znaju da se radi o ekstremnimuslovima. Tako da sam se na nekina~in strmoglavio u ceo taj proces.Zbog jubileja koji nas je o~ekivaou jesen 2018. morali smo dapo~nemo sa snimanjem ve} u martu2018. Jurili smo poslednje snegove.Tako je sve po~elo na vrhu Stareplanine u snegu visine jednogmetra, na skoro 2.000 m nadmorskevisine, sa temperaturom minus 5stepeni. Pritom, Milanu Kolaku,malom Ivanu Vuji}u i meni bio jeto prvi dani snimanja sa takovelikim zadacima u ekipi ikada.Po~eli smo sa snimanjem scenakoje predstavljaju sam kraj filma,dakle unazad. Mnogo iskusnijim fil-mad`ijama bi sve ovo predstavljaloozbiljan zadatak, a kamoli nama.Iskreno mislim da u tom trenutku tuorganizaciju i celu tu ma{ineriju nebi mogao da pokrene nijedan drugiproducent, osim Lazara.”

Kakvo je iskustvore`irati sa svojim ocem u glavnojulozi? Je li bilo te{ko predstavitilik kralja Petra?

“Bilo je te{ko predstavitii lik kralja Petra i ceo taj istorijs-ki period, jer iako se sve de{avalopre 100 godina, danas svi imajuneko svoje vidjenje, svoju slikujednog od najslavnijih delova na{eistorije. Postoje predubedjenja dasu se neke stvari desile na odred-jeni na~in iako su istorijski izvori,

pa i sami istori~ari vrlo kontradik-torni u stavovima. Mi smo zatore{ili da prika`emo na{ li~ni ose}ajepohe i li~ni do`ivljaj kralja Petra.Ozbiljno smo se oslanjali na istori-jske ~injenice sa jedne strane, ali

sa druge strane koristili smo na{epravo na umetni~ku slobodu jerradi se o igranom filmu, a ne odokumentarnom.

Lazar i ja smo se upo~etku mimoilazili u stavovimakako bi taj lik trebalo da se gradi.U filmu zati~emo kralja Petra kao

umornog ratnog veterana koji jeprepustio presto sinu Aleksandru, au seriji on je mnogo aktivniji,ozbiljan je dr`avnik, sposoban udiplomatiji, ve{t u gradjenjuodnosa i sa Apisom i sa Pa{i}em.

Tako da sam ja `eleo da u filmukralj ne govori mnogo, ali da kadane{to ka`e da to bude zna~ajno imudro. Lazar je tu bio nestrpljiv,jer se stalno vezivao za pomenutipoliti~ki deo karijere i poku{avaoda gradi lik kroz akciju, sa ~ime seja nisam slo`io. Tu su nastajali

neki sukobi izmedju nas dvojice,ali kada je video neke materijale,razumeo je da stvar ide u dobrompravcu i onda je odlu~io da po~neda me slu{a.“

U kakvom je stanju

na{a kinematografija, jer smosvesni da nam talenta i volje nenedostaje, ali nedostaje novca zasnimanje dobrih filmova. Kako senajbolje sna}i u realizacijizna~ajnih projekata?

“Meni se ~ini da jesituacija trenutno obrnuta.

Ulazimo u jedan renesansni peri-od doma}e produkcije. Sredstavaza snimanje filmova ima sve vi{e,ali ne i dovoljno. Ono {tonedostaje su dobri scenariji iautori sna`nog izraza koji barata-ju zanatom i ne razdvajaju`anrovski od autorskog filma. [tose volje ti~e, tu bih se slo`io savama, ona postoji ali neretko jekratkog zamaha. Posle niza turbu-lentnih godina kroz procese finan-siranja filmskih projekata na{egFilmskog centra uspeli smo daudjemo u kontinuitet snimanja fil-mova kojim se podi`e kvalitetdoma}e kinematografije. Filmovisu, po mom mi{ljenju, sve bolji,pojavljuje se sve vi{e autora, aliipak mislim da je bud`et za kine-matografiju i dalje mali i da bezsponzorstava i donacija drugihdr`avnih institucija, velikih kom-panija, snimiti film u Srbiji jedugotrajan i te`ak proces.

Da bi se do{lo dokvaliteta u realizaciji potrebni su,po mom mi{ljenju, prvenstvenodobar scenario, ~vrst rediteljskiizraz, poznavanje rediteljskihve{tina, jaka aktivna volja, talento-vani i po`rtvovani glumci spremnina ozbiljno bavljenje likovimakoje tuma~e, kroz analizu igluma~ke probe, {to je u doma}improdukcijama retkost.“

Mila Filipovi}

11Novembar 2019. Ekskluzivni intervju

www.serbianmirror.com

12 Novembar 2019.Nova knjiga

Roman “MilaMar“ MileFilipovi}, koji je nedavnoiza{ao u izdanju beograd-

skog “Znaka“, predstavljen je napromocijama u U`icu i Beogradu.Pred mnogobrojnim ~itaocima oknjizi su u sve~anoj Sali Gradskeku}e u U`icu govorili NadaSelakovi}, prevodilac i novinariPetar Arbutina, knji`evni kriti~ariurednik ove knjige, a u Beograduu Kafe galeriji “Glasnik“ i VidaOgnjenovi}, knji`evnica i dra-maturg i doktor Slobodan Simi},psihijatar i poznati aforisti~ar.

“Veoma mi je drago {tose ova knjiga pojavila, kao {to mije drago da o njoj imam prilike dagovorim – rekla je VidaOgnjenovi}, obra}aju}i se prisut-nima. “MilaMar“ spada u retkeknjige, zato {to je smela, hrabraknjiga, jer iskreno govori oljubavi. Mi smo u ovom svetunavikli na kli{ee, oguglali smo nanjih, a iskrena da budem, mislimda ih ~italac povremeno uknji`evnosti i tra`i. U ovoj knjiziih, na sre}u, nema. Ja se nesla`em sa nekim nadobudnimkriti~arima koji tvrde da je oljubavi sve re~eno. Pa zar i onama nije sve re~eno, i o `ivotu,i o smrti, zar o svemu nije svere~eno? Ali, to ne zna~i da netreba pisati, i ja ne pristajem na toda pravih tema vi{e nema. I autor-ka je toga svesna. Ova knjiga jezanimljiva i po tome {to se nemo`e prepri~ati, jer je pisana izvelike blizine, pa bi svakoprepri~avanje i svako tuma~enjenaru{ilo tu svetu blizinu. Ne mo`ese prepri~ati ni zbog toga {to }e i~itanje ove, kao i svake drugeknjige, biti razli~ito, pa biprepri~avanje pravilo neku verzijukoja nije ni kona~na, niti sigurna,da bismo se na nju mogli osloni-ti. Ova knjiga je pa`ljivo skloplje-na, u njoj se niko ne prenema`e,u ovoj se knjizi ni{ta ne ulep{avai ne olak{ava, ne svodi se nista nabanalnost, u ovoj knjizi nemani{ta fal{. A to je danas u litera-turi najte`e posti}i, jer je napad-nuta sa svih strana – estradom,politikom, i tehnologijom, neznam {ta joj sve jo{ preti. Ovaknjiga po~inje jednom bajkom, aliona je odli~na intonacija i uvod uovu knjigu, koja je muzi~kisavr{ena, napravljena kao jednaodli~na muzi~ka kompozicija, {toje veoma te{ko posti}i. Ovo jestememoar, autobiografska knjiga, alise autorka nije pla{ila toga, niti je

nastojala da napravi nekakvu dis-tancu. Pisala je otvoreno, jednos-tavno i punim srcem i zato setako mora i ~itati.” – rekla jeVida Ognjenovi}.

Petar Arbutina je gov-ore}i o knjizi rekao:

“Ja jesam jedan od prvih~italaca ove knjige, i zato tvrdimda je neophodno pisati o ljubavi,na ovako svojstven i specifi~anna~in. Danas je neophodno pisatio ljubavi, kako bismo i sebe ube-dili u sopstveno postojanje. Mi`ivimo u dru{tvu u kome jeiskrenost pomalo zaboravljena dis-

ciplina, ona vi{e nikoga neobavezuje, ona vi{e nije neophod-na, ona vi{e ne oblikuje na{ueti~ku misao. A iskrenost je, samapo sebi, i tema i su{tina. Najve}idomet u kreativnosti i u umetnos-ti je emocija, koje se ponekadpla{imo. Bez obzira na memo-arsku dimenziju koju ova knjigaima, va`no je zapaziti i imagina-tivni deo, uz sve ono dobro i lo{e{to pamtimo. Ovo je knjiga o`ivotu, koji nas iznenadjuje, knji-ga koja nas podse}a na veli~inuljubavi, koja se meri snagom imogu}no{}u `rtvovanja za nekogadrugog. Jedino tada ljubav vredi iima smisla. Ovo je dobra pri~a,pojednostavljena, ali ne i banalna.Jer, Mila Filipovi} je, to moramre}i, krvavi ~italac, i ona je u tojsvojoj lektiri, u ono mesto jepro~itala, tragala za najboljomformom ovog romana, svesna dablok ove svoje pri~e mora graditiu jednoj zanimljivoj formi, koristese najiskrenijim ose}anjima. Ovonije posle podnevna razbibriga, jer}e vas ova pri~a pomeriti, stojesvakako mera uspe{nosti jedneknjige. U va{em iskustvu }e posle~itanja ove knjige biti jo{ jedanpogled, jo{ jedan diskurs, kroz

koji }ete posmatrati ovaj svet. Nemo`ete dosegnuti nekakveduhovne prostore i vratiti se iznjih, kao da se ni{ta nije desilo.Ovo je autenti~no delo, nastalo odzanimljive `ivotne pri~e, koja je uisto vreme i univerzalna knji`evnaparadigma. Mila Filipovi} imaizuzetnu ve{tinu, kojom jedogradila svoju pri~u imangina-tivnim sferama. Odlu~ila se zaispovedanje li~ne iskrenosti. Bezobzira koliko ovaj narativ jestelinearno izgradjen, ona je vrlopa`ljiv pisac kada gradi formu. Tonije nimalo slu~ajno. Ta

izme{tenost u drugo i ponovnovra}anje je u ovom slu~aju vrlova`na, povezana sa izuzetnomumesno{}u. Tako je bilo i sa njen-im prvim romanom, epistolarnompri~om u koncentri~nim krugovi-ma emocija, dogadjaja,uzburkanih `ivota. Tako je i ovde,pa s pravom mogu re}i da je iovo roman koncentri~nih krugovade{avanja, pitanja i tra`enja odgo-varaju}ih odgovora.”

Slobodan Simi}, poznatipsihijatar i aforisti~ar je, predstav-jaju}i Milu Filipovi}, kako je onzove, svog saborca, podsetio nagodine kada su zajedno po~injalistvarala~ke karijere, u tada jedi-nom nezavisnom omladinskomlistu “11:59“, rade}i na izmis-ljenom intervjuu o D`onuSelakovi}u koji je bio kao imagi-narni ameri~ki san i do sr`iuzburkao tada{nju u~malu javnost,i ve} tada mladim stvaraocimaotkrio svu mo} pisane re~i.

“Ja sam odavno po~eoda delim ljude na saborce i onedruge, a Mila je moj dugogodi{njisaborac u bitkama u Srbiji.Po~injali smo davnih osamdesetih,nas ~etvoro omladinaca, a postalismo najpoznatiji po ~uvenoj nov-

inarskoj prevari iz stareJugoslavije, jer smo objaviliizmi{ljeni intervju sa D`onomSelakovi}em, koji dolazi u Srbijuda osnuje sveameri~ku stranku,~iji je glavni deo programa da seJugoslavija pripoji Americi. BobDilan i Tina Tarner }e pevati nauzi~kom trgu, bi}e tu najve}ihamburger na svetu, igra}e ze~iceiz Plejboja. Bila je to lagana,skoro bezna~ajna omladinska {ala,ali problem nastaje onda kadadopisnici beogradskih novina izU`ica po~nu da prenose tu beza-zlenu novinarsku {alu kao istinitiintervju, a jedan od njih je ~akbio toliko agilan da je objavio na{intervju kao svoj. I nastane haos!U U`icu su svi poverovali, celaJugoslavija je brujala o tome, mismo ~ak objavili i dvojezi~nupristupnicu za stranku, ljudi su ihpopunjavali i slali… na kraju jenacionalni Dnevnik 2 morao daobjavi vest da je D`on Selakovi}izmi{ljena li~nost, kako bi haosbio zaustavljen. Na{ ~asopis je,naravno, zabranjen, izdali smo jo{samo jedan broj, u kome smoobjavili novi intervju sa D`onomSelakovi}em, da objasnimo za{toje on nastao. I tu D`on Selakovi}iz prvog lica obja{njava kolikosmo naivni i lakoverni i kako lakonasedamo na pri~e iz novina.

Treba li praviti poredjenje sadana{njim vremenom. Kasnije jeMila Filipovi} bila glavni iodgovorni urednik Radio U`ica,koji je tada imao zvezdanetrenutke. Pozvala me je da radimoemisiju “Uz vetar“, uz `e{}usatiru. Posle jednog ozibljnogske~a emisija je skinuta sa progra-ma, Mila je trpela pritiske kolikoje mogla, ali u jednom trenutku sevi{e nije moglo istrpeti. Bilo je tonenormalno vreme. I iz te Srbijeje Mila oti{la, i pridru`ila se reciodlivenih mozgova. Mi ne pomin-

jemo mnogo vrhunske intelektu-alce koji su napustili na{u zemlju.Kamo sre}e da je ostala ovde,imali bismo pravu reprezentaciju.Ona i danas pi{e kolumne za“U`i~ku nedelju“ (nastala nakorenima “11:59“), koje su vrhun-ska ve{tina velikog majstora nov-inarstva, i zato sam ponosan {to jemoj saborac.

I tako mene moj sabo-rac zamoli da pro~itam i gov-orim o njenoj novoj knjizi. A,mene kad saborac moli, ja idemi u vatru i u vodu, pa ako treba,i knjigu da ~itam! Pomislim, evoje jo{ jedna, voditeljka pi{eroman, pomislim ja, evo opetvoditeljske knji`evnosti, uhvatimse za glavu, ne znaju}i sa ~ime}u da se suo~im. Pomislih, eto imoju Milu uhvati taj virus, pa“MilaMar“, mila majko, sad samgotov, pomislih ja kao profesion-alni skeptik. Uzmem knjigu, lepakorica, a vu~e na ljubavniroman. Ja dam svakoj knjizi 10strana. I prava sre}a, pri~a jeovde po~ela na pravom mestu. Ida ne du`im – hvala Mili {tosam ovu knjigu morao da ~itam.Ja sam sa ovom knjigom imaozen. Ova knjiga me je poptunozakovala, kao da sam bio u 3Dfilmu, kao da sam ja u svemuovome u~estvovao. Dugo nisampro~itao bolju knjigu od ove, jersu u njoj sve stvari koje subitne u `ivotu – ljubav i smrttako dobro razradjeni, da ~ovekzaista vidi ljubav, sre}u, nesre}u,radost, `alost. I to na vrlo mo}anna~in. “MilaMar“ zvu~i ne`no inevino, a ustvari je vrlo `estokai neophodna. Malo je neophod-nih knjiga, a ova je jedna odnjih. Mogu}e da je meni poseb-no godila i zbog mog uzrasta, jerse u njoj nalaze va`ne teme zrel-og doba, ali i esecijalnog `ivota.Neko je rekao – umetnik nijebitan, bitno je delo. I to je ovdeslu~aj. Isklju~ivo je bitno kako sipreneo emociju re~ima, a u“MilaMar“ je to uradjeno skorosavr{eno.“

Promocija romana“MilaMar“ bi}e odr`ana u subo-tu 16. novembra u “Ice HouseGallery“, 609 South Boulevard uEvanstonu sa po~etkom u 2:00popodne, a govori}e professordoktor Jelena Bankovi}, novinarMilka Kova~evi}, doktor VojinDrenovac, slikarka MaureenSharkey i autorka MilaFilipovi}.

Roman “MilaMar“ predstavljen u U`icu i Beogradu, a uskoro i u ^ikagu

@IVOT KAO GLAVNI JUNAK

13Novembar 2019. Biznis

www.serbianmirror.com

14 Novembar 2019.Biznis

15Novembar 2019. Biznis

www.serbianmirror.com

16 Novembar 2019.Va`ni dogadjaji

17Novembar 2019. Va`ni dogadjaji

www.serbianmirror.com

18 Novembar 2019.

Da li su nam potreb-ne medje? ^ovekzdravog razumasmatra da prirodane poznaje nacije,

granice, vere... Medjutim, postojepojmovi kao {to su opredeljenje,ideja, pripadnost... Ako sam seopredelio da budem, recimo,Srbin, partizanovac i pobornikideje u koju verujem, nisu mibliski oni konvertiti koji menjajuopredeljenje, uverenje, stranku,veru za ve~eru, niz svaki maloja~i vetar koji dune. Uvek sambio za to da po{tujemo svoje, a dane mrzimo tudje. Naravno da nijesvaki Nemac sklon ubijanju, nijesvaki Hrvat usta{a, niti svakiAlbanac kolja~ koji vadi organeSrbima. Medjutim, kad procentu-alno u odnosu na broj stanovnikaodredjene nacije njeni pripadnici~ine masovne zlo~ine, streljajuhiljade dece u jednom danu, ili ususednoj dr`avi lin~uju ljude samozato {to su Srbi, stotine hiljadasalutira Hitleru uz Tompsona, kojipeva o klanju ljudi, kad svaki danosvanu novi grafiti o ubijanju iklanju Srba u Hrvatskoj i medjuAlbancima, a pritom njih na{iljudi uvek ljubazno do~ekaju iugoste, a da ne govorim o tomeda takvih incidenata kod nasskoro da nema, onda tu ne{to nijeu redu sa idejom da smo svi jed-naki. Vi{e mi se ~ini da se una{em slu~aju primenjuje praviloda ako ti ne}e{ pojesti lava, nezna~i da on tebe ne}e pojesti.Zbog toga je dobro da postojemedje. Kad bismo svi bili mili,dragi, fini i puni ljubavi, podelenam ne bi padale na pamet.Na`alost, nismo svi takvi.

Dana 21. oktobra jeobele`ena 78. godi{njica masakraoko 3.000 dece i njihovih u~itel-ja. Nemci su ih izveli iz {kola iu jednom danu ih sve streljali. Toje samo jedan od masovnihzlo~ina koji su po~injeni nad srp-skim narodom od strane okupato-ra i njihovih poltrona u na{emsusedstvu. Mi, Srbi imamo vi{eisusovskih osobina od ve}inedrugih naroda. Prvi smo dapra{tamo, a na{i d`elati obr}upri~u i predstavljaju nas kaogenetske zlo~ince. Najve}i imper-ijalisti, kolonijalisti i kolja~i saZapada nam {alju svoje izaslanikeda nam “uvode demokratiju“ iu~e nas o ljudskim pravima, amedju njima su direktni potomciupravo onih koji su nas klalisamo zato {to smo Srbi. [irombiv{e Jugoslavije su teritorije nas-

tanjene Srbima etni~ki o~i{}eneod Srba, a Srbija, koju upravo tikoji su proterali Srbe prozivaju zaetni~ko ~i{}enje, ostala je jedinamultinacionalna dr`ava, u kojojmanjinama ne fali dlaka sa glave.Kad god smo brisali graniceizmedju Ju`nih Slovena i pripad-nika drugih nacionalnih manjinana Balkanu, pla}ali smo ogromnu

cenu za to. Svi oko nas su u svimratovima bili na strani okupatora.Srbi su ih oslobodili aus-trougarskog i turskog ropstva, ana{e vlasti nisu pro{irile teritorijepobedni~ke Srbije, ve} su gubit-nicima u oba svetska rata, koji suse borili na strani okupatora, daline samo ravnopravan, ve}povoljniji status u zajedni~kimdr`avama, po~ev od SHS pa doSFRJ, od Srba koji su izgubilivi{e od polovine stanovni{tva,bore}i se za slobodu. Ni danas nebismo bili nezavisna Srbija da se

Crna Gora nije odvojila. Dvori{talep{e izgledaju bez ograda i zido-va, ali ako je moj kom{ija agre-sivan i nasilan, moram podi}iogradu ili zid da za{titim svojuporodicu i ognji{te.

Evropska unija jestvorena od strane ja~ih i pohlep-nijih dr`ava, sa ciljem daizrabljuju manje i slabije nacije.

Ukidanje granica se pokazalo kaopoguban potez. Zbog toga uzemljama EU ja~aju nacionalnestruje, koje se protiveglobalisti~koj prevari. Ve}ina tihnacionalnih stranaka je prosrpskiorijentisana, jer su shvatili da suse 90-ih godina pro{log veka,bore}i se za pravo na `ivot,zapravo borili protiv globalizma(~itaj kolonijalizma).

Nedavno je austrijskipisac Peter Handke dobioNobelovu nagradu. Svima nam jepoznato da je taj hrabri ~ovek

digao glas protiv nepravde koju jeZapad nanosio Srbima. Prilikomprimanja nagrade, obratio seSrbima i rekao da zna da se oniraduju njegovoj nagradi. Posletoga su a`daje krenule sa masovn-im uvredama i pretnjama smr}u ilin~om. Prosto je neverovatnokoliko je propaganda mr`njeprema na{em narodu mo}na.

Za vreme II svetskograta jedina dva naroda koja suimala organizovane pokrete otporasu bili Rusi i Srbi (partizanski i~etni~ki). Na`alost, uveliko je nadelu revizija i la`iranje istorije.Prilikom nedavnog obele`avanja IIsvetskog rata u Poljskoj, pozvanisu svi, na ~elu sa agresorima igubitnicima, tj. Nemcima,Hrvatima, Italijanima..., a jedinoRusi i Srbi nisu pozvani. Da ironi-ja bude ve}a, Kolinda GrabarKitarovi}, koja veli~a Tompsona,brani usta{e i njihov pozdrav “Za

dom spremni“, odr`ala je govor ukome je rekla da je Hrvatskapru`ila najve}i otpor nacizmu ifa{izmu proporcionalno u odnosuna broj stanovnika. Prosto da~ovek ne poveruje. ^injenice suupravo suprotne. Hrvati suNema~ke vojnike 1941. do~ekalisa cve}em, i masovno sepridru`ivali usta{ama, a preko90% partizanskog pokreta uHrvatskoj su ~inili tamo{nji Srbi.Pro{le godine, tokom obele`avanjastote godi{njice zavr{etka I svet-skog rata, u kome su Srbi izgubili66% mu{ke populacije, a vi{e odtre}ine ukupnog stanovni{tva, na{adelegacija je bila poni`ena i gur-nuta u pozadinu, dok su u prvimredovima, pored Makrona, sedeli{iptarski OVK teroristi koji suorganizovano klali Srbe i vadili imorgane.

Tramp, u koga su Srbipolagali veliku nadu, preko svognovog izaslanika deklarisanoghomoseksualca, javno je uputiosrpskim vlastima poruku dabezuslovno treba da prihvate neza-visnost Kosmeta (Kosova), aEvropskoj uniji poru~io da pritisneSrbiju i postavi upravo to kaouslov za priklju~enje. Ima li krajaovoj histeri~noj pomami na Srbe?

Iz navedenog nije te{kozaklju~iti da je nama jedinore{enje u medjama. Mi ih nismotra`ili. Mi smo prvi bili za uki-danje istih, ali moramo se za{titi-ti od neprijatelja kojima smookru`eni sa svih strana. Kakoopstati ekonomski? Treba sepriklju~iti Evroazijskoj uniji,u~vrstiti ekonomske veze saRusijom, Kinom i Indijom, jer sunavedene zemlje velesile, a nema-ju za cilj da nas uni{te za razlikuod Zapada koji nas tretira kaomale Ruse, {to je potpuno iskrivl-jena slika o nama. Srbi se nisuslagali sa sovjetskim bolj{evicima,a zna se da je Zapad nametnuoRusima i Slovenima komunizamkao kancer koji ih je izjedao iznu-tra. Mi smo prijateljski nastrojeniprema ruskom narodu, jer jeRusija pomogla Srbiji u oba svet-ska rata, a danas zahvaljuju}iPutinu Kosovo nije ~lanica UN-a.Da nam Zapad ne radi o glavi, mibismo i prema njima bili pri-jateljski nastrojeni. Medjutim,posle svega {to su nam u~inili i~ine zapadni politi~ari, na{ narodima odbojnost prema njima, tj.zapadnim politi~arima. S drugestrane, Srbi nisu neprijateljski nas-trojeni prema obi~nom narodu izzapadnih zemalja i ljudima izbiv{e Jugoslavije. U Srbiji jesvako dobrodo{ao. U tome i jestena{a veli~ina na koju samponosan. Medje su za{titna mera inu`no zlo.

DEJAN MARINKOVI]

Odstalnog saradnika

MEDJE

Kolumna

19Novembar 2019. Kolumna

“Za ovde ili za poneti?“,upitala me je `ena po imenu [ila(Sheila) koja je radila u Starbaksudva bloka od mog fakulteta. To jebilo redovno pitanje nakon {to bihzatra`io kapu}ino ili bilo kojute~nost koja bi zadovoljila mojepotrebe za kofeinom. Gledam uzeleno-belu papirnu ~a{u i ne znamkako da joj odgovorim.

Starbaks je postao redovnastanica u mojoj svakodnevici od kadastudiram u Njujorku. Nekada je bioatrakcija na srednjo{kolskim ekskurz-ijama, mesto na koje je odredjenagrupa u~enika odlazila da se slika sapapirnom ~a{om na kojoj je(pogre{no) bilo ispisano njihovo ime.Naravno, ista ta ~a{a bi se slikala zadru{tvene mre`e, da svi verni pratio-ci mogu da primete da se pomenutikorisnik nalazi u Be~u, Rimu ili ukakvoj drugoj metropoli. [ila i ostaliradnici ove globalne institucije

redovno pogre{no napi{u moje ime,te sam ga skratio u “Vuk“, mada ito napi{u pogre{no pa me prekrste uameri~ko “Luke“. Ne smeta mi.Nisam od onih Srba koji se di~e ikunu, a i tu ~a{u svakako uzimamzbog njenog sadr`aja.

Euforija Starbaksa jesplasla u mom `ivotu. Iako sam sti-gao u Njujork pre nego {to su otvo-rili }irili~ki Starbaks ispod Raji}evena kraju Kneza, kafa je za mene uvekbila kafa, neophodna dopuna nez-drave energije kojom nadome{}ujemhroni~nu neispavanost u studentskimdanima. Bilo ju je na svakom }o{kui u Srbiji, a ovde je ima napretek.Nema bureka, dodu{e, bureka imaminih punjenih paprika. Nema niklinaca koji nisu znali {ta je Starbaks,koji pikaju fudbal u {kolskomdvori{tu i sede na zidi}u. Hoda sebrzo sa slu{alicama u u{ima, gleda seu pod, dolaze i odlaze podzemnimetroi. Tr~i se da bi se stiglo naposao, `ivi se da bi se radilo, da bise platili preskupi, a premali stanovi,za koje je izvesno da ih nikada ne}eposedovati jedan doseljenik poputmene.

Kre}e ~etvrta godinafakulteta, postavlja se te{ko pitanje.[ta sad? Gde dalje?

Uvek ista pri~a prilikomkonsultacija stru~nog {taba u Srbiji.Ka`u u svetskom gradu si, centarsveta, Volstrit i Keri Bred{o. Je l’mo`e bolje od toga? Sle`emramenima jer ni sam ne znam, sadvadeset i dve godine, gde je boljei kako se `ivi. Ka`u da uzimamUber i Starbaks zdravo za gotovo ida ne razmi{ljam o tome kakva mije prilika pru`ena. Ali eto, Starbaksdobismo, a za Uber i ostale pre-voznike ne znam {ta da ka`em.

Taman pomislim kre}e nabolje, kadono prestonica nam blokirana, bloki-rali je taksisti.

“Voze ovi preko nekihaplikacija, strani pla}enici!“

Jeste, pla}eni po celomsvetu pa se spusti{e i kod nas malo,u beogradsku kasabu, da i tu otima-ju posao.

I {ta onda da mi ka`e biloko, ko ne `ivi ovde. Imaju percep-ciju blokirane prestonice i crn~enja,a na filmu, priznajem, Njujorkstvarno lepo izgleda. Prika`u oni nafilmu grandioznost i arhitekturu,prika`u i Kip slobode, francuski

poklon, kao da ima 200 metaravisine (jeste li znali da ima svega46?), i sve ostale holivudskeprivla~nosti ne bi li namamili turistei neupu}ene. Ali zaboravi{e daprika`u pacove koji tr~e trotoarom,besku}nike i stanove prose~nogstanovnika Njujorka, onog koji nemo`e da priu{ti da mu stan gleda naCentral park. ^ove~e, stanarina tihstanova je takva da jedna plata deliprose~nu osobu od ulice i toga da liima krov nad glavom. Jedna platadeli svaku osobu od egzistencijalnihpitanja, osobu koja nikada nijeimala `elju da se bavi filozofijom. Ika`u onda ostani tu, {ta ima da sevra}a{, vidi kako je u Srbiji, a malonjih zna kako je ovde. I ne}e znati,isto kao {to ja verovatno nikadane}u saznati kakvi bi mi bili stu-dentski dani u Beogradu. Ne}emose mi razumeti, previ{e druga~ijevidimo stvari.

“Za ovde ili za poneti?“,ponovo upita [ila, a ja gledam onukafu u njenoj ruci na kojoj ve} pi{e“Luke“ i nemam pojma da li dasednem i da je ispijam polako, ili dase pokupim i krenem ku}i.

Za ovde ili za poneti?Od na{eg dopisnika iz Njujorka

VUKA[IN PETROVI]

Odstalnog saradnika

www.serbianmirror.com

20 Novembar 2019.

Najstarija organizacijakoja se bavi saradnjomsa srpskom dijasporom i

jedna od najagilnijihkulturno-umetni~kih asocijacijarasejanja proslavile su zajednosvoje jubileje, i to u SjedinjenimAmeri~kim Dr`avama.

Matica iseljenika i Srbau regionu iz Beograda obele`ilaje sedam decenija postojanja irada, a Knji`evna radionica“Kordun“ (KRK) iz Vest^estera, Pensilvanija prvu deceni-ju. Tome u ~ast je priredjenaSve~ana akademija u subotu 28.septembra, u Crkvi SvetogJovana uPatersonu, NjuD`erzi.

P o ~ e t a kzvani~nog delap r o g r a m amolitvom jeozna~io stare{inaCrkve protojerejD j o k a nMajstorovi}, apotom je gov-ornike najavilavoditeljka AleksandraRadakovi}.

Prisutnima su se obratili:predsednik Matice iseljenikaMiodrag Jak{i}, knji`evnik

Milutin Srbljak, sekretarkaSrpske nacionalne akademije uKanadi Gordana Petkovi}Lakovi}, predstavnicaSrpsko-kanadskog udru`enja

pisaca “DesankaMaksimovi}“ Du{icaIvanovi}, knji`evnikNeboj{a Krljar i osniva~i predsednik KRK-Ilija[aula.

U nastavku suzaslu`nim pojedincima iorganizacijama dodeljenezahvalnice, priznanja i

plaketa KRK-a.Dobitnici zahvalnica za

uspe{nu saradnju i doprinosafirmaciji KRK-a su: knji`evniciMilutin Srbljak, Du{ica

Ivanovi}, Gordana Petkovi}Lakovi}, Vladislav Radujkovi},Danijel Mirkov i Neboj{a Krljar,novinari Luka Mijatovi} i DejanGruji}, Fondacija “Luka Bala“iz Njujorka, “Teslina nau~na fon-dacija“ iz Filadelfije, Srpskanacionalna akademija u Kanadii Srpsko-kanadsko udru`enjepisaca “Desanka Maksimovi}“ izToronta i Radio Beograd 202.

Laurati priznanja zadugogodi{nju uspe{nu saradnjuna polju kulture i umetnosti su:sve{tenik Djokan Majstorovi},

knji`evnik Danilo Mari}, pes-nikinja Branka Zeng, novinarkaMilica Puri}, novinar i publicistaIvan Kalauzovi} Ivanus, {tampar-ija “Grafi~ar“ iz U`ica,Izdava~ka ku}a “Alma“ izBeograda i Udru`enje “Banatskikulturni centar“ iz NovogMilo{eva.

Plaketom zadugogodi{nju afirmaciju srpskedijaspore i podizanje ugledasrpske kulture u svetu oven~anje predsednik Matice iseljenika iSrba u regionu Miodrag Jak{i}.

Program proslave je~inila i izlo`ba slika BogdanaMi{~evi}a i nastupi `enskogvokalnog sastava “Rosa“ izNjujorka, ali i prigodnoposlu`enje.

Brojni posetioci, uglavnomAmerikanci, prisustvovalisu po~etkom oktobra

j e d i n s t v e n o mkulturno-umetni~kom programu“Do`ivite Balkan“, odr`anom uIrvingu, okrug Dalas, u Teksasu.

Doma}in, srpskiKulturni centar “Rastko“, koji

deluje na metropolitanskompodru~ju Dalasa i Fort Vorta,predstavio je sa Biljanom Reganiz Merilenda i njenim saradnici-ma folklornu ba{tinu Srbije iBalkana u formi nesvakida{njegaudio-vizuelnog putovanja krozprostor i vreme.

Program “Do`iviteBalkan“ ~inili su muzi~ki nas-tupi, najpre srpske folklornegrupe “Rastko“, a potom Rej~elLaviole, Amerikanke koja je uzgitarsku pratnju D`ozefa Pilovaizvela pesme iz Srbije, Severne

Makedonije iBugarske, i bugarskogansambla “Lju{“.Centralni dogadjaj bila jerevija Biljane Regan, uokviru koje jep r i k a z a n odvadeset petno{nji narodaiz regionab i v { eJugoslavije,Bugarske iRumunije,sve iz

Biljanine privatne kolekci-je. Nosili su ih mladi}i idevojke ve}inom iz

Srbije.U izlo`benom

delu posetioce jeo ~ e k i v a l apostavka naki-ta, }ilima,lutaka id r u g i h

eksponata iz njene riznice, ali imozaici umetnice VojneBa{tovanovi} Kastil.

Do realizacije progra-ma do{lo je zahvaljuju}i sarad-nji Biljane Regan sa JelenomMedi} i Marijom Glu{~evi}Dragani}, koje vode KC“Rastko“. Ina~e, ovo udru`enjeje ve} nekoliko godina sredi{tesrpske kulture severnogTeksasa, a svoje aktivnostitemelji na o~uvanju mati~nogidentiteta, posebno jezika itradicionalnih vrednosti.

IVAN KALAUZOVI]

Odstalnog saradnika

Do`ivite Balkan

JUBILEJI MATICE ISELJENIKA I KR “KORDUN“

Foto: Dan

i Blue

Photog

raph

y

Balkanska folklorna revija u Teksasu Jelena Mediæ, Biljana Regan i Marija Glu{~evi} Dragani}

Model balkanskog folklora

Deo zaslu`nih saradnika KRK-a

Osniva~ i predsednik KRK-a Ilija [aula

Deo sastava "Rosa"

Foto: D`o

n Reg

an

Na{i u Americi