10 Kreativnost i Inovativnost

8/16/2019 10 Kreativnost i Inovativnost

1/113

1

Kreativnost i inovacijeBlagoje Paunović


2/113


3/113

"

Kreativnost i inovativnost #ato je potre$a za kreativnošću pose$no prisutna u inovacionoj

aktivnosti, jer ona za%teva &stvaralačko razaranje' nečeg sta$ilnogi pri%vaćenog i njegovu zamenu nečim novim i neopro$anim.

Kreativnost je početak – bilo da se povezuje sa invencijom,

bilo da se povezuje sa uočavanjem mogućnosti. Inovativnost je, međutim, mnogo vie od same kreativnosti. Kreativnost je samo deo procesa inoviranja

Inovacija ! kreativnost " primena ili invencija " primena Inovativnost podrazumeva pretvaranje kreativne ideje u proizvod,

uslugu ili proces koji se mogu komercijalizovati.

(rugim rečima, kreativnost predstavlja osnovu inovativnosti, njenu&mentalnu' bazu, a kreativne ideje se ne moraju transformisati u noveproizvode, procese i usluge.


4/113


5/113

+

#posobnost

da budeteK$%&'I()I

#posobnost

da se uoče*$I+IK%

I)(%)I-&

I)(&I-&

K)K/$%)'#K& *$%0)#'

*$%0/1%')I2K K$/3%)-%


6/113

Kreativnost i inovativnost (rugi način da se uoči odnos između

kreativnosti i preduzetništva i nji%ovi% rezultataprikazan je na sledećoj slici.

!amo u - kvandrantu postoji delotvoran odnosizmeđu kreativnosti i preduzetništva. svim ostalim kvadrantima kom$inacije su

takve da ne omogućavaju iskorišćavanje punog

potencijala. B kvadrantu preduzeće ima previe izgubljeni4ideja jer mu nedostaje preduzetnička orjantacija sasposo$nošću da uoči komercijalnu primenu i da jeiskorisiti.


7/113

/

Kreativnost i inovativnost

B01 ! 130*-41*-3

!4-531- K0P1-

Kreativnost 1nvencija

Visoka

Niska

Niska Visoka

očavanje mogućnosti Preduzetništvo

B A

CD


8/113

6

Kreativnost i inovativnost 7 kvandrantu preduzeću nedostaje

krativnost, ali najmanje što mo8e je da

kopira i verovatno da unapredi kreativneinvencije. kvadrantu ( preduzeću nedostaje i

kreativnost i preduzetništvo, z$og čegane samo da ne raste već je i njegovopstanak doveden u pitanje.


9/113

9

Pojam i karakteristike kreativnosti Proces otkrivanja, iz$ora, premeštanja i kom$inovanja

činjenica, ideja i veština. 4raganje za drugačijim ne:ortodoksnim odnosima koje

mogu da se primene u drugačijem kontekstu. značava radikalno drugačiji način obavljanja

poslova, a ne traganje za adaptivnim, postepenimpromenama.

ključuje raz$ijanje i restrukturiranje našeg znanja ofenomenima da $i se do$ilo novo s%vatanje nji%oveprirode.

Beg od mentalnog škripca u procesu donošenja odluka irešavanja pro$lema.


10/113

;<

Pojam i karakteristike kreativnosti Kreativna rešenja su mnogo više od ideja

= moraju se realizovati u realnom svetu.

Kreativno reenje ima tri atri$uta> 0no je novo ?inače ne $i $ilo kreativno@, 0no je korisno, tako da rešava pro$leme ili

uočava i koristi i mogućnosti ?inače ne $i $ilo

rešenje@, 0no je izvodljivo, u okviru dati% ograničenja

u relanom svetu.


11/113

;;

Pojam i karakteristike kreativnosti Kako se u proseku, po nekim

istra8ivanjima, tek svaka jedanaesta

ideja materijalizuje u novom proizvodu,va8no je da imati što više ideja, z$ogčega je va8no podsticanje kreativnogprocesa.


12/113

;2

Pojam i karakteristike kreativnosti

T e k s t

p r o c e s o

r

P r

o c e s o r

s l i k a

Aeva i desna strana mozga


13/113

;"

Pojam i karakteristike kreativnosti Aeva strana mozga o$avlja racionalne, logičke funkcije.

*er$ala, analitička, funkcioniše u povezanim, linearnim sekvencama. Ajudi koji prete8no koriste levu stranu mozga vole da rade

individualno, više vole da uče nego da stiču iskustvo, $rzo donoseodluke.

(esna strana mozga o$avlja intuitivne i ne:racionalne funkcije. 3e:ver$alna, povezuje slike u %olističku persektivu ?kreativno ili

lateralno razmišljanje@. Ajudi koji prete8no koriste desnu stranu mozga vole da rade u grupi i

stiču iskustvo ?npr. uče radeći@, generišu puno opcija pre nego štodonesu odluku.

Kreativno razmišljanje primarno je rezultat aktivnosti desne stranemozga, dok su adaptivne inovacije rezultat aktivnosti leve stranemozga.


14/113

;)

Pojam i karakteristike kreativnosti #ajedničke oso$ine kreativni% ljudi>

Sposobnost konceptualizacije. !poso$ni su da produkuju$rojne ideje.

Mentalna fleksibilnost . *ešti su u lateralnom razmišljanju. Originalnost . Kreiraju atipične odgovore ne pro$leme. Obustavljanje prosuđivanja. 3e analizraju previše $rzo. Impulsivnost . eaguju impulsivno na ideje, izra8avajući svoj

osećaj. Ne prihvatanje autoriteta. vek su spemni da se supratstave

autoritetu. Tolerancija. 1maju visok nivo toterancije za ideje drugi%.


15/113

;+

Prepreke kreativnosti Ajudima je svojstvena kreativnost, ali je kod većine ljudi

ona priguena jer kreativnost znači promene, a nji%mnogi ljudi do8ivljavaju kao opasnost.

#ato većine ljudi razvija određene rutine, koje u$la8ujuosećaj neprijatnosti, jer smanjuju potre$u ljudi damenjaju postojeće stanje.

Kretivnost za%teva od ljudi da izađu iz &konfomne zone'. Blokadeprepreke kreativnosti>

#a$luda da postoji samo jedno korektno rešenje pro$lema. #a$luda da je logika va8na u rešavanju pro$lema. 4endencije da se $ude praktičan.


16/113

;

Prepreke kreativnosti 4endencija da se slede utvrđena pravila $ez

pogovora. 4endencija da se iz$egnu nejasnoće u sagledavanju

situacije. 4endencija da se iz$egne krivica z$og neuspe%a. 3espremnost da se prizna kreativni snage igre. 4endencija da se razmišlja suviše usko i sa

prevelikim fokusom. 3espremnost da se razmišlja nekonvencionalno

z$og stra%a da to ne &ispadne $udalasto'.


17/113

;/

Kreativni proces1. Sticanje znanja i razvoj svesti

2. Proces inkubacije

3. enerisanje i!eja

". #va$uacija i imp$ementacija


18/113

;6

Kreativni proces 5aza 67 #ticanje znanja i razvoj svesti Predpostavka svakog kreativnog procesa je stvaranje svesti o

različitim idejama i različitim mogućnostima obavljanjaposlova čitajući različite stvari, putujući na različita mesta,razgovarajući sa različitim ljudima koji imaju različito viđenje sveta isl. 4ako npr. mo8emo čitati o proizvodima koji postoje u nekoj zemlji, a

koji% još uvek nema u drugim zemljama. 3a radi se samo o potre$i razvoja svesti o različitim pristupima

pro$lemima, već i pripremi mozga na činjenicu da postoje različitinačini da se neki posao o$avi = razvoj otvorenog i kritičkog odnosa

prema svetu. ovoj fazi va8no je o$ez$editi prikupljanje informacija iz velikog

$roja, raznovrsni% izvora i čuvanje prikupljeni% informacija?$ele8enje, snimanje itd.@


19/113

;9

Kreativni proces 5aza 87 *roces inkubacije Potre$no je vreme da $i ljudi mogli da &prerade' ogroman

$roj informacija koje su prikupili tokom faze ;. *oces inkubacije o$ično teče dok je svest zaokupljena

drugim aktivnostima ?naj$olje je da su to aktivnosti koje neza%tevaju anga8ovanje leve strane mozga@ tako dapodsvest mo8e nesmetano da radi na rešavanju pro$lema.

Kako do sna dolazi kada se leva strana mozga zamori ikada, stoga dominira desna strana mozga, proces

inku$acije često za%teva san. #ato ne čudi da mnogim ljudima ideje &padaju na pamet'

tokom sna, ali je često pro$lem setiti se ti% ideja. Kreativnost za4teva vreme.


20/113


21/113

2;

%e&nike za stimu$isanje kreativnosti Postoje mnoge te%nike za stimulisanje kreativnosti

?generisanje ideja@. *ećina i% je orjentisana na do$ijanje kvalitetni4 ideja, a

ne velikog $roja ideja. 3ajčešće se koriste sledeće te%nike. Breinstorming :nestrukturirani metod prikupljanja mogući% ideja o

pro$lemu u ograničenom vremenskom periodu spontanomdoprinosom učesnika.

!esija počinje definisanjem pro$lema. Pro$lem ne tre$a definisati

ni previše široko, ni previše usko. !astav grupe tre$a da $udetakav da o$ez$edi što širi spektar znanja, ali ni jedan član grupe netre$a da $ude priznati ekspert, kako ne $i in%i$irao reakcije dugi%članova.


22/113


23/113


24/113

2)

%e&nike za stimu$isanje kreativnosti

-naliza atri$uta = koristi se za razvijanje atri$utaproizvoda ili linija proizvoda kada se proizvodpri$li8ava fazi zrelosti u svom 8ivotnom ciklusu.

3avode se atri$uti nekog proizvoda ili pro$lema, azatim se oni posmatraju sa različiti% stanovišta. ovom procesu originalno nepovezani o$jekti moguse povezati i formirati nove kom$inacije koje $oljezadovoljavaju potre$e.

Postojeći proizvod se rasklapa u svoje sastavnedelove, a zatim se razmatraju mogućnosti zapromenu karakteristika proizvoda, vodeći računa okoristi za potrošače.


25/113

2+


-naliza skupa ?popisa@ pro$lema ?Pro$lem1nventorF -nalFsis@ = metod do$ijanja novi%ideja i rešenja fokusiranjem na pro$leme.

Getod koristi pojednca na način sličankorišćenju fokus grupe u do$ijanju ideja zanove proizvode. -li, umesto da sam generišeideje, potrošaču se daje lista pro$lema opštekategorije proizvoda sa mol$om da identifikuje i

prodiskutuje pojedinačni proizvod datekategoriji koji ima određeni pro$lem. Poteškoću predstavlja sastavljanje iscrpne liste

pro$lema.


26/113

2


Npr. za prehranbu industriju lista problema moe biti!Npr. za prehranbu industriju lista problema moe biti! "siholo#ki"siholo#ki

Teina $gojaznost%Teina $gojaznost% &lad &lad

Ose'aj gladi Ose'aj gladi (o# uvek gladan nakon jela(o# uvek gladan nakon jela

)eđ )eđ Ne gasi eđ Ne gasi eđ *azvija ose'aj eđi *azvija ose'aj eđi

+dravlje+dravlje ,o#e za zube,o#e za zube NesanicaNesanica


27/113

2/

%e&nike za stimu$isanje kreativnosti -ktivnosti -ktivnosti

"laniranje obroka"laniranje obroka +aboraviti +aboraviti +amor dosada+amor dosada

/uvanje/uvanje

Ostati bez zalihaOstati bez zaliha 0varljivost 0varljivost "ripremanje"ripremanje

0omplikovano0omplikovano "revi#e sudova"revi#e sudova

/i#'enje/i#'enje "rlja pe'nicu"rlja pe'nicu

Mirsi u friideruMirsi u friideru 1111111111.... 111111111111

0vaj metod tre$a koristiti prvenstveno za identifikovanje ideja oprozvodima koje će se dalje procenjivati.


28/113

26

%e&nike za stimu$isanje kreativnosti 5ordonov metod = je način razvoja novi% ideja, a da članovi grupe

nisu svesni prave prirode pro$lema. 4o o$ez$eđeju da rešenje nijezamagljeno ličnim, unapred formiranim idejama i načinomponašanja.

Proces počinje tako što preduzetnik navodi opšti koncept povezansa pro$lemom. 5rupa odgovara iznoseći $rojne ideje. #atim sekoncept razvija, zajedno sa povezanim konceptima, a ceo procesvodi preduzetnik. !tvarni pro$lem se tada o$elodanjuje, štoomogućava grupi da iznese predloge za primenu ili oplemenjivanjefinalnog rešenja.

Getod kontrolne liste = je metod kojim se ravija nova ideja kroz

listu povezani% pitanja ili sugestija. Preduzretnik mo8e koristi listupitanja ili stavova za usmeravanje razvoja potpuno novi% ideja.


29/113

29

%e&nike za stimu$isanje kreativnosti !lo$odne asocijacije = jedan od najjednostavniji% metoda. Počinje

tako što se reč ili fraza u vezi sa pro$lemom zapiše, a zatrim sezapisuju nove reči, pri čemu svaka nova reč nastoji da doda neštonovo pret%odnoj u lancu ideja koji se završava idejom o novomproizvodu.

Prisilna međuzavisnost = kao što ime ukazuje ovaj metod nastojida nametne odnose između izvesni% kom$inacija proizvoda.4e%nika se sastoji u postavljanju niza pitanja o cilju ili ideji uprocesu razvoja nove ideje. 3ova kom$inacija i eventualnokoncept se razvijaju u procesu koji ima sledeći% pet koraka> Izolovati elemente problema2Izolovati elemente problema2 "rona'i odnose između tih elemenata"rona'i odnose između tih elemenata


30/113

"<


+abeleiti odnose2+abeleiti odnose2 -nalizrati utvrđene odnose kako bi se utvrdile -nalizrati utvrđene odnose kako bi se utvrdile

pravilnosti2 pravilnosti2

*azviti ideje iz utvrđenih pravilnosti.*azviti ideje iz utvrđenih pravilnosti. #ajednička $ele8nica = mala sveska ?pogodna za

nošenje@, koja sadr8i formulaciju pro$lema. česnici uprocesu razmatraju pro$lem i moguća rešenja, $ele8eideje $arem jednom, a po8eljno je tri puta na dan.

Krajem meseca sastavlja se lista naj$olji% ideja, zajednosa predlozima. *arijanta te%nike podrazumeva daučesnici $ele8e svoje ideje u zajedničku $ele8nicu kojupredaju koordinatoru, koji sumira ideje.


31/113


32/113

"2


Hokus grupe = način prikupljanjainformacija u strukturiranom o$liku.

Goderator vodi grupu ?6:;) učesnika@kroz otvorenu, diskusiju o suštinipro$lema. česnici, stimulisanikomentarima drugi% članova grupe

kreativno doprinose konceptualizacijiideja za nove proizvode ?ili testiranjuideja@ .


33/113

""

#načaj inovacija Galo je pitanja koja odlikuje tako velika saglasnost kao što je

pitanje uloge inovacija u društvenom i ekonomskom razvoju. 1novativnost je fundamentalni faktor ekonomskog rasta i

prosperiteta. !poso$nost inoviranja opredeljuje rast drutvenog proizvoda i

produktivnosti, promenu privredne strukture i poboljanjekvaliteta života.

1novacije su tesno povezane sa procesima društveni%, politički% isocijalni% promena. Cumpeter je još "


34/113

")

Politika podrške inovativnosti 1majući u vidu $rojne izazove sa stanovišta neop%odnosti tretiranja

inovacija kao odr8ivog izvora rasta i nji%ovog korišćenja u rešavanju$rojni% socijalni% i glo$alni% izazova, koji su dodatno aktuelizovaniglo$alnom ekonomskom krizom koja je otpočela 2


35/113

"+

Politika podrške inovativnosti Inovaciona strategija država članica %0?a ?engl.

Organization for 3conomic 4ooperation and5evelopment 6 O345% se $azira na sledeći% petprioriteta> stanovništvo tre$a osposo$ljavati za inoviranje, ne ograničavati inovativnost u firmama, tre$a stvarati i primenjivati znanje, primenjivati inovacije na način da su u funkciji glo$alni% i

društveni% izazova, po$oljšavati upravljanje inovacijama i meriti politiku inoviranja.

!r$iji je 2


36/113

"

#načaj inovacija 1novacije kao pokretač $rojni% društveni% promena tre$a

posmatrati u kontekstu savremenog okruženja koje karakterišuučestale, dalekose8ne i međuso$no uslovljene promene. *reduzetnički i proaktivni tip ponašanja nije više stvar iz$ora već

nu8nosti zato što za%teva uspostavljanje novi% odnosa sa okru8enjem. /spe4 se meri sposobnoću da se opstane i napreduje sa

promenama. #a%valjujući različitoj uspešnosti u suočavanju sa nastupajućim

promenama menja se relativni položaj pojedini4 zemalja, nji%ovaindustrijska osnova, $ogatstvo i moć.

1skustvo pokazuje da preduzeća koja su ostvarila uspe4 u

prolosti uvođenjem inovacija ne mogu na tome trajno graditisvoju konkurentsku prednost. Poređenje današnji% industrijski%lidera sa onima od pre dvadeset ili čak od pre deset godina pokazujekoliko je veliki% i uspešni% preduzeća izgu$ilo primat ili više ne postoji.


37/113

"/

1novativnost> suštinski atri$ut

preduzetništva Konceptom &kreativne destrukcije' i značajem kojiovaj koncept ima za teoriju privrednog razvoja Cumpeter je najneposrednije povezao inovacije i

preduzetni#tvo. !uštinu preduzetništva čine promene, a inovacije su

sredstvo za pokretanje i iskorićavaje promena. Preduzetnici uvode inovacije i iniciraju promene.

#ato je preduzetništvo neraskidivo povezano sainovacijama jer se preduzetnička aktivnost zasniva na

pokretanju novi% poslovni% podu%vata. 1novativnost pretpostavlja korišćenje novi% mogućnosti i

stvaranje novog poslovnog podu%vata kojim se napuštapostojeći način rada.


38/113

"6


preduzetništva 3ovi poslovni podu%vati se $aziraju na novimposlovnim idejama, novim ili unapređenimproizvodima, uslugama ili te%nologijama,

penetriranju na nova tr8išta. #toga je inovacija ključni, definiući aspektpreduzetnitva.

!poso$nost da se uoče mogućnosti kojeproističu iz promena i sposobnost inoviranja su dve va8ne karateristike preduzetnika pokojima se oni razlikuju od drugi% ekonomski%agenata.


39/113

"9


preduzetništva Pošto se inovacije sastoje od osmišljenogi organizovanog traganja za promenom u

cilju pronala8enja mogućnosti koje tepromene pru8aju, 0raker inovacijetretira kao specifičan instrumentpreduzetnitva.

1novacije predstavljaju pokretačku snagusvake preduzetničke aktivnosti.


40/113

)<


preduzetništva 7iklični o$razac privredog rasta prvi jeuočio ruski ekonomista 3ikolaj

Kondratijev. Kondratijevu ideju dalje je razvio

Cumpeter koji je istakao da svaki ciklus

predstavlja primenu grupe novi4te4nologija.


41/113

);


preduzetništva*eriod

iklus@talas

'e4nologija

;/6


42/113

)2


preduzetništva

0poravak Prosperitet ecesija (epresija

+< godina

konomskaaktivnost


43/113

)"


preduzetništva / fazi oporavka otkrića u nauci i te%nici sekonkretizuju kao inovacije, koje stvarajumogućnosti za nove investicije, rast i povećanje

zaposlenosti. 0$ično te nove mogućnosti stvaraju nova preduzeća.*isoki stepen neizvesnosti. Premijske cene i visokiprofiti.

fazi prosperiteta počinje difuzija inovacije. 1novacija postaje poznata i pri%vaćena na širem tr8ištu, a

imitacije počinju češće da se javljaju. Povoljne okolnostina tr8ištu i veliki $roj potencijalni% imitatora mo8e dovestido spekulativnog rasta ?&dot:om' $um ;99


44/113

))


preduzetništva fazi recesije, usled viškova kapaciteta iopadajući% prinosa, kako postaju očiglednaorganičenja te%nološki% prednosti, intenzivira

se cenovna konkurencija. (olazi do promene u inovacijama. mesto za

proizvodnju novi% proizvoda ili usluga, novate%nologija počinje da se koristi u procesimaproizvodnje. 4o mo8e uticati na napuštanje stareprakse u procesu proizvodnje i doprineti značajnompovećanju produktivnosti, ako je kapacitettransformacije te%nologije na vr%uncu.


45/113

)+


preduzetništva fazi depresije, usled saturacije tr8ištadolazi do još veće cenovne konkurencije i

daljeg pada profita$ilnosti. #apočinju procesi spajanaj i pripajanja kao $ise povećala efikasnost.

1 pored teški% uslova poslovanja u ovoj fazi

dolazi do novi% invencja, čime se stvaraosnova za inovacije koje će pokrenuti noviciklus.


46/113

)

*rste i karateristike inovacija *roces inovacije u najopštijem smislu označava svaki

sistem organizovani4 i svrsis4odni4 aktivnostiusmereni4 na stvaranje promena.

najširem smislu inovacija predstavlja svrsis4odnu

promenu postojeći4 aktivnosti kojima sepoboljavaju ekonomske performanse. #a%valjujući inovativnosti resursi se o$ogaćuju novim

sposo$nostima. 1novacije imaju univerzalnu primenu, usmerene su na

sve aspekte poslovne aktivnosti preduzeća i moguse klasifikovati na različite načine. !am pojam inovacija se mo8e razumeti i interpretirati

na mnogo načina.


47/113

)/

*rste i karateristike inovacija Ladna studija koja je posvećena analizi preko

; ;@ nova ideja, 2@ uvođenje nove ideje, "@ invencija, )@ uvođenje invencije, +@ ideja koja pravi razliku u odnosu na postojećestanje stvari, @ uvođenje ideje kojom se remeti preovlađujuće

ponašanje.


48/113

)6

*rste i karateristike inovacija 1novacije predstavljaju kompleksan set aktivnosti od

konceptualizacije nove ideje do njenog prevođenja upraksu.

1novacija o$u%vata upravljanje svim aktivnostima koje

su uključene u proces stvaranja ideja, razvoj te%nologije,proizvodnju i marketing novog ?ili značajnounapređenog@ proizvoda, proizvodnog procesa iliopreme.

Prema 07( 0slo Ganual inovacija je primena novog

ili značajno poboljanog proizvoda ;dobra ili usluge


49/113

)9

*rste i karateristike inovacija 3eke inovacije predstavljaju značajnu promenu dosadašnjeg

načina o$avljanja određeni% aktivnosti, dok druge mogu da uključemali stepen inovativnosti.

Minzberg s%vata inovacije kao sredstvo da se prekine sapostojećim rutinama, ili drugim rečima, da se stvari rade na

istinski drugačiji način. Po ovom s%vatanju npr. uvođenje na tr8ište proizvoda koji kupci

8ele da kupuju nije nu8no inovacija. (rugim rečima, da $i postojala inovacija neo%odno je da postoji

visok stepen inovativnosti. tom smislu,npr. uvođenje na tr8ištenovog tipa automo$ila retko mo8e predstavljati inovaciju, ali je

uvođenje Minija na tr8ište predstavljalo inovaciju jer je značilonovinu u dizajnu automo$ila i novinu u naćinu percepcije veličineautomo$ila.


50/113

+<

*rste i karateristike inovacija 1novacije nisu ograničene samo na

te%nološku sferu.

4e%nološke inovacije !ocijalne inovacije, 1novacije u menad8mentu, marketingu ili u

o$lasti finansija. 1novativne usluge ?npr. finansijske usluge

$azirane na 1nternetu@


51/113


52/113

+2

*rste i karateristike inovacija Inovacija u planiranju, kao što je P4 ?engl.

Program valuation and evieE 4ec%niMue : P4@mre8ni model, omogućila je da se milioni delova kojisu se na$avljali od ;;.


53/113

+"

*rste i karateristike inovacija Ledno istra8ivanje sprovedeno na uzorku

od preko 6


54/113

+)

*rste i karateristike inovacija Cumpeter navodi pet vrsta inovacija>

vođenje novog ili unapređenog proizvoda iliusluge

vođenje novog procesa 0trivanje novog tr8išta 0tkrivanje novi% izvora sna$devanja

sirovinama !tvaranje novog tipa industrijske

organizacije.


55/113

++

*rste i karateristike inovacija 7entralna uloga preduzetnički% firmi u

iznošenju inovacija na tr8ište tre$a da

$ude eksplicitno priznata u svakojdefiniciji inovacija. Cumpeterova podela inovacija mo8e se

proširiti da o$u%vati interval ili kontinijummogućnosti prikazani% na sledećoj slici.


56/113

+

$azvoj proizvoda ili usluge $azvoj procesa

#a svet novi proizvodi ili usluge

#a tr8ište novi proizvodi ili usluge #načajno nov proces

3ove linije proizvoda ili usluge u okvirukomanije

(odaci linijama prozvoda ili usluge 3eznatno nov proces

Po$oljšanje i revizija proizvoda iliusluge

3ova primena postojeći% proizvodaili usluga

#načajna revizija postojećeg procesa

epozicioniranje postojeći% proizvoda ili usluga

!manjivanje troškova za postojeće

proizvode ili usluge

merena po$oljšanja postojeći%

procesa


57/113

+/

*rste i karateristike inovacija 3ovi procesi mogu $iti administrativni

sistemi ili sistemi za isporuku usluga, novi

metodi finansiranja ili proizvodnje,drugačiji načini prodaje, novi pristupisna$devanju ili distri$uciji, novi sistemiuravljanja lancima sna$devanja i sl.

4o su česti načini inoviranjapreduzetnički% firmi.


58/113

+6

*rste i karateristike inovacija Pored stepena novine, druga značajna dimenzija

inovacija je nji%ova učestalost ili koliko često seprimenjuju inovacije.

Preduzeće koje primenjuje česte manje inovacijenajverovatnijeće $iti podjednako inovativno kao ipreduzeće koje povremeno primenjuje velike inovacije.

!kup više manji% inovacija ima ogroman uticaj nakonkurentsku prednost preduzeća.

3ajčešće se te inovacije uvode u kasnijim fazamaživotnog ciklusa proizvoda, kako $i se odr8ala iliunapredila konkurentska pozicije proizvoda i produ8ionjegov 8ivotni ciklus.


59/113

+9

*rste i karateristike inovacija

*elika

Gala

Gala *elika

Hrekfencijainovacija ?$rojdogađaja@

!tepen inovativnosti ?veličina događaja@

Povećanje konkurentskeprednosti


60/113

<

*rste i karateristike inovacija Prema pristupu rešavanju pro$lema, pre nego

is%odu procesa, mo8e se napraviti razlikaizmeđu inovatora i onog koji se prilagođava ?prilagođavač:adapter@.

Ledan je anga8uje na divergentnom

razmišljanju usmerenom na inovacije, a drugina konvergentnom razmišljanju usmerenomka savršenstvu.


61/113

;

*rilagođavač Inovator

Primenjuje disciplinovan, precizanmetodološki postupak

Pristupa zadatku iz neo$ičnog ugla

Koncentrisan je pre na rešavanjenego na identifikovanje pro$lema

0tkriva pro$leme i načine rešavanja

Pokušava da prečisti postjećupraksu

(ovodi u pitanje osnovnepretpostavke u vezi sa postojećompraksom

3astoji da $ude orjentisan premasredstvima

Galo o$raća pa8nju na sredstva, aviše je zainteresovan za is%od

!poso$ni su da prošire detaljni rad 1maju malo tolerancije za rutinski rad

0setljivi su na ko%eziju grupe isaradnju

1maju malo ili nimalo potre$e zakonsenzusom, često su neosetljivi

za druge


62/113


63/113


64/113

)

*rste i karateristike inovacija 1novacije se mogu analizirati sa

stanovišta različiti% grupa, preduzeća,delatnosti ili društva u celini. Prvo, koliko je proizvod promenjen u

odnosu na postojećiD Promene na proizvodusa stanovišta njegove funkcije, pakovanja ilisadr8aja mogu $iti različite.

(rugo, koliko je proizvod dugo novD*remenska dimenzija mo8e $iti različita i nijeista za sve proizvode.


65/113

+

*rste i karateristike inovacija 4reće, koliko je proizvod pri4vaćen na

tržituD Koliko $i kupaca tre$alo da pri%vateproizvod na tr8ištu ili za koje je proizvod

nepoznat da $i $io novD Proizvod koji je nov za preduzeće ne mora $iti

nov na tr8ištu. #a kupca je nov proizvod onaj kojion ranije nikada nije kupovao, mada on mo8eveć postojati na određenom tr8ištu. 1sto tako,

inovacije se mogu posmatrati sa stanovitaodređeni4 tržita i delatnosti, a ne samo sastanovišta svi% tr8išta i različiti% grana delatnosti.


66/113

*rste i karateristike inovacija etvrto, $rojni su primeri uspešni% poslovni%

podu%vata koji se nisu $azirali na potpunounikatnim idejama, već na temeljima već

provereni4 inovativni4 reenja iprilagođavanju postojećim idejamaimitiranjem i kopiranjem. 3a primer, 1K- iGc(onaldNs svoj uspe% zasnivaju upravo nadrugačijem korišćenju postojeći% ideja.


67/113

/

'nvencija( inovacija i !i)uzija 4re$a praviti razliku između tri dela inovativnog procesa>

invencija, inovacija i difuzija.

Invencija ?ili pronalazak@ predstavlja koncipiranje nove ideje, kreaciju novemogućnosti za novi ili po$oljšani proizvod ili proces. Invencija je rezultat procesa istraživanja.

Inovacija je uvođenje nove ideje ili nove primene u optu upotrebu. 0a bi invencija postala inovacija treba da postigne uspe4 na tržitu, tako da se u

ekonomskom smislu o inovaciji može govoriti tek nakon obavljene prvekomercijalizacije.

Invencija predstavlja proces stvaranja novi4 ideja, a inovacija je proces kojimse te ideje prenose u praksu. (rugim rečima, inovacija predstavljakomercijalizaciju invencije. ačunar je $io invencija sve dok njegova primena na o$radu podataka nije postala

inovacija. Gada se invencija i inovacija razlikuju, one su neraskidivo međuso$nopovezane i u praksi i% je teško odvojiti ove dve aktivnosti. 4re$a, isto tako, praviti razlikuizmeđu invencije i patenta. Patent je pravo kojim se štiti pronalazak ili invencija. Patent iprava iz patenta se stiču priznanjem i upisom priznatog prava u odgovarajući registar.


68/113

6

'nvencija( inovacija i !i)uzija

4omas dison, jedan od najuspešniji%inovatora svi% vremena, $io je toliko

neuspešan u uvođenju svoji% inovacija natr8ište da su ga njegovi finansijeri moralida uklone iz svakog posla koji jepokrenuo.


69/113

9

'nvencija( inovacija i !i)uzija Inicijalne inovacije predstavljaju po prvi put u privredi uvedene

nove ili značajno po$oljšane proizvode ili procese. #atim sledi nji%ovo imitiranje i@ili poboljavanje od strane drugi%

preduzeća i preduzetnika, odnosno kasnija primena inovacija ilidifuzija.

0ifuzija ;ili irenje< predstavlja proces kojim inovacijakomunicira određenim kanalima u određenom vremenskomperiodu među članovima jednog drutvenog sistema.

!a stanovišta vremena usvajanja inovacija, razlikuju se inovatori iimitatori, odnosno pioniri, rani korisnici, kasni korisnici i zakasneli korisnici inovacija.


70/113

/<

'nvencija( inovacija i !i)uzija

Godel širenja inovacija se često prikazujepravljenjem analogije sa načinom širenja

epidemije. 0ni koji nisu usvojili inovaciju Izaraze& seu kontaktu sa onima koji su već pri%vatiliinovaciju, tako da vremenom inovacijuusvajaju svi ili većina pripadnika društva.


71/113

/;

'nvencija( inovacija i !i)uzija 1zmeđu naučnog otkrića i invencije postoji razlika.

)aučno otkriće je usmereno ka otkrivanju onoga #to ve' postoji , dok invencija podrazumeva ljudski rad na kreiranjufizi7kog oblika koji ranije nije postojao.

3ajmanje iz dva razloga bilo bi isuvie uproćenoreći da samo naučno otkriće vodi do invencije, kojaopet dalje vodi do inovacije. Prvo, novi proizvod se često javlja kao rezultat cele serije

međusobno delujući4 otkrića i invencija koje se prote8u

tokom dugog vremenskog perioda i koje su posledica tzv.Ijezgra kompetentnosti&. (rugo, ne mo8e se reći sa sigurnošću da postoji redovno

kauzalni tok od naučni% otkrića ka invenciji.


72/113

/2

'zvori i!eja za stvaranje inovacije 1zvori ideja za stvaranje inovacija mogu $iti interni i eksterni

1i, kupci, do$avljači, kanali prodaje, zaposleni, konkurencija, dr8ava i njene institucije.

1i je svakako najznačajniji stu$ na koji se oslanja inovacionaaktivnost. 0$u%vata> 5undamentalno ;ili bazično< istraživanje : predstavlja sistematsku

aktivnost koja se preduzima prevas%odno u cilju sticanja novi4 znanjao poreklu i uzrocima pojava i činjenica, a da se pri tome nema uvidu ni pose$na primena ni korišćenje. ezultati fundamentalnog istra8ivanja o$ično se formulišu kao opti

principi, teorije ili zakonitosti.


73/113

/"

'zvori i!eja za stvaranje inovacije *rimenjeno ;ili aplikativno< istraživanje :

preduzima se u cilju sticanja novi% znanja, ali je, presvega, usmereno prema nekom cilju ili određenojpraktičnoj svrsi. Primenjeno istra8ivanje se preduzima da se utvrdi

mogućnost korićenja rezultata fundamentalni4istraživanja ili da se uspostave nove metode i sredstvakoja omogućavaju da se postigne određeni unapredutvrđen cilj.

Postojeća znanja se produ$ljuju u cilju rešavanja pose$ni%pro$lema, a ideje razvijaju u operativnu formu. !aznanja iliinformacije koje proizilaze iz primenjenog istra8ivanja čestose mogu patentirati, ali i zadr8ati kao poslovna tajna.


74/113

/)

'zvori i!eja za stvaranje inovacije

%ksperimentalni razvoj : sistematski radzasnovan na znanjima koja se stiču putemistra8ivanja i praktičnog iskustva, u cilju

proizvodnje novi4 materijala, proizvoda iuređaja, uvođenja novi% procesa, sistema iuslugaO ili značajni4 poboljanja onog štose već proizvodi ili što je već instalirano. 0va aktivnost 1i je fokusirana na dovođenje

invencije do stadijuma komercijalizacije.


75/113

/+

K$asi)ikovanje inovacija 1novacije se na različit način mogu klasifikovati. Ledna od mogući% podela je sa stanovita porekla ideje za

inovaciju. Potencijalni inovator mo8e u stvaranju ideje za nove proizvode

ili usluge da polazi> od proizvoda ka potrebi ? inovacije koje Igura nauka ?ili te%nologija@&

?engl. science or technolog8 push@ ili od potrebe ka proizvodu : inovacije koje Ivuče tra8nja ?ili tr8ište@&

?engl. demand or market pull @. prvom slučaju ideje za novi proizvod Igura& 1i, preko proizvodnje i

marketinga, a da na pravi način nije sagledana tr8išna potre$a. 0vaj

tip inovacija je pose$no uspešan kad se stvara potpuno novo tr8ište. 1novacija koja je razvijena Iprivlačenjem tra8nje ili tr8išta& primarno jerazvijena od strane 1i kao odgovor na identifikovanu potre$u natr8ištu.


76/113

/

K$asi)ikovanje inovacija

#a mnoge autore ova podela je diskuta$ilna i svodi se na dilemu šta je starijekokoška ili jaje, odnosno da li je invencija majka neop%odnosti ili je neop%odnostmajka invencije.

pitanju su dva komplementarna, a ne međuso$no isključiva načina dola8enja doinovacija. 1zmeđu te%nološke mogućnosti i uočene tr8išne potre$e postoji

povezanost posmatrano sa stanovišta inovativnosti. pitanju su dva procesa koja se međuso$no isprepletena, nji%ov međuso$i uticajvarira po karakteru i intenzitetu u vremenu i između različiti% industrija.

empirijskim istra8ivanjima nije pronađena direktna korelacija između frekvencijekorišćenja određenog izvora ili tipa informacija i nji%ovog relativnog doprinosauspe%u inovacije.

!amo zajedničko korišćenje interni% i eksterni% izvora informacija o$ez$eđujeefektivnost i efikasnost inovacionog procesa. C:uranje nauke i te4nologijeD ima

za rezultat obično nastajanje radikalni4 inovacija i novi4 industrija, dok suinovacije koje nastaju Cprivlačenjem tržitaD najčeće inkrementalne. kasnijim fazama rasta pojedini% industrija, za%tevi za po$oljšanjem proizvoda,usluga i procesa mogu predstavljati glavne determinante inovativnosti.


77/113

//


Poslednja dostignu a nauke

i te%nologije

ć

Potre$e društva i tr8išta

&P1*A- 23L24J1C4-'

&5.-3L24230A051L2

1deja 1i Proizvodnja GarketingKomercijalni

proizvod


78/113

/6


Prema 07(:ovoj klasifikaciji postoje sledeći tipoviinovacija> inovacije proizvoda, inovacije procesa, inovacije organizacije, i inovacije u marketingu.

Inovacije proizvoda se odnose na uvođenje proizvoda koji imajunove ili znatno po$oljšane karakteristike ili mogućnosti korišćenja. 0vo uključuje značajna po$oljšanja te4nički4 karakteristika,

komponenti i materijala, ugrađenog softvera, korisničkeorijentisanosti ili drugi% funkcionalni% karakteristika.

Pojam Iproizvod& se koristi dosta široko, jer označava dobra iusluge.


79/113

/9

K$asi)ikovanje inovacija Inovacije procesa predstavljaju primenu novog ili

značajno po$oljšanog načina proizvodnje ili isporuke. 0vo uključuje značajne promene u te4nici, opremi i@ili

softveru.

Inovacije proizvoda, usluga i procesa nazivaju sete4nolokim inovacijama.

Inovacije u organizaciji predstavljaju primenu novi%organizacioni% metoda u poslovanju, organizaciji rada ili

u odnosima sa okru8enjem. 4o mo8e da uključuje korišćenje novi% metoda menadžmenta,novi4 strategija rasta, novi4 znanja, organizacioni4 rutina iprocedura kojima se unapređuju performanse poslovanja.


80/113

6<


Inovacija u marketingu je primena novemarketinške metode, što uključuje

značajne promene u dizajnu proizvoda ilipakovanju, plasmanu i promociji, kao i načinu njegovog plaćanja.


81/113

6;

'novacije i pre!uzetni*tvo Pored inovativnosti, sposobnost pri4vatanja rizika

predstavlja $itan atri$ut preduzetništva. izici inovacija se odnose na> troškove razvoja,

vremenski period koji pret%odi uspešnoj

komercijalizaciji, nepredvidivost nivoa pri%vatanja,uspešnost i ugro8avanje postojeći% proizvoda, procesa iaktivnosti.

$azličite preduzetničke strategije sa stanovištarazličitog nivoa inovativnosti ?visoka i niska@ i rizika

?visok i nizak@ prikazane su na sledećoj slici. Pri tom se inovativnost opisuje sposobnoću stvaranja jedinstveni4 i različiti4 proizvoda, a rizik verovatnoćomostvarenja finansijskog gubitka od inovativne aktivnosti.


82/113

62

'novacije i pre!uzetni*tvo

Gala inovativnost

Gali rizik

Gala inovativnost

*isok rizik

I-r I-R

i-r i-R

Gali *isok

G a

l a

* i s o k a

$I1IK?*erovatnoća značajnog finansijskog gu$itka@

I ) . ( & ' I ( )

. # '

? ! t v

a r a n j e r a z l i č i t o g

i j e d i n s t v e n o g

p r o i z v o d a B u s l u g e @

.

*isoka inovativnostGali rizik

*isoka*isok rizik

inovativnost


83/113

6"

'novacije i pre!uzetni*tvo Preduzetničke strategije u gornjem levom kvadrantu karakteriše

visoka inovativnost i mali rizik. Gali nivo rizika je pose$nokarakterističan za situacije kad nisu neop%odna značajnafinansijska ulaganja. 3eke od danas veliki% kompanija iz o$lastielektronike ili informacioni% te%nologija nastale su u !ilikonskoj

dolini ili gara8i. (o$ar primer za to su kompanije IeElet:Packard&i I-pple&. Kroz različite klasterske inicijative mo8e se isto uspešnoimplentirati ovaj tip preduzetničke strategije.

5ornji desni kvadrat opisuje preduzetničku strategiju kojukarakteriše visoka inovativnost i visok rizik. !lično kao i kodpreduzetničke strategije u gornjem levom kvadratu, proizvode iusluge karakteriše visok nivo inovativnosti, ali zato inicijalnafinansijska ulaganja mogu $iti značajna u odnosu na mogućnostipreduzetnika. 3a primer, uvođenje na tržite novog leka ilimodela automo$ila za%teva značajna ulaganja i nadmetanje sa većafirmisanom konkurencijom.


84/113

6)

'novacije i pre!uzetni*tvo Preduzetničke strategije u donjem levom kvadratu karakteriše

mala inovativnost i mali rizik. 4o mo8e predstavljati situaciju kadse za%tevaju minimalna ulaganja, a prisutna je značajna tražnjaza proizvodom, procesom ili uslugom, ili je konkurencijanerazvijena. 3eke vrste usluge mogu predstavljati ovakav tip

poslovni% podu%vata ?na primer, čišćenje stanova ili poslovnogprostora, popravka muzički% uređaja i sl.@. donjem desnom kvadratu su preduzetničke strategije koje

karakteriše mala inovativnost i veliki rizik. (ećina novi4 Cstart- upsD biznisa uključuje nešto što predstavlja konvencionalni ulazaku već poznato poslovno područje i konkurentsko nadmetanje usličnoj vrsti poslova. 3a primer, otvaranje novog maloprodajnogo$jekta, perionice ili restorana.


85/113

6+

Strate+ije inovacija Preduzetništvo predstavlja proces koji korespondira sa

proaktivnim traganjem za novim načinima rada,ponašanja, verovanja, formulisanja i implementacijenovi% strategija.

!toga je za uspe% jednog poslovnog podu%vatapotre$na povezanost preduzetničkog procesa istrategijskog upravljanja.

!trategija, koja je rezultat procesa strategijskog

upravljanja, predstavlja nestandardnu i konzistentnuideju vodilju za odlučivanje preduzetnika upromenljivim uslovima, a inovacija predstavlja njenkrucijalni element.


86/113

6

Strate+ije inovacija !trategijsko pozicioniranje se ostvaruje aktivnostima

koje su različite u odnosu na aktivnostikonkurenata, jer ako bi postojala samo jedna dobrapozicija ne bi bilo potrebe za strategijom.

Prema tome, za opstanak i uspe% svakog poslovnogpodu%vata potre$no je da postoji preduzetnik strateg koji je sposo$an da jasno definiše ciljeve i $azičnenačine nji%ovog ostvarivanja.

Koncept strategijskog upravljanja je relevantan ne samo

za korporativno preduzetništvo, već i za samostalnepreduzetnike. *oslovni plan, koji je rezultat planiranja, o$ez$eđuje

vezu izneđu strategije i izvršenja.


87/113


88/113

66

Strate+ije inovacija 0dređenu poslovnu mogućnost preduzetnik mo8e realizovati

samostalno ?interni rast@ ili putem eksternog rasta ?merd8eri, akvizicije, različiti o$lici strategijski%

alijansi@. Gala preduzeća često vide svoju šansu u različitim o$licima

saradnji sa velikim preduzećima ?na primer, kao kooperanti ilikroz proizvodnju po narud8$ini@. azličite inovacione strategije tre$aju $iti u skladu sa generičkim

strategijama za nivo biznisa. 5eneričke strategije za nivo $iznisa ?strategije niski4 trokova,

diferenciranja i fokusiranja@ se $aziraju na dva osnovna izvora

konkurentske prednosti> niski troškovi i diferenciranje. Kod strategije niskih tro#kova inovacije se koriste da bi se

obezbedila povoljnija strategijska pozicija putem niži4trokova.


89/113

69

Strate+ije inovacija

Primaran strategijski cilj strategije diferenciranja je da se o$ez$edi jedinstvena i superiornavrednost za kupca.

Kod strategije fokusiranja inovacije o$ez$eđujukonkurentsku prednost na izabranomtržinom segmentu, a ne na celom tr8ištu. (efinisanje tr8išne niše se mo8e izvršiti na različite

načine ?na primer, prema geografskom području,tipu kupaca ili proizvodnom programu@.


90/113

9<

Strate+ije inovacija

3ovi poslovni podu%vati mogu $iti različitogstepena povezanosti sa postojećimposlovima. !toga inovaciona strategija treba da bude

usklađena sa strategijom rasta. 3a primer, za implementaciju strategije diversifikacije na

raspolaganju su sledeće inovacione strategije> proizvodnja novog proizvoda sa starom te4nologijom, proizvodnja starog proizvoda sa novom te4nologijom i proizvodnja novog proizvoda sa novom te4nologijom.


91/113


92/113

92

Strate+ije inovacija fanzivna strategija. !vr%a ofanzivne strategije je da se postigne vodeća pozicija na tr8ištu i u

o$lasti uvođenja novi% proizvoda. Karakteriše je visok rizik i visoke potencijalne zarade. 0va strategija za%teva odgovarajuće sposo$nosti i intenzivne napore u

svim fazama procesa inovacije. #ektor Ii$ ima ključnu ulogu kod ofanzivne strategije, kako u vezidola8enja do potre$ni% naučni% i te%nološki% informacija, koje su interno ilieksterno dostupne, tako i u vezi dovođenja ideje do stadijuma da jemoguća njena komercijalizacija. #ato ofanzivni inovator mora imatisposobnosti za reavanje problema u vezi sa marketingom,konstrukcijom i testiranjem prototipova i pilot projekata.

la$oratorijama mnogi% poznati% američki% i evropski% kompanija ?9ell,aboratories2 5u "ont2 &eneral 3lectric2 I& :arben2 St. &obain2 I4I @ostvareni su rezultati u o$lasti fundamentalni% istra8ivanja koji su po svomteorijskom značaju $ili jednako vredni kao i oni do koji% se došlo nauniverzitetima.


93/113

9"

Strate+ije inovacija 0fanzivni inovatori svesno proširuje $roj mogući% alternativa

za o$ez$eđenje rasta i razvoja, samostalno menjajućikonkurentsko okru8enje i inicirajući nove te%nološketrendove.

zaštiti svog te%nološkog vođstva i monopolske pozicije,ofanzivni inovator posvećuje veliki značaj patentnoj zatiti.

Patentna zaštita predstavlja $arijeru ili snažnopregovaračko oružje u situaciji kad drugi konkurenti nastojeda prodru na tr8ište. +icencni pri4odi obezbeđujunadoknadu visoki4 trokova Ii$ i njegovi% neiz$e8ni%

promašaja. Koliki se značaj pridaje patentnoj zaštiti pokazujepodatak da se ne tra8i zaštita putem patenata samo zanajznačajnije inovacije, već i za niz sekundarni% i prateći%novina.


94/113

9)

Strate+ije inovacija Pošto je ofanzivni inovator Qprvi na tr8ištuQ, on tre$a da ula8e

značajne napore u o$ez$eđenje pouzdanosti proizvoda uupotre$i i za nji%ovo brže pri4vatanje od strane krajnji4korisnika.

1skustva inovatora u o$lasti elektronike i 14 te%nologija pokazuju da

su ulagani znatni napori za organizovanje posleprodajni% usluga i uprograme osposobljavanja korisnika. Ctaviše, proces osposo$ljavanja korisnika za korišćenje opreme i

prateći% softvera, kao i samo sevisiranje opreme, voderafiniranijoj identifikaciji korisnikovi4 potreba i unapređenjuopreme.

kasnijim fazama 8ivotnog ciklusa proizvoda, ofanzivni inovator jepod pritiskom uvođenja dodatni4 poboljanja na uvedeniminovacijama da $i odr8ao svoje te%nološko i tr8išno vođstvo. #atova8nu ulogu imaju povratne informacije o potre$ama korisnika i opro$lemima u korišćenju.


95/113

9+

Strate+ije inovacija 0efanzivna strategija. (efanzivni inovator ne želi da ulazi u velike rizike koje

sa so$om nosi te8nja da se $ude prvi na tr8ištu. /kupna nastojanja usmerena na poboljanje, a ne

na fundamentalni napredak. Praksa veliki% preduzeća koja koriste ofanzivnu

strategiju je da ne podstiču sva svoja odeljenja da sledeistovremeno ofanzivnu strategiju, nezavisno od toga dali su te%nološki %omogena ili ne.

#a ovu strategiju te%nološke prednosti defanzivnoginovatora su više okrenute prema razvojnom delu 1iaktivnosti.


96/113

9

Strate+ije inovacija !poso$nost $rzog prodora na tr8ište je kritičan faktor uspe%a. 0va strategija ne podrazumeva odsustvo 1i. 3aprotiv, uspešna implementacija ove strategije mo8e za%tevati

isto toliko intenzivno anga8ovanje u 1i kao što to za%tevaofanzivna strategija, jer uspe% zavisi od sposobnosti

identifikovanja inovacije i proizvodnje njene poboljaneverzije. (efanzivni inovator mora da $ude do$ar u eksperimentalnom

razvoju, kod stvaranja dizajna, u sukcesivnim fazamate4nolokog razvoja i u proizvodnji proizvoda superiorniji4performansi.

Ledina o$last gde mo8e da stavlja manji naglasak je o$last obukekupaca, zaposlenog oso$lja, te%ničke pomoći i savetodavni%usluga.


97/113

9/

Strate+ije inovacija 3ajznačajniji razlog za pri%vatanje defanzivne strategije je to što je

manje rizično ostati pratilac nego postati vođa, saznanja da se ne poseduje dovoljno sposobnosti za stvaranje

originalne vrste inovacije, kao i odsustvo potre$ne veze sa fundamentalnim istraživanjima.

0va strategija računa na greake preduzeća koje je iniciraloinovaciju i na po$oljšanje originalne ?prvo$itne@ inovacije. 1skustvo pokazuje da ova strategija ima značajne šanse za uspe%

nakon pojave na tr8ištu novog proizvoda, pose$no z$og činjenicešto se dominantni dizajn kasnije pojavljuje i to je stopaneuspe4a novi4 proizvoda u fazi uvođenja dosta visoka.

Ponekad je potencijalni ofanzivni inovator primoran da sledidefanzivnu strategiju, jer je iz$ačen iz trke od strane mnogouspešnijeg ofanzivnog konkurenta.


98/113

96

Strate+ije inovacija Earketing sposobnost defanzivnog inovatora mo8e $iti znatno iznad

snage kojom raspola8u ofanzivni inovatori. Brojni su primeri koji pokazuju da pioniri nisu $ili dorasli veštini marketinga

kasnije dolazeći%, ali moćniji%, preduzeća. savršavanjem proizvoda se, takođe, mogu popraviti šanse oni% koji idu

iza pionira. Prvo$itne prednosti pionira se značajno umanjuju ukoliko nastupaju sa

proizvodom koji ostavlja prostor za po$oljšanja. (efanzivni inovator obično ne teži da dosledno i u svakom pogledu

imitira proizvode koje je neko drugi ranije izumeo. 0va strategija je zatopose$no uspešna kada je podr8ana od strane marketinga i mo8e da sekoristi uspešno pose$no u implementaciji generičke strategije

diferenciranja. 0snovni rizik nastupanja posle pionira je što on već dominira tr8ištem, takoda napori onog koji nastupa kasnije mogu $iti uzaludni.


99/113


100/113

; Prvi su o$ično zainteresovani da proizvode identičnu kopiju tuđi4

proizvoda. koliko je inovacija zaštićena, kopiranje zaštićenog rešenja inovatora nije

ostvarljivo. Pošto dizajn i oblik često nije moguće zatititi, mogućnosti zakopiranje su pre svega u ovom domenu.

drugoj grupi su kreativni imitatori. esto imaju am$icije da konkurišu putem poboljanja dizajna i manji4

unapređenja. !voj uspe% grade na niskim trokovima proizvodnje. 0vo pose$no u situaciji

kad kupuju te%nologiju od primarnog inovatora koju 8eli koristiti putem licenceili knoE:%oE ugovora. )iži trokovi su rezultat mali4 ulaganja u Ii$, raspolaganja sa jeftinom radnom snagom i sirovinama i veće efikasnosti u

poslovanju. Posmatrano sa stanovišta 8ivotnog ciklusa proizvoda, imitator ima većiznačaj u fazi kasnijeg rasta i ranog sazrevanja proizvoda. !voje proizvodeo$ično plasiraju na nezaposednuto ili nedovoljno razvijeno tr8ište. pravomogućnost po$oljšanja dizajna ili stvaranja njegove dominantne verzije dajedo$re šanse za uspe% imitatoru.


101/113

;


102/113

;


103/113

;


104/113

; strategija QmeđuprostoraQ ?engl. interstitial @, i strategija QotpadnitvaQ ?engl. maverick @.

0ve varijante tra8e sla$o mesto te%nološkog vođe kojese koristi za QuklinjavanjeQ strategije QmeđuprostoraQ preduzeće nalazi QprazninuQ ili

međuprostor na tr8ištu koje je suviše malo da $i interesovalovelike primarne inovatore, ali je za njega samog dovoljno

tr8išno i te%nološki atraktivno. strategija &otpadništva' mo8e se koristiti u slučaju kad lideri na

tr8ištu nerado primenjuju novootkrivenu te%nologiju, jer mo8eda šteti već uspostavljenoj poziciji na tr8ištu.


105/113

;


106/113

;


107/113

;


108/113

;


109/113

;


110/113


111/113

;;;

1novativnost i veličina preduzeća 1novativnost ne zavisi samo od veličine, već je

uslovljena delatnošću preduzeća, prirodominovacija, tipom preduzeća itd.

4ako npr. u novim industrijskim granama u kojima sete%nologija još uvek razvija, uloga mali% preduzeća

je veća nego u zrelim industrijksim granama.

Prednosti veliki% preduzeća u o$lasti inovacija

uglavnom su posledica veći% finansijski% ite%nološki% resursa.


112/113

;;2

1novativnost i lokacija mpirijski činjenice potvrđuju koncentraciju inovativne

aktinosti u određenim geografskim oblastima,pose$no kada se radi o malim preduzećima.

adi se klasterima mali4 preduzeća koji stvaraju

međuso$no podr8avajuće mre8e. 4eorija &inovativnog miljea' polazi od pretpostavke da

je znanje ključni element procesa inoviranja i, za razlikuod veliki% preduzeća koja imaju 1 funkciju, mala

preduzeća moraju da se oslone na povezivanje i proces&socijalizacije' koji ima olakšava prikupljanje informacijai akumuliranje znanja.


113/113

1novativnost i lokacija 5eografska $liskost podstiče proces

prenosa znanja i zato se mogu uočitiovakvi klasteri mali% preduzeća.

Proces &kolektivnog učenja' mo8e $itisvestan i nesvestan.

3esvestan je kada radnu snagu, koja jeusvojila znanje i veštine, koriste višepreduzeća.

Documents

10 Kreativnost i Inovativnost