I Menadment tehnologije
Tehnologija obuhvata vetine, znanje i sposobnosti da se
proizvode stvari.
Najraniji pristup je tehnologiju posmatrao kao funkciju
stvaranja materijalnih dobara.
ovek i tehnologija ovek razvija tehnologiju kako bi zadovoljio
svoje potrebe, a time utie na prirodu.
Drutvo i tehnologija obuhvata celovitu mreu politikih,
ekonomskih i pravnih odnosa u drutvu prema tehn. Od drutva i dr
bogatstva zavisi razvoj tehn:
poveanje dohotka dovodi do rasta tehnologije i vee
produktivnosti => rast dohotkavii dohodak => tehnoloke
inovacije => vii dohodakvii dohodak dovodi do vee tednje
Priroda i tehn oveka borba za opstanak u prirodnoj okolini ovek
tei da prilagodi prirodu svojim potrebama, a tehnologija utie na
prirodnu sredinu (unitavanje uma, zemlje).
Potrebe:
materijalne fiziolokenematerijalne za kreativnou, identitetom,
zajednitvom itd.
Tehnologija se posmatra kroz tri oblasti:
1. tehnologija proizvoda:
Planiranje proizvoda zapoinje identifikacijom potreba potroaa,
utvrivanjem svojstava proizvoda koji e zadovoljiti potrebe potroaa
i istovremeno donositi dobit.Inenjering proizvoda polazi od
postojeeg reenja tehnologije izrade i u skladu sa zahtevima
sagledava mogunosti novih reenja za proizvod koji bi zadovoljili te
zahteve.Primenjeni inenjering podrazumeva unapreenje prodaje ili
zadovoljenje specifinih zahteva kupaca, krojei proizvod prema tim
uoenim zahtevima.Inenjering usluga na terenu i servisa sva podruja
pripreme kako bi se proizvod mogao lake i bre koristiti
2. tehnologija procesa:
Materijali razmatraju se u odnosu na mogunosti izbora
alternativnih materijala, snabdevaaOprema i alati - odabir opreme i
alata, koji su neophodni za proizvodnjuTransport materijala
obuhvata skladitenje, lociranje, praenje, pomeranje i kretanje
materijala i komponenti. odnosi se na spoljni i unutranji transport
- logistika.Proizvodni sistem bavi se uspostavljanjem integrisanog
informacionog sistema za ostvarivanje odgovarajue kombinacije
delova, terminiranje i kontrolu proizvodnje.Kontrola kvaliteta
ispunjavanje zahteva vezanih za svojstva materijala, komponenti i
proizvoda u celini.Odravanje utvruje uzroke kvara na mainama i
uspostvalja preventivne mere odravanja, radi optimalne pouzdanosti
maina
3. informacione tehnologije
Informacioni hardver i softver obuhvataju fizike i intelektualne
principe ugraene u performanse informacionih tehnologija,Primenjeni
informacioni sistemi - obuhvataju konfiguraciju sistema, hardvera,
operativnog sistemaVeza sa fizikim procesima vezivanje ljudi i
maina sa ekspertinim sistemima, vetakom inteligencijom, sistemima
za uenjeSistemi za podrku odluivanju poboljavaju efikasnost u radu
rukovodstvaInformacioni sistemi poslovanja
Tehnologija se moe posmatrati kao:
makro fenomen potencijali mogue primenemikro fenomen praktina
primena
Prema resursima koje koriste, tehn se dele na:
IT Informacione tehnologije obrauju se informacije.
Karakteristike:
a. nedeljive su u primeni
b. potpuno su heterogene
c. zavise od celine i konteksta
TPT Tradicionalne proizvodne tehnologije obrauju fizike resurse
i obuhvataju tradicionalnu opremu u proizvodnjiSPT Savremene
proizvodne tehnologije ili hibridne tehnologije obrauju fizike
resurse pod kontrolom automatizovanih informacionih sistema,
obuhvatajui fleksibilne proizvodne sisteme FPS, robote, automatske
fabrike
Tri komponente tehnologije:
hardver fizika struktura i logiki rasporedsoftver znanja o tome
kako se hardver koristibrainware ovekova znanja i ekspertizaorgware
organizacija i upravljanje kojima se tehnologija opersonalizuje u
org
Elementi tehnolokog paketa:
tehnoloki know-how tehnike specifikacije i standardi, norme moe
biti zatien kao intelektualna svojina u vidu patenta. Dva transfera
know-how-a:
a. putem licenci svojine
b. putem licenci know-how
oprema jedna tehnologija moe da se realizuje sa vie opreme,
jedna maina razliite tehnologije; jedna tehnologija odreena
opremamaterijal jedna tehnologija vie materijala, jedna vrsta
materijala razliite tehnologije.ovekov rad za realizaciju
tehnologije je potreban ovekov rad radnike treba obuiti za rad sa
novom tehnologijomgraevinski objekti karakteristike koje gra obj
moraju da poseduju kako bi se tehn smestila u njihenergija ulazni
element, posebno kod energetskih tehnorganizacija i upravljanje
efikasnost tehn zavisi od nivoa organizovanosti u preduzeu mere i
sredstva zatite ovekove sredine - postoje prljave i iste tehn. Mere
obuhvataju sredstva zatite neophodna da se sprei negativan uticaj
tehnologije na ivotnu sredinu i znanja i vetine, npr u vidu
tehnoloke dokumentacije vezano za sprovoenje zatiteproizvodi
odreeni proizvod razliite tehnologije, moe i obrnuto
Fragmentacija tehnologije:
-Upravljanje tehnologijom u preduzeu polazi od celovitog prilaza
tehnologiji.
-Svaki oblik fragmentacije moe se smatrati nepovoljnim i tetnim
za uspeh poslovanja preduzea.
1. Fragmentacija se javlja u okviru transfera tehnologije i
predstavlja tetnu pojavu kada se transfer obavlja uz nedovoljno
prisustvo svih nunih delova. Fragmentacija tehnolokog paketa esto
je uzrok neuspeha u transferu tehnologija izmeu preduzea.
2. Pojam fragmentacije se koristi i kod tetnosti izolovanog
posmatranja funkcije upravljanja tehnologijom, odvojeno od ostalih
funkcija u preduzeu.Ova funkcija je usko povezana sa marketingom,
finansijama, razvojem...
3. Fragmentacija nastaje i kada se unutar te oblasti odvojeno
posmatraju znaajna pitanja. Ova vrsta fragmentacije se prepoznaje,
npr, kada se tri kljuna podruja tehnologije tehnologija proizvoda,
tehnologija procesa i informacionaciona tehnologija odvojeno
posmatraju u organizacionom i funkcionalnom pogledu.
-Sve ovo namee potrebu integrisanosti funkcije upravljanja
tehnologijom sa svim ostalim funkcijama u
preduzeu. To podrazumeva integrativnost karaktera upravljanja
tehnologijom.
Tehnologija i paradoks produktuivnosti:
Iako su evidentne skokobite promene ur azvoju tehnologije,
uspenosti primene zaostaje i raste po umanjenoj stopi. Postoji
kanjenje u prihvatanju i primeni tehnologije od trenutka njenog
nastanka i investiranja u nju. (slika str 34).
Ciljevi upravljanja tehn:
1. Ostvarenje efikasnosti tehnologije ogleda se u nastojanju da
se tehnologija u primeni u preduzeu uini to racionalnijom i
produktivnijom. Ovo je tenja da se sa postojeom tehnologijom uz to
nia ulaganja ostvare to vei rezultati.
2. Ostvarenje efektivnosti tehnologije znai da se tehnologijom u
preduzeu upravlja tako da ona
uvek bude delotvorna u smislu onoga to kupci trae.
Uzroci neefikasnosti:
nedovoljno izraena tranja za proizvodompostojea tehn je
zastarela
Dualnosti ciljeva pri ostvarenju efektivnosti podrazumeva se da
postoji zadovljavajui nivo efikasnosti tehnologije.
Dualnost menadmenta tehnologije okrenutost ka unutranjoj org i
internim faktorima, zanemarujui eksterne faktore, dovodi do
predimenzioniranja efikasnosti, odnosno, obrnuto, do
predimenzioniranja tehnolokih inovacija. Dilema se reava
uspostavljanjem prave mere i ravnotee.
Strateko i operativno upravljanje tehn:
Operativno upravljanje - praenje stanja sistema i uoavanje
poremeaja koji mogu da ugroze njegovo delovanje, ukazuje na tenju
da se obezbedi sigurnost delovanja. Odnosi se na stvaranje ciljeva
efikasnosti - kratkoroni cilj.Strateko upravljanje - vodi rauna o
dugoronim promenama i kritinim pravcima promena koje preduzea treba
da usvoje kako bi preivela i napredovala u dinaminom okruenju.
Tehnoloka strategija je definisana predhodno odreenom: poslovnom
strategijom i strategijom proizvod trite.
Okruenje org:
1. makro obuhvata faktore na drutvenom nivou
2. mikro specifini uticaji u privrednoj grani
tehn su uticajan faktor makrookruenja PESTtehn su uticajan
faktor mikrookruenja snabdevai, kupci, konkurenti, akcionari,
stejkholderitehn su jedan od kljunih resursa orgtehn su snaan
faktor promena orgdinamika razvoja org se determinie
uspostavljanjem sklada izmeu internih i eksternih faktora org
Resursni i marketinki pristupi:
Eksterni - koji naglaava znaaj eksternih sila konkurentnosti,
uticaja okruenja i pre svega trita. Polazi od dobrog poznavanja
trita, kupaca i konkurenata, kojima se utie na konkurentske faktore
firme: kvalitet, brzinu, sigurnost, fleksibilnost i cenu. Ovaj
pristup se naziva i marketinki.Interni polazi od konkurentnosti
koja izvire iz unutranjih snaga i prednosti koje preduzee poseduje,
tako da se naziva i resursni pristup. Oslanja se na resurse,
strukturu, strategiju, menadment stil, vetine i znanja
zaposlenih...
Sve aktivnosti menadmenta zapoinju analizom okruenja i internih
faktora organizacije, sa ciljem da se
identifikuju eksterni i interni faktori, koristei SWOT
analizu
PEST analiza:
politiki uticaji zakoni, propisi, npr antimonopolski
propisiekonomski uticaji GDP, dohodak per capita, stopa infl, nivo
nezaposl, devizni kurssocio-kulturni ivotni stil, obiaji, norme,
vrednosti, demografijatehnoloki izdavanje budeta za IR, tehnoloka
strategija zemlje, nove tehnologije
Osnovni pravci razvoja koji karakteriu savremeno doba:
globalizacija tenja ostvarenju konkurentske prednosti preko
nacionalnih granicavremenska kompresija skraivanje faza u IR
skrauje se ivotni vek tehnologije, inovacija i ostarivanje
rezultata na tritutehnoloka integracija povezivanje razliitih tehn
kako bi se stvorio inovativni proizv, povezivanje kompanija
Misija ta org obezbeuje drutvu u vidu nove vrednosti vodi za
zaposlene i deo je korporativne kulture.
Ciljevi rezultati planiranih akt, definie se kako i u kom roku
treba neto da se uradi.
Strategija dugoroni razvojni plan (master plan):
korporativna sveukupni razvojni pravac kompanijeposlovna donosi
se na nivou poslovne jedinicefunkcionalna vezuje se za odreenu
funkcionalnu oblast
Interni faktori: resursi, sposobnosti i kompenentnosti.
Resursi mogu biti opipljivi i neopipljivi, materijalni i
nematerijalni, fiziki, ljudski, finansijski, tehnoloki itd.
Osobine resursa:
vrednost konkurentska prednost koju donosiretkost
(ne)dostupnosti resursa konkurentimaimitabilnost koliko je teko ili
skupo da drugi imitiraju resurs. Obrnuti inenjering podrazumeva
rastavljanje proizvoda od strane konkurenata kako bi se saznalo o
nainima imitiranjaorganizacija sposobnost org da iskoristi resurs
do krajatrajnosti stopa po kojoj resurs zastareva ili gubi
vrednosttransparentnost koliko org moe da razume vezu izmeu resursa
i sposobnostiprenosivost sposobnost konkurenata da pribave
resurse
Znanja:
ekplicitna lako se artikuliu i prenoseimplicitna skrivena su i
usaena u samom pojedincu
Model kompetentnosti i tehn:
Noviji pristupi konkurentnosti firme polaze od koncepta
kompetentnosti, koji naglaavaju tehnologiju, znanje i umee, kao i
sinergiju koja proistie iz takve orijentacije.
Razliita obeleja kljunih kompetentnosti se svode na sledee:
kljune kompetentnosti su one koje se prostiru preko vie poslova
i proizvoda firme i nalaze se u njihovoj osnovi.kompetentnosti su
trajnija kategorija od preseka poslova i krajnjih proizvoda u
odreenom trenutku iimaju dui ivotni vek od krajnjih
proizvoda.kompetentnosti nastaju kolektivnim uenjem u
firmi.konkurencija na tritima proizvoda je samo spoljni izraz
konkurencije, kljuna kompetentnost je ona koja se teko imitira.
Analiza lanca vrednosti:
lanac vrednosti povezan skup aktivnosti kreiranja nove vrednosti
sirovine->primarna
obrada->proizvodnja->distribucija->prodaja. Mogu
obuhvatati operacije navie (naftna industrija lokacija buotine bla
bla distribucija nafte) I operacije nanie.
Centar gravitacije deo lanca vrednosti komp koji je za nju
najvaniji podruje kljunih kompetentnosti.
Proces vertikalne integracije kada se uspostavi firma I ona
stekne konkurentne prednosti I usvoji aktivnosti oepracija navie I
nanie, da bi se smanjili trokovi, obezbedile sirovine itd.
Lanac vrednosti org obuhvata:
Primarne operacije se izdvajaju po tome to one neposredno
uestvuju u stvaranju i isporuci do
kupaca-korisnika nove vrednosti, roba i usluga.
Sekundarne operacije ili operacije podrke posredno doprinose
dodavanju vrednosti podrkom jednoj ili vie primarnih operacija i
uglavnom se vezuju za nabavku, razvoj tehnologije, upravljanje
ljudskim resursima, planiranje i finansijsku kontrolu.
Inovacije omoguuju promene u lancu vrednosti tako to menjaju
nain rada I aktuelizacije primarnih aktivnosti, sekundarnih
aktivnosti, da integriu operacije I olakaju posao stratekom
menadmentu time to e obezbediti pravce delovanja.
Primenom lanca vrednosti konkretizuju se odluke, poput koje
resurse angaovati, vertikalna integracija, obim operacija (da li e
org biti orijentisana na ekonomiju obima), opseg operacija (koliko
razl proizvoda e da plasira), lokacija operacija (outsourcing),
unutranja povezanost.
Model 7S:
Razvijen je krajem 70ih godina, istie 7 kljunih dimenzija koji
su znaajni za upravljanje organizacijom.
Strategija (strategy) pravac delovanja kojim se ostvaruje
prednost nad konkurentima, unapreenje odgovarajuih
resursa.Struktura (structure) organizaciona ema pri definisanju
podele zadataka i odgovornostiSistemi (systems) ulazno-izlazni
tokovi i procesi kojima se mogu predstaviti sve aktivnosti koje se
u organizaciji odvijaju (informacioni, proizvodni itd.)Stil (style)
objektivno sagledavanje svih onih kategorija koje se smatraju
znaajnim u organizaciji, pre svega vezano za kadar, menadment
organizacije.Kadrovi (staff) ljudi u organizaciji, preporuuje se da
se oni sagledaju na pravi nain kao celina, strukturno i dinamiki
stalnim praenjem svih promena u vezi sa njima.Vetine (skills)
sposobnost i potencijal organizacije kao celine, a to nije prost
zbir pojedinanih sposobnosti i vetina.Zajednike vrednosti (shared
values) vrednosti koje se istiu iznad svih ostalih u
organizaciji.
Ovaj model je esto citiran kao osnova za razlikovanje i analizu
menadmenta japanskih i amerikih firmi.
Amerike firme pribegavaju promenama u domenu tri S, tvrdim
elementima: strukture, strategije, sistem. Japanci daju prednost
ostalim elementima, koji se nazivaju jo i meki elementi, i koji
ustvari oblikuju organizacionu kulturu.
BIM model:
Ovaj model kao kljune domene organizacije navodi strategiju,
ljude, tehnologiju i poslovne procese: strategija - definisanje
konkurentske, trine strategije, poslovne, organizacione i tehnoloke
strategije,ljudi - sve formalne org.strukture, sadraj poslova,
upravljanje kadrovima, rukovoenje i stil.tehnologija
telekomunikacije i mree, ekspertne sisteme, uvoenje informacionih
tehnologijaposlovni procesi podrazumevaju kljune definicije
procesa, definisanje izlaza, tokova rada
Teorija XY
Teorija X: bezlini, ekonomski, negativno orijentisan pristup
ljudima i organizaciji. Moe se izgraditi vrsta organizacija i
menadment stil, a to e znaiti u najveem broju sluajeva nastanak
birokratske organizacije sa puno pravila i procedura u radu koje se
moraju potovati.Teorija Y: pozitivan pristup uz puno poverenja u
ljude, koja na potpuniji nain sagledava ljude i organizaciju. U
organizaciji treba integrisati individualne ciljeve organizacije.
Na taj nain, funkcija kontrole ne bi bila u toj meri izraena kao u
prethodnom modelu jer bi pojedinci sami preuzimali tu funkciju i
time ostvarili neki vid samokontrole.
Deskriptivni inenjering model:
kultura zajednike vrednosti, iskustva,
ciljeviprocesistrukturatehnologija
Uporedni menadment Japan, Amerika, Evropa:
Japanske kompanije:
zapoljavaju svoje kljune ljude doivotnorotira zaposlene kroz
razne funkcijeunapreuju zaposlene veoma sporoodgovornost se
dodeljuje grupama, a ne pojedincimatretiraju ljude kao kompletne
linostiizgrauje se poverenjezaposleni se kontroliu na indirektan
nain time
Amerike kompanije:
daju ugovore za zapoljavanjerotacija I specijalizacija je
rezervisana samo za one koji napreduju u menad lestvicine uzima se
u obzir linostbrz feedback I unapreenjaeksplicitni I formalni
sistem kontroleindividualna odgovornost
Teorija Z: kombinuje ameriku i japansku teoriju.
Ameriki menadment: konkurencija, profitna orijentisanost,
individualizam, profesionalizam.
Japanski menadment: dugoroni rast, integrisanost, konsenzus,
kvalitet.
Evropski menadment:
orijentisanost na
ljudepregovaranjediversifikovanostsuprotonosti
Faze ivotnog ciklusa org:
1. Novi poduhvat uspostavljanje novog posla odnosno
preduzetnikog poduhvata. Kritine aktivnosti menadmenta sastoje se u
identifikovanju i pripremi trita za plasman proizvoda, istovremeno
usavravajui proizvod prema zahtevima trita. Ova faza se najee
zavrava onda kada je obezbeen planirani plasman za odreeni period.
Kritina je za dalji opstanak i razvoj novog poduhvata, jer kasnije
faze zavise od dobre osnove koja se stvara u ovoj poetnoj fazi.
2. Ekspanzija nastupa naglo i uslovljava veoma brzi razvoj poto
se prethodna faza upeno okonala. Raste prodaja, broj zaposlenih i
angaovani kapaciteti. Zadaci menadmenta u ovoj fazi se okreu ka
resursima i operativnosti sistema. Opstanak vie nije doveden u
pitanje.
je.
3. Profesionalizacija i integracija prelazi se na novi reim
organizovanja rada firme u celini, deavaju se sutinske promene
izazvane rastom i razvojem poduhvata, i kada se on ozvaniava i
postaje ravnopravni deo organizma preduzea. Naglasak je na
adaptaciji i unapreenju upravljakog sistema organizaci
4. Konsolidacija javlja se potreba za unapreenjem organizacione
kulture. Potrebno je da poduhvat bude shvaen na pravi nain, do
kraja usvojen i prihvaen od svoh zaposlenih. To podrazumeva
organizovan, planski i sistematski rad uz primenu formalnih metoda
za efikasno usvajanje organizacione kulture.
5. Diversifikacija posao se obogauje i iri i tako se produava
ivotni vek posla. Moe se realizovati na sledee naine: ulazak u nove
grane, povezana diverzifikacija, nepovezana, dezinvesticije i
likvidacija
Dva osnovna tipa diversifikacije:
a) Povezana odnosi se na poslovne aktivnosti iji lanac vrednosti
poseduje konkurentsku vrednost koja se uklapa u lanac vrednosti
postojee poslovne aktivnosti. Metodi: zajedniko korienje
tehnologije,slini metodi rada, slina znanja, know-how...
Konkurentska prednost povezane diverzifikacije se gradi na osnovu:
transfera znjanja-tehnologije-kompetentnosti, kombinovanja
povezanih aktivnosti u operaciju, zdrueni lanci vrednosti.
b) Nepovezana bez stratekog uklapanja, bez znaajnih veza u lancu
vrednosti. Firme
koje ulaze u ovakvu diverzifikaciju se nazivaju
konglomeratima.
-Diversifikovanje se ostvaruje:
a) uz oslonac na eksterne faktore kupovinom firme, zajednikim
ulaganjem, partnerstvom
b) oslonac na interne snage i aktivnosti kada ima vremena da se
zapone nova aktivnost, rivali sporo ulaze na trite.
6. Opadanje revitalizacija praksa pokazuje da se i najuspenije
firme suoavaju sa ovom fazom. Opadanje se prepoznaje kroz starenje,
zamor, odsustvo novih ideja. Usled ovoga, firme moraju da reaguju
da bi napravile zaokreti oivljavanje. Druga mogunost je propadanje.
Karakteristino je mobilisanje svih snaga u svim vitalnim oblastima
delovanja. Strategije koje su mogue u ovoj fazi su:
likvidacija (opadanje posovnih aktivnosti, kada jednu ili vie
filijala moramo da prodamo ili zatvorimo), portfolio
restruktuiranje (revitalizacija, radikalne promene moksa poslovne
aktivnosti), multinacionalna diverzifikacija (revitalizacija i
diverzifikacija poslovne aktivnosti kroz diverzifikaciju
nacionalnih trita), preusmeravanje korporacije
Porterov model pet sila konkurentnosti
Opasnost od novih konkurenata odreuje konkurentsku prednost
firme, koja se ogleda u trokovima ili diferencijaciji. Tehnologija
deluje na konkurentsku poziciju firme i uslovljava oba ova pravca
konkurentske prednosti.Stepen rivaliteta meu konkurentima
uspostavlja se na osnovu identifikovanog broja ''igraa'' i stepena
njihove konkurentnosti, to uslovljava stepen diverzifikovanosti i
diferencijacije proizvoda firme.Opasnost od proizvoda supstituta
ili novih proizvoda meri se sposobnou firme da pre konkurenata
lansira novi proizvod natrite to je veoma zavisno od
diverzifikovanosti tehnoloke osnovice i ostvarivih operacija ka
zadovoljenju trinih zahteva u pogledu trokova, isporuke, kvaliteta.
Vreme trajanja i efikasnost razvoja tehnologije procesa-proizvoda
su kljuni kriterijumi za ocenu ovakve sposobnosti firme.Pregovarake
moi snabdevaa i pregovarake moi kupaca odnose se na realnu ocenu
prodavac- kupac koji se uspostavljaju u lancu vrednosti. Istie se
potreba za harmonizacijom i usklaenou u ovim odnosima da se ne bi
remetila ravnotea razvojnog ciklusa.Relativna mo interesnih grupa i
stejkholdera uticaji vlade, banaka, privrednih asocijacija,
sindikata, akcionara.
Generike konkurentske strategije prema Porteru:
Strategija niih trokova znai sposobnost kompanije da projektuje,
proizvede ili proda na tritu proizvod na efikasniji nain od svojih
konkurenata. To je konkurentska strategija okrenuta ka sniavanju
trokova, samim tim i cena, koja se najee orijentie ka irokom,
masovnom tritu kada se oekuju prednosti ekonomije obima. Nii
trokovi omoguavaju ovakvim kompanijama da imaju jau pregovaraku mo
u odnosu na svoje snabdevae, jer kupuju u veim koliinama. Niske
cene e biti barijera i obeshrabrie nove uesnike.Strategija
diferencijacije sposobnost da se obezbedi jedinstvena i superiorna
vrednost za kupca na osnovu kvaliteta proizvoda, specijalnih
karakteristika ili postprodajne uslugstrategija skraivanja vremena
ili responzivnosti - odnosi se na brzi i pouzdani odgovor
organizacije na zahteve kupaca ime se postie konkurentska prednost.
Skraivanje vremena projektovanja procesa i proizvoda, trajanja
operacija proizvodnje i vremenska isporuka na trite i do kupaca se
postiu razliitim merama i reenjima.
19. STRATEGIJE KONCENTRACIJE I DIVERZIFIKACIJE
(1) Strategija koncentracije ili fokusa strateka opcija kada
kompanija poseduje atraktivnu liniju proizvoda koja ima potencijal
daljeg rasta i razvoja. Ovo znai jaanje resursa, sposobnosti i
kompetentnosi. Ovo se postie internim mogunostima ili osloncem na
eksterne izvore.
(2) Strategija diverzifikacije vezuje se za obim i distribuciju
autputa firme. Ovaj pristup koji se zasniva na diverzifikaciji
outputa dopunjen je saznanjem da se to postie odgovarajuim stepenom
razliitosti inputa. Tehnoloka diverzifikacija predstavlja stepen
razliitosti i diverzifikovanosti tehnologija kojima raspolae
firma.
20. STRATEGIJA RASTA I RAZVOJA PUTEM KOLABORACIJE
- Oslanja se na razliite mogunosti kolaboracije i povezivanja
meu firmama
(1) Merder transakcija u kojoj uestvuju dve ili vie kompanija
koje razmenjuju akcije, vlasnitvo kapitala, ali samo jedna
kompanija preivljava. Obino se deavaju meu kompanijama sline
veliine. Firma koja ostane na kraju obino dobija ime koje se izvodi
iz imena kompanija koje su ule u njen sastav.
(2) Akvizicija kupovina kompanije koja se u potpunosti apsorbuje
kao ogranak. Deavaju se obino izmeu kompanija razliitih veliina i
mogu biti prijateljske ili prisilne, koje se jo nazivaju i
preuzimanje.
(3) Strateka alijansa partnerstvo dve ili vie kompanija ili
poslovnih jedinica da bi ostvarili strateki
znaajne ciljeve, od kojih svi imaju koristi.
(4) Licenciranje oblik transfera tehnologije, kada firma davalac
licence daje prava drugoj firmi da proizvodi proizvod. Primalac
licence plaa kompenzaciju licencoru, a za to dobija tehnoloka
znanja, dokumentaciju i ekspertizu. Opasnost i rizik za davaoca
licence se sastoji u tome to primalac u kratkom roku razvija svoje
kompetentnosti i potencijalno postaje konkurent.
(5) Franiza oblik irenja putem ugovora o franizi po kojem
franizor obezbeuje drugoj kompaniji da osnuje poslovnu jedinicu
koristei ime i operativne sisteme franizora. Zauzvrat, franizista
plaa franizoru procenat od prodaje kao rojalitet...
(6) Zajedniki poduhvat ili zajedniko ulaganje jedna od
najpopularnijih strategija kojom se ostvaruje
povezivanje dva ili vie aktera radi ostvarivanja rasta I
razvoja.
(7) Grinfild razvoj nastaje ukoliko neka kompanija ne eli da
kupovinom druge nasledi sve njene problem. Grinfild razvoj znai
podizanje postrojenja I fabrika kao I distributivne mree na istom
terenu. esto skuplje od akvizicije/kupovine ali otvara vie
slobode.
(8) ering proizvodnje kombinovanje razliitih kompatibilnih I
komplementarnih resursa
(9) Operacija klju u ruke ugovara se za izgradnju proizvodnih
kapaciteta uz odgovarajuu nadoknadu. To je poseban oblik transfera
tehnologije kojom je davalac ovladao, tako da se prenose celoviti
kapaciteti u drugu firmu.
(10) BOT (Build, Operate, Transfer) varijacija projekta klju u
ruke. Izgraeni proizvodni kapacitet se koristi u nekom fiksnom
periodu vremena za koje se izvri povratak uloga, a zatim se predaje
u vlasnitvo kompaniji ili zemlji domainu bez nadoknade ili po nekoj
niskoj ceni.
(11) Menadment ugovori iznajmljivanje menadera drugim
firmama
21. STRATEGIJA STABILNOSTI ORGANIZACIJE
-Kompanija se moe odluiti da nita ne menja u poslovima,
proizvodima i operacijama. Veoma je popularna strategija kod
vlasnika malog biznisa koji su zadovoljni postignutim uspehom i
veliinom svojih firmi kojima mogu da upravljaju, to je opravdana
opcija u predvidivom okruenju. Ove strategije mogu da budu korisne
samo na kratak rok ali i veoma opasne ukoliko se suvie dugo trai
oslonac na njih.
-Strategija stabilnosti se odnosi na situaciju kada se tehnoloka
osnovica firme ne menja, to takoe moe
da bude opasna zamka ako se ova strategija zadri due vremena bez
promena.
22. STRATEGIJA OPADANJA ORGANIZACIJE
-Kompanija moe da se odlui za strategiju revitalizacije ili
povlaenje kada ima slabiju konkurentsku poziciju, kada opada
prodaja, a profit se pretvara u gubitak. Menadment moe da izabere
neke od strategija:
(1) Revitalizacija preokret naglaava napore u rastu efikasnosti
operacija i najadekvatnija je kada problemi kompanije postanu
izraziti, ali ne i kritini.
(2) Povlaenje javlja se u sledeim oblicima:
a) Strategija zavisnosti kada kompanija preputa svoju
nezavisnost u zamenu za sigurnost, odnosno nudi se da bude zavisna
nekom od kupaca ime bi se garantovao opstanak kompanije
potpisivanjem ugovora na dui rok. Na ovaj nain se smanjuje obim
aktivnosti kompanije, npr. marketing, ime se smanjuju trokovi.
b) Prodaja- divestiranje ima smisla samo ako je menadment u
stanju da postigne dobru cenu za svoje akcionare i ukoliko
zaposleni mogu da zadre posao prodajom kompanije nekoj drugoj
firmi.
c) Bankrotstvo i likvidacija. Bankrotstvo upravljanje firmom
preuzimaju sudovi da bi se namirili
dugovi kompanije. Top menaderi se nadaju da e nakon namirenja
dugova kompanija postati jaa i u
boljoj poziciji. Likvidacija predstavlja gaenje firme. Menadment
odluuje da razmeni to vie sredstava kompanije za gotovinu, koja se
zatim deli akcionarima poto se sve obaveze izmire.
23. & 24. MODELI TEHNOLOGY-PUSH, MARKET PULL I STRATEGY
PULL
-Poznata su tri pristupa u sagledavanju strateke pozicije
tehnologije i tehnoloke inovacije:
(1) Tehnology push polazi od klasinih postulata o primarnoj
ulozi istraivanja i razvoja u procesu tehnoloke inovacije. Ovaj
pristup je zasnovan na tezi da je dovoljno obezbediti uspenu
aktivnost istraivanja razvoja u preduzeu koja e generisati nove
pronalaske, a sve ostalo se samo po sebi podrazumeva.
-Prema navedenom modelu pronalazak pokree lanac inovativne
kreativnosti, koji e se zavriti
primenom i difuzijom inovacije.
(2) Market pull razvio se sa sve veom potrebom uvaavanja trita,
kupaca kao krajnjeg korisnika svih usmerenih napora u preduzeu da
se stvori noava vrednost u vidu proizvoda usluge. Trino
orijentisani pristup polazi od primarne uloge trita na kome se
istrauju i identifikuju potrebe kupaca, pa se u narednom koraku
definiu projekti razvoja novih tehnologija koje primenjene u
praksi, obezbeuju novu vrednost u obliku proizvoda-usluga koji
zadovoljavaju potrebe kupaca, za kojima postoji realna tranja na
tritu.
(3) Strategy pull zasniva se na principima stratekog menadmenta
koji uvaava specifinosti makro i mikro okruenja firme, kao i
internih faktora resursa, sposobnosti i kompetentnosti, naglaavajui
znaaj kreiranja, implementacije i stalnog preispitivanja strategije
u uslovima izrazite dinamike i stalnih promena, koje karakteriu
poslovanje savremenih firmi. Ovde se ima u vidu mogunost
kombinovanja tehnology push i marketing pull strategije
-U modelu strategy pull, meu inputima inovacijske aktivnosti
dominiraju strateki faktori i
opredeljenja organizacije.
25. & 26. REAKTIVNE I PROAKTIVNE TEHNOLOKE STRATEGIJE
(1) Reaktivna strategija preduzee odgovara na tranju kupaca i
aktivnosti konkurenata. Ona moe bit:
a) Responzivna- preduzee reaguje neposredno na zahteve kupaca da
se uvede inovacija
b) Imitativna- odgovor na novi proizvod koji su uveli konkurenti
i to na taj nain to e se novo reenje kopirati u postojeem
preduzeu.
c) Drugi bolji razvoj i unapreenje inovacije koju su uvelil
konkurenti.
d) Defanzivna kao odgovor na novi proizvod konkurenata, postojei
proizvod se inovira ili se razvija potpuno nov proizvod.
(2) Proaktivna strategija preduzea nastoje da predvide i
anticipiraju promene u okruenju. Ona moe
biti:
a) Zasnovana na istraivanju i razvoju uvode inovacije koje su
inicirane u preduzeu u njegovoj istraivako-razvojnoj jedinici i
aktivno deluju na okruenje pravei prve prodore na tritu.
b) Preduzetnika uvoenje inovacija sa visokim rizikom ali ne uvek
i potpuno novih tehnolokih reenja
c) Strategija nabavke kupovina novih tehnologija ime se
ostvaruje strategija ka horizontalnom
transferu tehnologije
d) Zasnovana na marketingu podrazumevaju inovacije koje inicira
marketing funkcija i najee to znai konkurentnu, agresivnu inovaciju
proizvoda.
27. STABILNA, FLEKSIBILNA I TURBULENTNA TEHNOLOGIJA
-U uslovima definisane trine tranje, stabilna tehnologija u
itavom ciklusu tranje zadovoljava potrebe trita i moe se raunati na
due cikluse u primeni tehnologije. Tehnologija je fleksibilna ili
fertilna ukoliko u uslovima definisane trine tranje, obezbeuje vie
ivotnih ciklusa diferenciranh proizvoda zadovoljavajui tranju, pri
emu se procesna tehnologija sutinski ne menja. Kada se u okviru
ivotnog ciklusa tranje javlja potreba za vie razliitih tehnologija
radi se o turbulentnoj tehnologiji.
(1) Stabilna tehnologija koja na dui rok zadovoljava tranju bez
bitnijih izmena, odnosi se na
tradicionalne tehnologije i grane stakla, papira, gume
(2) Fleksibilna, fertilna tehnologija podrazumeva da u ciklusu
tranje, tehnologija procesa zadovoljava, ali se javlja i vie
ivotnih ciklusa razliitih proizvoda. Primer: proizvodnja automobila
sa varijetetima razliitih modela.
(3) Turbulentna tehnologija odgovara situaciji intenzivnih
promena tehnologije karakteristinih za oblasi intenzivnog ulaganja
u IR. Radi se o visokim tehnologijama koje tokom ivotnih ciklusa
tranje budu smenjene sa vie generacija ivotnih ciklusa tehnologije
procesa i proizvoda. Primer : raunari, telekomunikacije...
28. BAZNE, KLJUNE I NASTAJUE TEHNOLOGIJE
-Usled sve vee tehnoloke kompleksnosti novih proizvoda, potreba
za veom tehnolokom diverzifikovanou, moe navesti preduzee da se
orijentie ka veoj specijalizaciji proizvoda, i da se time, ustvari,
smanju njegova proizvodna diverzifikovanost.
-Tehnoloka diverzifikovanost se postie i osloncem na barem tri
osnovne tehnologije definisane u odnosu na njihove strateke
dimenzije. Polazei od stratekih dimenzija tehnologije, imamo podelu
tehnologija na tri velike kategorije:
(1) Bazne tehnologije tehnologije kojima se ostvaruje
proizvodi-usluge zaslune za najvei procenat prihoda kompanije. One
su u osnovi operacija kojima se nudi nova vrednost na tritu koje je
blizu zasienosti ili se nalazi na vrhuncu. Bazne tehnologije neaju
znaajniji dugoroni izgled da obezbede konkurentnost, one su
dostupne konkurentima, iroko su rasprostranjene i poznate.
(2) Kljune tehnologije one u kojima je konkurentski uticaj
najjai, koje ine bazu konkurentnosti organizacije na dui rok,
nalaze se u usponu i jo nisu dostigle svoj puni zamah i zasienost.
One nisu zaslune za najvei deo prihoda koji se ostvaruje na
tritu.
(3) Nastajue tehnologije jo uvek se razvijaju i doivljavaju
svoju prvu primenu, a marginalno uestvuju u ukupnom prihodu. To su
tehnologije koje e u budunosti imati nagli uspon i poprimiti
karakter kljunih, a potom i baznih tehnologija.
29 & 30. SEKVENCIJALNI I SIMULTANI MODEL TEHNOLOKE
INOVACIJE
-Dva osnovna modela u razvoju novog proizvoda su sekvencijalni i
simultani model. (1) Sekvencijalni smatra se klasinim i podrazumeva
sledee elemente:
a) Marketing i IR su esto izvor novih ideja i koncepcija
b) Dizajneri i konstruktori proizvoda pretvaraju koncept u skup
funkcionalnih specifikacija.
c) Funkcionalne specifikacije ukazuju na osnovne karakteristike
prizvoda, osobine koje mora da poseduje
d) Funkcionalne karakteristike se prevode u specifikaciju
proizvoda koja detaljno razrauje sam
proizvod i njegovu upotrebu.
e) Inenjeri procesa tada razvijaju specifikaciju procesa tj.
kako e se proizvod proizvesti.
je.(2) Simultani pristup simultano inenjerstvo okuplja
predstavnike razliitih funkcionalnih oblasti organizacije u naporu
da se simultano ostvari razvoj novog proizvoda i procesa. To je
organizaciono reenje koje unapreuje integrisanost u organizaciji i
rui tradicionalne barijere izmeu razvoja proizvoda i razvoja
procesa. Osnovna prednost ovog modela je vea brzina kojom se
proizvodi razvijaju. Takoe, ovaj pristup podrazume i vii nivo
kvaliteta, jer svoj doprinos daju predstavnici svi delovi
organizac
31. UTICAJNI FAKTORI U RAZVOJU I DIZAJNU PROIZVODA
-Projektivanje novog proizvoda podrazumeva reavanje pitanja
njegovog dizajna i konstrukcije. To je sloen proces koji ukljuuje
brojne faktore o kojima se vodi rauna.
(1) Ekonomska opravdanost dizajn i konstrukcija proizvoda u
skladu sa ekonomskom opravdanou znae da se kod traganja za
najboljim reenjem uvek imaju u vidu ekonomski faktori. Dobrim
dizajnom i konstrukcijom proizvoda se mogu znaajno smanjiti trokovi
proizvoda.
(2) Pouzdanost pouzdanost sistema ili nekenjegove komponente se
moe tumaiti kao verovatnoa da e sistem funkcionisati kako je
projektovan u datom periodu vremena. Za proizvod to je projekcija
ivotnog veka proizvoda u kome e on sluiti prema projektovanim
karakteristikama. ivotni vek zavisi od: dizajna, kvaliteta izrade,
uslovima pod kojima se koristi i sluajnih okolnosti.
(3) Odravanje jo u fazi dizajna i konstrukcije je potrebno da se
odredi optimalno reenje za to efikasniju popravku. Cilj je da se
nau reenja za proizvod, tako da se moe odravati u operativnom
stanju uz najmanje angaovanje dodatnih resursa. Postignuti stepen
mogunosti odravanja proizvoda se izraava kao srednje vreme
neophodno za popravku proizvoda
Prosena raspoloivost PVIP / (PVIP+PPVP)
-PVIP proseno vreme izmeu popravki, PPVP proseno potrebno vreme
popravke
(4) Pojednostavljenje proizvoda predstavlja smanjenje varijeteta
proizvoda, kao i smanjivanje kompleksnosti konstrukcije. Primenom
ABC analize utvruje se odnos izmeu vrste proizvoda i koliine i
realizovane vrednosti prodaje. Koristi se kao osnova za selekciju
optimalnog programa.
(5) Jednostavnost u korienju nastoji da unapredi sigurnost,
udobnost i efikasnost delovanja ljudi koji koriste proizvod. Vodi
se rauna o smanjenju teine, smanjenje potrebnog napora za normalno
korienje proizvoda...
(6) Diverzifikacija proizvoda predstavlja zahtev za poveanjem
razliitosti i uvoenje novih proizvodnih linija, tipova i modela.
Diverzifikacija se posmatra u tri osnovna pravca: horizontalna,
vertikalna (unapred i unazad) i paralelna diverzifikacija.
(7) Trite analiza i segmentacija su u skladu sa zahtevima koji
se postavljaju pred konstruktore proizvoda. Nivo kvaliteta i
zahtevi koje postavljaju kupci na ciljnim tritima uslovljavaju i
konkretna reenja nivoa kvaliteta proizvoda ili usluge koja se
prua.
(8) Zatita ovekovog okruenja sve vie postaje kritiki faktor.
Naglaava se znaaj ispitivanja faktora zatite u svim fazama
nastanka, korienja i prestanka korienja proizvoda. Javlja se
poseban zahtev u vidu principa dizajna i konstrukcija za
recikliranje, tenja je da se sirovine i materijali koriste i nakon
ispunjenja ivotnog veka proizvoda.
32. IVOTNI CIKLUS PROIZVODA
je.-ivotni ciklus predstavlja promenu prodaje i profita odreene
industrijske grane tokom dueg vremenskog perioda, Uoeno je vie
razliitih faza, a etiri su osnovne: uvoenje, rast, zrelost i
opada
-U fazi uvoenja posmatra se pojava
novog proizvoda na tritu. Rast prodaja je u poetku spor, da bi
se vremenom tranja za proizvodom izrazito poveala i prodaja poela
naglo da raste. To se na kraju zavrava zasienosu trita tako da
e prodaja dostii svoj vrhunac u fazi zrelosti. Kada proizvod
izgubi privlanost za kupca, poinje faza
opadanja u kojoj se prodaja smanjuje.
-Proizvodnja proizvoda se posmatra na nivou industrijske grane,
pa se jo naziva i ivotnim ciklusom grane. Polazi se od praenja
ukupnog obima proizvodnje, prodaje ili profita koji se stvarao
tokom difuzije proizvoda u odreenom periodu.
33. IVOTNI CIKLUS TEHNOLOGIJE
Predstavlja apsoutnu uestalost inovacija proizvoda i procesa
proizvodne ili poslovne jedinice.
(1) Fluidna (fleksibilna) faza preduzea ovde modifikuju, menjaju
i unapreuju proizvid u naporu da se uspostavi dominantni trajniji
oblik proizvoda u najveoj meri usaglaen sa potrebama kupaca.
(2) Tranzitna (prelazna) faza kljuna uloga: inovacija procesa sa
tenjom obezbeenja to racionalnijeg postipka izrade uz to nie
trokove.
(3) Fokusirana faza proizvod i proces se sasvim precizno
definiu. Organizacija postaje stroije hijerarhijski odreena.
34. TEHNOLOKA S-KRIVA
eu odnosu-Tehnoloka S-kriva pokazuje promenu odgovarajuih
sposobnosti tehnologi
na uloena sredstva za istraivanje i razvoj ili u odnosu na
vreme. Ova kriva se naziva jo i S-krivom tehnolokog progresa.
-Ova kriva prati promene
specifinog tehnikog parametra u vremenu. Empirijski je utvreneo
da usavravanje odreenog parametra tehnologije ima svoje fizike
granice, tako da postoji
odreena zakonitost predstavljena u
vidu S-krive, koja ukazuje na mogunosti usavravanja odreenog
parametra koje su inicirane u poetnoj fazi, zatim se taj parametar
naglo unapreuje u fazi rasta i potom dostie granice daljeg fizikog
usavravanja.
-Na krivoj se izdvajaju tri faze:
(1) Poetna faza uloeni napori zavravaju blagim porastom i
unapreenjem sposobnosti tehnologije.
(2) Druga faza nagli eksponencijalni rast
(3) Trea faza granina faza kada je dostignuta fizika granica
mogunosti daljeg usavravanja
tehnologije
35. INOVACIJE PROIZVODA I PROCESA TRADICIONALNE I FLEKSIBILNE
TEHNOLOGIJE
-Odnos inovacije proizvoda i inovacije procesa u klasinom modelu
zasnovanom na svojstvima
tradicionalnih tehnologija predstavljen je sa faznim kanjenjem
meu njima.
-Odnos izmeu inovacije procesa i inovacije proizvoda nalazi se
pod snanim uticajem novih tehnologija. Sa tradiconalnim
tehnologijama izraena je tenja za ostvarenjem fokusiranih
proizvodnih sistema, inovacije proizvoda i inovacije procesa
jednoznano su definisane kanjenjem, a uvoenje novog
proizvoda ja najee praeno razvojem novog procesa. Osnovna
karakteristika nove tehnologije je njena
fleksibilnost.
PS.-Tehnoloki je mogue obezbediti odreenu razliitost proizvoda,
a istovremeno postii efikasnost proizvodnje i u manjim serijama.
Tenja ka uspostavljanju fleksibilne proizvodnje, uvoenje
fleksibilnih proizvodnih sistema
-Poreenjem klasinih modela sa novim modelom uoavaju se razlike i
pomeranje ka veoj simultanosti
inovacije proizvoda i inovacije procesa u novom modelu.
36. TEHNOLOKA I TRINA MATRICA
-Da bi se blie odredila konkurentska sposobnost preduzea esto se
koristi matrini prikaz njegovih proizvoda, koji svaki za sebe
predstavlja jednu poslovnu jedinicu. Matrice su veliine 2x2 ili
3x3, a na osama su predstavljeni: uee na tritu i mogunost
rasta.
i-Moe se izraditi portfolio tehnikih aktivnosti preduzea, gde su
ose: stopa tehnikog napretka
(1) Trini portfolio predstavlja tekue stanje i oekivani razvoj
postojeih i buduih proizvoda na sadanjem nivou znanja. Mnogi
faktori koji opredeljuju rast nisu tehnoloki odreeni ve obuhvataju
faktore kao to su demografski, ekonomski ili modni faktori.
(2) Tehnoloki portfolio ukazuje na sposobnost i mo preduzea u
odnosu na potencijal neke tehnologije i obuhvata dui vremenski
period. injenica da neko preduzee ima vodeu ulogu u tehnologiji
koja tek nastupa sa velikim razvojnim potencijalom, ne znai da e to
preduzee razviti proizvode sa znaajnim trinim potencijalom.
1. DVA OSNOVNA PRISTUPA U RAZVOJU NAUNOG PREDVIANJA
(1) Istraivanje koje se zasniva na iskustvima iz prolosti i na
tvrdnji koja je kasnije prerasla u aksiom naunog predvianja, o
kontinuitetu u razvoju pojava. Sutina je primena statistikih metoda
u ekstrapolaciji ili izdvajanju trenda ili ciklusa koji se uoava u
prolosti, a zatim primenjuje u budunosti.
(2) Uoavanje uzroka i posledica uz sagledavanje mogunosti za
razvijanje neke pojave u budunosti, to proistie iz osnovne istine
da je budunost rezultat ne samo proih zbivanja ve i svesnog,
usmerenog delovanja oveka, znai njegovog dobrovoljnog i svesnog
izbora. Osnovni metodi koji su se kasnije razvili na bazi ovakvog
pristupa su metod uzroka i posledice, cross-impact analiza, matrice
oekivanja...
2. AKSIOMI NAUNOG PREDVIANJA
(1) Aksiom kontinuiteta koji govori o kontinuiranosti u razvoju
pojava i dogaaja, koji prua osnove da se budunost i prolost
sagledaju kao kontinuirana celina.
(2) Aksiom rasta koji se zasniva na uoenoj injenici da je realno
oekivati da su pojave i dogaaji na uzlaznoj liniji i da se u
budunosti javljaju sve progresivniji i savreniji oblici pojava i
dogaaja
(3) Aksiom kompleksnosti ukazuje na osnovnu istinu da su pojave
u svom razvoju sve kompleksnije,
sloenije i da je realno oekivati da e se u budunosti razviti
sloeniji oblici pojava i dogaaja.
(4) Aksiom nezavisnosti bliskog i dalekog reda ukazuje na
nezavisnost i nepovezanost u ponaanju pojave na krai i dugi rok. To
znai da se u zavisnosti od vremenskog horizonta pristupi i analiza
ponaanja pojava razlikuju
3. ODNOS PREDVIANJA I PLANIRANJA
(1) Predvianje, planiranje i odluivanje obavljaju se u okviru
zajednike funkcije planiranja u preduzeu, tj. predvianje nije jasno
izdvojeno, tako da se primenjuje implicitno u okviru aktivnosti
vezanih za planiranje
(2) Predvianje se tretira kao posebna funkcija u okviru preduzea
koja se razlikuje od planiranja iako se organizaciono nalaze
integrisane u celinu; ovaj drugi oblik e sigurno u budunosti
preovladati jer organizacija raste i usavrava se tako da potrebe za
sve veom specijalizacijom funkcija u organizaciji takoe rastu.
4. ZNAAJNE OBLASTI PREDVIANJA U ORGANIZACIJI
(1) Predvianje potreba i resursa predvianje obima i vrste
potrebnih resursa, da bi se ostvarile operacije firme kojima se
kreira nova vrednost. Predviaju se budue potrebe i resursi na
stratekom nivou to znai da se predviaju promene eksternih faktora
firme i porede sa internim mogunostima. Na osnovu toga se predviaju
budue potrebe i resursi- tehnoloki, kadrovski, finansijski i
dr.
(2) Predvianje vremena vreme koje stoji na raspolaganju za
nabavku materijala, zapoljavanje kadrova ili razvoj tehnologije,
moe da obuhvati period od nekoliko dana do nekoliko godina, tako da
se predvianjima sagledava potrebno vreme u budunosti za sticanje i
primenu odgovarajuih resursa. Razlikuju se kratkorona, srednjerona
i dugorona predvianja.
(3) Predvianje rezultata operacija u zavisnosti od uslaenosti
potreba, resursa i vremena ostvaruju se rezultati koji se mogu
izraziti kroz razliite pokazatelje.
Razliite oblasti predvianja u organizaciji mogu da podrazumevaju
predvianja u odreenim
organizacionim celinama, ili u okviru razliitih funkcija:
predvianje tehnologije, kadrova, potrebnih
materijala, proizvodnje i potreba kupaca itd...
5. ULOGA TEHNOLOKOG PREDVIANJA U PREDUZEU
(1) kod razvoja proizvoda, usluga i trita, kao preduslov za
planiranje istraivako-razvojne aktivnosti u organizaciji.
(2) kao podrka dugoronom stratekom planiranju ukljuujui i
prouavanje prilika u okolini, uoavanje prednosti i nedostataka u
tehnolokom progresu, postavljanje dugoronih ciljeva i
uspostavljanje potreba za novim proizvodima.
(3) pomo komunikaciajma izmeu tehnikih odeljenja
6. MODEL PREDVIANJA TEHNOLOGIJE
7. REZULTAT (IZLAZ) TEHNOLOKOG PREDVIANJA
(1) Podaci kvalitativne prirode o prirodi i performansama nove
tehnologije
(2) Podaci kvantitativne prirode kvantitativne karakteristike
dogaaja u budunosti (obim proizvoda, plasman na tritu, oekivani
ekonomski efekti od uvoenja tehnike novine...
(3) Vreme godina kad se moe oekivati ostvarenje posmatranog
dogaaja u budunosti
(4) Verovatnoa kao celokupna ocena verovatnoe ostvarivanja
dogaaja u budunosti
8. OSNOVNE KATEGORIJE METODA TEHNOLOKOG PREDVIANJA:
(1) Eksploratorne metode sutina ovih metoda je da one nastoje da
projektuju tehnoloke parametre i mogunosti u budunosti polazei od
osnove akumuliranih znanja i iskustava u odreenoj oblasti. U ovu
grupu spadaju Delfi metod, analogije, morfoloka istraivanja.
(2) Normativne metode - polaze od budunosti tako to se definiu
ciljevi i tadaci u budunosti, a zatim se obavlja analiza vraajui se
unazad ka sadanjosti da bi se videlo da li se ti ciljevi mogu
ispuniti imajui u vidu postojee resurse i tehnologiju. U ove metode
spadaju: matrice odluivanja, sistemska analiza, drvo znaajnosti
PATTERN metoda.
9. KRITERIJUMI ZA IZBOR METODE PREDVIANJA
(1) Tanost, preciznost metoda empirijski podaci dobijeni
primenom metoda u praksi i korienjem raznih mera za ocenu tanosti
metoda omoguava odreivanje relativne tanosti razliitih metoda
predvianja.
(2) Podaci kojima se raspolae - predstavljaju znaajan element
izobora, jer razliite metode koriste razliite oblike podataka,
kvalitet i kvantitet.
(3) Vremenski horizont vezan je za prethodni kriterijum,. Veoma
je bitno pitanje vremena koje je
neophodno da se odgovarajui metopd predvianja pripremi za
primenu i sprovede do kraja
(4) Trokovi ovo je kriterijum koji se esto uzima u obzir pre
svih ostalih, i esto ima prednost u odnosu na preciznost i tanost
metode predvianja. Trokovi zavise od: same metode predvianja,
kompleksnosti metode, zahteva za odgovarajuim podacima i vremenskog
horizonta metode i oblasti predvianja.
10. OSNOVNA OBELEJA DELFI METODE
(1) Anonimnost
(2) Postojanje vie iteracija uz kontrolisanu povratnu spregu
(3) Statistika obrada odgovora
(4) Postojanje definisanog upitnika
11. VARIJACIJE DELFI METODE
(1) Varijacije s obzirom na broj krugova: klasina Delfi metoda
podrazumeva 4 kruga. U nekim sluajevima se obavlja i 5 krugova. 4.
krug se izostavlja ukoliko se pokae da nema ogranienja oprenih
miljenja u treem krugu. 1. Krug se izostavlja ukoliko se precizira
upitnik pre poetka Delfi-ja (u nekim sluajevima prvi krug se
koristi iskljuivo za definisanje upitnika). Na taj nain, u nekim
sluajevima i 2 kruga su dovoljna
(2) Varijacije s obzirom na odgovor: klasina Delfi metoda
podrazumevala je jedan odgovor za odgovarajui dogaaj. Tada se najee
napominje da se trai odgovor u kome se oekuje 50% verovatnoe
ostvarenja dogaaja u budunosti. Mogue je da se Delfi metodom trae 3
mogua odgovora. Tada se najee precizira da se oekuje odgovor kada
je mala verovatnoa ostvarivanja dogaaja (10%), zatim
50% i konano vreme kada se skoro sigurno oekuje ostvarenje
dogaaja (90%)
(3) Varijacije uz korienje raunara: korienje raunarske tehnike
prevazilazi potrebe obrade odgovora u Delfi-ju. Danas se koriste I
udaljeni kompjuterski terminali za uestvovanje u Delfi-ju. Ovaj
savremeni oblik Delfija se naziva Delfi konferencija. Vremensko
trajanje i kanjenje nakon svakog kruga znaajno se smanjuje, a
process postaje system komunikacije u realnom vremenu. Ovim
pristupom je prevazien klasian metod pomou krugova i zadaci grupe
za koordinaciju se smanjuju.
12. KORACI U SPROVOENJU DELFI METODE
(1) Odreivanje grupe za koordinaciju koja ima zadatak da
organizuje, sprovodi i statistiki obradi i analizira rezultate
predvianja. Broj lanova grupe nije ogranien, ali najee je to 5-10
strunjaka.
(2) Odreivanje grupe strunjaka koji e biti anketirani panel
kriterijumi za izbor su: nauno- tehnika znanja iz oblasti za koje
se predvianje vri, praktina znanja u oblasti znanja. Broj strunjaka
je vrlo znaajan, a iskustvo pokazuje da taj broj treba da se kree u
rasponu 5-15 ljudi.Vrlo je vano da se ukljue i strunjaci za
odgovarajua pitanja izvan preduzea.
(3) Odreivanje upitnika definisanje pitanja vezanih za
odgovarajuu oblast predvianja, definisanje moguih odgovora na
postavljena pitanja, kvantifikovanje odgovora za dalju statistiku
obradu
(4) Prvi krug dostavljaju se upitnici u kojima je potrebno da
postoji dovoljno mesta za upisivanje komentara i argumenata samih
uesnika. Uz upitnik bi trebalo slati i opis procedure sprovoenja
Delfi metode.
(5) Popunjavanje upitnika, i kraj prvog kruga
(6) Ispunjeni upitnici se vraaju grupi za koordinaciju, koja
obavlja statistiku obradu rezultata, i ovi
rezultati se dostavljaju svim kanovima panela.
(7) Drugi krug ponovno slanje upitnika. Stav eksperata panela se
moe promeniti pod uticajem
dobijenih rezultata iz prvog kruga, a moe i ostati isti.
(8) Ponavlja se postupak statistike obrade odgovora
(9) Broj krugova u Delfi metodu nije unapred definisan, mada se
najee obavlja u etiri kruga. Ova
metoda esto ne dovodi do uspostavljanja konane prognoze.
(10) Po zavretku Delfi prcedure, znaajno je izvriti adekvatnu
prezentaciju rezultata predvianja.
13. KORACI U PRIMENI PATTERN METODE
(1) Definisanje verbalnog modela problema scenarija opta slika
koja nastaje tako to se povezuju
znanja i stavovi lanova grupe i drugih eksperata i eto su
subjektivne prirode.
(2) Formiranje stabla znaajnosti ono predstavlja neophodne
aktivnosti po hijerarhijskom redoseldu.
Obuhvata ciljeve organizacije, funkcije koje su tu ukljuene
itd...
(3) Utrivanje skupa kriterijuma da bi se uspostavio prioritet za
svaku od promenljivih
(4) Uspostavljanje odgovarajuih teinih koeficijenata prema
znaaju svakog kriterijuma prema svim
ostalim.
(5) Odgovori eksperata se kodiraju i podaci se unose u prethodno
napravljen program za raunar koji dalje izraunava korisne
vrednosti.
14. KARAKTERISTIKE ZA USPOSTAVLJANJE PATTERN STABLA
ZNAAJNOSTI
(1) Uspostavljanje hijerarhijske strukture
(2) Grane stabla koje se granaju iz jedne take moraju da
predstavljaju zatvoren skup, odnosno
iscrpljenu listu mogunosti u toj taki
(3) Grane koje izlaze iz jedne take moraju uzajamno biti
razgraniene, ne bi smelo biti preklapanja
meu njima
(4) U stablu znaajnosti grane se moraju sagledati kao ciljevi i
podciljevi. Svaka taka je cilj za sve grane koje polaze iz nje,
svaki cilj je zadovoljen kroz zadovoljenost svih taaka ispod njega,
a s druge strane, znaajnost tog cilja sagledava se kroz povezanost
grana koje vode ka vrhu stabla
15. PET OSNOVNIH KORAKA U MORFOLOKOM PRISTUPU
(1) problem se mora eksplicitno postaviti i definisati
(2) svi parametri koji bi mogli biti obuhvaeni reenjem moraju se
identifikovati i obrazloiti
(3) multidimenzionalna matrica koja sadri sve parametre 2.
koraka se uspostavlja, i ona e sadrati sva mogua reenja.
(4) sva reenja u morfolokoj kutiji ispituju se sa aspekta
ostvarivanja postavljenih ciljeva
(5) najbolja reenja koja se identfikuju u 4. koraku se dalje
analiziraju sa aspekta mogunosti njihovog
ostvarivanja u zavisnosti od raspoloivih resursa.
16. BRAINSTORMING METODA
-Ova metoda spada u grupu intuitivnih metoda kod kojih je
prisutno zajedniko obeleje da se efikasno
koriste sposobnosti ovekovog intelekta.
-Cilj ove metode je da oslobodi pojedince, uesnike, od
tradicionalnih ogranienja.
-Neka od pravila Brainstorminga koja se moraju potovati su:
(1) Razmotriti svaku ideju, miljenje ili alternativu bez obzira
na njenu vrednost, znaaj ili primenljivost. Grupa mora biti
heterogena, i ne pozivaju se dominantne ili agresivne osobe koje
ele da zapovedaju drugima
(2) Kritika ideja je strogo zabranjena jer je za nastanak
kvalitetnih ideja neophodna potpuna sloboda
miljenja.
(3) Podrati i podsticati izraavanje neobinih ideja i misli u
skladu je sa zahtevom da se generie to vei broj ideja, ma koliko se
inilo da su one beskorisne i nerealne u prvom trenutku.
-Brainstorming se sprovodi u nekoliko faza: uvod u postavljeni
problem; predoavanje glavnog problema;
redefinicija glavnog problema; prikupljanje ideja; procena
ideja; izrada liste predloga.
-Jedna od opasnosti Brainstorminga je da se diskusije mogu
razvijati u nedogled, to moe onemoguiti dolaenje do konkretne
alternative ili zakljuka. Moderator u tom sluaju ima zadatak da
usmeri rad grupe ka generisanju ideja u pravcu reenje problema koji
je unapred definisan.
