Nedodirljiva organizovana grupa

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politike NETO ZA NITA - ZATO- hronoloki prikaz u lancima iz javnih izvora delovanja grupe oko Vojina Lazarevia ovek o kome je re je, jedan od najopasnijih u zemlji, iako ne i najbogatiji, zato to mu se tolerie da, bez ikakvih ogranienja, privatizuje sistem bezbednosti, kao de facto vlast, niko se poput njega ne mea tako otvoreno u sistem bezbednosti drave. Zato? SADRAJ Umesto predgovora: Iz izvetaja EFT energetska mafija ...........................................................................1 Umesto uvoda: Vladimir Popovi Beba o tajkunskoj dravi .............................................................................3 21-22.02.2004 Danas.....................................................................................................................................6 22.02.2004. Dan.............................................................................................................................................7 19.07.2004.......................................................................................................................................................8 22.07.2004. Internacional...............................................................................................................................9 01.03.2005.......................................................................................................................................................9 Vladan Bati o ulozi Mlaana Dinkia............................................................................................................10 18.05.2005.....................................................................................................................................................11 21.05.2005. B92 ............................................................................................................................................11 25.09.2005. Kurir..........................................................................................................................................13 30.12.2005.....................................................................................................................................................14 03.02.2006. Kurir..........................................................................................................................................14 15.12.2005. Danas.......................................................................................................................................15 15.04.2006 Glas javnosti..............................................................................................................................16 18.04.2007. Novi Reporter ...........................................................................................................................16 ibicarenje .....................................................................................................................................................18 20.02.2007. Dan...........................................................................................................................................18 24.07.2007. Zidni forum ...............................................................................................................................19 Da se ne zaborave.........................................................................................................................................21 11.08.2007. Tabloid .....................................................................................................................................21 Biznis ali fer .................................................................................................................................................27 10.01.2008. Slobodna Vojvodina .................................................................................................................28 11.01.2008. Glas javnosti.............................................................................................................................29 29.02.2008. Sve vijesti BA ...........................................................................................................................30 09.03.2008. Politika......................................................................................................................................31 28.08.2008. Balkan magazin........................................................................................................................32 11.09.2008. Kurir..........................................................................................................................................33 17.09.2008. Kurir..........................................................................................................................................33 18.09.2008. Kurir..........................................................................................................................................34 Umesto zakljuka: ta rei: sluajno ili sistemski?.........................................................................................34 Umesto predgovora: Iz izvetaja "EFT energetska mafija", nepoznatih autora ...Po Gerievom imenovanju u aprilu 2001. godine, u roku od dve nedelje smenjeno je 376 rukovodilaca u EPS, i to raznih nivoa, sa obrazloenjem da su to "ljudi biveg reima". Meutim, istina je da su upravo "ljudi biveg reima", Krsta Vukovi, Radivoje Dangubi, Obrad uk itd. iz vrha EPS napravili "prolaz" u EPS Hamoviu. Svi oni danas rade direktno za Hamovia ili u firmama vezanim za Hamovia. Najbolji primer je Radivoje Dangubi, vlasnik firme Crossroads za odravanje kotlovskih postrojenja. Sedite firme je u zgradi EFT u Bulevaru Mihaila Pupina na Novom Beogradu. Postupak razgradnje EPS, nazvan "restruktuiranje", raen je u reiji "dilojtovaca" unia, Vlahovia i Pitia"...

Beograd, novembar 2008. godine

1

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politike"Prvi uoeni posao koji je na ovim prostorima napravio Hamovi bio je u leto 1997. godine, mada je tokom njegove realizacije bio vidljiv samo Vojin Lazarevi, pa se tada sticao utisak da je to samo neka mutna "rabota" na relaciji EPS - EP Crne Gore. Radilo se o uslunoj preradi mazuta u elektrinu energiju u TE-TO Novi Sad, a za potrebe EP Crne Gore. To je dogovoreno tokom letovanja u privatnoj kui Vojina Lazarevia u Kotoru (leta 1996) izmeu njega, Slobodana Babia, tada potpredsednika Vlade Srbije, i Srana Nikolia, tada ministra trgovine u Vladi Srbije. Tako nikoga ne udi da su ba Slobodan Babi i Sran Nikoli krajem januara 1997. imenovani za generalnog direktora EPS i njegovog zamenika. Mnogo vei po obimu, a isti po sadraju, mazutni aranman bio je tokom leta 1998. godine. Ve se na tim prvim poslovanjima vidi nit koja e biti konstanta do dananjih dana. Ta nit je obaveza korumpiranih ljudi da bez pogovora donose i brane tetne poslovne odluke po svoju firmu. Konkretno, ceo posao zamaskiran je kao lon posao, da bi se porez i akciza na mazut izbegao, a dobit od toga podelila. Kao to je poznato po pravilima "lon" poslova, carinsko razduenje za uvoznu sirovinu mogue je izvriti tek po predoenom dokazu da je finalni proizvod izvezen, i to u koliini prema osnovnom ugovoru. Poto struja stvarno ide za Crnu Goru, a ne moe se tako prikazati, jer to onda nije lon posao i nema para za "ekipu", moralo se lairati. Toboe, mazut u Rafineriji Novi Sad je vlasnitvo Republike Srpske, koja sa EPS potpisuje Ugovor o slubenoj preradi mazuta u elektrinu energiju, navodno za potrebe Republike Srpske. Problemi nastaju kada treba evidentirati i carini predoiti dokaze da je ekvivalentna koliina energije zaista otila u RS, da bi se dobilo carinsko razduenje za mazut. Ako se zna da je tog leta RS jedina bila suficitarna sa elektrinom energijom u celom regionu, to nije bilo mogue. Poto se ve dovoljno "praine" oko toga diglo tog leta 1998. godine, nisu smeli "lairati" i stanja brojila. Ali su zato na voleban nain obezbedili nalog Mihalja Kertesa Carinarnici Novi Sad da izvri carinsko razduenje sagorelog mazuta, bez obzira na nedostajui dokaz da je struja zaista "otila" u Republiku Srpsku. Cela dokumentacija o ovom kriminalu, jo od januara 2001. godine stoji zakljuana u sefu Odeljenja za privredni kriminal MUP Beograd u 29. novembra"... ..."Drugi primer koji vredi navesti je Ugovor o uslunoj preradi mazuta u TE-TO Novi Sad, postignut izmeu firme Interfejs (Vojin Lazarevi) i EPS. Treba zastati. Naime, Vojin Lazarevi je danas izvrni direktor firme EFT u Londonu, sa stanom na Senjaku. EFT karakterie manir "osnuj firmu, obavi posao, zatvori firmu". Sem fantomske firme Interfejs, do sada se moglo, u raznim poslovima, uoiti preko 30 tako osnovanih firmi, sve do poslednje u vlasnitvu ene Vojina Lazarevia, koja je jedan od akcionara Nacionalne tedionice, to je jedna od afera u koje je ukljuena EFT. Dakle, smisao aranmana. Struja koja se proizvede u TE-TO Novi Sad izvozi se iz Srbije za raun EFT u Grku, Albaniju, Kosovo, po dnevnim raspodelama od strane EFT. Poto je ovo lon posao, na mazut se ne plaa carina i porez. Zahvaljujui tome, firma Interfejs je od NIS (Vojin Lazarevi od Dimitrija Vukevia) kupila 130.000 tona mazuta po ceni od 100,6 USD/t. U slubenom bilansu EPS za 2002. godinu moe se uoiti i koeficijent prerade mazuta u struju. Poto je za prva tri meseca u Bilansu EPS predviena isporuka EFT-u od 344 gigavatsati, a za to je potrebno 83.900 tona mazuta, prostim deljenjem (344/83,9) dobija se 4,1 kilovatsat iz jednog kilograma mazuta. injenica je da se moe dobiti maksimalno 3,55 kilovatsati i to je ist kriminal, ali ne jedini. Poto je taj takav biznis tekao tokom leta 2001. i tokom cele zime 2001/2002. sa cenom za megavatsat od 24,53 USD mogu se konstatovati sledee stvari: 1) Drskost prema donatorima i kriminal EPS tokom cele zime dobija struju plaenu od donatora po proseno 34 dolara po megavatsatu, a svoje kapacitete ustupa EFT, te se u istom trenutku struja i uvozi i izvozi. 2) Drskost prema sopstvenoj javnosti


2

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikeBez obzira na 4 dana redukcija u Srbiji, u decembra 2001. ovaj izvoz nije prekidan. 3) Direktne tete po EPS i NIS tete po javna preduzea iz ovog aranmana apostrofirane su u saoptenju Ministarstva rudarstva i energetike. Umesto uvoda: Vladimir Popovi Beba o tajkunskoj dravi Tako izgledaju drave kojima vladaju ljudi poput Mikovia i gde elite ute... pred takvim gazdama..., kad se neko usudi da kae da je prekrio zakon i da zloupotrebljava monopol, kao to je to u Srbiji rekao dravni organ... onda taj... naredi da niko o tome ne sme da pie i pria, a preko svojih plaenih politiara i medija zameni teze. Pa je tako on tuio Vericu Bara, predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije, za klevetu, a edomira Jovanovia optuio da je mafija i njegov otmiar. To je jasna poruka svakome kako e proi ako pita da li Mikovi i Delta kre zakone. Nema puno ljudi koji su spremni da prolaze kroz takve divljake kampanje, kroz koje prolazi edomir Jovanovi ili ja, da 7 godina iz dana u dan trpite da vas preko mafijakih medija optuuju, kleveu, nametaju, da vam unitavaju poslove, porodice, prijatelje, falsifikuju biografije... Optubom protiv edomira da je umean u otmicu samo je javno reeno ono to Mikovi tajno pria, a kroz svoje medije gura ve 7 godina. On je za tu otmicu tajno optuivao Zorana inia, tvrdei svojim poslovnim partnerima i lanovima njegovog udruenja Privrednik da je Zoran naruio otmicu i uzeo pare. Te prie je naroito poeo da iri posle Zoranovog ubistva i to je dokazivao navodnim edinim uticajem na putanje otmiara iz zatvora, navodei da mu je to potvrdila "Miloevieva krpa", ministar policije u Zoranovoj vladi, Duan Mihajlovi. Zato bi Mikovi optuivao inia za otmicu, kad se hvalio da je sa iniem blizak? On se Zorana jako bojao, a povrna bliskost izmeu njih se desila poslednjih meseci Zoranovog ivota. Razlozi za to bili su Zoranova pragmatinost, i nemo tadanje vlade i svakodnevni napadi koje su sprovodili mediji koje je i tada kontrolisao Mikovi. Zna se da je njegovu otmicu organizovao Zemunski klan i deo Crvenih beretki, po nalogu delova DB-a, bivih Mikovievih partnera. Razlozi zbog kojih su lanovi tog klana izali iz zatvora temelje se... u injenici da je etvrti optinski sud, koji je u to vreme kontrolisala stranka Vojislava Kotunice, bio korumpiran od strane Zemunskog klana i da su uspeli da obesmisle istragu, tako da su kriminalci puteni u nedostatku dokaza. To je znao i Mikovi, ali neista savest i prljava prolost ratnog oligarha ga je terala da sebi obezbeuje alibi politike rtve zbog eventualnih sudskih sankcija. Kako je Zoran ubijen, a poto je neumesno da se mrtav ovek optuuje za izmiljeno kriminalno delo, Mikovi je krenuo da optuuje njegovo okruenje, i to edu, pod izgovorom da mu je to potvrdio Duan Mihajlovi. Napad na edu krenuo je nakon to je on u Parlamentu pokazao beleku Amerike ambasade iz koje se vidi da Mikovi praktino kontrolie Vladu Vojislava Kotunice, i to ne samo ministre iz Kotuniine stranke nego i, takozvani proevropski deo, na elu sa Borisom Tadiem. Kao odgovor na te injenice, usledila je pakvila koju je, u Mikovievo ime, napisao urednik Vremena Dragoljub arkovi, finansijski zavisan od Miroslava Mikovia i njegov privatni pisar. arkovi i Mikovi su nali uporite... u izjavi jednog od osuenih ubica Zorana inia i voa Zemunskog klana. Tako je javnost Srbije danima itala "Mikovo pismo" bazirano na laganju jednoga od brae Simovi, osobe optuene za preko etrdeset ubistava, izmeu ostalih i Zorana inia, koja se godinama bavila trgovinom drogom, sekla ljude testerama, kaila na mesarske kuke... Takva osoba je kljuni Mikoviev argument da je eda stajao iza njegove otmice. I, na kraju, iako svako u Srbiji zna da je "Delta" apsolutni monopolista, niko o tome nije smeo da pria, a hajka na edu je bila da se pokae kako e da proe ko dirne u Mikovia.


3

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikeProle godine ste Mikovia optuili za hapenje konkurenata i da sreom jo ne ubija. Da li i dalje stojite iza te izjave? Pa naravno! Od tog intervjua naredio je i podravao hapenja jo nekoliko grupa, od rukovodstva Genexa pa do Dragana Dajia. Hoete rei da je legendarni fudbaler Dragan Daji uhapen po nalogu Mikovia?! Ne po direktnom nalogu, ali uz ogromnu podrku njega i njegovih medija. Znam da su nai fudbalski klubovi bili izvorite kriminala i korupcije. Partizan i Zvezda najgori. Ne znam da li je Daji bio u to ukljuen... neka to dokau sud i vreme. Ali znam da nain hapenja najvee fudbalske legende Balkana, postao prepoznatljiv stil Kotuniine vlasti, koji sprovode Miloeviev ministar i lakej Mire Markovi Aleksandar Tijani i sitni lopov, bivi taksista, Dragan Joi, Kotuniin ministar policije, stavljanje lisica na ruke Dajiu, uz... ponienje, je samo mogla da smisli grupa bolesnih i zlih ljudi koje oliavaju Kotunica i Mikovi... Takvu bahatost ovi monstrumi sprovode od kad su uzeli "ministarstva sila" i nacionalne medije. Tako su hapsili i biveg tuioca Radeta Terzia, predsednika suda Gorana Kljajevia, brata predsednika sudskog vea koje je sudilo inievim ubicama. Cilj im je - ponienje i defamacija... Mikovi je reio da otme i Zvezdu i trebalo mu je kompromitovanje biveg rukovodstva, jer je svoje ljude ve postavio na elo Zvezde U pitanju je njegova nezasita glad za zaradom. Zvezda je rudnik zlata, gde e... zaraditi milijardu evra, tako to e poruiti i raseliti pomone terene i tu napraviti milion kvadratnih metara poslovnog prostora u centru grada, pomnoite sa 1000 evra zarade i eto motiva. Zato je poniavajue hapenje Dajia korisno "Delti", zato se mafijaica i olo Svetlana Ranatovi, iako ogrezla u kriminal i krau, doekuje u kabinetima ministara i titi, a jedan od simbola nae drave, Daji, poniava. Kako su svi mediji u Mikovievom vlasnitvu, javnost se sluuje i usmerava. Naglaavate da su svi mediji u njegovom vlasnitvu! Da ipak ne preterujete? Verujte da ne preterujem. On ili njegova "madam" su ili neposredni vlasnici i finansijeri ili posredno ucenjuju ostale medije preko budeta za reklamu ili preko kredita i banaka ili ak i tamparija. Zahvaljujui Dragoljubu arkoviu i privatnom dilu izmeu njih dvojice, Mikovi je postao i vlasnik tamparije koju su strane drave svojevremeno donirale tzv. nezavisnim medijima upravo da bi mogli da se suprotstavljaju Miloeviu i njegovim ljudima, poput samog Mikovia. Poeo je da kupuje i tv stanice irom Srbije, kao to su TV Enter i TV Panonija, pa uz Velju Ilia postaje vlasnik najveeg broja lokalnih TV stanica. U Srbiji je potpuni medijski mrak. Verujem da e se po nalogu Kotunice i Tadia ugasiti i nedeljnik "Evropa", Milana Jankovia Ceptera. Taj nedeljnik je stvoren da bi se ruila optunica ubicama Zorana inia i unitavao onaj deo graana okrenutih Evropi, i zato je dat Karadievom pisaru eljku Cvijanoviu. U to vreme taj list je uivao medijsku i finansijsku podrku. Kada ga je nasledio jo jedan od takvih plaenih novinara Rade Stani, onda je bilo preporuljivo da Cepter pokriva finansijske gubitke tadanjeg mafijakog glasila. Pre pola godine Cepter je reio da sredi taj nedeljnik i posle otputanja Stania (koga je odmah primila u Politiku jo jedna paljanska novinarka Ljiljana Smajlovi) doveo je normalne, profesionalne novinare i urednike. Vrlo brzo je "Evropa" postala pristojna i Cepter je bio zadovoljan kvalitetom, to mi je lino potvrdio. Ali Kotunici i Tadiu ne odgovara da postoje u Srbiji normalni i slobodni mediji, i Cepter e morati da zatvori list. Samo gledajte! Vi ste podigli tubu protiv Duana Mihajlovia, ministra policije u Vladi Zorana inia. To je jedan od dvadesetak sporova koje vodite. Zbog ega ste ga tuili? Zbog toga to je, pokuavajui da se izvue iz neugodne situacije u koju su ga doveli novinari TV B92, u junu prole godine, prilikom pokretanja policijske akcija "Mrea" a koja se odnosila na raskrinkavanje grupa koje su se bavile vercom cigareta, poeo da me optuuje za sve i svata. Jedan od optuenih navodnih voa takvih grupa Stanko Suboti je novinarima emisije "Insider" rekao da je za tu akciju znao jo tokom 2003. i da


4

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikemu je ministar Mihajlovi, koji je tu akciju tajno sprovodio, o tome priao i na neki ga nain ucenjivao. Kako je svima bilo oigledno da je Mihajlovi nainio teko krivino delo zloupotrebe poloaja, novinari TV B92 su od samog aktuelnog ministra policije Dragana Joia dobili potvrdu da je to tano i da e Mihajlovi biti pozvan na sasluanje. Kako hapenjima po Srbiji upravlja Miroslav Mikovi, Mihajlovi u panici otrava kod njega i moli starog druga za zatitu. Tako se Mihajlovi zatiuje, a kao protivuslugu on daje Kotunici i njegovima lanu priu o politikoj pozadini ubistva Zorana inia, ono to najvie ulja tu grupu zaverenika i, umesto odgovora o zloupotrebi poloaja u akciji Mrea, taj ljigavi Miloeviev ministar zapoinje dvomesenu aradu optubi za sva krivina dela protiv mene, ukljuujui i optube da sam ja kriv to je ini ubijen. Mikoviev dodatni motiv za tu besmislenu akciju bila je lina osveta, jer sam 3 meseca ranije prvi javno Mikovia oznaio kao najvee zlo u Srbiji i praktino vlasnika Srbije. Nije valjda samo Mikovi vlasnik Srbije, postoje i drugi tajkuni? Mikovi je ubedljivo najvei i najmoniji... Njime sam se najvie bavio jer o njemu niko nije smeo ni re da kae a on sam sebe naziva kimom srpske privrede. Tu su i "trgovci akciznih roba" poput Pere Matia iz Benkovca kojeg su Mirko Marijanovi i srpska UDBA nainili jednim od najbogatijih ljudi na Balkanu, i Duan Zabunovi, vlasnik firme MPS, bivi poslovni partner Marka Miloevia, danas vlasnik hotela u Beogradu, koji u jednoj od soba dri Hitlerov portret. Ima tu i klasinih kriminalaca poput Predraga Rankovia Peconija. Tu su i Kotuniini omiljeni "biznismeni" Vuk Hamovi i Vojin Lazarevi. Kako su se zapravo obogatili Vojin Lazarevi i Vuk Hamovi? Vojin Lazarevi je to uradio preko svog kuma Aleksandra Nikitovia, efa kabineta Vojislava Kotunice, a u vreme dolaska Kotunice na vlast, zamenika efa kabineta monstruozne Ljiljane Nedeljkovi. Vuk Hamovi je dodatno potvrdio bliskost sa Kotuniinim kabinetom i preko ambasadora SiCG u Londonu Vladete Jankovia, odnosno privatnog druenja njihovih ena. Monopol na uvoz i izvoz elektrine energije, prodaju nafte i ostalih energenata dodatno su potvrdili linim i finansijskim odnosima sa Mlaanom Dinkiem, tadanjim guvernerom, koji je devizne rezerve zemlje prebacivao u njihovu Euroaksis banku u Moskvi, a koju su oni preuzeli od Miloevievih ljudi posle 5. oktobra. Zahvaljujui ovakvom "besplatnom novcu", koji im je davao Dinki, poeli su da se enormno bogate i tako doekali Kotuniin dolazak u vladu Srbije i vrtoglavi uspeh u nastavku otimanja i bogaenja. Fahrudin Radoni, vlasnik "Dnevnog avaza", preko Damira Fazlia i Miroslava Mikovia instalira Vojina Lazarevia u BiH, tako to mu pokuavaju pomoi u privatizaciji profitabilnih firmi. Takav pokuaj je bio sa kupovinom sarajevskog Energoinvesta, ali i u trgovini energentima u BiH. Ne postoje nikakvi moralni standardi u... regionu. Najvei politiki neprijatelji postaju najblii saradnici, pripadnici zaraenih strana osnivaju zajednike kompanije. Pravila ponaanja u tim poslovnim krugovima preneta su iz mafijakog sveta, klanovi koji danas ratuju sutra sarauju. Tako je mogue da Mikovi, koji je novac zaradio na tragovima Miloevievih zverstava,... i po Bosni, dolazi danas da tim istim novcem kupuje Bosnu. Otud i pojava Damira Fazlia, opskurne linosti, treerazrednog kriminalca, poslovnog ortaka efa hrvatske mafije Hrvoja Petraa, koji danas izigrava oveka za politike kontakte sa zapadnim dravama i ove dvojice oligarha. Iako svi znaju ko je Fazli, on i dalje uiva uticaj u politikom vrhu u BiH, naroito u Sarajevu. Damira Fazlia i Miroslava Mikovia spojilo je podzemlje, kriminal, tajne slube, Tijani, Fahrudin Radoni... pre svega slian karakterni profil Fazlia i Mikovia. Fazli je majstor opsene, a to je Mikoviu na Balkanu potrebno, i alje tog malog kriminalca da u njegovo ime zavrava najprljavije poslove korupcije od Albanije do Bosne. On je ovek za prljave poslove Radonica i Mikovia i bie vrlo zanimljivo na iju e se stranu okrenuti kada Mikovi poeli da se jednoga trenutka rei Radonia, kao to je radio sa svim svojim poslovnim partnerima.


5

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikeDok ste se nalazili na elu Biroa za informisanje u Vladi Zorana inia, imali ste prilike da se sretnete sa Fazliem. Kojim povodom? Video sam ga jedanput u ivotu. Iako je pokuavao da do mene doe i zvanino, preko Amerike ambasade, ja na to nisam pristajao, a video sam ga sluajno kada se pojavio u stanu jednog mog prijatelja gde sam ja bio u poseti. Poeo je da ogovara kabinet Vojislava Kotunice, Aleksandra Tijania, Radeta Bulatovia, naelnika BIA-e, Acu Tomia, efa KOS-a, i da objanjava da su to psihopate i ludaci, da pljakaju Srbiju, da njega koriste kako bi im on napravio veze sa engleskom obavetajnom slubom i da su spremni svata da naprave Zoranu iniu. Kazao sam mu da doe u Vladu i sve to kae zvanino. Doao je, naao se sa Zoranom Janjueviem i napisao iskaz koji ja i danas posedujem, meutim, nije bilo ni rei od onog to je priao dan ranije. Posle je to zloupotrebljavao tvrdei da sam ga ja ucenjivao da lano optui Kotunicu i njemu bliske ljude. Seam se da je Fazli bio uhapen od strane nae vlade, odnosno priveden od strane BIA, jer se i tada bavio nekim kriminalnim poslovima. Tadanji ambasador SAD Vilijam Montgomeri je intervenisao da se Fazli pusti i pored toga to nije bio ameriki dravljanin. ini ga nikad u ivotu nije video, prvi put je uo za to ime tada kada je Montgomery intervenisao, iako je taj mali psihopata Fazli irio lanu priu da mu je ini ujak. To smo saznali kada je Zoranu stigao dopis jednog poslovnog oveka iz Amerike, koji je potvrdio da ga je Fazli lagao mesecima, uzimao novac navodno za vladu i inieve saradnike i da kad mu je direktno zapretio da e ii u policiju, Fazli je priznao da je lagao i da ne samo to nije roak inia nego ga nikada nije ni video. Svedoci smo vrste saradnje Milorada Dodika, Borisa Tadia i Vojislava Kotunice. Koji interesi veu njih trojicu? To su pre svega lini politiki i lini finansijski interesi. Tadiu i Kotunici odgovara koketiranje sa srpskim nacionalizmom i vezama sa Republikom Srpskom, kao to je i Miloevi to radio. U Srbiji imate preko milion glasaa koji su direktno ili indirektno povezani sa tim korpusom. To namigivanje i ljubljenje sa "pojedinim grupama" a u cilju postizanja izbornih rezultata je slino dodvoravanju Kotunice i polovine ministara Arkanovoj udovici i mafijaici Svetlani Ranatovi, ili Tadievo izvinjavanje toj vlasnici alibija Zoranovih ubica jer iza nje je 100 hiljada lobotomisanih mladih ljudi, a oni su svi potencijalni glasai. Kod Kotunice postoji i patoloka bliskost sa prekodrinskim Srbima, koje on naziva zdravijim biem srpskog naroda, jer smo valjda mi ovde genetski loiji, nespremni da ubijamo i pljakamo, pa otuda i ta erotska bliskost Kotunice i Dodika. Verujem da su Dodikovi interesi delimino drugaiji, on se ponaa kao pragmatian politiar koji iz bliskosti sa vlastima u Beogradu stie kako politiki znaaj tako i ekonomski, i ne samo lino ve i za Republiku Srpsku. O tome najbolje govori prodaja Telekoma Srpske, bolje reeno bahato rasipnitvo Kotunice i njegovog sluge Draka Petrovia, koje su graani Srbije platili 600 miliona evra. Nimalo sluajno, to se desilo tokom izbora u Srbiji, kada su ova pljaka graana Srbije od strane njihove prekodrinske brae, cupkanje ispod nogu mafijaice i javno telefoniranje sa Zdravkom oliem bili jedini Kotuniin argument. Komina uloga premijera Dodika skupovima vladajuih stranaka i javna podrka svima koji su na vlasti..., najbolje govori kakvi su motivi i iskrenost ovoga politiara... odgovor se nalazi u domenu morala, a ne politike. HRONOLOGIJA U TAMPI 21-22.02.2004. 1 Pre 2 dana, odlukom Vlade Srbije, generalni direktor EPS, Ljubomir Geri, smenjen je zbog nepravilnosti u poslovanju EPS, to je obrazloio zamenik ministra energetike, Nikola Nikoli: Ministarstvo rudarstva i energetike spreilo je EPS da tokom zime vrati1

Danas, S. ongradi Anketni odbor za Hamovia i Lazarevia


6

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikekompaniji EFT 14% vie struje nego to je prolog leta deponovano. U septembru 2003, raspisan je tender za uvoz 620 GWH elektrine energije, za period oktobar januar. Tenderom je bilo definisano da se koliina, po potrebi, moe smanjiti ili poveati za 20%. Krajem oktobra, Ljubomir Geri je doneo odluku da ugovori uvoz 18% vie struje od osnovnog zahteva, bez mogunosti da preuzimanje smanji ako energetska situacija to bude dozvoljavala. Istovremeno, generalni direktor EPS je ugovorio i uvoz za februar iako su svi tehniki prorauni pokazivali da to nije potrebno. Zamenik efa poslanike grupe Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vui, zatraio je jue u Skuptini Srbije formiranje anketnog odbora koji bi ispitao poslovanje Vuka Hamovia i Vojina Lazarevia, i njihovu umeanost u poslovanje Nacionalne tedionice. Poslanik SRS optuio je Vuka Hamovia da je u poslednje dve godine kroz firmu EFT opljakao dravni budet, posredno, preko Elektroprivrede Srbije, za vie od 100 miliona dolara, i da je u tome uestovao Vojin Lazarevi, vlasnik firmi Skvadra i Pima, i sa skuptinske govornice je rekao da su njih dvojica predvodnici "najvee organizovane mafijake bande", koji su "opljakali dravu Srbiju za vie od 150 miliona dolara", Boidar eli je primetio: U maju 2002. depozit NBJ u Evroaksis banci (44,5 miliona dolara) upotrebljen je, izmeu ostalog, za realizaciju dve kreditne linije od po 10 miliona dolara, koje su oznaene kao "struja", drugim reima - za uvoz struje. Ta transakcija je obavljena uz saglasnost guvernera NBJ Mlaana Dinkia. Ministarstvo rudarstva i energetike zatrailo je od direktora EPS i NIS da kau da li su i za ta koristili taj depozit. Odgovor iz NIS bio je - ne, a u EPS su tvrdili da su krajem 2000. godine dobili kredit u vrednosti od 6,5 miliona dolara od Jugobanke, koja je sredstva pozajmila od Evroaksis banke. Generalni direktor EPS rekao je da je ta pozajmica u potpunosti vraena do maja 2001. godine. To praktino znai da ni EPS od tog trenutka nema nikakve veze sa korienjem tog depozita. Ako nae energetske firme nisu koristile taj depozit, postavlja se pitanje ko jeste i ta se krije pod stavkom "struja". U zvaninom dopisu EPS stoji da je 43% novca koji je korien za uvoz struje realizovan u 2002. godini, isplaeno firmi EFT, Vuka Hamovia i Vojina Lazarevia, kljunih akcionara Nacionalne tedionice. Ta firma naloila je da EPS izvri uplate u iznosu od 8,3 miliona dolara na njen raun u Evroaksis banci. U 2003. godini, EPS za uvoz elektrine energije potroio 40 miliona evra i 14 miliona dolara, od ega je 82% sredstava, preko Evroaksis banke, zavrilo na raunu EFT. Komentariui tendere za uvoz struje, eli je pomenuo nemaku kompaniju RWE koja je izrazila nezadovoljstvo zbog zahteva EPS da energiju kupuju bez finansijskih garancija, to stavlja u diskriminatorni poloaj veinu ponuaa: Veliki igrai na meunarodnom tritu osporavali su tu odredbu, jer to nije normalna praksa u domenu trgovanja elektrinom energijom. Jedina firma koja je prihvatila takva pravila igre bio je londonski EFT. Postavlja se pitanje, imajui u vidu da postoje novani tokovi izmeu EFT i Euroaksis banke, da li su devizne rezerve NBJ u ovoj banci iskoriene kao podrka EFT nainivi od te firme monopolistu na tritu u isporuci elektrine energije naem nacionalnom preduzeu EPS. 22.02.2004. 2 Na zasedanju Skuptine Srbije o izmenama zakona o izboru predsednika Republike, 21. februara 2004, Aleksandar Vui objavio je sa govornice da su radikali doli do strogo poverljivih dokumenata, koji rasvetljavaju razloge bojazni da Nikoli postane predsednik - jer bi se rasvetlile afere, poto bi imao mogunost postavljanja pitanja i pozivanja ministara Vlade zbog uspostavljanja nove i dosad u ovom delu Evrope nezapamene organizovane mafijake grupe, i najavio zahtev SRS za formiranje Anketnog odbora za ispitivanje pljaki Srbije, koje su poinili Vuk Hamovi i Vojin Lazarevi.2

Dan, M.Njegu Radikali zatraili formiranje Anketnog odbora


7

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikePo Vuiu, u Srbiji se uspostavlja i pokuava da doe na vlast najvea organizovana mafijaka banda koju predvode Vuk Hamovi i Vojin Lazarevi. To su ljudi koji su opljakali Srbiju. Tu se postavlja pitanje ministru eliu i onima koji su radili u Vladi Srbije kako je mogue da su se setili tih stvari tek kada odlaze sa vlasti, i da skinu "strogo poverljivo" sa pojedinih dokumentata kada naputaju funkcije, a nisu reagovali kada smo ih mi upozoravali Ta mafijaka organizacija meunarodnih razmera opljakala je Srbiju za vie od 150 miliona dolara. Neke politike stranke "koje dolaze na vlast" optuio je da ih pomae ta mafijaka banda Oni po svaku cenu moraju da uspostave takvu vlast da bi ostali na slobodi i da bi i dalje mogli da pljakaju Srbiju. Objasnio je da je Vuk Hamovi preko londonske firme EFT od 2002. do 2004. godine opljakao budet Srbije, na posredan nain, preko Elektrodistribucije za vie od 100 miliona dolara, bavei se izvozno-uvoznim poslovima sa strujom: Na stranu to nekada tenderi nisu raspisani, ali raena je najvea prevara, da tender raspie EPS, ali tu nema ponude. Odnosno ima ponude, ali nema garancije da e to biti plaeno i nijedna normalna firma se ne javi, osim jedne koja zna da e joj biti plaeno po znatno veim cenama. To je Hamovieva firma, koja se pojavljuje kao spasilac jer niko nee U svemu tome uestvuje i Vojin Lazarevi, vlasnik firme Skvadra i Pima, i mnogih drugih. Kasnije emo otkriti ko je tu s kim saraivao, kako su te firme nastale i kako se Ju point izdelio na Ist point i Hem point. Vui je rekao da je ta mafijaka organizacija reila da uspostavi vlast u Srbiji, da je bila u vezi i sa dosadanjom Vladom, ali je tu neto puklo. Vui je ustvrdio da je finansijski kapital Hamovia i Lazarevia od elektrine energije, uspeo na kriminalan nain fiktivno da doe u Nacionalnu tedionicu. 19.07.2004. 3 Bivi direktor Agencije za privatizaciju, Branko Pavlovi, izjavio je da je smenjen zato to je smetao brojnim lobijima u Srbiji - Vuku Hamoviu, Vojinu Lazareviu, Filipu Cepteru, Stanku Subotiu Canetu... Pavlovi kae da je odluku o smeni doneo premijer Vojislav Kotunica, a da su to zahtevali ministar finansija Mlaan Dinki i potpredsednik Vlade Miroljub Labus. On je izneo da je Dinki blizak sa Vojinom Lazariviem. Ima tvrdnji i da Lazarevi kontrolie i Vojislava Kotunicu. Pavlovi tvrdi da spreio neke lobije da meetare u privatizaciji: Meu ovim lobijima zavladala je panika kada su saznali za estomeseni plan Agencije. Tim koji sam doveo bio je spreman da sve stvari izvede na istac Ne strahujem za svoj ivot ali da sam ostao na funkciji direktora, politiki monici, oligarsi i lobisti prisilili bi Borisa Tadia da DS ue u Vladu. Ako bih nastavio da radim na nain na koji sam radio do smenjivanja u vezi sa razotkrivanjem prljavtina u privatizaciji, sa ciljem da potpuno oistim teren od korupcije, ne iskljuujem mogunost da bi pokuali da mi ugroze ivot Miodrag Kosti bi hteo sada da proda svoje tri eerane kupljene za tri evra i da se tako izvue, ali da to ne moe da uradi bez saglasnosti Agencije za privatizaciju. Za to nisam dao saglasnost, jer je sve vie dokaza da se ide na raskid ugovora i da mu se eerane uzmu. Objanjavajui zato tek tri meseca od stupanja na funkciju pominje konkretnaimena, a nije to pre uinio, Pavlovi kae da kao dravni slubenik nije eleo da se mea u rad nadlenih dravnih organa: Najpre sam kontaktirao policiju Beograda, a oni su mi preporuili da odem u UBPOK. Naa ambicija u Agenciji je bila da se teite prebaci na restrukturiranje javnih sistema poput energetike. Tu sam udario na Vojina Lazarevia i Vuka Hamovia. Oni su taman postavili celu svoju ekipu kako im odgovara, pre svega u NIS, a u EPS su to uinili vie po dubini. Posebnu grupu onih kojima sam zasmetao ine oni iz prolog perioda, u vezi sa preispitivanjem dela privatizacije, o emu sam referisao u UBPOK. Primer toga je Cepter. U okviru tih privatizacija i nasuminog stupanja na3

Dan, M.B.-D.P. Vojin Lazarevi kontrolie Kotunicu http://www.revijad.cg.yu/dan/


8

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politiketrite hartija od vrednosti najvie se prikriveno pojavljuje Stanko Suboti Cane a najdirektinije Milorad Mikovi, dodajui da nekima, Zoranu Drakuliu i Mirku Petroviu, nije mogao da prizna ekskluzivna prava, i da u Beogradu i vrapci znaju u kakvim su odnosima Lazarevi i Dinki. edomir Anti iz G17 plus tvrdi da Vuk Hamovi i Vojin Lazarevi nemaju uticaja na G17 plus: Pavlovi je jedini koji to tvrdi. Osim njega niko nikada nije izneo takvu tvrdnju. Gde su dokazi da je Dinki u vezi sa Hamoviem i Lazareviem i o nelegalnim poslovima u kojima su profitirali? Ne znam da li Hamovi i Lazarevi imaju uticaj na DSS. Verovatno nemaju. On se udi zato Pavlovi iznosi podatke tek kada ga je Vojislav Kotunica smenio: Kako mu nije ranije palo na pamet da iznese neke stvari, nego posle smene. Pavlovi, naalost, ratuje u tuem ratu, i upravo je u njemu "poginuo". Optuuje nau stranku, koja je tu oligarhiju i njihove predstavnike DS svrgla sa vlasti. Antiu je udno zato Pavlovi, meu finansijskim oligarsima, ne spominje Bogoljuba Karia: Moramo se obraunati sa svim finansijskim oligarsima. Tu spada i Kari, koji poseduje 7% Srbije a izbegava plaanje poreza. Naravno, on nije jedini, on je samo najmoniji meu finasijskim oligarsima. Ako se ne budemo obraunali sa svim oligarsima, stvoriemo finansijske centre moi koji spreavaju razvoj demokratije. Biemo korumpirana zemlja u kojoj je nemogue napredovati. Da bismo se obraunali sa finansijskim oligarsima moramo da imamo dobru i uspenu vlast. On je potvrdio da je stranka G17 plus traila smenu Pavlovia, ali ne zbog Hamovia i Lazarevia nego zbog neuspene privatizacije. 22.07.2004. 4 Demokratska stranka Srbije 8 meseci nije dobila ni dinar od donatora, obelodanio Obren Joksimovi na nedavnoj sednici Glavnog odbora. Jedan od sponzora Kotuniine partije, Vojin Lazarevi, polako, radije uplauje novce na raun Tadievih. Taj podatak poznat je lideru DSS, koji je, uprkos promeni, na stranakoj slavi, 6. maja, Lazarevia predstavio kao poasnog gosta. Uz Kotunicu su najee bili Vojin Lazarevi i Vuk Hamovi, vlasnik EFT. Kao i ostali uticajni biznismeni, s obzirom da je rejting DSS lo, okrenuli su se popularnijima. Poto je DS u blagoj prednosti nad SRS, investiraju u Borisa Tadia. 01.03.2005. Vlasnici londonske firme za trgovinu strujom, EFT, Vuk Hamovi i Vojin Lazarevi imaju probleme s istranim organima u Evropi. Posle Bosne i Hercegovine i jalovog pokuaja u Srbiji, obrauju ih i organi koji se bave privrednim kriminalom Luksemburga i Velike Britanije. Nakon izvetaja specijalnog revizora poslovanja Elektroprivrede Republike Srpske, Dejl Elen Ralf, i njene preporuke britanskoj policiji da ispita poslove londonske firme, sluba koja je zaduena za privredni kriminal u toj zemlji, SFO, poela je da ispituje poslovanje pomenutih biznismena, o emu su pisali britanski listovi Gardijan i Obzerver. Hamovi se jo osea mono i najavio je tubu protiv SFO zbog oduzimanja poslovne dokumentacije. Vuk Hamovi nikad nije objasnio poreklo svog kapitala. Zna se da je bio finansijski direktor u Energodati, preduzeu koje je osnovao Energoprojekt i da je sa Zoranom Drakuliem osnovao firmu `Jupoint`, a zatim napustio taj ortakluk. Neki priaju da je za vladavine Slobodana Miloevia, kad zbog sankcija nae firme nisu mogle da posluju, na privatan raun njegovog oca Radeta Hamovia prebaeno 500 miliona dolara dravnih para. Kragujevaki list Pogledi pisao je da je Rade Hamovi za vreme Drugog svetskog rata, kao komandant partizanskog odreda u Hercegovini, streljao svoje partizane zato to su se sukobili s ustaama u selu Bora. Prema pisanju tog lista, vrhovni komandant, Josip Broz Tito, zabranio je sukobe s ustaama, pa su neposluni partizani morali biti kanjeni, pod izgovorom da su uhvaeni u krai. Pogledi4

Internacional, Nika Bulatovi - T. Kovaevi


9

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikenavode pismo Hamovia Titu, u kojem izraava veselje zbog izvrene kazne. Nakon rata Rade Hamovi je bio strah i trepet UDBE i Dravne bezbednosti. Sada, u dubokoj starosti, ivi u Sloveniji. Evidentno je iji sinovi i danas drmaju Srbijom. U strunim ekonomskim krugovima spominje se i da je Vuk Hamovi vlasnik velikog dela dravnog duga bive SFRJ. Kad je nakon demokratskih promena 2000. godine srpski deo dravnog duga dostigao najniu cenu, od 11 centi za dolar, Vuk Hamovi ga je otkupio po niskoj ceni. Do sada, vrednost je skoila na 60 centi za dolar duga. Prednost posedovanja tog duga, je da je legalno sredstvo plaanja u procesu privatizacije. Vojin Lazarevi, biznismen i visoki funkcioner crnogorske Narodne stranke Dragana oa, je iz ugledne advokatske porodice iz Kotora. Pravnik po struci, Lazarevi veto koristi svoje znanje za veleslalom kroz zakonske propise. Ali, da ne bi bilo proklizavanja, tu su, za svaki sluaj, njegove politiko-prijateljske i kumovske veze, posebno u Srbiji. Njegovi kumovi su esto na takvim funkcijama kao to je ministar energetike ili direktor NIS i slino. Prijatelj je s mnogim visokim funkcionerima Demokratske stranke Srbije, i G17 plus. Moda zato izvetaj Anketnog odbora za struju jo nije dospeo pred narodne poslanike na raspravu. Ako ne vodimo istrage, ta e tek biti kada se u igru za srpsko trite ukljue veliki svetski energetski igrai? Vladan Bati o ulozi Mlaana Dinkia Vladan Bati, predsednik DHSS i bivi ministar pravde, dan posle izlaska iz policijskog pritvora optuio je premijera Vojislava Kotunicu da je nalogodavac njegovog hapenja: Jedno hapenje, uvek se moe oekivati od oveka koji snosi ogromnu politiku i moralnu, a vreme e pokazati, i moda neku drugu odgovornost za ubistvo Zorana inia. Najavio sam da poinje "Sablja 2". To je obraun sa onima koji su posle ubistva inia pokuali da se obraunaju sa kriminalcima i koji su meta onih koji su danas na vlasti. Kotunica je danas na elu zloinakog udruenja koje ne bira naina da se odri na vlasti, bez legitimiteta i podrke graana. Istaknuti lanovi tog zloinakog udruenja su Zoran Stojkovi, Dragan Joi, Mlaan Dinki, Aleksandar Tijani i Rade Bulatovi. Bati je najavio da e protiv Stojkovia, tuioca Slobodana Radovanovia, Mladena Spasia, efa UBPOK (Dinkievog kuma) i Kotunice podneti prijave, i da e traiti naknadu tete u milionskom iznosu. Navodei da protiv njega nije povedena istraga, i da je sudija optinskog suda rekao da su navodi iz krivine prijave za korpu za otpatke, Bati je izjavio da je njegovo hapenje pokuaj uutkivanja i da su mu pretnje i upozorenja stizala od vie ljudi. Da li vas je zvao Dragan Joi? Nije. Ovo nije prvi put da mi Joi zabije no u lea. Bio je moj pripravnik dve godine, uz mene je poeo da se bavi politikom, postao poslanik DSS. Meutim, koga ti hlebom, on tebe kamenom. Ko vas je upozoravao da "spustite loptu"? Uglavnom su upozorenja stizala iz Dinkievog okruenja. Kau mi "treba malo da prestane, malo da se smanji to, nema smisla, imamo mi nain da se obraunamo s njim, ne moe to tako...", nita konkretnije, ali pretee i upozoravajue. Da li Vam je neko javio da ete biti uhapeni, pa ste ba tog dana ranije pred novinarima govorili o Dinkiu i Nacionalnoj tedionici? Ne. Kad me je inspektor UBPOK pozvao da doem na informativni razgovor, dogovorili smo se da on doe sutradan u stranku. Onda sam odluio da ga pozovem jer sam mislio da e pomisliti da ja izbegavam, i otiao sam sam, razmiljajui ta bi moglo da bude od onoga to je Stojkovi pominjao u novinama. Nisam mislio da u biti uhapen. Vae kolege su navele da ste uhapeni da bi vas spreili da priate o Nacionalnoj tedionici, da se ne bi saznalo zato je zaustavljena istraga o ubistvima Buhe i Gavrilovia... Hoete li nastaviti s tim?


10

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikeI da sam dve hiljade, a ne dva, dana, bio u zatvoru nastavio bih da priam o nedelima i oko Nacionalne tedionice, koja je vrh ledenog brega i o njenim akcionarima, ugovorima RTS. Mene ne mogu da uplae ni uutkaju. Nadao sam se i da su ljudi u pravosuu asni, a ujem da su pokuavali da nau ljude ko e da odradi prljavi posao oko mog procesuiranja. Ali teko moe neko da prihvati neto to nema veze s mozgom. Rekli ste da je Rade Bulatovi naredio specijalnom tuiocu Slobodanu Radovanoviu da se seli u Kragujevac ako ne pokrene proces protiv Vas. To je informacija koju sam dobio iz Specijalnog tuilatva. Imam vrlo dobre informacije iz Tuilatva i iz Ministarstva pravde i iz mnogih drugih mesta. Znate li onda neto o korumpiranim sudijama u sluaju Jotkine grupe? Znam da je sudija Vukovi bio na mojoj listi za razreenje 2001. godine. Nije razreen zato to nisam ja o tome odluivao. Predloio sam da se razrei 220 sudija koji su pokrali izbore, koji su uestvovali u korupcionakim aferama, iji su rezultati rada bili katastrofalni, koji su uestvovali u montiranim politikim procesima, ali sam bio usamljen. Opstruisali su skoro svi. Govorilo se "mea se ministar pravde u rad nezavisnog pravosua", a sad po izmenjenom zakonu ministar je dobio ovlaenje da unapred kae da e Tuilatvo da se pozabavi, recimo, Vladanom Batiem. Da unapred najavljuje hapenja i suenja, to je nezapameno. U Zakonu o sudijama ministar pravde ima ovlaenje da predlae razreenje sudija, i mogao sam samo da pokrenem inicijativu. Dinki je govorio da e jo nekoliko sudija biti procesuirano. Znate li neto o tome? Ne znam. Dinki sve zna, pa na kraju bude "tresla se gora, rodio se mi". Mile Dragi je uhapen zbog puke i kafanskog ruka. Dinki je najvei lopov od kad postoji Srbija. Nema veeg lopova od njega, a za to sam dao sijeset dokaza. Godinama se bavim Mlaanom Dinkiem. im sam dobio dokumentaciju, predao sam Tuilatvu sve o Kipru dva puta, o HVB banci, hologramu, Delta banci, Nacionalnoj tedionici... Tu papiri sve govore. Vojna oprema je bila pljaka u pokuaju, a Nacionalna tedionica je zavrena kraa. Uzete su pare. Zna se da su najvei akcionari Mali kolektiv Vuka Hamovia i Elin iz Bea, iji je pravi vlasnik jedan od ljudi koji se nalazi u Centralnom zatvoru. 18.05.2005. Ministar rada, zapoljavanja i socijalne politike Srbije, Slobodan Lalovi, izjavio je da je "trenutno izvesno" da e rafinerije Naftne industrije Srbije u Panevu i Novom Sadu biti privatizovane i da su potencijalni kupci kompanije Briti petroleum i el. Ministar je rekao da bi najdue za godinu dana trebalo da budu privatizovani svi sporedni delovi i drugih javnih preduzea i velikih sistema, jer odvajanjem manjih delova od osnovnih delatnosti sistema oni postaju privilegovani u odnosu na maticu i atraktivniji za kupca. Kad je re o Elektroprivredi Srbije i njenoj osnovnoj delatnosti, zasad nema jasno izreenog stava vlade, izjavio je ministar Lalovi. 21.05.2005. 5 Kurir je, pozivajui se na izvetaj iz DB i vojne bezbednosti, objavio niz optubi na raun Dinkia, a izmeu ostalog, da je kao guverner Narodne banke 2002. godine dobio "100.000 evra od uvoznikog lobija, i da je funkciju koristio za finansiranje svoje stranke G17 plus". U Kuriru je objavljena slika tih dokumenata, bez peata ili oznake, ve kao tekst koji je mogao svako da otkuca. Kesi kae da na tim dokumentima stoji dravna tajna i da je urednitvo Kurira svesno da se takvi dokumenti ne smeju putati u javnost i da su zbog toga spremni da odgovaraju, ali da su morala biti objavljena kako bi se javnost upoznala ko je, ustvari, Mlaan Dinki. Okruno javno tuilatvo poelo je da proverava navode Kurira.5

B92


11

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikeMlaan Dinki je traio da se "jasno i nedvosmisleno" saopti ukoliko ne postoji nikakav tajni izvetaj ili sumnja da je poinio krivino delo, kako bi mogao da preduzme "odgovarajue pravne korake za zatitu svog profesionalnog i linog integriteta". Direktor BIA, Rade Bulatovi, prvi je odgovorio na dopis ministra, saoptivi da se u arhivama te slube ne nalaze dokumenti ili podaci slubenih lica koji bi ukazivali na osnovanu sumnju da je Dinki poinio krivina dela. Bulatovi naglaava da je upozorio list Kurir "da je objavljivanje navodnih izvetaja dravne bezbednosti, gruba manipulacija i obmanjivanje javnosti, podlono reakciji nadlenih organa". BIA je informaciju dostavila i beogradskom Okrunom tuilatvu. Ministar odbrane Prvoslav Davini saoptio je da se Vojnobezbednosna agencija nikada nije interesovala za aktivnosti ministra finansija Mlaana Dinkia. "Lice pod imenom Mlaan Dinki nikada nije bilo, niti jeste predmet interesovanja Vojnobezbednosne agencije", stoji u Davinievom odgovoru. Glavni urednik Kurira, oko Kesi, kae da je takav odgovor oekivao od Davinia jer je on, kao i Dinki, lan stranke G17 plus, i tvrdi da su dokumenti VBA, i dokumenti BIA, koje poseduju, autentini i da su proveravani nekoliko puta pre nego to su objavljeni: Najlake je rei da Kurir lae, a sve afere koje smo do sada otvorili su dokazane kao utemeljene, a dokazaemo i za ovu. Legitimno je pravo gospodina Dinkia da nas tui. Mi emo se pojaviti na sudu i imamo apsolutne dokaze da je sve tano. Nama je poznato da je gospodin Dinki dobio i od BIA i VBA dokumenta o kojima govorite. Dokumenta emo objaviti u ponedeljak, nismo mogli u dvobroju zato to je kasno stiglo. Pored Bulatovia i Davinia, reagovala je i Kancelarija za saradnju sa medijima Vlade Srbije, saoptenjem da je vlada ohrabrena to se u ovaj sluaj ukljuilo i tuilatvo, izrazivi nadu da e nadleni organi preduzeti zakonom predviene mere. Kancelarija oekuje i reagovanje novinarskih udruenja u Srbiji, kojima stavljaju na uvid zvanine izjave da izvetaj iz Kurira nije autentini dokument nijedne slube. Vlada Srbije ocenila je da je dnevni list Kurir obmanuo javnost i povredio zakon objavljivanjem navodnog "Tajnog izvetaj Dravne bezbednosti o bezbednosno interesantnim aktivnostima i kontaktima Mlaana Dinkia". Vlada je ocenila kao "kukaviki in" odbijanje Kurira da objavi demanti ministra finansija Dinkia i da nastavi objavljivanje teksta iju je autentinost odbacila Bezbednosno-informativna agencija, saoptila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima. Kako se navodi, objavljen je "pamflet za koji e Kurir morati da odgovara, jer je prepun kleveta i lai, koje lansiraju (Dinkievi) protivnici, uplaeni uvoenja reda i finansijske discipline". Udruenje novinara Srbije i Sindikat novinara Srbije ponovo su izrazili zabrinutost zbog naglaenih kontrola ministarstva finansija poslednjih dana u listu Kurir, koje oteavaju poslovanje te medijske kue. S obzirom da inspekcijske slube ve sto dana proveravaju poslovanje u Glas javnost i Kurir, iji je vlasnik Radisav Rodi, i da nisu pronaene vee nepravilnosti, imamo razloga da verujemo da je inspekcija pojaana zbog pisanja o aferama pojedinih ljudi iz vlasti. Najnoviji pritisak na redakciju Kurira, koji se dogodio u petak, kada je 20 novinara dobilo poziv da Poreskoj upravi u ponedeljak daju izjavu, a da e ako to ne uine, biti privedeni, neprimeren je pokuaj zastraivanja novinara, koji treba nepristrasno da piu o pojavama u drutvu, ne tedei nikoga, pa ni predstavnike vlasti. UNS i SNS imaju interes da inspekcijske slube kontroliu poslovdavce da li izmiruju obaveze prema zaposlenima, ali podseamo da novinari ne mogu odgovarati za deo posla koji nije njihov. Podseamo da je nepravilnosti u radu bilo i ima i u drugim medijima, ali da inspekcije nisu tako "aurne", kao u sluaju Kurira i Glasa javnosti, to navodi na zakljuak da je razlog pisanje tih novina. Mlaan Dinki je Legijin ak, smatraju u Liberalno-demokratskoj partiji: Kada Legiju pitaju to si ubio", on odgovara - a meni eda rekao da vercujem heroin". Kad Mlaana Dinkia pitaju a to kradete", on odgovara - to mi eda nameta". Nepobitna


12

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikeje injenica" da su Dinki i elnici G17 plus uhvaeni s prstima u koferu sa 100.000 evra". Uhvatili ih policija, Specijalno tuilatvo, organi sile" njihove Vlade. Mlaanu Dinkiu smeta to graani Srbije viu na ulici da je lopov neka uhapsi graane Srbije. Mlaanu Dinkiu smeta to mediji piu o njegovom lopovluku - neka ukine sve medije, sem Tijanievog RTS. LDP sa svoje strane jedino to zahteva je da se dosledno reaguje na injenice da se ispitaju sve korupcionake afere u koje su upleteni Dinki i njegova stranka, falsifikovani ugovor Radovana Jelaia za kupovine vile, privatizacija Knjaz Milo, afera Erikson, Nacionalna tedionica, trgovina mandatima u Skuptini Srbije. Stranka G 17, na vlast je dola lanim aferama, kojima je ruila prvu demokratsku vladu u Srbiji, da bi danas mogla da vlada i krade uz pomo SPS. Razmere ove pljake su prevelike i ne mogu se sakriti. Mlaan Dinki i G17 nemaju pravo da sebe stavljaju u poziciju rtve medijskog lina, jer su uz podrku UDBE uveli manir politikog i medijskog unda koji danas vlada Srbijom. Jednostavno, Mlaana Dinkia i ovu Vladu rui i sruie istina. Dinkia i G17 na vlasti nee odrati ni Rade Bulatovi, ovek koga su sami postavili, iako je u Sablji" uhapen zbog sumnje da je podstrekivao ubice premijera inia, kao ni Aleksandar Tijani, JUL-ov ministar, Miloeviev miljenik i Kotuniin savetnik. Ministar Dinki na nezakonit nain pokuava da kontrolie sudsku vlast. Neprihvatljivo je da stranka, iji su visoki funkcioneri glavni akteri brojnih korupcionakih afera, zahteva od pravosudnih organa da radi po njihovom nalogu. 25.09.2005. 6 Vojin Lazarevi i Vuk Hamovi su na prodaji akcija Nacionalne tedionice grkoj EFG Eurobanci zaradili 12,9 miliona evra. Hamovieva firma Mali kolektiv imala je 1.000 akcija (9,5%) N, dok je Pima Vojina Lazarevia imala 722 akcije (6,8%), za koje je decembra 2001. plaeno 120.000 dinara po komadu. Iste te akcije Hamovi i Lazarevi prodali su ovih dana za po 632.886 dinara. Na uloenih 120 miliona dinara Mali kolektiv je zaradio 632.886.000 dinara (7,5 miliona evra), dok je Pima na uloenih 86,6 miliona dinara inkasirala 456.943.692 dinara (5,4 miliona evra). Istovremeno, ministar finansija Mlaan Dinki odbio je da 37,6 % dravnih akcija u N proda po ovoj fantastinoj ceni i tako je astronomski profit gurnuo u depove Hamovia, Lazarevia i drugih manjih, pojedinanih akcionara. Na ovo pitanje ni Dinki, niti bilo ko od dravnih funkcionera jo nije odgovorio. Vladan Bati, za ovu "operaciju" optuuje Dinkia, za koga tvrdi da je "na vrhu piramide organizovanog kriminala": Kreator pljake veka je Mlaan Dinki, koji je uz pomo i za interes svojih "pajtaa" Hamovia i Lazarevia osnovao Nacionalnu tedionicu, a zatim tu istu banku prodao Grcima. Dinki sada ne eli da proda dravni paket akcija, jer bi to zasmetalo Hamoviu i Lazareviu! Kako bi oni, inae, zaradili pet puta vie na uloenom novcu? Vrlo je sumnjivo da li su pomenuta gospoda uopte uloila neki novac ili su samo "oprala" papire preko Evroaksis banke u Moskvi. Ja tvrdim da oni nisu uloili ni dinara, ali su zato zaradili 70 miliona evra! Bati je pozvao Mlaana Dinkia da objasni ulogu firme Elim iz Bea u privatizaciji N: Neka Dinki odgovori da li je vlasnik te firme kriminalac koji je sada u Centralnom zatvoru. Kako je mogue da je firma tog oveka, zajedno sa Malim kolektivom Vuka Hamovia, imala najvei paket akcija N od oko 13%? Da li je taj kriminalac akcionar i Evroaksis banke, u kojoj pakete akcija imaju i Hamovi i Lazarevi? Na primeru te firme dokazae se sprega vlasti i organizovanog kriminala, tvrdi Bati, i dodaje da se "Elim" bavio uvozom lekova, metala i bele tehnike. Izvetaj Saveta za borbu protiv korupcije iz decembra 2004. ocenjuje kao neuveno davanje najboljeg dravnog poslovnog prostora privatnoj banci na besplatno korienje Umesto raskida nepovoljnog sporazuma, privilegovanim korisnicima6

Kurir, S. M. S.


13

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikeponuena je mogunost izbora izmeu otkupa poslovnog prostora i prenosa akcija u vlasnitvo Republike... Propisani rok za podnoenje prijava bio je tako kratak da su na konkurs mogli da se prijave samo postojei korisnici prostora, jer su jedini unapred znali za rokove. Sve to potvruje da se N u izrazito privilegovanom poloaju, to ukazuje na korupciju na najviem nivou", kae se, izmeu ostalog, u izvetaju Saveta. Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara celu priu vraa na izvetaj saveta u kom je konstatovan niz propusta prilikom osnivanja tedionice: Dokazi i injenice postoje i mi smo ih naveli u tom izvetaju. Meutim, Vlada Srbije i dalje ne obraa panju na to. Zato, to je pitanje za premijera Osim Malog kolektiva i Pime, meu male akcionare koji su prodali svoje pakete akcija grkoj EFG Eurobanci spadaju i Berberis investments limited (9,77%), Elim Be (9,47%), Nanel DOO (8,26%) i Hempton biznis korporejn (7,09%). Ostala pravna i fizika lica posedovala su 11,41% akcija N. Grci su u poslednjem navratu kupili 7.314 akcija po 632.886 dinara, za 4,6 milijardi dinara (oko 55 miliona evra). Drava zasad ne eli da proda svoj paket od 37,6% akcija. Portparol Vojina Lazarevia, Nenad Savi, tvrdi: U trenutku osnivanja banke akcije su vredele 120.000 dinara. Njihova dananja vrednost na berzi je 630.000 dinara. Drava i akcionari su dobili priliku da upetostrue uloen novac. O kakvom gubitku govorimo? On demantuje da je Mlaan Dinki "namestio" posao Hamoviu i Lazareviu: Netano je da su N besplatno date prostorije i unosni poslovi. Drava je 5% prostorija ZOP dodelila N, ali je i 12 drugih banaka u Srbiji dobilo deo prostorija. Netano je i da je N besplatno dobila posao servisiranja stare devizne tednje i da je na sumnjiv nain prela u veinsko vlasnitvo privatnih lica. Dokapitalizacije su uraene javno, u skladu sa propisima. Kao to su Hamovi, Lazarevi i ostali privatni akcionari kupovali akcije, svako ko je bio spreman da plati 120.000 dinara po akciji mogao je da uradi isto. 30.12.2005. Bivi ministar pravde, Vladan Bati optuio je Mlaana Dinkia, ministra finansija Srbije, da je glavni krivac za loe odnose Rusije i Srbije, jer je odbio ponude ruske firme Gasprom geokom servis da izgradi distributivni centar gasa za ovaj deo Balkana u Banatskom Dvoru. Skoro dve godine se vode pregovori sa tom firmom, iza koje stoji najvia vlast Rusije. To je bio vrlo povoljan aranman, koji je podrazumevao otpis dugova od 200 miliona evra, investicije i nau ulogu da budemo lideri u distribuciji gasa u regionu. Takvu ponudio odbio je Dinki. To je razlog to Putin nije eleo da primi Kotunicu pre mesec dana, i to je Rusija rezervisana po pitanju Kosova i Metohije... Dinki je na taj nain zatitio svoje prijatelje koji se bave ovim poslom i koji trguju po znatno viim cenama. To su tajkuni bliski bivem rukovodstvu Rusije. Za Dinkia nije prioritet interes graana i drave, nego njegov i njegovih partnera. teta ovde nije samo finansijska, nego i politika. Bati je najavio na e na konferenciji za tampu 28. januara dovesti ruskog lobistu koji je uestvovao u pregovorima, koji e ovo detaljno potvrditi. 03.02.2006. Kurir 7 Ruski Gazprom pregovarao je, u novembru 2003. godine, sa NIS, da uloi 300 miliona dolara u izgradnju skladita u Banatskom Dvoru. Bila bi napravljena zajednika srpskoruska firma, a posle 7 godina skladite bi pripalo Srbiji. To skladite omoguilo bi da podmirimo svoje potrebe i mogli bismo da prodajemo gas u regionu. Zbog takvog aranmana, predloena cena gasa koju bismo dobili od Gazprom bila bi 125 dolara za 1.000 kubnih metara. Uz ovaj aranman, iao bi i otpis duga koji Srbije prema Rusiji od 240 miliona dolara i otpis duga prema Slovakoj od 60 miliona dolara. Ponuda nije7

Kurir, Mijomir Laketi


14

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikemogla da bude povoljnija. Saa Vui, srpski biznismen iz istone Evrope bio je u pregovarakom timu ruskog Gazprom koji je sa Vladom Srbije trebalo da sklopi ugovor o izgradnji skladita gasa u Banatskom Dvoru, kojim bi Srbija dobila jeftini ruski gas i postala lider u snabdevanju ovim energentom u regionu. Potpisivanje ugovora, tvrdi Vui, spreili su ministar finansija Mlaan Dinki i ef kabineta premijera Kotunice, Aleksandar Nikitovi, kako bi omoguili da Srbija gas kupuje preko posrednike firme Hamovia i Lazarevia, po viestruko vioj ceni. Poto bi u itav ugovor uao i otpis dravnih dugova koje Srbije prema Rusiji, paraf na dogovor morao je zvanino da stavi i ministar finansija. Kada je Mlaan Dinki postavljen na tu funkciju, bez ikakvog objanjenja, odbio je na predlog. ak je dugo odbijao da primi zvaninu delegaciju Gazprom, iako su svi detalji posla bili dogovoreni sa NIS. Ja sam, kao predstavnik Gazprom, traio da se vidim sa predsednikom Vlade Kotunicom. Primio me je samo njegov ef kabineta Aleksandar Nikitovi, koji takoe stoji iza odbijanja ponude Gazproma. Svi misle da Hamovi i Lazarevi rade sa strujom, meutim, glavni izvor njihovog bogatstva je gas. Oni su osnovali firmu u vajcarskoj koja se bavi distribucijom gasa. Preko te firme se gas transportuje do Srbije, ali po ceni od 300 dolara za 1.000 kubnih metara. Srbija sklapa dogovor sa "Gazprom" o koliini gasa, a ovde se radi o distribuciji. Ugovorima koje je sklopio NIS, na ijem je elu bio eljko Popovi, koji je u kumovskim vezama sa Hamoviem i Lazareviem, dogovoreno je da distribucija ide preko njihove firme. Srbiju sada zbog posrednitva Hamovia i Lazarevia gas kota 300 dolara, iako se u Maarskoj ili Italiji moe nai po ceni od 190 dolara. To su podaci Gazproma. Nedavno je delegacija Gazprom imala sastanak sa Vladom Srbije i sve je delovalo u najboljem redu. U toj delegaciji bio je predstavnik Gazeksport, firme koja je zaduena za izvoz gasa u Gazprom. I nije bilo rei o izgradnji skladita ve o normalizaciji snabdevanja gasom, koji sada stie u nedovoljnim koliinama u Srbiju. Teko je izraunati koliko je Srbiju kotalo to to nismo prihvatili "Gazpromov" predlog za izgradnju skladita jo 2003. godine, kada je on i nuen, ali je sigurno u milijardama dolara. Ne samo da smo sve vreme plaali skuplji gas nego smo ispustili i zaradu koju bismo imali od toga to bismo prodavali gas naim susedima. Hamovi i Lazarevi su na ovom poslu zaradili milijarde dolara, a mi smo sigurno izgubili i vie od toga. Nadao sam se da e vlast, pre svega Kotunica, shvatiti da u njegovom kabinetu postoji lobi koji ne da da se u Srbiji normalno posluje, koji gleda samo svoje interese i ne zanima ih to se Srbi smrzavaju. Meutim, bio sam naivan to sam verovao. Srbija trpi i politike posledice tog odbijanja Gazpromovog predloga. Predsednik Rusije Vladimir Putin nije hteo da primi Kotunicu kada je nedavno otvori Sajam srpske privrede u Moskvi. Putin je i javno rekao da ruske firme imaju problem da uu u srpsku privredu. Bez obzira na to koliko je moan zapadni svet, ne bi trebalo tako da okreemo lea Rusiji. Maarski MOL je samo preprodavac gasa. Oni samo u toku prolea i leta skladite gas koji kupe od "Gazprom", a na zimu i jesen ga prodaju po viim cenama. Na toj preprodaji zarade ogromne pare. Koliko je moan Gazprom, videlo se kada je bila kriza oko krae ruskog gasa u Ukrajini. Tada je Gazpromovo zavrtanje slavina uzdrmalo celu Evropu. 15.12.2005. 8 Vojin Lazarevi od jue vie nije suvlasnik i potpredsednik EFT nakon to je prodao svoj udeo ostalim suvlasnicima. Nenad Savi, direktor za komunikacije EFT istakao je da se Lazarevi sa partnerima raziao sporazumno posle "prijateljskih pregovora koji obema stranama omoguavaju da odvojeno nastave realizaciju svojih interesa". On je8

Danas, G. V. EFT: Nije re o politikom sukobu


15

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikedemantovao da Vojin Lazarevi iz EFT odlazi iz politikih razloga, zbog sukoba sa suvlasnicima Vukom Hamoviem, Dejmsom Najtom i Svetislavom Bulatoviem. Direktor prodaje EFT Svetislav Bulatovi naglasio je da e se Srbija i Crna Gora 2007. i 2008. godine suoiti sa akutnim nedostatkom struje, zato to u poslednjih petnaestak godina nije izgraen nijedan objekat za proizvodnju elektrine energije. Prema njegovim reima eksperti EFT razmatraju mogunost eventualnih investiranja ove kompanije u Srbiji ali je jo rano govoriti o konkretnim projektima. Bulatovi tvrdi da e ulaganja biti a kao potvrda za to treba da poslui injenica da se sedite koordinacionog centra EFT nalazi u Beogradu. On je dodao da je cena elektrine energije u Srbiji veoma niska i ne moe da pokrije trokove proizvodnje pa su zahtevi EPS za korekcijom cene opravdani. 15.04.2006 9 Bojanu Stanivukoviu, direktoru Nacionalne tedionice pre dva dana usvojena je ostavka, a uskoro e dobiti radno mesto u Evroaksis banci u Moskvi. Ovo ne bi bilo udno da Evroaksis banka, iji je suvlasnik bio Vuk Hamovi, a danas je Vojin Lazarevi, nije bila tema afere "struja" i sumnjive prodaje Nacionalne tedionice. Stanivukoviu je ovo nagrada jer je, u najmanju ruku, preutao otimanje dravne imovine. Kako je ila sporna prodaja tedionice vidi se iz izvetaja Saveta za borbu protiv korupcije, kako su 4 povezane firme bez novca stigle do 37% udela u Nacionalnoj tedionici: Najinteresantniji promet je obavljen u septembru 2002. Tada su, u jednom danu, 4 povezana preduzea Skvadra, Pima, Principal i Dajners klub primila od firme Koprom iz Bea, na devizni raun kod Evroaksis banke 1.200.000 dolara i 1.200.000 evra. Odmah zatim su ta sredstva prodali Nacionalnoj tedionici koja je uplatila dinarsku protivvrednost Atlas i Sosijete eneral banci. Ove dve banke uplatile su isti iznos Nacionalnoj tedionici na ime dokapitalizacije u korist ovih preduzea. Nacionalna tedionica je uplaeni iznos prenela na svoj raun u Evroaksis banci. Ovom operacijom u kojoj je novac samo proetao, povezana preduzea su stekla 88,16% druge emisije akcija i time dola do uea od 37% u kapitalu banke. Pre nekoliko godina Narodna banka Jugoslavije drala je devizne depozite u Evroaksis banci to je, kako je utvrdilo ministarstvo finansija, korieno kao garancija za uvoz struje i nafte koje su isporuivale firme bliske Hamoviu i Lazareviu, koje nisu traile garanciju od Srbije to im je pomagalo da pobeuju na tenderima, ali su je praktino imale preko depozita. Na Anketnom odboru za ispitivanja injenica u trgovini sa elektrinom energijom, Vojin Lazarevi je izjavio da je njegovo uee zajedno sa ueem Vuka Hamovia u akcionarskom kapitalu Evroaksis banke oko 28%. U Nacionalnoj tedionici potvrdili su da je Upravni odbor usvojio ostavku direktora Bojana Stanivukovia na njegov zahtev. Podsetili su da je tedionica sada u vlasnitvu EFG banke, i nisu hteli da komentariu dalju poslovnu sudbinu Stanivukovia. 18.04.2007. 10 Agencija za privatizaciju FBiH raspisala je poetkom 2007. godine tender za privatizaciju dravnog kapitala u sarajevskom preduzeu Energoinvest. Nakon produenja roka za podnoenja prijava do 4. maja 2007. godine, kao najozbiljniji takmaci izdvojile su se kompanije Rudnap i Zoom Technologies, i ortaka grupa koju ine menadment i zaposleni Energoinvest-a na elu sa generalnim direktorom Demailom Vlahovljakom. Iako je tender nekoliko puta produavan, u itavoj privatizaciji ne bi bilo nita sporno da se nije saznalo ko stoji iza Rudnapa i za repove afera koji se vuku za tom kompanijom i njenim vlasnicima. Prva velika afera potresla je to preduzee u vreme Miloevievog9

10

Glas javnosti, M. Laevi Vojin Lazarevi nagrauje Stanivukovia Novi Reporter, Veljko Zeljkovi Namere dvojca sa kormilarom


16

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikereima, ali Rudnap nije imun na afere ni nakon 5. oktobra 2000, niti posle privatizacije kada su Vojin Lazarevi, Radivoje Dangubi i Drago Skuli doli na elo firme. Albanski dnevnik ekuli, u februaru 2007, na naslovnoj strani, objavio je tekst u kome je navedeno da je Rudnap predmet dugogodinje analize i praenja amerikih i nemakih bezbednosnih slubi zbog umeanosti u poslove sa transportom materijala korienih za programe nuklearnog naoruanja u Libiji i Iranu. Povod za tekst u albanskom dnevniku bila je afera u februaru 2007. godine, nakon to je albanska Vlada saoptila da e Rudnap, do tada nepoznat na tritu struje, snabdevati sa 50 MW elektroprivredu Albanije (KE). Vest je pruzrokovala politiki skandal, poto odluci nije prethodio uobiajeni tender, ni javno nadmetanje, niti bilo kakav transparentni i javni proces. Ispostavilo se da je do posla dolo nakon jednog od privatnih sastanaka albanskog premijera Saljija Berie sa Vojinom Lazareviem u Moskvi. Direktor KE-a, neto kasnije smenjen je zato to se usprotivio toj odluci Vlade i premijera Berie. Otkrie dnevnika ekuli zasniva se na dokumentima amerike analitike organizacije Nuklear Threat Initiative (NTI), koja se bavi pitanjima nuklearne profileracije. Prema NTI, Rudnap export-import pojavio se kod amerike obavetajne agencije CIA i nemakog BND tokom 90-ih, kada je Libija od vojnih struktura bliskih Miloevievom reimu u Srbiji, pokuala da obezbedi rezervne delove i tehniku pomo za izgradnju raketnog sistema SS-21. Saradnja na toj liniji je uspostavljena, a potvrda je dobijena u aprilu 1993. godine, kada su ukrajinske vlasti zaplenile poiljku 80 metrikih tona amonijum-perhlorata, koji se koristi za raketno gorivo. Tada je utvreno da je zaplenjeni amonijum-perhlorat poticao iz Rusije, a poiljalac do Ukrajine bila je moskovska kompanija Pavoks Foreign Economic Association. Poiljku je u Ukrajini preuzeo Rudnap, koji je robu isporuivao Libiji. U izvetajima CIA dostupnim javnosti navodi se da je deo tog materijala zavravao i u Iranu. Rudnap export-import i njegove filijale u Aliru, Kini, Nemakoj, Indoneziji, Poljskoj, Rusiji i ekoj bili su na listi pojedinaca i firmi koje je Vlada SAD (Kancelarija za kontrolu imovine u inostranstvu, OFAC) identifikovala kao deo reima pokojnog Slobodana Miloevia, te su im zamrznuta sredstva i onemoguen rad sa amerikim i drugim kompanijama. Vojin Lazarevi, Radivoje Dangubi i Drago Skuli su lica koja da bi dola do cilja ne prezaju od prljave igre. Naruku im idu i dobre politike veze Vojina Lazarevia koji u svojoj poslovnoj karijeri nije napravio gotovo nijedan posao a da prethodno nije dobro podmazao neije dizanje ruke ili stavljanje parafa na neki dokument. Za razliku od Lazarevia, Dangubi i Skuli manje su poznati javnosti, a svoje udeo u Rudnapu kriju iza of-or struktura. Ta dvojica, za razliku od Lazarevia, znaju da se bave samo strujom i oni stoje iza skoranjih poteza Rudnapa na regionalnom tritu elektrinom energijom. Da je Lazarevi vet u prljavim politikim igrarama i manipulisanju na tenderima, svedoi i da je njega i kabinet premijera Srbije Vojislava Kotunice Zoran Drakuli, vlasnik firme Ist point optuio da stoje iza prodaje RTB Bor rumunskom Kupromu. Vojin Lazarevi vai za jednog od najuticajnijih poslovnih ljudi u Srbiji iji poslovni interes ide od trgovine naftom, strujom i nekretninama do bankarstva. Bio je jedan od osnivaa EFT, londonske kompanije koja se bavi trgovinom strujom, ali se 2005. godine raziao sa suvlasnikom Vukom Hamoviem, zbog, kako su tada pisali beogradski mediji, prevelikog meanja u politiku i bliskosti sa kabinetom Vojislava Kotunice. U Crnoj Gori je niz godina bio saradnik Mila ukanovia, u ijoj vladi je bio savetnik za ekonomska pitanja. Drago Skuli je bivi fudbalski sudija, nekadanji direktor EPRS i nekadanja perjanica SDS koji je svoje milione napravio u ranim radovima EFT-a. Izvor NR navodi da je Skuli indirektno i jedan od veih akcionara u jednoj banjalukoj banci. Radivoje Dangubi je nekoliko decenija radio u Elektroprivredi Srbije. Klonio se fotelja direktora, mada su mu bile dostupne, i poziciju i uticaj u najveoj drutvenoj firmi u Srbiji, gradio je iz drugog plana. Tokom devedesetih nije bilo kljune odluke koja bi bile donete


17

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikebez Dangubieve saglasnosti. Do vrha poslovne karijere stigao je 1999. godine kada je kao pomonik generalnog direktora upravljao Elektroprivredom Srbije. Visoki poloaj u EPS Dangubi naputa posle pada Miloevievog reima. Svoje poznavanje prilika na tada gotovo nepostojeem regionalnom tritu elektrine energije prenosi u EFT, gde uz Lazarevia i Vuka Hamovia, postaje imuan. Kada su se njih dvojica razila Dangubi prelazi u Rudnap. ta se krilo iza upornog nastojanja vlasnika Rudnapa da poto-poto dou do veinskog paketa akcija Energoinvesta. Lazarevi, Dangubi i Skuli, vlasnici veinskog paketa akcija Rudnap, zainteresovani su za kupovinu 67% dravnog kapitala u sarajevskom Energoinvestu, kako zbog velikih ino-potraivanja te firme, tako i zbog preferencijalne pozicije koju bi im vlasnitvo nad tim preduzeem obezbedilo u izgradnji novih hidroelektrana u FBiH, i u drugim dravama. Dodatni razlog mogao bi biti i tvrdnja predstavnika Energoinvesta da to preduzee ima vlasniki deo u Jadranskom naftovodu u Hrvatskoj, koji se meri stotinama miliona dolara. ibicarenje 11 Boidar eli, ministar finansija i ekonomije Srbije, izjavio je da je depozit NBJ kod Evroaksis banke pre 5. oktobra iznosio 4,5 miliona dolara, i da je preko ove banke za vreme sankcija obavljan platni promet. Posle normalizacije finansijskih odnosa SRJ trebalo je povui sredstva sa rauna te banke. Ali, umesto da se depozit smanji, poeo je da raste i u maju 2002. godine iznosio je 44,5 miliona, a u junu 2003. dostigao je 58 miliona dolara. Depozit je, suprotno praksi, korien za obavljanje privrednih aktivnosti, a kamata koju je plaala Evroaksis banka bila je samo za nijansu via od kamate koju je NBJ dobijala od prvoklasnih svetskih banaka i nije bila srazmerna riziku dranja novca na raunu te banke. eli dodaje da je posle septembra 2002. godine dekumentacija o tom depozitu nestala, i da je guverner Mlaan Dinki, po svom nahoenju, poveao sa 5 na 7% obim deviznih rezervi koje mogu da se plasiraju u Evroaksis banku. Kroz deponovanje struje, tokom prolea i leta 2003. godine, EPS je bez tenderske procedure i bez potpisivanja ugovora preuzeo oko 360 GWH elektrine energije, koja je vredela vie od 11 miliona dolara. Uprkos dogovoru sa ministarstvom energetike da se deponovanje obustavi, EPS je nastavio da se nezakonito zaduuje uvozom energije. Zbog toga je ove zime redukovana proizvodnja u termo i hidro elektranama, tvrdi Nikola Nikoli, zamenik ministra rudarstva i energetike. Za smenu sa mesta generalnog direktora Elektroprivrede Srbije saznao sam iz medija i nisam dobio zvanian dokument od Vlade Srbije ili resornog Ministarstva, kae Geri, i dodaje da su se, o poslovanju EPS i EFT, jesenas izjasnili Upravni odbori EPS i NIS. 20.02.2007. 12 Albanska elektroprivredna korporacija (KE) je prekinula saradnju sa italijanskom AEM Group, i koliine koje je KE ugovorio sa Italijanima, ubudue e kupovati od srpske kompanije Rudnap, koja je ponudila 7 evra niu cenu od AEM Group. Vlasnik kompanije Rudnap je kotorski biznismen Vojin Lazarevi. KE je 4. januara potpisao sa italijanskom firmom AEM Group ugovor od 4 miliona evra za uvoz 50 MWh elektrine energije. Ugovor je raskinut po odluci specijalne komisije sastavljene od radnika KE-a. Albanija je due od dva meseca imala restrikcije u trajanju od 5 do 14 sati dnevno. Sua je ispraznila akumulaciona jezera tamonjih hidrocentrala, koje su jedini proizvoai struje, pa je KE bio primoran da vie od 50% potreba nabavlja iz inostranstva. Glavni snabdevai KE bili su vajcarske kompanije EFT i EGL, austrijski Verbund i hrvatska11 12

Danas, R.. udni putevi novca preko rauna u Evroaksis banci Dan, M.P.


18

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikeMontmontaa. Poetkom nedelje KE je ukinuo restrikcije elektrine energije posle obilnih kia koje su napunile akumulaciona jezera. Opozicioni lideri tvrde da se KE odluio na taj potez u nedelji pre lokalnih izbora, kako bi odobrovoljio birae. 24.07.2007. 13 Firma EFT osnovana je 13. oktobra 2000, 8 dana nakon pobune u Beogradu. Zima 2000-2001, a naroito novembar i decembar, bila je najtea istoriji EPS po broju i intenzitetu redukcija struje. Javnosti nije poznato da redukcija ne bi bilo ili bi bile minimalne, da Elektroprivreda Republike Srpske nije uskratila EPS-u svoje vikove struje i prodala ih tek osnovanom EFT. Bio je to prvi rezultat demokratskih promena na prelivanje dravnih para u privatne depove, kao da su peti oktobar organizovali Miloevievi tajkuni i njegova tajna policija, koja je drala na vezi neke lidere DOS. Svima njima, finansijski ojaanim novcem ratnog profiterstva, zasmetala je rigidnost i besperspektivnost Miloevievog reima. Setite se sta su radili i ime su se bavili aktuelni ''junaci privredne tranzicije'', moderni pljakai, danas ''demokratski'' umiveni, svi su ve tada bili bogati, a danas su viestruko bogatiji dodatnom pljakom. Poslovni ljudi, poput Vuka Hamovia i Vojina Lazarevia nisu nastali posle "petog oktobra", ve su svoju kriminalnu-poslovnu mreu ispleli (ili dobili) u vreme Miloevia. Kako je bilo mogue da firma EFT, osnovana 13. oktobra 2000. u Londonu, ve 25. oktobra 2000. godine otkupi sve zimske vikove Elektroprivrede RS, i to do 28. februara 2001, a da poslovodstvo EPS (Krsto Vukovi, Radivoje Dangubi, Obrad uk, Raa Babi) ne reaguje, iako su imali pravo i obavezu da to spree, jer je tu zimsku struju godinama otkupljivao EPS? Kada znamo da danas ti ljudi rade kod Vojina Lazarevia, u Rudnap grupi, razlog zato nisu reagovali biva oigledan. injenica da tek osnovana firma EFT, posle 12 dana postojanja, dobija ekskluzivno pravo da otkupi sve vikove struje Elektroprivrede Republike Srpske ukazuje da su Vuk Hamovi i Vojin Lazarevi teko korumpirali rukovodstava elektroprivreda u regionu. Jo 1997, dolaskom Slobodana Babia, do tada potpredsednika Vlade Srbije, za generalnog direktora EPS, poinje ''posao'' s Vojinom Lazareviem. U to vreme Vuk Hamovi ima firmu GML u Londonu, specijalizovanu za otkup dugova, koja je radila sa EP Republike Srpske i EP Crne Gore. Kakvi su ''poslovi'' bili u pitanju, svedoi zloupotreba pomoi USAID Crnoj Gori, koja zavrila u GML, o emu se vodi istraga u USAID. Poslovanje GML i EFT ispituje Odeljenje za teke prevare (SFO) Skotland jarda. Slobodan Babi od jeseni 1997. godine, u dogovoru s Hamoviem i Lazareviem, namerno pravi dugovanje EPS prema EP Republike Srpske u iznosu od oko 30 miliona DM, koje se namerno dralo do 2002. godine kada je poravnato isporukama struje EFTu, o emu postoji ugovor predstavnika EPS-a i Elektroprivrede RS. To je otvorilo prostor Vuku Hamoviu da u sprezi sa Dragom Skuliem pone ulaganje u remonte elektrana u Republici Srpskoj. Skuli je tada bio generalni direktor EP RS, a danas je suvlasnik Rudnap group s Vojinom Lazareviem. Uloene pare u remont GML je naplaivao prodajom elektrine energije Elektroprivredi Crne Gore, gde je generalni direktor bio Slobodan Dakovi. Tako je izbila afera kada su sredstva USAID, data kao pomo Crnoj Gori (10 miliona dolara), zavrila kod Vuka Hamovia, kao navodno razduenje EP Crne Gore za struju Republike Srpske (tj. Vuku Hamoviu). Cena struje, koju je Hamovi (GML) dobijao u naplati za finansirane remonte, bila je ispod svakog trinog nivoa. Veza Hamovi EPS (Slobodan Babi) - EPCG (Slobodan Dakovi) - EPRS (Drago Skuli) od 1997, i ta infrastruktura, objanjava kako to da tek osnovana firma EFT dobije sve vikove struje, a EPS ostane bez iste. Ova energetska hobotnica radi do danas.13

Zidni forum, Firma EFT sa seditem u Londonu


19

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikeRepubliki izbori u Srbiji bili su 23. decembra 2000, a inieva vlada formirana je 27. januara 2001. Hamovi je bio finansijer DOS. Prvi korak u naplati bilo je postavljanje ministra energetike i njegovog zamenika, po volji Hamovia i Lazarevia: dva opskurna lika, Gorana Novakovia i Dimitrija Vukevia, koji su predstavljeni kao eksperti, i koji su se meusobno oslovljavali: ''Baki''. Time je energetska mafija zaokruena s besprizornim izvriocima. Zapoet je zadatak da EPS i NIS stave pod kontrolu i da omogue najvee prelivanje dravnih para u istoriji, Vuku Hamoviu, Vojinu Lazareviu i sauesnicima. Goran Novakovi zavrio je geodeziju na Graevinskom fakultetu u Beogradu, ali to nije smetalo da postane ''ekspert'' za energetiku. Bio je kratkopruga u AK Crvena Zvezda dok ga nisu izbacili zbog deparenja po svlaionicama. Malo zbog toga a vie zbog problema s policijom usled krae muzikih ureaja po Dorolu, naputa zemlju i radi sve i svata, dok ga firma ''Glenkor'' nije uhvatila u prevari, jer je radio protiv nje a u korist Vuka Hamovia, i dala mu otkaz, a Novakovi odlazi na biro rada u Vaingtonu. Onda dolazi "5. oktobar", a u Srbiju strunjak stie u januaru 2001. ini ga je predstavio kao eksperta u januaru 2001, a smenio u junu 2002. godine, sa opaskom - da svojoj majci ne moe da objasni ''previsok raun za struju''. Razlog za smenu, po povratku inia iz Amerike, je to to su Goran Novakovi i Dimitrije Vukevi zakljuili ugovor o uvozu sirove nafte, preko svoje firme, u koji su bili debelo ''ugraeni''. Dimitrije Vukevi, rodom iz Sente, zavrio je nuklearnu fiziku na beogradskom ETF. Zaposlio se u Robne kue Beograd. I on odlazi van zemlje i, kao i njegov Baki, radi sve i svata. Preko braka sa sestriinom Milana Pania, pa do zaposlenja u salonu za masau na Zapadnoj obali SAD. Kad je, u Hamovievoj reiji, stigao Bakijev poziv, napustio je salon za masau i, u januaru 2001, stigao da svojim ''strunim'' iskustvom pomogne posrnuloj srpskoj energetici. Za Hamoviev i Lazareviev EFT bilo je nuno da prvo stave EPS pod kontrolu, pre svega da bi u tehnikom smislu peglao njihove trgovake transakcije. Zbog toga je bilo neophodno instalirati bespogovorno poslune u vrh EPS. Poslovodstvo EPS bilo je i pre 5. oktobra njihovo, samo u senci, tako da nije bio problem ko e ''kontrolisati igru''. Prvi put raspisan je konkurs za generalnog direktora EPS. Izabran je prvi komija Dimitrija Vukevia iz Sente, profesor uzemljenja i instalacija na Tehnikom fakultetu u Novom Sadu - Ljubomir Geri. Predsednik komisije za izbor generalnog direktora EPS bio je profesor ETF Jovan Nahman, ovek strunog, ali i naruenog moralnog lika, zbog uzimanja estih i velikih apanaa za razne studije, preteno nepotrebne, preko EKC (direktor Sveta Bulatovi) i preko Instituta Nikola Tesla (direktor Radomir Naumov). lan komisije bio je Sveta Bulatovi, tada izvrni direktor EFT. Na pitanje skuptinskog anketnog odbora, da li misli da njegovo lanstvo u komisiji predstavlja sukob interesa, Sveta Bulatovi je odgovorio da ga je vlada imenovala ''verovatno zbog njegovih strunih kvaliteta''. Ljubomir Geri je imenovao svoj tim, u kome su bili Radivoje Dangubi i Sveta Bulatovi. Geri do tada nije imao nikakve veze niti znanja o EPS i bio je idealan za ''nemeanje u svoj posao''. Preko Geria imenovani su: Vladimir orevi - njegov zamenik, a od smene Geria do danas generalni direktor EPS. Vie vremena provodi na 21. spratu zgrade Ue, kod Vojina Lazarevia, nego u Balkanskoj 13. Miljan Vuksanovi - tehniki direktor EPS. Opskuran lik, Crnogorac po zanimanju. Hteo da bude ''kalif umesto kalifa'', pa ga je Geri smenio. Danas ivi u Beogradu a radi kao savetnik za energetiku crnogorske vlade. Predsednik UO Vie elektrotehnike kole u Beogradu. Do 2006. bio je direktor hotela Interkontinental u Beogradu. Dana Vukovi - direktorka Direkcije sa spoljnotrgovinske i devizne poslove, a pre toga zamenica Radivoja Dangubia. Bila je vrlo ''aktivna'' u nametanjima, od mazutnih aranmana i afera sa EFT, stranih donacija, kredita za remonte itd. Danas penzionerka.


20

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikeVladimir Marjanovi - direktor Direkcije za upravljanje EES. ovek sklon kriminalu. Da bi spasao sebe, Geri ga je smenio krajem 2003. Odmah je poeo da radi za EFT, a danas radi za Rudnap grupu Vojina Lazarevia. Dragan Vignjevi - glavni dispeer. Izleeni alkoholiar. Sklon kriminalu ali i ''drutvenim'' angamanima (FK Partizan). Danas generalni direktor Elektromrea Srbije (EMS). Da se ne zaborave 14 ... U pismu anonine grupe iz BIA navode se i drugi detalji: Uz posredovanje Vojina Lazarevia, zajedno sa treim Crnogorcem, Stevanom Nikeviem, direktorom SDPR (rukovodio akcijom slube u likvidaciji Slavka uruvije, prim. redakcije), Rade Bulatovi za potrebe Amerikanaca obezbeuje izvoz oruja Gruziji, uprkos otrom upozorenju Ruske Federacije koja na to gleda kao na otvoreno neprijateljstvo Srbije, koja, oekuje rusku pomo oko reavanja statusa Kosova... 11.08.2007. 15 Zaetnik muki u EPS-u bio je Sinia iri, do poetka devedesetih dugogodinji finansijski direktor EPS i visoki lan uprave FK Crvena zvezda. Lakom na pare, i danas, kao penzioner, ne izlazi sa 21. sprata biveg CK (kabinet Vojina Lazarevia). Miris para i njegov intimus Bogdan urdevi (bivi direktor u EPS u penziji, ali radi za Vojina), vuku ga tamo. U poetku, te muke bile su relativno male (prelivanje EPS-ovih para u FK Crvena zvezda) ali postepeno bivale su vee, da bi velike razmere dostigle u vreme sankcija preko firme Atel. Tada su poeli da se odlivaju milioni dolara. Svoj pripravniki sta u pljaki, tada, kao prevodilac iria, poinjao je i dananji suvlasnik EFT, Sveta Bulatovi. Dva direktora te firme "samoubila" su se pod sumnjivim okolnostima. "Posao" se irio pod Dukom Jovanoviem 1992-1997, a doiveo je procvat 1997-1999, kada je generalni direktor EPS bio Slobodan Babi. Ve u leto 1997, u porodinoj kui Vojina Lazarevia u Kotoru, kao njegovi gosti, sa porodicama su letovali Slobodan Babi i Sran Nikoli. Ugovarali su kako da u svoje depove prevale oko dva miliona dolara kao rezultat besplatnog angaovanja TE-TO Novi Sad za potrebe elektroprivrede Crne Gore i kako da izbegnu plaanje akciza i poreza na mazut Srbiji. Dokumentacija tog sluaja Mazutna afera 1998. nalazi se danas u SBPOK, naravno, bez rezultata. Ovde e biti malo podrobnije objavljena pozadina tog posla, iz dva razloga: prvo, u tom poslu i kroz njega konstituie se mafijako jezgro koje danas hara srpskom energetikom. Osim Vojina Lazarevia, koji je osmislio celokupan posao, svi iz tadanjeg rukovodstva EPS, koji su u njemu aktivno uestvovali, danas su suvlasnici u NAP-grupi Vojina Lazarevia ili u EFT-u Vuka Hamovia, osim Ace Markovia, koji je instaliran, kao kontrolor igre, u Regulatornu agenciju za energetiku; i drugo, ovaj posao je prototip buduih poslova, leta 2001. do danas. Crna Gora tog leta nije imala struje. Vojin Lazarevi, savetnik za privredu Filipa Vujanovia, premijera Cme Gore, u saradnji s rukovodstvom EPS i EP Republike Srpske, pravi dogovor kako Crna Gora da dobije struju, a da se i "ekipa" okoristi. Tog leta vri se dokapitalizacija Jugopetrol Kotor, u kojoj uestvuje Lukoil, tako da svoj paket akcija plaa, umesto novcem - mazutom iz rafinerija Novi Sad i Panevo, koji je nusprodukt prerade sirove nafte. Cesijom, mazut postaje vlasnitvo elektroprivrede Crne Gore, kojoj Jugopetrol Kotor duguje za struju. Da je EPCG potpisala ugovor sa EPS, morala bi se platiti akciza i porez na promet pa za "ekipu" ne bi ostalo nita. Zato je napravljen fiktivni Ugovor EPS - EP Republike Srpske. U ime EPS potpisao ga je Sran

14 15

Tabloid, Mile Jeanov Tabloid, Mile Jeanov Vojin Lazarevi od narko do elektro dilera


21

Graanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS - Centar za izuavanje javne politikeNikoli (zamenio S. Babia), a parafirali su ga Radivoje Dangubi i Aca Markovi. U ime EPRS potpisao ga je Darko Skuli. Sav posao vodio je Vojin Lazarevi, danas vlasnik Rudnap-grupe, a bivi suvlasnik EFT. Firma EFT, osnovana tek 13. oktobra 2000, ve je imala infrastrukturu, a moda je u stvari samo zamaskirana ta ista energetska mafija, ako se zna ko je bio u Babievom menaderskom timu tada, i za koga i gde rade danas. Ova energetska "hobotnica" bira ministra, lanove Saveta Regulatorne agencije, menadmente EPS i NIS, iz pozadine: - Slobodan Babi, tada generalni direktor EPS, danas je predsednik Upravnog odbora Minel-kotlogradnje, koju je kupila Rudnap-grupa. Posle odlaska iz EPS bio je zaposlen u firmi De Kotra, Vlade ekrevskog. Ova firma ima izuzetnu "prohodnost" i u EPS i u EMS, jer je u njoj radio zet Duka Jovanovia, biveg generalnog direktora EPS. Pored ostalog, dobili su tender EPS od 20 miliona evra za nabavku transformatora iz Rumunije, to je objavljeno u tampi. Nije objavljeno da je posrednik bio Slobodan Babi, predsednik SPS Kragujevca, koji je nakon izgubljenih izbora u Kragujevcu bio imenovan za potpredsednika Vlade Mirka Marjanovia. - Novica Makovi, zamenik generalnog direktora. Siromani inenjer u Fabrici lanaca Filip Kljaji u Kragujevcu do 1995, ve 1997. koluje sina u Americi. Finansiranje je sa parama EPS "povezao" Raa Babi, preko srpskog filmadije i ugostitelja u Holivudu, Dan Tane. Danas radi u Rudnap-grupi kod Radivoja Dangubia. Pre odlaska u Rudnap-grupu, pre dve godine, uzeo je otpremninu od EPS u visini od 15.000 evra. - Radivoj Dangubi, pomonik generalnog direktora. Danas suvlasnik Rudnap-grupe. - Raa Babi, pomonik generalnog.direktora. Danas u penziji, etvrti akcionar u FK Partizan, posle Zeevia, urkovia i Bjekovia, i direktor SKY-Electronic, Partizanove erke-firme umeane u kupovinu Energoprojekta. - Moma Cebalovi, i tada i sada direktor Centra za odnose s javnou. Dobio od EPS-a stan od 100 kvadrata. Sin mu studira u Americi, pa ne bira nain da to isfinansira. Najcininija je debilasta akcija "EPS i deca" zamiljena da edukuje malu decu o struji. Jedini efekat te akcije osea samo Cebaloviev sin u Americi. - Sveta Bulatovi, direktor Elektro-energetskog koordinacionog centra (EKC), erkefirme EPS-a. Danas suvlasnik firme EFT. - Krsta Vukovi, pomonik generalnog direktora. Danas radi za Minel-Kotlogradnju i De Kotru. U Minel-Kotlogradnju je zaposlio i sina, koji dolazi na posao novim "audijem" A6. - Sran Nikoli, zamenik generalnog direktora, danas je generalni Minel-Kotiogradnja. - Aca Markovi, pomonik generalnog direktora, danas je lan Saveta Regulatorne agencije za energetiku, ispred SPS. Prvobitno je bio predloen njihov kadar iz Novog Sada, ali je u Vladi traen ba Aca. Daia je, iz nekog razloga, ipak popustio. - Drago Skuli, generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske. S Babiem, Acom i Dangubiem lairao je dokumentaciju za "Mazutnu aferu 98". Danas je suvlasnik Rudnap-grupe. Pre vie od trideset godina kao savezni fudbalski sudija Prvoj ligi prvi je koji je uhvaen i kanjen zbog nametanja rezultata. - Slobodan Dakovi, nekadanji generalni direktor Elektroprivrede Crne Gore je danas u Beogradu. Direktor je EKC-a kome je tada direktor bio Sveta Bulatovi. - Obrad uk, direktor Direkcije za ekonomsko-finansijske poslove. Danas je penzioner, i finansijski savetnik. I faza, od 1994. do oktobra 2000, je period konstituisanja i korumpiranja rukovodstava elektroprivreda u regionu i njihovo partnersko uvlaenje u mreu. Rezultati su mazutna afera '98, i prva iskustva u trgovini strujom (sezonska razmena elektrine energije, zimi je manjak struje u EPS - leti EPS vraa pozajmljeno). Ova faza moe se nazvati period prvobitne akumulacije kapitala hobotnice, u kojoj se hobotnica pre svega organizaciono konsolidov

Documents

Nedodirljiva organizovana grupa