OBJAVLJIVANJE INFORMACIJA I PODATAKA

NA DAN 31. DECEMBAR 2018.GODINE

SBERBANK SRBIJA AD

2 / 35

Sadržaj

1. Uvod .......................................................................................................................................................................................................................................... 3

2. Strategija upravljanja rizicima .................................................................................................................................................................................................... 3

2.1. Način organizovanja procesa upravljanja rizicima ........................................................................................................................................................ 4

2.2. Izveštavanje o rizicima ................................................................................................................................................................................................. 4

2.3. Upravljanje kreditnim rizikom ...................................................................................................................................................................................... 5

2.3.1. Metode merenja kreditnog rizika .............................................................................................................................................................................. 5

2.3.2. Načini ublažavanja kreditnog rizika ........................................................................................................................................................................... 5

2.3.3. Rizik druge ugovorne strane...................................................................................................................................................................................... 5

2.4. Upravljanje tržišnim rizicima ........................................................................................................................................................................................ 6

2.4.1. Upravljanje devizni rizikom ....................................................................................................................................................................................... 6

2.4.2. Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa .......................................................................................................................................................... 7

2.4.3. Upravljanje rizikom likvidnosti .................................................................................................................................................................................. 7

2.5. Upravljanje operativnim rizikom .................................................................................................................................................................................. 7

2.6. Upravljanje ostalim rizicima ......................................................................................................................................................................................... 8

3. Kapital Banke ............................................................................................................................................................................................................................. 9

3.1. Kapitalni zahtevi i interna procena adekvatnosti kapitala .......................................................................................................................................... 10

3.2. Kapitalni zahtev za kreditni rizik ................................................................................................................................................................................. 12

3.2.1. Interna metodologija ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim pozicijama .................................................... 13

3.2.2. Tehnike ublažavanja kreditnog rizika ...................................................................................................................................................................... 22

3.2.3. Kreditni rejtinzi ........................................................................................................................................................................................................ 24

3.3. Kapitalni zahtevi za tržišne rizike ................................................................................................................................................................................ 25

3.4. Kapitalni zahtevi za operativni rizik ............................................................................................................................................................................ 26

4. Izloženost po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi .................................................................................................................................................. 26

4.1. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća ............................................................................................................................................................ 27

4.2. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju ............................................................................................................................................................... 27

5. Učešća u kapitalu ..................................................................................................................................................................................................................... 28

6. Pokazatelj leveridža ................................................................................................................................................................................................................. 28

7. Bankarska grupa ...................................................................................................................................................................................................................... 28

8. Objavljivanje ostalih podataka i informacija ............................................................................................................................................................................ 28

9. Prilozi ....................................................................................................................................................................................................................................... 28

9.1. Prilog 1 ....................................................................................................................................................................................................................... 29

9.2. Prilog 2 ....................................................................................................................................................................................................................... 31

9.3. Prilog 3 ....................................................................................................................................................................................................................... 32

9.4. Prilog 4 ....................................................................................................................................................................................................................... 33

9.5. Prilog 5 ....................................................................................................................................................................................................................... 35

9.6. Prilog 6 ....................................................................................................................................................................................................................... 35

3 / 35

1. Uvod

“Sberbank Srbija” a.d., Beograd (u daljem tekstu Banka) sa sedištem u Beogradu, osnovana je 11. novembra 1991. godine, pod

imenom “Asna banka” a.d., Beograd. U periodu od 26. juna 1997. godine do 18. avgusta 2003. godine Banka posluje pod

nazivom “Trust banka” a.d., Beograd. Nakon kupovine akcija Banke od strane austrijskih akcionara, Skupština Banke dana 19.

avgusta 2003. godine donosi odluku o promeni naziva banke u “Volksbank” a.d. Beograd. Početkom 2012.godine, Volksbank

Evropa Grupu kupuje najveća ruska banka Sberbank i u decembru 2012.godine Banka je promenila naziv u „Sberbank Srbija

a.d.“, Beograd, pod kojim Banka i sada posluje.

Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditnih i depozitnih poslova u

zemlji i inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, dužna je da posluje po principima

likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.

Banka je definisala dugoročnu viziju, misiju i strategiju vodeći računa o makroekonomskom okruženju, ekonomskoj aktivnosti

zemlje, propisima Narodne Banke Srbije (u daljem tekstu NBS) i strategiji razvoja Sberbank Evrope Grupe (SBEU Grupe) čiji je

Banka član.

Ciljevi dugoročnog poslovanja Banke su:

� Profitabilnost – kontinuirani fokus na daljem poboljšanju performansi optimizacijom segmenata poslovanja i miksa

proizvoda

� Samofinansiranje – cilj banke samofinansiranje i optimizacija izvora finansiranja

� Inovativnost – izgradnja konkurentske prednosti zasnovane na inovacijama, ne veličini

� Efikasnost – unapredjenje, digitalizacija, pojednostavljivanje i uskladjivanje procesa i struktura u cilju upravljanja

troškovima na najefikasniji način

� Upravljanje rizicima – kontinuirano održavanje visokog kvaliteta portfolija i dalje unapređenje procesa monitoringa i

naplate.

Prilikom upravljanja kapitalom, Banka uzima u obzir planirani rast i razvoj. Pored postojećih rizika i raspoloživog kapitala za

pokriće rizika, planirani rast (u predviđenom obimu i u predviđenoj oblasti poslovanja) određuje stepen sklonosti ka

preuzimanju rizika.

2. Strategija i politike upravljanja rizicima

Strategija i politike upravljanja rizicima predstavlja sveobuhvatni opšti dokument kojim se uređuje oblast upravljana rizicima u

Banci. Dokument ima za cilj uspostavljanje opšteg okvira za predostrožno i kontinuirano upravljanje svim rizicima kojima Banka

može biti izložena u svom poslovanju. Strategijom su definisani željeni profil rizika, kao i uloge i odgovornosti na različitim

nivoima upravljanja Strategija i politike upravljanja rizicima se redovno razmatra i revidira od strane zaposlenih u oblasti

upravljanja rizicima, svako u svom delokrugu odgovornosti, a najmanje jednom godišnje. Sve promene koje su izvršene u ovom

dokumentu su predmet odobravanja od strane Izvršnog i Upravnog odbora Banke.

Banka na redovnoj osnovi identifikuju sve rizike kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, kao i adekvatno

rukovodi i minimizuje sve rizike koji proilaze iz tekućih aktivnosti, kao i rizici u vezi korišćenja finansijskih instrumenata.

Banka na redovnoj osnovi identifikuje, a naknadno rukovodi, nadzire, minimizuje i izveštava o svim rizicima koji proizlaze iz

tekućih aktivnosti, kao i o rizicima u vezi sa korišćenjem finansijskih instrumenata.

Dugoročni cilj Strategije za upravljanje rizicima je da se obezbedi nesmetani i kontinuirani rad Banke u stabilnom okruženju uz

upravljanje rizicima koje će omogućiti ostvarenje poslovne politike i strategije Banke.

Upravni odbor i Izvršni odbor Banke su odgovorni za sveobuhvatni pristup za uspostavljanje i nadzor nad procesom upravljanja

rizicima Banke. U tom cilju, osnovani su sledeći odbori:

� Odbor za upravljanje rizicima (Risk Committee) - pruža podršku Izvršnom odboru u definisanju pravila za upravljanje

pojedinim rizicima i u vršenju kontrole nad upravljanjem rizicima kojima je Banka izložena. Odbor za upravljanje

rizicima je odgovoran za praćenje i kontrolu postojećih i budućih rizika, za alokaciju kapitala na određene vrste rizika i

za odlučivanje o strateškim i strukturnim pitanjima u vezi sa upravljanjem rizicima. Odbor se sastaje na mesečnoj

osnovi.

4 / 35

� Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (Asset and Liability Committee - ALCO) pruža podršku Izvršnom Odboru u

upravljanju i definisanju najadekvatnije strukture aktive i pasive, kao i za donošenje odluka o upravljanju tržišnim

rizicima i rizikom likvidnosti. ALCO ima izvršnu ulogu u upravljanju kapitalom, praćenju adekvatnosti kapitala i praćenju

nivoa internog kapitala. Odbor se sastaje mesečno.

� Kreditni odbor koji odlučuje o plasmanima stanovništvu /privredi: Ovlašćenja za odobravanje kreditnih zahteva su

podeljena po određenim nivoima u zavisnosti od iznosa traženog plasmana, a u skladu sa odlukom Upravnog Odbora.

Za odobrenje kreditnih zahteva koji prevazilaze nadležnosti nižih autoriteta (pre svega za kreditiranje izloženosti preko

definisanih iznosa) nadležan je Kreditni odbor. Kreditni odbor se sastaje najmanje jednom mesečno ili češće ako je

potrebno i isključivo se bavi odobravanjem kreditnih zahteva.

� Odbor za upravljanje lošim plasmanima u sektoru za poslovanje sa stanovništvom /privredom: je zadužen za

upravljanje plasmanima problematičnim klijentima i definisanje strategija naplate ovih potraživanja; sastanci se

održavaju najmanje jednom mesečno, a po potrebi i češće.

� Odbor za reviziju: je odgovoran za nadgledanje pridržavanja politika i procedura upravljanja rizikom Banke kao i za

proveru primerenosti okvira upravljanja rizikom u odnosu na rizike sa kojima se suočava Banka. U cilju obavljanja ove

funkcije Odboru za reviziju na raspolaganju stoji Služba interne revizije. Interna revizija izvršava redovne i ad-hoc

kontrole procedura i procesa upravljanja rizicima, i rezultati iste se dostavljaju Odboru za reviziju, koji izveštava

Upravni odbor Banke

Strategija, politike i sistemi upravljanja rizicima se sagledavaju na redovnoj osnovi, i prilagođavaju se u skladu sa promenama

tržišnih uslova, postavljenim poslovnim ciljevima, proizvodima i uslugama koji se nude, procesima i sistemima u Banci.

2.1. Način organizovanja procesa upravljanja rizicima

Po pitanju organizacione strukture, Banka je sprovela strogo razdvajanje između resora prodaje tj. lica odgovornih za kontakt

sa klijentima i prodaju bankarskih proizvoda i resora za upravljanje rizicima.

Odeljenja u okviru Resora za upravljanje rizicima definišu sisteme, politike i procedure koji omogućavaju otkrivanje,

identifikovanje, merenje, kontrolu i praćenje svih rizika koji nastaju u poslovanju Banke.

Resor obuhvata Sektor za upravljanje rizicima (odgovorno za razvoj, kooridnaciju i primenu okvira za upravljanje rizicima

podržavajući održivost poslovanja Banke na dugi rok a u okviru kojeg se nalaze Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima,

Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom i Odeljenje za analizu kreditnog rizika portfolia), Sektor za procenu kreditnog rizika,

kao i Sektor za restrukturiranje i naplatu problematičnih plasmana i Odeljenje za analizu kolaterala.

Resor za upravljanje rizicima je odgovoran za upravljanje indentifikovanim rizicima (kreditnim, tržišnim i operativnim) na nivou

banke kao celine, kao i za:

- praćenje tržišta i internih procesa u pogledu neophodnih promena u pogledu politika ili procesa u upravljanju rizicima

zasnovanih na Basel 3 regulativi;

- operativno sprovođenje politika, procedura i procesa koji proizilaze iz strategije upravljanja rizicima (svaki član

Izvršnog odbora takođe je odgovoran za svoje područje nadležnosti);

- praćenje portfolia radi uočavanja negativnih trendova (podeljenih u različite podgrupe i po vrsti proizvoda);

- obezbeđivanje i održavanje odvojenosti i nezavisnosti od jedinica funkcije prodaje i uspostavljanje odgovarajućeg

procesa prilikom donošenja odluka koje nose sa sobom određeni rizik;

- tehničke i kadrovske resurse u svojoj oblasti i adekvatnu obuku zaposlenih za upravljanje rizicima.

2.2. Sistem izveštavanja o rizicima

Izveštaje u vezi identifikovanih rizika Banka podnosi Narodnoj banci Srbije (u skladu sa propisanim zahtevima), Upravnom

odboru Banke, Izvršnom odboru Banke i Sberbank Evropa Grupi (uglavnom kroz redovne izveštaje definisane od strane

Sberbank Evropa Grupa). U slučaju potrebe, posebno kada dođe do prekoračenja limita za određene rizike i u slučaju specifičnih

i nepredviđenih događaja, Banka podnosi i ad hoc izveštaje Upravnom odboru Banke, Izvršnom odboru Banke, Sberbank Evropa

Grupi i, ako je to potrebno, Narodnoj Banci Srbije.

5 / 35

2.3. Upravljanje kreditnim rizikom

Kreditni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika

prema banci.

Cilj upravljanja kreditnim rizikom je postavljanje prihvatljivih nivoa izloženosti kreditnom riziku i obezbeđivanje minimiziranja

potencijalnih gubitaka koji mogu nastati iz kreditnih poslova zaključenih sa klijentom. Održavanje kreditnog rizika u

prihvatljivim okvirima za Banku obezbeđeno je kroz uspostavljene politika i procedura za upravljanje kreditnim rizikom.

Osnove za upravljanje kreditnim rizikom predstavljaju strategije, politike i procedure Banke kao i važeća zakonska regulativa

Narodne banke Srbije. Navedena dokumenta postavljaju opšte smernice za upravljanje rizicima, principe upravljanja rizicima,

procedure, tehničku i organizacionu strukturu, operativnu primenu, definišu poslovne ciljeve i postavljaju određena

ograničenja u poslovanju.

Odeljenja resora za upravljanje rizicima definišu i ažuriraju interne smernice koje regulišu upravljanje kreditnim rizicima.

2.3.1. Metode merenja kreditnog rizika

Banka upravlja kreditnim rizikom uspostavljanjem adekvatnih procesa za utvrđivanje minimalne kreditne sposobnosti dužnika

prilikom odobrenja plasmana, kao i redovnim praćenjem iste za sve vreme trajanja ugovornog odnosa, definisanjem različitih

nivoa odlučivanja prilikom odobrenja plasmana (koji odražavaju znanje i iskustvo zaposlenih) kao i uspostavljanjem limita,

kojima definiše nivo rizika koji je voljna da prihvati na nivou pojedinačnih dužnika, grupa povezanih lica i sektora, kao i kroz

praćenje izloženosti tim rizicima. Takođe, Banka ima uspostavljen proces redovne reprocene kreditne sposobnosti klijenta.

Proces praćenja kvaliteta portfolia omogućava Banci da proceni potencijalne gubitke do kojih bi moglo doći ukoliko bi se

realizovali rizici kojima je izložena i da preduzme korektivne mere.

Banka takođe neprekidno nadzire kretanje kreditnog portfolija kako bi se preduzele sve mere u cilju smanjenja potencijalnih

gubitaka. Takođe su definisani i limiti odlučivanja tj. iznosi plasmana koji mogu biti odobreni od stane nadležnih lica uključenih

u kreditni proces, a u skladu sa odlukom Upravnog Odbora.

Banka kontinuirano prati, vrednuje i razmatra da li su ograničenja u odnosu na segment, nivoe izloženosti i rejtinga i sektor u

skladu sa politikama i strategijom za upravljanje rizicima, standardima grupe i ima uspostavljen proces redovne ocene kreditne

sposobnosti klijenta.

2.3.2. Načini ublažavanja kreditnog rizika

Upotreba i upravljanje sredstvima obezbeđenja je jedna od osnovnih komponenti u procesu upravljanja kreditnim rizikom.

Zajedno sa sagledavanjem finansijskog stanja klijenta, sredstva obezbeđenja se smatraju veoma važnom determinantom za

određivanje izloženosti kreditnom riziku. Najzastupljenija sredstva obezbeđenja u kreditnom portfoliju Banke su hipoteke na

stambenim i poslovnim nepokretnostima, gotovinski depozit, bankarske garancije, zaloga na pokretnoj imovini, jemstva

pravnih i fizičkih lica i ostalo. Procena vrednosti nepokretnosti se vrši u momentu odobravanja plasmana, dok se ponovno

procenjivanje vrednosti nepokretnosti vrši u skladu sa važećom zakonskom regulativom.

2.3.3. Rizik druge ugovorne strane

Rizik druge ugovorne strane je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled

neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije. Upravljanje

rizikom druge ugovorne strane je sastavni deo sistema upravljanja tržišnim i kreditnim rizicima. Banka izračunava kapitalni

zahtev za rizik druge ugovorne strane po osnovu sledećih pozicija iz knjige trgovanja i bankarske knjige:

� finansijskih derivata;

� kreditnih derivata (iz knjige trgovanja) - transakcija po osnovu repo i obrnutih repo ugovora;

� transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe;

� transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti i

� transakcija sa dugim rokom izmirenja.

6 / 35

Na dan 31.decembar 2018. godine kapitalni zahtev Banke po osnovu rizika druge ugovorne strane je iznosio 2.923 hiljada

dinara.

Vrednost izloženosti po osnovu finansijskih derivata i kreditnih derivata (iz knjige trgovanja) i transakcija sa dugim rokom

izmirenja Banka izračunava primenom metoda tekuće izloženosti. Prilikom izračunavanja vrednosti izloženosti primenom

metoda tekuće izloženosti, Banka upotrebljava hipotetičke iznose koji predstavljaju odgovarajuće merilo rizika po osnovu

ugovora. Vrednost izoženosti se, u skladu sa metodom tekuće izloženosti, izračunava kao zbir:

� tekuće izloženosti po osnovu svih ugovora čija je vrednost pozitivna, koji predstavlja tekuću tržišnu vrednost tog

ugovora - derivata (za ugovore čija je vrednost negativna, tekuća izloženost je nula) i

� potencijalne buduće kreditne izloženosti u periodu preostalom do datuma dospeća ugovorne obaveze, koja se dobija

kada se hipotetička vrednost glavnice svakog ugovora pomnoži odgovarajućim faktorom konverzije.

Pozicije koje su nastale iz transakcija trgovanja se svrstavaju u knjigu trgovanja, i mogu biti derivati: valutni svop, valutni forvard.

Drugi proizvodi u knjizi trgovanja nisu dozvoljeni osim ako nije drugačije odobrio Izvršni odbor i/ili ALCO.

U okviru Odeljenja za integrisano upravljanje rizicima se računa fer vrednost deviznih forvard transakcija na dnevnoj osnovi

primenjujući metod diskontovanja novčanih tokova da bi se dobila neto sadašnja vrednost.

Praćenje iskorišćenosti limita za rizik druge ugovorne strane se prati na dnevnoj osnovi, a ukoliko dođe do prekoračenja limitia,

obaveštava se Izvršni odbor Banke.

Tabela br.1: Izloženost riziku druge ugovorne strane u hiljadama dinara

Pozicija Nominalna vrednost Potencijalna vrednost

Pozitivna fer

vrednost Troškovi zamene

Swap 7,453,132 74,531 9,493 84,024

Ukupno 7,453,132 74,531 9,493 84,024

*Potencijalna vrednost se dobija kada se nominalna vrednost derivata pomnozi sa 0.01

Tekuća neto izloženot riziku druge ugovorne strane na dan 31.decembar 2018.godine, iznosi 7.453.132 hiljada dinara.

2.4. Upravljanje tržišnim rizicima

Tržnišni rizici su rizici mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene vrednosti

bilansnih i vanbilansnih pozicija banke koje nastaju usled kretanja cena na tržištu.

Cilj upravljanja tržišnim rizicima je praćenje i kontrola izloženosti tržišnim rizicima u okviru prihvatljivih parametara određenih

od strane rukovodstva banke.

Proces upravljanja tržišnim rizicima organizovan je kroz rad Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, Odobra za upravljanje

rizicima, Odeljenja za integrisano upravljanje rizicima, Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom, Sektora za investicije i tržišta

i Odeljenje upravljanja finansijama. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom postavlja organizacionu osnovu za upravljanje

valutnim i kamatnim tržišnim rizikom, kao i rizikom likvidnosti.

U skladu sa zakonskom regulativom, Banka je definisala finansijske instrumente koji se raspoređuju u knjigu trgovanja i

uspostavila mesečno izveštavanje Narodnoj Banci Srbije o dnevnom stanju knjige trgovanja. Banka koristi određene derivatne

finansijske instrumente u svrhu obezbeđenja adekvatnog nivoa likvidnosti (valutni svopovi) i u svrhu servisiranja klijenata

(valutni forwardi inicirani od strane klijenta).

2.4.1. Upravljanje devizni rizikom

Deviznik rizik predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa.

Jedan od ciljeva upravljanja tržišnim rizikom je nadgledanje izloženosti valutnom riziku unutar prihvatljivih parametara

postavljenih od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, čiji su okviri definisani od strane Narodne banke Srbije i

Sberbank Evrope Grupe. Devizni rizik se izražava i meri otvorenom deviznom pozicijom.

7 / 35

Otvorena devizna pozicija predstavlja razliku između potraživanja i obaveza Banke u stranoj valuti kao i potraživanja i obaveza

u dinarima, a koji su indeksirani valutnom klauzulom (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu).

Ograničenja za otvorenu deviznu poziciju su postavljena individualno za svaku valutu, kao i za ukupnu deviznu poziciju banke.

Upravljanje valutnom strukturom i odnosom aktive i pasive deviznog podbilansa doprinosi umanjivanju valutnog rizika kojem

je Banka izložena kao riziku međuvalutnih kretanja.

U cilju zaštite od deviznog rizika, Banka dnevno prati kretanje deviznih kurseva na finansijskom tržištu, vodi politiku niske

izloženosti deviznom riziku i sa korisnicima kredita i plasmana ugovara valutnu klauzulu.

2.4.2. Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene u nivou kamatnih

stopa.

Cilj upravljanja rizikom od promene kamatne stope je postizanje optimalnih neto prihoda od kamata imajući u vidu date nivoe

tržišnih kamatnih stopa i poslovnu politiku Banke.

Promena kamatnih stopa direktno utiče na prihod od kamata usled neusaglašenosti ukupne kamatonosne aktive i pasive ili

perioda fiksiranja cene kamatonosnih instrumenata. Banka prati i kontroliše izloženost riziku promene kamatne stope kod

kamatonosno osetljivih instrumenata raspoređenih u bankarsku knjigu.

Osnovni instrument zaštite Banke od promena kamatnih stopa predstavlja ugovaranje promenljivih kamatnih stopa.

U cilju uspešnog praćenja kretanja kamatnih stopa Banka upotrebljava Izveštaj o kamatnom riziku za merenje neusklađenosti

kamatonosne aktive i pasive osetljive na kretanje kamatnih stopa. Izveštaj meri izloženost Banke riziku kamatne stope

klasifikovanjem kamatno osetljivih sredstava, obaveza i vanbilansnih pozicija u “vremenske intervale” prema njihovom roku

dospeća (ako su sa fiksnom stopom) ili preostalom vremenu do sledeće promene njihove kamatne stope (ako su sa varijabilnom

stopom).

Metodologija za merenje kamatnog rizika se zasniva na gep analizi u slučaju standardnog stres test scenarija (promene

kamatnih stopa od 200 bp). Na osnovu izveštaja o kamatnom gepu, ukupan iznos viška kamatno osetljivih pozicija koje potiču

iz različitih valutnih pozicija raspoređenih u predefinisani sistem vremenskih intervala predstavlja iznos kamatnog rizika.

Efekat rizika kamatne stope se obračunava na mesečnom nivou i o njemu se izveštava Izvršni odbor Banke na redovnim

sastancima Odbora za upravljenje rizicima i Odbora za upravljanje aktivom i pasivom.

2.4.3. Upravljanje rizikom likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti

banke da ispunjava svoje dospele obaveze.

Rizik likvidnosti nastaje usled neusklađenosti rokova dospeća aktive i pasive, a uključuje i rizik nemogućnosti finansiranja

sredstava o dospeću obaveza po odgovarajućim stopama kao i rizik pretvaranja drugih oblika imovine u gotovinu po razumnoj

ceni i u odgovarajućem roku.

U cilju smanjenja rizika likvidnosti banka nastoji da koristi diversifikovane izvore novčanih sredstava, kao sto su: depoziti sa

različitim rokovima dospeća (po broju i vrsti deponenata), dugoročna sredstva finansijskih tržišta, subordinirane obaveze i

akcijski kapital.

Banka je razvila politike i procedure za upravljanje likvidnošću koje uključuju redovne projekcije i usklađivanje budućih novčanih

tokova po valutama, kao i plan za obezbeđenje likvidnosti u kriznim situacijama.

Krovni dokumenti Banke za upravljanje rizikom likvidnosti su Politika upravljanja likvidnošću i Politika upravljanja rizikom

likvidnosti, dok su na operativnom nivou razvijene i procedure i pravilnici.

2.5. Upravljanje operativnim rizikom

Operativni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu

zaposlenih, neodgovarajućih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u

banci, kao i usled nepredvidivih eksternih događaja.

8 / 35

Negativni efekti na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu kazni i sankcija od strane nadležnog regulatornog tela i/ili

pravni postupak protiv banke zbog neispunjavanja ugovornih i zakonskih obaveza (pravni rizici) su takođe uključeni u

operativne rizike.

U cilju upravljanja operativnim rizikom, Banka je definisala Metodologiju za praćenje operativnih rizika. Banka poseduje bazu

podataka za identifikovanje i kvantifikaciju rizika koji su prouzrokovali gubitke, a primenjuje se i Metodologija samo -

ocenjivanja rizika kojom se identifikuju svi potencijalni rizici u poslovanju banke (Risk Self Assesment). Banka primenjuje metod

praćenja ključnih indikatora rizika poslovanja, kako bi na vreme uočila negativne trendove i blagovremeno reagovala na njih.

Banka je implementirala i Projekat za obezbeđjenje kontinuiteta poslovanja. Projekat je urađen na osnovu metodologije grupe

i u okviru njega definisani su planovi za obezbeđivanje nesmetanog i kontinuiranog funkcionisanja kritičnih procesa i sistema u

Banci, definisane su i opremljene rezervne lokacije za IT serversku salu i za obavljanje kritičnih procesa u slučaju nedostupnosti

centrale Banke. Takođe, razvijeni su i revidirani i planovi poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja u kojima su

definisani tehnički aspekti uspostavljanja poslovanja u što kraćem roku. U okviru projekta razrađeni su i planovi obaveštavanja

u slučaju uzbune i vanrednih situacija i planovi eksternih i internih komunikacija. Krajem svake godine vrši se revizija svih

postojećih dokumenata vezanih za Projekat obezbeđenja kontinuiteta poslovanja. Nakon toga vrši se i testiranje adekvatnosti

revidiranih planova i rezervnih lokacija za poslovanje u kritičnim situacijama.

U cilju boljeg razumevanja i sagledavanja specifičnih rizika u okviru upravljanja operativnim rizikom, sastavni deo praćenja su

rizici koji proizilaze iz aktivnosti poverenih trećim licima, kao i rizici informacionih sistema i cyber rizici. Takodje, Procedura za

spečavanje prevara je u delokrugu rada Odeljenja za integrisano upravljanje rizicima. Ovo odeljenje vrši izveštavanje o

operativnim rizicima na kvartalnom nivou prema Odboru za upravljanje rizicima i Odeljenju za upravljanje operativnim rizikom

na nivou SBEU Grupe.

U cilju efikasnog upravljanja operativnim rizikom, Banka je razvila Politiku upravljanja operativnim rizicima i Politiku

razvrstavanja poslovnih aktivnosti u linije poslovanja banke, kao i niz pratećih dokumenata i procedura.

2.6. Upravljanje ostalim rizicima

Rizik usklađenosti poslovanja banke (compliance risk) je rizik od mogućnosti nastanka pravnih ili zakonskih sankcija, značajnog

finansijskog gubitka ili gubitka ugleda banke nastalih kao posledica propusta banke da uskladi svoje poslovanje sa zakonom,

podzakonskim aktima, svojim internim aktima, kao i pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom. Pravni

i reputacioni rizik takođe mogu biti deo rizika usklađenosti poslovanja banke.

Strateški rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nepostojanja

odgovarajuće poslovne politike i strategije, njihove neadekvatne primene, kao i usled promena u okruženju na koje banka nije

reagovala na adekvatan način.

Reputacioni rizik je definisan kao rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled

gubitka poverenja javnosti ili negativnog stava javnosti o poslovanju banke, bez obzira da li su osnovani ili ne.

Rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena (u daljem tekstu: rizik zemlje) je rizik mogućnosti

nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti banke da naplati potraživanja od dužnika

iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla dužnika. Pored toga, Banka kvantifikuje i

rizik zemlje definisanjem limita po državama na osnovu rejtinga zemlje, već odobrenih limita drugih ugovornih strana, podataka

o ranijim izloženostima i procene budućih trendova poslovanja.

Rizik zemlje obuhvata:

- Političko-ekonomski rizik, koji podrazumeva mogućnost nastanka gubitka banke usled nemogućnosti banke da naplati

potraživanja zbog ograničenja utvrđenih aktima državnih i drugih organa zemlje porekla dužnika, kao i opštih i

sistematskih prilika u toj zemlji;

- Rizik transfera, koji podrazumeva mogućnost nastanka gubitka banke usled nemogućnosti naplate potraživanja

iskazanih u valuti koja nije zvanična valuta zemlje porekla dužnika, i to usled ograničenja plaćanja obaveza prema

poveriocima iz drugih zemalja u određenoj valuti koja su utvrđena aktima državnih i drugih organa zemlje dužnika.

Makroekonomski rizik je rizik da će banka imati gubitke zbog nepovoljnih promena ukupnog makroekonomskog okruženja.

9 / 35

Rizik ulaganja obuhvata rizike ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke

Srbije, prati se visina ulaganja Banke i visina regulatornog kapitala i obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje ne posluje

u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ukupna ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u

osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke.

Rizik poslovanja predstavlja rizik od nastanka gubitka po banku koji je uzrokovan neadekvatnom diversifikacijom strukture

prihoda ili nemogućnošću banke da dostigne zadovoljavajući nivo profitabilnosti.

Rizik modela predstavlja rizik koji proističe od nepouzdanih ili pogrešnih rezultata koji su dobijeni upotrebom nekog modela,

uključujući i rizik da se tokom vremena karakteristike modela promene.

Poreski rizik predstavlja rizik nastanka finansijskog gubitka, nebudžetiranih troškova ili mogućnost smanjenja očekivanog

prihoda kao rezultat neuspeha banke da posluje u skladu sa zahtevima poreskog zakonodavstva.

Društveni i ekološki rizik predstavljaju rizik od gubitka usled nanošenja štete životnoj sredini i/ili društvenoj zajednici od strane

banke (direktno ili putem klijenata banke).

Geopolitički rizik: je obuhvaćen na osnovu praćenja i kvalitativne analize. Poreski propisi se stalno prate od strane nadležnih

odeljenja u Banci, koji se takođe savetuju od strane specijalizovanih agencija iz oblasti poreske politike, kako bi se smanjio

poreski rizik.

Rizik od pranja novca i finansiranja terorizma podrazumeva rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski

rezultat, kapital ili ugled banke ako je banka korišćena (direktno ili indirektno korištenje poslovnog odnosa s bankom,

transakcije, usluga ili proizvod banke) za pranje novca i / ili finansiranju terorizma. Banka je tokom 2018. godine značajno

unapredila sistemsku podršku, kadrove i procese za upravljanje ovim rizikom, čime je mogućnost materijalizacije gubitaka od

ovog rizika značajno redukovana.

Rizik gubitka usled smanjenja vrednosti imovine predstavlja rizik mogućnost gubitka usled nepovoljne promene vrednosti

imovine koja u vlasništvu banke.

Rizik osiguranja podrazumeva rizik gubitka usled nestabilnosti naplate osiguranja koji je prouzrokovan zbog neadekvatne

procene osiguravača, veličine događaja koji je nastupio, akumulacije rizika zbog istog tipa događaja (prirodnih ili tehnoloških

katastrova, nesreća itd.).

Rizik leveridža predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na rezultat i kapital banke kao posledica osetljivosti koja proistice

iz prekomernog ili kontinuiranog leveridža a koja može zahtevati neplanirane korektivne mere, uključujući i prodaju

problematične imovine što može dovesti do gubitaka ili prilagođavanje vrednosti preostale imovine.

Na osnovu istorijskih podataka i iskustava u dosadašnjem poslovanju Banke gde nisu bili identifikovani niti materijalizovani

gubici po osnovu rizika iz grupe ostalih rizika, kao i da se pomenuti rizici uglavnom ne mogu kvantifikovati, Banka je utvrdila

rezervu iz kapitala za pokiće potencijalnih gubitaka od ovih rizika u budućnosti u iznosu od 2% ukupnih internih kapitalnih

zahteva svih ostalih kvantifikovanih rizika. Takođe se sprovode mere i kontrole kako bi se ograničili ostali rizici.

3. Kapital Banke

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala.

Osnovni kapital čini:

1. osnovni akcijski kapital: instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuca emisiona premija, dobit, gubitak,

revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici/gubici, rezerve, ostala nematerijalna ulaganja umanjena za

povezane odložene poreske obaveze, odložena poreska srestva, potrebna rezerva

2. dodatni osnovni kapital

Dopunski kapita čini uplaćeni iznos subordiniranih obaveza

10 / 35

Tabela br.2: Struktura kapitala Banke na dan 31.decembar 2018. godine u hiljadama dinara

Naziv pozicije iznos

Osnovni kapital 24,160,838

Osnovni akcijski kapital 22,763,670

Instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuca emisiona

premija 14,820,961

Nominalna vrednost akcija 6,102,144

Emisiona premija 8,718,817

Dobit 1,309,826

Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici/gubici 456,634

Rezerve iz dobiti, ostale rezerve i rezerve za opste bankarske

rizike 8,101,002

Regulatorna prilagođavanja vrednosti akcijskog kapitala (17,562)

Ostala nematerijlna ulaganja umanjena za povezane odlozene

poreske obaveze (506,781)

Odložena poreska sredstva (90,584)

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj

aktivi i vanbilansnim stavkama banke 0

Dodatni osnovni kapital -

Dopunski kapital 1,397,169

Subordinirane obaveze 1,397,169

Ukupan osnovni kapital 22,763,670

Ukupan dopunski kapital 1,397,169

Ukupno kapital 24,160,838

Obračun kapitala i njegovih sastavnih elemenata se vrši na osnovu podataka iz osnovnog sistema Banke. Na osnovu pozicija

knjiženih u bilansu stanja Banke, izveštaji PAK i KAP, definisani od strane Narodne Banke Srbije, se automatski kreiraju sa

konkretnim iznosima za svaku poziciju kapitala. Grupa za izveštavanje Narodnoj Banci Srbije, u okviru Odeljenja upravljanja

finansijama, na mesečnom nivou proverava automatski dobijene izveštaje o kapitalu iz osnovnog sistema, pre dostavljanja istih

Narodnoj Banci Srbije.

3.1. Kapitalni zahtevi i interna procena adekvatnosti kapitala

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke, izdatom od strane Narodna banka Srbije, Banka sprovodi proces interne

procene adekvatnosti kapitala, a u skladu sa Strategijom i politikom upravljanja rizicima Banke i Strategijom upravljanja

kapitalom Banke.

Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima je odgovorno za primenu Basel III standarda kako u domenu upravljanja kreditnim

rizikom, tako i u domenu upravljanja tržišnim i operativnim rizikom. Banka se opredelila za primenu standardizovanog pristupa

za izračunavanje kapitalnih zahteva i adekvatnosti kapitala. Upravni odbor i Izvršni odbor Banke se redovno obaveštavaju o

rezultatima poslovanja Banke na osnovu izveštaja o rizičnom profilu Banke i regulatorno i interno propisanim indikatorima

rizika.

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, Banka izračunava minimalne kapitalne zahteve za sledeće rizike:

Tabela br.3: Struktura kapitalnih zahteva po vrstama rizika u hiljadama dinara

Kapitalni zahtevi iznos

Kapitalni zahtev za kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane 5,808,007

Kapitalni zahtevi za tržišne rizike 138,290

Kapitalni zahtev za operativni rizik 841,057

Kapitalni zahtev za rizik prilagođavanja kreditne izloženosti 3,336

Ukupno 6,790,690

Banka nije imala kapitalne zahteve za rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija.

Na dan 31.decembar 2018.godine, pokrivenost kapitalnih zahteva osnovnim kapitalom Banke iznosi 26%, odnosno pokrivenost

ukupnim kapitalom Banke iznosi 24%.

11 / 35

Banka je dužna da radi stabilnosti i sigurnosti poslovanja, odnosno ispunjenja obaveze prema poveriocima, pokazatelj

adekvatnosti svog kapitala održava na nivou koji nije niži od 8%. Koeficijent adekvatnosti kapitala Banke na dan 31.decembra

2018. godine, izračunat na osnovu finansijskih izveštaja sastavljenih od strane rukovodstva Banke iznosi 28,46%. U skladu sa

propisanim, banka održava zaštitni sloj za očuvanje kapitala u iznosu od 2,5% njene rizične aktive i zaštitni sloj kapitala za

strukturni sistemski rizik u visini od 3%.

Adekvatnost kapitala i korišćenje regulatornog kapitala se prati mesečno od strane Odeljenja za integrisano upravljanje rizicima

i Odeljenja upravljanja finansijama i pod nadzorom su Izvršnog odbora Banke. Projekcije adekvatnosti kapitala vrše se za

najmanje godinu dana unapred na osnovu istorijskih kretanja, poslovnih planova za segmente poslovanja banke (sektor tržišta,

sektor za poslovanje sa privredom, sektor za poslovanje sa stanovništvom) i očekivanih kretanja kursa u narednom periodu,

kao i na osnovu svih drugih bitnih pretpostavki za poslovanje Banke. Projekcije se rade po osnovu smernica grupe i lokalne

regulative.

Banka obezbeđuje usklađenost poslovanja sa usvojenim limitima i kroz redovna izveštavanja Upravnog odbora i Odbora za

upravljanje rizicima. Izveštaj o rizičnom profilu banke i adekvatnosti kapitala radi se mesečno, i predmet je diskusije na Odboru

za upravljanje rizicima, kao i na sastancima Upravnog odbora najmanje na kvartalnoj osnovi. Pomenuti izveštaj sadrži matricu

profila rizika sa pokazateljima za kreditni, tržišni, operativni rizik, rizik likvidnosti i ostale rizike (sa njihovim vrednostima na

određeni datum i definisane pragove), kao i kretanje racia adekvatnosti kapitala u određenom periodu, da bi se sagledao trend

i preduzele odgovarajuće mere ukoliko je to neophodno.potrebno.

Tabela br.4: Pokazatelji poslovanja Banke na dan 31.decembra 2018.godine

Pokazatelj poslovanja Ostvareno Propisano

Kapital EUR 204,801,461 min EUR 10.000.000

Adekvatnost kapitala 28.46% min 8%

Pokazatelj ukupnih ulaganja u lica koja nisu u fin.sektroru i

osnovna sredstva 0,6% max 60%

Izloženost prema licima povezanim sa Bankom u odnosu na

kapital

8,2% max 20%

Pokazatelj zbira velikih izloženosti banke 64% max 400%

Pokazatelj likvidnosti – decembar 1,72 min 0.8

Pokazatelj deviznog rizika 7,03% max 20%

Iz gornjeg pregleda proizilazi da je Banka na dan 31.decembra 2018.godine, imala usklađene navedene pokazatelje sa

zahtevima Narodne banke Srbije koji su propisani u Odluci o adekvatnosti kapitala banke i Odluci o upravljanju rizicima.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke, izdatom od strane Narodna banka Srbije, Banka sprovodi proces interne

procene adekvatnosti kapitala, a u skladu sa Strategijom i politikom upravljanja rizicima Banke i Strategijom upravljanja

kapitalom Banke.

Banka, zbog specifičnosti lokalnog sistema, procenjuje svoj rizični profil i nezavisno i na osnovu jedinstvene metodologije

Sberbank Europe Grupe.

Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) je glavna komponenta drugog stuba Bazel III regulative. Sprovođenjem

ovog procesa Banka utvrđuje iznos internog kapitala u skladu sa svojim rizičnim profilom i vrši njegovu raspodelu.

ICAAP obuhvata sve procedure i mere koje su kreirane da bi se obezbedilo sledeće:

- identifikacija i merenje svih vrsta rizika kojima je banka izložena;

- dovoljan nivo internog kapitala u odnosu na rizični profil banke;

- prilagođavanje i dalji razvoj odgovarajućih sistema za upravljanje rizikom;

- određivanje kapitalnih zahteva (internih kapitala) banke u skladu sa stvarnim rizičnim profilom banke.

Polazna tačka u implementaciji ICAAP-a i sistema upravljanja rizicima u Banci su zahtevi nacionalnog regulatora. Težište je na

sledećim standardima:

� izračunavanje visine potrebnog internog kapitala za sve značajne merljive rizike i

12 / 35

� poređenje kvantifikovanih rizika sa kapitalom za pokriće rizika i utvrđivanje kapitalnih bafera/rezervi za nemerljive

rizike.

Osnovni element procesa interne procene adekvatnosti kapitala je zahtev da kapital za pokriće rizika raspoloživ u Banci uvek

bude veći od ukupnog nivoa svih rizika s kojima se suočava banka, da bi se obezbedio kapacitet za preuzimanje rizika. Kapacitet

za preuzimanje rizika predstavlja sposobnost banke da pokrije rizike raspoloživim internim kapitalom ako, odnosno kada se

takvi rizici materijalizuju.

Proces, takođe, omogućava izračunavanje ukupnog potrebnog ekonomskog kapitala na osnovu internih modela za

izračunavanje internih kapitala i osigurava da se adekvatno upravlja rizicima. Adekvatno sproveden proces interne procene

adekvatnosti kapitala podiže svest u Banci u vezi rizičnog profila banke i planiranja kapitala.

U okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala Banka, pored minimalno propisanih rizika (kreditni, tržišni i operativni),

kvantifikuje i procenjuje interne kapitalne zahteve i za druge metarijalno značajne rizike: rizik koncentracije (preko HHI

metoda), kreditno-devizni rizik (kroz stres-testiranje kreditnog rizika), kamatni rizik i grupu ostalih rizika izdvajanjem kapitalne

rezerve za pokriće potencijalnih gubitaka od ovih rizika (strateški rizik, reputacioni rizik, rizik zemlje, makroekonomski rizik, rizik

usklađenosti poslovanja, pravni rizik, rizik ulaganja i ostale rizike).

3.2. Kapitalni zahtev za kreditni rizik

Merenje kreditnog rizika se vrši prema Basel III standardizovanom pristupu za izračunavanje minimalnog kapitalnog zahteva i

primenjuje se sledeća formula prema regulativi NBS:

Rizikom ponderisana aktiva (RWA) * 8%.

Rizikom ponderisana aktiva predstavlja zbir pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomnoženih odgovarajućim

ponderima kreditnog rizika.

Banka aktivno upravlja kreditnim rizikom obzirom da je kreditni rizik nužna posledica njene osnovne delatnosti. Imajući u vidu

i činjenicu da kreditni rizik predstavlja najveću stavku u ukupnim rizicima, Banka preduzima niz mera u upravljanju kreditnim

rizikom u cilju njegovog smanjenja (sistem kreditnih rejtinga, postavljanje limita, sredstva obezbeđenje, itd).

Za segmentaciju potraživanja i kalkulaciju kapitalnih zahteva za kreditni rizik u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke,

Banka koristi softver razvijen za potrebe Sberbank Evropa Grupe za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom na

osnovu rizičnosti bilansnih i vanbilansnih pozicija.

Tabela br.5: Struktura minimalnih kapitalnih zahteva za kreditni rizik u hiljadama dinara

Klase izloženosti Iznos

Država i centralna banka 0

Javna administrativna tela 0

Banke 69,694

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 10

Privredna društva 1,961,027

Fizička lica 1,997,562

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 1,352,693

Izloženosti koji se nalaze u statusu neizmirenja obaveza 311,256

Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 12,005

Ostale izloženosti 103,759

Ukupno 5,808,007

U skladu sa regulatornim pristupom na dan 31.decembar 2018. godine, zahtevi za kreditne rizike Banke iznose 5,808,007 hiljada

dinara, dok nivo internih kapitalnih zahteva za kreditne rizike iznosi 7,237,455 hiljada dinara.

13 / 35

3.2.1. Interna metodologija ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim

pozicijama

Ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama obračunava se u skladu sa internom

metodologijom koja je zasnovana na primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda.

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanje kašnjenja u servisiranju

glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 90 dana, uočene slabosti u kapacitetu dužnika za servisiranjem duga (adekvatno

generisanje novčanog toka), postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, stečaj dužnika, kao i nepoštovanje uslova definisanih

ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa, individualnom i grupnom.

Primena MSFI 9 Finansijski instrumenti

MSFI 9 Finansijski instrumenti banka primenjuje od 1. januara 2018. godine. Ukratko, prema MSFI 9:

- U zavisnosti od konkretnog poslovnog modela (držanje, prodaja ili oba) finansijski instrumenti se klasifikuju u odredjene

kategorije.

- MSFI 9 definiše tri osnovne kategorije koje određuju početno i naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata (AC, FVTOCI,

FVTPL)

- Pored poslovnog modela, banka procenjuje SPPI kriterijume prilikom inicijalnog priznavanja finasijskog instrumenta, odnosno

procenjuje da li se novčani prilivi sastoje samo od naknade za vremensku vrednost glavnice i kamate, kreditni rizik, druge

osnovne rizike kreditiranja, administrativne troškove i profitnu maržu.

- Modifikacija finansijskog instrumenta podrazumeva izmenu ugovorenih tokova gotovine ili drugu promenu koja utiče na

instrument i do iste može doći bilo zbog finansijskih teškoća dužnika ili usled komercijalnih razloga. Značajna modifikacija

finansijskog instrumenta vodi prestanku priznavanja postojećeg i priznavanju novog instrumenta.

- Prilikom priznavanja novog finansijskog instrumenta potrebno je proceniti da li je obezvređen u trenutku inicijalnog

priznavanja (“POCI”) ili nije. Ukoliko je obezvređen prilikom inicijalnog priznavanja (“POCI”), priznaje se po fer vrednosti (nema

priznavanja ispravke vrednosti u trenutku inicijalnog priznavanja jer je ista već uključena u fer vrednost) i obračunava se

kreditno prilagođena efektivna kamatna stopa na osnovu procenjenih budućih novčanih tokova.

Banka obračunava očekivani gubitak za kreditni rizik prema IFRS9 Loan Loss Provisioning Methodology. Metodologija je

definisana na nivou SBEU Grupe i usvojena od strane Izvršnog odbora Sberbank Srbija a.d. Beograd.

Metodologija definiše da se za svaku partiju, na osnovu očekivanog rasta kreditnog rizika, odredi stage 1, 2 ili 3 (nivo 1, 2 ili 3).

U stage 1 su partije kod kojih se ne očekuje pogoršanje naplate u toku životnog veka finansijskog instrumenta i za njih se u

obračunu koristi jednogodišnji PD12m. Za partije u stage 2 kod kojih je aktiviran okidač pogoršanja (kašnjenje u naplati duže

od 30 dana, odobrene olakšice prilikom restrukturiranja potraživanja, crvena zona i značajno pogoršanje rejtinga klijenta od

trenutka odobravanja finansijskog instrumenta) koristi se Life Time PD za životni vek plasmana. LGD se računa uzimajući u obzir

vrstu i tržišnu vrednost kolaterala, kao i pokrivenost izloženosti kolateralom. EAD je za potraživanja u stage 1 trenutna

izloženost, dok se za partije u stage 2 koristi projekcija EAD na osnovu ugovorenog plana otplate. Prilikom obračuna gubitka za

partije u stage 2 i stage 3 budući novčani tokovi diskontuju se korišćenjem efektivne kamatne stope.

Individualno procenjivanje ispravke vrednosti

Identifikacija klijenata za koje je potrebno obračunati individualnu ispravku vrednosti vrši se na osnovu interno definisanih

parametara u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja MSFI 9. Gubici usled ispravke vrednosti za

pojedinačno značajne plasmane bazirani su na proceni diskontovanih budućih novčanih tokova pojedinačnih plasmana, imajući

u vidu otplate i realizaciju bilo kojih sredstava koja služe kao kolaterali tih plasmana.Banka na individualnom nivou određuje

visinu ispravke vrednosti za svaki pojedinačno značajan kreditni plasman. Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima

se u obzir mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja u

slučaju nastanka finansijskih poteškoća, vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije

kolaterala, raspoloživost alternativne finansijske podrške komitentima, mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i

vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Prihod od kamate na obezvređene plasmane priznaje se korišćenjem

efektivne kamatne stope na neto izloženost. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno.

14 / 35

Identifikacija klijenata za koje je potrebno obračunati individualnu ispravku vrednosti vrši se na osnovu interno definisanih

parametara (u smislu određivanja kriterijuma za identifikaciju povišenog kreditnog rizika u skladu sa Međunarodnim

računovodstvenim standardom 39).

Dospela nenaplaćena potraživanja se definišu kao potraživanja po osnovu kojih je dužnik u docnji duže od 90 dana u materijalno

značajnom iznosu. Materijalno značajan iznos je iznos koji je veći od 1% pojedinačnog potraživanja banke od dužnika, ali ne

manji od 1.000 dinara za dužnika koji je fizičko lice, odnosno 10.000 dinara za dužnika koji je pravno lice.

Kriterijumi za individualnu procenu plasmana su sledeći:

• izloženost klijenta je veća od 12.000.000 dinara i

• status neizmirenja obaveza (određen na osnovu internog rejting modela).

Tabela br.6: Struktura klasa izloženosti kreditnog rizika nakon ispravki vrednosti u hiljadama dinara

Klase izloženosti Bilanse

pozicije

Ispravka

vrednosti Vanbilansne pozicije

Ispravka

vrednosti

Država i centralna banka 23,226,820 665

Jedinice lokalne samouprave 596 0

Banke 3,518,461 8,093 11,546 32

Privredna društva 18,105,814 131,201 39,072,772 95,387

Fizička lica 30,183,321 345,700 16,222,852 40,504

Vlasnička ulaganja 150,064 -

Izloženosti obezbeđene

hipotekama na nepokretnostima

27,506,435 408,816 3,674,820 5,073

Dospela nenaplaćena

potraživanja

8,358,789 4,834,104 172,585 80,988

Ostale izloženosti 17,990,154 1,662,005 89,839,896 1,218

Ukupno 129,040,454 7,390,584 148,994,472 223,202

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Kategorija nedospelih i

neobezvređenih plasmana uključuje potraživanja Banke klasifikovana prema Internoj metodologiji u klasama od 1 do 25. U

kategoriju visokog stepena kvaliteta svrstana su sva potraživanja koja nisu u docnji i koja su klasifikovana u interne klase 1-12.

U kategoriju standardnog stepena kvaliteta svrstana su sva potraživanja koja nisu u docnji i koja su klasifikovana u interne klase

13-18, dok kategorija sub-standardnog stepena kvaliteta uključuje potraživanja koja nisu u docnji i koja su klasifikovana u

interne klase 19-25. Dospela neobezvređena potraživanja uključuju potraživanja koja su u docnji od 1 do 90 dana (uključujući i

90 dana docnje) i koja se nalaze u klasama od 1 do 25. Pojedinačno i kolektivno obezvređena potraživanja obuhvataju

potraživanja koja se nalaze u klasi 26 i/ili su u kašnjenju preko 90 dana i imaju ispravku vrednosti obračunatu na pojedinačnoj

ili kolektivnoj osnovi.

15 / 35

Tabela br.7: Kreditni kvalitet potraživanja u hiljadama dinara

Kreditni kvalitet neproblematicnih potrazivanja

Problematicna

potrazivanja

Vrednost sredstava obezbedjenja

Visok stepen

kvaliteta

Standardni

stepen

kvaliteta

Sub-

standardni

stepen

kvaliteta

Neproblematicnih

potrazivanja

Problematicnih

potrazivanja

Stanovnistvo

10,646,776

20,427,668

4,182,207

2,593,002 11,059,709

1,199,482

Stambeni krediti

5,482,070

5,250,172

1,377,110

1,734,490 10,819,916

1,153,276

Potrosacki I gotovinski krediti

3,876,599

11,542,904

2,171,509

782,131

221,768

46,143

Transakcioni I kreditne kartice

1,288,105

3,633,420

633,581

76,278

17,875

63

Ostala potrazivanja

2

1,172

7

103

150

-

Privreda

16,973,475

72,532,718

4,112,694

5,689,215 18,223,631

1,666,766

Velika preduzeca

12,229,080

23,361,167

348,303

285,803

4,422,306

18,015

Mala I srednja preduzeca

1,427,840

39,289,393

1,455,508

4,353,880 10,866,538

1,058,622

Mikro preduzeca i preduzetnici

3,306,625

8,983,865

2,094,345

633,392

2,634,391

320,038

Poljoprivrednici

9,930

282,038

214,538

416,140

300,396

270,091

Javna preduzeca

-

616,255

-

- -

-

Potrazivanja od ostalih klijenata

33,756,837

901,993

16

58,442 -

-

Ukupno

61,377,088

93,862,379

8,294,917

8,340,659 29,283,340

2,866,248

*U tabeli su prikazana potraživanja u bruto iznosu. Potraživanja uključuju sredstva kod Centralne banke, Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju,

Potraživanja i kredite prema finansijskim institucijama i klijentima i deo Ostale aktive koja se odnosi na kreditne poslove Banke, kao i Vanbilasne stavke.

Tabela br.8: Struktura obezvređivanja potraživanja u hiljadama dinara

Neobezvređena potraživanja Obezvređena potraživanja

Ukupna bruto

potrazivanja

Akumulirane ispravke vrednosti

Ukupna neto

potrazivanja

Vrednost sredstava obezbedjenja

Prema sektorima Nije dospelo Dospelo

na

pojedinacnoj

osnovi

na grupnoj

osnovi

na

pojedinacnoj

osnovi

na grupnoj

osnovi

Neobezvredjenih

potrazivanja

Obezvredjenih

potrazivanja

Potraživanja od stanovništva

32,764,757

2,491,894

469,039

2,123,963

37,849,653

166,849

1,119,420

36,563,384 11,059,709

1,199,482

Stambeni krediti

11,125,209

984,143

444,517

1,289,973

13,843,842

163,384

553,648

13,126,810 10,819,916

1,153,276

Potrošački i gotovinski krediti

16,193,590

1,397,422

24,520

757,611

18,373,143

3,463

504,203

17,865,477 221,768

46,143

Transakcioni i kreditne kartice

5,444,780

110,326

2

76,276

5,631,384

2

61,490

5,569,892 17,875

63

Ostala potraživanja

1,178

3

-

103

1,284

-

79

1,205 150 -

Potraživanja od privrede

93,049,010

569,877

4,924,013

765,202

99,308,102

3,589,322

1,055,844

94,662,936 18,223,631

1,666,766

Velika preduzeća

35,930,000

8,550

285,721

82

36,224,353

191,943

232,794

35,799,616 4,422,306

18,015

Mala i srednja preduzeća

42,154,810

17,930

4,267,285

86,596

46,526,621

3,232,777

299,067

42,994,777 10,866,538

1,058,622

Mikro preduzeća i preduzetnici

13,927,293

457,542

280,830

352,562

15,018,227

111,604

359,767

14,546,856 2,634,391

320,038

Poljoprivrednici

420,652

85,855

90,177

325,962

922,646

52,998

156,298

713,350 300,396

270,091

Javna preduzeća

616,255

-

-

-

616,255

-

7,918

608,337 - -

Potraživanja od ostalih

klijenata

34,652,656

6,190

58,442

-

34,717,288

3,506

9,103

34,704,679 - -

Ukupna izloženost

160,466,423

3,067,961

5,451,494

2,889,165

171,875,043

3,759,677

2,184,367

165,930,999 29,283,340

2,866,248

Obezvređena potraživanja predstavljaju potraživanja Banke koja se nalaze u rejting klasi 26 i / ili imaju kasnjenje u materijalno

značajnom iznosu od preko 90 dana. U narednoj tabeli su prikazane promene obezvređenih potraživanja:

Tabela br.9: Kretanja na računima ispravke vrednosti i rezervisanja u 2018. godini u hiljadama dinara

Auto

krediti

Potrošački

krediti

Stamben

i krediti

Kreditne

kartice i

prekoracenj

a po

tekucem

racunu

Komercijalni

krediti

Projektno

finansiranje

Ostala

aktiva Banke Ukupno

Stanje 31.12. 2017 6,019 335,233 352,863 61,795 3,735,094 1,220,960 128,855 5,541 5,846,360

IFRS 9 -5,519 -951,550 -1,390,670 -123,894 -3,793,302 -2,554,254 -1,378,494 -6,522 -10,204,203

Ukidanje rezervisanja 1,177 1,124,718 1,309,113 113,591 3,085,547 2,298,495 1,393,236 14,392 9,340,269

Dodatno rezervisanje 2 15 16,028 0 8,562 40,415 -31 -21 64,969

Kursne razlike -194 -15,426 -3,879 -4,588 -5,826 0 0 0 -29,912

Otpisi nenaplativih

potraživanja

-59 14,611 4,948 629 -289,670 56,860 -6,237 0 -218,918

Ostale promene 6,019 335,233 352,863 61,795 3,735,094 1,220,960 128,855 5,541 5,846,360

Stanje 31.12.2018 1,353 499,200 700,071 48,833 2,998,139 1,349,964 113,951 9,061 5,720,573

Tabela br.10: Podaci promenama resturkturiranih potraživanja u hiljadama dinara

Bruto vrednost

na početku

godine

Potrazivanja

koja su

restrukturirana

u toku perioda

Potrazivanja

koja su u toku

perioda prestala

da se smatraju

restrukturiranim

Uticaj kursa Druge

promene

Bruto

vrednost na

kraju godine

Neto vrednost

na kraju godine

1 2 3 4 5 6 (1+2-3+4+5) 7

Potrazivanja od stanovnistva

1,159,025

272,259

213,349

501

(91,222)

1,127,214

893,046

Potrazivanja od privrede

4,141,942

381,831

1,108,948

2,604

(398,782)

3,018,647

1,068,895

Corporate segment

314,065

-

244,366

574

(11,937)

58,336

8,887

SME segment

3,172,306

257,546

721,203

1,693

(367,943)

2,342,399

603,461

Mikro segment

655,571

124,285

143,379

337

(18,902)

617,912

456,547

Ukupna potrazivanja

5,300,967

654,090

1,322,297

3,105

(490,004)

4,145,861

1,961,941

18 / 35

Tabela br.11: Podaci o strukturi restrukturiranih potraživanja prema merama restrukturiranja u hiljadama dinara

Smanjenje

kamatne stope

Produzenje

roka otplate

Odlaganje

rate

Kapitalizacija

docnje Refinansiranje Druge mere Ukupno

Potrazivanja od stanovnistva

115,669

366,426

192,629

81,289

42,579

328,621

1,127,214

Stambeni krediti

83,244

189,238

156,931

61,738

4,178

313,336

808,665

Potrosacki i gotovinski krediti

32,425

177,188

35,698

19,551

38,401

15,285

318,549

Potrazivanja od privrede

90,910

488,211

58,090

8,761

9,448

2,363,227

3,018,647

Velika preduzeca

-

58,336

-

-

-

-

58,336

Mala i srednja preduzeca

76,221

217,342

-

5,519

-

2,043,316

2,342,399

Mikro preduzeca I preduzetnici

7,014

130,562

14,036

62

9,448

220,552

381,674

Poljoprivrednici

7,675

81,971

44,054

3,180

-

99,359

236,238

Grand Total

206,579

854,637

250,719

90,050

52,027

2,691,848

4,145,861

Nepokriveni deo plasmana se obračunava kao razlika između iznosa kredita i vrednosti sredstava obezbeđenja. Vrednost sredstava

obezbeđenja banka obračunava u skladu sa internom metodologijom tako što na tržišnu vrednost, procenjenu od strane

ovlašćenog procenitelja, primenjuje definisane haircut-ove u skladu sa tipom nepokretnosti i njegovom utrživošću.

Pokrivenost potraživanja obezbeđenih hipotekama (loan to value ratio – LTV) prilikom obračuna interne ispravke vrednosti na

dan 31.12.2018. godine iznosio je 62%.

Tabela br.12: Pokrivenost potraživanja obezbeđenih hipotekama u hiljadama dinara

Vrednost LTV pokazatelja

Vrednost potraživanja koja

su obezbedjena hipotekom

na nepokretnostima

Ispod 50% 11,575,171

Od 50% do 70% 6,454,165

Od 70% do 90% 4,914,859

Od 90% do 100% 1,328,625

Od 100% do 120% 5,893,944

Od 120% do 150% 1,896,938

Preko 150% 10,286,897

Ukupno 42,350,601

Prosecan LTV pokazatelj 62%

19 / 35

Tabela br.13: Struktura klasa izloženosti kreditnog rizika nakon ispravki vrednosti

prosečne izloženosti tokom perioda u hiljadama dinara

Klase izloženosti Bilanse

pozicije

Ispravka

vrednosti Vanbilansne pozicije

Ispravka

vrednosti

Država i centralna banka 23,923,949 15,101 13,180 -

Banke 3,163,089 17,685 64,553 17

Teritorijalne autonomije i

jedinice lokalne samouprave

3,190 17 2 -

Privredna društva 15,456,623 7,816,156 25,487,335 66,608

Fizička lica 27,545,311 4,094,306 11,616,422 38,333

Vlasnička ulaganja 150,064 - - -

Izloženosti obezbeđene

hipotekama na nepokretnostima

27,334,473 1,456,644

3,136,878 7,095

Dospela nenaplaćena

potraživanja

9,505,932 3,991,468 1,484,478 24,004

Ostale izloženosti 13,885,565 24,433,155 68,389,071 802

Ukupno 120,968,196 41,824,532 110,191,920 136,860

U pogledu sektorske strukture izloženosti Banke, najzastupljeniji sektor je sektor finansijskih delatnosti (kao posledica poslova

Banke sa Narodnom Bankom Srbije i drugim finansijskim institucijama), dok u pogledu klase izloženosti prema privrednim licima

najstupljeniji su sektori trgovina, prerađivačka industrija i saobraćaj i skladištenje.

Tabela br.14: Sektorska struktura izloženosti po klasama izloženosti u hiljadama dinara

Sektorska podela Država i

centralna

banka

Jedinice

lokalne

samouprave

Banke Privredna

društva

Fizička lica Vlasnička

ulaganja

Izloženosti

obezbeđene

hipotekama na

nepokretnostima

Dospela

nenaplaćena

potraživanja

Ostale izloženosti Ukupno

Administrativne i

pomoćne uslužne

delatnosti

600,516 566,678 163,858 17,481 50,907 1,399,440

Građevinarstvo

13,298,562 1,938,771 1,664,650 3,312,928 652,003 20,866,913

Državna uprava i odbrana 370 596

966 370

Zdravstvena i socijalna

zaštita

109,947 102,826 155,526 8,583 5,602 382,483

Informisanje i

komunikacije

3,780,626 334,080 127,422 14,499 330,584 4,587,212

Obrazovanje

19,950 19,475 33

39,459

Ostale uslužne delatnosti

1 52,587 21,784 2,625 107 77,104

Poljoprivreda,šumarstvo i

ribarstvo

243,029 183,827 1,703,269 93,892 9,456 2,233,473

Poslovanje nekretninama

39,668 110,762 2,819,042 39,522 35,394 3,044,388

Prerađivačka industrija

11,751,946 4,543,409 3,329,619 1,106,895 1,209,732 21,941,602

Rudarstvo

177,398 52,318 28 4,627 31,842 266,214

Saobraćaj i skladištenje

1,610,325 1,761,421 902,890 22,789 123,495 4,420,920

Snadbevanje električnom

energijom, gasom

8,591,901 65,673 1,461,591

175,658 10,294,824

Snadbevanje vodom, upravljane otpadnim vodama

241,361 6,557 91,717

339,635

Stručne, naučne

inovacione delatnosti

648,036 863,804 218,449 16,474 447,921 2,194,684 648,036

Trgovina na veliko i malo

13,129,849 7,377,647 5,118,836 531,383 1,051,699 27,209,414 13,129,849

Umetnost, zabava i

rekreacija

44,441 28,334 19,747 16 129,222 221,761 44,441

Usluge smeštaja i ishrane

49,583 200,149 707,597 25,854 227,656 1,210,838 49,583

Finansijske delatnosti

3,601,138 179,298 14,207 262,010 171,483 103,303,494 107,531,631 3,601,138

Ukupno 370 596 3,601,138 54,255,127 18,457,803 18,702,350 5,460,803 107,784,772 208,262,961 370

U pogledu sektorske strukture dospelih nenaplaćenih potraživanja najzastupljenije su trgovina na veliko i malo i građevinarstvo u

okviru klasa izloženosti privredna društva, javna administrativna tela i izloženosti prema fizičkim licima.

Tabela br.15: Sektorska struktura dospelih nenaplaćenih potraživanja u hiljadama dinara

Sektorska podela Izloženost

Specifična i dodatna

prilagođavanja za kreditni rizik

i potrebna rezerva

Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti 17,481 12,360

Građevinarstvo 3,312,928 2,430,806

Zdravstvena i socijalna zaštita 8,583 5,572

Informisanje i komunikacije 14,499 6,409

Obrazovanje 33 23

Ostale uslužne delatnosti 2,625 2,158

Poljoprivreda,šumarstvo i ribarstvo 93,892 30,761

Poslovanje nekretninama 39,522 26,760

Prerađivačka industrija 1,106,895 727,965

Rudarstvo 4,627 848

Saobraćaj i skladištenje 22,789 6,486

Snadbevanje električnom energijom, gasom 91,717 63,590

Snadbevanje vodom, upravljane otpadnim vodama 16,474 7,835

Stručne, naučne inovacione delatnosti 531,383 352,467

Trgovina na veliko i malo 16 13

Umetnost, zabava i rekreacija 25,854 11,182

Usluge smeštaja i ishrane 171,483 87,341

Finansijske delatnosti 17,481 12,360

Ukupno 5,460,803 3,772,576

Bilansna aktiva i vanbilansne stavke se klasifikuju u kategorije „A“ do „D“, prema Odluci Narodne Banke Srbije o klasifikaciji bilansne

aktive i vanbilansnih stavki.

Potraživanja klasifikovana u kategorije ”A”, ”B” i ”V” se smatraju dobrom aktivom, a potraživanja iz kategorija “G” i “D” lošom

aktivom Banke.

Tabela br.16: Struktura raspodele izloženosti prema kategorijama klasifikacije u hiljadama dinara

Kategorija

klasifikacije

Ukupna

bilansna

aktiva i

vanbilanse

stavke koje se

klasifikuju

Obračunata rezerva

za procenjene

gubitke – ukupno

Ispravka

vrednosti

bilansne aktive i

rezervisanja za

gubitke

vanbilansnih

stavki

Potrebna

rezerva za

procenjene

gubitke –

ukupno

Ukupna

bilansna aktiva i

vanbilansne

stavke koje se

ne klasifikuju

Ukupna bruto

knjigovodstvena

vrednost bilansne

aktive i vanbilansne

stavke

A 48,985,490 321,091

B 35,364,335 114,345 469,054 74,690

V 9,480,151 1,305,829 361,470 744,012

G 4,627,329 1,388,199 239,449 799,533

D 8,870,420 8,870,420 4,469,260 5,102,855

Ukupno 107,327,725 11,794,985 5,956,032 6,820,107 157,483,355 297,925,451

U pogledu geografske raspoređenosti, Banka je okrenuta finansiranju fizičkih lica i privrednih društava čije je sedište na teritoriji

Republike Srbije. Izloženost kreditnom riziku Banke (bruto izloženost) sa stanjem na dan 31. decembra 2018. godine, pre uzimanja

u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, kroz analizu plasmana po geografskim područjima

prikazana je u sledećoj tabeli:

22 / 35

Tabela br.17: Geografska raspodela izloženosti prema klasama izloženosti u hiljadama dinara

Klase izloženosti Srbija

Evropska Unija Druge zemlje

Ukupno

Država i centralna banka 23,235,919 23,235,919

Jedinice lokalne samouprave 596 596

Banke 280,180 1,981,006 1,343,747 3,604,933

Privredna društva 54,547,357 8,407 2,622,822 57,178,587

Fizička lica 46,404,559 622 992 46,406,173

Vlasnička ulaganja 150,064 150,064

Izloženosti obezbeđene hipotekama na

nepokretnostima

30,992,742 105,087 83,426 31,181,255

Dospela nenaplaćena potraživanja 8,526,836 659 3,878 8,531,373

Ostale izloženosti 107,828,074 1,676 300 107,830,050

Ukupno 271,966,327 2,097,458 4,055,166 278,118,950

Struktura klase dospelih nenaplaćenih potraživanja po osnovu kojih je dužnik u docnji duže od 90 dana u materijalno značajnom

iznosu po klasama izloženosti pokazuje nešto veće učešće klase izloženosti prema privrednim društvima.

Tabela br.18: Struktura dospelih nenaplaćenih potraživanja u hiljadama dinara

Klase izloženosti Bruto izloženost Ispravka vrednosti Neto izloženost

Izloženost prema privrednim društvima 5,455,377 3,760,287 1,695,090

Izloženost prema fizičkim licima 3,075,996 1,154,805 1,921,192

Ukupno 8,531,373.44 4,915,092.26 3,616,281.17

Najveći deo izloženosti klase privrednih društava čine srednjoročni plasmani, dok su u klasi fizičkih lica najzastupljeniji dugoročni

plasmani.

Tabela br.19: Struktura raspodele izloženosti prema preostalom roku dospeća u hiljadama dinara

Klasa

do mesec

dana do tri meseca do godinu dana do pet godina preko pet godina

1. Država i centralna banka

3,995,258 2,122,623 3,499,166 7,845,478 5,773,395

2. Jedinice lokalne samouprave

596

3. Banke

591,473 2,500 350 3,210 3,007,400

4. Privredna društva

3,177,942 3,401,197 11,828,597 16,418,611 22,352,241

5. Fizička lica

1,493,160 1,351,639 5,366,840 16,163,138 22,031,396

6. Vlasnička ulaganja

150,064

7. Izloženosti obezbeđene hipotekama

na nepokretnostima

1,281,153 674,048 3,614,768 8,169,087 17,442,199

8. Dospela nenaplaćena potraživanja 6,494,403 5,631 168,494 520,408 1,342,437

9. Ostale izloženosti 68,786 525,910 1,388,542 1,647,856 104,198,956

Ukupno 17,102,771 8,083,548 25,866,756 50,767,788 176,298,088

3.2.2. Tehnike ublažavanja kreditnog rizika

Banka se opredelila za primenu jednostavnog metoda za prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte tehnika

ublažavanja tog rizika.

Banka radi prilagođavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte ublažavanja tog rizika može koristiti sledeće instrumente

kreditne zašite koji ispunjavaju uslove iz Odluke o adekvatnosti kapitala:

23 / 35

� Instrumente materijalne kreditne zaštite

� sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine – gotovina, gotovinski ekvivalenti deponovani kod banke,

dužničke hartije od vrednosti

� bilansno netiranje

� standardizovane sporazume o netiranju

� ostale instrumente materijalne kreditne zašite

� Instrumente nematerijalne kreditne zaštite

� garancije, druge oblike jemstava i kontragarancije i

� kreditne derivate.

Najpre se pojedinačnim instrumentima kreditne zaštite proverava ispunjenost uslova definisanih Odlukom u smislu podobnosti,

dok se naknadno u zavisnosti od transakcije na koju se odnose proverava i ročna i valutna usklađenost. U okviru dokumenta

Procedura za raspoređivanje bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki u klase izloženosti su bliže objašnjena pravila i principi kojima

se banka rukovodi u upravljanju tehnikama ublažavanja kreditnog rizika.

Redosled instrumenata materijalne i nematerijalne kreditne zaštite pri umanjenju izloženosti se utvrđuje na osnovu utrživosti

instrumenta, tj. Mogućnosti realizacije i naplate instrumenta kreditne zaštite (kolaterala). Prvo se izloženost kreditnom riziku

umanjuje primenom jednostavnog metoda za sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine (gotovinski depoziti, dužničke

hartije od vrednosti koje ispunjavaju uslove Odluke da budu priznate kao podobno sredstvo obezbeđenja, sporazumi o netiranju),

a nakon toga se izloženost umanjuje primenom jednostavnog metoda za instrumente nematerijalne kreditne zašite (garancije i

kontragarancije prvoklasnih banaka). Nakon toga se aktiva ponderisana kreditnim rizikom umanjuje primenom tehnika

ublažavanja za ostale instrumente materijalne kreditne zaštite (npr. Polise životnog osiguranja vinkulirane u korist Banke).

Ukoliko se koristi više od jednog instrumenta kreditne zaštite za smanjenje kreditnog rizika po osnovu jedne izloženosti, takva

izloženost se deli na takav način da se za svaki deo koji je pokriven jednim instrumentom kreditne zaštite obačunava posebno iznos

aktive ponderisane kreditnim rizikom, a u skladu sa Odlukom.

Tabela br.20: Struktura raspodele izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite u hiljadama dinara

Klasa izloženosti

Bruto

izloženost

Ispravka

vrednosti,

rezervisanja i

potrebna

rezerva Neto izloženost

Instrumenti

nematerijal.

Kreditne

zaštite

Instrumenti

materijalne

kreditne zaštite

Efekti primena

instrumenata

kreditne zaštite

Neto izloženost

nakon primene

instrumenata

kreditne zaštite

1. Država i

centralna banka

23,235,919 18,197

23,217,722.00 23,217,722

2. Jedinice lokalne

samouprave

596 0.00 0.00

596

3. Banke 3,604,933 8,156

3,596,777 3,596,777

4. Privredna društva 60,547,687 228,977

60,318,710 3,366,712 56,951,998

5. Fizička lica 47,468,728 387,716

47,081,013 1,061,044 46,019,969

6. Vlasnička

ulaganja

150,064 - 150,064 150,064

7. Izloženosti

obezbeđene

hipotekama na

nepokretnostima

31,261,910 415,469

30,846,441 79,074 30,767,367

8. Dospela

nenaplaćena

potraživanja

8,547,770 4,915,713

3,632,057 15,7767 3,616,281

9. Ostale

izloženosti

103,301,343 1,657,121

101,644,222 4,522,606 106,166,828

Ukupno 278,118,950 7,631,349 270,487,601 4,522,606 270,487,601

*Najveći deo iznosa klase ostalih izloženosti odnosi se na evidencione račune za primljena sredstva obezbeđenja – hipoteke

24 / 35

Tabela br.21: Struktura pružalaca kreditne zaštite

Naziv Banke Eksterni rejting Moody’s

Sberbank AD Banja Luka B3*

Sberbank Europe AG Aa1*

Sberbank banka d.d. Baa1*

*Eksterni rejting po Moody’s-u države u kojoj banka ima sedište

U cilju praćenja rizika koncentracije izloženosti u odnosu na instrumente kreditne zaštite, Banka je interno definisala limite za ovu

vrstu rizika. Interno definisani limiti se revidiraju najmanje jednom godišnje i predmet su usvajanja od strane Izvršnog odbora.

Određivanje limita koncentracije izloženosti u odnosu na instrumente kreditne zaštite se vrši na osnovu strukture portfolija banke

imajući u vidu regulatorno priznate instrumente kreditne zaštite. Limiti se određuju na osnovu postojeće strukture portfolija i

instrumenata kreditne zaštite, istorijskog kretanja i očekivane promene strukture portfolija imajući u vidu poslovnu strategiju

Banke, koja je bazirana na strategiji Sberbank Evropa Grupe i očekivanim promenama makroekonomskog okruženja. Banka nastoji

da svi instrumenti kreditne zaštite budu u skladu sa propisima navedenim u Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih

stavki banke i Odluci o adekvatnosti kapitala, koje je izdala Narodna banka Srbije.

Izvršni odbor je odgovoran za odobrenje/usvajanje predloženih limita. Sve potencijalne promene postavljenih limita takođe

zahtevaju odobrenje od strane Izvršnog odbora Banke i revizija limita se vrši najmanje jednom godišnje.

Banka najmanje na kvartalnom nivou izveštava Upravni odbor Banke o koncentraciji izloženosti u odnosu na instrumente kreditne

zaštite.

Tabela br.22: Koncentracija izloženosti u odnosu na instumente kreditne zaštite

Instrumenti kreditne zaštite

Koncentracija po

instrumentima

kreditne zaštite*

Interno definisan limit

Garancije 29,0 % 50%

Hartije od vrednosti - 50%

Hipoteka na nepokretnosti

Klasa izloženosti fizička lica 0,7% 5%

Hipoteka na nepokretnosti

Klasa izloženosti privredna društva 15% 15%

*izračunata u skladu sa internim dokumentom

3.2.3. Kreditni rejtinzi

S obzirom da za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom Banka primenjuje pravila NBS za dodeljivanje pondera

kreditnog rizika. Banka koristi samo eksterne rejtinge Moody’s agencije.

Banka koristi eksterne rejtinge za dodeljivanje pondera kreditnog rizika za sledeće klase izloženosti:

� Izloženosti prema državama i centralnim bankama

� Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

� Izloženosti prema javnim administrativnim telima

� Izloženosti prema bankama (finansijskim institucijama)

� Izloženosti prema privrednim društvima

� Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica i

� Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove.

Korišćenje eksternih rejtinga za dodeljivanje pondera kreditnog rizika pojedinim izloženostima Banka vrši u skladu sa zahtevima

propisanim u Odluci o adekvatnosti kapitala banke i internim dokumentom Procedura za raspoređivanje bilansnih pozicija i

25 / 35

vanbilansnih stavki u klase izloženosti. Raspored kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta Banka vrši u skladu sa mapiranjem

koje je definisala NBS.

Na dan 31.decembar 2018.godine, Banka u svom portfolio-u nije imala plasmane pokrivene garancijama prvoklasnih banaka niti

garancijama izdatih od strane Republike Srbije.

3.3. Kapitalni zahtevi za tržišne rizike

Minimalni kapitalni zahtevi za tržišne rizike Banke predstavljaju zbir kapitalnog zahteva za devizni rizik i kapitalnih zahteva za

cenovni rizik.

U cilju obračunavanje internog kapitalnog zahteva za devizni rizik i tržišne rizike iz knjige trgovanja, banka koristi pojednostavljene

metode zasnovane na regularnom standardizovanom pristupu.

Na dan 31.decembar 2018. godine, kapitalni zahtev Banke za pokriće tržišnih rizika je činio 0,57% ukupnog kapitala Banke (138,290

hiljada dinara) i bio je uslovljen izloženošću deviznom riziku, dok je pozicija Banke u knjizi trgovanja bila zanemarljivo mala u odnosu

na ukupne poslove banke.

Za potrebe izračunavanje minimalnih kapitalnih zahteva za devizni rizik, Banka koristi pojednostavljeni metod:

Otvorena devizna pozicija * 8% prema regulativi NBS

Ukupna neto otvorena devizna pozicija Banke predstavlja apsolutnu vrednost ukupne duge, odnosno ukupne kratke devizne

pozicije Banke, zavisno od toga koja je apsolutna pozicija veća.

Tabela br.22: Struktura kapitalnog zahteva za devizni rizik u hiljadama dinara

Naziv pozicije iznos

Neto spot pozicija 2,289,270

Neto forvard pozicija -603,141

Duga devizna pozicija 1,698,963

Kratka devizna pozicija 12,834

Ukupni kapitalni zahtev za devizni rizik 135,917

Prema Odluci NBS o adekvatnosti kapitala banke, svi derivatni finansijski instrumenti se svrstavaju u knjigu trgovanja u skladu sa

pravilima MRS-a 39 za potrebe izračunavanja kapitalnih zahteva za cenovni rizik.

Bilansne i vanbilansne stavke koje ne ulaze u knjigu trgovanja, moraju se svrstati u bankarsku knjigu.

Banka dnevno iskazuje vrednosti pozicija i izloženosti u knjizi trgovanja, u skladu s promenama njihovih tekućih tržišnih cena koje

se dobijaju iz nezavisnih izvora (marking-to-market). Ako banka ne može ove vrednosti da utvrdi na navedeni način, procenjuje ih

primenom alternativnih metoda.

Kapitalni zahtev za cenovni rizik Banka izračunava za:

� Opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti – koristeći metod dospeća (maturity), opisan u delu „Cenovni

rizik po osnovu dužnickih hartija od vrednosti“ Odluke o adekvatnosti kapitala banke

� Specifičan cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti, opisan u delu „Cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija

od vrednosti“ Odluke o adekvatnosti kapitala banke

U tabeli ispod je data struktura kapitalnog zahteva za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti na dan

31.decembar 2018.godine.

26 / 35

Tabela br.23: Struktura kapitalnog zahteva za opšti cenovni rizik

po osnovu dužničkih hartija od vrednosti u hiljadama dinara

Valuta iznos

Evro (EUR) 1,182

Dinar (RSD) 1,191

Ukupni kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik 2,373

U okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala, Banka pored navedenih tržišnih rizika izračunava i interni kapital za

pokriće kamatnog rizika. Metodologija za merenje kamatnog rizika se zasniva na gep analizi u slučaju standardnog stres test

scenarija (promene kamatnih stopa od 200 bp). Ove analize uzimaju u obzir kamatno osetljive proizvode u bankarskoj knjizi koji

su dodeljeni odgovarajućim vremenskim periodima prema periodu određivanja kamatne stope, ili rokovima dospeća kada su

njihove kamatne stope fiksne. Na osnovu izveštaja o kamatnom gepu, ukupan iznos viška kamatno osetljivih pozicija koje potiču iz

različitih valutnih pozicija raspoređenih u predefinisani sistem periodnih korpi predstavlja iznos kamatnog rizika. Ovaj iznos se

koristi za određivanje internog kapitala za kamatni rizik.

Interni kapital za kamatni rizik na dan 31.decembar 2018.godine je iznosio 942,154 hiljada dinara.

3.4. Kapitalni zahtevi za operativni rizik

Banka prilikom merenja operativnog rizika primenjuje standardizovani pristup za izračunavanje kapitalnih zahteva. Korišćenje

ovakvog pristupa zahteva:

� da operativni rizik banke bude pokriven sopstvenim sredstvima;

� razvoj i implementaciju procedura za upravljanje operativnim rizikom.

Prihodi i rashodi banke se raspoređuju na linije poslovanja, a svakoj od njih se dodeljuje poseban indikator izloženosti.

Minimalni kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog pristupa jednak je trogodišnjem proseku

godišnjih kapitalnih zahteva za sve linije poslovanja. Iznos internog kapitala za pokriće operativnog rizika se takođe zasniva na

ovom iznosu minimalnog regulatornog kapitalnog zahteva.

Tabela br.24: Struktura kapitalnog zahteva za operativni rizik u hiljadama dinara

Poslovne aktivnosti banke za potrebe računanja kapitalnog zahteva za

operativni rizik t-3 t-2 t-1

Trgovina i prodaja (96,771) 126,771 169,421.94

Brokerski poslovi s fizičkim licima 35 1 -

Bankarski poslovi s privrednim drustvima 471,445 367,186 197,253.15

Bankarski poslovi s fizičkim licima 410,516 288,312 418,150

Platni promet 785,226 782,269 784,825

Ukupno (96,771) 126,771 169,421.94

Ukupni kapitalni zahtev za operativni rizik (t 1,2,3 / 3) 841,057

4. Izloženost po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi

Banka klasifikuje hartije od vrednosti u sledeće kategorije: hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od

vrednosti koje se drže do dospeća i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans

uspeha obuhvataju hartije od vrednosti koje Banka drži u cilju ostvarivanja dobiti po osnovu trgovanja u kratkom vremenskom

periodu.

27 / 35

Hartije od vrednosti, za koje rukovodstvo ima i nameru i mogućnost da ih drži do dospeća, klasifikuju se kao hartije od vrednosti

koje se drže do dospeća. Hartije od vrednosti kod kojih postoji namera držanja u neodređenom vremenskom periodu u kojem

mogu biti prodate u slučaju potrebe likvidnosti ili usled promena u kamatnim stopama, deviznim kursevima ili tržišne vrednosti,

klasifikuju se kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Rukovodstvo vrši klasifikaciju hartija od vrednosti u momentu njihove

kupovine.

Tabela br.25: Struktura izloženosti po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti

prema nameri ulaganja u hiljadama dinara

Vrsta izloženosti Knjigovodstvena vrednost

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 16,861,947

Potraživanje po osnovu promene vrednosti HOV -4,368

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 10,000

od toga eskont menica 10,000

Ukupno 16,867,579

Na dan 31.decembar 2018.godine, Banka je ostvarila imala dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju.

Tabela br.65: Dobitak/ gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju u hiljadama dinara

Pozicija u bilansu stanja: iznos

Prihodi po osnovu fin.sredstava ukupno 30,479

Prihodi po osnovu fin.sredstava namenjenih trgovanju-swap 30,479

Prihodi po osnovu fin.sredstava namenjenih trgovanju-forward 0

Prihodi po osnovu prodaje HOV namenjenih trgovanju 0

Rashodi po osnovu fin.sredstava ukupno (24,414)

Rashodi po osnovu fin.sredstava namenjenih trgovanju- swap (24,414)

Rashodi po osnovu fin.sredstava namenjenih trgovanju-forward 0)

Neto dobitak po osnovu fer vrednosti finansijskih instrumenata 6,065

4.1. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

Na dan 31.12.2018.godine Banka je na poziciji hartija od vrednosti koje se drže do dospeća imala eskont menica (iznos prikazan u

tabeli br. 25).

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne

stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se

uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini, kao i naknade koje su sastavni deo ugovorene kamatne stope, u toku perioda

dospeća.

4.2. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

U hartije od vrednosti raspoložive za prodaju na dan 31.12.2018.godine Banka svrstava ulaganja u državne zapise Ministarstva

finansija.

Finansijska sredstva koja su raspoloživa za prodaju se vrednuju po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u

bilansu uspeha. U slučaju dužničkih instrumentata - trezorskih zapisa Republike Srbije, koji su klasifikovani kao raspoloživi za

prodaju, a za koje ne postoji aktivno tržište, Banka, za obračun fer vrednosti, koristi metodologiju diskontovanja budućih

gotovinskih tokova, uzima cene sa aukcija koje ogranizuje Ministarstvo finansija Republike Srbije. Ukoliko za određenu ročnost nije

bilo aukcija duže od dva meseca, Banka za obračun fer vrednosti pomenute ročnosti uzima prosečnu stopu dveju aukcija najbližih

ročnosti. U slučaju da je rezidualno dospeće hartije od vrednosti manje od devedeset dana, Banka za obračun fer vrednosti koristi

tržišnu kamatnu stopu (Belibor).

28 / 35

Tabela br.27: Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju u hiljadama dinara

Tip fin.sredstava raspoloživih za prodaju: iznos

Državni zapisi Ministarstva finansija

Raspoloživi za prodaju u dinarima 16,861,947

Državni zapisi Ministarstva finansija

Raspoloživi za prodaju u valuti -

Stanje na dan 31.decembar 2018. 16,861,947

5. Učešća u kapitalu

Učešća banke u kapitalu sastoje se od učešca u kapitalu zavisnog i drugih pravnih lica. Učešća u kapitalu za koje ne postoji aktivno

tržište vrednovana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja. Na dan 31.decembar

2018.godine Banka je imala udeo u privrednom društvu „Super kartica“ d.o.o. u iznosu od 150.064 hiljada dinara, što predstavlja

19,99% osnovnog kapitala Super kartice d.o.o.

6. Pokazatelj leveridža

Pokazatelj leveridža se obračunava kao količnik osnovnog kapitala, koji se dobija kao zbir osnovnog akcijskog kapitala i dodatnog

osnovnog kapitala u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke i iznosa izloženosti banke. Na dan

31.12.2018. godine pokazatelj leveridža je iznosio 16,75%.

7. Bankarska grupa

Sberbank Srbija a.d. nema podređena društva, tako da ne objavljuje podatke koji se odnose na bankarsku grupu i odnos između

matičnog društva i podređenih društava.

8. Objavljivanje ostalih podataka i informacija

Pored informacija i podataka u skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka na svojoj internet prezentaciji,

www.sberbank.rs, objavljuje i zvanične godišnje izveštaje, kao i izveštaje spoljnih revizora o godišnjim finansijskim izveštajima.

9. Prilozi

U skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka je dužna da objavljuje i informacije i podatke koji su sastavni

deo Priloga (od 1 do 4), propisani od strane Narodne Banke Srbije.

29 / 35

9.1. Prilog 1

ПИ-КАП Подаци који се односе на капитал банке

(у хиљадама динара)

Редни бр. Назив позиције Износ

Референц

а са

Билансом

стања

Веза са ОАК*

Основни акцијски капитал: елементи

1 Инструменти основног акцијског капитала и припадајуће емисионе премије 14,820,961 в

1.1. од чега: акције и други инструменти капитала који испуњавају услове из тачке 8.ОАК 6,102,144 тачка 7. став 1. одредба под 1) и

1.2.од чега: Припадајуће емисионе премије уз инструменте из тачке 1.1. тј. износ уплаћен изнад номиналне

вредности тих инструмената8,718,817

тачка 7. став 1. одредба под 2)

2Добит из ранијих година која није оптерећена никаквим будућим обавезама, а за коју је скупштина банке донела одлуку да ће бити распоређена у основни акцијски капитал

тачка 10.став 1.

3Добит текуће године или добит из претходне године за коју скупштина банке још није донела одлуку да ће бити распоређена у основни акцијски капитал која испуњава услове из тачке 10. ст. 2. и 3. за укључивање у основни

0 ђ тачка 10. ст. 2. и 3.

4 Ревалоризационе резерве и остали нереализовани добици 456,634тачка 7. став 1. одредба под 4)

5 Резерве из добити и остале резерве банке, осим резерви за опште банкарске ризике 8,101,002 гтачка 7. став 1. одредба под 5)

6 Резерве за опште банкарске ризике тачка 7. став 1. одредба под 6)

7 Учешћа без права контроле (мањинска учешћа) која се признају у основном акцијском капиталу **

8 Основни акцијски капитал пре регулаторних прилагођавања и одбитних ставки (збир од 1 до 7) 23,378,597 е

Основни акцијски капитал: регулаторна прилагођавања и одбитне ставке

9 Додатна прилагођавања вредности (-) 17,562 тачка 12. став 5.

10 Нематеријална улагања, укључујући гудвил (умањена за износ одложених пореских обавеза) (-) 506,781 aтачка 13. став 1. одредба под 2)

11Одложена пореска средства која зависе од будуће профитабилности банке, изузев оних која простичу из привремених разлика, умањена за повезане одложене пореске обавезе ако су испуњени услови из тачке 14.

90,584 бтачка 13. став 1. одредба под 3)

12Фер вредности резерви у вези са добицима или губицима по основу инструмената заштите од ризика новчаног тока за финансијске инструменте који се не вреднују по фер вредности, укључујући и пројектоване новчане

тачка 12. став 1. одредба под 1)

13 ИРБ приступ: негативан износ разлике добијен обрачуном у складу с тачком 134. ОАК (-)тачка 13. став 1. одредба под 4)

14 Повећање капитала које је резултат секјуритизације изложености (-) тачка 11.

15Добици или губици по основу обавеза банке вреднованих према фер вредности који су последица промене кредитне способности банке

тачка 12. став 1. одредба под 2)

16 Имовина у пензијском фонду са дефинисаним накнадама у билансу стања банке (-) тачка 13. став 1. одредба под 5)

17Директна, индиректна и синтетичка улагања банке у сопствене инструменте основног акцијског капитала, укључујући и сопствене инструменте основног акцијског капитала које је банка дужна или може бити дужна да

тачка 13. став 1. одредба под 6)

18 Директна, индиректна и синтетичка улагања у инструменте основног акцијског капитала лица у финансијском сектору која имају узајамна улагања у банци, а која су извршена ради приказивања већег износа капитала

тачка 13. став 1. одредба под 7)

19 Применљиви износ директних, индиректних и синтетичких улагања банке у инструменте основног акцијског капитала лица у финансијском сектору у којем банка нема значајно улагање (-)

тачка 13. став 1. одредба под 8)

20 Применљиви износ директних, индиректних и синтетичких улагања банке у инструменте основног акцијског капитала лица у финансијском сектору у којем банка има значајно улагање (-)

тачка 13. став 1. одредба под 9)

21Износ изложености које испуњавају услове за примену пондера ризика од 1.250 %, а које банка одлучи да одбије од основног акцијског капитала уместо да примени тај пондер

тачка 13. став 1. одредба под 11)

21.1.

од чега: учешћа у лицима која нису лица у финансијском сектору у износу преко 10% капитала тих лица,

односно учешћа која омогућавају ефективно вршење знатног утицаја на управљање правним лицем или на

пословну политику тог правног лица (-)

тачка 13. став 1. одредба под 11) алинеја прва

21.2. од чега: секјуритизоване позиције (-)

тачка 13. став 1. одредба под 11) алинеја друга

21.3. од чега: слободне испоруке (-)тачка 13. став 1. одредба под 11) алинеја трећа

22Одложена пореска средства која зависе од будуће профитабилности банке и која проистичу из привремених разликa (износ изнад 10% основног акцијског капитала банке из тачке 21. став 2, умањен за износ повезаних пореских обавеза ако су испуњени услови из тачке 14. став 1. ОАК ) (-)

тачка 21. став 1. одредба под 1)

23Збир одложених пореских средстава и улагања у лица у финансијском сектору у којима банка има значајно улагање из тачке 21. став 1. ОАК, који прелази лимит из тачке 21. став 3. ОАК (-)

тачка 21. став 1.

23.1.од чега: Директна, индиректна и синтетичка улагања у инструменте основног акцијског капитала лица у

финансијском сектору у којем банка има значајно улагање

тачка 21. став 1. одредба под 2)

23.2. од чега: Одложена пореска средства која проистичу из привремених разликa тачка 21. став 1. одредба под 1)

24 Губитак текуће и ранијих година, као и нереализовани губици (-)тачка 13. став 1. одредба под 1)

25Износ пореза у вези са елементима основног акцијског капитала који се може предвидети у време обрачуна капитала, осим ако је банка претходно кориговала износ елемената основног акцијског капитала у износу у којем ти порези смањују износ до којег се елементи основног акцијског капитала могу користити за покриће

тачка 13. став 1. одредба под 12)

26Износ за који одбитне ставке од додатног основног капитала банке премашују износ додатног основног капитала банке (-)

тачка 13. став 1. одредба под 10)

27 Износ потребне резерве за процењене губитке по билансној активи и ванбилансним ставкама банке тачка 13. став 1. одредба под 13)

28 Укупна регулаторна прилагођавања и одбитне ставке од основног акцијског капитала (збир од 9 до 27) 614,927

29 Основни акцијски капитал (разлика између 8 и 28) 22,763,670

30 / 35

Додатни основни капитал: елементи

30 Акције и други инструменти капитала који испуњавају услове из тачке 23. ОАК и припадајуће емисионе премије тачка 22. став 1. одредбе под 1) и

31Инструменти основног капитала издати од стране подређених друштава који се признају у додатном основном капиталу**

32 Додатни основни капитал пре одбитних ставки (30+31)

Додатни основни капитал: одбитне ставке

33Директна, индиректна и синтетичка улагања банке у сопствене инструменте додатног основног капитала, укључујући инструменте које је банка дужна да откупи на основу постојеће уговорне обавезе (-)

тачка 26. став 1. одредба под 1)

34Директна, индиректна и синтетичка улагања у инструменте додатног основног капитала лица у финансијском сектору која имају узајамна улагања у банци која су извршена ради приказивања већег износа капитала банке (-

тачка 26. став 1. одредба под 2)

35Применљиви износ директних, индиректних и синтетичких улагања у инструменте додатног основног капитала лица у финансијском сектору у којима банка нема значајно улагање (-)

тачка 26. став 1. одредба под 3)

36Директна, индиректна и синтетичка улагања банке у инструменте додатног основног капитала лица у финансијском сектору у којима банка има значајно улагање, искључујући позиције по основу вршења покровитељства емисије хартија од вредности које се држе пет радних дана или краће (-)

тачка 26. став 1. одредба под 4)

37 Износ за који одбитне ставке од допунског капитала банке премашују износ допунског капитала банке (-) тачка 26. став 1. одредба под 5)

38 Укупне одбитне ставке од додатног основног капитала (збир од 33 до 37)

39 Додатни основни капитал (разлика између 32 и 38)

40 Основни капитал (збир 29 и 39) 22,763,670

Допунски капитал: елементи

41Акције и други инструменти допунског капитала и субоординиране обавезе, који испуњавају услове из тачке 28. ОАК и припадајуће емисионе премије уз инструменте

1,397,169тачка 27. став 1. одредбе под 1) и

42 Инструменти капитала издати од стране подређених друштава који се признају у допунском капиталу **

43 Прилагођавања за кредитни ризик која испуњавају услове за укључивање у допунски капитал тачка 27. став 1. одредбе под 3) и

44 Допунски капитал пре одбитних ставки (збир од 41 до 43) 1,397,169

Допунски капитал: одбитне ставке

45Директна, индиректна и синтетичка улагања банке у сопствене инструменте допунског капитала и субординиране обавезе, укључујући инструменте које је банка дужна да откупи на основу постојеће уговорне

тачка 30. став 1. одредба под 1)

46Директна, индиректна и синтетичка улагања у инструменте допунског капитала и субординиране обавезе лица у финансијском сектору која имају узајамна улагања у банци која су извршена ради приказивања већег износа

тачка 30. став 1. одредба под 2)

47Применљиви износ директних, индиректних и синтетичких улагања у инструменте допунског капитала и субординиране обавезе лица у финансијском сектору у којима банка нема значајно улагање (-)

тачка 30. став 1. одредба под 3)

48Директна, индиректна и синтетичка улагања банке у инструменте додатног основног капитала и субординиране обавезе лица у финансијском сектору у којима банка има значајно улагање, искључујући позиције по основу вршења покровитељства емисије хартија од вредности које се држе пет радних дана или

тачка 30. став 1. одредба под 4)

49 Укупне одбитне ставке од допунског капитала (збир од 45 до 48) 0

50 Допунски капитал (разлика између 44 и 49) 1,397,169

51 Укупни капитал (збир 40 и 50) 24,160,839

52 Укупна ризична актива 84,883,624 тачка 3. став 2.

Показатељи адекватности капитала и заштитни слојеви капитала

53 Показатељ адекватности основног акцијског капитала банке (%) 26.82%тачка 3. став 1. одредба под 1)

54 Показатељ адекватности основног капитала банке (%) 26.82%тачка 3. став 1. одредба под 2)

55 Показатељ адекватности капитала банке (%) 28.46%тачка 3. став 1. одредба под 3)

56 Укупни захтеви за заштитне слојеве капитала (%)*** 4.55% тачка 433.

57 Основни акцијски капитал расположив за покриће заштитних слојева (%)**** 8.32%

* OAK - Одлука о адекватности капитала банке

** попуњава највише матично друштво које је на основу података из консолидованих финансијских извештаја, у складу са одлуком којом се уређује контрола банкарске групе на

консолидованој основи , дужно да израчунава капитал за банкарску групу

*** као проценат ризичне активе

****рачуна се као основни акцијски капитал банке (изражен као проценат ризичне активе) умањен за основни акцијски капитал банке који се користи за одржавање показатеља

адекватности основног акцијског капитала банке из тачке 3. став 3. одредба под 1) ОАК, показатеља адекватности основног капитала банке из тачке 3. став 3. одредба под 2) ОАК и

31 / 35

9.2. Prilog 2

ПИ–ФИКАП

Редни бр. Карактеристике инструмента Опис Опис Опис

1.Емитент

Seberbank Europ AG Seberbank Europ AGSberbank Rusia i

Sberbank Europ AG

1.1. Јединствена ознака (нпр. CUSIP, ISIN или ознака Bloomberg за приватне

пласмане)Третман у складу с прописима

2. Третман у складу са Одлуком о адекватности капитала банкеИнструмент основног

капиталаИнструмент основног капитала

Инструмент допунског капитала

3.Индивидуални/(пот)консолидовани/индивидуални и (пот)консолидовани

ниво укључивања инструмента у капитал на нивоу групе

4. Тип инструмента Обичне акције Емисиона премија Субординирани дуг

5.Износ који се признаје за потребе израчунавања регулаторног капитала (у

хиљадама динара, са стањем на дан последњег извештавања)6,102,144 8,718,817 1,397,169

6. Номинална вредност инструмента 6,102,144 8,718,817 1,397,169

6.1. Емисиона цена

6.2. Откупна цена

7. Рачуноводствена класификација Акцијски капитал Акцијски капитал Акцијски капитал

8. Датум издавања инструмента

12/30/2002 ,6/30/2003,12/30/2003,11/12/20

04,12/22/2004, 7/21/2005,12/09/2005,4/20/2006,10/26,2006,7/25/2007,6/23/200

8,7/12/2012

12/30/2002 ,6/30/2003,12/30/2003,11/12/200

4,12/22/2004, 7/21/2005,12/09/2005,4/20/2006,10/26,2006,7/25/2007,6/23/2008,

7/12/2012

12/11/2012

9. Инструмент с датумом доспећа или инструмент без датума доспећа без датума доспећа без датума доспећа са датумом доспећа

9.1. Иницијални датум доспећа без датума доспећа без датума доспећа 12/10/2022

10.Опција откупа од стране емитента уз претходну сагласност надлежног

телане не не

10.1.Први датум активирања опције откупа, условни датуми активирања опције

откупа и откупна вредност

10.2. Накнадни датуми активирања опције откупа (ако је применљиво)

Купони/дивиденде

11. Фиксне или променљиве дивиденде/купони

12. Купонска стопа и повезани индекси

13. Постојање механизма обавезног отказивања дивиденде

14.1.Потпуно дискреционо право, делимично дискреционо право или без

дискреционог права у вези с временом исплате дивиденди/купона

14.2.Потпуно дискреционо право, делимично дискреционо право или без

дискреционог права у вези са износом дивиденди/купона

15. Мoгућност повећања приноса (step up ) или других подстицаја за откуп

16. Некумулативне или кумулативне дивиденде/купони

17. Конвертибилан или неконвертибилан инструмент Неконвертибилан Неконвертибилан Неконвертибилан

18. Ако је конвертибилан, услови под којима може доћи до конверзије

19. Ако је конвертибилан, делимично или у целости

20. Ако је конвертибилан, стопа конверзије

21. Ако је конвертибилан, обавезна или добровољна конверзија

22. Ако је конвертибилан, инструмент у који се конвертује

23. Ако је конвертибилан, емитент инструмента у који се конвертује

24. Могућност смањења вредности

25.Ако постоји могућност смањења вредности, услови под којима може доћи

до смањења вредности

26. Ако постоји могућност смањења вредности, делимично или у целости

27. Ако постоји могућност смањења вредности, трајно или привремено

28. Ако је смањење вредности привремено, услови поновног признавања

29.Тип инструмента који ће се при стечају, односно ликвидацији наплатити

непосредно пре наведеног инструмента

30. Неусклађене карактеристике конвертованих инструмената

31. Ако постоје навести неусклађене карактеристике

Подаци о основним карактеристикама финансијских инструмената који се укључују у обрачун капитала банке

32 / 35

9.3. Prilog 3

БС

1 2 3 4

00 без 002,010,025, 05 (осим 050 и 052),060, 07,085,196,

АКТИВАA0001

Заложена финансијска средства A0002

120, 220, 125, 225 Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању A0003

121, 221 Финансијска средства која се иницијално признају по фер вредности кроз биланс успеха A0004122,222,deo racuna 129 i 229 Финансијска средства расположива за продају A0005124,224,deo racuna 129 i 229 Финансијска средства која се држе до доспећа A0006002,01(osim 010 i dela 019),deo 020,028,050,052,deo

Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација A000701(osim 010 i dela 019), deo 020,028,deo 06(osim

Кредити и потраживања од комитената A0008

123,223 Промене фер вредности ставки које су предмет заштите од ризика A0009

126,226 Потраживања по основу финансијских деривата намењених заштити од ризика A0010130,131,230,231,odgovar.deo racuna 139 i 239

Инвестиције у придружена друштва и заједничке подухвате A0011132,232,odgovar.deo racuna 139 i 239 Инвестиције у зависна друштва A0012

33 Нематеријална улагања A0013 а

34 Некретнине, постројења и опрема A0014

35 Инвестиционе некретнине A0015034,odgovar.deo racuna 039 Текућа пореска средства A0016

37 Одложена пореска средства A0017 б

36 Стална средства намењена продаји и средства пословања које се обуставља A0018021,022,024,027,03(osim 034 i dela 039),081,082,

Остала средства A0019

УКУПНО АКТИВА (од 0001 до 0019)

411,416,511,516

ПАСИВА

ОБАВЕЗЕ P0001

415,515 Финансијске обавезе које се иницијално признају по фер вредности кроз биланс успеха P0002

417,517 Обавезе по основу финансијских деривата намењених заштити од ризика P0003deo 40,deo 420,deo 421,deo 490,deo 50,deo 520,deo

Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној банци P0004

deo 40,deo 420,deo 421,deo 490,deo 50,deo 520,deo

Депозити и остале обавезе према другим комитентима P0005

418,518 Промена фер вредности ставки које су предмет заштите од ризика P0006127 kao odbitna stavka,410,412,423,496,510,512,523,596

Издате сопствене хартије од вредности и друга позајмљена средства P0007424,425,482,497,524,525,582,597,deo 193 i deo 293 kao odbitne

Субординиране обавезе P0008

450,451,452,453,454 Резервисања P0009

46 Обавезе по основу средстава намењених продаји и средстава пословања које се обуставља P0010

455 Текуће пореске обавезе P0011

47 Одложене пореске обавезе P0012426,427,43,44,456,457,491,492,494,495,526,527,53,591,592,594,595

Остале обавезеP0013

УКУПНО обавезе (од 0401 до 0413)

80 Акцијски капитал P00141 в

128 Сопствене акције P00142

83Добитак P00143 ђ

84Губитак P00144

81,82 - potražni saldo Реѕерве P00145 г

81,82 - dugovni saldo Нереализовани губици P00146

УКУПНО КАПИТАЛ (0415-0416+0417-0418+0419-0420)>=0 е

УКУПАН НЕДОСТАТАК КАПИТАЛА (0415-0416+0417-0418+0419-0420)<0

УКУПНО ПАСИВА (0414+0421-0422)

Група рачуна,

рачунНазив позиције

Ознака за

АОПРеференца

Подаци о повезивању позиција капитала из биланса стања с позицијама из обрасца ПИ–КАП

33 / 35

9.4. Prilog 4

ПИ–АКБ

(у хиљадама динара)

Износ

1

I КАПИТАЛ 24,160,839

1. УКУПАН ОСНОВНИ АКЦИЈСКИ КАПИТАЛ 22,763,670

2. УКУПАН ДОДАТНИ ОСНОВНИ КАПИТАЛ -

3. УКУПАН ДОПУНСКИ КАПИТАЛ 1,397,169

II КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВИ 6,787,354

1.

КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА КРЕДИТНИ РИЗИК, РИЗИК ДРУГЕ УГОВОРНЕ СТРАНЕ, РИЗИК СМАЊЕЊА

ВРЕДНОСТИ КУПЉЕНИХ ПОТРАЖИВАЊА И РИЗИК ИЗМИРЕЊА/ИСПОРУКЕ ПО ОСНОВУ

СЛОБОДНИХ ИСПОРУКА

5,808,007

1.1. Стандардизовани приступ (СП) 5,808,007

1.1.1. Изложености према државама и централним банкама 10

1.1.2. Изложености према територијалним аутономијама и јединицама локалне самоуправе -

1.1.3. Изложености према јавним административним телима -

1.1.4. Изложености према међународним развојним банкама -

1.1.5. Изложености према међународним организацијама -

1.1.6. Изложености према банкама 69,694

1.1.7. Изложености према привредним друштвима 1,961,027

1.1.8. Изложености према физичким лицима 1,997,562

1.1.9. Изложености обезбеђене хипотекама на непокретностима 1,352,693

1.1.10. Изложености у статусу неизмирења обавеза 311,256

1.1.11. Високоризичне изложености -

1.1.12. Изложености по основу покривених обвезница -

1.1.13. Изложености по основу секјуритизованих позиција -

1.1.14.Изложености према банкама и привредним друштвима са краткорочним кредитним

рејтингом -

1.1.15. Изложености по основу улагања у отворене инвестиционе фондове -

1.1.16. Изложености по основу власничких улагања 12,005

1.1.17. Остале изложености 103,759

Редни бр. Назив

Подаци о укупним капиталним захтевима и показатељу адекватности

капитала

34 / 35

1.2. Приступ заснован на интерном рејтингу (IRB) -

1.2.1. Изложености према државама и централним банкама -

1.2.2. Изложености према банкама -

1.2.3. Изложености према привредним друштвима -

1.2.4. Изложености према физичким лицима -

1.2.4.1. од чега: Изложености према физичким лицима обезбеђене хипотекама на

непокретностима -

1.2.4.2. од чега: Квалификоване револвинг изложености према физичким лицима -

1.2.4.3. од чега: Изложености према малим и средњим предузећима које су разврстана у ову класу

изложености -

1.2.5. Изложености по основу власничких улагања -

1.2.5.1. Примењени приступ: -

1.2.5.1.1. Приступ једноставних пондера ризика -

1.2.5.1.2. PD/LGD приступа -

1.2.5.1.3. Приступ интерних модела -

1.2.5.2. Врсте изложености по основу власничких улагања -

1.2.5.2.1. Власничка улагања којима се тргује на берзи -

1.2.5.2.2. Власничка улагања којима се не тргује на берзи али су у довољно диверсификованим

портфолијима -

1.2.5.2.3. Остала власничка улагања -

1.2.5.2.4. Власничка улагања на које банка примењује стандардизовани приступ кредитном ризику -

1.2.6. Изложености по основу секјуритизованих позиција -

1.2.7. Изложености по основу остале имовине -

2 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА РИЗИК ИЗМИРЕЊА/ИСПОРУКЕ ПО ОСНОВУ НЕИЗМИРЕНИХ ТРАНСАКЦИЈА

3 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ТРЖИШНЕ РИЗИКЕ 138,290.40

3.1.Капитални захтеви за ценовни, девизни и робни ризик израчунат применом

стандардизованих приступа

138,290

3.1.1. Капитални захтев за ценовни ризик по основу дужничких хартија од вредности -

од чега капитални захтев за ценовни ризик по основу секјуритизованих позиција -

3.1.2. Капитални захтев за ценовни ризик по основу власничких хартија од вредности 2,373

3.1.3. Додатни капитални захтев за велике изложености из књиге трговања -

3.1.4. Капитални захтев за девизни ризик 135,917

3.1.5. Капитални захтев за робни ризик -

3.2.Капитални захтеви за ценовни, девизни и робни ризик израчунати применом приступа

интерних модела -

4 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ОПЕРАТИВНИ РИЗИК 841,057

4.1. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом приступа основног индикатора -

4.2.Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом

стандардизованог/алтернативног стандардизованог приступа 841,057

4.3. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом напредног приступа -

III ПОКАЗАТЕЉ АДЕКВАТНОСТИ ОСНОВНОГ АКЦИЈСКОГ КАПИТАЛА (%) 26.82

IV ПОКАЗАТЕЉ АДЕКВАТНОСТИ ОСНОВНОГ КАПИТАЛА (%) 26.82

V ПОКАЗАТЕЉ АДЕКВАТНОСТИ КАПИТАЛА (%) 28.46

9.5. Prilog 5

9.6. Prilog 6

Прилог 5 ПИ–ГР

Износ

изложености

према

стандардизованом

приступу

Износ изложености

према IRB приступу

Збир дугих и

кратких позиција

из књиге трговања

Износ изложености

из књиге трговања

према интерном

моделу

Износ изложености

према

стандардизованом

приступу

Износ изложености

према IRB приступу

Од чега:

опште кредитне

изложености

Од чега:

изложености из

књиге трговања

Од чега:

изложености по

основу

секјуритизације

Укупно

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

1.Рашчлањавање

по државама

1.1. Švedska 5,067 406 406 0 2%1.2. Velika Britanija 48,094 1920 1920 0 1.00%1.3 Češka 14,920 418 418 0 1.00%1.4 Srbija 104,859,193 5,522,343 5,522,343 0.96 0%

2. Укупно

Стопа

контрацикличног

заштитног слоја

капитала

Пондери

капиталних

захтеваРедни

бр.

Општe кредитне изложености Изложености из књиге трговањаИзложености по основу

секјуритизације

Подаци о географској расподели изложености значајних за израчунавање контрацикличног заштитног слоја капитала

Капитални захтеви

Прилог 6 ПИ–КЗС

Подаци о износу контрацикличног заштитног слоја капитала

банке

1. Укупна ризична актива 84,883,624

2. Специфична стопа контрацикличног заштитног слоја капитала 0.00%

3. Захтев за контрациклични заштитни слој капитала банке 0