PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 44 CENA 30 DIN.

www.cacansk ig las . r swww.cacansk ig las . r s

^A^AK, 16. NOVEMBAR 2012. GODINEGODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

U~enici Tehni~ke {kole posetili Krf

TRAGOM PREDAKA

strana

11.

Akcija Gra|evinske inspekcije

strana

5.

ODZVONILO

LIMENKAMA

I DRVENIM

GARA@AMA

strana 17.

strana 8.

strana 12.

DOPRINOS SRPSKOJ

BIBLIOGRAFIJI

Za tri odgovorna lica u FRA,

dva sudska ve{taka i 10 advokata

OSLOBA\AJU]A

PRESUDA

PO^ELA

JESEWA

PRODAJA

SADNICA

PO^ELA

JESEWA

PRODAJA

SADNICA

U Institutu za vo}arstvo

Mariji Orbovi} dodeqena nagrada

„Du{an Pankovi}”

VA@AN DAN

ZA SRPSKE

PUTARE

VA@AN DAN

ZA SRPSKE

PUTARE strana

3.

U Br|anima zapo~eta izgradwa deonice auto-puta

od Qiga do Preqine

2 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINEMARKETING

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE 3POLITIKA

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Ran|i}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 redakcija@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

U BR\ANIMA ZAPO^ETA IZGRADWA DEONICE AUTO - PUTA OD QIGA DO PREQINE

Auto put Beo-

grad - Ju`ni

Jadran koji

predstavqa

najkra}u vezu

prestonice i wegovog zale-

|a sa Crnom Gorom, treba-

lo bi da pove`e Srbiju sa

Rumunijom, Crnom Gorom

i Italijom. Predvi|eno je

da na deonici od Qiga do

Preqine budu izgra|eni

dve trase punog profila,

sa 78 mostovskih konstruk-

cija, dve “petqe”, pet tune-

la i veliki broj za{tit-

nih zidova od buke i za re-

gulaciju re~nih korita i

potoka.

Na trasi od Qiga do

Preqine bi}e otvoreno

pet gradili{ta, {to poka-

zuje veliku ozbiqnost u

gradwi auto - puta, rekao

je ministar Velimir

Ili}:

- Odmah }e biti zapo~e-

ta izgradwa dva tunela i

otvorena ~etiri gradili-

{ta. Sve probleme smo re-

{ili, po~ev od uplate

avansa, eksproprijacije i

obezbe|ewa gra|evinske

dozvole. Pripreme su

obavqene za oko 100 dana i

otvorena su ozbiqna gra-

dili{ta. Nastavi}emo da

radimo dogovorenom dina-

mikom i nadamo se da izvo-

|a~ iz Azerbejxana ne}e

imati nikakvih problema,

jer }emo ga sve vreme “pra-

titi” sa procesom ekspro-

prijacije, izdavawa gra|e-

vinskih dozvola, gradwom

prate}e infrastrukture i

svim ostalim {to je neop-

hodno. Ovo je veliki dan za

srpske putare i gra|evina-

re, jer je ve} na po~etku ra-

dova firma “Planum” do-

bila avans od 15, a “Ener-

goprojekt” od sedam mili-

ona evra. To }e mnogo zna-

~iti gra|evinskim firma-

ma, jer prvi put se u Srbi-

ji realizuju kapitalne

inevsticije tako {to se

izvo|a~ima daje avans, da

bi radnici bili na vreme

pla}eni i blagovremeno

nabavqen materijal. Do

sada su u ovakvim poslovi-

ma putari maltene bankro-

tirali i mnoge putarske

firme su propale, zbog ~e-

ga `elimo da ih vratimo

“u igru”. O~ekujemo da ~i-

tav posao od Beograda do

Preqine bude zavr{en za

38 meseci i trudi}emo se

da te rokove ispo{tujemo.

Po{to je izrazio

zadovoqstvo {to su srpski

podizvo|a~i zapo~eli ve-

liki posao, poveren azer-

bejxanskoj kompaniji

“Azvirt”, prvi sekretar

Ambasade Azerbejxana u

Beogradu Anar Axamov je

naglasio da je re~ o jednoj

od najboqih azerbejxan-

skih kompanija, koja }e

u~initi sve {to je mogu}e

da ova zna~ajna investici-

ja bude zavr{ena u predvi-

|enom roku, i po`eleo

srpskim podizvo|a~ima da

uspe{no okon~aju zapo~e-

ti projekat.

U radove na jednoj od

tri deonice auto - puta od

Qiga do Preqine u sredu

su “uvedeni” doma}i podi-

zvo|a~i preduze}a “Pla-

num” i “Energoprojekt”,

kojima je, kako je rekao mi-

nistar Ili}, upla}en

avans u ukupnom iznosu od

22 miliona evra, {to je

jo{ jedan garant da }e pu-

tari blagovremeno obavi-

ti ugovorene poslove.

“Planum” je ugovorio naj-

ve}i posao u centralnoj

Srbiji (izgradwu druge i

tre}e deonice auto - puta i

dva tunela ”Savinac” i

“Br|ani” na trasi od Qiga

do Preqine) u godini kada

obele`ava zna~ajan jubilej

- 65 godina od osnivawa

kompanije, rekao je gene-

ralni direktor Ratomir

Todorovi}, naglasiv{i

zna~aj ~iwenice da su u

sredu radovi zapo~eti na

delu trase na kome su re{e-

ni svi imovinsko pravni

odnosi, a na lokaciji

udaqenoj oko kilometar od

glavnog gradili{ta i

“probijawe” izlaznog dela

tunela “Br|ani”.

Posle “Planuma” u po-

sao je uveden i beogradski

“Energoprojekt”, ~iji di-

rektor Stojan ^ovakov je

najavio da }e ta kompanija

na specifi~an na~in obe-

le`iti ovaj veliki doga-

|aj, jer je re~ o investici-

jama koje “daju krv i mogu}-

nost izvo|a~ima da pre`i-

ve i `ive”.

- Ovakvi infrastruk-

turni i kapitalni projek-

ti obezbe|uju gra|evin-

skim preduze}ima da `ive

i mladim in`ewerima da

u~e, edukuju se i nastave

dobru gra|evinsku istori-

ju koju ova zemqa ima. Ve-

rujemo da }emo izgradwom

ovakvih objekata podsta}i

i privredni razvoj regio-

na i ~itave zemqe.

Gradona~elnik ^a~ka

Vojislav Ili} rekao je,

pored ostalog, da Grad

mnogo o~ekuje od izgradwe

auto - puta i izrazio nadu

da }e ona doprineti ubrza-

nom razvoju ^a~ka u sva-

kom pogledu: “On }e mnogo

zna~iti svim op{tinama i

gradovima koje }e poveza-

ti, zbog ~ega }e ovaj dan,

kada su po~eli radovi, si-

gurno u}i u istoriju.”

Dugo najavqivan po~e-

tak radova na izgradwi

koridora 11 sa velikim

zadovoqstvom propratio

je i predsednik Op{tine

Gorwi Milanovac Mili-

sav Mirkovi}: “Ovo je zna-

~ajan datum, ne samo za ^a-

~ak i Gorwi Milanovac,

ve} i za ~itavu Srbiju, jer

}e gradwa ovog kapitalnog

infrastrukturnog objekta

pospe{iti razvoj privre-

de, proizvodwe, trgovine,

ugostiteqstva i

zapo{qavawe, i uop{te,

da}e veliki zamajac razvo-

ju regiona i ~itave zemqe.”

M.N.

VELIKI DAN ZA SRPSKE PUTAREU prisustvu ~elnika ^a~ka i Gorweg Mi-

lanovca i predstavnika izvo|a~kih i

projektantskih firmi, ministar gra|evi-

ne i urbanizma Velimir Ili} u sredu je

u Br|anima ozvani~io po~etak radova na

jednoj od tri deonice auto - puta od

Qiga do Preqine, poverenih doma}im

podizvo|a~ima, gra|evinskim preduze}i-

ma “Planum” i “Energoprojekt”. Re~ je o

trasi dugoj oko 40 kilometara, na kojoj

}e biti otvoreno pet gradili{ta i anga-

`ovano vi{e od 3.000 radnika. Celoku-

pan posao koji je ugovoren sa azerbejxan-

skom komapnijom “Azvirt” trebalo bi da

bude zavr{en za 38 meseci, a ova zna~aj-

na investicija ko{ta}e oko 308 miliona

evra. Dr`ava }e je finansirati kredi-

tom dobijenim od Vlade Azerbejxana od

300 miliona evra, koga }e vra}ati po

fiksnoj kamatnoj stopi od ~etiri odsto i

rokom otplate od 15 godina, uz grejs pe-

riod od tri godine.

4 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE

ALEKSANDAR DA^I], POMO]NIK GRADONA^ELNIKA ZA DRU[TVENE DELATNOSTI

GRADONA^ELNIK VOJISLAV ILI] PRIREDIO PRIJEM ZA RODOQUBA PETROVI]A,

DOBITNIKA NAGRADE ZA @IVOTNO DELO

DRU[TVO

Novoimenovani po-

mo}nik gradona-

~elnika Aleksan-

dar Da~i} je, imaju}i u vi-

du da je informisawe jedna

od oblasti u sklopu dru-

{tvenih delanosti, za koje

je po funkciji odnedavno

zadu`en, u utorak na “rad-

nu kafu” pozvao novinare

iz lokalnih redakcija. Po-

{to je izrazio uverewe da

}e i kao funkcioner i kao

biv{i novinar uspostavi-

ti korektnu i dobru sarad-

wu sa svim medijima, Da-

~i} je najavio da }e u obla-

sti kulture biti realizo-

vana strate{ki va`na in-

vesticija:

- Re~ je o rekonstrukci-

ji zgrade Doma vojske, koja

}e, u zavisnosti od finan-

sijskih mogu}nosti buxeta,

za godinu, dve ili tri, bi-

ti adaptirana i u wu pre-

seqena Gradska bibliote-

ka, a preostali prostor

ostavqen za multifunkci-

onalnu namenu. Postignut

je dogovor i opredeqena su

sredstva i za izgradwu

objekta Muzi~ke {kole i

sportske sale u Mr~ajevci-

ma.

Kao doju~era{wi novi-

nar, izrazio je nadu da }e

saradwa sa medijima biti

i korektnija nego ranije,

jer “gradska vlast `eli da

taj vid komunikacije po-

digne na vi{i nivo.”

- ^elnici Grada }e jed-

nom mese~no odr`avati

konferencije za novinare,

na kojima }ete mo}i da

postavqate pitawa iz svih

oblasti. Kada je, pak, re~ o

finansirawu medija, na{e

opredeqewe je projektno

finansirawe. Predlo`i-

}emo da bude raspisan kon-

kurs i na osnovu stava

stru~ne komisije predlo-

`eni mediji ili produkci-

je, koji }e dobijati buxets-

ka sredstva. I prenosi

skup{tinskih zasedawa u

narednoj godini, bi}e, ta-

ko|e putem konkursa, pove-

reni odre|enoj televizij-

skoj ku}i.

Stawe u medijima u ~i-

tavoj zemqi i u na{em gra-

du je izuzetno te{ko, zbog

~ega je i stav vladaju}e ko-

alicije i opozicije da bi

lokalnim glasilima tre-

balo maksimalno pomo}i,

ali vode}i ra~una da ne bu-

de “probijen” buxet, obe-

}ao je Da~i}. M.N.

Pro{le sedmice grado-

na~elnik Vojislav

Ili} sa saradnicima

uprili~io je prijem za

dugogodi{weg novinara i

predsednika SO u dva man-

data Rodoquba Petrovi}a,

jednog od tri ovogodi{wa

dobitnika nagrade za `i-

votno delo, koju dodequje

Udru`ewe novinara Srbije

i Crne Gore. Ili} je tom

prilikom Petrovi}u uru-

~io skroman poklon i po-

{to mu je zahvalio {to je

svojim radom zadu`io ^a-

~ak, po`eleo uspeh u budu-

}em radu, dug `ivot i poro-

di~nu i li~nu sre}u.

- Novinarstvo je u izu-

zetno te{koj situaciji,

zbog ~ega }e lokalna samou-

prava u~initi sve {to mo-

`e da pomogne novinarima.

Pomagali smo i ubudu}e

}emo to ~initi i nastojati

da u buxetu za slede}u godi-

nu izdvojimo vi{e sredsta-

va. Ne smemo da dozvolimo

da ova profesija padne na

kolena, jer posle ju je te-

{ko uzdi}i.

Ili} je obe}ao da }e lo-

kalna samouprava maksi-

malno pomo}i novinarima

i izrazio uverewe da }e

oni i ubudu}e raditi ko-

rektno i izve{tavati

objektivno o svemu {to se

de{ava, ne samo u ^a~ku,

ve} i ~itavom Moravi~kom

okrugu.

Nisam navikao na na-

grade i priznawa, jer kada

je moja generacija bila u

punoj snazi, one su dodeqi-

vane drugima, a kada smo

mi do{li na red, nestalo je

priznawa i odlikovawa,

pomalo u {ali obratio se

kolegama i predstavnici-

ma gradske vlasti Petro-

vi}. Podsetio je pritom da

je prethodne nagrade dobio

od Tanjuga 1999. godine,

kao ratni izve{ta~ i od

Sabora truba~a u Gu~i, po-

vodom 50 godina od osni-

vawa ove manifestacije,

ali da ga je ova posledwa

posebno obradovala, jer je

priznawe stiglo od kolega.

Govore}i o materijalnom i

dru{tvenom polo`aju no-

vinara, on je podsetio da se

ovim poslom bavi 45 godi-

na i da “i kada je bio na

drugim funkcijama, nije

prestajao da bude novinar”.

Radio je 45 godina za Ta-

njug, za “Politiku” ~etvrt

veka, bio je i dopisnik

RTS-a, napisao ~etiri

kwige i stekao veliko is-

kustvo rade}i u pisanim,

elektronskim medijima i

agencijama: “Kao dugogo-

di{weg novinara najvi{e

me poga|a to {to smo oku-

pirani lo{im i vestima o

hap{ewima, poplavama,

kriminalu, nesre}ama...

Kao da nema ni~eg lepog

{to ohrabruje, podsti~e,

zbog ~ega sam opravdano za-

brinut za novinarstvo. I

status novinara je bedan,

plate su od 20 do 30 hiqada

dinara, a honorari od pet

do deset hiqada dinara. To

nikada nije bilo. Ja sam

1990. godine za tri “Poli-

tikine” plate, na primer,

sa sinom letovao sedam da-

na na Havajima. To je danas

nemogu}e.”

Na izuzetnom priznawu,

ovogodi{wem dobitniku

nagrade za `ivotno delo

~estitao je i predsednik

SG Veqko Negovanovi}:

“Petrovi} je jedan od naj-

vrednijih hroni~ara na{eg

grada i ovog vremena. On je

skroman, ali i ~ovek koji

izuzetno voli svoj grad i

sugra|ane, {to se videlo i

vidi u svakom wegovom no-

vinarskom tekstu i publi-

cisti~kom radu.”

M.N.

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih `i~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Problem finansirawa lokalnih medija bi}e

prisutan i u narednom periodu i gradska vlast }e

nastojati da ga barem delimi~no re{i, i to planski,

najavio je predsednik SG Veqko Negovanovi}.

- Poku{a}emo da sve redakcije i novinare stavi-

mo u isti, ili pribli`no isti polo`aj, da ne bismo

napravili ve}u gre{ku i dozvolili da pojedini bu-

du u povla{}enom polo`aju, a drugi u situaciji da

ne mogu da egzistiraju.

On je podsetio da su elektronski mediji do sada

dobijali novac za prenos skup{tinskih zasedawa, a

vi{e wih i na osnovu ugovora koji je potpisivao

gradona~elnik.

PLANSKO FINANSIRAWE MEDIJA

NAGRADA OD KOLEGA JE NAJDRA@E PRIZNAWE

„RADNA KAFA” SA NOVINARIMA

Ministarstvo za lokalnu samoupra-

vu i Ministarstvo za kulturu i medije

dostavili su svim gradovima i op{ti-

nama jo{ pre dve godine preporuku o

sufinansirawu javnog interesa u medij-

skom sektoru, po jedinstvenoj metodolo-

giji i uslovima. Preporuka u kojoj je

nazna~eno da bi sredstva za javno

informisawe na godi{wem nivou tre-

balo da iznose dva odsto od ukupnog

godi{weg buxeta, implementirana je i

u Medijsku strategiju, usvojenu u sep-

tembru ove godine.

^iwenica da je pro{le i ove godine

u gradskoj kasi ^a~ka za ove namene iz-

dvojeno {est puta mawe para, bila je po-

vod da se sastanu vlasnici ovda{wih

lokalnih medija i zakqu~e da bi pril-

kom kreirawa buxeta za 2013. godinu, za

informisawe trebalo predvideti sred-

stva u skladu sa preporukama resornih

ministarstava. U zakqu~cima ~elnika

ovda{wih medijskih ku}a, koji su ponu-

dili pomo} u ciqu dono{ewa kvalitet-

nih odluka, se jo{ ka`e: “Insistiramo

da se nakon usvajawa buxeta utvrde ja-

sni kriterijumi po kojima }e se vr{iti

raspodela tih sredstava”

PREPORUKA

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE 5GRAD

Ova akcija }e,

najavquje na~elnik

Gradske uprave za

inspekcijske poslove Sto-

jan Vojinovi}, biti nas-

tavqena prema priorite-

tima, odnosno gra|anima

}e biti nalo`eno da uklo-

ne gara`e sa javnih povr-

{ina i mesta na kojima

ugro`avaju bezbednost u

saobra}aju i dece pored

{kola i obdani{ta. Bi}e

ukloweni i brojni objekti

koje vlasnici uop{te ne

koriste kao gara`e, ve} su

ih pretvorili u radioni-

ce, {upe i ostave za hranu

koja privla~i glodare i

druge `ivotiwe, zbog ~ega

su u pojedinim naseqima

~esto i izvor zaraze, tim

pre {to ni okolni pro-

stor niko od stanara ne

odr`ava.

- U prethodnom periodu

nalagali smo vlasnicima

da uklone gara`e sa loka-

cija na kojima je, na pri-

mer, trebalo da “pro|e”

ulica, kao {to je slu~aj u

Bulevaru Vuka Karaxi}a.

Na tome su insistirali

policija i Savet za bez-

bednost saobra}aja, da bi

se “oslobodile” dve ulice,

na kojima je posle

otvarawa bulevara i izla-

ska na obilazni put, znat-

no pove}ana frekvencija

saobra}aja. Iako posle to-

ga ima dovoqno mesta za

parkirawe, vozila se

uglavnom jo{ uvek nalaze

na kolovozu, zbog ~ega smo

~esto tra`ili od saobra-

}ajne policije da interve-

ni{e, a od “Gradca” da po-

stavi znak o zabrani

parkirawa i zaustavqawa.

Gara`e su uklowene i na

prostoru na kome je Grad-

ska stambena agencija pla-

nirala da gradi stambenu

zgradu na Qubi}kom keju i

u Nu{i}evoj ulici, u ne-

posrednoj blizini novog

objekta za dnevni boravak

dece sa posebnim potreba-

ma. Uklowene su i metalne

gara`e u Trnavskoj ulici,

a ostale su zidane, ~iji

vlasnici poseduju dozvole

- nabraja Vojinovi} samo

neke od akcija sprovedenih

tokom ove godine, nagla-

{avaju}i da je za prethod-

nih deset meseci grad

“o~i{}en” od skoro 500 ga-

ra`a.

Posledwih dana po zah-

tevu Saveta za bezbednost

saobra}aja “napadnut” je

Qubi}ki kej, jer su ovi

bespravni objekti ugro`a-

vali bezbednost gra|ana,

posebno nakon {to je Uli-

ca Danice Markovi} po-

sle izgradwe mosta “pro-

du`ena” preko kanala. Vo-

jinovi} obja{wava zakon-

sku proceduru i nagla{ava

da inspektori prvo na ga-

ra`e oka~e obave{tewa i

daju vlasnicima rok da

uklone objekte. U protiv-

nom, oni moraju da prime-

ne Zakon o upravnom po-

stupku i da, tako|e po{tu-

ju}i precizne rokove, do-

nosu re{ewe, zakqu~ak o

izvr{ewu i tek, ukoliko se

gra|ani oglu{e o sve ove

“papire”, nalo`e prinud-

no izvr{ewe, za{ta je

Grad anga`ovao JP “Grad-

sko zelenilo”. Bez obzira

{to je objekat bespravno

podignut, inspekcija mora

da ispo{tuje zakonski rok,

nagla{ava na~elnik Grad-

ske uprave i najavquje nove

akcije koje }e do kraja go-

dine biti sprovedene u

Nemawinoj ulici, pored

Lozni~ke reke. Ovi objek-

ti ne}e biti uklawani je-

dino iz dvori{ta i sa lo-

kacija na kojima ne ugro-

`avaju bezbednost dece i

u~esnika u saobra}aju, ka-

`e Vojinovi} i podvla~i

da ima jo{ posla u ovoj

oblasti, ali da tri gra|e-

vinska inspektora ne sti-

`u, da uz ostale obaveze i

zadu`ewa, prekontroli{u

~itav grad i upozore vla-

snike da uklone svoje

“divqe” objekte.

Na pitawe, da li su sa-

mo gara`e “trn u oku” in-

spektora i da li investi-

tori, kao ranijih godina,

grade bespravno i ostale

objekte, Vojinovi} ka`e:

“Niko ne sme da se usudi da

radi bez gra|evinske do-

zvole velike, kapitalne

objekte za stanovawe i

proizvodne hale, jer in-

spekcija strogo kontroli-

{e sve te radove. Dodu{e i

Zakon o planirawu i

izgradwi, donet 2009. go-

dine, pored ostalog, pred-

vi|a da se ne mo`e nalo`i-

ti ru{ewe objekata ~iji su

investitori blagovremeno

podneli zahtev za legali-

zaciju, kojih ima izuzetno

mnogo, sve dok taj postupak

ne bude okon~an.”

Vojinovi} smatra da

inspekciji veliki pro-

blem pri~iwava to {to SG

nije usvojila Program

postavqawa privremenih

objekata, u kome }e urbani-

sti predvideti na kojim

lokacijama mogu da budu

postavqene gara`e, trafi-

ke, bilbordi... Na osnovu

wega bi bio raspisan jav-

ni konkurs na koji bi se ja-

vili zainteresovani vla-

snici i pod zakup, po utvr-

|enoj ceni i na odre|eno

vreme dobijali odgovara-

ju}i prostor. M. N.

^a~anska kriminalisti~ka policija odredila je u

subotu meru zadr`avawa Radisavu P. (1986) iz

^a~ka, zbog postojawa sumwe da je izvr{io krivi~no

delo ubistvo u poku{aju nad Nemawom J. (1986) iz ^a~-

ka.

Osumwi~eni Radisav P. je, u subotu oko 3 ~asa, sa-

~ekao Nemawu J. ispred jednog ugostiteqskog objekta u

Ulici vojvode Stepe i napao ga, nanev{i mu vi{e ubo-

da no`em u predelu glave i le|a. Nakon izvr{ewa ovog

krivi~nog dela on se udaqio u nepoznatom pravcu, ali

je efikasnom akcijom policije identifikovan i pri-

veden. Nemawa J. prevezen je u ~a~ansku Bolnicu i na-

lazi se van `ivotne opasnosti.

Uvi|aj na licu mesta izvr{ili su istra`ni sudija

Vi{eg suda u ^a~ku i zamenik Vi{eg javnog tu`ioca u

^a~ku, u prisustvu policijskih slu`benika PU ^a~ak.

Radisav P. }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden

istra`nom sudiji Vi{eg suda u ^a~ku.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

POKU[AJ UBISTVA

PO NALOGU GRA\EVINSKE INSPEKCIJE GRA\ANI OVE GODINE UKLONILI

OKO 500 BESPRAVNO POSTAVQENIH GARA@A

ODZVONILO LIMENKAMA

I DRVENIM GARA@AMA

Rekonstrukcija i ugradwa drugog trans-

formatora na TS 110/35 kV Gu~a,

najva`nijoj investiciji Ogranka ^a~ak u

2012. godini, privodi se kraju

Planskim investirawem i prema raspolo`ivim

sredstvima po~etkom leta u ED ^a~ak, uspe{no je

zapo~eta rekonstrukcija TS 110/35 kV Gu~a.

Ugradwa drugog transformatora i opremawe oba DV poqa

110 kV omogu}i}e duplo ve}u snagu i obezbediti komplet-

no napajawe privrede i doma}instava na teritoriji ED

Gu~a. Posle svih ispitivawa i merewa o~ekuje se da }e ovaj

elektroenergetski objekat biti u pogonu po~etkom decem-

bra.

Najva`nija investicija ED ^a~ak u u posledwih 30 god-

ina svakako jeste ugradwa drugog transformatora na TS

110/35 kV Gu~a i kompletna rekonstrukcija ovog objekta.

Ovaj strate{ki va`an EE objekat dva puta }e pove}ati

kapacitet na teritoriji Draga~eva i time omogu}iti nes-

metano napajawe svih kupaca. Direktor za tehni~ki sistem

ED ^a~ak Dragan Jankovi} isti~e da je ovaj posao od

izuzetnog zna~aja za Elektrodistribuciju ^a~ak, i dodaje:

- Ovo je kapitalna investicija Elektrodistribucije

^a~ak, u koju je do sada ulo`eno vi{e od 60 miliona

dinara, kojom }e se podi}i nivo sigurnosti u napajawu

draga~evskog kraja. U toku novembra se o~ekuje zavr{etak

svih radova na drugom transformatoru i opremawu oba

DV poqa 110 kV, bi}e zavr{ena rekonstrukcija kompletne

za{tite i uveden sistem daqinskog upravqawa. Nakon

zavr{etka radova u planu je remont starog transformato-

ra koji nije imao remonte oko trideset godina, a pretrpeo

je brojne udare sistema i izdr`ao do danas. Nova dupli-

rana snaga TS 110/35 kV Gu~a od 40 MVA, pru`i}e sig-

urnost i otvoriti nove mnogu}nosti za privrednike u

Draga~evu, koji }e nesmetano mo}i da planiraju budu}e

investicije i pro{iruju svoje kapacitete. Trajno se

re{ava problem u napajawu celog konzuma, dakle svi

prekidi na naponskom nivou 110 kV bi}e svedeni na min-

imum.

Pored radnika ED ^a~ak i PD "Elektrosrbija"

Kraqevo, u ovaj posao bile su ukqu~ene najmerodavnije

institucije i najkvalitetniji izvo|a~i radova:

Energotehnika Ju`na Ba~ka iz Novog Sada, Enerxi kom-

pani iz Kraqeva, Institut Nikola Tesla. U toku su

zavr{ni radovi koje izvode Novosa|ani, prate}i zadatu

dinamiku i tra`eni kvalitet.

Pored radova na TS 110/35 kV Gu~a, u Draga~evu se

neprestano realizuju planski remonti, odr`avawe, kao i

neophodni radovi na vi{e elektroenergetskih objekata,

ka`e direktor ED Gu~a Radojko Vidojevi}:

- U prvoj polovini godine smo radili na jo{ tri TS

10/04 kV sa prikqu~nim 10 kV DV:TS Lokva u selu Gu~a,

zatim TS Gerzi}i i TS Jeremi}i. Radimo na rekonstruk-

ciji MNN u selima: Vi~a, Rtari, Gorwi Dubac i Dqin.

Na{ teren je specifi~an, brdsko-planinska konfiguraci-

ja, ali stru~ne slu`be Elektrodistribucije imaju komple-

tan uvid u stawe na terenu. Prema mogu}nostima vr{imo

pregled i pripreme elektroenergetskih objekata za zimski

period, otklawamo uo~ene nedostatke, nadamo se da }e i

naredne zime na{ sistem funkcionisati besprekorno.

I pored krize u zemqi i energetskom sektoru,

pa`qivim planirawem u ED ^a~ak, ispuwavaju se plani-

rane investicije za 2012. godinu. Udvostru~eni kapacitet

TS 110/35 kV Gu~a doprine}e sigurnijem napajawu u kon-

tinuitetu na teritoriji Draga~eva, EE sistem }e biti

izdr`qiviji i bezbedniji, a potro{a~i sigurno zadovo-

qniji.

Aleksandra Luki}

Zbog sve u~estalijih zahteva skup{ti-

na stanara, Saveta za bezbednost sao-

bra}aja, predstavnika {kola i vrti-

}a, gra|evinska inspekcija ima pune

ruke posla, o ~emu, pored ostalog

svedo~e i podaci da je za proteklih

deset mesci, izdala oko 500 naloga za

uklawawe bespravno podignutih ga-

ra`a. Nakon toga, obavqena je kon-

trola na terenu i konstatovano da su

svi vlasnici, izuzev u jednom slu~aju,

gde su prinudno uklawawe objekta

obavili radnici “Gradskog zeleni-

la”, sami demontirali svoje “limen-

ke” i poru{ili drvene gara`e.

POSLE VI[E OD 30 GODINA UGRA\EN DRUGI TRANSFORMATOR U TS GU^A

KOMPLETNO NAPAJAWE

PRIVREDE I DOMA]INSTAVA

6 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINEDRU[TVO

Po{to se ni na

tre}i oglas

objavqen pro-

{log meseca za prodaju

pravnog lica i dela imo-

vine ste~ajnog du`nika

metodom javnog nad-

metawa, niko od zainte-

resovanih kupaca nije ja-

vio, Agencija za priva-

tizaciju je ponovo pro-

glasila neuspe{nom pro-

daju ~a~anskog preduze}a

“Niskogradwa - ^a~ak

put”. Procewena vred-

nost pravnog lica izno-

sila je 75,1, a objekata

firme, me|u kojima su

upravna zgrada, servisna

radionica, magacin, sto-

vari{te, i ma{ine bager

to~ka{, poluteretno mo-

torno i teretno vu~no

vozilo, 45,4 miliona di-

nara.

Poverenik Radovan

\urovi} je za “^a~anski

glas” izjavio da su, po-

{to je propao jo{ jedan

poku{aj prodaje, ponovo

na potezu poverioci:

- Zainteresovanih ku-

paca ima, ali se oni,

zbog nekih razloga nisu

javili na posledwi

oglas. Potencijalni no-

vi vlasnici i daqe iska-

zuju interesovawe, bilo

putem pisma o namerama,

ili na drugi na~in. Po-

{to su se stekli svi uslo-

vi, hitno }e biti ogla-

{ena nova prodaja.

\urovi} nagla{ava i

da }e odbor poverilaca u

me|uvremenu odlu~iti da

li }e na slede}em kon-

kursu pravno lice i deo

imovine biti ponu|eni

na prodaju po prethodno

utvr|enoj ceni od 75,1,

odnosno 45,4 miliona di-

nara, ili }e one biti ko-

rigovane. O tome }e, ka`e

on, odlu~iti poverioci

koji su “u aktivnom ste-

~aju” i Agencija za pri-

vatizaciju. \urovi} pod-

se}a da je prvi put bila

ogla{ena prodaja kom-

pletnog ste~ajnog du`ni-

ka - i pravnog lica, ma-

{ina i opreme, drugi put

je novom vlasniku ponu-

|ena izdvojena imovina

na koje poverioci imaju

razlu~no pravo i tre}i

put prodaja komletne

imovine i pravnog lica.

“Niskogradwa” je pre

privatizacije (14. juna

2007. godine) bila jedna

od najuspe{nijih ~a~an-

skih putarskih firmi,

koja se bavila izgradwom

i rekonstrukcijom sao-

bra}ajnica, proizvod-

wom asfalta i betona.

Preduze}e je pre pet go-

dina na aukciji, na kojoj

je bilo osam zaintereso-

vanih ponu|a~a, za 230

miliona dinara, odno-

sno po ceni deset puta ve-

}oj od po~etne, kupio be-

ogradski privrednik

Milenko Zimowi}, ina-

~e ro|eni ^a~anin.

Posle privatizacije u

kolektivu sa 111 zaposle-

nih radnika, na`alost,

po~eli su veliki proble-

mi, prevashodno zbog

ka{wewa u isplati za-

rada, zbog ~ega su radni-

ci tokom 2008. godine vi-

{e puta {trajkovali.

Krajem septembra Agen-

cija je, zbog neis-

puwavawa obaveza iz ku-

poprodajnog ugovora, po-

ni{tila privatizaciju,

da bi zbog velikih dugov-

awa, nepunu godinu ka-

snije, “Niskogradwa”

oti{la u ste~aj.

M. N.

POVERIOCI PONOVO NA POTEZU

Konferencijom

za novinare,

odr`anom u sre-

du, Dragan Mi-

lenkovi}, direk-

tor, Milo{ Trip-

kovi}, predsed-

nik Samostalnog

i Dragan ]iko-

vi}, predsednik

Nezavisnog sin-

dikata u Fabri-

ci hartije, poku-

{ali su da, kako

su rekli, izvr{e

i medijski priti-

sak na rukovod-

stvo Grada, od

koga po ko zna

koji put zahtevaju

da im ugovori sa-

stanak u resor-

nim ministar-

stvima, ne bi li

kona~no saznali

kakva je daqa

sudbina 265 rad-

nika u jedinoj

srpskoj fabrici

za proizvodwu

papira.

Agonija u predu-

ze}u traje od

marta pro{le

godine, kada je, zbog

ogromnih dugovawa u po-

gonima iskqu~ena struja i

obustavqena proizvodwa,

da bi Agencija za privati-

zaciju u decembru raski-

nula kupoprodajni ugovor

sa bugarskom kompanijom

“^estjim”, koja je od 2007.

bila ve}inski vlasnik ove

~a~anske firme. Po{to

program restrukturirawa

koga su Bugari doneli

2010. godine nije sprove-

den, stari - novi direktor

Dragan Milenkovi} sa sa-

radnicima predlo`io je

novi plan reorganizacije

fabrike, u kome je predlo-

`eno o`ivqavawe osnovne

proizvodwe, pokretawe

rada energane i izneti

pokazateqi u prilog tvrd-

wi da bi FH u dogledno

vreme mogla pozitivno i

samostalno da posluje. Taj

projekat predo~en je Mi-

nistarstvu privrede, od

koga je zatra`eno da obez-

bedi oko 1,1 milion evra

za rekonstrukciju pogona,

nabavku sirovina i

stavqawe u funkciju ener-

gane, koja bi, osim energi-

je za proizvodwu, mogla da

obezbe|uje i paru za gre-

jawe ve}eg dela grada. Po-

sle vi{e dogovora i pre-

govora, od ministra Mla-

|ana Dinki}a je, me|utim,

stigao odgovor da u dr-

`avnoj kasi nema para za

pokretawe proizvodwe,

niti za sprovo|ewe soci-

jalnog programa i isplatu

otpremnina za zaposlene,

i da novac eventualno mo-

`e biti obezbe|en u buxetu

za narednu godinu, ka`e

direktor Milenkovi} i

podse}a da je bugarska

firma kupila fabriku sa

dugom od oko 520 miliona

dinara, da bi nakon raski-

da ugovora on dostigao ci-

fru od 15 miliona evra:

- Iz fabrike je ispum-

pavan novac na sve mogu}e

na~ine i ona je dovedena u

katastrofalnu situaciju,

pre nego {to je u martu

pro{le godine prestala

da radi. Nakon toga, Agen-

cija je tri puta produ`a-

vala ugovor ve}inskom

vlasniku, uz obe}awe Bu-

gara da }e ulo`iti maksi-

malne napore da fabriku

vrate na pravi kolosek.

Po{to obe}awa nisu

ispuwena, ugovor je raski-

nut u decembru 2011. i me-

sec dana kasnije

postavqen zastupnik dr-

`avnog kapitala, koji je

samo sproveo zakonsku

proceduru kada je re~ o iz-

boru novih organa i usva-

jawu akata preduze}a -

dopuwava Milenkovi}

hronologiju neslavnih

zbivawa koja su Fabriku

hartije dovela na ivicu

bankrota. Zbog, kako je re-

kao, brojnih zloupotreba

i kriminalnih radwi koje

su po~inili predstavnici

bugarskog vlasnika, di-

rektor je u aprilu ove go-

dine podneo tu`bu Javnom

tu`ila{tvu i dobio uver-

avawe da }e biti sprovede-

na istraga i preduzete sve

zakonske mere, da bi se

osporila potra`ivawa

firme “^estjim” od skoro

700 miliona dinara.

U nedavnom razgovoru

sa ministrom Mla|anom

Dinki}em, Milenkovi}

mu je, ka`e, predo~io pro-

gram o`ivqavawa fabri-

ke i analizu o u~inku

energane koja bi, uz rela-

tivno male investicije,

mogla da proizvodi 8,5 me-

gavata struje i paru za gre-

jawe ve}eg dela grada, ~i-

me bi mese~no ostvarivala

ostatak dohotka od oko 50

miliona dinara. U tom

slu~aju i proizvodwa pa-

pira ne bi bila optere}e-

na tro{kovima energije,

tvrdi on i izra`ava

~u|ewe {to nadle`ni u re-

sornim ministarstvima

ne uva`avaju ove

~iwenice. Dok se oni

“prepisuju i dopisuju”,

Agenciji se javqaju zain-

teresovani kupci, me|u

kojima je najozbiqnija be-

ogradska fabrika “Umka”,

ka`e Milenkovi} i izra-

`ava bojazan da ona ima

nameru da demontira ener-

ganu i turbine i opremu

preseli u Beograd, {to bi

dovelo do definitivnog

ga{ewa ~a~anske fabrike.

- I ovim putem molimo

~elnike na{eg Grada da

hitno ugovore sastanak sa

ministrom Dinki}em, da

bismo mu predo~ili doku-

mentaciju o fabrici i ar-

gumente da ona treba da

opstane i radi i da mo`e

da donese boqitak i svo-

jim radnicima, a kasnije i

~itavom gradu - apelovao

je Milenkovi}. M. N.

RUKOVODSTVO FABRIKE HARTIJE TRA@I OD ^ELNIKA GRADA DA IM UGOVORE SASTANAK U

RESORNIM MINISTARSTVIMA

Fabrika nije ni u ste~aju, niti u postupku

restrukturirawa, a u kakvom je statusu, nisu

znali da defini{u ni predstavnici Agencije

za privatizaciju, ka`e predsednik Samostal-

nog sindikata Milo{ Tripkovi}:

- U Agenciji nam je posledwi put re~eno da

zaboravimo {ta je bilo, {to prakti~no zna~i

da bismo trebali da se odreknemo na{ih plata

i radnog sta`a. Dr`ava nas je “preuzela” pre

skoro godinu dana, a mi i pored toga ne znamo

u kakvom je ona statusu. Znamo samo da od mar-

ta pro{le godine ne radimo, a da nas “vode”

kao zaposlene radnike, iako 20 meseci nismo

primili platu i imamo zdravstvene kwi`ice

overene samo do kraja decembra.

BEZ PLATA 20 MESECI

POMO] DR@AVE JO[ NEIZVESNA

NI NA TRE]EM JAVNOM OGLASU NIJE BILO ZAINTERESOVANIH KUPACA

ZA PREDUZE]E „NISKOGRADWA - ^A^AK PUT”

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE

O SEDI[TIMA I PODRU^JIMA SUDOVA I JAVNIH TU@ILA[TAVA

NA TERITORIJI MORAVI^KOG OKRUGA

7

marketing 032/342-276

GRAD

Predlog Zakona o se-

di{tima i podru~-

jima sudova i jav-

nih tu`ila{tava i Zakona

o ure|ewu sudova i sagle-

davawe problematike

funkcionisawa sudova na-

kon uspostavqawa nove

mre`e sudova u Republici

Srbiji, bili su tema sed-

nice Saveta Moravi~kog

upravnog okruga, odr`ane

pro{log petka.

- Prema novoj mre`i su-

dova sve `albe po drugom

stepenu bi bile re{avane u

Vi{em sudu u ^a~ku. Tako-

|e smo predlo`ili da se

izvr{ewe krivi~nih sank-

cija nad licima sa terito-

rije Moravi~kog okruga

sprovodi u Okru`nom za-

tvoru u ^a~ku. Ova inici-

jativa je predo~ena svim

relevantnim dr`avnim or-

ganima, a obavestili smo i

narodne poslanike sa teri-

torije MUO, koji }e mo}i

da uti~u prilikom glasawa

o ovom Zakonu - rekao je,

izme|u ostalog, na~elnik

Moravi~kog upravnog

okruga Darko Domanovi}.

Predsednica Osnovnog

suda u ^a~ku Svetlana

Kruni} Tasevski, istakla

je da je Kolegijum sudija

Osnovnog suda u ^a~ku po-

dr`ao predlog Radne grupe

za izmenu Zakona o sedi-

{tima i podru~jima sudo-

va i javnih tu`ila{tava u

Republici Srbiji. Prema

ovom predlogu, na podru~ju

Moravi~kog okruga bili

bi formirani osnovni su-

dovi u ^a~ku, Gorwem Mi-

lanovcu i Ivawici, a

Osnovni sud u ^a~ku bi

imao i sudsku jedinicu u

Gu~i, obja{wava Svetlana

Kruni} Tasevski.

- Svi ovi osnovni sudo-

vi bili bi podru~ni sudo-

vi za Vi{i sud u ^a~ku, ~i-

me bi on oja~ao i dobio

status okru`nog, {to je

bio do 1989. godine, do ka-

da je i Op{tinski sud u

Ivawici bio u okviru

wega. Na ovaj na~in bi se

smawili tro{kovi puto-

vawa i pove}ala efika-

snost, odnosno poboq{ao

rad suda - ka`e predsedni-

ca Osnovnog suda u ^a~ku.

ISPO[TOVATI

TERITORIJALNU

PODELU

Prema predlogu Radne

grupe Ministarstva prav-

de, koja se bavi izmenema

pravosudnih zakona i mre-

`e sudova u Srbiji, op{ti-

ne Gorwi Milanovac i

Ivawica dobi}e ponovo

svoje sudove, koji su ukinu-

ti usvajawem takozvanih

reformskih zakona u pra-

vosu|u. Nova zakonska

re{ewa na sednici Saveta

Moravi~kog okruga pred-

stavio je Ne|o Jovanovi},

narodni poslanik, ~lan

Odbora za pravosu|e i dr-

`avnu upravu i ~lan Odbo-

ra za ustavna pitawa i za-

konodavstvo. Prema pred-

logu ovog Zakona i Osnov-

ni sud u Ivawici ubudu}e

bi bio u nadle`nosti Vi-

{eg suda u ^a~ku, a ne kao

do sada u U`icu, ~ime bi se

ispo{tovala teritorijal-

na podela okruga, rekao je

Jovanovi}, dodaju}i da bi,

tako|e, i zatvorske kazne

bile slu`ene u Okru`nom

zatvoru u ^a~ku, ~ime bi se

dobila precizna evidenci-

ja o po~iniocima prekr{a-

ja.

- To je predlog Radne

grupe Ministarstva prav-

de koji }e biti uvr{ten u

skup{tinsku proceduru do

kraja godine. Da li }e do-

`iveti izmene i promene,

vide}emo tokom procedure,

imaju}i u vidu da se amand-

manima mo`e korigovati i

poboq{ati kvalitet pred-

loga Zakona o mre`i sudo-

va. Za okrug je bitno da se

sudovi vra}aju tamo gde su

do sada postojale sudske je-

dinice, u Ivawicu i

Gorwi Milanovac, pri ~e-

mu bi i tu`ila{tva treba-

lo da do`ive istu takvu re-

vitalizaciju. Tu`ila{tvo

bi najverovatnije bilo

vra}eno u Ivawicu, s tim

{to postoje uslovi da se

vrati i u Gorwi Milano-

vac, uz ideju da tu bude

Kancelarija tu`ila{tva.

Uva`ili smo primedbe Ve-

necijanske komisije, kao i

predloge koje smo ~uli iz

baze, odnosno struke -

obja{wava Jovanovi}, do-

daju}i da je uslov za

vra}awe pojedinih sudova

bio kvalitet i prohodnost

putne mre`e i geografski

polo`aj. Prema wegovim

re~ima, va`an je i priliv

predmeta, kako bi se anali-

ti~no sagledala situacija

da li uop{te postoji

opravdanost za postojawe

suda.

SUDIJE ]E BITI

RASTERE]ENE

S obzirom na to da je na-

veden i problem sistemati-

zacije radnih mesta i pre-

optere}enost sudija pred-

metima, nametnulo se i

pitawe: Da li }e biti ras-

tere}ene sudije koje su pre-

terano optere}ene brojem

predmeta?

- Odlukom Ustavnog su-

da o vra}awu odre|enog

broja sudija, upravo }e se

posti}i i taj ciq. Povrat-

kom na sudske funkcije, su-

dije }e biti ravnomerno

optere}ene predmetima, a

time }e biti podignut i

kvalitet rada. U toku je i

priprema Pravilnika o

ocewivawu sudija, koji }e

pratiti wihov rad u pogle-

du efikasnosti, kvaliteta

presuda i broja re{enih

predmeta - istakao je na-

rodni poslanik.

Jovanovi} je tako|e na-

javio i izmene Zakona o

izvr{ewu i obezbe|ewu,

kako bi se ukinula odredba

Zakona kojom se zabrawuje

izvr{ewe nad firmama ko-

je su u restrukturirawu.

Poseban problem pred-

stavqaju izvr{ni predme-

ti, kojih samo u Osnovnom

sudu u ^a~ku ima oko

60.000.

- Kada je u pitawu

izvr{ewe presuda i nemo-

gu}nost sprovo|ewa

izvr{ewa, posebno bih is-

takao jedan problem koji

postoji vi{e od decenije, a

to je nemogu}nost

sprovo|ewa izvr{ewa pre-

ma subjektima u restruk-

turirawu, odnosno prema

subjektima privatizacije u

r e s t r u k t u r i r a w u .

Izvr{ewa u tim slu~ajevi-

ma su nesprovodiva, jer to

ne dozvoqava zakon. To je

apsurdna odluka, koja hit-

no treba da bude elimini-

sana, tim pre {to je Ustav-

ni sud zauzeo stav da se tom

odredbom Zakona o priva-

tizaciji grubo povre|uje

na~elo su|ewa u razumnom

roku. Trudi}u se da ta od-

redba {to pre bude elimi-

nisana. U toku je javna ras-

prava o novom predlogu Za-

kona o izvr{ewu i

obezbe|ewu - rekao je, izme-

|u ostalog, Ne|o Jovano-

vi}.

Ovoj sednici su prisu-

stvovali narodni poslani-

ci u Skup{tini RS sa pod-

ru~ja Moravi~kog okruga,

predsednik SG ^a~ka,

predsednici tri op{tine,

predsednici Vi{eg,

Osnovnog, Privrednog i

Suda za prekr{aje u ^a~ku,

Vi{i tu`ilac i Osnovni

tu`ilac.

N. R.

Prema predlogu Radne grupe za izmenu

Zakona o sedi{tima i podru~jima sudova

i javnih tu`ila{tava u Republici Srbi-

ji, Osnovni sud u Ivawici ubudu}e bi

bio u nadle`nosti Vi{eg suda u ^a~ku, a

ne kao do sada u U`icu, ~ime bi se ispo-

{tovala teritorijalna podela okruga.

Zatvorske kazne bi se tako|e slu`ile u

^a~ku, u Okru`nom zatvoru, a time bi se

dobila precizna evidencija o po~inio-

cima prekr{aja, rekao je, izme|u osta-

log, Ne|o Jovanovi}, narodni poslanik,

~lan Odbora za pravosu|e i dr`avnu

upravu i ~lan Odbora za ustavna pitawa

i zakonodavstvo.

OSNOVNI SUDOVI I U

MILANOVCU I IVAWICI?

8 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINEDRU[TVO

Sudsko ve}e Vi{eg suda

u ^a~ku donelo je presudu,

kojom su tri odgovorna li-

ca iz Fabrike reznog ala-

ta, dva sudska ve{taka i 10

advokata oslobo|eni optu-

`be za zloupotrebu slu-

`benog polo`aja i poma-

gawe u izvr{ewu tog kri-

vi~nog dela.

Optu`nicu je 2006. po-

diglo, tada Okru`no javno

tu`ila{tvo i po prvobit-

noj presudi osu|eni su dr

Velimir Drobwak, biv{i

direktor FRA i advokat

Qubica Mari}, dok su

ostali zbog nedostatka do-

kaza oslobo|eni. Zbog toga

{to su navodno o{tetili

fabriku za 18.418.774 di-

nara, Velimir Drobwak je

osu|en na ~etiri godine i

dva meseca zatvora, a

Qubica Mari} na ~etiri

godine. Prema navodima u

presudi, Drobwak je, kao

odgovorno lice u Fabrici

reznog alata, nevr{ewem

svoje slu`bene du`nosti,

kao generalni direktor

omogu}io drugome prib-

avqawe imovinske kori-

sti, na taj na~in {to je

znao da se novac dobijen

prodajom imovine upla}uje

na `iro-ra~un otvoren na

ime advokata Qubice Ma-

ri} i da ona sa tim novcem

raspola`e po svom

naho|ewu. Navedeni nov~a-

ni iznos se odnosio na is-

platu advokata koji su za-

stupali radnike u sudskom

sporu protiv FRA, zbog

neispla}ene razlike na

li~ni dohodak.

Na presudu su se 2010.

godine Drobwak i Mari}-

ka `alili Apelacionom

sudu u Kragujevcu, koji je

re{ewem od 11. maja 2011.

ukinuo presudu sada Vi{eg

suda u ^a~ku, zbog apsolut-

no bitnih povreda odreda-

ba krivi~nog postupka i

odlu~io da predmet vrati

na ponovno postupawe.

U ponovqenom postupku

Vi{i sud je, postupaju}i

po re{ewu Apelacionog

suda, kao i izvedenim no-

vim dokazima, doneo oslo-

ba|aju}u presudu za sve op-

tu`ene u ovom postupku.

Na Skup{tini Poslovnog udru`ewa

“Gradac 97”, odr`anoj 5. novembra, razma-

trano je stawe u privredi ^a~ka, sa poseb-

nim akcentom na saradwi privrednih ~i-

nilaca i gradske vlasti za poboq{awe

poslovnog ambijenta i konstatovano da je

“stawe u privredi grada katastrofalno”.

Svi pokazateqi govore da ^a~ak ima pro-

sek plate ispod republi~kog nivoa, a broj

nezaposlenih raste.

Pre konstituisawa gradske vlasti

Udru`ewe je objavilo proglas, kojim je

tra`ilo uspostavqawe saradwe vlasti sa

privrednim subjektima, kako bi se stvo-

rio povoqniji ambijent za br`i lokalni

ekonomski razvoj i ve}e zapo{qavawe u

privredi.

- Posle 100 dana nove vlasti u ^a~ku,

mo`emo konstatovati veliko intereso-

vawe predstavnika nove lokalne samou-

prave za probleme u privredi.

Uspostavqena je saradwa sa Forumom

privrednika ^a~ka, ~iji je osniva~ i PU

“Gradac 97”, data je logisti~ka podr{ka

za pokretawe proizvodwe u biv{oj “^ip-

sari” i podr`ana je inicijativa za razvoj

Nau~no tehnolo{kog parka. Odr`an je sa-

stanak sa predstavnicima “Merkatora”, a

tema je bila davawe na kori{}ewe poslov-

ne zgrade biv{eg preduze}a “1. oktobar”

Gradu ^a~ku (od vlasnika “Merkatora”).

Pokrenute su inicijative za o`ivqavawe

rada PKS-a, civilnog dela “Slobode”,

“Niskogradwe”... Posebno veliku anga`o-

vanost, predstavnici vlasti su ispoqili

na realizaciji inicijative na{eg

Udru`ewa da kompanija “RIS mebl”, koja

proizvodi name{taj u Prawanima, a izvo-

zi u Rusiju, otvori novi pogon i zaposli

do 200 radnika u ^a~ku.

Nova gradska vlast je napravila veliki

pomak poku{avaju}i da u na{ grad dovede

“Lidl”, koji je odustao od izgradwe svog

objekta u ^a~ku. Predstavnici Foruma

privrednika ^a~ka u~estvuju u radu Grad-

skog ve}a. Aktivno se govorilo o

dovo|ewu italijanskih firmi u ^a~ak -

navodi se u saop{tewu PU “Gradac 97”,

koje je potpisao predsednik Skup{tine

Dragan Stefanovi}, a koje je dostavqeno

gradona~elniku ^a~ka Vojislavu Ili}u i

sredstvima javnog informisawa.

U 100 dana rada gradska vlast je pokaza-

la veliku zainteresovanost za

poboq{awe privrednog ambijenta, kakva

do sada u ^a~ku nije postojala, zakqu~ak

je saop{tewa. U narednom periodu Po-

slovno udru`ewe “Gradac 97” o~ekuje da

vlast nastavi istim intenzitetom, koji }e

sigurno dati konkretne rezultate.

N. R.

Ravnogorski pokret ^a~ak prosla-

vio je u ponedeqak svoju krsnu sla-

vu, Svetog Varnavu Hvostanskog,

uz prisustvo brojnih gostiju i predstav-

nika politi~kih partija i pokreta.

Dragan ]endi}, predsednik Gradskog

odbora Ravnogorskog pokreta, zahvalio

je prisutnima i rekao da primer sve{te-

nomu~enika Varnave Hvostanskog

opomiwe na vrednosti `ivota, i na ono

zbog ~ega vredi `iveti i umreti.

Aco \enadi}, naveo je da je ciq Rav-

nogorskog pokreta dokazivawe i ~uvawe

istine. Jedna od najve}ih istina

sahrawena je pored Morave, a Ravnogor-

ski pokret aktivno radi na otkrivawu

te istine, odnosno na pronala`ewu

ostataka `rtava komunisti~kog terora,

rekao je on. Namera je da ti ostaci budu

pokopani u kripti nove crkve pored

osnovne {kole „Ratko Mitrovi}“.

RAVNOGORSKI POKRET U ^A^KU

PROSLAVIO KRSNU SLAVU

SLAVA PRAVIM

VREDNOSTIMA

ODR@ANA SKUP[TINA POSLOVNOG

UDRU@EWA „GRADAC 97“ ^A^AK

U PONOVQENOM POSTUPKU VI[EG SUDA U

^A^KU, ZA TRI ODGOVORNA LICA U FRA,

DVA SUDSKA VE[TAKA I 10 ADVOKATA

VLAST ZAINTERESOVANA

ZA POBOQ[AWE

PRIVREDNOG AMBIJENTA

OSLOBA\AJU]A

PRESUDA ZA SVE OPTU@ENE

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE 9

marketing 032/342-276

MARKETING

10 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE

U^ENICI TEHNI^KE [KOLE POSETILI KRF

11REPORTA@A

TRAGOM PREDAKANije re~ o uobi~ajenoj ekskurziji ve} o javnom ~asu nacionalne istorije

Povodom dana

oslobo|ewa

^a~ka u Pr-

vom svetskom

ratu, u~eni-

ci Tehni~ke {kole su 25.

oktobra u velikoj dvorani

Doma kulture priredili

program “Ima nade” i

wime podsetili svoje su-

gra|ane na prelazak srpske

vojske preko Albanije i

wen boravak na Krfu.

Istoriju i tradiciju svog

naroda uspeli su da pove`u

sa neda}ama savremenika,

jer je priredba bila i pri-

lika za prikupqawe novca

koji je potreban da bi se

biv{i u~enik ove {kole le-

~io u inostranstvu.

Ve} sutradan, u~esnici

programa i profesori koji

su im pomogli u pripremi,

krenuli su o sopstvenom

tro{ku put Krfa, “u posetu

mestu najve}eg srpskog

stradawa u novijoj istori-

ji, ali i mestu srpskog vas-

krsnu}a”.

Posle no}ne vo`we sti-

gli su u pristani{te Igu-

menica, na Jonskom moru, a

odatle, trajektom, na “ostr-

vo spasa”.

- Odmah po iskrcavawu

do~ekala nas je na{a “doma-

}ica” Qiqa, turisti~ki

vodi~, i povela nas u pano-

ramno razgledawe grada -

do~arava nam obilazak Kr-

fa vo|a putovawa Sr|an

Gli{ovi}, ina~e profesor

geografije u ~a~anskoj

{koli. - Voze}i se autobu-

som i posmatraju}i lepote

grada, slu{ali smo o

wegovoj bogatoj pro{losti,

zdawima, `ivotu Srba na

Krfu. Onda smo se uputili

ka Srpskoj ku}i i Muzeju

Srba na Krfu 1916 - 1918,

gde smo dobili puno inte-

resantnih podataka o dola-

sku, boravku i odlasku Sr-

ba sa Krfa, kao i utisku ko-

ji su na{i preci ostavili

na doma}e stanovni{tvo.

Wima u ~ast, hor je ispred

Srpske ku}e otpevao “Tamo

daleko”, {to je prijatno iz-

nenadilo me{tane, koji su

nas nagradili aplauzom.

Posle posete Srpske ku}e i

muzeja, krenuli smo u obi-

lazak grada. Divili smo se

arhitekturi mesta koje no-

si pe~at vi{e epoha i civi-

lizacija. Obi{li smo pre-

lepi dvorac Ahileon, koji

je pripadao Elizabeti II,

`eni austrougarskog cara

Franca Josefa, kao i crkvu

svetog Spiridona, koga me-

{tani smatraju za{titni-

kom ostrva. Pro{etali smo

Esplanadom, jednim od naj-

lep{ih trgova u Evropi i

na Listonu, najlep{em {e-

tali{tu u gradu, osetili

duh Pariza.

Bilo je planirano da

mladi putnici otplove

brodi}em do ostrva Vido i

venac koji su poneli iz

^a~ka spuste u Plavu grob-

nicu, ali ih je jak vetar u

tome spre~io, pa su venac

polo`ili na spomen - plo-

~u u pristani{tu Guvije,

gde su se od januara do apri-

la 1916, godine iskrcavali

srpski vojnici.

Narednih dana posetili

su Meteore, crkvu svete

Petke i Afroditine izvo-

re. U Paraliji su ih do~e-

kali profesori Politeh-

ni~ke {kole iz Katerinija,

~iji su gosti bili nekoli-

ko sati. Petodnevno puto-

vawe zaokru`ili su obila-

skom Soluna i Srpskog voj-

ni~kog grobqa na Zejtinli-

ku.

U svoj grad su se vratili

sa dubokim impresijama i

uvereni da su uradili “pra-

vu stvar”.

- Veliko mi je zadovo-

qstvo {to sam pre{ao put

kojim su na{i preci i{li

u Prvom svetskom ratu.

^ast mi je {to sam bio je-

dan od u~enika koji su po-

lo`ili venac na spomen

obele`je u Guvijeu - nagla-

{ava Du{an Grujovi} i do-

daje da }e mu osim Krfa u

trajnom se}awu ostati So-

lun i ~uvar Vojni~kog

grobqa \or|e Mihailo-

vi}, ~ovek koji dobro po-

znaje na{u istoriju i ve}

decenijama upoznaje pose-

tioce sa stradawem Srba u

Prvom svetskom ratu.

Drugi u~enik, Du{an

Borovi}, ka`e da je na Kr-

fu osetio duh na{eg naro-

da, dok wegova odeqenska

drugarica Aleksandra ^o-

lovi} isti~e da je na puto-

vawu obogatila znawe iz

nacionalne istorije i ste-

kla nova prijateqstva.

Na{i sagovornici su iz

odeqewa 2/9, budu}i arhi-

tektonski tehni~ari, a oni

i wihov razredni stare{i-

na Goran Petrovi} su i

osnovni “krivci” za orga-

nizovawe priredbe i puto-

vawe povodom zna~ajnog

istorijskog datuma.

- Ideja se javila pro{le

godine, posle jednog zajed-

ni~kog izleta. Tada sam

shvatio da je su ovih 24 u~e-

nika divna deca i da se sa

wima mo`e dosta uraditi i

u oblasti vannastavnih ak-

tivnosti - ponosan je raz-

redni stare{ina.

Poverewe profesora

u~enici su opravdali i

svojim pona{awem u Gr~-

koj.

- Studijsko putovawe

zahteva zainteresovanost i

odgovorno pona{awe u~e-

snika. Deca su bila veoma

radoznala, a wihovo

vaspitawe i ozbiqnost su

za svaku pohvalu - konstatu-

je profesorka srpskog jezi-

ka i kwi`evnosti Ana Pa-

vlovi}. Kao autor scenari-

ja priredbe koja je pretho-

dila odlasku na Krf, ona

nagla{ava da su u~enicima

i profesorima u realiza-

ciji programa dragocenu

pomo} pru`ili Gradska

biblioteka “Vladislav

Petkovi} Dis” i Dom kul-

ture. A za uspe{nost stu-

dijskog putovawa zasluge,

osim u~esnicima, pripada-

ju turisti~koj agenciji “A -

Superturs”.

E.V.

12 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE

U INSTITUTU ZA VO]ARSTVO PO^ELA JESEWA PRODAJA SADNICA

SELO

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 50 - 60 dinara

pasuq 220 - 500

paprika 30 - 80

paradajz 50 - 80

krastavac 80 - 90

plavi paradajz 30 - 40

rotkva 60 - 70

tikvice 120 - 130

kupus 25 - 30

karfiol 30 - 40

per{un 20

{argarepa 40 - 70

cvekla 50 - 60

prokeq 200 - 250

zelena salata 20 - 30

spana} 100 - 120

praziluk 50 - 60

crni luk 50 - 60

beli luk 300 - 400

VO]E

suve {qive 250 - 350

jabuke 50 - 100

kru{ke 60 - 100

duwe 60 - 80

gro`|e 120 - 130

ju`no vo}e 140 - 400

orasi 800 - 900

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80 - 100

pili}i 370

jaja 9 - 13

kajmak 400 - 700

sir 300 - 400

pr{uta 1.300 - 1.600

slanina 400 - 900

suxuk 800 - 900

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici 190 - 210

prasi}i 170 - 180

ovce 110 - 120

jagwad 220 - 250

p{enica 33

je~am 33

kukuruz 33

RIBA

{aran 380

pastrmka 435

fileti soma 279

tolstolobik 285

Institut za vo-

}arstvo je, kao i

prethodnih go-

dina, pripre-

mio bogat asortiman sad-

nog materijala za sezonu

2012/2013. Za prodaju je

pripremqeno izme|u 80 i

90 hiqada drvenastih sad-

nica, a od jagodi~astog vo-

}a, konkretno maline, oko

300.000 i kupine 15-20

hiqada sadnog materijala.

Prema re~ima Branka Jo-

vanovi}a, rukovodioca ra-

sadni~ke proizvodwe, iako

je prodaja po~ela tek kra-

jem pro{le sedmice,

intersovawe za sadnice je

veliko. Izuzetno uspe{na

prodaja sadnog materijala

u Institutu za vo}arstvo

govori da su vo}ari, ne sa-

mo ~a~anskog kraja, ve} i

~itave Srbije svesni

~iwenice da zdrav, odno-

sno sertifikovan sadni

materijal obezbe|uje veoma

uspe{nu proizvodwu.

Kada je re~ o drvena-

stom vo}u, najve}e

interesovawe vlada za sad-

nice {qive, vi{we,

tre{we, duwe i jabuke. U

prethodnom periodu su iz-

uzetno aktuelne i tra`ene

bile sadnice {qive, zbog

adekvatne cene i izvoza

ovog vo}a na tr`i{te Ru-

ske Federacije.

- Aktuelne su {qive,

tre{we, vi{we, jabuke,

duwe, ali i maline, iako je

ove godine bila velika su-

{a i lo{a cena. I pored

ovogodi{weg lo{eg roda

velika je potra`wa za sad-

nicama maline, ne samo u

Srbiji, ve} i u Bosni. Naj-

ve}e interesovawe ve} tra-

dicionalno vlada za sad-

nice {qive ~a~anskih sor-

ti, koje su ove godine bile

aktuelne u proizvodwi i

plasmanu na doma}em i

inostranom tr`i{tu. Sve

ove vo}ne vrste mogu da se

gaje na na{em podru~ju i

donose visoke prinose - ka-

`e Branko Jovanovi}.

Velike koli~ine sadnog

materijala posledwih go-

dina se prodaju uglavnom

poznatim kupcima,

ozbiqnim proizvo|a~ima

iz op{tina Prijepoqe,

Kosjeri}, U`ice, Priboj.

- Cene sadnica su vi{e

nego pro{le godine za 10

do 20 odsto, u zavisnosti

od kretawa kursa evra.

Sadnice {qive prodaju se

za 280 dinara, a jabuke za

230. Cena standardnog ma-

terijala duwe je 260, dok je

sertifikovana sadnica

ovog vo}a 360 dinara. Za

veoma tra`ene tre{we, kao

i za sadnica vi{we, treba

izdvojiti 360 dinara. Cena

standardne sadnice mali-

ne, miker i vilamet, je 45

dinara. Dvogodi{wa sad-

nica oraha je 1.700 dinara.

Ali, orah se sadi od 100 do

120 sadnica po hektaru -

obja{wava Branko Jovano-

vi}.

Poznato je da

stru~waci Instituta za

vo}arstvo ponudu sadnog

materijala za svaku sezonu

prilago|avaju tr`i{nim

kretawima i novim tren-

dovima u vo}arskoj

proizvodwi. Jovanovi}

podse}a da se sadnice vo}a-

ka mogu saditi nakon zavr-

{etka vegetacije, od kraja

oktobra, pa do “kretawa”

vegetacije u prole}e, pod

uslovom da je temperatura

iznad 0 stepeni. Jesewa

sadwa ima niz prednosti

nego prole}na, jer se u toku

zime, pri povoqnim tempe-

raturama korenov sistem

aktivira i po~ne sa

obnavqawem, tako da sad-

nice posa|ene u jesen imaju

sigurniji prijem i ve}i

porast, naro~ito ako nije

obezbe|eno zalivawe u su-

{nim godinama. Sadnice

vo}aka je boqe saditi ~ak i

u decembru i januaru, uko-

liko vremenski uslovi do-

zvole, nego u prole}e, isti-

~e Jovanovi}.

Pripremu zemqi{ta za

sadwu treba obaviti

rigolovawem ili dubokim

orawem. Pre toga je

po`eqno obaviti meliora-

tivno |ubrewe stajwakom i

mineralnim |ubrivima.

Na strmim terenima i ma-

lim parcelama sadwa se

mo`e vr{iti i bez pret-

hodnog orawa u

pripremqene jami}e, ~ija

veli~ina treba da bude

{to ve}a, da bi u prvim go-

dinama korenov sistem

imao dobre uslove za raz-

voj.

Kad se zemqi{te slegne

i usitni, mo`e se pristu-

piti razmeravawu i sadwi.

Razmak sadwe zavisi od

vo}ne vrste, podloge i pla-

niranog sistema gajewa,

ka`e Branko Jovanovi}.

N. R.

Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede donelo je odluku da se sva poqo-

privredna gazdinstva stavqena u pasivan status zbog dospelih, a neizmirenih kredita, na osno-

vu Uredbi Podsticawe poqoprivredne proizvodwe putem kreditne podr{ke kroz subvencioni-

sawe dela kamate iz 2011. i 2012. godine, budu vra}ena u aktivan status do 1. decembra 2012.

Na osnovu ove odluke poqoprivrednici koji su bili u pasivnom statusu dobi}e mogu}nost da

podnesu zahteve za subvencije.

Nakon 1. decembra 2012. poqoprivredna gazdinstva koja ne otplate dospele kredite ili koji-

ma reprogram ne bude odobren, bi}e vra}ena u pasivan status.

ZDRAVA SADNICA,

USPE[NA PROIZVODWACene vi{e nego pro{le godine za 10 do 20 odsto

Branko Jovanovi},

rukovodilac rasadni~ke proizvodwe

SUBVENCIJE

ZA PASIVNA

GAZDINSTVA

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE

LEKARI PROSLAVILI SVOJU SLAVU CRVENI KRST ^A^AK PROSLAVIO SLAVU

SVETI KOZMA I DAMJAN

POVODOM SVETSKOG DANA BORBE PROTIV SIDE

13ZDRAVSTVO

Crveni krst ^a~ak

je u sredu prosla-

vio slavu Sveti

Kozma i Damjan uz pred-

stavnike lokalne samou-

prave, direktore javnih

preduze}a i mnoge druge go-

ste. U svojoj tradiciji du-

goj 136 godina Crveni krst

se trudi da na sve na~ine

pomogne ugro`enim poje-

dincima, istakla je sekre-

tarka Biqana Davidovi}:

- Danas zajedno re`emo

slavski kola~, palimo sve-

}u i molimo se za zdravqe

svih na{ih {ti}enika, ko-

jih je 628. Treba jo{ jednom

da se podsetimo {ta smo

uradili, a {ta nam tek

predstoji. I slavu

proslavqamo radno, jer je

deo ekipe Crvenog krsta na

terenu.

Davidovi}ka je istakla

da Crveni krst nema neiz-

mirenih obaveza prema

dobavqa~ima i jo{ uvek

posti`e redovnu isplatu

plata svim zaposlenima.

Ispred Grada, na slavu

Crvenog krsta do{li su

gradona~elnik Vojislav

Ili} i wegov zamenik Ra-

denko Lukovi}, i tom pri-

likom obe}ali da }e nared-

ne godine po~eti radovi na

objektu u Ulici vojvode

Stepe, namewenom za Na-

rodnu kuhiwu i adaptacija

Kolektivnog zdravstvenog

centra.

Potpredsednica Uprav-

nog odbora Crvenog krsta

dr Nada Lazovi} istakla je

da je Crveni krst uvek pri-

sutan da podr`i razne ma-

nifestacije u vezi sa

zdravqem koje organizuju

Zdravstveni centar i Za-

vod za javno zdravqe.

- Crveni krst poma`e

onima koji nemaju dovo-

qno, ali i onima koji ima-

ju da usmere svoj vi{ak

sredstava onima kojima je

potrebno. Veliko broj

qudi se hrani u Narodnoj

kuhiwi, `ao mi je {to ima

toliko ugro`enog naroda,

ali sutuacija je takva, a mi

smo tu da im pomognemo.

Trudimo se da pomognemo i

deci u {kolama koja su

ugro`ena, da animiramo

mlade da se ukqu~e u razne

aktivnosti. Pozivam sve

qude dobre voqe, koji ima-

ju i mogu, da pomognu dru-

gima i da se obrate Crve-

nom krstu - rekla je dr La-

zovi}.

I. R.

Centar za kontrolu i prevenciju bole-

sti ZZJZ ^a~ak organizova}e slede-

}eg petka, 23. novembra, na Gradskom trgu

od 16 do 18 ~asova, besplatno javno testi-

rawe na HIV. Kao i do sada, Centar na

ovaj na~in, obele`ava 1. decembar, Svet-

ski dan protiv HIV-a i side. U ovoj akci-

ji u~estvuju i nevladina organizacija

“Asocijacija Duga” iz [apca i volonteri

Crvenog krsta ^a~ak. I. R.

Muzika je od pam-

tiveka mo}an

“alat” za isce-

qewe du{evnih i telesnih

tegoba, uspostavqawe du-

hovne i emotivne ravnote-

`e i op{teg sklada.

TELO KAO MUZI^KI

INSTRUMENT

Svaka }elija na{eg tela

vibrira odre|enom fre-

kvencijom, zapravo, ceo

na{ organizam proizvodi

odre|enu melodiju. Ukoli-

ko u toj melodiji vlada

harmonija, zdravi smo,

ukoliko we nema - nismo.

Tu se krije potencijal za

le~ewa muzikom. Na{ or-

ganizam mo`e se posmatra-

ti i kao instrument koji je

neophodno dobro “na{ti-

movati”, onako kao {to se

{timuju klavir ili gita-

ra. Na{i mo`dani talasi

poslu{no reaguju na svaku

frekvenciju koju primaju.

Kako je zvuk vibracija, on

}e delovati na sve delove

na{eg bi}a na fizi~kom,

emocionalnom i duhovnom

nivou. Muzikom se mogu

ciqano le~iti razli~ite

bolesti i tegobe, ali i

podsticati kreativnost i

smawewe stresa. Drugim

re~ima, muzika povoqno

deluje na ja~awe imuniteta

i oporavak nakon bolesti.

Poznato je da slu{awe mu-

zike podsti~e lu~ewe en-

dorfina, hemijskog jediwe-

wa poznatog i kao „hormon

sre}e”, jer popravqa

raspolo`ewe i uspe{no

uklawa bol.

„DOKTOR” MOCART

Kada se govori o zan-

imqivostima u vezi sa mu-

zikom, nemogu}e je ne pome-

nuti „Mocartov efekat’’,

odnosno fenomen pozitiv-

nog efekta Mocartovih

muzi~kih kreacija na na{

um. Veliki broj uglednih

nau~nika, na osnovu broj-

nih eksperimenata, potvr-

dio je da wegova muzika

harmonizuje aktivnosti le-

ve i desne hemisfere na{eg

mozga. Na taj na~in, Mo-

cartova muzika opu{ta,

podsti~e kreativnost i

motivaciju, poboq{ava

koncentraciju i sposob-

nost razmi{qawa. Muzika

salcbur{kog ~uda od dete-

ta, ne samo {to godi uhu i

{titi od pogubnih uticaja

stresa, nego i vrlo podsti-

cajno deluje na jasno}u

izra`avawa i sposobnost

dono{ewa intuitivnih

zakqu~aka. Istra`ivawa

sprovedena na laborato-

rijskim `ivotiwama, usta-

novila su da su mi{evi ko-

ji su slu{ali Mocarta, br-

`e i lak{e pronalazili

izlaz iz lavirinta, od

onih koji su isti zadatak

obavqali u ti{ini ili su

bili izlo`eni nekoj drugoj

muzici ili buci.

Najzanimqivije je da su se

mi{evi koju su Mocartovu

muziku slu{ali jo{ dok su

bili u utrobi, nakon dola-

ska na svet pokazali dale-

ko inteligentniji i

snala`qiviji od onih koji

tu privilegiju nisu imali.

Ovo saznawe mo`e se pri-

meniti i na qudsku popu-

laciju - budu}e majke ne}e

pogre{iti ukoliko u toku

trudno}e slu{aju Mocar-

tove sonate.

DREVNE METODE

Trebalo bi podsetiti

na neke drevne metode –

le~ewe putem zvuka gonga,

odnosno zvu~nih vibracija

tibetanskih zdela. I jedno

i drugo stvaraju vibracije

koje blagotvorno deluju na

um i telo vra}aju}i mu pr-

vobitnu ravnote`u. Na taj

na~in mogu se otkloniti

brojne telesne i duhovne

blokade, bol, stres, straho-

vi, ali i stvoriti pozi-

tivne emocije.

Kineski zvon~i}i, vise-

}i predmeti od bambusa,

metalnih cev~ica ili

{koqki pri strujawu va-

zduha proizvode prijatan

zvuk.

Preporu~qivo je dr`a-

ti ih u stanu, ku}i, vrtu

ili u radnom prostoru, jer

ne`ni tonovi koje nasu-

mi~no proizvode, uklawaju

stres i umawuju teskobu,

istovremeno, donose ose}aj

mira i prijatnosti. Tako-

|e, veruje se da wihov zvuk

uklawa negativne energije

iz prostora.

I. R.

MELODIJE KOJE [TITE ZDRAVQE MUZIKOM PROTIV STRESA

Muzika, posebno klasi~na, povoqno uti~e i na

biqni i `ivotiwski svet. Ustanovqeno je da biqke

pod uticajem muzike br`e rastu, a krave daju vi{e

mleka. Toskanski vinogradar Karlo Kiwoci je 2001.

godine u potrazi za ekolo{kim na~inom za{tite lo-

ze od {teto~ina, koristio muziku. U svoj veliki vi-

nograd postavio je zvu~nike i vinovu lozu izlo`io

klasi~noj muzici i primetio da je gro`|e br`e sa-

zrelo.

Tim povodom, 2006. godine grupa stru~waka sa

firentinskog poqoprivrednog fakulteta sprovela

je istra`ivawe u kojem su Kiwocijevi zakqu~ci i

nau~no potvr|eni.

MUZIKA ZA BIQKE

UVEK SPREMNI

DA POMOGNU

BESPLATNO TESTIRAWE NA HIV

MOLIMO SE ZA

BOQA VREMENA

Rezawem slavskog kola~a

u ~a~anskoj Crkvi, a

kasnije koktelom u klubu

“Velvet” lekari ^a~ka

obele`ili su u sredu svoju

slavu Svete Vra~eve. Od

2002. godine, svake godine

se kao doma}ini smewuju

Srpsko lekarsko dru{tvo

i Udru`ewe privatnih le-

kara i stomatologa, a ove

godine je doma}in bio sto-

matolog Nenad Mojsilo-

vi} ispred Srpskog lekar-

skog dru{tva.

Doktor Mojsilovi} je,

~estitaju}i slavu svojim

kolegama, podsetio da je

protekla godina, kao i u

svim sferama dru{tva, bi-

la te{ka i za zdravstvo.

- Materijalna situaci-

ja je te{ka u celoj zemqi i

u skladu sa tim se i mi po-

na{amo. U stomatologiji

je do{lo i do reformi, ko-

je dosta nepovoqno uti~u

na neke zaposlene. Kako }e

se to zavr{iti, niko ne

zna. Pacijenti ne treba ni-

{ta da osete, a to je veoma

te{ko. Nadamo se nekom

boqem vremenu i molimo

se danas da ono do|e {to

pre - rekao je dr Mojsilo-

vi}.

Slede}e godine doma}in

lekarske slave bi}e dr sto-

matologije Mi{ko Jovano-

vi}, predsednik Udru`ewa

privatnih lekara i stoma-

tologa. I. R.

14 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINEZDRAVSTVO

Specijalna bolnica

“Merkur” iz

Vrwa~ke Bawe, koja

je jo{ 2008. godine postala

prvi Nacionalni eduka-

tivni centar za obolele od

{e}erne bolesti, kao prva

ustanova takvog tipa u

Evropi, organizovala je

niz manifestacija povo-

dom 14. novembra, Svet-

skog dana borbe protiv di-

jabetesa. Pod motom da na

{e}ernu bolest treba mi-

sliti 365, a ne samo jedan

dan u godini, endokrino-

lozi i stru~ni timovi ove

renomirane zdravstvene

ustanove su, imaju}i u vidu

i ~iwenicu da ova bolest

sve ~e{}e poga|a mla|u po-

pulaciju, tokom ~itave

sedmice organizovali niz

savetovawa, predavawa,

prakti~nih demonstraci-

ja. U osnovnim i sredwim

{kolama odr`ali su pre-

davawe na temu Zna~aj

zdrave ishrane i fizi~ke

aktivnosti, sa osnovcima

u~estvovali u trci “Sa

Merkurom do zdravqa”, a

za u~enike sredwih {kola

organizovali likovne kon-

kurse i za najboqe u~esni-

ke obezbedili prigodne

nagrade.

Gra|anima i posetioci-

ma Vrwa~ke Bawe bilo je

omogu}eno da na Izvorima

mineralnih voda besplat-

no izmere nivo {e}era u

krvi, a gostima “Merkura”

da prisustvuju javnim ~a-

sovima kuvawa i pripremi

jela prilago|enim dijabe-

ti~arima. Za goste su, u

ovoj sedmici progla{enom

“nedeqom dijabetesa”, or-

ganizovane i jutarwe

{etwe Bawom, jutarwe ve-

`be u prirodi i popodnev-

ne ve`be u bazenima.

Glavni endokrinolog

Specijalne bolnice “Mer-

kur” dr Dragana @ivoji-

novi} isti~e ~iwenicu da

je dijabetes vrlo slo`ena

bolest, ~ije je le~ewe veo-

ma zahtevno, dugotrajno i

za pacijente i dr`avu izu-

zetno skupo. Upravo zbog

toga boravak u “Merkuru”,

kao Nacionalnom eduka-

tivnom centru, ima velike

prednosti, jer se i eduka-

cija, prevencija i le~ewe

obolelih sprovode na jed-

nom mestu, pod svakodnev-

nom kontrolom stru~nog

tima, sastavqenog od leka-

ra razli~itih specijalno-

sti, i {to je jo{ va`no, u

relativno kratkom vre-

menskom periodu. Da su se

u sve te prednosti i pogod-

nosti koje obezbe|uje Spe-

cijalna bolnica uverili

brojni bolesnici, svedo~i

podatak da godi{we vi{e

od 10.000 pacijenata, na-

kon boravka u “Merkuru”,

zna~ajno unapredi svoje

zdravqe. Rezultati eduka-

cije su, na primer, pokaza-

li da je kod 3,24 odsto pa-

cijenata iskqu~ena insu-

linska terapija, kod 70 od-

sto je poboq{ana glikore-

gulacija, da je 25 odsto ko-

rigovalo dozu insulina i

da je ~ak 95 procenata po-

laznika {kole za obolele

od dijabetesa prihvatilo

mere, ~iji je ciq zdrav-

stveno odgovorno

pona{awe.

M. N.

BROJNE AKTIVNOSTI SPECIJALNE BOLNICE „MERKUR“ POVODOM

SVETSKOG DANA BORBE PROTIV DIJABETESA

Osobe obolele od {e}erne bolesti, starije od 18

godina i koje su na terapiji insulinom, imaju pravo

na petodnevno le~ewe u “Merkuru”, jednom u sedam

godina, o tro{ku Republi~kog fonda za zdravstveno

osigurawe. Neophodno je da uput izabranog lekara i

medicinsku dokumentaciju dostave lekarskoj komi-

siji RFZO, koja }e im izdati overeno mi{qewe o

upu}ivawu na takozvanu produ`enu rehabilitaciju.

Potom se o terminu boravka u Specijalnoj bolnici

mogu informisati svakog radnog dana, od 7 do 14,30

~asova, putem telefona 036/618-870.

SVE NA JEDNOM MESTU

KAKO STI]I U „MERKUR“

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE

OBELE@EN DAN BORBE PROTIV [E]ERNE BOLESTI

15ZDRAVSTVO

Na Svetski dan dija-

betesa, pod sloga-

nom “Preuzmi kon-

trolu dijabetesa”,

stru~waci su upozorili da

se broj obolelih pove}ava.

U Srbiji sa ovom bole{}u

`ivi vi{e od pola milio-

na qudi, a na ~itavoj pla-

neti, svakih deset sekundi

jedna osoba umre od bole-

sti ~iji je uzrok dijabetes.

Stru~waci upozoravaju da

}e svako tre}e dete ro|eno

od 2000. godine oboleti od

dijabetesa, kao i da se sva-

ke godine 3,8 miliona

smrtnih slu~ajeva mo`e

pripisati dijabetesu.

Stru~waci naro~ito

apeluju na podizawe svesti

o zna~aju prevencije dija-

betesa, kao i merama neop-

hodnim za rano otkrivawe

i kontrolu ove bolesti.

Pacijent, isti~u, treba da

bude aktivno ukqu~en u

proces le~ewa, jer u su-

protnom i najboqi lekovi

ne}e biti od pomo}i.

ANIMIRANI ^A^ANI

Zahvaquju}i Dru{tvu

dijabeti~ara ^a~ak i u na-

{em gradu je adekvatno

obele`en Dan borbe pro-

tiv {e}erne bolesti. Pre-

ma re~ima Biqane Vasoje-

vi}, sekretara Dru{tva,

aktivnosti kojima je Dru-

{tvo obele`ilo ovaj dan,

podeqene su na decu dijabe-

ti~are, zdravu populaciju

i odrasle koji su oboleli

od {e}erne bolesti.

U ponedeqak je u pro-

storijama Dru{tva, dr Ra-

da Petrovi} odr`ala pre-

davawe na temu “Prava edu-

kacija za sve”, a nakon pre-

davawa organizovana je

{etwa na igrali{tu koje

se nalazi pored prostorija

Dru{tva. [etwa je treba-

lo da podseti koliko je fi-

zi~ka aktivnost bitna za

le~ewe {e}erne bolesti.

Nakon {etwe, deca i

roditeqi su razmenili is-

kustva o zdravom na~inu

ishrane, uz konzumirawe

hrane koje su sami pripre-

mili i doneli.

U sredu, na Svetski dan

borbe protiv {e}erne bo-

lesti, Dru{tvo je svoju ak-

tivnost posvetilo zdravoj

populaciji. Naime, u “Ro-

da centru”, od 11 do 14 ~a-

sova, svi zainteresovani

sugra|ani mogli su da iz-

mere nivo {e}era u krvi, a

partneri u ovoj akciji bi-

li su Preventivni centar

i Zavod za za{titu javnog

zdravqa.

- Uz to, posetioci su

mogli izmeriti i krvni

pritisak, visinu i te`inu.

Akcije poput ove su veoma

dobro pose}ene i zna~ajne,

jer se tokom wih otkrije do

13 odsto novih dijabeti~a-

ra - ka`e Biqana Vasoje-

vi}.

U ~etvrtak je u prosto-

rijama Dru{tva za borbu

protiv dijabeta, dr Du{i-

ca [uluburi} odr`ala

predavawe nameweno odra-

slim osobama koje boluju

od {e}erne bolesti. Nakon

predavawa organizovana je

radionica o upotrebi apa-

rata za merewe nivoa {e}e-

ra u krvi, a ~itava manife-

stacija je zatvorena tradi-

cionalnim {ahovskim tur-

nirom.

„PRAKTI^NA

DIJABETOLOGIJA”

- ADEKVATNI

PRIRU^NIK

Povodom Dana borbe

protiv {e}erne bolesti,

stru~waci su podsetili o

~emu sve dijabeti~ari tre-

ba da vode ra~una. Osim re-

dovnog uzimawa terapije,

lekari savetuju obolelima

od {e}erne bolesti da pro-

mene na~in `ivota. Neki

od saveta su da dijabeti~a-

ri beli hleb zamene ra`a-

nim, beli pirina~ inte-

gralnim, a da krompir i

testenine, koje ina~e podi-

`u {e}er u krvi, konzumi-

raju u mawim koli~inama.

O ovim, ali i mnogim dru-

gim savetima, dijabeti~a-

ri mogu da pro~itaju u

kwizi dr Vlada Veli~ko-

vi}a “Prakti~na dijabeto-

logija”. Dr Veli~kovi} je

poznato ime u endokrino-

logiji, a kroz svoj rad sa

pacijentima, naro~ito se

posvetio onima koji boluju

od dijabeta i iznalazio na-

~ine o tome kako da im po-

mogne. Jedan od tih na~ina

je i wegova posledwa

kwiga, odnosno kako on ka-

`e “priru~nik za dijabeti-

~are”. U kwizi “Prakti~-

na dijabetologija” mo`e se

pro~itati o istorijatu ove

bolesti, o tome kako je ot-

kriti, kako je uspe{no le-

~iti, kako uzimati lekove,

tablete, insulin... Tako|e,

mogu se prona}i i detaqi o

tome kako negovati stopa-

lo, na koji na~in odr`ava-

ti higijenu bolesnih oso-

ba, kako koristiti insu-

lin, kako vr{iti samokon-

trolu {e}erne bolesti i

mnogi drugi medicinski

saveti neophodni osobama

obolelim od dijabeta. I. R.

RECEPTI ZA DIJABETI^AREPovodom Dana borbe protiv {e}erne bolesti, izdvajamo tri recepta za dija-

beti~are iz kwige "Ishrana i kuvar za dijabeti~are" dr Vlada Veli~kovi}a.

TORTA OD JABUKA

Margarin - tri ka{ike

Fruktoza - tri ka{ike

Bra{no - jedna ~a{a

Pra{ak za pecivo - jedna ka{i~i-

ca

Soda bikarbona - pola ka{i~ice

Cimet - jedna ka{i~ica

Oqu{tene jabuke - 1,5 ~a{a

Orah - osam jezgri

Suvo gro`|e - dve ka{ike

Priprema:

Margarin penasto umutiti sa

fruktozom. Izme{ati bra{no,

pra{ak za pecivo i sodu bikarbo-

nu. Jabuke o~istiti, oqu{titi i

skuvati. Kada se skuvaju, izgwe~iti

na sitno i izme{ati sa margari-

nom. Dodati gro`|e i orahe i pe}i

u podmazanom plehu oko 45 minuta.

Slu`iti posuto cimetom.

VITAMINSKI HLEB

Bra{no polubelo - jedna ~a{a

Bra{no ra`ano - jedna ~a{a

Heqdino bra{no - jedna ~a{a

Ovsene pahuqice - pola ~a{e

Voda - tri ~a{e

So - jedna ka{i~ica

Fruktoza - pola ka{i~ice

Sve` kvasac - jedno malo pako-

vawe

Uqe - dve ka{i~ice

Od ove koli~ine sastojaka dobija se jedan kilogram hleba.

Priprema:

Zamesite prvo malu koli~inu bra{na, soli, fruktoze i kvasca

mlakom vodom i ostavite da nado|e. Kada nado|e, izme{ajte sve

vrste bra{na i ovsene pahuqice, koje ste prethodno ostavili da

odstoje u mlakoj vodi i posolite jo{ malo. Tu smesu pome{ajte

sa kvascem koji je nado{ao, dolivaju}i po malo vode i mesite te-

sto. Ovo radite sa mlakom vodom da bi se hleb boqe sjedinio i

nado{ao. Sipajte testo u podmazan pleh i ostavite da nado|e.

Pecite na 200 stepeni oko jedan sat, dok hleb lepo ne porumeni.

SOS OD PARADAJZA

Paradajz - 250 gr

Bra{no - jedna ka{ika

Crni luk - jedna mala glavica

Fruktoza - pola ka{i~ice

So i mleveni biber na vrh no-

`a

Uqe - jedna ka{ika

Seckani per{un - jedna ka{i-

ka

Priprema:

Paradajz iseckati, ukuvati i

propasirati. Na uqu propr-

`iti bra{no (napraviti sve-

tlu zapr{ku), dodati pasirani

paradajz i sitno seckani luk i

malo vode, jednu {oqicu. Po-

soliti, dodati malo bibera i

seckani per{un i kuvati do

kqu~awa, uz stalno me{awe.

Dru{tvo dijabeti~ara u ^a~ku broji 1.250 ~lano-

va, od kojih su 75 deca.

- Aktivnosti kojima se bavimo tokom cele godi-

ne su merewe nivoa {e}era u krvi i krvnog pritiska,

svakog utorka i ~etvrtka, u na{im prostorijama, od

8 do 10 ~asova. Radimo i na terenu u mesnim zajedni-

cama Palilula i Ko{utwak, na Qubi} keju u Klubu

penzionera, a imamo i ~este akcije ranog otkrivawa

i prevencije {e}erne bolesti tokom raznih javnih

manifestacija, kao {to su Kupusijada, Sabor truba-

~a, Sabor frula{a i mnoge druge. Te akcije obi~no

sprovodimo u saradwi sa Preventivnim centrom i

Zavodom za za{titu javnog zdravqa. Tako|e, svake

godine na{a deca besplatno odlaze u kamp - rekla je

Biqana Vasojevi}. Ona je istakla da su ~lanovi Dru-

{tva zainteresovani za edukaciju i da redovno pra-

te predavawa koja se organizuju, ali je pozvala i

ostale dijabeti~are koji nisu ~lanovi Dru{tva da

se prikqu~e, jer “dobra edukacija i {to ve}e znawe

o ovoj bolesti dovode do boqe regulacije bolesti i

smawewa komplikacija, kao {to su {log, infarkt,

slepilo...”

AKTIVNOSTI DRU[TVA DIJABETI^ARA

Skoro pola milio-

na qudi u Srbiji

boluje od dijabete-

sa, a oko 250.000 i

ne zna da boluje od

te bolesti, upozo-

rili su stru~waci

povodom

obele`avawa Dana

borbe protiv {e-

}erne bolesti, u

sredu 14. novembra

EDUKACIJA PACIJENATA

JE VEOMA BITNA

16 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINEOBRAZOVAWE

- naglasila je Svetlana Jan~i}, zamenik

upravnika Narodne biblioteke Srbije

Sa namerom da u~enike upoznaju sa prirodom i na-

~inom rada Narodne biblioteke Srbije, ~a~an-

sku Gimnaziju su 8. novembra posetile Svetlana

Jan~i}, zamenik upravnika ove ustanove i Ivana Niko-

li}, na~elnik Odeqewa selektivne nabavke.

- Dolazimo iz institucije koja vr{i ~asnu du`nost

prikupqawa, ~uvawa i za{tite bibliote~ke gra|e za bu-

du}a pokolewa - kazala je Svetlana Jan~i}, predstavqa-

ju}i gimnazijalcima NBS.

U predavawu “Od Vozarevi}evog ~itali{ta do bibli-

oteke 21. veka”, ona je sa`ela 180 godina postojawa bi-

blioteke koja, budu}i od nacionalnog zna~aja, radi pod

patronatom dr`ave i na osnovu zakonske regulative.

Insistiraju}i na pro`imawu tradicije i savremenosti,

kao potvrdi identiteta i kulture naroda, Svetlana Jan-

~i} je podsetila da je ova ustanova utemeqena 1832. godi-

ne, kada je u tek oslobo|enoj Srbiji odlukom kneza Mi-

lo{a Obrenovi}a, a pod pokroviteqstvom wegovom bra-

ta Jevrema, u maloj kwi`ari Gligorija Vozarevi}a, kod

Kalemegdana, otvoreno ~itali{te. Kwige su stizale od

darodavaca, a radi popuwavawa fonda, nepismeni knez,

koji je o~igledno shvatao zna~aj kulture za napredak Sr-

bije, doneo je ubrzo i odluku o obaveznom primerku.

Pre nego {to je postala samostalna institucija Bi-

blioteka je izvesno vreme (1833 - 1838) pripadala [tam-

pariji u Kragujevcu i radila pri Ministarstvu prosve-

te. Za bibliotekara prvi je postavqen Filip Nikoli},

koji je Bibliotekom rukovodio od 1853. do 1856. godine,

da bi potom na weno ~elo dolazili \ura Dani~i}, Jan-

ko [afarik, Stojan Novakovi} ... Najdu`e, od 1903. do

1927. godine, wen upravnik je bio Jovan Tomi}. Vo|ena

vrsnim intelektualcima, ustanova se, naglasila je Sve-

tlana Jan~i}, razvijala po evropskim uzorima, a taj na-

predak je podrazumevao izrade kataloga, po~etak rada na

bibliografiji, uspostavqawe veza sa doma}im i stra-

nim kwi`arima i antikvarima, postavqawe temeqa za-

konodavstvu i sticawe samostalnog statusa. Uz sve to,

Biblioteka se borila za adekvatan prostor i nije uspe-

la da ga dobije sve do druge polovine pro{log veka.

U Prvom svetskom ratu (tada se nalazila u kapetan

Mi{inom zdawu) Narodna biblioteka je ostala bez zna-

~ajnog dela svog fonda, a u zemqu jo{ uvek nije vra}eno

sve {to je neprijateq u to vreme zaplenio. Drugi svetski

rat do~ekala je u zgradi na Kosa~in}evom vencu koja je u

bombardovawu 1941. godine sru{ena do temeqa. Nestalo

je sve ono {to je Vozarevi}evih dana popuwavano, popi-

sivano i ~uvano, a ostale su samo kwige koje su se zate-

kle kod ~italaca”, podsetila je zamenica upravnika.

Posle oslobo|ewa, Biblioteka ponovo staje na noge i

1947. godine biva otvorena za ~itaoce, u zgradi biv{eg

hotela “Srpska kruna”, a u savremeni, namenski gra|en

objekat na Svetosavskom platou, useli}e se tek 1973. go-

dine. Usledi}e “period intenzivnog razvoja” Bibliote-

ke, da bi wen fond danas imao 6.000.000 jedinica, a novo

vreme donelo je brojne inovacije, kao {to su elektron-

ski pristup gra|i, digitalizacija, nova odeqewa i sa-

vremena konzervatorska loboratorija. Prevashodni

ciq ove ustanove i qudi koji rade u woj jeste, naglasila

je zamenica upravnika, da svet informacija, sadr`an u

bibliote~kom fondu, u~ine {to dostupnijim korisni-

cima, odnosno da korisnika dovede u “sam centar zbi-

vawa”. E. V.

Kwiga "Ka

korisniku

sa inva-

liditetom" ( NBS,

2012) je, kako je

objasnila autorka

mr Dragana

Milunovi}, rezul-

tat saradwe koju je

ona, kao rukovodi-

lac Odseka za

pru`awe usluga

slepim i slabo-

vidim licima

Narodne bib-

lioteke Srbije,

prethodnih godina

ostvarila sa

zaposlenima u

javnim bib-

liotekama u na{oj

zemqi. Kwiga

sadr`i 100 pitawa

i odgovora vezanih

za pru`awe bibliote~kih usluga osobama sa inva-

liditetom i predstavqa "prakti~an i konkretan"

priru~nik za bibliotekare, kojima su, u skladu sa

zahtevima savremenog doba, kada se sve vi{e te`i

ukqu~ivawu invalida u sve sfere `ivota, veoma

potrebne obuke za rad sa hendikepiranim licima.

Promociju kwige, 13. novembra u {koli koja se

bavi obrazovawem dece ometene u mentalnom razvo-

ju, organizovala je Gradska biblioteka "Vladislav

Petkovi} Dis", koja je ove godine, uz podr{ku

Grada i Nacionalne slu`be za zapo{qavawe,

zapo~ela realizaciju javnog rada "Inkluzija

kwigom". Tokom protekla ~etiri meseca, podsetila

je direktorka Biblioteke Danica Ota{evi}, dva

lica, anga`ovana na javnom radu ( Jovana Me~anin

i Du{an Barali}) su, uz pomo} stalno zaposlenih

bibliotekara, uspostavili kontakt sa ustanovama

i organizacijama koje se bave brigom ili za{titom

osoba sa invaliditetom, kao i starih i nemo}nih

osoba, i zapo~eli program dostave bibliote~ke

gra|e na ku}ne adrese ili distribucijom preko

udru`ewa osoba sa hendikepom.

Predstavqawu kwige "Ka korisniku sa inva-

liditetom" i javnog rada "Inkluzija kwigom"

prisustvovali su zaposleni u [OSO "1. novem-

bar", ali i drugih obrazovnih ustanova u gradu. U

programu koji je prethodio promociji u~estvovali

su u~enici [OSO "1. novembar" i slabovida pes-

nikiwa Ivana Veli~kovi}.

E. V.

PREDSTAVNICI NARODNE BIBLIOTEKE U POSETI GIMNAZIJI

U [OSO „1. NOVEMBAR“ PREDSTAVQENA KWIGA „KA KORISNIKU

SA INVALIDITETOM“

KORISNIK JE U CENTRU ZBIVAWA

PRAKTI^AN PRIRU^NIK

ZA BIBLIOTEKARE

Kako nam se zima bli`i,

mladi u ^a~ku imaju ja-

ko malo mogu}nosti da

kvalitetno provode slobodno

vreme. Napoqu je hladno, na{

grad nema zatvoren bazen, nema

bioskopa, a fiskulturne sale

napla}uju iznajmqivawe. Ve}i-

na mladih zato svoje slobodno

vreme provodi za ra~unarom na

sajtovima, kao {to su Facebook

i Youtube ili igraju igrice.

Ali internet ne mora biti ne-

gativna zabava ako se koristi

na pravi na~in. Primer za to je

na{ sugra|anin Petar, student

koji slobodno vreme, kao ve}ina

mladih, provodi za ra~unarom,

ali na kvalitetan na~in. Nai-

me, Petar je, koriste}i inter-

net, sam nau~io osnove audio i

video monta`e, {to je kasnije

usavr{io, i danas, iako samouk,

ispravqa gre{ke koje

~ine iskusni monta`e-

ri koji postavqaju vi-

deo spotove na{ih ve-

likih muzi~kih zvezda

na Youtube. Petru je ovo

znawe ~ak pomoglo da se

zaposli i danas radi

poslove monta`e na jed-

noj televiziji.

- Oduvek su me zani-

mali video spotovi, in-

teresovalo me je kako

qudima uspeva da uklo-

pe sliku i zvuk, kako

prave odre|ene efekte i

kako to na kraju izgleda

savr{eno. Okolini je

najpre bilo ~udno kada

su videli da sam po~eo

sam da montiram snimke, jer su

navikli da omladina obi~no

“visi na fejsu”, kako oni ka`u.

Na kraju su se odu{evili kada

su videli rezultate mog rada -

ka`e Petar, koji je spojio lepo

i korisno i danas znawe koje je

stekao na internetu, koristi na

poslu.

Internet je pun korisnih,

zanimqivih mogu}nosti, mo`e-

te na}i mno{tvo programa i

informacija. Ako ste prinu|e-

ni da svoje slobodno vreme u

ovim hladnim danima provodi-

te u svojim domovima za ra~una-

rom, potrudite se da to vreme

provedete kvalitetno i nau~ite

ne{to novo {to }e vam koristi-

ti u `ivotu.

Sa{a Pe{i}

KAKO DA MLADI

KVALITETNO PROVODE

VREME ISPRED RA^UNARA

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE 17KULTURA

Nagrada “Skender Kule-

novi}” na 40.

Kwi`evnim susretima u

Prijedoru na Kozari, dodeqena

za najboqu kwigu pesama na srp-

skom jeziku u 2012. godini, pri-

pala je kwizi “Moji ro|aci iz

doline cve}a” Dobrice Eri}a, u

izdawu IK “Legenda” iz ^a~ka.

Kwigu ~ini izbor pesama za od-

rasle, a objavqena je povodom 55.

godina od objavqivawa prve pe-

sme Dobrice Eri}a “Svitak” u

“^a~anskom glasu” 1957. godine,

~ime je i na{ list bio deo povo-

da za zna~ajnu godi{wicu “le-

gende srpskog pesni{tva koja

hoda”. IK “Legenda”, vlasnika

Dragana Biser~i}a, i ove godi-

ne je tradicionalno svoja

izdawa predstavila na 57. Beo-

gradskom me|unarodnom sajmu

kwiga, a Dobrica Eri} je potpi-

sivao svoju kwigu na {tandu

svog ~a~anskog izdava~a, pri-

dru`ili su mu se i Qubivoje

R{umovi}, Marko Lopu{ina,

Oskar Frajzinger, Mi}a Milo-

vanovi} i drugi. U Eri}evim

izabranim pesmama brojni su

stihovi posve}eni ^a~anima,

Moravi i drugim lokacijama

ovog grada. Me|u tri Milana

opevan je Milan \okovi} i na{

list, “^a~anska balada” posve-

}ena je Milutinu Jakovqevi}u,

u jednoj doziva restoran “Prole-

}e”...

Posebnu pa`wu na sajmu iza-

zvali su novi naslovi “Legen-

de”, kojih je bilo tridesetak.

Me|u wima su romani na{eg su-

gra|anina Milutina Mi}e Mi-

lovanovi}a, obnovqeno izdawe

kwige “^uvari mitskog stada” i

novi roman, “Blagosloveni i

prokleti” sa kojim }e izdava~

konkurisati ove godine za

NIN-ovu nagradu. U istoj edi-

ciji “Mala klasi~na bibliote-

ka” objavqena je i kwiga “Mli-

nar koji je zavijao kao vuk”, naj-

~itanijeg savremenog finskog

pisca Arto Pasilina, prvi put

plasiranog kod nas u prevodu

^edomira Cvetkovi}a, prevede-

nog na 46 jezika sa milionskim

tira`ima i presti`nim ino-

stranim nagradama, tako|e auto-

ra deset ekranizovanih romana.

U biblioteci “Specijalna

izdawa” objavqeno je 14 naslova

me|u kojima je najtra`enija bila

kwiga Sa{e Simonovi}a “Laku

no}, Nina”, autor je poznat ~i-

tala~koj publici po romanima

“Kosovo, jedna qubavna pri~a”

i “Krovovi od papira”.

IK “Legenda” je nastavila sa

tradicijom da objavquje dela

doma}ih autora, pa su se me|u

novim izdawima na{le i pesme

Borisa Kapetanovi}a u kwizi

“Homer za ra~unarom”, vicevi o

^aku Norisu “^etiristotine

udaraca” ~a~anskog autora, koji

se potpisao pod pseudonimom

kao Xef Bratis. Iako je pose}e-

nost Sajmu kwiga, na kome je ovaj

izdava~ prisutan ve} 15 godina,

bila mawa nego ranijih godina,

u “Legendi” su zadovoqni kako

su predstavili svoja nova

izdawa i grad iz koga dolaze, re-

kao je Dragan Biser~i}, vlasnik

izdava~ke ku}e koja istrajava u

vremenu kada se sve vi{e pi{e, a

sve mawe ~ita.

Z. L. S.

@iri 18. Susreta bibli-

ografa Srbije, odr`a-

nog 9. novembra u In-

|iji, dodelio je Mariji Orbo-

vi}, bibliotekaru-savetniku Za-

vi~ajnog odeqewa Gradske bi-

blioteke “Vladislav Petkovi}

Dis” iz ^a~ka, nagradu “Du{an

Pankovi}” za trajan doprinos

unapre|ewu srpske bibliogra-

fije. Organizator Susreta bi-

bliografa, koji ~uvaju uspomenu

i nose ime ~uvenog istra`iva~a

dr Georgija Mihailovi}a, je Na-

rodna biblioteka “\or|e Nato-

{evi}” iz In|ije, a od ove godi-

ne, ovo presti`no priznawe

nameweno bibliografima Srbi-

je nozi naziv “Du{an Panko-

vi}”, po jo{ jednom zna~ajnom

bibliotekaru i bibliografu.

Inicijativa za dodelu ove na-

grade potekla je iz ~a~anske Bi-

blioteke, ku}e u kojoj Marija

Orbovi} ve} decenijama radi i

istra`uje. Ovo nije prvo veliko

priznawe ~a~anskoj bibliote-

karki. Dru{tvo bibliotekara

Srbije dodelilo je Mariji Or-

bovi} 2008. godine Povequ za

doprinos unapre|ewu bibliote-

karstva.

Iz obrazlo`ewa predloga na-

grade, koje je na sve~anom skupu u

In|iji pro~itala direktorka

~a~anske Biblioteke Danica

Ota{evi}, mogu}e je sagledati

kako sa bibliotekarima, koji

vrsno rade svoj posao, nadrasta-

ju lokalne okvire i ustanova i

sredina u kojoj rade. Tako je Du-

{an Pankovi} dobio svog do-

slednog i posve}enog nasledni-

ka, {to potvr|uje i obrazlo`ewe

bilbiotekara Olivere

Nedeqkovi} “skra}eno” na tri

stranice, istakla je Ota{evi}-

ka. Bibliografije su putokazi,

temeqne ~itanke, smernice svez-

nawa o pojedinim pojavama i

li~nostima. Marija Orbovi},

skroman i po`rtvovani istra-

`iva~, poznata je uskom krugu

bibliografa Srbije. Pod wenim

imenom u evidenciji Narodne

biblioteke Srbije nalazi se 80

jedinica, a sigurno ih je vi{e.

Nagra|ena bibliotekarka pot-

pisuje 11 kwiga, osam kataloga

izlo`bi i vi{e desetina radova

u kwi`evnim i stru~nim ~aso-

pisima i tematskim zbornici-

ma. Vi{e od 100 bibliografskih

jedinica, do kojih je Orbovi}ka

do{la, dragocena su dopuna

izdawu “Srpska bibliografija.

Kwige 1868-1941”. U taj kontekst

spada i pojava kwige “Kupa~ica

i zmija” 2003. godine sa 27 pri-

povedaka Danice Markovi}, za

koju se verovalo da je pesnikiwa

sa tek dve poznate pri~e. Marija

Orbovi} je u periodici otkrila

ovih 27 pripovedaka, koje su Da-

nicu Markovi} svrstale u sam

vrh proznih pisaca s po~etka 20.

veka.

Z. L. S.

NAGRA\ENA KWIGA DOBRICE ERI]A U IZDAWU ^A^ANSKE IK „LEGENDA“

MARIJI ORBOVI] DODEQENA NAGRADA „DU[AN PANKOVI]“

POLA VEKA PRVE PESME

OBJAVQENE U „^A^ANSKOM GLASU“

Kwiga nastala povodom 55

godina od objavqivawa prve

pesme „Svitak“ u „^a~anskom

glasu“ 1957. godine

NAJZNA^AJNIJA ISTRA@IVAWA

Od 16 bibliografija, koliko ih je Gradska biblioteka do sada

objavila, devet potpisuje Marija Orbovi}. Danica Ota{evi} je na

sve~anoj dodeli nagrade izdvojila najzna~ajnije: “^a~ansko {tam-

parstvo i izdava{tvo: 1833-1941”, kao temeqnu kwigu ~a~anskog

izdava{tva i kulture, koja sadr`i 429 popisanih bibliografskih

jedinica i pregled dru{tvenih, politi~kih i kulturnih prilika

u na{oj sredini. Ova kwiga donela je Mariji Orbovi} nagradu

“Stojan Novakovi}”. Kapitalna je i biobibliografija “Ispuwen

`ivot”, posve}ena piscu, novinaru i kolekcionaru Sini{i Pau-

novi}u, nastala 2008, koja sadr`i 1.362 bibliografske jedinice i

obuhvata wegov bogat i dug `ivot kroz ~itav 20. vek. Posebno me-

sto zauzimaju i Bibliografija ~asopisa “Gradac” sa 1.570 jedini-

ca, dve kwige Bibliografije ~asopisa “Vrelo” Zavi~ajnog dru-

{tva Trnava i Bibliografija kwi`evnog ~asopisa “Polet” iz

1924-1926. godine sa 245 jedinica.

ZA TRAJAN DOPRINOS

SRPSKOJ BIBLIOGRAFIJI

18 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^a~anski glas i kwi`are

Vulkan }e obradovati ~etvoro ~italaca koji bu-

du najbr`i i jave se od 11 do 11,30 ~asova u re-

dakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi

broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva

dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u

Roda centru.

Kada su ose}awa u

pitawu, `ene su ~esto

podlo`ne samoobmani i po-

staju zarobqenice sistema

koji su same stvorile.

Poznati italijanski

psiholog \or|o Nardone

smatra da gre{ke koje `ene

prave u qubavi poti~u iz

uloga koje su same sebi na-

metnule u okviru porodice,

emotivne veze ili prilikom

razvijawa sopstvene li~no-

sti. Te uloge nisu lo{e sa-

me po sebi, ali su zbog ~e-

stog izvo|ewa na pozornici

svakodnevnog `ivota posta-

le pogre{ne.

Nardone u svojoj kwizi predstavqa razli~ite tipove

`enskih samoobmana i ilustruje ih primerima. Wegove

“junakiwe” nisu fiktivni likovi ve} `ene od krvi i me-

sa: neodoqiva zavodnica Vanesa, ratoborna amazonka

Gracija, varqiva kameleonka Suzana, Marija, princeza

koja qubi `abe uverena da }e se one pretvoriti u prin~e-

ve, \or|ina dobra vila, Lucija je uspavana lepotica ko-

ja ~eka princa na belom kowu... Kroz ove interesantne,

zabavne i pou~ne pri~e lako }ete prona}i odgovor kako

da izbegnete qubavne zamke.

@ene pre svega moraju da prepoznaju ulogu koju su pre-

uzele i da je potom ostave za pozornicu, a `ivot da `ive

vo|ene srcem i iskrenim ose}awima.

^ovek poku{ava da uzme

sudbinu svoje vrste u svo-

je ruke. Mo`emo li zaista sa-

mi da izmenimo tok evolucije

i, ako uspemo, kuda }e nas to

zapravo odvesti? Zvu~i kao

nau~na fantastika, ali to po-

staje na{a stvarnost…

Roman Staklene sudbine, u

izdawu Alnarija, dramati~-

na je pri~a o dve devoj~ice i

jednom de~aku, ro|enim iz em-

briona istih biolo{kih

roditeqa, ali koje su rodile

tri razli~ite majke… U tri

razli~ite porodice i tri raz-

li~ite zemqe.

Ove `ene zatrudnele su ve-

{ta~kim putem, a slu~aj nele-

galne trgovine embrionima dolazi do inspektora Vul~a-

nova. Tokom istrage, on se zaqubquje u lepu Engleskiwu

Tri{u, koja je ve} {est godina na psihijatriskom le~ewu

zbog neobja{wivih snova i halucinacija. Inspektor ne

mo`e ni da pretpostavi da su ova wena iskustva zapravo

stvarna.

U sredi{tu istrage uskoro }e se na}i mo}na me|una-

rodna kompanija, koja kuje grandiozne planove o primeni

novih tehnologija za~e}a...

Qudmila Filipova

STAKLENE SUDBINE

\or|o Nardone

ZA[TO ME NE VOLI

Mo`ete imati sve {to `eli-

te, uraditi sve {to ho}ete

i biti onakvi kakvi biste

`eleleli da budete, ukoliko je va{

pristup pravilan, govorio je Bra-

nislav Mari~i}, vlasnik i direk-

tor Preduze}a za konsalting,

menaxment i izdava~ku delatnost

“FINESA” iz Beograda i autor vi-

{e kwiga i kreativnih programa za

usavr{avawe nastavnika i svih

qudi koji prenose na bilo koji na-

~in svoja znawa, gostuju}i u utorak

kao predava~ Kulturno-obrazovnog

programa Doma kulture. U ostvari-

vawu svojih li~nih ili poslovnih

ciqeva neophodno je definisati pr-

vo {ta se od `ivota `eli, odrediti

ciqeve i projektovati sliku o sebi

za 20 godina. Kqu~no je pitawe da

li mi kao pojedinci radimo na tome

da tu sliku i ostvarimo, ili samo

~ekamo da se sama stvori, {to je

prakti~no nemogu}e. Uprkos svemu

svaki ~ovek ima neki ciq u `ivotu,

iako mnogi od nas nisu toga ni sve-

sni. Neki od nas rade na ostvarewu

tog ciqa, neko br`e, neko sporije,

neko podsvesno, a neko sa ogromnom

motivacijom, ambicijom i sistema-

ti~nim planom, dok neko drugi, le-

`erno posmatra i planira iz pri-

krajka, rekla je Verica Kova~evi},

urednica Kulturno-obrazovnog

programa, najavquju}i svog gosta.

Ciqevi se veoma razlikuju, kao i

su{tine na{ih o~ekivawa i metode

wihovog realizovawa. Neki qudi

moraju videti svoje ciqeve jasno na-

crtane pred sobom da bi pokrenuli

akciju za wihovo ostvarewe. Druge

qude motivi{e ohrabrewe i pohva-

la, koje primaju od svojih prijateqa

i svojih voqenih, a ponekad se

ciqevi postavqaju kao izazovi.

I jedni i drugi `ude za onim po-

sebnim ose}awem koje donosi uspeh,

ose}awem koje prija, a koje se dosti-

`e jedino postizawem ciqa! Te{ko

je zamisliti nekoga ko nema nikakve

ciqeve u `ivotu, jer to onda name}e

antropolo{ko pitawe svrhe i smi-

sla qudskog `ivota, rekao je Mari-

~i} i ponudio mogu}e odgovore na

pitawa kako prona}i pravog part-

nera, dobar posao, podi}i

samopouzdawe, zaraditi vi{e nov-

ca, imati boqi uspeh u {koli i na

fakultetu, poboq{ati zdravqe,

me|uqudske odnose, karijeru... Su-

{tinu svakog odgovora ~ini

odre|ivawe ciqa, primereno

planirawe aktivnosti i analiza

ambijenta u kome ciqeve treba

ostvariti.

Branislav Mari~i} je od 1993.

godine licencirani predava~ – in-

struktor “Silva metode” razvoja

uma i kontrole stresa, a od 1999. i

predava~ – instruktor Programa

razvoja intelektualnih sposobno-

sti britanskog Buzan centra, ~iji je

autor Toni Buzan. Organizovao je i

odr`ao vi{e od 400 seminara u

zemqi i inostranstvu pod nazivi-

ma: Kreativna nastava, Brzo i efi-

kasno ~itawe, Samodisciplina, Sa-

vr{eno pam}ewe i koncentracija,

Briqantno u~ewe, Efikasno u~ewe

za decu, Mape uma u poslovnoj pri-

meni, Principi uspeha, [ampion

prodaje...

Z. L. S.

Prvi put sa samo-

stalnom izlo-

`bom u u Likov-

nom salonu Doma kultu-

re u ^a~ku Jadran Kr-

najski, akademski sli-

kar iz Beograda, pred-

stavio je svoj ciklus

slika posve}en Beogra-

du kao celinu. Ulice,

trgovi, mostovi, arhi-

tektonska zdawa glav-

nog grada, spomenici,

hramovi, reke, na slika-

ma Krnajskog su veseli

par~i}i na platnu, kom-

ponovani tako da podse-

}aju na ilustracije naj-

lep{ih bajki ili sli-

kovnica za decu. Umet-

nik ih vidi u sve`em,

optimisti~nom kolori-

tu, a odraz su wegove

prirode i potrebe za

lep{im i veselijim sve-

tom. Slikar ka`e da

u`iva u tom sudaru ja-

kih i ~istih tonova i

~iwenici da wegova

umetnost podse}a na

slike za de~ije sobe.

Jadran Krnajski bi

`eleo da po~etnu ideju,

koja je “krenula” iz Uli-

ce kraqa Aleksandra i

wenog drvoreda, neka-

da{weg Bulevara revolu-

cije, pretvori i obimni-

ji serijal kojim }e se

predstaviti samostalno

i beogradskoj publici.

Slike su nastajale kao

kola` od fotografisa-

nih objekata, koji imaju

odre|eni karakter,

ostavqaju utisak na po-

smatra~a, fotografije su

potom postajale skice

pretakane u {arene moti-

ve uqa na platnu.

Krnajski je ro|en u

Puli 1961. godine. Di-

plomirao je na odseku za

slikarstvo Fakulteta

likovnih umetnosti u Be-

ogradu u klasi profesor-

ke Milice Stevanovi},

kod koje je zavr{io i po-

slediplomske studije. Od

1989. godine je ~lan

ULUS-a.

Z. L. S.

BRANISLAV MARI^I],

LICENCIRANI PREDAVA^ RAZVOJA INTELEKTA

IZLO@BA JADRANA KRNAJSKOG U LIKOVNOM SALONU

OSTVARITI SVOJE CIQEVE

CIKLUS POSVE]EN BEOGRADU

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE 19

marketing 032/342-276

Dom kulture

Petak, 19. novembar - "^AROBWAK IZ OZA"

pozori{na predstava za decu gluma~ke radionice Doma

kulture, velika sala, 11 ~asova

Ponedeqak, 19. novembar - Koncert kvarteta "SENSA",

velika sala, 20 ~asova

Utorak, 20. novembar - KONCERT MIROSLAVA

ILI]A, velika sala, 20 ~asova

Utorak - Izlo`ba grupe RU@, Bojana Stamenkovi}

i Jelena Fu`inato, Likovni salon, 19 ~asova

^etvrtak, 22. novembar - dugometra`ni animirani

film "Rabinova ma~ka", mala sala, 20 ~asova

PR

IP

RE

MI

LA

: I

rena

Ra

n|i}

Kafe "[TO DA NE"

- Petak, 16. novemba

- svirka benda „AFTER DARK”, 22 ~asa

Kafe klub „VELVET“

Subota, 17. novembar

- svirka benda "VESELE

80te", 23 ~asa

Restoran

„ROMANSA"

- Qubiteqi staro-

gradske muzike dobro-

do{li su svake ve~eri

od 17 ~asova

Restoran

"STARI GRAD"

- Svakog vikenda

starogradska svirka

Kafana

„PALILULAC“

- Svakog vikenda nas-

tupa orkestar "[e{ir

moj"

„SRPSKI PAB”

Petak, 16. novembar

- "ALTERNATIVA", 22 ~asa

Subota, 17. novembar

- "ZA[TO DA NE", 22 ~asa

Narodni muzej

Ponedeqak, 19. novembar u 19 ~asova - Sve~ano otvarawe

izlo`be "AKATIST VE^NOM", autori Biqana [ipeti},

Ivana Mari~i}, Maja Vuja{anin i Vesna Stanisavqevi}

- Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a

Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova,

vikendom od 9 do 13 ~asova

Gradska biblioteka

„V. P. DIS“

Petak, 16. novembar,

Radionice "Dinar na{ novac"

i "Moj buxet i ja", Ekonomska

{kola, od 10 do 14 ~asova

U projektu u~estvuju Dubravka Ili}, Bogdan

Trifunovi}, Aleksandar Vukajlovi},

Vladimir Simi}

Istorijski

arhiv

Izlo`ba „Jugoslovensko -

francuski odnosi 1918-1941”

GRADSKA BA[TA

Svakog petka i subote

GIPSY ALEKSI]I,

rezervacije na 063-620-333

20 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINERECEPTI

Tvrdo skuvati jaja i kada

se ohlade ise}i ih na

kolutove, kao i

rotkvice. [unku izreza-

ti na duguqaste koma-

di}e i sitno iseckati

per{un. U ~iniju

pore|ati kolutove jaja,

{unku i rotkvice.

Izme{ati per{un sa

jogurtom, majonezom,

senfom, qutom

papri~icom i limunovim

sokom. Ovom smesom

preliti sve sastojke

salate.

Izmrviti kvasac sa

ka{i~icom {e}era i pet

ka{ika mleka. Ostaviti

ga 15 minuta da naraste.

Zamesiti testo od

bra{na, {e}era, jaja,

rastopqenog margarina,

soli i rendane limunove

kore, prome{ati ga i

potom dodati mleko i

kvasac. Ostaviti da

testo odstoji jedan sat.

Pe}i ga u kalupu za

bakin kola~ koji je

prethodno podmazan

margarinom ili

maslacem.

BABIN

KOLA^

PRIPREMA

PRIPREMA

Kesica kvasca

75 g {e}era

250 ml mleka

350 g bra{na

^etiri jaja

150 g margarina ili

maslaca

Kora od limuna, malo

soli

SASTOJCI

SASTOJCI

Osam jaja

125 g kuvane {unke

Veza rotkvica

Jogurt, majonez, senf,

malo qute paprike,

soli i soka od limuna

SALATA

OD JAJA

za ~as

k'o od {ale

Vreme pripreme:

Te`ina:

dva, tri sata

onako

Vreme pripreme:

Te`ina:

[nicle posoliti i

pobiberiti, a potom ih

pr`iti sa obe strane dok

ne dobiju finu mrku boju.

Dodati oqu{tene cele

{argarepe, paradajz pire

i crno vino, poklopiti i

dinstati jedan sat.

Posebno propr`iti seck-

anu slaninu, oqu{tene

cele glavice crnog luka,

masline i {ampiwone i

pr`iti ih na tihoj vatri

oko 40 minuta. U preliv

staviti ka{i~icu gustina

i malo {e}era. Preliti

{nicle ovim sosom i jelo

slu`iti uz bareno povr}e.

Pavlaku dobro ohla-

diti, posoliti i ru~no

umutiti. Narendati

ren, za~initi ga sokom

od limuna i sjediniti

sa pavlakom. U smesu

dodati malo {e}era.

Uviti tanko ise~enu

pe~enicu, {unku ili

pr{utu kao fi{ek i

puniti ga kremom.

FI[ECI

PUWENI

PAVLAKOM

I RENOM

PRIPREMA

PRIPREMA

Pola korena rena

^a{a pavlake

250 g pe~enice,

{unke, dimqenog

lososa, pr{ute...

So, limunov sok,

malo {e}era

SASTOJCI

SASTOJCI

750 g gove|e ple}ke bez

kostiju

50 g dimqene slanine

260 g crnog luka

Dve {argarepe

1/4 l crnog vina

Ka{ika paradajz pirea

125 g sve`ih {ampiwona

Teglica maslina

Ka{i~ica gustina

Uqe, so, mleveni biber,

malo {e}era

GOVE\E

PE^EWE SA

MASLINAMA

90 minuta

nije stra{no

Vreme pripreme:

Te`ina:

pola sata

Laganica

Vreme pripreme:

Te`ina:

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE

KAKO DA OD BA[TA I BALKONA STVORITE SOPSTVENI RAJ

21BA[TE I BALKONI

Sreda, 21. novembarUtorak, 20. novembarPonedeqak, 19. novembarPetak, 16. novembar Nedeqa, 18. novembarSubota, 17. novembar

120

C

-10

C

140

C 150

C 160

C 140

C 130

C

00

C

120

C

-10

C

VREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZAVREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZA

^etvrtak, 22. novembar

Sun~anoKi{aSun~ano Sun~ano

-10

C 10

C00

C-10

C

Ki{aDelimi~no obla~no Obla~no

Da bi vam japanski

vrt bio {to auten-

ti~niji, posadite

i biqke karakteristi~ne

za isto~wa~ke ba{te.

Japanski javor je naj-

poznatiji. Brojni su

wegovi varijeteti, ali ih

sve mo`emo svesti na dva

tipa. Acer japonicum je

mawe drvo ili `bun. Li-

stovi su mu re`weviti,

zelenkaste boje, a u jesen

jarko crveni. Druga vrsta

je acer palmatum, a varije-

tet “atropurpureum” sa

svojim purpurno crvenim

listovima sigurno je naj-

popularniji me|u wima.

Raste tako|e kao malo dr-

vo i `bun, i pravi je

ukras u malom vrtu.

Rododendron je `bun

omiqen zbog atraktivnih

krupnih cvetova, od ra-

nog prole}a, do kasne je-

seni. Rododendron nije

lako uzgajati, a imati ga

u vrtu pravi je izazov za

istinske qubiteqe biqa-

ka. Za wegov rast potreb-

no je rastresito, dobro

drenirano zemqi{te, bez

kre~a, odre|ene kiselosti

(pH 4 - 5). On ne podnosi

zadr`avawe vode, ali ni

potpuno isu{ivawe. Vo-

li visoku vla`nost va-

zduha i polusenku.

Bambusima se ~esto kod

nas nazivaju i one vrste

trava koje po izgledu pod-

se}aju na wih. Mnogi su

preveliki za prose~an

vrt. Odaberite ni`e va-

rijetete ili utisak

isto~wa~ke ba{te po-

stignite sadwom neke

druge trave.

Hoste su veoma

rasprostrawene i kod

nas. Idealne su za polu-

senku i senku. U posledwe

vreme mogu se na}i varije-

teti belo-zelenih talasa-

stih listova koji izgle-

daju izuzetno atraktivno.

Nisu zahtevne za negu, je-

dino ih treba za{tititi

od pu`eva gola}a, kojima

je upravo li{}e hoste

omiqena hrana.

Pored ovih biqaka ne-

izostavno posadite i iri-

se. Izbor boja i vrsta vam

omogu}avaju da napravite

interesantnu kombinaci-

ju.

LOKVAW

Bez sumwe, jezero unosi

potpunu harmoniju u ba-

{tu. Ali, ono je usamqeno

bez kraqa vodenih biqa-

ka - lokvawa. Kod nas se u

prirodi mo`e videti sa-

mo beli lokvaw, koji je

za{ti}ena vrsta. U cve}a-

rama i garden centrima

postoji veliki broj kul-

tivisanih sorti. Svi oni

imaju bele, `ute, roze ili

crvene cvetove, ali pod

uslovom da je jezero na

sun~anom mestu. Lokvaw

voli svetlost i toplotu.

Potrebno mu je najmawe

pet - {est sati da se vode-

na povr{ina greje inten-

zivno, da bi mogao da cve-

ta tokom celog leta.

Najboqe vreme za

sadwu lokvawa su maj i

jun, ali po{to postoje od-

govaraju}e posude mo`e se

saditi i do jula. U ovom

periodu voda se zagreva

dovoqno i ravnomerno,

{to omogu}ava da listo-

vi biqke brzo legnu na

vodeno ogledalo. Voda ne

treba da se mewa do jese-

ni, ve} samo da se dodaje u

zavisnosti od ispar-

avawa.

An|elija Milojkovi}, An|elija Milojkovi},

pejza`ni arhitektapejza`ni arhitekta

PPripremila: N. R.Pripremila: N. R.

AUTENTI^AN JAPANSKI VRT

22 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINEDE^JA STRANA

ALENO,

MALENO, CARA

S KOWA

SJAHALO.

odgovor:

BEZ IVERA NA

VODI ]UPRIJA.

led

odgovor:

VAZDAN RADI,

A HLEBA I VODE

NE TRA@I.

odgovor:

BELE P^ELE NA

ZEMQU SELE.

pahuqice

odgovor:

jagoda

BELO JE, SNEG

NIJE, SLATKO

JE, MED NIJE.

odgovor:

{e}er

sat

Zagonetke su u po~etku predstavqale kulturne formule, u kojima se krio mitski

smisao, a kasnije su se pretvorile u dru{tvenu zabavu, u obliku o{troumnosti i

dosetqivosti. One su tako|e vredni svedoci domi{qatosti srpskog naroda.

Re{ite neke od srpskih narodnih zagonetki!

ZANIMQIVOSTI

O MA^KAMA

- Predewe je obi~no znak u`ivawa, ali dubok zvuk predewa ukazuje na bol. Ako po-

znajete dobro svoju ma~ku, uo~i}ete razliku.

- Ma~ke po~iwu da predu u prvoj nedeqi `ivota i mogu da predu uporedo di{u}i.

- Nau~nici jo{ uvek ne znaju odakle poti~e zvuk predewa, ali neki veruju da pro-

izilazi iz kardiovaskularnog sistema, a ne iz grla.

- Ma~ke se mogu razboleti, pa ~ak i uginuti ako jedu ~okoladu.

- Puls ma~ke je izme|u 160 i 240 otkucaja u minuti, zavisno od starosti.

NAJDU@A MA^KA NA SVETU

UGinisovu kwigu rekorda, kao najdu`a ma~ka na svetu upisan je ma~ak iz Nevade.

Petogodi{wi Stjui od po~etka wu{ke do vrha repne kosti duga~ak je ~ak 123,2

centimetra. Pripada jednoj vrsti ma~aka iz Mejna, koju nazivaju “rakun iz Mej-

na”. Ma~ke ove vrste odlukuju se visokom inteligencijom, prijatnim karakterom i neo-

bi~no dugim telom.

Mogu da le~e ~oveka, da mu prima-

ju inekcije, vakcine, da mu vade

bris.

Milan Milovanovi}

Astronauti su fudbaleri.

Sr|an Radovanovi}

Oni lete u svemiru.

Ema Karaklaji}

To su qudi koji istra`uju po

svemiru.

Marko Jovanovi}

KO SU ASTRONAUTI?

Odgovaraju deca iz vrti}a "Bo{ko Buha" uzrasta 5, 6 godina

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE 23KULTURA

Osamnaesti broj ~asopisa za bi-

bliote~ko-informacionu delat-

nost “Glas biblioteke”, koji od

1988. godine objavquje Gradska bibliote-

ka “Vladislav Petkovi} Dis”, pred-

stavqen je pro{log ~etvrtka u Galeriji

Narodnog muzeja. Hroniku razvojnog puta

ovog renomiranog ~asopisa predstavila

je glavni urednik izdawa i direktor

Gradske biblioteke Danica Ota{evi},

istakav{i da je re~ o

“putu zasnovanom na

prakti~nim isku-

stvima”, dobro kon-

cipiranom od samog

po~etka za {ta je za-

slu`an wegov prvi

urednik i osniva~

Qubomir Markovi}.

O sadr`aju 18. broja

iscrpno je govorila

Svetlana Jan~i}, za-

menik upravnika Na-

rodne biblioteke Sr-

bije, istakav{i da je

re~ o recenziranom

~asopisu koji ima

{iri koncept zasno-

van na nekoliko te-

matskih krugova, okrenu-

tih tradicionalnom i sa-

vremenom kod nas i u svetu.

Kroz promotivni susret

publiku je vodila biblio-

tekar savetnik mr Marija-

na Matovi}. Novi broj

“Glasa biblioteke”, koji

od 11. izdawa ima novi di-

zajn, grafi~ki je obliko-

vao Milenko Savovi}. Od

14. broja ~asopis donosi portret biblio-

tekara kao novu rubriku, a prvi put se

{tampa i izve{taj o radu Biblioteke. Na

250 stranica “Glas biblioteke” donosi

16 radova priznatih bibliote~kih rad-

nika iz zemqe i inostranstva. [tam-

pawe ovog broja pomoglo je Ministar-

stvo kulture, a redakciju ~asopisa ~ine

radnici ~a~anske Biblioteke, Narodne

biblioteke Srbije i Matice srpske. Od

ove godine “Glas biblioteke” poseduje i

sopstveni ISSN broj za elektronsko

izdawe, ~ime je zvani~no registrovan kao

~asopis koji izlazi u {tampanoj i elek-

tronskoj formi.

Kao posebno zanimqivi izdvojeni su

radovi: Mirka Drmanca koji se bavi

istorijom Haxi}a (Viverove) ku}e, tre}e

po starosti, a o~uvane u ^a~ku, u kojoj se

danas nalazi upravna zgrada Gradske bi-

blioteke; rad Ma{e Miloradovi} iz

NBS o fotografiji u bibliotekama; rad

Svetlane Jan~i} o Biblioteci Srpske

pravoslavne crkvene op{tine u Trstu;

rad Bogdana Trifunovi}a o digitaliza-

ciji audiovizuelnih kolekcija u Grad-

skoj biblioteci ostvarenoj u saradwi sa

~a~anskim medijima; prilog o radu De~-

jeg odeqewa Biblioteke koji potpisuju

bibliotekari za decu Jelena Dukovi},

Marijana Lazi} i Ana Stanojevi}. U 18.

broju “Glasa biblioteke” izdvaja se i ne-

koliko prikaza kwiga zna~ajnih za bi-

bliote~ku delatnost, jedna od wih je i

monumentalna Bibliografija Ive An-

dri}a u izdawu Matice srpske, Marija

Popovi} pi{e o Bibliografiji Alek-

sandra Ristovi}a, a izve{taj o radu

Gradske biblioteke u protekloj godini

potpisuje Danica Ota{evi}. Z. L. S.

Kao dugogodi{wi

dobri saradnici

Arhiva Srbije i

Arhiva Jugoslavije, ~ije

izlo`be ~esto premijerno

vidi prvo ~a~anska publi-

ka, predstavnici Me|uop-

{tinskog istorijskog ar-

hiva bili su uva`eni go-

sti izlo`be otvorene ne-

davno u Kraqevskom dvoru

na Dediwu. Iz fondova

ova dva Arhiva pod zajed-

ni~kim nazivom postavke

“Dvor jugoslovenskog

kraqa kroz stvarala{tvo

arhitekte Nikole Krasno-

va” predstavqeni su doku-

menta, crte`i, skice iz

bogatog opusa ~uvenog ar-

hitekte, koji je na inicija-

tivu kraqa Aleksandra, u

periodu izme|u dva rata,

zapo~eo gradwu

Kraqevskog kompleksa na

Dediwu. Autori ove izlo-

`be su arhitekta Drago-

mir Acovi} i Viktorija

Kamili}, istori~ar umet-

nosti i kustos Kraqevskog

dvora. Kao iskusan i sve-

stran umetnik Nikola

Krasnov predstavqen je

kao projektant, idejni tvo-

rac dekoracije dvorova i

likovni kriti~ar. Ova po-

seta kolektiva Istorij-

skog arhiva iz ^a~ka dogo-

vorena je sa Arhivom Jugo-

slavije prilikom plani-

rawa izlo`be “Jugoslo-

vensko francuski odnosi

1918 -1941”, otvorene 9. ok-

tobra u ~a~anskom Arhivu.

Dobrodo{licu svim

arhivistima po`eleli su

W.K.V. Prestolonasled-

nik Aleksandar Drugi Ka-

ra|or|evi} i princeza Ka-

tarina, a izlo`bu posve}e-

nu Nikoli Krasnovu,

otvorili su arhitekta

Dragomir Acovi} i mini-

star kulture i informi-

sawa Bratislav Petkovi}.

Kraqevski kompleks na

Dediwu sastoji se od dva

dvora, Kraqev je zidan od

1925. do 1929., a Beli dvor

od 1934. do 1936. godine.

Sagra|eni su u stilu en-

gleskih gra|anskih ku}a, a

gradwu je dovr{io knez

Pavle nakon pogibije

kraqa Aleksandra Prvog.

Kompleks sadr`i i zgrade

dvorske stra`e, ekonoma-

ta, dvorskog garnizona,

kapela Svetog Andreja i

Beli paviqon. Obilazak

Kraqevog dvora uz stru~-

nu pomo} kustosa Tipolda,

uverio je arhiviste u izu-

zetan enterijer i umetni~-

ko stilizovawe ovog objek-

ta za koje je zaslu`an arhi-

tekta Nikola Krasnov.

Istog dana ~a~anski arhi-

visti posetili su i kom-

pleks na Oplencu, zadu-

`binu Kraqa Petra Pr-

vog koja zvani~no postoji

od 1993. godine, a kraq ju

je kao mesto svoje Zadu`bi-

ne odabrao 1902, osve{ta-

na je 1912, skrnavqena je i

o{te}ena 1915, a crkvu je

obnovio i osve{tao wegov

sin Aleksandar 1930. To-

kom boravka u Topoli ko-

lektiv Arhiva posetio je

jedan od najlep{ih svet-

skih mauzoleja, crkvu Sve-

tog \or|a na Oplencu -

Mauzolej dinastije Kara-

|or|evi}, u kojoj se nalaze

dva sarkofaga, u jednom je

pohrawen Kara|or|e, ro-

dona~elnik dinastije, a u

drugom Kraq Petar Prvi,

dok su ostali Kara|or|e-

vi}i sahraweni u kripti

Mauzoleja. Arhivisti su

se upoznali i sa stalnom

postavkom izlo`be o Pr-

vom srpskom ustanku sme-

{tenom u Kara|or|evom

Konaku od 1969. i Kara-

|or|evom crkvom Svete

Bogorodice. Pored Mau-

zoleja, u okviru kompleksa

Zadu`bine nalaze se i

kraqevski vinogradi, vin-

ski podrum, kraqeva i

kraqi~ina vila, ku}a

kraqa Petra u kojoj je

imao svoj radni kabinet i

vodio bele{ke o gradwi

na Oplencu, `ivotu i To-

poli, sve do 1921. kada je

preminuo. Z. L. S.

PREDSTAVQEN 18. GLAS BIBLIOTEKE

I TRADICIONALAN, I SAVREMEN

KOLEKTIV ISTORIJSKOG ARHIVA NA IZLO@BI U KRAQEVSKOM KOMPLEKSU I NA OPLENCU

ARHIVISTI SA KARA\OR\EVI]IMA

24 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINEGORWI MILANOVAC

Zamenik predsednika op{tine

Gorwi Milanovac Miroslav

Milovanovi} uprili~io pri-

jem za novog direktora ame-

ri~ke nevladine organizacije

USAID

Novi direktor Projekta odr`ivog

razvoja u okviru USAID-a, Hauard

Okman, zajedno sa Nenadom Mo-

slavcem iz ove organizacije, posetio je

protekle nedeqe op{tinu Gorwi Milano-

vac i susreo se sa zamenikom predsednika

gorwomilanova~ke op{tine.

- Ovo je moj prvi susret sa op{tinom

Gorwi Milanovac, ali odmah se vidi da

va{a lokalna samouprava mnogo ula`e u

oblast za{tite `ivotne sredine. Tako|e,

primetno je i da je privreda va{eg kraja

na zavidnom nivou, i ukoliko u svim va-

{im uspesima ima i zrna zasluge USAID-

a, onda je na{e zadovoqstvo tim ve}e. Mo-

jim dolaskom ne mewa se ni{ta u odnosu

na{e organizacije prema va{oj sredini.

Nadam se da }e saradwa biti svakim da-

nom sve boqa i boqa, na obostranu korist

- istakao je Okman.

Goste je u svom kabinetu primio zame-

nik predsednika op{tine Gorwi Milano-

vac Miroslav Milovanovi}.

- Dosada{wa saradwa sa USAID-om je

rezultirala mnogobrojnim zna~ajnim pro-

jektima, na korist me{tana Rudni~ko ta-

kovskog kraja. Nema razloga da se takva

praksa i daqe ne nastavi, pogotovu ako se

u obzir uzme me|uop{tinska saradwa na-

{eg grada, ^a~ka, Kraqeva, Ra{ke i

Vrwa~ke Bawe, koja je zapo~eta krajem

pro{le godine i ve} je dala zavidne rezul-

tate. Nadamo se da }e se obostrana sarad-

wa u tom smislu i nastaviti, kao {to se

nadamo da }e novi predstavnici ameri~ke

organizacije, sebe, svoju porodicu i svoje

saradnike pobli`e upoznati sa bogatom

istorijom i prirodnim lepotama Rudni~-

ko takovskog kraja - rekao je zamenik pred-

sednika op{tine Gorwi Milanovac.

G. T.

Predsednik op{ti-

ne Gorwi Milano-

vac uprili~io

prijem za praunu-

ku slavnog francu-

skog vojskovo|e iz

Prvog svetskog rata

Igrom slu~aja, od-

nosno, sudbine,

praunuka slavnog

generala po kojem u skoro

svakom srpskom gradu jed-

na ulica nosi ime, udata je

za Gorwomilanov~anina.

Mo`da je upravo ta

~iwenica bila povod da

se u kabinetu predsednika

op{tine Gorwi Milano-

vac na|u Milan Vuji}, ro-

|eni Gorwomilanov~anin,

wegova supruga Sigolen

Fran{e D’epere i ruko-

vodstvo op{tine Gorwi

Milanovac.

- Drago mi je {to se na-

lazim u zavi~aju mog su-

pruga, a mogu}e je i da je u

izboru mog `ivotnog

partnera veliku ulogu od-

igralo i to {to je moj

slavni pradeda, Luj Fe-

liks Fransoa Fran{

D’epere, veliku ratnu sla-

vu stekao upravo na ovim

prostorima. Moj suprug

mi ~esto pri~a o slavnoj

tradiciji svog naroda kao

i o bogatoj istoriji naro-

da Rudni~ko takovskog

kraja, dok sam u prirodne

lepote ovog podru~ja i sa-

ma imala prilike da se

uverim. Nadam se da }u u

budu}nosti ~e{}e dolazi-

ti u zavi~aj mog supruga,

kao i da }e sve vi{e mojih

zemqaka odlu~iti da do|u

u va{u zemqu - rekla je

francuska go{}a tom

prilikom.

Tokom sastanka kod

predsednika Op{tine, do-

govoreno je da u staroj

{koli u Varnicama u na-

rednih nekoliko godina

bude preure|en prostor za

stalnu izlo`benu postav-

ku fotografija i dokume-

nata iz 19. i 20. veka, u re-

`iji Sigolen Fran{e

D’epere.

G. T.

Predsednik op{ti-

ne Gorwi Mila-

novac Milisav

Mirkovi}, primio je u

svom kabinetu vi{e~lanu

delagaciju Crvene Zvezde,

koju su ~inili Vladica

Popovi}, Milo{ [e-

sti}, Jovan A}imovi},

Sr|an Vasiqevi} i Dule

Jovanovi}. Tom prilikom

su uru~eni i prigodni po-

kloni i evocirane uspo-

mene.

- Za Gorwi Milanovac

me ve`u neke od najdra`ih

uspomena u `ivotu. Ovde

sam bio na odslu`ewu voj-

nog roka, pa sam, istovre-

meno, bio i jedan od trene-

ra u Takovu, {to mi je,

smatram, mnogo pomoglo

da se kasnije, sa mojim

klubom vinem do krova

sveta. Iz tog perioda

imam jo{ mnogo prijate-

qa, ali se nadam da ih sti-

~emo i na{im redovnim

dolascima u Gorwi Mila-

novac. Raduje me {to Mi-

lanovac, osim industrij-

ske ima i sportsku zonu,

stadion Takova sa atlet-

skom stazom, novi stadion

Metalca, sportsku halu

„Breza“, kao i trim stazu

pored Despotovice, gde se

u svako doba dana mo`e

videti veliki broj atle-

ti~ara i rekreativaca,

kako u`ivaju na ovom pro-

storu. Da ne zaboravimo,

tu je i gradski bazen, pa se

sa pravom mo`e re}i da je

Milanovac po infra-

strukturi jedan od vode-

}ih sportskih gradova u

ovom delu Srbije - rekao

je proslavqeni fudbaler

i trener Crvene Zvezde

Vladica Popovi}.

U sportskoj hali „Bre-

za“ u Gorwem Milanovcu

je tim povodom odigrana

utakmica izme|u mla|ih

kategorija Srpskih orlo-

va i predstavnika Gorweg

Milanovca, dok su vetera-

ni grada pod Rudnikom

odmerili snage na parke-

tu sa veteranima Crvene

Zvezde.

G. T.

NOVI DIREKTOR USAID-A RAZGOVARAO

SA ^ELNICIMA OP[TINE

NASTAVAK

DOBRE SARADWE

DELEGACIJA FK CRVENA ZVEZDA U GRADU POD RUDNIKOM

VETERANI KOD PREDSEDNIKA

PRAUNUKA ^UVENOG VOJSKOVO\E

U POSETI GORWEM MILANOVCU

D' EPERE PONOVO

ME\U SRBIMA

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE 25LU^ANI

U organizaciji Centra za kulturu op-

{tine Lu~ani, u Gu~i je ju~e predstavqe-

na kwiga “Gradina na Jelici”, autora

doktora Mihaila Milinkovi}a, profe-

sora na Odeqewu za arheologiju Fili-

zofskog fakulteta u Beogradu. O jednom

od najzna~ajnijih ranovizantijskih i

ranosredwevekovnih nalazi{ta u Srbi-

ji, a i {irem regionu, govorili su: Del-

fina Raji}, direktor Narodnog muzeja u

^a~ku, doktor Miroslav Kati}, direk-

tor Odeqewa za konzervaciju Zavoda za

za{titu spomenika kulture u Trogiru,

recenzent kwige, docent doktor Perica

[pehar, sa Filozofskog fakulteta u Be-

ogradu i autor kwige, profesor Mihai-

lo Milinkovi}.

Promocija kwige “Gradina na Jeli-

ci”, uz izlo`bu fotografija arheolo-

{kih nalaza, prire|ena je u Centru za

kulturu u Gu~i.

Na 13. sednici

Op{tinskog ve-

}a, koja je odr-

`ana u utorak, razmatrani

su predlozi odluka o Op-

{tinskoj upravi, osnivawu

javnog pravobranila{tva,

osnivawu pravne pomo}i i

za{titnika gra|ana. Na

sednici je data saglasnost

na cenu grejawa preduze}a

“MB - Namenska”, kao i na

cenu prevoza putnika u

gradskom i prigradskom

saobra}aju na teritoriji

op{tine Lu~ani.

Op{tinskom ve}u je

predstavqen nacrt odluke

o Op{tinskoj upravi, u ko-

joj je ona organizovana u se-

dam odeqewa sa dve nezavi-

sne oblasti rada, pravo-

branila{tvo i za{tita

gra|ana. Op{tinska uprava

je do sada bila organizova-

na u {est organizacionih

jedinica uz posebnu oblast

rada, pravobranila{tvo.

^lanovi ve}a su na sednici

dali brojne sugestije o nad-

le`nosti, unutra{woj or-

ganizaciji, na~inu ruko-

vo|ewa i drugim pitawima

u vezi sa radom i organiza-

cijom Op{tinske uprave,

nakon ~ega je doneta odluka

da se uz uva`avawe primed-

bi, ponovo pripremi nacrt

odluke o Op{tinskoj upra-

vi za narednu sednicu ve}a.

Novi nacrt odluke treba

da omogu}i racionalniju

organizaciju i pove}a efi-

kasnost rada lokalne samo-

uprave.

Op{tinsko ve}e je na

sednici dalo saglasnost na

cenu grejawa za predstoje}u

grejnu sezonu koju je pred-

lo`ilo preduze}e “MB -

Namenska”, koje vr{i ispo-

ruku toplotne energije za

naseqeno mesto Lu~ani.

Cena grejawa za stambeni

prostor je 78 dinara po me-

tru kvadratnom bez PDV-a,

dok }e cena za poslovni

prostor iznositi 234 dina-

ra po kvadratu bez PDV-a,

za predstoje}u grejnu sezo-

nu.

Data je i saglasnost na

cene prevoza preduze}u

“Autoprevoz” ^a~ak, koje

su pove}ane za oko 15 odsto.

U okviru teku}ih

pitawa, izme|u ostalog,

razmatran je zahtev stanov-

nika sela Roga~a za formi-

rawe mesne zajednice i

zakqu~eno da svaki takav

zahtev gra|ana mora biti

usagla{en sa skup{tin-

skom Odlukom o formi-

rawu mesnih zajednica.

^lanovi Op{tin-

skog ve}a su na 12.

sednici utvrdili

predloge odluka o osni-

vawu mesnih zajednica,

Centra za kulturu i sport

i organizaciji Draga~ev-

skog sabora truba~a u Gu-

~i. Ve}e je donelo i pred-

log re{ewa o postavqawu

javnog pravobranioca op-

{tine Lu~ani i obavilo

pripreme za sprovo|ewe

izbora za savete mesnih

zajednica i zavo|ewe sa-

modoprinosa.

Odlukom o mesnim za-

jednicama Op{tinsko ve-

}e je u nacrtu dalo

ovla{}ewe MZ da umesto

Skup{tine op{tine orga-

nizuje svoju mesnu samou-

pravu, tako {to }e uredi-

ti poslove MZ, wene orga-

ne i wihov izbor, organi-

zaciju i rad, na~in

odlu~ivawa i druga

pitawa zna~ajna za rad

MZ, budu}i da se ona sa-

glasno zakonu, ure|uju ak-

tima mesne zajednice u

skladu sa Statutom op-

{tine.

Op{tinsko ve}e je do-

nelo nacrt nove Odluke o

osnivawu Centra za kul-

turu i sport, kojom se iz

nadle`nosti dosada{we

ustanove izdvaja oblast

turizma. Ovom obla{}u

}e se baviti posebna usta-

nova, ~ije formirawe sle-

di. Usledilo je i usvajawe

odluke o organizaciji

Draga~evskog sabora tru-

ba~a kojom se ona povera-

va Centru za kulturu i

sport i Mesnoj zajednici

Gu~a. Odlukom je precizi-

rano da sredstva ostvare-

na po osnovu lokalnih

javnih prihoda ~ine pri-

hod buxeta op{tine, dok

su sredstva ostvarena po

osnovu sponzorstva, dona-

torstva i reklama

namewena Centru za kul-

turu i sport, od kojih }e

se finansirati infra-

struktura Sabora i delat-

nost Centra, a o ~emu }e

odluku donositi Upravni

odbor Centra.

Na mesto javnog pravo-

branioca Op{tinsko ve}e

je postavilo Ratka Joko-

vi}a, diplomiranog prav-

nika, koji je i do sada

obavqao te poslove. Ve}e

je dalo saglasnost i na

inicijativu Osnovne

{kole “Gu~a”, da ova usta-

nova ponese ime akademi-

ka Milenka [u{i}a, ro-

|enog u ovoj varo{ici.

Pripremila: N. R.

U CENTRU ZA KULTURU U GU^I, PROMOVISANA KWIGA

DOKTORA MIHAILA MILINKOVI]A

NA 12. SEDNICI OP[TINSKOG VE]A O OSNIVAWU MZ, CENTRA

ZA KULTURU I SPORT I ORGANIZACIJI SABORA TRUBA^A

„GRADINA NA JELICI“

OP[TINSKO VE]E O UPRAVI, OSNIVAWU JAVNOG PRAVOBRANILA[TVA,

PRAVNE POMO]I I ZA[TITNIKA GRA\ANA

SREDSTVA JAVNIH PRIHODA

ZA BUXET OP[TINE

SAGLASNOST NA CENE GREJAWA I PREVOZA

26 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINESPORT

Iiz sedmog kola

Mu{ke lige Zapad

rukometa{i Mla-

dosti iza{li su kao po-

bednici. U sredu su u hali

“Mladost” savladali

kom{ijsku Atenicu sa

28:19. Zna~ajniju prednost

Mladost je ostvarila

posledwih 15 minuta

utakmice, a do tada je gol

razlika bila svega tri,

~etiri poena.

- Nismo na vreme zapo-

~eli pripreme. Uspevamo

da se dr`imo nekih 40, 45

minuta, ali ve} tada se

vide nedostatak fizi~ke

spremnosti i pad koncen-

tracije. Ve}inu utakmica

smo tako izgubili. Prvih

{est kola smo odigrali sa

ekipama koje su na vrhu

tabele, preostaju nam ~e-

tiri susreta sa protivni-

cima koji su, otprilike,

na{eg nivoa i o~ekujemo

boqe rezultate. Na ovoj

utakmici nam je nedosta-

jao desni bek i to se ite-

kako osetilo - izjavio je

Zoran ]ubovi}, trener

RK Atenica.

Treneri obe ekipe slo-

`ili su se da su kom{ij-

ski derbi odigrali pod

velikom tenzijom.

- Nismo sumwali u is-

hod, ali bilo je dosta gre-

{aka u ne toliko zan-

imqvoj utakmici. Na{a

ekipa je bila spremnija,

{to se i videlo - ukratko

je prokomentarisao kom-

{ijski derbi trener Mla-

dosti Milo{ Vidi}.

Do kraja jeseweg dela

sezone Mladost o~ekuju ja-

ki rivali, Kara|or|e, Be-

li an|eo, Lokomotiva La-

povo i Hidroelektrana

Bajina Ba{ta. Svi ti ti-

movi pretenduju na prvo

mesto, na kome se sada na-

lazi Mladost. Te utakmi-

ce }e, smatra Vidi}, odre-

diti prvenstvo.

Sa druge strane, trener

Atenice o~ekuje da se

wegova ekipa na|e u sre-

dini tabele. Posle {e-

stog kola bili su deveti

sa dva boda. Z. J.

Ufinalnoj utakmici Kupa ^a~ka

fudbaleri Slobode pobedili su u

sredu Polet iz Trbu{ana sa 4:1

(3:0). Golove za Slobodu postigli su \u-

rovi}, dva Dragan Jovanovi} i Tomi}, a

Stevani} je smawio rezultat pred sam kraj

utakmice, u 89. minutu.

Pehar pobedni~koj ekipi predao je Ne-

nad Stankovi}, predsednik Fudbalskog

saveza ^a~ka.

Osim Slobode, za trofej Moravi~kog

okruga bori}e se Takovo, Prilike i Ko-

tra`a Franc komerc, pobednici op{tina

Gorwi Milanovac, Ivawica i Lu~ani.

Polufinalni parovi bi}e naknadno izvu-

~eni. Z. J.

RK MLADOST - RK ATENICA 28:19

TROFEJ ZA SLOBODU

U drugom kolu Druge futsal li-

ge Zapad Fontana u Prijepoqu

savladala @upski rubin sa 6:9

(4:2)

KMF @upski rubin: Nestorovi} M, [pi-

ca, Radivojevi}, Novkovi}, Luinovi}, Ron-

di}, Pajevi}, Nestorovi} B, Mini}, ]ati},

Ma{ovi}.

KMF Fontana: Teofilovi}, Markovi},

Stevani} V, Karovi}, Stevani} M, Spasoje-

vi}, Ristanovi}, ]etenovi}, Sejdi}, Avra-

movi}, Melentijevi}.

Sudije: Mandi} (U`ice) i Abrazovi} (Nova

Varo{)

Strelci: [pica, Novkovi}, Pajevi}, Lui-

novi} i Rondi} (@upski rubin), Ristano-

vi}, Avramovi}, Markovi} i Spasojevi}

(Fontana).

Doma}ini su ve} posle ~etiri minuta

igre imali dva gola prednosti.

[est minuta kasnije Fontana izjed-

na~ava, ali doma}in na odmor odlazi sa dva

gola prednosti. Po~etkom drugog poluvre-

mena @upski rubin pove}ava prednost na

5:2. Posledwih 11 minuta ^a~ani igraju sa

petim igra~em i umesto Teofilovi}a, na

gol staje Spasojevi}. Rezultat je preokrenut

za samo ~etiri minuta na kona~nih 6:9.

Centralna figura utakmice bio je Ivan

Markovi} koji je za Fontanu postigao ~eti-

ri gola.

- Utakmica je bila vrlo te{ka za nas, ali

ni{ta ne mo`e da opravda na{u lo{u igru

u prvom poluvremenu. Velika voqa i pozi-

tivna atmosfera, koja vlada u timu, povra-

tila nas je i preokrenuli smo rezultat u

svoju korist. Najbitnija su tri boda koja se

pamte - izjavio je Markovi} posle utakmice.

U ponedeqak Fontana je prvi put izgu-

bila u sezoni i to kao doma}in. U hali

“Mladost” savladao ju je Partenon sa 4:5.

Neiskori{}ene {anse doma}ina gosti iz

Smederevske Palanke su iskoristili i za-

slu`eno iz ^a~ka odneli tri boda.

U ~etvrtom kolu Druge futsal lige u

ponedeqak, 19. novembra, Fontana do~ekuje

drugi tim Ekonomca.

MALI FUDBAL

POBEDA I PORAZ FONTANE

RUKOMET

OSTALI REZULTATI

Prva liga Zapad `ene

Osmo kolo

Loznica grad - ^a~ak 30:28

Deveto kolo

^a~ak - Metalac AD

^a~ak je i daqe deseti sa tri boda.

Mu{ka liga Zapad

[esto kolo

Atenica - Ariqe 28:36

Omladinac - Mladost 16:27

Mladost je prva sa deset bodova, a Atenica koja je

sakupila dva boda je deveta na tabeli Mu{ke lige

Zapad.

KOM[IJSKI DERBI

FINALE KUPA ^A^KA

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE 27SPORT

Za malo je falilo da se i

pro{le subote ponovi

utakmica sa Slobodom ko-

ju je Borac izgubio u posled-

wim trenucima sa samo jednim

ko{em razlike. Odli~no su ^a-

~ani po~eli i daleko odmakli

Beogra|anima. U jednom tre-

nutku su vodili i sa 23 poena.

Gosti su se razigrali u drugom

poluvremenu, a naro~ito

posledwih pet minuta, kada

Pavlovi} nije ma{io trojke.

- Posle ovakvog fini{a

uop{te nemam ose}aj da smo po-

bedili. I ovu utakmicu smo

hteli da odigramo kao sa Me-

talcem, koju je Borac dobio sa

69:39, ali nam se dogodila Slo-

boda. Upozorio sam svoju ekipu

u poluvremenu da Beograd ima

igra~e koji odjednom mogu da se

izdignu iz lo{e igre i preo-

krenu rezultat - izjavio je Ra-

{ko Boji}, trener Borac Mo-

cart sporta.

U samoj zavr{nici ^a~ane je

izvukla trojka Nemawe Prolo-

vi}a i ~etiri penala koja je

ubacio [qivan~anin.

- Na{e gre{ke su dovele do

penal zavr{nice. Na sre}u, bi-

li smo skoncentrisaniji i za-

slu`eno pobedili - prokomen-

tarisao je igra~ Nemawe Todo-

rovi}a.

Najboqi u~inak, 19 poena,

kod Beogra|ana je imao Aleksej

Ne{ovi}, ali je Bor~ev

[qivan~anin imao NBA ve~e.

Ubacio je 33 ko{a.

- Planirali smo da od Borca

u ^a~ku ne primimo vi{e od 70

poena. Bilo je te{ko po{to su

imali raspolo`enog

[qivan~anina. Ne znam da li

zato {to smo kasnili i zbog

problema koje smo imali u sao-

bra}aju, moji momci su lo{e

odigrali prvo poluvreme. U

drugom su dali sve od sebe i

zadovoqan sam wihovom igrom

u tre}oj i ~etvrtoj ~etvrtini -

prokomentarisao je Sr|an Je-

kovi}, trener OKK Beograd.

Borac Mocart sport gosto-

vao je u sredu Smederevu 1953.

Ovu utakmicu su izgubili

69:64.

U osmom kolu, Borac u subo-

tu na svom terenu do~ekuje Rad-

ni~ki FMP. Utakmica po~iwe

u 19 ~asova.

Z. J.

BORAC MOCART SPORT - OKK BEOGRAD 82:80 (24/17, 23/12, 13/18, 22/33)

ZAMALO OD GOTOVINE VERESIJA

HEBA JUNIORSKA LIGA

^etvrto kolo

Borac Mocart sport - Partizan 53:61

U petom kolu ^a~ani gostuju Nibaku iz Ni{a.

Utakmica }e biti odigrana u subotu. Posle ~etiri

kola, Borac je drugi na tabeli sa sedam bodova.

ABS ELEKTRO

^etvrto kolo

Aktavis akademija - Borac Mocart sport 69:64

Mladost Zaje~ar - Mladost ^a~ak 59:78

U petom kolu kadeti Borca do~ekuju Mladost iz

Zaje~ara. Utakmica je u subotu. Trenutno kadeti

Borca su na sedmom mestu na tabeli ABS Elektro

lige, a do sada su prikupili {est bodova.

Mladost u subotu do~ekuje imewake iz Zemuna.

Trenutno su peti sa sedam bodova.

DRUGA MU[KA LIGA SRBIJE

Sedmo kolo

Mladost ^a~ak - Proleter Naftagas 67:62

U osmom kolu Mladost gostuje Napretku u Kru{evcu.

Na tabeli Druge mu{ke lige ^a~ani su sedmi sa 10

bodova.

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD

[esto kolo

@elezni~ar - Priboj 70:80

Sedmo kolo

Radni~ki student Kragujevac - @elezni~ar ^a~ak

@elezni~ar je {esti sa 12 bodova.

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD

Peto kolo

^a~ak 94 - Mile{evac 57:69

[esto kolo

Ivawica - ^a~ak 94

Posle prvog poraza od ekipe iz Prijepoqa ^a~ak 94

je drugi sa devet bodova.

Borac Mocart sport: [qivan~anin 33, Prolovi} 11, Trti} 2, Kosanovi}, Mitrovi}, Pavlovi}, Vasili-

jevi}, Todorovi} 7, Markovi}, Radisavqevi} 3, Radovi} 13, Panti} 13.

OKK Beograd: Ne{ovi} 19, [epa 6, Kne`evi} 11, Dimitrijevi}, Malixan 9, Popovi} 15, Jefti}, [utu-

lovi} 5, Koprivica, Maksimovi}, Murgani}, Pavlovi}.

Sudije: Jov~i} (Beograd), Nikoli} (Zemun) i Stanoj~i} (Novi Sad)

Ne ma{i

Mla|an [qivan~anin

^a~ani su poveli

ve} u sedmom mi-

nutu. Golman Ti-

moka se najpre poigrava

sa loptom, Ra{kovi} mu

je oduzima i vratar ru{i

najboqeg strelca Borca.

Ra{kovi} je siguran sa

bele ta~ke i dovodi svoju

ekipu u rano vo|stvo.

Drugi gol doma}ini

ponovo posti`u u sed-

mom minutu, ali drugog

poluvremena. Jeremi} je,

na distanci od 25 meta-

ra, sa ivice kaznenog

prostora pravo poslao

loptu u desni ugao Timo-

kovog gola.

- Pobedio je boqi

tim i ni{ta drugo mi ne

preostaje, nego da im ~e-

stitam. Nadam se da smo

pokazali malo od na{eg

kvaliteta ~a~anskoj pu-

blici - izjavio je trener

Timoka Mom~ilo Rai~e-

vi}.

- Mi svaku utakmicu

igramo pod psiholo-

{kim pritiskom. Gosti

su nam fakti~ki poklo-

nili vo|stvo i to nam je

donekle olak{alo posao.

U pauzi sam tra`io od

svojih igra~a da {to pre

postignemo gol da bi

lak{e zavr{ili utakmi-

cu. Jeremi}eva lucid-

nost je imala rezultata,

tako da sam zadovoqan,

kada sve saberem. Ostali

smo u trci sa Vo`dovcem

i nadam se da }emo uspe-

{no privesti kraju

jesewu polusezonu - re~i

su Zorana Wegu{a, tre-

nera Borca.

Posle 14 odigranih

utakmica Borac je tre}i

na tabeli Prve lige Sr-

bije sa 26 poena. U 15. ko-

lu gostuje Jedinstvu Pu-

tevi. Z. J.

BORAC - TIMOK 2:0 (1:0)

OSTALI U TRCIPrva liga Srbije 14. kolo

Borac: Petri}, Boranija{evi}, Masla} (Radanovi}),

Alve{, Atanackovi}, @ivanovi} (Jevtovi}),

\okovi}, Martinovi}, Jeremi} (Jovan~i}), Zo}evi},

Ra{kovi}.

Timok: Jovanovi}, \okovi}, Jovandi}, Lalevi},

Savi}, Stamenkovi}, Cvetkovi} (Stepanovi}),

Stankovi}, Jokovi}, Kali~anin i Stojkovi}

(Nikoli}).

@uti kartoni: Boranija{evi} i Jevtovi} (Borac),

Stankovi} (Timok).

Strelci: Ra{kovi} i Jeremi}

JELEN SUPER LIGA

Javor - Rad 1:0

U slede}em kolu Javor gostuje Novom Pazaru.

Ivawi~ani su osmi na tabeli JSL (16 poena).

MLA\E KATEGORIJE

Omladinci Borca su u 13. kolu Kvalitetne lige Sr-

bije pobedili Crvenu zvezdu sa 2:0. Kadeti su u Lo-

znici igrali nere{eno, 1:1. Uspe{noj seriji mla-

|ih Bor~evih kategorija doprineli su i pioniri

koji su na gostovawu, tako|e u Loznici, savladali

doma}ina sa 3:0.

14.KOLO

Radni~ki (NP) - Metalac 1:0

Mladost Lu~ani - Mladenovac 1:0

15. KOLO

Metalac - Proleter

Be`anija Mladost

Na tabeli Prve lige Mladost je deveta (19 poena),

a Metalac deseti (16 poena).

28 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE

SUTRA KUP REKTORA

SPORT

U^a~ku }e sutra biti odr`an 32. Kup Rek-

tora, takmi~ewe koje okupqa vi{e od

hiqadu studenata Univerziteta u Kragujev-

cu. Oni }e se takmi~iti u 13 disciplina, a

Ekonomski fakultet }e i ovoga puta poku{a-

ti da odbrani titulu koju je osvajao sedam

godina za redom.

Kup Rektora je karakteristi~an samo za

Kragujeva~ki univerzitet i traje jedan dan.

Studenti }e se po kup sistemu takmi~iti u

fudbalu, mu{koj i `enskoj odbojci, ko{ar-

ci...

Ve} po tradiciji, posle progla{ewa po-

bednika slede zabava i dru`ewe. Ove godine

bi}e obele`en “Najve}om studenskom `ur-

kom - part 4”.

Kup Rektora organizuje Studentski par-

lament Fakulteta tehni~kih nauka. Z. J.

OKRU@NA LIGA

13. KOLO

Dowa Vrbava - Vujan 2:1

Jedinstvo K - Miokovci 0:0

Mladost - Kotra`a 2:0

Brezak - Jedinstvo GG 1:0

Luwevica - Slatina 0:3

Rudar - Morava 5:0

Spartak - Ov~ar 2:1

Napredak - Draga~evo 1:2

1. Slatina 32

2. Draga~evo 28

3. Jedinstvo (K) 27

4. Dowa Vrbava 23

5. Rudar 22

6. Mladost 22

7. Miokovci 22

8. Ov~ar 20

9. Spartak 18

10. Jedinstvo (GG) 18

11. Kotra`a Franc komerc 17

12. Morava 14

13. Brezak 10

14. Napredak 9

15. Vujan 6

16. Luwevica 4

15. KOLO

Nedeqa, 13 ~asova

Vujan - Draga~evo

Ov~ar - Napredak

Morava - Spartak

Slatina - Rudar (subota)

Jedinstvo (GG) - Luwevica

Kotra`a - Brezak

Miokovci - Mladost

Dowa Vrbava - Jedinstvo (K)

SRPSKA LIGA ZAPAD

12.KOLO

Polet (Q) - Sloboda (^) 1:0

13. KOLO

Sloboda (^) - Rudar0:1

Pobeda - Polet 0:1

14. KOLO

Polet (Q) - @elezni~ar (nedeqa)

Radni~ki Stobeks - Sloboda (^) (su-

bota)

Posle 13 odigranih utakmica Polet

je peti sa 20, a Sloboda 14. sa 11 bo-

dova.

ZONA MORAVA

14. KOLO

Prijevor - Takovo 3:2

Metalac - Orlovac 1:0

Omladinac (Z) - Mokra Gora

0:2

Jo{anica ND 2011 - Polet (T)

3:0

15. KOLO

Nedeqa, 13 ~asova

Orlovac - Trep~a

Polet (T) - Prijevor

Sloboda (G) - Omladinac (Z)

Na tabeli zone Morava Polet je osmi

(19 bodova), Orlovac 13. (16 bodova),

Prijevor 14. (14 bodova), a Omladi-

nac 15. (11 bodova).

PETLI]I OKRU@NA LIGA

13. KOLO

Borac 1 - Srpski orlovi 11:1

Gu~a - Mladost Lu~ani 6:0

Javor - Junior soker 6:0

Metalac - Borac 2 7:0

[umadija Br|ani - Takovo 0:9

Zaostale utakmice

Takovo - Metalac 0:7

Mladost Radost - ^a~ak 94 5:1

TABELA

1. Borac 1 31

2. Mladost radost 31

3. Metalac 29

4. Orlovi 27

5. Borac 2 20

6. Gu~a 19

7. Javor 16

8. ^a~ak 94 13

9. Junior soker 10

10. Srpski orlovi 8

11. Mladost Lu~ani7

12. Takovo 3

13. [umadija Br|ani 0

PIONIRI

10. KOLO

Prilike - Takovo 1:4

Mladost rudar - Mladost radost 2:1

Mladost L - Borac 2 0:3

1. Gu~a 24

2. Borac 2 18

3. Mladost Lu~ani 15

4. Mladi rudar 12

5. Mladost radost 9

6. Takovo 6

7. Prilike 3

KADETI

10. KOLO

Mladost Preqina - BIP 0:2

Mladost Atenica - Omladinac (od-

lo`eno)

1. Takovo 19

2. BIP 13

3. Mladost Atenica 10

4. Mladost Preqina 7

5. Omladinac Zabla}e 0

OMLADINCI

10. KOLO

^a~ak 94 - Prijevor 2:1

Polet Qubi} - Takovo 0:1

Zaostala utakmica

BIP - Polet 6:0

1. Takovo 21

2. ^a~ak 94 19

3. BIP 13

4. Prijevor 6

5. Polet Qubi} 0

SLEDI I NAJVE]A STUDENTSKA @URKA

FUDBALSKI KLUB GAU^OSI

Dvojica fudbalera Gau~osa Lazar Mi-

jailovi} i Wego{ Lukovi} dobila su

nedavno poziv da zaigraju za Crvenu zve-

zdu u kategoriji de~aka ro|enih 2002. i

2003. godine. Odigrali su i prvu utakmi-

cu za beogradski klub na kojoj je Wego{

postigao dva gola.

Zvezdini stru~waci odavno su pratili

de~ake koji igraju u Fer plej i Mini mak-

si ligi. Izme|u ostalih, za oko su im zapa-

la i dvojica mladih fudbalera Gau~osa.

U Gau~osima sa decom rade treneri

Ivan Nikoli}, Ivan Milinkovi}, Niko-

la Vasili} i trener golmana Nenad Vla-

di}.

- Moramo da pomenemo i fizioterape-

uta Nenada Buri}a, koji nam itekako zna-

~i. Uskoro po~iwu takmi~ewa u Mini

maksi ligi. Pro{le sezone je generacija

na{ih de~aka ro|enih 2004. godine bila

prva u Moravi~kom okrugu i Zapadnoj Sr-

biji. Ove godine imamo ve}e ambicije i

o~ekujemo boqe rezultate u svim godi{ti-

ma - ka`u Ivan Nikoli} i Boban Mijai-

lovi}, vlasnici FK Gau~os. Nikoli} je i

glavni trener kluba.

U toku je i upis u {kolu fudbala za de-

~ake ro|ene 2002. i mla|e.

Z. J.

LAZAR I WEGO[

IGRALI ZA ZVEZDU

RATNICI [AMPIONI

JUNIORSKE LIGE

AMERI^KI FUDBAL

Uizuzetno uzbudqivom finalu An|eo-

ski ratnici su u nedequ, na stadionu

FK BIP, pobedili u posledwe dve

godine vladare u svojoj uzrasnoj kategoriji

Panterse iz Pan~eva sa 16:14 (8:0, 0:0, 0:8,

8:6). ^a~anima je pripao trofej “Veqko Ma-

kojevi}” koji nosi ime po tragi~no preminu-

lom igra~u i treneru kragujeva~kih Divqih

veprova.

Ba{ kao i pro{le godine, odigran je vrlo

zanimqiv me~, ovoga puta u korist Ratnika.

Obe ekipe su imale jaku odbranu, ali pre-

lomni trenutak bio je ta~daun za ^a~ane ko-

ji su pretvarawem za dva poena uhvatili

prednost od 16:8. Kada su svi mislili da je

pobeda gotova, minut pre kraja utakmice i

Pantersi posti`u ta~daun i smawuju rezul-

tat na 16:14. Krenuli su na pretvarawe za dva

poena, ali je u odbrani Ratnika najpriseb-

niji bio Du{an Ili} koji zaustavqa trka~a

Pantersa i veliko slavqe je moglo da po~ne.

Nagrada za najboqeg igra~a juniorske li-

ge po drugi put za redom pripala je Mihailu

Josovi}u.

- Ovo je moja posledwa sezona sa Ratnici-

ma i napokon je titula do{la u prave ruke.

Ovaj trenutak }u pamtiti do kraja `ivota.

Hvala mojim saigra~ima i trenerima, a po-

sebno mojoj porodici koja je na svakoj utak-

mici bila uz mene - ukratko je Mihailo is-

kazao svoje ushi}ewe.

- Ponosan sam {to sam deo ove ekipe, do-

kazali smo koliko vredimo. Hvala svima na

podr{ci. Jedan ciq je ostvaren, kre}emo na

drugi da se vratimo u najelitnije takmi~ewe

u seniorskoj kategoriji Super ligu Srbije -

rekao je najboqi defanzivac Ratnika Du{an

Ili}.

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE 29SPORT

Znali su odavno da

ovde imaju dosta

navija~a, ali je

opet velika pose-

}enost na

otvarawu Red star {opa

prijatno iznenadila prvo-

timce Crvene zvezde Mila-

na Jovanovi}a, Darka La-

zovi}a i Filipa Mladeno-

vi}a. Sva trojica su do{a-

la, pro{log ~etvrtka, u

rodni grad na sve~ano

otvarawe Zvezdine prodav-

nice. Jedva se probijaju}i

kroz gu`vu, svima su deli-

li autograme i slikali se

sa navija~ima, probali

dukseve, majice, trenerke.

- Ode}a je stvarno kva-

litetna. Drago mi je da jed-

nu ovakvu prodavnicu ima

i moj rodni grad, nadam se

da }e dobro raditi -

pri`eqkuje Darko Lazo-

vi}. I Filip Mladenovi}

je nekoliko puta do sada

otvarao Zvezdine prodav-

nice.

- Svuda je bilo puno, ali

nigde kao u ^a~ku - potvr-

dio je i Filip. Sva troji-

cu je naro~ito obradovao

dolazak velikog broja dece.

Kako ka`u, to je pouzdan

znak da }e zvezda{a biti

jo{ vi{e. U jednom trenut-

ku su iz “Dragi{e” pojuri-

le ~itave kolone malih i

velikih |aka. Neko od dece

je prethodno u {kolskom

dvori{tu video trojicu

fudbalera i podma{io

ostale. Za ~as su opkolili

fudbalere, kojima nije bi-

lo spasa. No, wih trojica

se nisu bunili. Naprotiv.

Kada su se islikali sa |a-

cima, posvetili su pa`wu

ostalim posetiocima.

Otvarawe Zvezdine pro-

davnice je kona~no veliko

olak{awe za mnoge koji ne

znaju {ta da kupe mu{kar-

cima za ro|endane ili pra-

znike. Nema veze ako nisu

navija~i. Ko bi prosuo

Zvezdino vino? Red star

ima i gomilu poklona za

najmla|e i de~ake i devoj-

~ice, lopte, slagalice,

olovke… Prodavnica se

nalazi u Ulici Svetog Sa-

ve, ba{ preko puta {kole

“Dr Dragi{a Mi{ovi}” i

po~ela je da radi pre 15 da-

na.

Jo{ jedno olak{awe za

Delije i neodlu~ne pri ku-

povini poklona najavquje

i vlasnik radwe Bratislav

Petkovi}. Za novogodi{we

i bo`i}ne praznike mo`e-

mo o~ekivati i sni`ewa u

Red star {opu. Z. J.

I kada ne igra, Filip najvi{e nosi majice Crvene zvezde, a Darko dukserice.

Crvena boja ih podse}a i na Borac, klub u kome su igrali pre Zvezde. Kako su se ^a-

~ani plasirali u daqa takmi~ewa Kupa Srbije, Filip i Darko pri`eqkuju da se

u finalu ponovo sastanu Zvezda i Borac. Obojica ka`u da su u osmini Kupa navi-

jali za tim u kome su nekada igrali.

FILIP NOSI MAJICE, DARKO DUKSEVE

- Privatno uglavnom nosim Zvezdine ka~kete i

{alove. Kako sam u{ao, uzeo sam jedan ka~ket da pro-

bam kako mi stoji. Dresove i trenerke nosim svako-

dnevno na terenu - ka`e Milan Jovanovi}.

MILAN NAJVI[E VOLI KA^KETE

I ^A^AK DOBIO ZVEZDINU PRODAVNICU

SVE ZA DELIJE

Milan Jovanovi} Filip Mladenovi} i Darko Lazovi}

30 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE 31REPORTA@A

Kada smo pre ne{to

vi{e od godinu dana,

prilikom povratka

sa uspona na Rilu, iz

autobusa posmatrali mo}ni

Pirin, kazali smo: “Idu}e go-

dine idemo tamo.” Re~eno -

u~iweno, i ovog septembra nas

24 planinara krenusmo iz ^a~-

ka put Bugarske.

U Ni{u nam se pridru`uju

vodi~i Maja i Miki. Uz dobro

raspolo`ewe i nekoliko pauza

u ve~erwim satima sti`emo u

Bansko, qupki gradi} i ski

centar podno Pirina. Sme{ta-

mo se u “Bojanovo }o{e”, mali

hotel u centru `ivopisnog tu-

risti~kog mesta, koje izgledom

opona{a stare bugarske varo-

{i, sa kamenim ku}ama, kaldr-

misanim ulicama, malim trgo-

vima, crkvama i mehanama.

Sutradan, u jutarwim sati-

ma, kre}emo ka ciqu. Kroz gu-

stu ~etinarsku {umu vozimo se

do planinarskog doma “Vihren”

(1.950 m), odakle ve}i broj staza

vodi ka planinskim vrhovima.

Plato oko doma vri od plani-

nara. Vedro je, tek poneki obla-

~ak. Iza doma masiv Todorke,

pred nam Vihren, po visini

tre}i vrh Balkana.

Na Pirinu postoji pedese-

tak vrhova vi{ih od 2.500 meta-

ra, a mi smo re{ili da odvoji-

mo dva: najvi{i Vihren (2.914

m) i drugi po visini, Kutelo

(2.908m). Po{to u predelima

vi{im od 2.000 metara, {ume

uglavnom nema, kre}emo se str-

mom kamenom stazom, kroz tra-

vu i makiju, do Vihrenskog pre-

voja, odakle vidimo Vlahinska

jezera, dva, od oko 180, koliko

ih ovaj planinski masiv krije.

Sa prevoja idemo dosta {iro-

kom i golom, kamenom strmi-

nom. Jo{ malo napora i svi su

na vrhu. Pogled oduzima dah.

Kratak odmor, fotografisawe,

pa silazak. Strana kojom se

vra}amo strmija je od one kojom

smo se peli, a stene glatke, iz-

lizane cipelama brojnih pla-

ninara. Neophodan je najve}i

mogu}i oprez.

Na prevoju Premkata, izme|u

Vihrena i Kutela, delimo se u

dve grupe. Jedna odlazi nizbrdo

ka planinarskom domu, druga

nastavqa uspon na Kutelo, sa

`eqom da poseti i Kon~eto,

ako bude izvodqivo. Nad nama

se nadvija gust oblak, ose}amo

po neku kap ki{e. Za nepun sat

smo na Kutelu 1. Du` grebena su

Kutelo 2 i Kon~eto - sedlo, kao

no` o{tro, obezbe|eno sajlom.

Zbog mogu}e ki{e i nedostatka

vremena, te{ka srca odustajemo

od “sedla”.

U povratku se u domu Bande-

rica sastajemo sa prvom grupom

i odlazimo u Bansko. Odmor,

{etwa i malo {opinga, onda

ve~era uz muziku, pa na spavawe.

Vaqa poraniti, sutra idemo na

Todorine vrhove.

Sutradan smo ponovo u domu

“Vihren”, a odatle drugom sta-

zom, preko potoka, pa pored

Okomog i Ribnog jezera. Ne zna

se koje je lep{e? Pauza za doru-

~ak, pa daqe uzbrdo, do prevoja

ispod vrha Mala Todorka. Tu se

odvaja mawa grupa i odlazi do

dva prelepa okrugla jezera. Zo-

vu ih Todorine o~i. Ve}ina

planinara, preko grebena od

krupnog i grubog kamena, izla-

ze na vrh Mala Todorka (2.712

m). Predah, pa put Velike To-

dorke (2.746 m), na drugom kraju

masiva. Ispod nas, kao na dla-

nu, vidimo zavr{etak `i~are i

po~etak ~uvene ski staze “Tom-

ba”. Posle du`e i zaslu`ene pa-

uze spu{tamo se pored Todori-

nih o~iju prema Vasili{kim

jezerima i Demjanici, pravoj

planinskoj reci, ~iji tok pro-

seca stene i stvara brojne brza-

ke i vodopade. Ovu turu zavr{a-

vamo na Todorovoj oranici -

poqani okru`enoj visokim

smrekama. Autobus nas vozi do

hotela, `urimo na spavawe, a

kako i ne bismo kada smo tog

dana pre{li vi{e od 30 kilo-

metara.

Dan povratka je turisti~ki.

Pose}ujemo Stobske piramide,

zanimqivu prirodnu pojavu na-

domak sela Stob, svra}amo u

Rilski manastir, a po prelasku

granice idemo na Vlasinsko je-

zero. Na{i prijateqi iz Ni{a

potrudili su se da nam organi-

zuju ve~eru u jednom restoranu u

okolini grada. Bilo je izvan-

redno, putovawe koje se ne zabo-

ravqa.

Stojanka \urovi}

PLANINARI PD „KABLAR“ U BUGARSKOJ

NA VRHOVIMA PIRINA

32 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE[ARENA STRANA

1. Minimalistkiwa

@ene u ovoj kategoriji

majstori su organizacije.

U wihovoj torbi se nalaze

nov~anik, kqu~evi, mobil-

ni telefon i sun~ane nao-

~are, naravno - ako je sun-

~ano. Predmet koji nema

svrhu ne}e se na}i u

wihovoj torbi. Ta~no zna-

ju gde se {ta nalazi i izu-

zetno su organizovane i u

`ivotu.

2. Kreativna `ena

Torba koju najboqe opi-

suje izraz “rupa bez dna”

pripada kreativnoj `eni.

U wenoj torbi nalazi se

sva{ta - od zaboravqenih

nepla}enih ra~una do ter-

mosa sa kafom. One obi~no

biraju torbe jarkih boja,

kojima pokazuju pristupa~-

nost.

3. S.O.S. junakiwa

Ona zna da je `ivot pun

iznena|ewa i spremna je za

wih. U torbi nosi puno

stvari, ali svaka ima svr-

hu, bila to ~etkica za zube,

ukrasi za kosu, nakit za

podizawe dnevnog imixa

ili puwa~ za mobilni te-

lefon.

4. Bri`na du{ica

Kad vam zatreba fla-

ster ili tableta protiv

bolova, obratite se bri-

`noj du{ici. U torbi uvek

ima predmete koji bi mo-

gli da zatrebaju drugima.

Bri`ne du{ice su jako ose-

}ajne i vole da imaju uz se-

be i kwigu koja ih vodi u

svet ma{te.

[TA GOVORI

@ENSKA TORBA

Ketrin Eisman je dve godine istra`ivala

{ta `ene nose u torbama, a u hit-kwizi

“Kako proceniti `enu prema torbici”

obja{wava 40 tipova li~nosti svrstanih

u ~etiri glavne kategorije.

Podela prema

veli~ini torbe:

Mawe torbe biraju `ene

kojima ne treba mnogo

stvari, novca ili poznan-

stava da bi bile sre}ne.

Sredwe velike torbe

su izbor `ene koja

voli da se ose}a si-

gurno. Takve osobe

se jako dobro in-

form{u pre nego

{to bilo {ta odlu-

~e.

Velike torbe

obi~no pripadaju `e-

nama koje imaju mno-

go intersa i obo`a-

vaju da u~e nove

stvari. Torbe koje

se nose preko rame-

na su za{titni znak `ena

koje su izuzetno dobri or-

ganizatori svog vremena.

Torbe s ru~kom preferira-

ju odgovorne `ene koje vole

da budu na vode}im pozi-

cijama.

Prawe kose, ukoliko

`elite da to ura-

dite na pravilan

na~in koji }e joj najvi{e

prijati, nije ba{ tako je-

dnostvano kako se misli.

Pogre{no je verovawe

da kosu ne treba ~esto pra-

ti, jer se tako jo{ br`e ma-

sti. Me|utim, ~esto prawe

ne uzrokuje poja~ano

lu~ewe loja, ve}, naprotiv,

mo`e da doprinese da se

stawe normalizuje. Pa`wu

treba obratiti na

spoqa{we uslove. Vru}ina

i nedovoqno provetreni

prostori mogu da izazovu

{irewe krvnih sudova {to

dovodi do pove}ane aktiv-

nosti `lezda.

Stres,

n e u r e d n a

ishrana i

netoleran-

cija odre|enih namirnica

neki su od naj~e{}ih uzro-

ka pojave peruti. Problem

se mo`ete re{iti upotre-

bom {ampona protiv peru-

ti, koje treba koristiti

naizmeni~no sa obi~nim

blagim {amponom.

- Svaki put kad perete kosu, priu{tite sebi

laganu masa`u vlasi{ta jagodicama prstiju,

jer }ete na taj na~in podstaknuti cirkulaciju.

- Za boqi u~inak balzama, ostavite ga da de-

luje deset minuta, a kosu umotajte u aluminij-

sku ili providnu kuhiwsku foliju.

- Kad ispirate {ampon i balzam sa kose,

po`eqno je da voda bude {to hladnija. Na taj

na~in ne}ete podstaknuti `lezde vlasi{ta da

izlu~uju vi{e loja.

Kako se pravilno pere kosa:

DA LI

PRAVILNO

PERETE KOSU?

U MODI

Crveni karmin nikada ne izlazi iz mode, ali ove sezone wego-

va primena do`ivqava zanimqiv obrt. Postaje toliko taman ,da

u mnogim slu~ajevima prelazi u crno. ^esto je sam ru` veoma ta-

man, ali sve se mo`e potamneti tamnijom ili ~ak crnom olovkom

za usne.

Da za svakodnevni izgled ovime ne biste upali na vampirsku

teritoriju, o~i ostavite gotovo nena{minkane ili stavite vrlo

tanak ajlajner. Tom Pecheux je, rade}i za M.A.C., stvorio vr-

lo intenzivan i skroz mat izgled za reviju Badgley Mischke

u `eqi da spoji gotiku i {ik. Na reviji Alberte Ferretti,

mejk ap artist Diane Kendal stvara besprekoran ten podlo-

gom i tako pravi kontrast u odnosu na tamne usne.

Izgled koji je ~uvena {minkerka Pat McGrath napravi-

la za Yohji Yamamotoa bio je inspirisan serijalom

Twilight. „Malo je jezivo, ali ipak veoma `enstveno“, rekla

je Pat.

SAVET:

Oko usana sta-

vite za nijansu sve-

tliji korektor, ta-

ko }e jo{ vi{e

do}i do izra-

`aja

TAMNO CRVENI KARMIN

Frape

Jogurt i {umsko vo}e

Sastojci:

- pola kilograma smrznutog {um-

skog vo}a

- 50 g {e}era

- 3 dl soka od jabuke

- pola kilograma jogurta od maline

Priprema: zamrznuto {umsko vo}e u

blenderu izmutite uz {e}er, sok od

jabuke i jogurt od maline. Miksawe

traje do dobijawa glat-

ke mase. Polo`ite

sito na ve}u ~ini-

ju i polako izli-

vajte masu uz

me{awe pomo}u

metalne ka{ike, da

bi se iz mase od-

stranile semenke iz

malina.

VO]NI

KOKTEL

ZA ENERGIJU

Frape

Banana i blitva

Sastojci:

- dve banane

- jedna blitva

- ~a{a od 2 dl nemasnog jo-

gurta

Priprema: navedene namir-

nice izmutite pomo}u blen-

dera Dekoracija mo`e biti

kri{ka banane.

Sazrelo vo}e treba da iseckate i da mu dodate `i-

tarice ili izmutite penasto u frape ili ga zaledi-

te. Da bi se postigla gustina napitka, vo}e secite u

komade, rasporedite po tawiru i nakratko odlo`i-

te da stoji u zamrziva~u ili frizu. Po zale|ivawu,

komade vo}a treba staviti u posudu sa poklopcem.

Da banane ne bi brzo pocrnele i propale, ne treba

da stoje u istoj posudi gde su jabuke, zato {to iz ja-

buka izlazi etilen.

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE 33ENIGMATIKA

34 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINEOGLASI

PRODAJEM renoviran

dvosoban stan P-55m2 na

Keju.35000 eura.

Tel.032/344-630

NOV ,odmah useqiv stan P-

50 m2,Qubi}ska.Cena 770

eura/m2.Tel.064/158-93-63

PRODAJEM stan P-59 m2

Industrijski prolaz, 22000

eura sa

stvarima.Tel.063/691-761

PRODAJEM stan P-81m2

kod Hotel Morave, cena

35000 eura.Tel.063/691-

761

PRODAJEM dvosoban stan

P-61 m2,Alvaxinica, cena

31000 eura.Tel.032/344-

630

PRODAJEM stan P-28 m2 u

centru grada, cena 18000

eura.Tel.064/673-29-69

PRODAJEM stan P-64 m2

kod Gradskog parka.Cena

34000 eura.Tel.064/158-

93-63

PRODAJEM garsoweru P-

24m2, 2

sprat.Tel.066/9000-228

PRODAJEM dvosoban stan

na Qubi} keju , cena 28000

eura.Tel.064/673-29-69

PRODAJEM ku}u P-80m2 i

6.5 ari placa u

Atenici.Cena 45000

eura.Tel.066/9000-228

PRODAJEM ku}u P-57 m2 i

1.56 ari placa Savkovi}a

kosa. Tel.063/691-761

PRODAJEM seosko

doma}instvo sa 60 ari

zemqe u Trnavi.

Tel.063/691-761

PRODAJEM jednosoban

stan u blizini Medicinske

[kole, 2 sprat,

povoqno.Tel.064/673-29-69

KUPUJEM jednosoban

stan,lokacija

nebitna.Tel.063/691-761

PRODAJEM kompletno

name{tenu garsoweru na

Qubi} keju,cena 18500

eura.

PRODAJEM dvosoban stan

P-66 m2 u ulici Svetozara

Markovi}a ,cena 37000

eura. Tel.066/9000-228

PRODAJEM dvosoban stan

P-58m2 u centru

grada,CG.Cena 33000

eura.Tel.032/344-630

PRODAJEM dve ku}e na 6

ari placa u Aveniji 1,cena

29500 eura.Tel.063/691-

761

KUPUJEM ku}u udaqenu 10-

15 km od centra do 15000

eura, isplata

odmah.Tel.064/158-93-63

PRODAJEM ku}u P-50 m2 i

5 ari placa u Trnavi. Cena

15000 eura.Tel.032/344-

630

PRODAJEM stan P-34 m2

sa CG,Qubi}ska ulica, cena

22500 eura.Tel.063/691-

761

PRODAJEM novu ku}u P-70

m2 i 40 ari zemqe u

Vidovi.Dogovor.Tel.066/90

00-228

PRODAJEM dvoiposoban

stan P-55 m2 na Qubi} keju,

u zgradama od fasadne

cigle. Tel.064/673-29-69

KUPUJEM ku}u u {irem

centru grada sa nezavisnim

placem.Tel.063/691-761

PRODAJEM nove , odmah

useqive stanove u

Obili}evoj.Dogovor.Tel.032

/344-630

PRODAJEM dvoiposoban

stan P—69 m2, CG, Avenija

1.Tel.032/222-

552,064/673-29-69

PRODAJEM odli~an stan

P-74.35 m2 na 1.spratu u

Aveniji 2.Cena 650

eura/m2.Tel.064/158-93-63

KUPUJEM dvosoban stan u

{irem centru grada.

Tel.063/691-761

STAN 23m2, CG, 1 sprat kod

Med.{kole. Cena 19000 eu-

ra. /povra}aj PDV-a/.

STAN 24m2 VP,TA,kod Hotel

Morave.Cena 15000 eura.

STAN 30 m2, 2 sprat , cen-

tar ,noviji.Cena 23000 eu-

ra.

STAN 35 m2,5 sprat, kod

Hotel Morave.Cena 24.000

eura.

STAN 38 M2, VP,Avenija I,

CG. Cena 23.000 eura.

STAN 35 m2,4 sprat, sre-

|en,Qubi} kej.Cena 22000

eura.

STAN 38m2, VP, Qubi} kej,

fasadna cigla. Cena 24000

eura.

STAN 38 m2, 3 sprat, Ave-

nija 1, CG, lift, terasa.

STAN 45m2, nov kod Medi-

cinske {kole. Cena 22.000

eura.

STAN 46 m2 VP,CG, terasa,

Avenija 1.Cena 29000 eura.

STAN 47 m2,Qubi} kej, no-

viji , 2 sprat .Cena 36000

eura.

STAN 45 m2, Qubi} kej , 2

sprat, komplet renovi-

ran.Cena 30.000 eura.

STAN 49m2,1 sprat, TA, kod

Med.{kole.Cena 26.000 eu-

ra.

STAN 48 m2,4

sprat,CG,Alvaxinica.Cena

34.000 eura.

STAN 47m2,nov,2

sprat,CG,Alvaxinica.Cena

36.500 eura sa PDV-om

STAN 50m2,CG,4 sprat,

Svetozara Markovi}a, no-

viji. Cena 36.000 eura

STAN 53 m2, 3 sprat,

Qubi} kej, o~uvan.Cena

30.000 eura.

STAN 52m2,3 sprat, cen-

tar, sre|en. Cena 35.000

eura.

STAN 55 m2,2 sprat, Obi-

li}eva ,TA. Cena 33.000 eu-

ra.

STAN 58 m2,1 sprat,kod

Tehni~kog fakulteta.Cena

32.000 eura.

STAN 55 m2,4 sprat, CG,

lift, fasadna cigla, kej.

Cena 36.000 eura.

STAN 58 m2,5 sprat, CG,

lift, centar. Cena 32.000

eura.

STAN 57 m2,4 sprat, kod

Tehni~kog fakulteta.Cena

33.000 eura.

STAN 53 m2, CG, podrum,

Alvaxinica. Cena 30.000

eura.

LOKAL 12m2 centar. Cena

14000 eura.

LOKAL 100 m2 centar. Do-

govor

LOKAL 20 m2. Centar.

Nov.Cena 30.000 eura

BEOGRAD, stanovi svih

struktura na svim lokacija-

ma.

ZLATIBOR, apartmani,

stanovi, ku}e, placevi

KU]A 74m2+pomo}ni

objekti + lokal 25m2 sa

placem 4 ara. Cena 40.000

eura

KU]A 92m2, gara`a,CG, re-

novirana kod {kole Ratko

Mitrovi}, plac 5 ari

KU]A 200 m2, pomo}ni

objekti, CG, kod {kole Ratko

Mitrovi} sa 5.15 ari pla-

ca.Cena 50.000 eura

KU]A 150 m2, prizemna,

novija, Trbu{ani sa 5 ari

placa. Cena 50.000 eura.

KU]A 90 m2,7 ari placa,

kod Hotel Morave, dozvoqe-

na gradwa stambenog objek-

ta.

PLAC 80 a Kowevi}i, ulaz

sa glavnog puta, 40 a Ateni-

ca / kod Bolnice/, put sa

dve strane placa.

032/222-552

064/158-93-63

063/691-761

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

Hitno, odli~an 4.0 stan 96

m2, CG, 5. sprat, lift, alu

stolarija, Alvaxinica,

677e/m2-65.000e.

Prodajem nov 1.5 stan,

ukwi`eno 36m2, ukupno 47

m2, ima malo kosina, 2.

sprat, gas.

Prodajem 4.0 stan 92m2,

renoviran, PVC stolarija,

odli~na lokacija, kod G.

parka, pogled na park,

63.000e.

Prodajem 2.0 stan 55m2,

1. sprat, CG, komplet ren-

oviran, ul. S. Markovi},

42.000e.

Stan 47m2, terasa, podrum,

3. sprat, CG, 32.000e.

Odli~an 3.0 stan 81 m2 +

terasa, 2. sprat, preko puta

{kole F. Filipovi},

611e/m2, 49.500e.

Prodajem gasoweru od

28m2 (ukwi`eno 18m2) ulica

Obili}eva (do kru`nog puta)

, 2 sprat, gas 15.500e.

Stan 52.5m2, CG, 5. sprat,

klima, bez lifta, komplet

stvari, kuhiwa, ugradni

ormari, 2 plazma TV-a,

vredi pogledati, 36.500e.

Hitno, stan 53m2, centar,

kod Tempa, 7. sprat, CG,

lift, 566e/m2, 28.000e.

Prodajem stan 63/m2, CG,

1. sprat, preko puta F.

Filipovi}, 41.500e.

Mewam mawi stan 23m2 +

podrum, 3. sprat, ul. B.

Jankovi}, za ve}i, uz

doplatu, na sli~noj lokaciji,

bedem ili okolina, do 2.

sprata, mo`e TA ili CG.

Mewam ku}u 150 m2, novu

zidanu gara`u, 3.6a placa,

kod Slobodinog igrali{ta,

za 2 mawa stana ili jedan

stan uz doplatu.

Na prodaju fabrika

1.000m2, betonska hala

260m2, pomo}ni objekat

100m2, 60a placa, 4km od

Ariqa, pored puta, objekat

ima upotrebnu i gra|evinsku

dozvolu za drvnu industriju,

mogu}a prenamena, vodovod,

kanalizacija, trafostanica-

struja 600kw, 135.000e,

mogu}e izdavawe za 700e

mese~no.

Prodajem veoma dobru

ku}u od 200m2 na

Alvaxinici, 3,8ari placa, 2

vrste grejawa, 2003. grad-

wa, pvc stolarija, izolacija

u suvoj fazi,useqiva

75.000e

Prodajem ku}u 65m2, 6.8a

placa, u Zabla}skoj Baluzi,

17.000e, mogu} dogovor.

Prodajem kompletno ren-

oviranu ku}u od 66m2, 3 ari

placa + letwa kuhiwa,

gara`a i {upa u Qubi}u

(nedaleko od stare {kole

Tanasko Raji}) 35.000e

Ku}a 70m2, lokal 30m2,

pomo}ni objekat 35m2, 3.6a

placa, u blizini {kole R.

Mitrovi}, 44.000e.

Prodajem ku}u 61m2, 3.7a

placa, grejawe na gas, kod

Ma{inske {kole, 28.000e.

Ku}a 150m2, novija grad-

wa, legalizovana, 5a placa,

Qubi}-Trbu{ani, 48.000e.

Hitno – ku}a od 73m2,

2,89 ari + pomo}ni objekat

i gara`a na Ko{uwaku.

23.500e

Ku}a 137m2, pr+sp, 2a

placa, odmah useqiva,

legalizovano, ul.

Obili}eva, vredi pogledati,

63.000e.

Ku}a 65m2, renovirana

spoqa i iznutra, 21a placa,

pomo}ni objekat, u Preqini,

nedaleko od kru`nog toka,

36.000e.

Ku}a 200m2 pr+sp '09god,

odli~no stawe, kotlarnica,

gara`a, legalizovano,

Qubi}-Trbu{ani, 55.000e.

Ku}a 45m2, ozidana,

pokrivena, podnet zahtev za

legalizaciju, 18a placa,

ulaz sa asfalta, blizu

prikqu~ak struje i vode,

Qubi}, 300m od stare

{kole T. Raji}, 8.000e.

Nova ekstra ku}a 270m2,

'09god, 5a placa, legalizo-

vano, mogu}a prodaja 2

zasebna sprata, 1. sprat

130m2 sa gara`om, 75.000e,

2. sprat 120m2, 65.000e,

sve odvojeno.

Prelepa vikendica 55m2,

kamen-drvo, 3.5a placa, u

Me|uvr{ju, do Morave,

papiri 1/1, betonske

podzide, mawi pomo}ni

objekat, 23.000e.

Seosko doma}instvo u

Atenici , 1.5ha zemqe,

objekat 32m2, {tala 70m2,

trem za bale 100m2, 80a

ogra|eno, plastificiranom

`icom, cela parcela zasad

tre{we-250 stabala,

28.000e.

Seosko doma}instvo u

Slatinskoj bawi, 17km od

^a~ka, ku}a 80m2, su{ara,

letwa kuhiwa, useqiva, sva

infrastruktura, 11a placa,

mogu}e dokupiti jo{ 30a

pored Slatinske reke,

15.000e.

Seosko doma}instvo u

Vrani}ima, 75a + stari

pomo}ni objekat, vo}wak,

voda, struja, asfalt sa 2

strane, 7.000e

Seosko doma}instvo u

Jezdini, 24.5 a vo}waka,

6km od ^a~ka, 13.000e.

Je`evica - 2km od glavnog

puta, dobra ku}a 200m2, 3

sprata, 1ha zemqe, legali-

zovano, sva infrastruktura,

u blizini novog stadiona,

46.000e.

Seosko doma}instvo u G.

Gorevnici , 10km od ^a~ka,

ku}a 100m2, novija gradwa,

gara`a, su{ara, pekara,

vo}wak, {uma, bunar, grads-

ka voda, trofazna struja,

3ha zemqe u komadu,

23.500e

Seosko doma}instvo u

Mojsiwu, 12km od ^a~ka,

ku}a 80m2, 40a placa, tro-

fazna struja, bunar,

vo}wak, 21.000e.

Prodajem seosko

doma}instvo u Dowoj

Je`evici (2km od glavnog

puta), ku}a 100m2 i 17 ari

placa i pomo}ni objekti od

100m2, grejawe razvedeno

P, P + 1, PK, 31.000e

Doma}instvo u Kamenici,

30km od ^a~ka, esktra ku}a

150m2, pomo}ni objekti

70m2, 8a placa, 50m od

reke, 27.000e.

^a~ak, Bir~aninova 13

(preko puta {kole Milica Pavlovi})

032/376-632

064/10-300-66

064/524-55-45

Va{e zadovoqstvo je na{ uspeh!

STANOVI U IZGRADWI

STAMBENI KREDITI U

SARADWI SA BANKAMA

BESPLATNE KONSALTING

USLUGE

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE 35OGLASI

KRU@NI PUT - IZDAJEM

halsko-magacinski prostor

280 m/2 + 100 m/2 kancela-

rije, sa 10 ari placa. Ulaz

direktno sa kru`nog puta. Te-

lefon: 063/88-52-977.

PRODAJEM ma{inu za

ispravqawe betonskog gvo-

`|a, remu, ma{inu za uzengi-

je i se~ku. Telefon: 063/88-

52-977.

PRODAJEM {a{u, (prili-

kom rada kukuruz je navodwa-

van) oko 200 snopa, prva

klasa. Telefon: 032/877

382.

PRODAJEM parcelu 36 ari

u Trnavi, blizu trnavske

{kole. Cena po dogovoru. Te-

lefon: 064/290 20 17 i

032/385 262.

PRODAJEM Opel korsu 1,2

b, 2002 godi{te, pre{la

105.000 km, u odli~nom

stawu, 230 eura.

Tel: 032/334 218 i 064/201

88 45.

IZDAJEM dvosoban name-

{ten stan u Beogradu blizu

hotela “Srbija”. Tel:

062/977-0228.

IZDAJEM lokal do same

Prehrambene {kole, pogodan

za prodaju placeva.Tel: 334

346 i 065/333 43 46.

PRODAJEM nov kotao “EKO-

NOMIK”. Mobilni: 065/59

00 651.

POVOQNO prodajem vi{e

dimenzija zastakqenih pro-

zorskih krila i plotova vra-

ta. Tel: 334-346 i 065/333-

43-46.

PRODAJEM vikendicu sa 10

ari placa na Jelici. Tel:

065/344-94-28.

PRODAJEM staru ku}u u

strogom centru grada. Tel:

063/80 33 676.

NUDIM pomo} i negu stari-

joj `enskoj osobi. Mobilni:

064/995 0345.

PRODAJEM 2 ma{ine za

{ivewe ko`e i krzna, is-

pravne. Povoqno! Mobilni:

063/18 22 722.

PRODAJEM tovqenika oko

200 kilograma. Telefoni:

880-028 i 064/160-08-76.

PRODAJEM imawe sa 2 ku}e

u Pakovra}u, asfaltni pri-

laz i vredi videti. Mobilni:

064/196 47 05.

PRODAJEM razne motore,

reduktore, ventilatore, kom-

presor, CO/2 aparat, strug.

Telefon: 367-657.

NAJPOVOQNIJE kwigov-

odstvene usluge, 1 mesec gra-

tis, osnivawe radwi, gratis

i dogovor. Mobilni:

064/196 47 05.

IZRADA ma{inskih cement-

nih ko{uqica, izvo|ewe svih

gipsanih radova, postavqawe

zvu~ne, termo i hidroizola-

cije. Izvo|ewe svih vrsta be-

tonskih radova. Telefon:

064/615 27 63.

IZDAJEM jednoiposoban ne-

name{ten stan sa parnim

grejawem. Cena povoqna.

Ulica Nemawina, kod O[

“M. Pavlovi}”. Mobilni:

064/99 34 038, 032/ 345

738.

FITNES, aerobik, sve vrste

ve`bi, anticelulit vibro ma-

sa`eri, 1000 dinara mese~-

no. Tel: 063/656-973

PRODAJEM {tenad {arpla-

ninca. Tel: 063/616-714

BOBAN

PRODAJEM cerova i bagre-

mova umetrena drva za ogrev.

Tel: 060/66-18-835

PRODAJEM zemqu povr{ine

1ha u Zabla}skom poqu, po-

tez Petkovac. Tel: 060/66-

18-835

PRODAJEM Reno lagunu u

izvrsnom stawu, 2004. godi-

{te, mo`e zamena za mawi

auto.

Tel:060/66-18-835

IZDAJEM povoqno jednoso-

ban nename{ten stan, nova

gradwa, ura|ena izolacija,

odvojeno sve, grejawe na TA

pe}. Tel: 032/332-761

IZDAJEM prazan jednoso-

ban stan u ^a~ku, u

Nemawinoj ulici. Telefoni:

011/2761839 i

063/8442574.

PRODAJEM [kodu Superb

2007. godi{te 1.9. TDI, pre-

{la 152.000 km, cena 7.800

eura. Mob. 064/2402699.

PRODAJEM DAEWOO MA-

TIZ 2001. godi{te, 1.9 TDI

pre{ao 94.000 km. Ce-

na1950 eura. Mob.

064/2402699

PRODAJEM Reno twingo

2000 god. pre{ao 89.000 km.

Cena 1950 eura. Tel.

064/2402699.

PRODAJEM Pe`o 206,

2001. godi{te, pre{ao

128000 km. Cena 2.500 eu-

ra. Mob. 064/2402699

PRODAJEM Opel Agida

2004. godi{te, pre{la

106000 km, ura|en veliki

servis. Cena 2.950 eura.

Mob. 064/2402699

PRODAJEM stan 38m2 na

Qubi} keju, 10. sprat.

Povoqno.

Tel.064/8345149

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

PROLE]NI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

PRODAJEM

FIKSIRANU GARA@U

KOD HOTEL MORAVE.

MOBILNI: 064/268

0000.

IZDAJEM

POSLOVNI PROS-

TOR, POVR[INE 250

m/2, U STROGOM CEN-

TRU GRADA.

MOBILNI: 063/609

784.

DE@URNI STOMATOLOG

Dr. MLADEN BEHARA

Ko~e An|elkovi}a 1

322- 656

De`urni tel: 062/86-17-988

ODGAJIVA^NICA

"MANGULICA" U

OKOLINI ^A^KA,

PRODAJE MANGULICE

ZA PRIPLOD I

KLAWE. MOBILNI:

064/134 82 36.

PRODAJEM komplet

ugradnu rernu sa ven-

tilatorom i ugradnu

plo~u marke Gorewe.

Aparati su vrlo malo

kori{}eni i u

odli~nom stawu.

Tel: 032/375-683

060/388-22-99

Na osnovu ~lana 23. stav 2. Statuta Regionalnog centra za profesionalni razvoj

zaposlenih u obrazovawu, Upravni odbor Regionalnog centra objavquje

KONKURS ZA IMENOVAWE DIREKTORA

Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu

na mandat od ~etiri godine

USLOVI

Za direktora Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazo-

vawu mo`e biti imenovano lice koje pored Zakonom propisanih uslova ispuwava i

slede}e uslove:

- da ima visoku stru~nu spremu,

- da ima pet godina radnog iskustva u oblasti obrazovawa i vaspitawa,

- da govori jedan strani jezik,

- da je osposobqen za kori{}ewe ra~unara,

- da poseduje organizacione i komunikacijske sposobnosti.

Zainteresovani kandidati mogu podneti prijave u roku od 15 dana od dana

objavqivawa konkursa u listu “^a~anski glas”. Uz prijavu kandidati su du`ni da

dostave dokaze o ispuwavawu uslova iz konkursa.

Prijave sa dokazima o ispuwavawu uslova podnose se na adresu: Regionalni cen-

tar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, 32000 ^a~ak, Ul. Cara

Du{ana bb.

Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se razmatrati.

Policija ..........................................

Hitna pomo}.....................................

Bolnica ...........................................

Dom zdravqa....................................

Medicina rada ...............................

Vatrogasna slu`ba ..........................

Ta~no vreme .....................................

Obave{tewa ....................................

Prijava telefonskih smetwi ........

AMSS .................................................

Apoteke:

"Dr Mom~ilo Katani}" ...................

"Dr Dragi{a Mi{ovi}" .................

Grad ^a~ak .....................................

JP "Gradac" .......................................

JKP "Komunalac" .............................

JKP "Gradsko zelenilo"...................

JKP "Vodovod" .................................

JKP "^a~ak" ......................................

"Elektrodistribucija" ....................

"Autoprevoz" ....................................

@elezni~ka stanica ......................

Dom kulture ....................................

Biblioteka ......................................

Arhiv ...............................................

Narodni muzej .................................

Umetni~ka galerija ........................

Bioskop "Sutjeska" ...........................

Turisti~ka organizacija ...............

Crkva ...............................................

Veterinarska stanica ....................

Institut za vo}arstvo ....................

Poqoprivredna stanica "Ov~ar" ..

VA@NI TELEFONI

92 i 222-701

94

307-000

225-717

224-278

93

95

988

977

381-097

340- 385

222-296

224-024

303-202

225-693

373-760

303-600

222-618

222-084 i 341-991

224-246

221-390

225-073

223-608 i 340-960

222-729

222-169

222-375

342-268

343-721

343-900

320-230

221-413

349-160

KUPUJEM ku}u u u`em cen-

tru grada /^a~ak/ 50 m2.

KUPUJEM seosko doma}in-

stvo u okolini ^a~ka.

PRODAJA stanova raznih

struktura u centru Beogra-

da, ulica Carigradska. Izu-

zetno kvalitetna gradwa.

Povoqno.

Tel: 065/96-66-250

Tel: 064/35-35-243

www.gromex.rs

gromex@gromex.rs

Gradska uprava za urbanizam, grada ^a~ka, na osnovu ~lana 20. stav 1. Zakona o

proceni uticaja na `ivotnu sredinu (»Sl.glasnik RS«, broj 135/2004 i 36/2009 ),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

JAVNOM UVIDU, PREZENTACIJI

I RASPRAVI

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora „NIS“

a.d. Novi Sad, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu stan-

ice za snabdevawe motornih vozila te~nim gorivom i te~nim naftnim gasom i

poslovnim objektima sa prate}im sadr`ajem na k.p.br. 206/1 K.O. ^a~ak u Ulici 10

u ^a~ku.

2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti javni uvid u nave-

denu studiju o proceni uticaja objekta na `ivotnu sredinu u prostorijama Gradske

uprave za urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba broj

12, svakim radnim danom od 08,00 do 12,00 ~asova, uz prisustvo predstavnika stru~ne

slu`be, do zakqu~ewa javne rasprave, odnosno do 12. 12. 2012.godine.

3. Javna prezentacija i javna rasprava o navedenoj studiji o proceni uticaja objek-

ta na `ivotnu sredinu bi}e odr`ana dana 12. 12. 2012.godine u sali Gradskog ve}a

grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 2 u ^a~ka, sa po~etkom u 11,00 ~asova.

4. Zainteresovane organizacije, organi i gra|ani mogu svoje primedbe, predloge i

mi{qewa o navedenoj studiji o proceni uticaja na `ivotnu sredinu dostaviti grad-

skoj upravi za urbanizam grada ^a~ka do zakqu~ewa javne rasprave, odnosno do 12.

12. 2012.godine.

NA^ELNIK UPRAVE

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

^a~ak, Ko~e

An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322 -656

de`urni telefon

062 8617 988

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom,

~ekovima, platnim

karticama, gotovinski.

OGLASI36 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE

PRODAJEM stan 15 m2, 5. sprat, TA, Cena 15.500 e.

PRODAJEM stan 19 m2, 7. sprat, CG,Kneza Milo{a. Cena 17.500 e.

PRODAJEM stan 22.50 m2, prizemqe, CG, ul. Svetog Save. Cena 18.500 e.

PRODAJEM stan 25 m2, 4. sprat, CG, ulica Svetog Save. Cena 18.500 e.

PRODAJEM stan 29.40, m2, 1 sprat, CG, ul. Kneza Vase Popovi}a. Cena 25.000 e.

PRODAJEM stan 33 m2, 5. sprat, CG, Bate Jankovi}. Cena 21.000 e.

PRODAJEM stan 36 m2, prizemqe, Qubi} kej. Cena 25.000 e.

PRODAJEM stan 36 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 e

PRODAJEM stan 38 m2, prizemqe, Avenija 1. Cena 26.000 e.

PRODAJEM stan 38 m2, 3. sprat, CG kod Hotel Morave. Cena 30.000 e.

PRODAJEM stan 39 m2, 7. sprat, CG, Svetog Save. Cena 30.000 e.

PRODAJEM stan 40 m2, 3. sprat, CG, centar. Cena 30.500 e.

PRODAJEM stan 40 m2, prizemqe, CG, Solunska. Cena 29.500 e.

PRODAJEM stan 41.50 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva. Cena 29.000 e.

PRODAJEM stan 42 m2, 4. sprat, TA, {iri centar. Cena 26.500 e.

PRODAJEM stan 42 m2, 4. sprat, TA, Qubi} kej. Cena 27.000 e.

PRODAJEM nov stan 43 m2, prizemqe, CG, {kola M. Pavlovi}. Cena 36.000 e

PRODAJEM stan 45 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 29.000 e.

PRODAJEM stan 46 m2, 4. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 e.

PRODAJEM stan 46 m2, 4. sprat, TA, Nemawina. Cena 31000 e.

PRODAJEM stan 47 m2, 1. sprat, TA, Qubi} kej. Cena 31.000 e.

PRODAJEM stan 47.50 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 32.000 e.

PRODAJEM stan 50 m2, 4. sprat, CG, centar. Cena 41.000 e.

PRODAJEM stan 51.50 m2, prizemqe, TA, B. Jankovi}. Cena 34.000 e.

PRODAJEM stan 53 m2, 7. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 36.000 e.

PRODAJEM stan 53 m2, 3. sprat, TA, B. Jankovi}. Cena 37.000 e.

PRODAJEM stan 53 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 38.000 e.

PRODAJEM stan 54 m2, 3. sprat, CG, Kalu|erice. Cena 38.000 e.

PRODAJEM stan 54 m2 nov, 1. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 53.500 e.

PRODAJEM stan 54 m2, 2. sprat, TA, centar. Cena 41.000 e.

PRODAJEM stan 56 m2, 8. sprat, CG, R. Po{ti}. Cena 35.000 e.

PRODAJEM stan 56 m2, 4. sprat, CG, centar. Cena 36.000 e.

PRODAJEM stan 58 m2, 6. sprat, CG, {iri centar. Cena 40.000 e.

PRODAJEM stan 59 m2, 1. sprat, TA, {iri centar. Cena 28.000 e.

PRODAJEM stan 59 m2, 2. sprat, CG, {iri centar. Cena 42.000 e.

PRODAJEM stan 61 m2, 9. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 42.000 e.

PRODAJEM stan 63 m2, 2. sprat, CG, centar. Cena 52.000 e.

PRODAJEM stan 64 m2, prizemqe, CG, Nemawina. Cena 45.500 e.

PRODAJEM stan 65 m2, 3. sprat, CG, Svetog Save. Cena 46.000 e.

PRODAJEM nov stan 66 m2, 4. sprat, CG, B. Jankovi}. Cena 51.000 e.

PRODAJEM stan 66.50 m2, 7. sprat, CG. Nemawina. Cena 43.000 e.

PRODAJEM stan 68 m2, 5. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 48.000 e.

PRODAJEM stan 70 m2, 1. sprat, CG, Avenija 2. Cena 45.500 e.

PRODAJEM stan 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 e.

PRODAJEM stan 73 m2, 2. sprat, CG, M. Nik{i}. Cena 49.000 e.

PRODAJEM stan 75 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 61 000 e.

PRODAJEM stan 76 m2, 2. sprat, CG, centar. Cena 51 000 e.

PRODAJEM stan 80 m2, 1. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 57 000 e.

PRODAJEM stan 80 m2, 1. sprat, TA, S. Markovi}a. Cena 51 000 e.

PRODAJEM stan 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. Cena 70.000 e.

PRODAJEM ku}u 40 m2 sa 17 ari placa u Gorwoj Atenici. Cena 10.500 e.

PRODAJEM ku}u 50 m2 sa 5 ari placa u Ro{cima. Cena 10.000 e.

PRODAJEM ku}u 78 m2 sa 27 ari placa u Beqini. Cena 19.000 e.

PRODAJEM ku}u 120 m2 sa 1.5 ari placa, ulica Kqu~ka. Cena 24.000 e.

PRODAJEM ku}u 67 m2 sa 3 ara placa, u ulici V. Stepe. Cena 36.000 e.

PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 5 ari placa, ulica Svetogorska. Cena 45.000 e.

PRODAJEM ku}u 100 m2 sa 5 ari placa, ulica Draga~evska. Cena 47.000 e.

PRODAJEM ku}u 90+45 m2 sa 4.5 ari placa, kod {kole Filip Filipovi}. Cena

65.000 e.

PRODAJEM ku}u 120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 e.

PRODAJEM ku}u150+70 m2 sa 6.7 a Kulinova~ko poqe, Cena 70.000 e.

PRODAJEM ku}u 180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 e.

PRODAJEM ku}u 166 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 82.000 e.

PRODAJEM ku}u 90+50 m2 sa 2.5 ari placa, Haxi Prodanova. Cena 82.000 e.

PRODAJEM ku}u 120+65+100 m2 sa 3.8 ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 e.

PRODAJEM ku}u 130+65 m2 sa 3.8 ari placa, Alvaxinica. Cena 92.000 e.

PRODAJEM ku}u 180+50 m2 sa 1.5 ari placa Qubi}ska. Cena 105.000 e.

SSTTAANNOOVVII

KKUU]]EE

AGENCIJA

SSIIGGMMAA

NEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 064/13-12-544

e-mail: sigmanet@eunet.rs

^ITUQE

TU@NO SE]AWE

MILOMIR

24.11.1984.

MILAN

16.11.2004.

MIJAILOVI]

iz Sokoli}a

Na{a majka i baka

Preminula je u utorak, 13.

novembra, u 82. godini. Sahrana je obavqena u

~etvrtak na grobqu u Pridvorici.

Zahvaqujemo rodbini i prijateqima na

izjavi sau~e{}a.

]erke Goca i Anica sa porodicama,

bra}a Radivoje i Milovan.

MILKA

JOVANOVI]

Se}awe

Nema tih suza i re~i koje mogu ubla`iti bol i

prazninu koja je ostala tvojim odlaskom. I daqe

`ivi{ u nama voqen, po{tovan i nikada zabo-

ravqen.

Tvoji: Goca, Ivan, Marijana, Zorica,

Mladen, Ana, Aco, Nikolaj i Elena

DRAGAN

OBU]INA

22. 11. 2007 - 22. 11. 2012

POSLEDWI POZDRAV

dragom

Voqen i nezaboravqen ostaje da `ivi u na{im srcima

i mislima.

TVOJI: supruga MIRKA, sin MIRKO,

snaja MILICA, unuka NEDA i unuk NIKOLA.

15405

NIKETI]

MILOJKU

iz Kuki}a

25. 11. 1931 - 6. 11. 2012.

Dana 8. novembra navr{ile su se ^ETIRI tu`ne

godine od kako nije sa nama

Te{ko je stisnuti srce da ne

boli, du{u da ne pati, suze da

ne teku.

Ne postoje re~i kojima se mo`e opisati koliko nam

nedostaje{.

Vole te tvoji: majka MIRKA, brat MIRKO, snaja

MILICA, sinovica NEDA i sinovac NIKOLA.

15406

MILINKO

MI]O

NIKETI]

1. 08. 1958 - 8. 11. 2008.

I posle ^ETIRI godine jo{

uvek se pitamo za{to si morao

tako rano da ode{ od nas. Te{ko

je prona}i re~i sa kojima bi

opisali tvoj odlazak. Bez tebe sve te{ko pada, svaki

dan donosi veliku prazninu, srce i du{a bole, a utehe

nema. Vreme leti, ali ti si zauvek u na{im srcima.

Imati te bila je velika ~ast, radost i sre}a. Sve dok

`ivimo mi, `ive}e{ i ti u na{im srcima.

Supruga MILICA, sin BOJAN

i }erka JELENA sa porodicom.

15406

MILINKO

MI]O

NIKETI]

1. 08. 1958 - 8. 11. 2008.

Tvoju dobrotu, skromnost i po{tewe ne mo`emo zabo-

raviti.

Tvoji: unuk BOJAN, unuka JELENA,

snaje MILICA i NADICA, zet ZORAN,

praunuci ANDREA, TINA, MI]O i MATEJA.

15405

MILOJKO

NIKETI]

25. 11. 1931 - 6. 11. 2012.

TU@NO SE]AWE

20. 11. 1992 - 20. 11. 2012.

Pro{lo je dvedeset godina od kada nisi sa nama ali

se}awe na tebe zauvek ~uvamo, s qubavqu, u na{im

srcima.

Supruga VERA i k}erke VESNA i MARINA

sa porodicama.

15405

VASILIJE

VASO

POPOVI]

TU@NO SE]AWE

16. 11. 2005 - 16. 11. 2012.

Momire, te{ka je istina da smo

bez tebe sedam godina a jo{ te`a

da }emo bez tebe biti do kraja

`ivota. Oti{ao si prerano u

svoje pedeset i dve godine,

ostavio bol, prazninu i neizmernu tugu u na{im srci-

ma.

TVOJI: supruga MITRA, }erka SLA\ANA,

zet VLADIMIR, unuci URO[ i IVANA.

15403

MOMIR

VILOTI]

iz Qubi}a

Dana 17. novembra 2012. godine navr{ava se

[EST MESECI od smrti na{e drage

Obave{tavamo kolege i prijateqe da }emo tog dana u

11 i 30 ~asova na grobqu u Prijevoru obaviti

{estomese~ni pomen.

SUPRUG SA DECOM.

15401

DROBWAKOVI]

OLIVERE ELZE

Dana 19. novembra 2012. navr{ava se

DESET GODINA od smrti na{eg dragog

Vreme koje je pro{lo nije

izbrisalo qubav i se}awe na tebe.

Sa puno po{tovawa uspomenu na tebe ~uvaju:

supruga NIKOLIJA i sinovi MIRKO i MIKICA

sa porodicama.

15400

MILENKA

ILI]A

iz Graba

TU@NO SE]AWE

Za{to Bog uzima najboqe?

Zato {to mu treba najlep{i cvet u svojoj ba{ti.

TVOJI: JELA, MARKO, MARIJA

15396

MILUTIN

BOROVI]

LULE

20.11.2009 - 20.11.2012.

OGLASI I ^ITUQE

PRIMQENI DO SREDE DO 12

SATI BI]E OBJAVQENI U

PETAK

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE 37

Vreme koje prolazi nije lek za bol i tugu. Utehe

nema, zaborav ne postoji.

Va{a sestra ZORA sa porodicom.

15382

^ITUQE

Dana 13. novembra 2012.

navr{ilo se PET GODI-

NA od smrti na{e drage

RADMILE

LI[ANIN

U subotu, 17. novembra 2012. u 12,30 ~asova na

^a~anskom grobqu obavi}emo

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

BO[KU ]ALOVI]U

Uspomenu ~uvaju wegovi najmiliji:

supruga RU@ICA i sinovi DANKO i BRANKO

sa porodicama.

15404

MILAN DROBWAK

MIKSER

20. novembra 2012. godine navr{ava se

^ETRDESET DANA

od smrti

VIDOSAVA ]ORI]A

1937 - 2012

Hvala ti {to si uvek bio uz nas. Tvojim odlaskom si

nas iznenadio, ali i znamo za{to.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

Tvoji: supruga MILENA, }erke LEPA i ZORA,

unuci MARKO, FILIP i VITO.

15402

SE]AWE

18. 11. 2008 - 18. 11. 2012.

ZORAN MUNITLAK

S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u ~uvamo

uspomenu na tebe.

TVOJI NAJMILIJI

15403

U sredu 21. novembra 2012. je godina

od smrti na{eg dragog

U subotu, 17. novembra u 13 ~asova

obavi}emo godi{wi pomen na grobqu u

Guberevcima.

Rode, stalno si u na{im mislima, nismo te zaboravili.

^uvamo te od zaborava. TVOJI: supruga VUKOSAVA,

sin ZORAN i brat SLOBODAN sa porodicama.

RODOQUBA ]ENDI]A

RODA

Dana 16. novembra 2012. navr{ava se

16 godina od smrti na{e drage

Ponosni smo {to smo te imali.

Po~ivaj u miru.

Uspomenu na tebe ~uvaju: snaha MILICA,

unuk DRAGAN i unuka @IVANA sa porodicom.

15407

NATALIJE GLI[OVI]

iz Mili}evaca

Dana 9. 11. 2012. godine, prestalo je da

kuca jedno veliko srce puno qubavi i

`ivota.

Voqeni nikad ne umiru...

Vole}emo te zauvek.

TVOJI NAJMILIJI:

}erka ZORICA i suprug MILINKO.

15401

QIQANA RADOJKOVI]

Pro{lo je

^ETRDESET DANA

od smrti na{e

MILICE M. MANOJLOVI]

(ro|ene Milo{evi})

U se}awu na qubav koju nam je pru`ila i u veri da je wena du{a

ve} na{la mir okupi}emo se na ^a~anskom grobqu u ~etvrtak 15.

novembra 2012. godine u 13 ~asova.

MIROSLAV, MARKO, JELENA i MILAN

15406

38 PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE

TVOJIM ODLASKOM TUGA JE NEIZRECIVA.

Sestre: RADMILA i MIRJANA

15354

ANGELINA TOQI]

13. 11. 2010 - 13. 11. 2012.

VOQENI

POSLEDWI POZDRAV

od roditeqa RADO[A i MIRJANE

i brata DU[ANA.

15399

Pet godina nije sa nama,

ali je u na{im mislima.

S qubavqu i po{tovawem

uspomenu na wu ~uvaju

brat STOJAN i bratanac

DEJAN.

15389

Osamnaestog novembra 2012.

godine je desetogodi{wica

kako je na{ dragi

TO[I] OBREN

1914 - 2002

`elezni~ar i p~elar

uz svoju saputnicu za

`ivota TO[I] DESU

1920-1998.

Oba draga roditeqa, sa

ponosom na wihove `ivote

i rad ~uva u uspomenama

sin Qubi{a To{i}

sa porodicom

15394

^ITUQE

Dana 19. 11. 2012. god. navr{ava se

[EST MESECI od smrti

Pola godine je kako si nas prera-

no bez pozdrava i iznenada napus-

tio i ostavio sa ranom na srcu, sa tugom u du{i, da

ve~no tugujemo za tobom.

TVOJA: QIQA, SAWA, VOJO,

CANA, MICA i unuci.

15395

VASILIJA

VUKOMANOVI]A

VASA

^etiri godine nije s nama na{ dragi

suprug, otac, svekar i deda

Poseti}emo u subotu 24. novembra u 13 ~asova wegov

grob i odati mu po{tu.

Porodica: supruga DOBRILA

i sinovi ALEKSANDAR i NENAD sa porodicama.

SRE]KO M.

STANOJEVI]

24.11.2008 -24.11.2012.

Dana 18. novembra 2012. navr{avaju se ^ETIRI

GODINE od smrti na{eg sina i brata

Vreme prolazi, se}awa i tuga ostaju.

TVOJI: majka NATALIJA, otac PERKO

i sestra RADMILA sa porodicom.

15383

NENADA P.

PAUNOVI]A

dipl. ing. gra|evine

Dana 21. novembra 2012. godine, navr{i}e se

^ETRDESET DANA od smrti na{e drage

S qubavqu i tugom uspomenu

na tebe ~uva}e tvoji najmiliji:

}erka GORDANA, zet RADE

i unuke ANA i SAWA.

15392

MILESE

LAZI]

1942 - 2012

Dana 19. novembra 2012. navr{avaju se

DVE GODINE od smrti na{e drage

Dve godine nisi sa nama. Uspomenu na tebe sa ponosom

i qubavqu ~uvaju tvoji najmiliji:

suprug BA]O, sin DRAGAN,

}erka ANA i snaha DRAGICA.

15392

MILOMIRKE

MICE BABI]

iz Vi~e

ro|ena 1954. godine

Dana 5. novembra 2012. godine,

preminuo je na{ dragi suprug, otac i deda

Zahvalnost dugujemo prijateqi-

ma, kom{ijama i rodbini na

izrazima sau~e{}a i svima

onima koji su ga voleli.

Uspomenu na wega ~uva}e wegovi najmiliji:

supruga DANICA, k}erke EMINA

i JASMINA sa porodicama.

15391

ZDRAVKO

[TAVQANIN

BU\A

iz Zabla}a

2003 - 2012

SE]AWE I QUBAV SU VE^NI.

TVOJI NAJMILIJI

15386

Dr MILORAD

MAJSTOROVI]

^ast je bila tebe upoznati i ruku

ti pru`iti, zadovoqstvo je bilo

sa tobom se dru`iti. Sre}a je

imati te za supruga, tatu i dedu,

bio si qudska veli~ina u svakom pogledu. Volimo te i

uvek }emo te voleti, jedan `ivot malo je tebe prebo-

leti.

TVOJI NAJDRA@I: supruga MILKA, }erka

OLIVERA, sin OLIVER, zet RADE, unuke TAWA

i ANA, unuci STEFAN, NEMAWA i MIROSLAV.

15388

MIROSLAV

LAZOVI] LAZO

21.11.2002 - 21.11.2012.

SE]AWE

Majko na{a,

Volela si da `ivi{ ali sudbi-

na ...

Istina je te{ka, tuga velika, bola previ{e a re~i

premalo da ka`emo koliko nam nedostaje{. Ali pos-

toji ne{to {to ne umire a to su qubav i se}awe na

tebe.

TVOJI NAJDRA@I: }erka MARA

i sin MI[O sa porodicama.

15387

RADA

MAJSTOROVI]

2002 - 2012

Dana 23. novembra 2012. navr{ava se

PET GODINA od smrti na{e drage

U subotu, 17. novembra u 11

~asova na sredwem Ateni~kom

grobqu poseti}emo wen grob i

okititi cve}em.

Pro{lo je pet godina ali tvoju

qubav i dobrotu ni{ta ne mo`e

izbrisati. Volimo te i u srcu ~uvamo.

TVOJI NAJMILIJI: suprug MILO[,

sin DRAGAN i }erka OLIVERA sa porodicama.

15353

BRANKE

]IRKOVI]

Dana 15. novembra 2012. navr{ilo se

^ETRDESET DANA od smrti na{e drage LILI.

Pro{lo je ve} 40 dana od kada nisi sa nama, a srce nam

jo{ vi{e razaraju tuga, bol i tama...

Tvoji koje si najvi{e volela: MILO[, MARIJA,

JELENA, IVAN, IVA i HANA.

15384

QIQANA

MARI^I]

Dana 17. 11. 2012. god. u 11 ~asova na ^a~anskom grobqu

dava}emo 40-to dnevni pomen u znak na se}awe na{eg dragog

supruga, tatu, dedu i tasta

Se}awe na tebe nikada ne bledi, a

traja}e dok smo `ivi. Sve radosti,

dru`ewa, smeh, sve lepe trenutke na{ih `ivota ne mo`e da

obri{e ~iwenica da te vi{e nema.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima dragi BARO.

TVOJI NAJMILIJI: supruga MIWA, k}i SOWA, zet

DRAGAN, unuci DARKO i VLADIMIR.

15356

STANISLAVA

IVANOVI]A

TALA

1937 - 2012

Dana 19. novembra 2012.

navr{avaju se TRI GODINE od

smrti na{eg dragog

S qubavqu se se}aju

supruga, deca, unuci i praunuci.

15390

VOJINA PETRONIJA

PANTOVI]A

dipl. ekonomista

iz ^a~ka

SE]AWE

22. 11. 1994 - 22. 11. 2012.

Bio si i ostao deo nas, zauvek

voqen i nikad zaboravqen.

TVOJI NAJMILIJI

15385

VLADAN TIOSAVQEVI]

nastavnik iz ^a~ka

Dana 14. 11. 2012. navr{ilo se OSAM

GODINA od smrti dragog nam oca

Osam godina je pro{lo od kako si zauvek

napustio svoje najmilije i oti{ao na put

bez povratka. Drago nam je {to smo imali

radnog, ~estitog i po{tenog oca. Ve~no }emo ~uvati uspomenu

na wega. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Tvoja deca: DRAGI[A, NATA i QUBA sa porodicama.

upl.

MILOJKA NOVI^I]A

iz Vrani}a

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE 39

PETAK 16. NOVEMBAR 2012. GODINE