonosna aktiva predstavlja zbir ukupnih plasmana depozita kod Centralne banke i trajnih uloga banke u druge banke i preduzea Ukupna kamatonosna pasiva predstavlja zbir primljenih depozita, uzetih kredita obaveza za hartije od vrednosti Kreditni potencijal banke predstavlja razliku izmeu, sa jedne strane, ukupne bilansne pasive i, sa druge strane, zbira minimalne rezerve likvidnosti, obavezne rezerve, sredstava kod entralne banke, trajnih uloga u banke i preduzea, stalnih sredstava i vanposlovnih sredstava banke Finansijski potencijal banke predstavlja ukupnu bilansnu pasivu banke Prvih est ostalih pokazatelja banaka, odnose se na identifikovanje strukture aktive sa naglaskom na kamatonosnu aktivu banke, sledeih sedam navedenih ostalih pokazatelja boniteta banaka, se tiu strukture odobrenih kredita od strane posmatrane banke, pokazatelj O15 predstavlja neto kamatnu maru banke

18

U cilju sticanja to realnije predstave o bonitetu stanja i poslovanja analizirane banke neophodno je simulativno uzimanje u obzir navedenih i ostali pokazatelji kvaliteta poslovanja i finansijskog poloaja posmatrane banke. Banka e veoma teko uspostaviti koegzistenciju izmeu zahteva likvidnosti i zahteva profitabilnosti koji su u stalnom sukobu. Vee uee odobrenih kredita u ukupnoj aktivi banke dovodi do smanjenja likvidnih sredstava banke i poveanja profitabilnosti banke, jer odobreni krediti se, po pravilu , sporije konveruju u likvidna sredstava u odnosu na hartije od vrednosti, ali

donose veuprofit banci poto su kamate na odobrene kredite, takoe, vee od prinosa hartija od vrednosti. Banka mora uspostaviti odreenu relaciju izmeu ukupne kamatonosne aktive, uloenih sredstava banke koja donose prihod i ukupne kamatonosne pasive, tj, primljenih sredstava koja izazivaju rasho za posmatranu banku. Zbog svega toga na menadmentu banke u cilju njenog odravaja, rasta i razvoja, to je u interesu vlasnika banke, investitora, tedia, drave i sl.

19

4.

OCENA BONITETA STANJA I POSLOVANJA BANAKA U NAOJ ZEMLJI

U ovom poglavlju e se predstaviti propisani pokazatelji boniteta poslovanja banaka i drugih finansijskih institucija, u naoj zemlji. 4.1 RELATIVNI POKAZATELJI BONITETA POSLOVANJA BANAKA

Relativni pokazatelji boniteta poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija u naoj zemlji su propisani l. 26. i 27. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (Slubeni list SRJ , br. 32/93 i 24/94). Na osnovu ovog zakonskog propisa usvojeni su : Odluka o bliim uslovima primene l. 26. i 27. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama i Uputstvo za primenu Odluke o bliim uslovima primene l. 26. i 27. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama ( Slubeni list SRJ br. 2/95) u cilju operacionalizacije i identifikovanje relativnih pokazatelja poslovanja banaka i drugih finansijskih oragnizacija. U pitanju su sledei relativni pokazatelji poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija u naoj zemlji: Adekvatnost kapitala Uee kapitala u ukupnoj pasivi Uee sredstava stanovnitva u ukupnoj pasivi Odnos kratkorinih plasmana ukljuujui i novana sredstva, i kratkoronih obaveza Odnos devizne pasive i devizne aktive Veliki, odnosno najvei mogugui krediti banke nekom zajmoprimcu u odnosu na kapital banke Trajna ulaganja u preduzea Trajna ulaganja u banke i druge finansijske oragnizacije Plasmani u osnovna sredstva

20

4.1.1 Adekvatnost kapitalaAdekvatnost kapitala predstavlja odnos izmeu neto kapitala i ukupne rizine bilansne aktive i ukupne rizine vanbilansne aktive poslovne banke. Taj odnos treba da iznosi najmanje 8%. Kapital banke predstavlja razliku izmeu, sa jedne strane, trajnog kapitala banke koga ini zbir akcionarske glavice, poveanja vrednosti skcija, rezervi, posebnih rezervi, revalorizacionih rezervi,paualnog rezervisanja i nerasporeene dobiti iz ranijih godina i dobiti u tekuoj godini, i sa druge strane, odbitnih stavki trajnog kapitala banke i druge finansijske organizacije, sopstvenih uea, gubitka iz ranijih godina i gubitaka u tekuoj godini. Neto kapital banke predstavlja razliku izmeu kapitala banke i posebnih rezervisanja za potencijalne gubitke banke. Ukupna rizina bilansna aktiva poslovne banke predstavlja knjigovodstveno stanje bilansne aktive poslovne banke uz obaveznu korekciju pojedinih pozicija iji se iznos utvruje primenom sledeih pondera rizika na njihova knjigovotstvena stanja. a) 0% (novana sredstva, sredstva kod Narodne banke Srbije,hartije od vrednosti, plasmani..) b) 15% (dati avansi za obavljanje menjakih poslova) c) 25% (inostrane hartije od vrednosti) d) 50% (dati hipotekarni krediti) Ukupna vanbilansna aktiva poslovne banke ( izdatih garancija avala i drugih oblika jemstva, otvorenih akreditiva i neiskorienih preuzetih neopozivih obaveza) koje korigovano faktorima kreditne konverzije i ponderima rizika pojedine pozicije. Faktori kreditne konverzije su: a) 0% (garancije date brodogradilitima za izgradnju brodova) b) 50% (garancije, stand-by akreditivi i neiskoriene preuzete neopozive obaveze) c) 100% (plative garancije, avali i akcepti menica, nepokriveni akreditivi i ostala jemstva). Ponderi rizika koji se primenjuju na knjigovodstvena stanja vanbilansne aktive poslovne banke koja su korigovana faktorima kreditne konverzije su: a) 0% (garancije date brodogradilitima za izgradnju brodova pokrivene hipotekom na brod,garancije za transfer dobiti pokrivene depozitom u celini) b) 25% (garancije stand- by akreditivi i neiskoriene preuzete obaveze)

21

c) 100% (sve ostale pozicije vanbilansne aktive poslovne banke koje su korigovane faktorima kreditne konverzije)

4.1.2

Uee sredstava stanovnitva u ukupnoj pasivi

Uee kapitala u ukupnoj pasivi predstavlja odnos izmeu kapitala i ukupne pasive poslovne banke. Ovaj odnos treba da iznosi najmanje 20%.

4.1.3

Uee sredstava stanovnitva u ukupnoj pasivi

Uee sredstava stanovnitva u ukupnoj pasivi predstavlja odnos izmeu sredstava stanovnitva i ukupne pasive poslovne banke. Obino se razlikuju bruto sredstva stanovnitva i neto sredstva stanovnitva. Bruto sredstva stanovnitva predstavljaju zbir dinarskih i deviznih sredstava stanovnitva deponovanih kod poslovne banke. Neto sredstva stanovnitva predstavljaju ukupan zbir dinarskih sredstava stanovnitva deponovanih kod poslovne banke uvean za neto iznos deviznih sredstava stanovnitva deponovanih kod poslovne banke.Ukoliko deponovana deviznatednja depovana kod Narodne banke Srbije vea od deviznih sredstava stanovnitva negativna razlika se ne uzima u obzir pri izraunavanju ovog pokazatelja. Inae, uee sredstava stanovnitva u ukupnoj pasivi poslovne banke treba da bude vei od 50%.

4.1.4 Odnos kratkoronih plasmana ukljuujui i novana sredstva i kratkorone obavezeOdnos kratkoronih plasmana ukljuujui i novana sredstva i kratkoronih obaveza predstavlja srazmeru izmeu,sa jedne strane zbira kratkoronih plasmana i novanih sredstava i sa druge strane, kratkoronih obaveza poslovne banke, ovak pokazatelj treba da bude jednak ili vei od 100%.

4.1.5 Odnos devizne pasive i devizne aktiveOdnos devizne pasive i devizne aktive predstavlja, takoe. Srazmeru izmeu devizne pevizne pasive i devizne aktive poslovne banke. Pri tome devizna pasiva treba da bude jednaka deviznoj aktivi sa dozvolljenim odstupanjima od najvie 5%.

22

4.1.6 Veliki odnosno najvei mogui krediti banke nekom zajmoprimaocu u odnosu na kapital bankeVeliki odnosno, najvei mogui krediti banke nekom zajmoprimaocu u odnosu na kapital banke predstavlja odnos izmeu, sa jedne strane, zbira knjigovodstvene vrednosti ukupnih potraivanja banke prema zajmoprimaocu po bilansnoj aktivi i faktorom kreditne konverzije korigovane knjigovodstvene vrednosti ukupnih potraivanja banke prema odnosnom zajmoprimaocu po vanbilansnoj aktivi ,i sa druge strane, kapitala banke. Ovaj pokazatelj poslovanja banaka treba da iznosi maksimalno 80%.

4.1.7 Trajna ulaganja preduzeaTrajna ulaganja preduzea predstavljaju odnos izmeu trajnih ulaganja banke u preduzee i kapitala banke. Ovaj pokazatelj banke treba da iznosi maksimalno 15%.

4.1.8 Trajna ulaganja u banke i druge finansijske organizacijeTrajna ulaganja u banke i finansijske organizacije predstavlja odnos izmeu trajnih ulaganja banaka u druge banke i finansijske organizacije i kapitala posmatrane banke. Ovaj pokazatelj poslovanja banke treba da iznosi maksimalno 51%.

4.1.9 Plasmani u osnovna sredstvaPlasmani u osnovana sredstva predtsavljaju odnos izmeu vrednosti osnvnih sredstava banke i kapitala banke. Preporuuje se uzimanje u obzir neotpisane ili sadanje vrednosti osnovnih sredstava banke. Inae ovaj pokazatelj treba da iznosi maksimalno 20%. Predstavljeni relativni pokazatelji boniteta poslovanja banaka su, posmatrani pojedinano, parcijalni, a u celini su statikog karaktera. Zbog toga se u postupku analize i ocene boniteta banaka odnosni pokazatelji moraju stimulativno utvrivati i interpetirati i to za ve broj sukcesivnih poslovnih godina. U fokusu analize neminovno se moraju staviti i bilansi uspeha banaka kao nosioci informacija o kvalitetu njihovog poslovanja u odreenom vremenskom intervalu.

23

ZAKLJUAKOvim radom je obuhvatno obtaen fenomen boniteta banaka,kao i nain njegovog utvrivanja i ocene. Rad je sutinski podeljen na dva dela. U prvom delu, nakon uvoda, predstavljnja pojma i komponenata boniteta banaka, i neophodnosti njegovog utvrivanja, identifikovani su elementi i pokazatelji boniteta banaka. Opisani su kvalitativni i kvantitativni elementi boniteta. S obzirom da posoke razliite metodologije i predlozi za utvrivanje boniteta, i nije utvrena jedinstvena metodologija koja bi bila opteprihvaena meu ekspertima u radu je predstavljen jedan izbor pokazatelja boniteta banaka koji se moe nai u strunoj literaturi. Drugi deo rada se odnosi na naine utvrivanja i ocene boniteta banaka u naoj zemlji, kroz opis relativnih pokazatelja boniteta poslovanja banaka koji su propisani Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama. Ocena boniteta banaka je veoma sloeno i izizetno znaajno pitanje, ija obuhvatnost i operacionalizacija zavise pre svega od cilja i namene analize poslovanja banke. Bonitet u osnovi pokazuje koliko je neka banka dobra i uspena, te stoga slui kao kljuni indikator za sagledavanje ne samo postojeeg finansijskog stanja banke ve i za ocenu mogunosti njenog poslovanja i razvoja budunostiu. Ocena boniteta prema irem konceptu koji je predstavljen u radu je mnogo kompleksnija i zahteva multidisciplinaran pristup, pa je u praksi est sluaj da se prati samo finansijski bonitet banke.

24

LITERATURA1. Ivani Marko, Jeremi Ljiljana : OSNOVI FINANSIJA, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje Beograd, Beograd, 2005.

2. uki ore, Bjelica Bojin, Risti ivota : BANKARSTVO, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2003 3. Vunjak Nenad : FINANSIJSKI MENADMENT, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 1995 4. ivkovi Aleksandar, Risti arko : UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM I DEVIZNIM POSLOVANJEM Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2000 5. kari Jovanovi Kata : OCENA BONITETA, Power point presentation (http://www.ekof.bg.ac.yu) 6. Narodna banka Srbije Centar za bonitet (http://bonitetweb.nbjzop.co.yu) 7. Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama (http://www.nbs.yu/serbian/zakoni)

25