Embed Size (px)
Citation preview
na{a re~
DANA \OKOVI], DIREKTORKA O[ „MILUN IVANOVI]”
OTVARAWE
ODEQEWA
MUZI^KE
[KOLE
NA[ JE
NAJVE]I
USPEH!
LIST U^ENIKA O[ „MILUN IVANOVI]” • U[]E • 27. XI 2012. • BROJ 11 •
INTERVJU
2 na{a re~
na{a re~ - list u~enika i nastavnika O[ “Milun Ivanovi}” - U{}e. Adresa Redakcije” U{}e, Ul. Miluna Ivanovi}a bb.
Glavni i odgovorni urednik: Dana \okovi}. Odgovorni urednik: Dragan Vuki}evi}. Tehni~ki urednik: Anka Dragi}evi}.
Redakcija: Andrea Pe{i}, Marta Mladenovi}, Jelena Bo{kovi}, Milo{ Vukomanovi{ (u~enici); Dragana Bogojevi}, Marija Bogojevi}, Ivica
@upawac, Marijana Dra`ovi}, Ana Milosavqevi}, Jelena Dragojlovi}, Jelena Dugali}, Milena Bankovi}, Vesna To{i}, Jelica Veqovi}, Slavko
Trifunovi} (nastavnici) www.osmilunivanovic.wordpress.com
OTVARAWE ODEQEWA MUZI^KE [KOLE NA[ JE NAJVE]I USPEH
Пишу: Andrea PE[I], Marta
MLADENOVI] i Jelena BO[KOVI]
Mi smo pro{le
godine pokrenuli pri~u
o otvarawu Odeqewa
Muzi~ke {kole ''Stevan
Mokrawac'' iz Kraqeva.
Na tome smo istrajali,
zajedno sa qudima iz
na{e lokalne zajednice
i sa Savetom roditeqa i
direktorkom wihove
{kole. Videli smo da
ima zainteresovane dece
i krenuli smo sa radom
od ove {kolske godine.
Imali smo dva upisna
roka i blizu trideset
u~enika, a znate i sami
da imamo ~etiri
instrumenta: klavir,
harmoniku, gitaru i
violinu. Imamo i ~asove
solfe|a i za sad to lepo
funkcioni{e, каже у
интервјуу за празнични број
“Наше речи” директорка
ОШ “Милун Ивановић”
Дана Ђоковић, наглашавајући и да има
доста ствари које могу бити
боље и да се на њима ради. • ^ime se kao
direktorka ove ustanove
najvi{e ponosite?
- Dobro pitawe.
Imam mnogo razloga da
se ponosim. Pre svega se
ponosim vama kao
u~enicima ove {kole. Vi
ste deca koja posti`u
zapa`ene rezultate na
takmi~ewima, imamo i
dobru saradwu,
razgovaramo, pravimo
razna dru`ewa i
nastavnici koji imaju
mnogo bli`i kontakt sa
vama znaju ~esto da vas
pohvale.
• Da li
mislite da
i pored svega
pozitivnog
i dobrog
postoje i
stvari na
koje svi zajedno treba da
obratimo vi{e pa`we?
- Naravno, ima i
situacija kada nisam
ponosna kao direktorka
i kada bih volela da se
ne{to promeni, a to je
onda kada ne slu{amo
jedni druge. Nadam se da
}e tih situacija biti sve
mawe.
Ono {to bih istakla je
vr{wa~ko nasiqe. To je
jedan segment na koji svi
zajedno treba da
obratimo vi{e pa`we -
i mi zaposleni, a i vi.
Kroz rad U~eni~kog
parlamenta, kroz
radionice koje pravimo
zajedno i, jednostavno,
kroz model pona{awa.
Ako znamo da je neko u
odeqewu dobar |ak, da ga
respektuju i vole, on
mo`e da ima veliki
uticaj na ostalu decu i
direktno i indirektno.
Tako da ja o~ekujem od
svih vas da jednim
dobrim modelom
pona{awa uka`ete jedni
drugima kako treba da se
pona{ate i vladate u
svako vreme i na svakom
mestu.
•Da li ~esto
primate `albe
nastavnika i u~enika i
kako reagujete na wih?
-Vrlo ~esto primam
`albe nastavnika, a i
roditeqa. Morate da
znate i to. Tako|e,
primam i `albe u~enika,
ali mogu da ka`em da
u~enici slobodno smeju
da budu jo{ otvoreniji
prema nama, odnosno
prema meni.
Zadatak svakog
direktora {kole je da
iza|e u susret svakom
u~eniku, bilo da je neki
problem vezan za
komunikaciju u {koli sa
bilo kim, a sa druge
strane na taj na~in
uspostavqamo
komunikaciju na
relaciji odrasli,
zaposleni u {koli, i
deca, koja je svakako
obavezna. Sa druge
strane, ja kao direktorka
mogu da tra`im od vas da
budete mnogo
odgovorniji u svom
pona{awu i mnogo
dosledniji u onome o
~emu se dogovorimo.
• ^uli smo iz medija
da Ministarstvo
prosvete najavquje
spoqa{we vrednovawe
rada ustanove. Kako da
se za to svi zajedno
pripremimo i {ta to
konkretno zna~i za nas i
na{e nastavnike?
-Odli~no pitawe.
Dobro je, znati da
pratite medije i znate
{ta nas sve u nekom
narednom periodu
o~ekuje. Sve {kole u
Srbiji }e biti
spoqa{we vrednovane.
To je eksterno
vrednovawe sa strane
{kole. Formira}e se
timovi qudi koji dolaze
u {kolu.
Konkretno, na{a
{kola jo{ uvek nije na
programu za spoqa{we
vrednovawe ustanova, ali
od januara, kada
ministar prosvete bude
izdao nalog koje }e se
{kole vrednovati,
postoje mogu}nosti da i
na{a {kola u drugom
polugodi{tu bude
vrednovana od strane
tima koji naravno nije
iz na{e {kole. Tim
~ine ~etvoro qudi, ili
vi{e koji do|u u {kolu i
apsolutno pregledaju sve
{to je vezano za rad ove
{kole. Svakako, oni }e
dolaziti i na same
~asove, gledati rad sa
decom, kako nastavnika,
tako i samog direktora.
I mene neko
kontroli{e, da znate,
kao i sve zaposlene.
Gleda}e kakav je rad i
komunikacije u {koli,
intervjuisa}e roditeqe,
nastavnike uop{te, sve
nas zajedno. I na osnovu
toga oni }e sklapati
sliku o nama, a mnogo
zna~i i atmosfera tokom
tog spoqa{qeg
vrednovawa.
DANA \OKOVI], DIREKTORKA O[ INTERVJU
• Pro{le godine smo imali 289, a ove godine 268 u~enika.
To je 21 u~enik mawe. Iz godine u godinu sve je mawe u~enika,
na `alost. Ove godine smo recimo imali 30 prvaka
upisanih, dok ih je pro{le godine bilo mawe, tako da ja
o~ekujem da se ove godine ta brojka odr`i na tih 268
u~enika, ka`e direktorka O[ “Milun Ivanovi}” u
razgovoru za prazni~ni broj Na{e re~i i isti~e da je jedan od
najve}ih uspeha izme|u dva jubileja otvarawe Odeqewa
Muzi~ke {kole ''Stevan Mokrawac'' iz Kraqeva
na{a re~ 3
Oni }e najmawe dva dana
biti u na{oj {koli i
gledati apsolutno sve -
kako se pona{amo i mi i
deca, kakva nam je {kola,
idu do najsitnijih
detaqa gledaju}i da li u
{koli ima cve}a, da li
ima pra{ine, da li ima
radova u u~ionicama,
kako su okre~ene
u~ionice, da li je
{kolski inventar
o{te}en, dakle
apsolutno sve. Naravno,
ne treba se pla{iti
toga, sve ono {to ne
vaqa sigurno }emo
popraviti u nekom
narednom periodu.
Prema tome, ja o~ekujem
od vas, a i od sebe, da
}emo ne{to uraditi
povodom toga.
• Godinama nas je sve
mawe. Za koliko je ove
godine smawen broj
u~enika i kakva nam je
perspektiva povodom
toga?
- Pro{le godine smo
imali 289 u~enika, a ove
godine 268 u~enika. To je
21 u~enik mawe. Vidite
i sami da je iz godine u
godinu sve mawe u~enika,
na `alost. Ove godine
smo recimo imali 30
prvaka upisanih kod nas,
dok ih je pro{le godine
bilo mawe, tako da ja
o~ekujem da se ove
godine ta brojka odr`i
na tih 268 u~enika.
To je, naravno, broj
u~enika sa sve
izdvojenim odeqewima,
ali svakako znate i sami
da se dosta va{ih
drugova odselilo iz
U{}a, pri ~emu nisu
oti{li samo oni koji su
zavr{ili osnovnu
{kolu. Pro{le godine
smo imali brojno
odeqewe osmog razreda
od 50 u~enika, 23 u
jednom, 23 u drugom i u
tre|em odeqewu smo
imali ~etiri u~enika,
{to zna~i da je oti{lo
50 a do{lo 30 u~enika i
tu je nastala ta razlika u
broju u~enika.
• Svuda oko nas je
finansijska kriza.
Ho}emo li mo}i da ove
godine obnovimo
nastavna sredstva? Da
li je op{tina obezbedila
novac za to?
- U pravu ste,
finansijska kriza
postoji i sve te{ko
funkcioni{e. Ove
godine, ta~nije do kraja
2012. godine, nismo
imali namenski novac za
nastavna sredstva, ali
smo ne{to nastavnih
sredstava na po~etku ove
i na kraju pro{le
godine obezbedili od
sopstvenih sredstava
{kole. Ne{to smo i
obnovili, neku tablu,
geografske karte,
trouglove za matematiku,
novi dinamometar za
fiziku... Što smo mogli -
obezbedili smo, ali,
ka`em, za ovu buxetsku
2012, lokalna zajednica
nije ni{ta obezbedila,
te{ko |e biti i u
slede|oj godini. To su
moje prognoze.
• Da li postoji
saradwa sa lokalnom
zajednicom i u ~emu se
ona ogleda?
- Svaka {kola je usko
povezana sa lokalnom
zajednicom, a pri tome
mislim samo na grad
Kraqevo, jer su oni na{
finansijer. Oni
finansiraju, dakle, sve
one teku}e obaveze:
struju, vodu, telefone,
va{a i putovawa
nastavnika, nastavna
sredstva... Saradwa je
takva kakva jeste, mi se
nadamo da |e biti jo{
boqa u smislu da }e
davati vi{e novca.
Sa druge strane,
saradwa {kole sa na{om
lokalnom zajednicom,
Mesnom zajednicom u
U{}u, sa qudima iz
na{eg okru`ewa – dobra
je. Kad god sam se
obratila nekim qudima
koji su mogli da nam
iza|u u susret i da nam
pomognu - pomogli su
nam, zaista. Uvek vodim
ra~una koliko se
obra}am nekome za
pomo}, jer je sad vrlo
te{ka situacija, qudi su
u krizi i ponekad ne
mogu da izdvoje ve}a
sredstva i da nam
pomognu, ali nam izlaze
u susret za neke sitnice
koje nam zna~e. Mislim
i na Policijsku stanicu
u U{}u, koja proprati
sva na{a de{avawa na
skladan na~in, pritom i
na sportske klubove sa
kojima sara|ujemo
uspe{no, mawe-vi{e.
Ali, Bo`e moj, tako je u
`ivotu, ne mo`emo sa
svima uvek biti u
najboqoj i uspe{noj
komunikaciji. Ipak,
trudimo se i mi u {koli,
a i qudi sa kojima
sara|ujemo da damo sve od
sebe kako bi ta saradwa
uspela.
• Na{i stariji
drugovi, u~enici osmog
razreda, ove {kolske
godine pola`u zavr{ni
ispit. Da li }e biti
probnih testova za wih
i ho|emo li i mi,
u~enici sedmog razreda, i
ove godine re{avati
probne testove?
- Vi ste prva
generacija koja }e
polagati maturski ispit
koji vas svakako o~ekuje,
a vi ste i prvi koji
kre}u rad po nekim
novinama. Što se ti~e
osmaka, ja o~ekujem da
probni test bude, kao i
svake godine. Mi nemamo
zvani~no nikakvu najavu
o tome, uglavnom oni nas
obaveste svega desetak
dana ranije.
Pretpostavqam da |e to
biti u maju, kao i
pro{le godine, kada ste
i vi imali polagawe
~etiri predmeta.
O~ekujem da }e nam i ove
godine poslati
nekoliko tih testova
koje }emo mi zajedno
odraditi. Sigurno je da
}e biti probnog testa za
osmake, ali za vas,
u~enike sedmog razreda,
jo{ uvek nisam sigurna.
Naravno, bi}ete
blagovremeno
obave{teni.
• I za kraj, kakvu
biste poruku uputili
~itaocima na{eg lista,
a samim tim i nas
posavetovali kao svoje
|ake?
- Poruka, pre svega za
vas u~enike, jeste da se
zaista trudite, da uvek
dajete svoj maksimum.
Kad ~ovek da sve od sebe
i kad veruje u ono {to
radi, uspeh je
zagarantovan i to je
sigurno tako.
Ako ispred sebe
imate ciq kom te`ite i
gde dajete maksimum od
sebe, uspeha mora biti!
Sigurna sam da i vi to
znate i da ste nekad dali
celog sebe u ne~emu.
Meni je to ciq, da vas
sutra vidim kao uspe{ne
i sre}ne mlade qude i da
nekog vidim na mestu na
kome sam ja sada.
@elim tako|e da ne
idete iz U{}a, da
ostanete ovde da `ivite,
radite i doprinesete
razvitku ove na{e
sredine. A poruka za ceo
kolektiv je da moramo da
radimo, da se
usavr{avamo, da radimo
na sebi permanentno.
Nikako ne smemo,
odnosno na{ poziv nam
ne ti i ne dozvoqava, da
se u~aurimo i ne
primamo nikakva nova
znawa i iskustva, ve}
moramo da se otvorimo za
nove situacije koje nam
nailaze i ja verujem u
qude sa kojima radim,
verujem i znam da su
kreativni i da imaju
duha i da nisu posustali.
Sa druge strane,
poruka za lokalnu
zajednicu i u u`em i u
{irem krugu jeste da
osnovnu {kolu i
osnovno obrazovawe ne
treba da zanemari
finansijski i to treba
da im bude u prvom planu
i kada prave strategiju
za lokalnu samoupravu.
и осветљавању стазa које
воде према хали.
"MILUN IVANOVI]"”
@elim tako|e da ne
idete iz U{}a, da
ostanete ovde da
`ivite, radite i
doprinesete razvitku ove
na{e sredine.
4 na{a re~
H R O N I K A
ME]U NAJBOQIM
[KOLAMA U REPUBLICI
Odlukom Ministarstva
prosvete i nauke i Zavoda za
vrednovawe kvaliteta obrazovawa
i vaspitawa, Osnovna {kola
“Milun Ivanovi}” iz U{}a je
po~etkom februara, u
konkurenciji 2011, svrstana u
grupu od 61 {kole koje su se po
uspehu svojih u~enika izdvojile
kao najboqe u Republici. U
obrazlo`ewu ovakve odluke,
Ministarstvo prosvete i nauke
navodi da su analizom rezultata
na zavr{nom ispitu izdvojene
{kole koje su uspele da svojim
radom prevazi|u prepreke koje
u~enicima stvara lo{ socio-
ekonomski status i uslovi u
kojima u~e i nastavnici rade.
- Ovo priznawe na{a {kola
je zaslu`ila pre svega naporima
nastavnog osobqa i organa
upravqawa u samoj {koli - ka`e
direktorka O[ “Milun
Ivanovi}” Dana \okovi},
isti~u}i da }e Ministarstvo
prosvete i nauke u narednom
periodu umeti da ceni dosada{wi
kvalitet obrazovno-vaspitnog
rada i da |e pomo|i u daqem
unapre|ivawu obrazovno-vaspitne
prakse u samoj {koli, ali i da }e
O[ “Milun Ivanovi}”
poslu`iti i kao dobar primer
koji }e podsta}i ostale {kole da
ula`u vi{e na unapre}ivawu
obrazovno-vaspitnog rada.
- Na{a {kola izdvojila se u
grupu najboqih {kola pre svega
po uspe{nom ostvarivawu dva
najva`nija ciqa obrazovne
politike u Srbiji - obja{qava
direktorka \okovi} - a to je
dobar rad kojim su promovisani
kvalitet i pravednost
obrazovawa.
Zahvaquju}i upravo ovakvom
priznawu, O[ “Milun Ivanovi}”
sti~e pravo i mogu}nost da
konkuri{e za dodelu grantova za
promovisawe kvaliteta
obrazovawa u okviru DILS
projekta za unapre|ewe usluga na
lokalnom nivou. Tako|e, ovim
grantovima mo|i |e da pristupe
samo {kole koje su u grupi od 61 u
Srbiji, me|u kojima je i O[
“Milun Ivanovi}”.
Povodom ovog priznawa, prvih
dana marta, u Centru Sava u
Beogradu, odr`ana je dvodnevna
konferencija pod nazivom “Dobre
prakse i partnerstva - kqu~
efikasnog, pravednog i
kvalitenog obrazovawa” u
organizaciji Ministarstva
prosvete i nauke, na kojoj je
direktorima najboqih {kola u
Republici na odli~nom radu
~estitao ministar prosvete i
nauke dr @arko Obradovi}.
U okviru konferencije,
direktori najboqih {kola imali
su priliku da se upoznaju sa
nacrtom nove Strategije razvoja
obrazovawa, kao i sa novim
evropskim programima u
obrazovawu. Bila je to prilika i
da se sumiraju prvi rezultati
mnogih krupnih reformskih
promena u stvarawu nove
obrazovne politike, od koje neke
tek treba da postanu svakodnevni
deo obrazovne prakse, dok su neke
ve} za`ivele i sprovode se, kako
je oceweno, vrlo uspe{no.
- Najve|i izazov u razvoju
sistema obrazovawa - prenosi
utiske direktorka Dana ]okovi}
- jeste kako od dobrih primera
stvoriti {iroko prihva}ene
dobre prakse i osigurati
odr`ivost. Zato je ciq ove
konferencije i bio da se dobre
prakse predstave i promovi{u,
da se u~vrste postoje}a
partnerstva i stvore nova, kako
bi svi u~esnici i korisnici u
obrazovnom procesu u~ili jedni
od drugih i zajedno pro{li put
od primera do svakodnevne
prakse.
Ina~e, u okviru konferencije,
direktorka O[ “Milun
Ivanovi}” Dana \okovi} aktivno
je u~estvovala na nekoliko panel-
diskusija, me}u kojima su
Ocewivawe, zavr{ni ispit i
mature, I roditeqi se pitaju i
Upravqawe {kolom i osna`ivawe
direktora.
•Zahvaquju}i ovom priznawu, O[ “Milun
Ivanovi}” sti~e pravo i mogu}nost da
konkuri{e za dodelu grantova za promovisawe
kvaliteta obrazovawa u okviru DILS
projekta za unapre|ewe usluga na lokalnom
nivou. Tako|e, ovim grantovima mo|i |e da
pristupe samo {kole koje su u grupi od 61 u
Srbiji, me|u kojima je i O[ “Milun
Ivanovi}”
Qubav
Qubav treba da se daje, i da dugo traje. Qubav treba da se prima, i da bude va`na svima. Qubav je dugog veka, i te~e kao reka. Qubavne su re~i mile, kao da su od neke svile. Qubav je od mr`we ja~a, qubavqu se qubav vra}a.
Danijel ZE^EVI]
III1
na{a re~ 5
H R O N I K A
DVE U^ENICE LETOVALE U ITALIJI
Dugogodi{wa i izuzetno
uspe{na saradwa na{e {kole sa
Crvenim krstom Kraqevo je
nastavqena je i unapreena i
protekle 2011/2012. {kolske
godine.
Ve} po~etkom {kolske godine,
u oktobru 2011, Crveni krst je
obezbedio donaciju u vidu
garderobe, kada su po dva u~enika
iz svakog odeqewa na{e {kole
dobila po dva komada ode}e. Na{i
u~enici su se jako obradovali
iznenadnim poklonima. Bilo je tu
i ko{uqa, pantalona, haqinica,
jakni, ve{a i mnogih drugih lepih
i kvalitetnih delova ode}e.
Potom, krajem februara 2012.
godine, u okviru Sretewske trke
organizovane u U{}u, na kojoj su,
izme|u ostalih, u~estvovali i
|aci na{e {kole, podeqeni su
paketi}i koje je obezbedio Crveni
krst iz Kraqeva.
U aprilu 2012, kao i mnogo
godina unazad, na{a {kola je
u~estvovala na likovnom konkursu
“Krv `ivot zna~i”. Iako ove
godine nije bilo zapa`enih
rezultata, slede}i geslo “va`no je
u~estvovati”, rado smo se odazvali
pozivu na{ih dragih saradnika,
{to }emo ~initi i ubudu}e.
Tako smo se narednog meseca
jednako voqno i spremno odazvali
pozivu na u~e{}e u kvizu “Šta
zna{ o Crvenom krstu”.
Takmi~ari koji su predstavqali
na{u {kolu bili su u~enici
odeqewa 5/3 iz izdvojenog
odeqewa u Gok~anici. Ponosno i
uporno su se borili protiv jo{ 12
ekipa iz drugih kraqeva~kih
{kola i osvojili solidno tre}e
mesto.
U saradwi sa italijanskom
humanitarnom organizacijom “Un
ponte per”, Crveni krst Kraqevo
je sredinom jula 2012. obezbedio
letovawe u Italiji za petnaestak
mali{ana iz Kraqeva i okoline.
Me|u wima su bile i dve u~enice
na{e {kole, Kristina
\ura|evi} i Svetlana
Krsmanovi} iz Gok~anice,
u~enice petog razreda. One su sa
ostalim drugarima provele deset
predivnih dana u blizini \enove.
Pored mora i svakodnevnih
sportskih aktivnosti na pla`i,
deca su imala priliku i da se
upoznaju sa kulturnim i
istorijskim bogatstvom ove
regije, pa su tako obi{li
znamenitosti \enove i Milana,
kao i najve}i evropski akvarijum.
Po suzama dece, ali i doma}ina,
po povratku ku}i, vidi se da }e im
ovo letovawe ostati u se}awu kao
nezaboravno iskustvo.
- Italija je mnogo lepa zemqa
– ka`e Svetlana Krsmanovi}. – U
Milanu sam videla Katedralu,
stadion “San siro”, muzej i
Milansku skalu. U \enovi smo
posetili akvarijum sa ~udesnim
ribama i uop{te
najrazli~itijim morskim
svetom, i brod Kristifora
Kolumba... Tu sam, kupaju}i se u
prelepom moru, nau~ila i da
plivam. Probala sam pravu
italijansku picu i neke wihove
specijalitete. Upoznala sam
mnogo drugara i najve}a mi je
`eqa da opet posetim tu prelepu
dr`avu.
Potpuno podr`avaju}i Cecine
utiske, Kristina \ura|evi}
isti~e da joj je u po~etku bilo
neobi~no {to Italijani
druga~ije pri~aju, ali da joj je
puno pomoglo znawe engleskog
jezika i da nisu imale problema u
komunikaciji.
- Odu{evqena sam kako
Italija izgleda, kako je ure|ena
i prelepa i `elim da {to pre
opet posetim i druge
italijanske gradove – nagla{ava
Kristina odu{evqeno. – Prelepo
more, palme i prijateqi koje
smo stekle, samo su upotpunili
lepotu svih mesta koje smo
obi{le. Nekoliko puta smo i
pokisle, bile smo i umorne od
stalnog pe{a~ewa, ali to nam
nikako nije kvarilo
raspolo`ewe, nego naprotiv, uz
svu lepotu koju smo videle i to je
deo na{ih predivnih uspomena.
Koliko na{i u~enici cene
saradwu sa Crvenim krstom i
wihovu nesebi~nu pomo} pokazuje
i brojka od 170 u~enika na{e
{kole, {to je vi{e od polovine
ukupnog broja |aka, koji su se u
toku {kolske godine u~lanili i
postali ~lanovi Crvenog krsta
Kraqevo.
Na{a {kola planira da
nastavi redovan kontakt i dobru
saradwu sa Crvenim krstom
Kraqevo kako u ovoj {kolskoj
godini, tako i u onima koje
dolaze.
Marijana DRA@OVI]
•U saradwi sa italijanskom humanitarnom
organizacijom “Un Ponte Per”, Crveni krst iz
Kraqeva je sredinom jula ove godine obezbedio
letovawe u Italiji za petnaestak mali{ana iz
Kraqeva i okoline. Me|u wima su bile i dve
u~enice na{e {kole, Kristina \ura|evi} i
Svetlana Krsmanovi} iz Gok~anice
Ceca i Kristina u Italiji
6 na{a re~
A K T U E L N O
PONOVO RADI RADIO!
-
Malo {kola u Srbiji ima
{kolski razglas. Dugo godina,
jo{ od Omladinske radne akcije
“Ibar” iz osamdesetih godina, u
magacinu na{e {kole, prekriven
pra{inom stajao je i ~ekao na{
{kolski razglas neka kreativnija
vremena i neke nove entuzijaste i
zaqubqenike u taj vol{ebni
medij.
Za veoma kratko vreme, mlade i
kreativne kolege, instalirale su
svu tehniku za {kolski razglas.
Napravqena je “gluva soba”,
prikqu~en ra~unar umesto
gramofona i kasetofona,
osmi{qena redakcija i
oformqen voditeqski i tehni~ki
tim.
Troje u~enika osmog razreda:
\orđe Jovanovi}, Stefana
Vukosavqevi} i Sla|ana
Jablanovi}, perfektno su
shvatili ideju {kolskog razglasa.
Posle po~etni~ke treme i
perioda neophodnog da se ekipa
uhoda, program za vreme velikog
odmora sve je kvalitetniji i
svakoga dana mogu se ~uti
najnoviji muzi~ki hitovi,
aktuelne vesti iz {kole,
zanimqivosti i jo{ puno toga.
O~ekivawa su da }e ova veoma
lepa ideja za`iveti i svakim
danom biti sve kvalitetnija, a
na{ program slu{aniji.
Ostvarivawe programa „Profesinalna orijentacija na prelazu
u sredwu {kolu“
ZA BOQI IZBOR
BUD U]EG ZANIMAWA
Promene u svetu zanimawa sa sobom donose promene
kvalifikacionih zahteva i mewaju i sam zahtev za
profesionalnom orijentacijom.
Da bi na{i u~enici dobili {to adekvatniju podr{ku u toj oblasti, ove {kolske godine, profesionalana
orijentacija u sedmom i osmom razredu se realizuje kroz program „Profesionalana orijentacija na prelazu u sredwu
{kolu“, implementirana u nastavne predmete (srpski jezik, likovna kultura, muzi~ka kultura, informatika i
ra~unarastvo, gra|ansko vaspitawe, ^OS).
Treba naglasiti i to da }e na{i u~enici kroz „realne susrete“, odnosno
posete preduze}ima i sredwim {kolama, aktivno i iskustveno u~iti, dopuwavati
i upore|ivati ste~ena teorijska znawa o svetu rada i zanimawa, {to }e doprineti
formirawu kona~ne odluke o izboru budu}eg zanimawa.
Školski Tim za profesionalnu orijentciju je glavni nosilac raealizacije
ovog programa. Tim je pro{ao obuku koju je organizovalo Ministarstvo prosvete
i nauke i nema~ka organizacija GIZ. Nakon toga je Tim pro{iren sa jo{
nekoliko ~lanova, upoznao sve aktere u {koli o ovom projektu, napravio akcioni
plan, odabrao na~in implementacije i krenuo sa velikim zadovoqstvom u wegovu
realizaciju. U proces profesionalne orijentacije su ukqu~eni pojedini
predmetni nastavnici sedmog i osmog razreda, odeqewske stare{ine, roditeqi
i lokalna zajednica.
Poha|awe ovog programa nije bilo obavezno, ali su na{i u~enici kao i
wihovi roditeqi sa velikim zadovoqstvom i o~ekivawima prihvatili u~e{}e.
Ana MILOSAVQEVI]
6 na{a re~
na{a re~ 7
MOJA [KOLA•MOJA [KOLA•MOJA [KOLA•MOJA [KOLA•MOJA [KOLA
[KOLA
BAJKA
AN\ELA I DVA JAGWETA
Bila dva jagweta, koja su se prepirala ko je hrabriji.
An|ela ih je upitala: ”Za{to se prepirete”? Oni su joj rekli:
”@elimo da saznamo ko je hrabriji”. Jedno jagwe re~e: ”Hajde da
odemo do vuka” An|ela povika: ”Mislim da to i nije tako dobra
ideja”.
“Ma {ta lo{e mo`e da se desi?”, re~e drugo jagwe. “Vuk ne}e
biti zadovoqan, pozva}e vas na ru~ak, a vi }ete biti glavno jelo”.
Jagwi}e je to upla{ilo, ali toliko su `eleli da saznaju ko je
hrabriji da su povikali: ”Ma kakav vuk, zna{ li ti {ta smo mi za
wega”?
“To me i pla{i”, povika An|ela. “Ako vuk bude ne{to poku{ao,
uradi}ete ovako: ja }u mu odvratiti pa`wu, a vi to vreme
iskoristite da pobegnete”.
Kada su jagwi}i stigli pred vukovu jazbinu, povikala su: ”Iza|i i
pogledaj nas u o~i, ti kukavice”.
Vuk je to ~uo i jako se uvredio. Iza{ao je iz jazbine i zare`ao je
na jagwi}e: ”Kako se usu|ujete da me nazovete kukavicom”?
An|ela je isko~ila iz `buna i vuk ju je pojurio. An}ela je vodila
vuka ka reci i u posledwoj sekundi izbegla pad u reku, a vuk upade i
udavi se. Jagwi}i su strpqivo sa~ekali da se An|ela vrati ku}i.
Kada je An|ela stigla ku}i, mnogo su joj zahvalili. I shvatili da su
podjednako hrabri. Od tog dana jagwi}i su se dr`ali daleko od vu~ih
jazbina.
An|ela VUKOVI] ááá2
MOJA [KOLA
Svako ima svoj dom. Samo
|aci imaju po dva doma. Neko to shvati odmah, a neko kasnije. Drugi dom je {kola.
U~enik sam {estog razreda. Od po~etka idem u ovu {kolu. Ova {kola nije puna kao ranije. Od prvog razreda do osmog, svega nas je petnaestoro. Volim da idem u wu. U woj se ose}am kao kod svoje ku}e.
Jedino mi smeta stara {kola. Ona je vrlo stara i na sredini je propukao krov. Uvek kada po|em u {kolu, ~ujem zvuk strugare, ose}am sve` vazduh koji me inspiri{e.
Kada do|e zima, domar Qubinko nalo`i furunu
i kada stignem od ku}e, ja se raskop~am, sednem na stolicu kao da sam u hotelu.
Kada moram da idem u U{}e sav se rastu`im, ali kada sve to pro|e, opet sam u mojoj {koli. Ispred {kole je igrali{te. Moja {kola je uredna, ~ista i nezaga|ena. Nije ba{ kao u gradu, ali je za mene odli~na. Ne{to su pri~ali da }e zatvoriti ovu {kolu, pa da idemo u U{}e, mada ja to uporno odbijam.
@ao mi je samo zato {to moram za dve godine da se preselim u Kraqevo. Vi{e ne}e biti onog ~istog, sve`eg vazduha, i onog ~istog dvori{ta, gde smo se moje dru{tvo i ja igrali.
Milo{ VUKOMANOVI] V3
C r k v a Crkva je najsvetije mesto
I tamo qudi idu ~esto. Mole Boga i majku Bogorodicu
Da sa~uva wihovu porodicu. Kada u crkvu ulazimo
Qubimo ikonu, Palimo sve}u I molimo Boga za sre}u.
Magdalena KUNDOVI]
IV
HO]U DA BUDEM DETE! Још само неколико година и долази крај.
Детињство се удаљава корак по корак, а ја
неуморно стојим у месту, уживам у лепоти
дечијих дана и посматрам хоризонт који се
сваким даном преда мном све више отвара. Дивим се птицама које слободно лете,
бескрајним небеским пространствима, дивим
се, али им не завидим на слободи. Можда је то
зато што сам и сама слободна. Морам вам
одати тајну да се некада јако непристојно
загледам у људе из своје околине. Питам се
куда иду, зашто журе, како то да неки стално
осмехом откривају своју срећу, а други
прикривају сузе!? Зашто се и ја не понашам
тако?
Сада ми је можда јасно. Ја сам само дете.
Нисам стално заузета, немам превише обавеза,
не знам да ћутим и никада не скривам своја
осећања. Такву ме сви знају, то сам права ја. А
и сама признајем да нисам спремна да се
суочим са свим тим искушењима на које би ме
пут живота слао. Лутке су и даље моје
другарице, а слободно време начин да испуним
живот.
Ја не желим да се сада ишта мења. Желим
да у оваквим данима уживам још дуго и надам
се да не осуђујете мој претерани занос. И ако
уживам у сваком дану, знам да ће свако време
са собом донети нешто ново и тако разбити
монотонију нашег живота. Изненада,
неочекивано појавиле су се прве симпатије и
неко чудно, несвакидашње, а мени непознато
осећање. Другарице су ми рекле да се то зове
љубав,а сестра да је за љубав још рано и да
уживам у томе у чему сам, јер реч коју
наслућујем, у будућности ми неће донети само
пријатна осећања, већ ће се веома лукаво и
бахато односити према мени. Како год било, ја
се сада осећам лепо и прија ми када осетим те
лептириће у стомаку. Још је рано да мислим о
неким последицама.
Ја желим да још дуго уживам у
симпатичним стиховима Душка Радовића,
јована Јовановића Змаја и Љубивоја
Ршумовића, у делима браће Грим, желим да се
чудим Плавом зецу, да верујем у Лилипутанце,
да се дивим принцезама, да очекујем принчеве,
плашим се вештица и злих вила и живим
живот као да сам главна јунакиња Керолове
бајке. Знам да ми се неће пружити друга
прилика да опет прођем кроз све то и зато ове
године живим са пуним правом.
Не знам да ли је ово само сан или још
једна ноћна мора, а видим да није ноћ, не
спавам и мислим да се догађа управо оно што
ја не желим, одрастам, па сада живим у страху
де ћу се једног јутра пробудити као одрасла, а
да се нисам заситила детињства и да ћу сама
себи морати да признам да више нисам дете.
Magdalena MARINKOVI] V4
“MALCI”, G
OK
^A
NI
CA
osmilunivanovic.wordpress.com
• PANO• PANO• PANO• PANO• PANO• PANO• PANO• PANO• PANO• PANO• PANO• PANO• PANO• PANO•
• FOTOREPORTA@A • FOTOREPORTA@A • FOTOREPORTA@A • FOTOREPORTA@A •
EKO-TIM
U^ENICI PREDLA@U
AKCIJE, NASTAVNICI IH
PODR@AVAJU I
OHRABRUJU
[kolsko dvori{te mati~ne {kole u U{}u je oplemeweno sa
novim zasadima sadnica jorgovana i jednim stablom drveta
ginko, za sadnice jorgovana su se pobrinuli vredni |aci na{e
{kole, prete`no iz Polumira i okoline, a {kolsko dvori{te u
Gok~anici je oplemeweno i sa jednom, ali vrednom sadnicom
smokve...
Planirane aktivnosti Eko-tima (Slavko Trifunovi}, Jelena
^e{qarac, Aleksandra Pe{i}, Bo`idar Ru`i}, Gorica Pe{ovi}, Bojan
Bogojevi}, koordinator Vesna To{i} i veliki broj uenika na{e {kole),
ve}inom su realizovane, a neke su izvedene i van plana, po{to se u
me|uvremenu ukazala potreba za wima.
Svi va`ni ekolo{ki datumi: Dan voda, Dan planete Zemqe, Dan borbe
protiv pu{ewa i Dan klimatskih promena, obele`eni su kroz razli~ite
aktivnosti sa ~lanovima tima i u~enicima, odr`ana su razna predavawa
vezana za va`ne datume, vo|ene su debate na teme, pravqene su izlo`be u vidu
eko-panoa, o~i{}eno je {kolsko dvori{te u mati~noj {koli i izdvojenim
odeqewima, o~i{}ene su obale reke u Gok~anici...
Ostvarena je i izuzetna saradwa Eko-tima sa Mesnom zajednicom
Me|ure~je u Gok~anici, konkretno sa Dobrivojem Milo{evi}em,
zaposlenim u ovoj ustanovi, koji je sa u~enicima sedmog razreda i
~lanovima tima sproveo akciju potkresivawa o{te}enih stabala u okru`ewu
{kole, kao i popravku klupa i ~i{}ewe spomen-~esme u istom mestu,
{kolsko dvori{te u Gok~anici je oplemeweno i sa jednom, ali vrednom
sadnicom smokve, a za to se pobrinuo nastavnik Dragan Vuki}evi} sa
u~enicima {kole...
Školsko dvori{te mati~ne {kole u U{}u je oplemeweno sa novim
zasadima sadnica jorgovana i jednim stablom drveta ginko, za sadnice
jorgovana su se pobrinuli vredni |aci na{e {kole, prete`no iz Polumira
i okoline, a za sadnicu ginka mo`emo zahvaliti Srbija-{umama, [umskoj
upravi U{}e i zaposlenom Marku Radovi}u, sa kojima smo tako|e imali
zavidnu saradwu. Akcija sa|ewa je sprovedena uz veliki broj u~enika i
zaposlenih, zainteresovanih za lep{u i zdraviju okolinu.
Na{a {kola se pridru`ila i skromnim doprinosom u~estvovala u
akciji „O~istimo Srbiju“. O~i{}eno je {kolsko dvori{te i {ira okolina
oko dvori{ta, a na{i najmla|i u~enici su bili najaktivniji.
O~ekivawa su da ove skromne ali edukativne akcije deluju na formirawe
pozitivne ekolo{ke svesti kod na{ih najmla|ih, a wihovi nastavnici su
spremni da ih pravilno usmere i podr`e.
Vesna TO[I]
MUZI^KA [KOLA
[ANSA ZA MUZI^KI NADARENE U^ENIKE
Od ove {kolske godine u na{oj {koli
po~ela je rad i Muzi~ka {kola ,,Stevan
Mokrawac” iz Kraqeva. Na{i u~enici
imaju mogu}nost da u~e solfe|o i svirawe
na ~etiri instrumenta: gitara, klavir,
harmonica i violina.
Na po~etku ove {kolske godine upisano
je 29 u~enika. Imamo u~enike koji su
zainteresovani za svirawe na sva ~etiri
instrumenta.
- Mi smo jedina osnovna {kola u gradu
Kraqevu koja osim osnovnog obrazovawa
pru`a mogu}nost i za muzi~ko
obrazovawe, ka`e direktorka na{e {kole
Dana \okovi}. - Posle zavr{ene ni`e
muzi~ke {kole na{i u~enici {kolovawe
mogu da nastave u {koli ,,Stevan
Mokrawac” u Kraqevu. Izuzetno smo
ponosni na to {to smo uspeli da
otvorimo odeqewe muzi~ke {kole kod
nas. Na taj na~in smo na{im u~enicima
omogu}ili dodatnu podr{ku u razvijawu
svoje nadarenosti, kreativnosti i
svestranosti.
Da li ste znali
da...
-Oko 50 posto qudi na svetu
nikada nije obavilo
telefonski razgovor?
-Da je nemogu}e kinuti
otvorenih oчију?
-Да су слонови једине животиње
које не могу скакати?
-Комарци имају зубе?
-Просечан човек дневно изгуби
200 длака на глави?
-Да су наше очи од рођења истих
димензија али да нос и уши не
престају да расту?
-U proseku ~ovek udahne
23.000 puta dnevo?
-Pacovi mogu da izdr`e du`e
od kamila?
VERONAUKA
U^ENICI
ORGANIZOVALI POKLONI^KO PUTOVAWE
U~enici koji poha|aju versku
nastavu, zajedno sa svojom nastavnicom
Jelenom Dragojlovi}, u junu su
organizovali pokloni~ko putovawe u
manastire Gradac, \ur|eve Stupove, Staru
i Novu Pavlicu i Pertovu crkvu.
U manastiru Gradac prisustvovali su
Svetoj liturgiji, gde su se i pri~estili.
Posle liturgije obi{li su izvor lekovite
vode, igrali stoni tenis, fudbal i fino
se odmorili u prijatnom ambijentu, gde su
ih sestre ovog manastira jako lepo
ugostile.
U manastiru \ur|evi Stupovi, iguman
otac Gerasim, priredio je u~enicima
mali kviz. U~enici koji su odgovorili
ta~no na postavqena pitawa dobili su
razne nagrade. Bilo je to divno putovawe
i nadamo se da }e takvih putovawa biti
jo{ u na{em budu}em radu.
FOTO-REPORTA@A
KREDOM NA ASVALTU
Povodom De~ije nedeqe, koja se tradicionalno odr`ava po~etkom
oktobra, u~enici na{e
{kole i ove godine svoj dan ovaj praznik ma{te i kreativnosti obele`ili
su nizom aktivnosti.
10 na{a re~
^UDAN JE OVAJ SVET U
MENI KAD SVE
PO@UTI I PORUMENI
Osmeh pa suze...I tuga i radost. Napoqu ki{a, a meni
toplo, Sunce sija i tamo jedno oko. Ja sam se zaqibila.
Dok spavam, sawam jedan glas. Ujutru u`urbano idem u {kolu
da bih taj glas zaista ~ula. Na velikom odmoru u`inu kupujem
gde ranije nisam, ali tamo }u videti jedan osmeh, mig oka i ~uti
jedno ,,}ao“. Ko{arku ranije nisam volela, ali sada je
obo`avam. Jer, qubav je kada ti srce tako jako kuca da ima{
utisak da }e isko~iti. Ulicom skaku}em, dok ostali normalno
hodaju. Ne{to obe}am pa zaboravom. Trudim se da zaboravim, ali
svi vide. I on, rekao mi je da je zaqubqen, ali da zna da sam i
ja. Tada pti~ice pevaju samo za mene. Drugarice mi ne{to ka`u,
a ja ih ne ~ujem. Iako je daleko, ja sam u wega jo{ uvek
zaqubqena.
Sre}na sam kada mi stigne poruka i kada shvatim da nisam
zaboravqena.
Aleksandra PETROVI] VII1
O ^EMU TRA^ARIMO
IZME\U ^ASOVA
Najve}a radost za sve nas u {koli je kada se ~uje
zvono koje ozna~ava kraj ~asa i tada do|e na{ih pet
minuta.
Kada se zavr{i ~as, svi odemo do i~ionica u kojim
imamo slede}e ~asove, ostavimo ran~eve i iza|emo u
hodnik. U hodniku se mi osmaci okupimo i pri~amo o
svemu i sva~emu, jer izme|u ~asova uvek imamo razli~ite
teme za razgovor.
De~aci se odvoje i naj~e{}e pri~aju o fudbalu,
tenisu i utakmicama, a devoj~ice pri~aju o momcima,
modi, o sme{nim doga|ajima sa ~asova. Dok se de~aci
raspravqaju koji je fudbalski klub najboqi, mi
pri~amo o svojim simpatijama i poveravamo se jedne
drugima. U posledwe vreme tema koja nam je svima
zajedni~ka za razgovor jeste kraj ove {kolske godine i
na{ rastanak. Najvi{e pri~amo o maturi, o tome kako
}e ko da se obu~e, kako }e koja devoj~ica da se
na{minka i dogovaramo se ko }e sa kim biti u paru.
Neki od nas su quti {to slavimo maturu u sali, a ne
u restoranu, kao ostale generacije, ali nam je svima
najbitnije da se lepo provedemo. Tako|e, pri~amo o
prijemnom, ali i o na{em rastanku. Svi }emo jedni
drugima nedostajati i ve} sada znamo da }e biti
plakawa na kraju ove {kolske godine. Nedostaja}e nam
cela {kola, pa ~ak i na{i petominutni razgovori
izme|u ~asova.
Od slede}e godine svi }emo biti sredwo{kolci i
sve vezano za osnovnu {kolu }e nam nedostajati:
nedostaja}e nam u~ionice, na{e stare klupe, {kolski
hodnici, ali i na{i razgovori izme|u ~asova koji nas
uvek oraspolo`e i koji nam niikad nisu dosadni.
Violeta MATOVI] VIII-1
OTI[LE SU POSLEDWE
LASTE
Dolazi jesen. Odlazi leto i topli letwi dani, a sa
wima odlaze i laste.
Vi{e nema tih dragih bi}a koje bi veselo cvrkutale
i letele nebom. Kro{we drve}a su ostale puste, jer
nema lasta koej su veselo skakutale po granama.
Nedostaje mi cvrkut tih malih veselih ptica. Male
i vesele, laste su celo leto u jatima letele nebom iznad
moga sela. Veoma je pusto i ~udno bez wih. Svakoga dana
sam ih vi|ao kako se veselo igraju na kablovima koji
vode struju do na{ih seoskih ku}a. Sletale su i
uzletale sa krova moje ku}e.
Imao sam i svoju lastu. Napravila je gnezdo u
dvori{tu moje ku}e. ^uvao sam wena tri mala pti}a.
Posmatrao sam kako rastu, kako ih majka hrani. Radovao
sam se kada su prvi put poleteli iz gnezda. Sada su
porasli i oja~ali. Uz mamu, laste su savladale ve{tine
letewa i spremne su za dug put koji je pred wima.
Odlaze na jug zbog hladnijeg vremena koje dolazi u na{e
krajeve.
Posledwe jato lasta upravo pole}e sa moga krova, a
sa wima i moja lasta i weni pti}i. Po`eleo sam im
sre}an put i brz povratak, uz obe}awe da }u im ~uvati
wihova gnezda.
Lazar CVETKOVI] V3
В Е Ж Б А Н К А
Svetl
an
a
KRS
MAN
OVI
] VI3
na{a re~ 11
MOJA [KOLA•MOJA [KOLA•MOJA [KOLA•MOJA [KOLA•MOJA [KOLA
JA, PETAK
•Prvi put u istoriji {kole jedan u~enik u vi{im
razredima ~ini jedno odeqewe. Lazar Cvetkovi} je,
naime, jedini |ak u V3 odeqewu u izdvojenom
odeqewu u Gok~anici. Na po~etku {kolske godine
Lazo je bio pravi medijski hit, a u okviru
{kolskog zadatka iz srpskog jezika napisao je
slede}e:
Po~eo je septembar. Vreme je da se krene u {kolu.
Ove godine kre}em u peti razred. Veoma mi je ~udno,
jer sam se navikao na u~iteqicu. U petom razredu ima}u
nekoliko novih predmeta, ali }u imati i nekoliko
starih. Novi predmeti su mi se ba{ svideli.
Ove godine sam jedini |ak u u~ionici. Veoma mi je
~udno, ali }u se navi}i. svi nastavnici su veoma dobri
prema meni, ali mi fale drugari.
Sa drugarima iz drugih odeqewa se igram za vreme
odmora i u`ine. Jako mi je `ao {to nema drugara u
u~ionici. Nemam sa kim da se poigram i nasmejem na
~asu. Nemam od koga da pozajmim olovku, zareza~ ili
gumicu kad zaboravim. ^as fizi~kog je pomalo dosadan,
jer nemam drugara sa kojim bih igrao fudbal i radio
ve`be. Sam sam u svemu.
Lepo je biti |ak petek, ali mi nedostaju drugari da
bi peti bio pun petica.
JESEN U KAPUTU @UTOM
Na prozor sam pomolila glavu
i videla uvelu, poko{enu travu.
Drve}e nije zelene boje vide{e o~i moje.
Sve je tako `uto zeleno, crveno ,
zeleno, kao najlep{i }ilim {areno.
Nigde nijednog cveta,
kao {to je bilo ovog leta.
Tada shvatih, jesen je do{la ba{ tada kada sam u {kolu
po{la.
Stigla je jesen u `utom kaputu, hladniji dani su nam na putu.
Jesen ima ~ari svoje,
na nama je da ka`emo koje.
Aleksandra ERDOGLIJA
Lozno
DRUGARSTVO
Drugarstvo je
igra, koja dugo traje, pa sve tajne drugu daje.
Kroz igru se
stekne veliko
prijateqstvo, koje ponekad
postane tesno.
Te ~arke vrlo kratko traju, i opet drugovi dobri ostaju.
Marko
ERDOGLIJA
IV Lozno
МОЈА ШКОЛА
Моја је школа лепа и цела је у цвећу она деци мами уздахе и срећу.
Скола је мила И добра мама
Која ђака Научи сама.
Школа ђацима
Памет даје У њој ђаци
Стичу знање.
Школу воле сви ђаци А највише ђаци прваци.
Dejan VESELI] VIII2
[KOLA Родила се моја школа
на зеленој трави,
на сунашцу маленом,
и под небом плавим.
Волим школу,
волим знање,
школа је за мене
највеће имање.
У школи имам
другаре своје,
дружим се са њима
још од ране зоре.
Неко воли цвркут птица,
Неко нежну плаву боју,
Неко мирис љубичица,
а ја волим школу своју.
У њој сам постигла
успех свој
и зато је школа
понос мој.
Jovana GAJOVI] VII2
DILEMA
Кад сам био ђак првак,
Живот ми је био лак.
Школа ми је била мила
и лако се учила.
Сада није тако лако,
Мама каже треба тако,
Ко од књиге сада бежи,
Живот ће му бити тежи.
Кад порастем бићу неко славан,
И захвалан за све што сам стеко,
Зато школа драга служи,
Радост да нам свима пружи.
Aleksandar ERDOGLIJA VI2
BO@JI DOM
Crkva je jedan dom,
u kome `ivi jedan Bog.
Crkva je jedan dom,
gde dolaze,
mnogi qudi, da se Bogu
mole.
U crkvu idu,
razna deca, qudi.
Crkva je na{ dom,
u kome `ivi,
jedan Bog.
Ana ERDOGLIJA IV
Lozno
Kristina
\URA\EVI] VI3
Mi
len
a BAN
KO
VI
], u~i
teq
ica
Kri
st
in
a P
E[
I]
II
1
Saw
a K
O[
AN
IN
II
1
12 na{a re~
V E @ B A N K A
MOJ NA JBOQI DRUG Svi imaju drugove ili drugarice. Neko mawe, neko
vi{e, a neko nijednog... Ja imam puno drugova, ali mi je najdra`i \ole.
\ole i ja smo roi|eni u istom porodili{tu. Sa wim se dru`im od detiwstva. Naravno, posva|ali smo se nekoliko puta, ali smo sva|u uvek brzo zaboravili. Sa wim sam i{ao u {kolu, on je sada tre}i razred.
Kada do|e raspust, \ole iz Kraqeva do|e u Gok~anicu, pa ceo raspust provedemo u igri. Ali, kao i sva deca, volimo i zimu, a najvi{e kada padne sneg. Onda se grudvamo, sankamo, skijamo, pravimo Sne{ka Beli}a. ^esto, kada do|e iz Kraqeva, igramo se i na kompjuteru.
\ole ima i brata. Zove se Pe|a i veoma je mali, ide u pred{kolsko, ali je pravi mali |avo. Stalno nam dosa|uje kada se igramo \ole i ja, ho|e neprestano da se igra
“Wolfrestaina”, {to u prevodu zna~i ratovawe. I onda ga moramo poslu{ati, ili bi po~eo da kuka... Mnogo smo stvari radili \ole i ja dok je bio ovde u Gok~anici.
Drugarstvo je najve|e bogatstvo. Drugarstvo je vrednije od zlata. Ko ima iskrenog i dobrog druga, nije ni svestan koliko je sre}an ~ovek. Meni moj drug \ole mnogo nedostaje.
Milo{ VUKOMANOVI] VI3
Bog
Kad si tu`an
i kad ti ne{to treba,
Bogu se pomoli tako
treba!
Kad te tuga u `ivotu
prati,
ti se Bogu pomoli
ona }e nestati!
Kad nekog voli{,
a on tebe ne, ti se
Bogu pomoli i zavole}e
te!
I u dobru i u zlu,
Bog }e ti pomo}i
ali mora{ mu dati
zahvalu!
Bojana JABLANOVI]
III Polumir
Crkva
Svako dete koje se rodi, sa crkvom se srodi. Bog nas najvi{e voli, pa se u crkvi wemu moli! U crkvi su se roditeqi ven~avali, a deca preobra`avali. Kada se molimo nakon toga recimo „Hvala ti Bo`e, {to si nam sve u~inio“. Zato Bo`e, molim te si|i, {to pre, da i ti radost, podeli{ {to pre. Mole te i vole, |aci ~etvrtaci!
Mina KRSMANOVI]
IV
Qubav Qubav je kad je
drugarstvo pravo
i kada s wima u`inu
deli{.
Qubav se ku}i i u {koli
sti~e,
Qubav je kada ti mama
vi~e.
Qubav je jedna lepa re~
Qubav koja okre}e svet.
Qubav je kada ima{
druga,
zbog qubavi kad te mu~i
tuga.
Vladimir MILETI]
IV Polumir
Nemojte se
{aliti
Nemoj da se {alite
razlike da pravite,
izme|u mame i tate
razlike nema, da znate!
I ko to sme da ka`e
da su mamine ruke
ne`nije, dra`e?
Tata sa nama sve brige
deli
i wegovi su dlanovi
jednako vreli.
Pa {ta ako ne mo`e da
nas rodi
i ceo dan sa nama
provodi?
Ja znam da uvek sve od
sebe daje
da nam svaki tren u
sre}i traje.
Ispod gustih obrva
zavirite boqe,
imajte vi{e strpqewa,
voqe
i znam da }ete videti
tamo
qubav, sre}u, ne`nost...
sve za nas samo.
Zato, nemoj da se
{alite
razlike da pravite,
izme|u mame i tate
razlike nema, da znate!
Eleonora ERDOGLIJA
IV razred, U{}e
PRIJATEQI ZAUVEK
U jednoj xungli ‘ivele su dve vrste dinosaurusa, Triceraptor i Tiranosaurus reks. Ali ne}ete mi verovati, imao je glavu Tiranosaurusa reksa, a telo Triceraptorsa, to je bio dinosaurus Xek, zvali su ga Triceraptos Reks. Odlu~ili su da }e ga zauvek oterati zato {to ih je sramotio. Oterali su ga ba{ na wegov ro|endan, to je odlu~io wegov deda Aktopus. Xek je bio usamqen i tu‘an. Sve ‘ivotiwe su ga se pla{ile. Jednog dana pored wega je pro{la zmija velike glave i malog tela. Zvala se Lara. I wu su roditeqi ostavili. Iz stra{ne {ume ~uo se rik lava. Lara i Xek su pobegli. Zauvek su ostali zajedno.
Uro{ PE[I] ááá2
Violeta BELAKOVI] III2
A. PETROVI] VII1
Jovana GAJOVI] VII2
Mi
li
ca D
UGAL
I]
V
II
1
14 na{a re~
I N O V A C I J E U N A S T A V I
SAJBER
U^ITEQ
Mogu}nost u~ewa na daqinu je
privilegija mnogo bogatijih
dr`ava koje su kadre da izdvoje
novac za ovakve projekte. Učiteq
na{e {kole je pokazao da se sa
dobrom idejom i dosta entuzijazma
i rada mo`e posti}i mnogo.
Naime, u eri kada na{
prosvetni sistem tra`i i nalazi
modus kako poboq{ati efekat
prosvetnog sistema na{ u~iteq
Ivica @upawac je pokazao da je
mo`da re{ewe bilo tu, na dohvat
ruke. Kreirawem sajta “Sajber
u~iteq”, skrenuo je pa`wu
prvenstveno dece i roditeqa,
kolega u~iteqa i nastavnika ne
samo u Republici ve} i u
inostranstvu, ali i naj{ire
javnosti.
Na sajtu se pru`aju mogu}nosti
gledawa i slu{awa snimqenih
~asova koji mogu razjasniti
nejasno ili nau~iti ono {to je
propu{teno.
- Svako vreme donosi ne{to svoje
– isti~e Ivica, koji je ve} dobio
nadimak Sajber U~iteq - a ovo
na{e donosi trku i strku,
jurwavu, tako da sve mawe qudi
imaju vremena da se posvete deci,
pa i dru{tvo gleda na prosvetu
kao tro{ak a ne kao investiciju.
U tom op{tem mete`u, mi
provetni radnici, na ~elu sa
mladim i kreativnim kolegama,
treba da poka`emo |acima kako
da sami budu istra`iva~i svojih
interesovawa.
Sa tom idejom, a pogotovo sa
ranije nere{evim pitawem i
problemom kako pomo}i bolesnoj
ili drugoj deci koja nisu u stawu
da dolaze u {kolu, napravqen je
ovaj sajt.
- Ovo nije lak posao, ka`e Sajber
U~iteq - trebalo je osmisliti
dosta ~asova, snimiti ih,
prona}i model kakav najvi{e
odgovara deci.
Poseban izazov za wega je bio
da radi na ovom projektu iako je
znao da to pre wega niko nije ni
poku{ao. Kvalitet snimqenog
materijala se vremenom
poboq{avao i pove}avao, a tako i
interesovawe kolega iz Srbije i
dr`ava biv{e Jugoslavije.
Na{a {kola je, zahvaquju}i
entuzijazmu i upornosti Sajber
U~iteqa, postala prva {kola u
kojoj se inplementiralo u~ewe na
daqinu. U~iteq Ivica tvrdi da
jo{ mnogo treba da se radi na u
ovoj oblasti, a pre svega na
edukaciji nastavnog kadra, a
potom i samih |aka.
Na ovom sajtu pru`a se mnogo
kreativnih ideja i za u~iteqe,
koje se mogu primeniti u nastavi,
a koje Sajber U~iteq nesebi~no
omogu}ava svojim kolegama.
Osmi{qen je i kutak gde se mogu
igrati ponu|ene interaktivne
(“onlajn”) edukativne igrice, koje
je izabirao sam Sajber U~iteq, a
sa idejom, i vo|en iskustvom iz
u~ionice, da deca najboqe u~e
upravo kroz igru.
Imaju}i u vidu da na{a {kola
ima {kolski sajt koji za godinu
dana postojawa ima vi{e od
130.000 poseta (samo u jenom danu u
junu, sajt je posetilo oko 6.500
korisnika), i Elektronski
dnevnik, koji je Ivica sam
osmislio i napravio, ne ~udi
podatak da nas ve} zovu Sajber
[kola, pa ne iznena|uje ni to
{to je i RTS izrazio
interesovawe za nas i pozivao
Sajber U~iteqa da gostuje vi{e
puta u wihovim emisijama i da
prednostio svoga sajta predstavi
naj{iroj javnosti.
- Moramo znati da se nalazimo
na po~etku puta koji nas vodi u
savremenu nastavu. – konstatuje
Ivica @upawac, Sajber U~iteq -
Trudimo se da ono {to imamo
iskoristimo pametno, bilo da je
to ovo vreme koje `ivimo, ili
ovaj posao koji radimo. Ne
postoji ~ovek koji se ne se}a svog
u~iteqa. Stoga se treba truditi
da vas |aci pamte kao
kreativnog i predanog u~iteqa,
jer to i jeste su{tina na{e
misije.
Dragan VUKI]EVI]
• Poseban izazov za u~iteqa Ivicu je bio da
radi na ovom projektu iako je znao da to pre
wega niko nije ni poku{ao. Kvalitet snimqenog
materijala se vremenom poboq{avao i pove}avao,
a tako i interesovawe kolega iz Srbije i
dr`ava biv{e Jugoslavije
www.sajberucitelj.wordpress.com
na{a re~ 15
S P O R T
ATLETIKA
ODR@AN KROS RTS-A 2012.
Ovogodi{wi tradicionalni
Kros RTS-a odr`an je i u na{oj
{koli. Sa svojom ekipom u~enika
i mladih asistenata, za
besprekornu organizaciju
pobrinuo se pre svega nastavnik
Slavko Trifunovi}.
On je preduzeo sve mere opreza
i uz poslovi~nu preciznost koja ga
krasi, kako bi sve trke protekle
uz minilan rizik od povreda svih
u~esnika krosa. Na`alost, nije
ostvarena wegova prethodno
utvr|ena i trasirana mar{uta,
koja je osmi{qena kao pravi kros
po travnatoj podlozi, ali
nheo~ekivana ki{a, u ina~e
su{nom periodu godine,
primorala ga je da izmeni trasu,
jer je teren bio preterano
natopqen vodom i blatwav, uz
pretwu i rizik da do|e i
do povreda u~enika krosa.
Uprkos promeni
mar{ute, nijedan takmi~ar
nije se povredio, a
postignuti su izuzetni
rezultati. Da bi
motivisali u~enike da
masovnije u~estvuju i da ne
odustanu pre prolaska
kroz ciq, kros deonicu pretr~ali
su i najuporniji nastavnici
qubiteqi aktivnog i
rekreativnog sporta, koji su
tako|e pokazali dobru kondiciju i
spremnost i za du`e trke u ovoj
disciplini kraqice sportova.
Po razredima, najuspe{niji
u~esnici Krosa RTS-a 2-12, bili
su u~enici: Dimitrije Ko{anin
i Kristina Pe{i~ (prvo mesto u
kategoriji de~aka i devoj~ica),
Stefan Dra`ovi} i An|ela
Tomovi} (drugo mesto), Mladen
Pe{i} i Eleonora Erdoglija
(tre}e mesto), Du{an Bo{kovi} i
Marina Topalovi} (~etvrto
mesto), a potom i Aleksa
Radosavqevi} i Marija
Radulovi}, Filip @ivkovi} i
Kristina Glav~i}, Marko
Nikoli} i Sne`ana ^orbi}, i,
najzad, na kraju {ampinskog niza
uspe{nih Mladen Balti} i
Katarina Erac.
SRETEWSKA ULI^NA
TRKA “U[]E 2012.”
Posle odlagawa zbog lo{ih vremenskih uslova,
ovogodi{wa Sretewska uli~na trka je odr`ana tek
krajem februara
Staza za tr~awe je bila vla`na, klizava, a ki{a je
dodatno pogor{avala uslove. U~estvovali su, ina~e,
u~enici {kola iz U{}, Studenice i Kraqeva.
Ina~e, u takmi~arskom delu nastupile se ekipe iz
Novog Pazara, Smedereva, Kragujevca, ^a~ka, U`ica i
Vaqeva. Za ekipu Novog Pazara nastupila je i pobedila
Amela Terzi} , aktuelna evropska prvakiwa. Posebno
su bili atraktivne trke pripadnika vojske, policije,
veterana i rudara .
U~enici na{e {kole, o~ekivano, postigli su zapa`ene
rezultate. Prava mesta su osvojili Nevena Krsmanovi},
Marina Topavlovi}, Du{an Bo{kovi},
Kristina Glav~i} i Mladen Balti}.
Da bi i ovogodi{wa Sretewska uli~na trka bila
uspe{no izvedena, ogroman doprinos pru`io je i
Organizacioni odbor uli~ne trke koji su
~inili Milan Jovi}, Vu~i} \okovi}, @ivorad
Dra`ovi}, Mom~ilo Rom~evi}, Svetislav Diki} i
Slavko Trifunovi} .
NA[I U^ENICI NA
POBEDNI^KOM
POSTOQU
Na Op{tinskom prvenstvu u atletici odr`anom
19. .aprila 2012. godine na Atletskom stadionu u
Kraqevu, u~enici na{e {kole postigli su odli~ne
rezultate.
U kategoriji trke na 600 metara za devoj~ice,
Nevena Krsmanovi} (VIII3) , osvojila je tre}e mesto, a
~etvrto Nevena Glav~i} (VIII 1). U kategoriji de~aka,
u~enik VIII2 Mladen Balti} bio je tre}i, Lazar
^ingeli}, u~enik VIII1, u kategoriji bacawa kugle sa
rezultatom od 9,81 metara, postigao je peti rezultat.
NOVOGODI[WI TURNIR
2011/2012.
U decembru
pro{le godine
odr`an je
tradicionalni
Novogodi{wi
turnir u stonom
tenisu, koji su
organizavali nastavnik Slavko Trifunovi} i u~iteq
Ivica @upawac, iskreni zaqubqenici u ovaj sport.
Turnir je odr`an je u kategorijama devoj~ica i
de~aka, a nastupili su Jovana Radowi}, An|ela
^ingeli} i Sandra Ko{anin (kategodija devoj~ica) i
u disciplini za de~ake Vladimir Radulovi}, Dejan
Veseli} i Boris Ra{kovi}.
na{a re~
S P O R T
KAJAK
KAJAKAŠI
“STUDENICE”
PRVACI SRBIJE
Na ovogodi{wem prvenstvu
Srbije u kajak slalomu na divqim
vodama, kajaka{i “Studenice” iz
U{}a ubedqivo su osvojili prvo
ekipno mesto, ispred ekipa
“Gusar” iz Ni{a i kraqeva~kog
“Ibra”.
I ove godine u~enici na{e {kole su postigli odli~ne rezultate i
dali veliki doprinos ovom uspehu.
Jovana Gajovi}, u~enica VII2 razreda, osvojila je prvo mesto u
kategoriji K1 za juniorke, drugo mesto K1 pioniri, prvo mesto K1
spust-klasik i prvo mesto u kategoriji K1 spust-sprint.
Marko Nikoli}, u~enik VIII2, osvojio je prvo mesto u kategoriji
K1 za pionire, zatim prvo mesto mesto 3hK1 za kadete, drugo mesto K1
za juniore, i tre}e mesto 3hK1 za seniore.
Posebno mesto zauzima Milica Radenkovi}, u~enica III2 odeqewa,
koja je osvojila tre}e mesto u kategoriji K1 za juniorke.
Letwu {kolu kajaka, koja je trajala od 25. juna. do 15. septembra ove
godine, uspe{no su zavr{ili slede}i u~enici na{e {kole: Milica
Radenkovi} i Uro{ Pe{i}, učenici odeqewa III2, Marko Li{anin,
Jovan Gajovi}, Lazar Peri{i} i Petar Vidojevi}, svi u~enici I1,
kao i Kristina Krsti}, u~enica odeqewa VII2.
Nadamo se da }e se idu}e godine prijaviti jo{ uenika iz ni`ih
razreda za narednu Letwu {kolu kajaka.
NAGRADE
ALEKSA
KOSTI]
SPORTISTA
GODINE
GRADA
KRAQEVA
Mladi kajaka{ Aleksa Kosti},
~lan KK “Studenica” i pro{logodi{wi
u~enik osmog razreda na{e {kole,
progla{en je u kategoriji pionira za
najuspe{nije sportistu grada Kraqeva
za 2011. godinu.
Ovo priznawe Aleksi }e biti veliki
podstrek za postizawe jo{ boqih
rezultata i u starijim kategorijama, a
na{oj {koli jo{ jedna potvrda da i u
vannastavnim aktivnostima ostvarujemo
izuzetnhe rezultate.
ODBOJKA
U ^ E N I C E P U S T I L E
N A S T A V N I K E ?
U okviru
obele`avawa De~ije
nedeqe, u na{oj {koli
se svake godine
odr`avaju sportski
susreti izme|u
nastavnika i u~enika.
Ovoga oktobra snage
su odmerili
kombinovani timovi
nastavnika i u~enica
na{e {kole u odbojci,
a “disciplinu” su
nametnuli
(neo~ekivano?) upravo
nastavnici.
Rezultat je, kao i
uvek, bio u drugom
planu, (tvrde
nastavnici), ali |aci
su mogli videti
ubita~ne servise i
perfektno dizawe
lopte nastavnika
Slavka Trifunovi}a,
nastavnika fizi~kog,
koji je ostvario
nekoliko evrovizijskih
as poena iz servisa, a
na mre`i je pokazivao
surovu preciznost
iskusnog odbojka{a...
Silinom sme~a i
podizawem morala
ekipe, predwa~io je
nastavnik muzi~kog
Sr|an Pu{oni}, dok je
svojom
korpulentno{}u,
administrativni
radnik Ne{o izazivao
strahopo{tovawe.
nastavnica Anka
Dragi}evi} je svojom
pokretqivo{}u gazele
u poqu opravdala
epitet iskusne
odbojka{ice, pri~emu
joj je pomagao i u~ite
Ivica @upawac, pre
svega sajber savetima
~etovawa u poqu.
U ekipi u~enica,
svojom igrom istakle su
se Natalija Dugali} i
Andrea
Pe{i}.
Op{ti
je
utisak
da je to
bio do
kraja
neizvestan me~, a da je
publika imala {ta da
vidi, pre svega
afirmaciju pravog
sportskog nadmetawa i
dru`ewa.
- Dopustile smo im
da pobede – izjavile su
posle me~a
predstavnice u~enica.
– Videle smo da su
me|usobni odnosi u
protivni~koj ekipi
po~eli da se
naru{avaju, pokazali
su da ne umeju da se
kre}u po terenu i
~esto su se sudarali i
smetali jedni
drugima, {to je
pokazivalo da su
neuigrani i da ne
vladaju ba{
pravilima ove igre, a
da ni su|ewe nije bilo
objektivno. Ukratko,
bilo nam ih je `ao
koliko se ne snalaze,
pa smo donele odluku
da ih pustimo, ali
zato da podignemo
ulog u revan{ me~u, u
kome nastavnici
zaista sa ovakvom
igrom protiv nas
nemaju {ansu.
Novi susret i
revan{ ve} je zakazan
uo~i zavr{etka prvog
polugodi{ta.
