Master studijski program

SAVREMENE INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Goran Tomaevi

Stomatoloki elektronski karton

i informacioni sistemi

Mentor:

Prof dr Mladen Veinovi

Student:

Goran Tomaevi

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Departman za poslediplomske studije

Beograd, 2011.

2

Stomatoloki elektronski karton i informacioni sistemi

Saetak:

U ovom radu analizirani su problemi iz stomatoloke prakse i razmatrana su reenja koja se oslanjaju na savremene informacione tehnologije kao to su raunarske mree i Internet, baze podataka, informacioni sistemi, smart kartice i sl. Danas se u stomatologiji primenjuju elektronski stomatoloki kartoni koji omoguavaju podizanje efikasnosti u radu uz istovremeno smanjenje trokova. Koristi od ovog imaju i pacijenti i stomatolozi.

Dobro je poznato da su kartoteke, koje i dalje postoje kod nas, nepraktine zato to zauzimaju znaajan prostor i oteavaju pronalaenju pravog kartona. Takoe, administrativni deo u radu jedne stomatoloke ordinacije (zakazivanje pregleda, naplata, finansije...) oduzima mnogo vremena i zahteva napor zaposlenih u stomatolokoj ordinaciji. Takve situacije esto dovode do pojave grekaka u smislu nepravilne dijagnoze, troenja pacijentovog vremena, uznemirenosti lekara kao i do gubitka podataka. U dananje doba se prelaskom sa papirnate administracije na raunarsku obradu podataka

postiu porast efikasnosti i ogromne materijalne utede u bilo kojoj sferi modernog poslovanja. Savremene baze podataka postoje zbog efikasnih upita, ukrtenih po vie kriterijuma, ime se dobijaju najkvalitetniji izvetaji. Takoe, bitna je i pouzdanost i dobro

organizovanje smetenih podataka. Raunarske mree i Internet omoguavaju udaljeni

pristup podacima i to sa vie lokacija. Smart kartice su se pokazale kao najbolji nosilac podataka, a uspeno se koriste i u sistemima za zatitu.

Kljune rei: stomatologija, smart kartica, informacioni sistem, stomatoloki elektronski karton, pacijent, zdravstveni karton, baze podataka, raunarske mree.

3

SADRAJ

1. UVOD Error! Bookmark not defined. 2. METODOLOGIJA NAUNOG ISTRAIVANJA 5 2.1. Predmet istraivanja 6 2.3. Istraivaka hipoteza 7 2.4. Metodi istraivanja i tok istraivakog procesa 8 3. SMART KARTICA 9 4. PROTOK I RAZMENA PODTAKA I INFORMACIJA 12 4.1. Meuljudska komunikacija 12 4.2. Istraivanje podataka i informacija 13 4.3. E-health - E-commerce 14 5. STOMATOLOKI KARTON 145 5.1. Papirni karton simbol prolosti 15 5.2. Prelazak sa papirnatog na elektronsko poslovanje 15 6. SADRAJ STOMATOLOKOG ELEKTRONSKOG KARTONA 18 6.1. Stomatoloki podaci o pacijentu 21 6.1.1. Status mlene dentacije 21 6.1.2. Status stalne dentacije 22 7. PRIKAZ INFORMACIONOG SISTEMA ZA VOENJE STOMATOLOKIH ORDINACIJA I ELEKTRONSKIH STOMATOLOKIH KARTONA 26 7.1. Kartoteka 27 7.2. Napredna obrada slika 28 7.3. Zakazivanje 29 7.4. SMS i Email komunikacija 30 7.5. Radovi i statusi 31 7.6. Obraun plata doktora 32 7.7. Finansijski modul 33 7.8. Ordinacija 34 7.9. Prava pristupa programu 35 7.10. Brzo pretraivanje 36 7.11. Podseanje 37 7.12. ifrarnici 38 8. ZNAAJ PRIMENE ELEKTRONSKOG KARTONA I INFORMACIONOG SISTEMA 39 8.1. Lekar 39 8.2. Sestra 39 8.3. Pacijent 40 9. Zakljuak 42

4

10. Literatura 44

1. UVOD

U dananje vreme svedoci smo velikog uticaja informatike u svim segmentima ivota to se posebno odnosi na nauku i tehnologiju. U savremenom vremenu ljudi postaju korisnici sistema kartica koje obezbeuju njihov identitet, finansijsko i zdravstveno stanje, a sve u cilju jednostavnijeg posmatranja pojedinca i upravljanja graanima.

Kada je re o upotrebi raunara u stomatologiji kao i u ostalim oblastima, moemo rei da oni doprinose znatnom unapreenju poslovanja, prevazilaenju problema koji se tiu papirologije, kao i velikoj utedi vremena.

Opte je prihvaeno i u praksi dokazano da se samim prelaskom sa administracije zasnovane na papiru na kompjutersku obradu podataka postiu najmanje trostruki porast efikasnosti i ogromne materijalne utede u bilo kojoj sferi modernog poslovanja.

Tako su elektronski document - ID kartica i informacioni sistemi za stomatoloke ordinacije, kao proizvod novih tehnologija zamena za stara papirna dokumenta (pasoe, line karte, kreditne kartice, vozake dozvole), kartoteke i olakavaju svakodnevne ljudske aktivnosti, tedei dragoceno vreme.

U poetku veina elektronskih ID kartica je koristila tehnologiju magnetne trake i moemo je nazvati samo memorijskom karticom, jer su se na njoj podaci samo uvali.

Nasuprot njoj, danas imamo smart ili pametnu karticu. To je plastina kartica, standardnog formata sa ugradjenim mikroipom. Ona predstavlja mali kompjuter sposoban da izvodi raunske operacije i da razmenjuje informacije sa okolinom. Poetak ovih kartica bio je kada je poela proizvodnja telefonskih kartica.

Paralelno sa razvojem tehnologije pametnih kartica, razvijala se i tehnologija informacionih sistema za stomatoloke ordinacije. Danas na tritu postoji veliki broj sofvera, domaih i stranih kompanija, koji nude mnogo mogunosti i alata za rad i

voenje stomatolokih ordinacija.

Pametne kartice i savremena softverska reenja, u komibaciji, u dananjem radu u stomatoloki ordinacijama u velikoj meri olakavaju i ubrzavaju rad lekara, sestara i zubnih tehniara, sa jedne strane, a sa druge strane, omoguuju pacijentu da se sva

njegova potrebna dokumentacija i podaci nalaze na jednom mestu to spreava nastanak greke.

5

2. METODOLOGIJA NAUNOG ISTRAIVANJA

2.1. Predmet istraivanja Predmet istraivanja u ovom radu predstavlja analiza upotrebe Smart kartica i Informacionog sistema za stomatoloke ordinacije u okruenju operativnog sistema: nain njegove instalacije i konfiguracije, instalacije i konfiguracije njegovih servisa i njihovo korienje u zadovoljavanju najrazliitijih potreba korisnika. U radu e biti predstavljena softverska reenja elektronskog voenja stomatoloke ordinacije i upotrebe elektronskih stomatolokih kartona. Postoji veliki broj operativnih sistema, raznih proizvoaa, koji u trinoj utakmici treba da nas privuku da ba njih kupimo, implementiramo i to due koristimo. Softver dolazi kao kompleksan sistem, sa raznovrsnim opcijama instalacije i konfigurisanja, mada je za neke servise potrebna i nadogradnja preko Interneta, da bi odreene funkcije imale potpunu ulogu. Tako je i drugi deo ovog rada i koncipiran, prvo nas uvodi u instalaciju i njena razmatranja, daljim tokom instalacije, rad se grana na aktivni direktorijum, grupne polise i virtualizaciju, da bi tek njihovim obrazlaganjem dobili kompletnu sliku, ta je od izabranih opcija softver imao da ponudi.

6

2.2. Ciljevi istraivanja

Glavni cilj ovog naunog istraivanja odnosi se na prikazivanje osobina koje nude Smart kartice i savremeni informacioni sistemi za stomatoloke ordinacije, po pitanju bezbednosti, stabilnosti i olakanom radu u poslovnom okruenju. U radu e biti predstavljeno jedno od softverskih reenja informacionog sistema koje je izraeno na domaem tritu.

U ljudskoj je prirodi da raste i da se razvija. Sa tim procesom oveanstvo vue i tehnologiju napred ali u prirodi je i da uvek neko pokua neto da zloupotrebi. Samim tim, javila se velika potreba za obezbeenjem podataka, informacija i resursa koji su obuhvaeni informacionim tehnologijama. Tu stoji pitanje, zato implementirati ba Windows server. Odgovor je dat, kroz nauni i drutveni cilj:

Nauni cilj omoguava dostizanje novog naunog saznanja to svakako za Microsoft predstavlja zvezdu vodilju koja pokree sve inovativne procese. Implementacijom i korienjem Microsoft reenja ove inovacije postaju brzo prihvatljive i lako dostupne zbog jednostavnosi i podrke koju prua kompanija.

Saznanjem da svaki drugi kompjuter radi na Microsoft operativnom sistemu, a da svi ostali dele polovinu, jasno se daje odgovor o korisnosti i lakoj integarciji u sve drutvene tokove.

7

2.3. Istraivake hipoteze

Opta hipoteza: Elektronski stomatoloki karton i informacioni sistemi olakavaju i profesionalizuju rad u poslovnom okruenju stomatolokih ordinacija. Primenom savremenih softverskih reenja za voenje stomatolokih ordinacija olakava se rad

zaposlenih u stomatokim ordinacijama (stomatolog, sestra) i prua bolja usluga korisnicima (pacijent).

Radna hipoteza: Bezbedan rad i zatita resursa, trebali bi da predstavljaju glavnu odliku informacionih i operativnih sistema u mrenom i internet okruenju.

Operativni sistem i raunarska mrea kroz razne nivoe mogu postati meta napada i nedozvoljenog korienja korisnikih resursa. Zato je implementacija i korienje bezbednih sistema jako bitna. Razvojem Interneta (zatim i E-healtha-a) kao globalne mree i mogunou pristupa bilo gde - bilo kada, otvorena su vrata za veliku zloupotrebu ove tehnoloke blagodeti. Zato instalacija i konfiguracija operativnog sistema, kao jednog lana ili dela raunarske mree, mora biti uraena po svim propisima i standardima.

8

2.4. Metodi istraivanja i tok istraivakog procesa

Eksperimentalna metodologija je proces koji se sastoji iz dva dela: istraivanja i prezentacije rezultata. Proces istraivanja sastoji se iz etiri dela: postavljanja problema, formulisanja hipoteze, proveravanje hipoteze i potvrivanje hipoteze. Da bi bili zadovoljeni osnovni metodoloki zahtevi: objektivnost, pouzdanost, optost i sistematinost, koriene su sledee metode naunih saznanja:

Analiza i Sinteza

Dedukcija i Indukcija

Generalizacija

9

3. SMART KARTICA

Smart kartice imaju visok stepen podeavanja u skladu sa individualnim potrebama, to omoguava poboljanu sigurnost i ekonomske pogodnosti. U kombinaciji sa biometrijskim metodama identifikacije, smart kartice se koriste za distribuciju dravnih sredstava, tamo gde je to potrebno, redukujui tako mogunost zloupotrebe. Smart kartica zdravstvenog osiguranja omoguava doktorima i osoblju pristup pacijentovoj istoriji bolesti, bez ugroavanja privatnosti. Velika prednost Smart kartica se ogleda u tome to smanjuju trokove transakcija, tako to eliminiu papir i trokove obrade podataka na papiru, u bolnicama i dravnim slubama.

Smart kartice se sastoje iz etiri osnovna dela:

-MIKROPROCESOR

-MEMORIJA

-ULAZNO IZLAZNE KOMPONENTE

-IZVORI NAPAJANJA

Sigurnosna memorijska Smart kartica

Ovo je jedna od najpopularnijih "Smart memorijskih kartica" na svetu. Ovaj ip sadri inteligentan 256-Byte EEPROM sa funkcijom zatite pisanje i programabilan sigurnosni kod.

Smart kartica sadri sve podatke potrebne osobi za pristup mrei, internet, plaanje i druge aplikacije.

10

Smart kartice nalaze svoju primenu u:

Identifikaciji i drzavnoj administraciji

Bankarstvu

Transportu

Telekomunikacijama

Zdravstvu

Za upotrebu,odnosno, unos i oitavanje podataka sa Smart kartica, koriste se itai Smart

kartica.

ACR30U

Kompaktan USB ita sa jednim ipom i dobrim odnosom performansi i cene. Podrava sve MCU-bazirane kartice, kao i najpopularnije smart kartice. Sertifikovan od strane CE, FCC, EMV, i Microsoft WHQL.

ACR38U

Sa konstantnom evolucijom u oblasti raunarskih tehnologija, ACR38 smart card ita/pisa je USB ureaj

pune brzine, dizajniran za korienje u PC okruenju.

11

Elektronska zdravstvena knjiica je jedan od primera Smart kartica. Slui kao zamena za postojeu zdravstvenu knjiicu. Na taj nain olakan je posao lekarima, medicinskim radnicima i pacijentima, u bolnicama i ambulantama.

Korisnici (pacijenti) vie ne bi trebali sa sobom da nose zdravstvenu knjiicu, knjiicu dopunskog zdravstvenog osiguranja, potvrdu o oslobaanju od participacije, papire o potvrdi neke teke bolesti ili alergiji.

Ovaj sistem omoguava i zabranu dupliranja recepata, zabranu dopisivanja labaratorijskih analiza, od strane samih pacijenata. Pored svih navedenih razloga za uvodjenje ove knjiice, jedan od glavnih je kontrola i smanjenje trokova u zdravstvu.

Govoriti o bilo kom aspektu ivota savremenog drutva, a ne osvrnuti se na migracije stanovnitva, bilo bi nemogue. Migracije koje su zapoele poetkom prolog veka, nezaustavljivo su se nastavile do dananjih dana. Savremeni ovek svakodnevno putuje slubeno, privatno, iz grada u grad, zemlje u zemlju, sa kontineneta na kontinent. Tako da je uporeba univerzalnih Smart kartica vie nego opravdana.

12

4. PROTOK I RAZMENA PODATAKA I INFORMACIJA

4.1. Meuljudska komunikacija

Komunikacija izmeu ljudi je oduvek bila bitan uslov za ivot i obavljanje poslova unutar drutvene zajednice. Mediji koji su se u te svrhe koristili vremenom su evoluirali, doivljavajui razna tehniko-tehnoloka unapreenja. Opta karakteristika svakog novog komunikacionog sredstva je da je bre, efikasnije i dostupnije ljudima od onog starijeg. Taaka preokreta bilo je nekoliko: izum papira, tamparije, telegrafa, telefona, radija, televizije... i na posletku - kompjutera.

Pre sada ve podosta godina, neko je rekao da je "prirodna tenja" svakog raunara da se umrei, odnosno komunicira sa drugim raunarima. Iako ne komuniciraju raunari ve ljudi, izjava je slikovito oznaila besmislenost postojanja raunara, ukoliko se oni ne bi mogli upotrebljavati upravo u te svrhe. Ubrzo je osmiljen Internet. oveanstvo ga je prigrlilo, koristei njegove blagodeti za razne namene. Ipak, teko je navesti oblast koju je on drastinije promenio od zdravstva. Sa svima dostupnom i dovoljno razvijenom mreom, celokupan sistem zdravstvene brige doivljava sutinske metamorfoze.

Prema jednoj od indikativnih definicija, e-health se odreuje kao primena Interneta i srodnih tehnologija u sistemu zdravstvene zatite, kojima se poboljavaju pristup, efikasnost, efektivnost i kvalitet medicinskih i poslovnih procesa koje sprovode uesnici u tom sistemu (zdravstvene ustanove, medicinsko osoblje, pacijenti, osiguravajue organizacije, drava), sa osnovnim ciljem poboljanja zdravstvenog stanja pacijenta.

Ova samo naizgled komplikovana odrednica e-healtha se moe veoma lako ralaniti na osnovne module - postulate: prvo, e-healtha ne moe biti bez Interneta; drugo, Internet se koristi kao instrument poboljanja performansi pri delanju svih subjekata koji se pojavljuju u procesu ouvanja zdravlja ljudi; najzad - ideja vodilja je da se pomogne oveku, ime je on - ovek (pacijent) - u sreditu itavog koncepta e-healtha! Jednostavnost ovog koncepta, meutim, ne iskljuuje postojanje mnogih dilema sa kojima se sreu svi korisnici i koji se tiu tehniko-tehnolokih, bezbednosnih, etikih, pravnih, socio-psiholokih, ekonomsko-komercijalnih i pitanja standardizacije i nivoa kvaliteta, koja se esto stvaraju bre od odgovora na njih.

13

4.2. Istraivanje podataka i informacija

Osnovu Interneta ine - informacije. Situacija u kojoj na stotine miliona ljudi ima pristup mrei, sledstveno oznaava injenicu da se one masovno i brzo razmenjuju i da su svima lako dostupne. Mnoge od njih upotrebljive su - u raznim modelima - za odreene kategorije uesnika u sistemu zdravstvene brige. Potranja za medicinski relevantnim informacijama je u stalnom porastu, tolikom da se Internet u razvijenim drutvima ve moe posmatrati kao njihov osnovni izvor.

U potrazi za upotrebljivim informacijama su svi: pacijenti, lekari, ostalo medicinsko osoblje, zdravstvene ustanove, organizacije osiguranja, nadlena vladina tela... Postavlja se, dakle, pitanje ta je osnovni uzrok i kakve su konkretne koristi od kreiranja, pribavljanja i razmene tih informacija preko mree. Osnovni motiv tome jeste ouvanje sopstvenih interesa najdirektniji i najneposredniji. Svaki ovek se, naime, pre ili kasnije nae u situaciji da mu je neophodna zdravstvena nega ili pomo. Zdravstvo je zbog toga jedina oblast drutvenog ivota za koju nain - bez izuzetka - zainteresovani svi ljudi jednog drutva, ukljuujui i potpuno zdrave osobe, upravo zbog jasne svesti da je zdravlje izrazito krhka i nestalna kategorija, ije se naruavanje samo u manjoj meri moe preduprediti. Svaki ovek poseduje legitiman interes da na najbolji mogui nain bude medicinski zbrinut, da ga to zbrinjavanje kota to je manje mogue i da pri svemu tome pretrpi to manje neprijatnosti. U tome mu je Internet od ogromne pomoi.

U okruenju mree, pacijent (ili zdrava osoba koja brine o ouvanju svog zdravlja) stie mo da lako i brzo prikuplja informacije koje se odnose na njegov zdravstveni status. Uz nekoliko klikova miem, on se moe upoznati sa prirodom oboljenja, primenjivim terapijama i stepenom njihove uspenosti, ustanovama koje vre leenje, kredibilitetima te ustanove i njenog osoblja i trokovima koje moe da oekuje u sluaju da se opredeli za neki od opcionih tretmana. Pored toga, on se efikasno moe obavestiti i o modalitetima osiguranja koje nude pojedini fondovi, uporeujui sve ove parametre na isti nain na koji uporeuje ponudu neke banke, knjiare ili salona automobila.

Lekari i drugo medicinsko osoblje mrene komunikacije koriste u razliite svrhe, od kojih se veina moe svrstati u kategoriju telemedicine i njenih aplikacija. U pasivnoj ulozi, oni Internet koriste kao edukacioni resurs, putem kojeg dolaze do strunih informacija, pristupajui raznim bazama znanja. Sa druge strane, oni uzimaju i aktivnu ulogu, participirajui u odgovarajuim telemedicinskim procedurama, kojima se vri prenos medicinski relevantnih podataka na daljinu.

Najzad, svi ostali uesnici sistema zdravstene zatite (tzv. stakeholderi) - drava i njeni organi, fondovi osiguranja, razna ekspertska i regulatorna tela i drugi, oslanjaju se u svom radu na podatke koje crpe i razmenjuju pomou zdravstvenog i informacionog sistema jednog drutva (drave), iji su temelji takoe na mrenim komunikacijama.

14

4.3. E-health - E-commerce

Imajui u vidu ogroman interes tolikog broja subjekata, jasno je da je medicina ogroman biznis. Ponuda i potranja kljuni su elementi svakog trita, pa tako i trita pruanja zdravstvenih usluga. U zemljama trine ekonomije, medicinsko zbrinjavanje ljudi je pre svega ekonomska, pa tek potom socijalno-solidarna kategorija (predstavljena kroz postojanje obaveznog osiguranja, odnosno garancija drutva da e snositi trokove minimalnog obima osnovnih (hitnih) medicinskih procedura i za one osobe koje nemaju osiguranje)! Uvoenje Interneta u vode zdravstva nametnulo je reviziju mnogih ustaljenih pozicija, pravila i odnosa, te stvaranje do sada nepoznatih reenja.

Najvee trite medicinskih usluga je ameriko. Procenjuje se da ono reprezentuje jednu sedminu ekonomije SAD i da "tei" nekoliko stotina milijardi dolara godinje! Godinama unazad, njegovi su analitiari beleili poraavajui trend: rast trokova tih usluga i istovremeno smanjenje obima prava osiguranika, uz pogoranje nivoa kvaliteta. S obzirom na neodrivost takvih kretanja, bilo je nuno pribei smanjenju trokova, kroz optimizaciju modela poslovanja.

Odgovor se nametnuo sam po sebi postojanje Interneta, njegovog WWW (web) servisa i IP protokola i njihovo naglo rasprostranjivanje tokom druge polovine devedesetih, omoguilo je uvoenje e-commercea kao ve gotovog ("ready-made") reenja za probleme u domenu pruanja zdravstvenih usluga. Za podseanje, e-commerce (elektronsko poslovanje) predstavlja upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija za obavljanje poslovnih transakcija izmeu kupaca, prodavaca i drugih uesnika u trgovini (poslovanju), to omoguava da se transakcije izvravaju elektronskim putem. Uvoenje e-commercea u ogromnoj je meri izmenilo polje zdravstva, jer je sveprisutni i opte dostupni Internet (Web) redukovao trokove izgradnje zasebnih komunikacionih infrastruktura u svakoj organizaciji.

15

5. STOMATOLOKI KARTON

Kada E-health posmatramo sa aspekta individualnog pacijenta, ne moemo zaobii pitanja koja se odnose na to gde se i na koji nain podaci o tom njegovom statusu uvaju. Koncept materijalnog i jedinstvenog kartona pacijenta, mora da odstupi u korist koncepta elektronskog i distribuiranog zapisa podataka, jer se samo na taj nain ostvaruje osnovni postulat E-health-a, a to je postavljanje pacijenta u sredite svih aktivnosti.

5.1. Papirni karton simbol prolosti

U doba papira (koje je i dalje prisutno kod nas), podaci o pacijentu se skladite u njegovom zdravstvenom kartonu. Rezultati laboratorijskih analiza, snimci sa radiolokih aparata, nalazi i miljenja stomatologa, anamnestiki podaci, belee se u materijalnoj (papirnoj formi) i ubacuju u kartone.

-Temperaturne liste -

-rengen snimak karlice-

16

Svi znamo kako izgleda zdravstveni karton u domu zdravlja, stomatolokoj ordinaciji. Svaki od njih, itekako opipljiv i materijalan, sadri medicinski relevantne podatke koji govore o naem, neijem zdravstvenom stanju.

Zdravstveni karton

Distribucija tih podataka veoma je slaba i problematina. Oni se moraju runo prenositi na svako mesto gde zatrebaju, esto se gube, njihova vrednost je slaba ili nikakva, a mnogi se jednostavno zbog prirode takvog sistema moraju ponovo unositi ili pribavljati.

Konkretno to esto znaci da pacijent stomatologu mora da iznova pria o sebi svojim tegobama, da mora iznova da radi dijagnostike analize koje je ve uradio i iji bi se rezultati mogli koristiti ili da nosi stare papire sa sobom.

17

5.2. Prelazak sa papirnatog na elektronsko poslovanje

Pre oko 20 godina (informatika svest u naoj zemlji je otprilike izmeu ove i sledee faze)., na zapadu se sa uvoenjem raunara u oblast medicinskih usluga, gde je unos podataka rukom zamenjen tastaturom a njihov zapis kompjuterskim tampaem. Kompjuterizacija i uvoenje internih informacionih sistema u zdravstvene ustanove otvorili su put za stvaranje koncepta kompjuterizovanog stomatolokog kartona, a potom i elektronske evidencije. Ovim je omogueno da svi podaci o pacijentu budu u elektronskoj formi i da se nalaze na lokalnom kompjuterskom sistemu (mrei) jedne ustanove. Posledica takvog naina evidentiranja bila je pojava elektronskog stomatolokog kartona pacijenta, koji se kreira na kompjuteru i u koga se informacije unose putem odgovarajuih ureaja (tastature, mia, sistema za prepoznavanje glasa, skenera i drugih). Karijes i oboljenja usne duplje ne poznaju granice i nemaju milosti prema potrebama savremenog oveka, kao i za promenom mesta ivota i rada. Kako pronai nain da u svakom trenutku, na bilo kom mestu, na zemljinoj kugli, svako od nas sa sobom nosi identifikacioni dokument, koji ne zauzima previe prostora, a sa koga se u svakom trenutku mogu proitati svi terapijski, dijagnostiki i drugi podaci.

Reenje moemo pronai upravo u izradi STOMATOLOKOG ELEKTRONSKOG KARTONA, koji e bitno olakati i pacijentu i stomatologu.SS

Stomatoloki elektronski karton je zapis o pacijentu koji sadri sve medicinske i stomatoloke podatke, predstavljene u raunarskom obliku. Moe se rei da je to temelj za izgradnju zdravstvenih informacionih sistema.

18

6. SADRAJ STOMATOLOKOG ELEKTRONSKOG KARTONA

OPTI PODACI O PACIJENTU :

- ime i prezime; - datum i mesto roenja; - JMBG; - fotografija; - pol; - adresa prebivalita; - podaci o obvezniku uplate doprinosa (broj zdravstvenog osiguranja); - datum isteka - vaenja kartice; - ID kartice (veza sa bazom elektronskim stomatolokim kartonom).

stomatoloki elektronski karton

MEDICINSKI PODACI :

- krvna grupa i RH factor; - alergije; - vakcinacije; - porodine bolesti (nasledne); - trenutne bolesti; - aktuelna terapija; - nalazi i ocene lekarskih komisija; - uputi; - recepti; - laboratorijske analize; - stil ivota (puenje, nain ishrane, fizika aktivnost).

19

STOMATOLOKI PODACI :

- poetni i trenutni status zuba;

stomatoloki elektronski karton

- radiografske snimke;

retroalveolarni snimak donjeg molara ortopantomografski snimak vilica

- 3D snimak usne duplje

20

U okviru medicinskih podataka veoma su bitni anamnestiki podaci o pacijentu, a u vezi sa tim prvenstveno nasledne bolesti i alergijske reakcije, prema pojedinim edikamentima.

rengen snimak ake

rengen snimak butne kosti

Nasledne bolesti mogu imati sutinski uticaj na nastajanje i razvoj pojedinih sistemskih oboljenja, a ue struno gledano (sa stomatolokog aspekta) na nastanak i razvoj karijesa i bolesti potpornog aparata zuba, kao i mekih tkiva usne duplje.

Zubni karijes je hronina, kompleksna, bakterijska infekcija, koja rezultira miligramskim gubicima minerala iz zuba koji je zahvaen infekcijom (Streptococcus mutans). Danas, nauni i kliniki temelji u prevenciji karijesa, zauzimaju stav, da je prepoznavanje ovog oboljenja na nivou kaviteta prekasno, da bi se zadovoljila savremena naela unutar struke. Moderna preventivna terapija karijesa govori o terapijskom zahvatu pre nastanka kaviteta.

Nastanak karijesa

21

Usna duplja je izloena stalnim spoljnim i unutranjim uticajima. Za nastanak oboljenja ove regije, kao i za nastanak karijesa veliki znacaj ima nasledni faktor. Pojedina sistemska oboljenja se prvo otkrivaju na osnovu promena na zubima i mekim tkivima usne duplje, kao sto su dijabetes, AIDS, leukemija, anemije itd. A isto tako ove bolesti imaju uticaja i na poremeaje u samoj usnoj duplji. Terapija koju pacijent trenutno koristi ili je skoro koristio, isto tako moe da da promene. Tako na primer tetraciklinski preparati dovode do prebojenosti zubnih tkiva. Na osnovu laboratorijske analize, odnosno na osnovu manjka pojedinih minerala u krvi moemo doi do zakljuka, odnosno preventivno delovati na ve postojeu sklonost ka oboljenju zuba i mekih tkiva.

6.1. Stomatoloki podaci o pacijentu Zdravstveno prosvetnim radom trebalo bi obuhvatiti sve kategorije zdravstvenih osiguranika, od najmanjeg uzrasta, pa prema tome i kod dece izraditi status zuba tj. status mlene denticije.

6.1.1. Status mlene dentacije

stomatoloki elektronski karton

U okviru statusa naih malih pacijenata trebalo bi uvrstiti sve prenatalne postupke koje je trudnica upotrebila, da bi dete imalo to kvalitetnije, zdravije i pravilnije zube i potporni aparat. Vano je imati uvid u broj izniklih i neizniklih mlenih zuba, prisustvo zametaka stalnih zuba, eventualnih anomalija u obliku, poloaju zuba kao i nepravilnosti u razvoju

22

vilica i posledino nepravilnog zagriaja kod deteta. Svi ti podaci nam mogu ukazati na mogue kasnije ortodontske nepravilnosti, kao i terapije koje e se sprovoditi.

Glavni etioloki inilac za nastanak karijesa i bolesti parodoncijuma, zubni plak, je nemineralizovana, organizovana grupa mikroorganizama u organskom matriksu, mukopolisaharida. Sluzava skrama na povrini zuba koja se teko skida, bezbojna je, golim okom nevidljiva, bojenjem uoljiva i moe se ukloniti iskljuivo mehanikim ienjem. Lokalizovan je subgingivalno, u sulkusu i parodontalnom depu (izaziva parodontitis) i supragingivalno na zubima (izaziva karijes i gingivitis). Za profilaksu oboljenja usta i zuba, kontrola odnosno redukcija ili neutralisanje njihovog negativnog dejstva je od velikog znaaja, to naravno nije ni malo jednostavno, jer je on nevidljiv i nalazi se na nedostupnim mestima: dno fisura, jamica, gingivalni sulkus, aproksimalne povrine zuba, naroito kod ortodontskih anomalija, tj. pri loem meusobnom poloaju zuba vilica.

Za redukciju tj. uklanjanje dentalnog plaka presudan uticaj ima pravilna oralna higijena, a obuka o njoj obavlja se u okviru zdravstvenog prosveivanja, koje obuhvata roditelje i decu.

Zdravstveno prosvetni rad kako sa detetom tako i sa roditeljem je od izuzetnog znaaja. Bitno je da dete jo od nicanja prvih zuba stie naviku, na stomatologa kao i na to da redovno i pravilno odrzava higijenu usta i zuba, da se zdravo hrani tj. da to manje unosi ugljene hidrate, koji su kariogeni. Na taj nain e sam roditelj spreiti da dete oboli od najtee reivog oboljenja u tom uzrastu, a to je cirkularni karijes.

razvoj cirkularnog karijesa

Da bismo spreili nastanak oboljenja tvrdih zubnih tkiva kod deteta bitno je sprovesti odgovarajue preventivne mere, kao to je zalivanje fisura na bonim zubima i korienje odgovarajucih tableta fluora i naravno lokalna aplikacija rastvora fluora, u cilju prevencije nastanka karijesa.

23

6.1.2. Status stalne dentacije

Kod statusa stalnih zuba treba obratiti panju na :

- prisustvo i odsustvo denticije; - stanje potpornog aparata zuba (alveolarne kosti, gingive); - prisustvo i stepen razvoja karijesa; - devitalizovani zubi; - periapikalni procesi; - impaktirani i poluimpaktirani zubi; - prisustvo zaostalih korenova; - fiksni I mobilni protetski radovi; - ciste I tumori mekih tkiva; - ortodontske nepravilnosti; - abrazija; - zubni ispuni, inleji, onleji; - stepen odrzavanja oralne higijene.

Hrana, voda, vazduh sa jedne, osobine pljuvake sa druge strane i nasledni faktor utiu na sluzokou usta i zube. Meke naslage i zubni plak imaju posebno negativan uticaj na zube i parodoncijum. U potpuno istim ustima i sa istim zubima, oboljenja parodoncijuma i tvrdih zubnih tkiva je gotovo nemogue. Samoienje usta i zuba kod savremenog oveka je sve slabije zbog sve manjeg korienja abrazivne hrane u svakodnevnoj ishrani, a sa druge strane korienje ugljenih hidrata, alkohola, duvana i drugih tetnih materija je sve ece. Kao posledica toga dolazi do povlaenja gingive, pojave gingivalnih a potom i parodontalnih depova, to rezultira razvojem parodontopatije, kao bolesti savremenog oveka.

razvoj parodontopatije od poetne do terminalne faze

24

Kod devitalizovanih zuba, a na osnovu radiografskog snimka (retroalveolarnih i ortopantomografskih), vrimo procenu o kvalitetu endodontskih radova, kao i mogunosti da takvi zubi i pored devitalizacije mogu biti uzronici ak i sistemskih oboljenja. Naime periapikalni procesi mogu izazvati poremeaje u regijama veoma udaljenim od usne duplje (srce, zglobovi).

ortopantomografski snimak vilice odraslog oveka

ortopantomografski snimak vilice deteta

retroalveolarni snimak dubine parodontalnog depa

retroalveolarni snimak impaktiranog umnjaka

25

Savremena tehnologija izrade protetskih radova dovodi stomatologe esto u nedoumicu oko prisustva protetskih radova. Zbog moguih previda potrebno je u status uneti sve prisutne mobilne i fiksne radove.

Kao i kod dece tako i kod odraslih, ortodontski poremeaji dovode do oteanog odravanja oralne higijene i oteanog i nedovoljnog vakanja hrane.

Ortodontske anomalije, stariji pacijenti, prerani gubitak molara i jaa mastikacija, nono kripanje zubima, dovode do troenja vrstih zubnih tkiva odnosno abrazije. Sama pojava abrazije govori nam o nekom od navedenih poremeaja ili negativnih pojava.

Kod nedovoljnog, prekasno zapoetog leenja i nepravilne medicinske odnosno stomatoloke edukacije, dolazi do prisustva zubnih ispuna u ustima. Vrlo je bitno da plomba koja treba da imitira nedostajua izgubljena vrsta zubna tkiva, bude korektno izradjena, da ne bi bila predilekciono mesto za nastanak teih poremeaja. Pored klinikog pregleda, o kvalitetu istih, govori nam i pomono dijagnostiko sredstvo tj. rengen snimak, kako retroalveolarni tako i ortopantomografski koji se najee koriste u stomatolokoj praksi. Bitno je da budu uneti u budui stomatoloki elektronski karton.

Sva ova oboljenja, nedostaci i poremeaji su na alost naa svakodnevnica. Ne postoji osoba koja se moe pohvaliti potpuno zdravim, vrstim i mekim tkivima usne duplje. U razvijenim drutvima, sa razvijenim preventivnim stomatolokim radom teza oboljenja zuba su gotovo iskorenjena. Meutim prati ih parodontopatija, kao bolest savremenog oveanstva. Na alost ne moemo da izaberemo mesto i trenutak kada e neka od navedenih promena da nam donese tegobe. Kako da nam stomatolog u ijoj smo se ordinaciji prvi put obreli, to bre i lake pomogne. Reenje je upravo stomatoloki elektronski karton.

Kako izraditi dokument koji e da sadri sve navedene i mnoge druge podatke o svakom od nas.

Za razliku od svog papirnog pretka elektronski stomatoloki karton prua veliki broj prednosti prilikom donoenja raznih stomatolokih relevantnih odluka, kroz funkcije alarmiranja, podsetnika, sistema podrke donoenja odluka, upuivanja ka adekvatnim bazama znanja i dr., uz propratne pogodnosti kao to su edukacija pacijenta, podnoenje automatskih izvetaja, automatsko poruivanje materijala ili pravljenje rasporeda rada sa pacijentima.

Neosporno elektronski stomatoloki karton predstavlja kvalitetan pomak u napred, u razvoju sistema stomatoloke zatite i pruanja stomatolokih usluga.

26

7. PRIKAZ INFORMACIONOG SISTEMA ZA VOENJE STOMATOLOKIH ORDINACIJA I ELEKTRONSKIH

STOMATOLOKIH KARTONA

Informacione tehnologije unose revolucionarne promene i u sistem zdravstva. Informacioni sistem u zdravstvu treba da omogui stomatologu iz bilo kog dela sveta pristup zdravstvenom kartonu pacijenta koji se razboleo.

Podruje primene raunara je veoma iroko i svakim danom se sve vie iri. Svakodnevno

smo svedoci novih mogunosti primene raunara ime se postie bre i ekonominije dobijanje rezultata i mnogo efikasnije reavaju problemi u razliitim sferama ivota i rada.

Na svetskom tritu postoje veliki broj softverskih reenja za elektronsko voenje

stomatolokih ordinacija i voenje elektronskih stomatolokih kartona (MediPAC+ Dental - Dental Software, DentiMax Dental Software, ENCORE Clinic Software, SaralDent Dental software i dr.). Veina softvera bavi se obradom slinih komponenti, bitnih u radu jedne stomatoloke ordinacije: digitalni stomatoloki karton, napredno intuitivno zakazivanje: u ordinaciji i preko interneta, SMS i Email komunikacija sa pacijentima i saradnicima, obrada snimaka (napredni alati), grafika ema vilice za prikaz i unos radova i statusa,

mendment ordinacije, finansije, statistika i izvetaji, pomo prilikom pretraivanja, viestruki filteri i sortiranja, uvoz snimaka sa spoljanjih ureaja (kamera), izvoz kreirane

dokumentacije i obraenih slika i dr. U ovom radu kao primer upotrebe stomatolokog

informacionog sistema, bie prikazana analiza jednog od softverskih reenja sa domaeg trita: ASISTENT 4.0.

Informacioni sistem Asistent je izraen tako da sa svojim funkcijama podrava specifine potrebe rada stomatolokih ordinacija i klinika, ukljuujui posebno formiran elektronski karton pacijenta koji je neophodan za vrhunski tretman pacijenata u stomatologiji. Softver je korisniki orjentisan, jednostavan za rad i konfigurisanje, i u potpunosti koristi sve karakteristike modernih Windows operativnih sistema. Softver je izraen tako da u najveoj moguoj meri prati prirodan tok rada u ordinaciji. Svi podaci o pacijentu koji je trenutno kod lekara pregledno su prikazani na ekranu raunara, a sve

radnje dostupne su s jednim ili dva klika miem. Softver omoguava fleksibilnu raspodelu posla izmeu lekara i asistenata zavisno od dinamike pojedinog tima. To Vam prua

mogunost da se kompletno posvetite strunom radu, a ne zamornim administrativnim

poslovima.

27

7.1. Kartoteka Svaki pacijent poseduje svoj elektronski multimedijalni karton (EMR). U njemu se uvaju svi relevantni podaci: radovi, statusi, snimci, termini, finansije i dokumentacija. EMR sa svojim grafikim interfejsom prua neograniene mogunosti podeavanja i prilagoavanja potrebama i eljama korisnika. Prilikom tretmana pacijenta, lekar ima uvid u sve bitne podatke o njemu, ukljuujui matine podatke, anamnezu (dijagnozu po mkb10, laboratorijske nalaze, testove...), dokumentaciju (specijalistiki izvetaj, plan terapije, nalozi za protetski rad..) i kompletan grafiki i tabelaran prikaz statusa zuba i izvrenih sanacija. Sastavni delovi elektronskog kartona pacijenta su i pardontoloki i endodontski elektronski kartoni. Softver ima mogunost da automatski ita i popunjava matine podatke sa novih linih karata sa ipom, takoe ukoliko je pacijent ve registrovan, stavljanjem line karte u ita, automatski se otvara elektronski karton pacijenta.

Celokupna kartoteka se lako pretrauje uz pomo filtera, opcija za sortiranje i predefinisanih pregleda.

lini i kontakt podaci alergije, upozorenja, anamneze arhiva radova i statusa intraoralni, OPT i digitalni snimci nalazi i proizvoljni dokumenti naplata radova, dugovi, popusti, rauni evidencija o svim dolascima planiranje buduih radova sa ponudama nalozi za tehniku podsetnici za kontrole pregled svih i dananjih pacijenata pregled dunika pacijenti kojima se nedavno pristupalo

28

7.2. Napredna obrada slika U Asistentu su dostupne mnoge funkcije naprednih alata za obradu digitalnih dentalnih snimaka. Sve akcije koje se vre nad snimkom se snimaju tako da je istorija jednog snimka uvek dostupna. Takoe, postoje i opcije za paralelno upravljanje veim brojem snimaka na ovaj nain moete kreirati tzv. "PRE i POSLE" preglede. Korienjem ove dve opcije, brzo se dobija uvid u progres radova pojedinog pacijenta. Obraeni snimci se mogu snimati, tampati i poslati email-om.

Ovaj modul je jedan od najzastupljenijh meu korisnicima softvera.

poboljavanje kvaliteta slike osvetljenje i kontrast inverzija (pozitiv-negativ) filteri pisanje i crtanje po slici markiranje delova snimka zoom rotacija dodavanje opisa lenjir i uglomer sa kalibracijom uitavanje snimaka sa razliitih ureaja slanje slika elektronskom potom istorija izmena nad slikom tampa dela snimka sa logom ordinacije izvoz obraenih snimaka paralelna obrada veeg broja snimaka

29

7.3. Zakazivanje Zakazivanje se u Asistentu obavlja lako i brzo zahvaljujui intuitivnom grafikom prikazu.

Na osnovu zakazanih termina svaki doktor ima uvid u plan svih buduih radova, a sistem ima mogunost i automatskog podseanja pacijenta za predstojei termin.

intuitivan prikaz i korienje podeavanje izgleda prozora evidencija praznika podrka za prozvoljan broj stolica definisanje radnog vremena dnevni i nedeljni prikaz mogunost otvaranja u zasebnom prozoru pretraga slobodnih i zauzetih termina izmena i otkazivanje termina mogunost zakazivanja duplih termina filtriranje termina po doktorima ili stolicama "prevuci i pusti" funkcije direktni prikaz kartona iz termina

30

7.4. SMS i Email komunikacija Modul za komunikaciju omoguava slanje razliitih obavetenja pacijentima, kolegama i saradnicima putem SMS i email poruka.

Opcija slanja podsetnik pacijentu za naredni pregled, intervenciju ili snimak sa vaom napomenom. Koristei ove opcije pratite dananje trendove u komunikaciji i time unapreujete kvalitet odnosa pacijentima. slanje: podsetnika za kontrolu i intervencije, estitki, rauna, snimaka, planova

i ponuda, naloga za tehniku, dokumenata za edukaciju pacijenata i ostalo. slanje velikog broja poruka odjednom odloeno automatsko slanje poruka

31

7.5. Radovi i statusi Svaki rad i status ima svoju odgovarajuu grafiku reprezentaciju na emi. Svi ifarnici radova i statusa se lako menjaju tako da prezentacije i boje koje se koriste odgovaraju praksi pojedine ordinacije.

Prilikom definisanja ifarnika radova unose se i cene za taj rad s' tim da se krajnje cene formiraju na osnovu cenovnika, broja povrina i odobrenih popusta, a mogu se i proizvoljno zadavati.

raznovrsni naini prikaza: most, proteza, implant, krunica... korisniki izbor boja i naina prikaza odvajanje statusa koji zahtevaju leenje istorija svih radova i statusa definisanje automatskih podsetnika za kontrole mogunost definisanja cena po povrinama ifarnik dijagnoza po klasifikaciji MKB-10

32

7.6. Obraun plata doktora U Asistentu je mogue u zasebnom ifarniku definisati procente koje pojedini doktori ostvaruju prilikom rada u ordinaciji. Procenti mogu da se definiu za grupe radova, ali i pojedinano za svaki rad.

Na osnovu ovih informacija i izvrenih radova se kasnije moe utvrditi precizan udeo u naplati i realizaciji pojedinanog doktora.

Naplata rauna po doktorima Pregled realizovanih radova po doktorima Pregled naplate po doktorima Definisanje procenata po grupama i pojedinanim radovima Izvetaji o prihodima po grupama radova

33

7.7. Finansijski modul Kroz finansijski modul se moe videti presek poslovanja itave ordinacije. Omoguena je evidencija svih vrsta rauna, isplata i uplata na osnovu kojih se kasnije mogu kreirati svi potrebni izvetaji.

Ukoliko je potrebno, Asistent se moe lako povezati sa fiskalnim ureajima ime se olakava upravljanje raunima i potrebnim izvetajima.

Raznovrsni naini naplate: gotovina, kartice, raun, ekovi, kombinovano Odobravanje popusta Odobravanje reprezentacija (poklona) Delimina naplata rauna tampa rauna na memorandumu Plaanje usluga preko rauna firme Izdavanje faktura Praenje naplate tehniarima Evidencija cenovnika tehniara Evidencija o izvodima banke Definisanje cenovnika ordinacije Definisanje plata doktora Pregledi prihoda i rashoda Pregledi dugovanja Pregledi uinka i naplate po doktorima

34

7.8. Ordinacija U posebnom modulu se evidentiraju podaci vezani za itavu ordinaciju.

Na ovom mestu se uvaju dokumenti i informacije koje se koriste za definisanje rada itavog sistema. Evidencija zaposlenih Radno vreme Privilegije u korienju programa Plate doktora Korisnika podeavanja Definisanje izgleda dokumenata Kreiranje ablona za SMS i email poruke Fotografije ordinacije (logo, zajednike slike) Dokumenti ordinacije (pravilnici, cenovnici, radno vreme)

35

7.9. Prava pristupa programu Svaki korisnik programa dobija svoj nalog za pristup programu. Na ovaj nain, zavisno od uloge koju ima u ordinaciji, dobija i skup funkcija koje su mu dostupne.

Prilikom bilo koje akcije u programu vodi se podatak o tome ko je i kako menjao odreni objekat u sistemu to omoguava bolje reavanje konflikata ukoliko do njih doe.

Privilegije nad pravom pristupa definie administrator ordinacije. Kontrola procesa u ordinaciji Zatita podataka Praenje izmena nad objektima (kartoni, dokumenti, naplata) Privatnost

36

7.10. Brzo pretraivanje

Za svaki pregled podataka u programu se definie i niz filter polja uz pomo kojih se, zajedno sa sortitanjem kolona, moe veoma brzo pronai eljeni objekat: pacijent, termin, dokumenat, rad, snimak i slino.

Na odreenim mestima, postoje i polja za pretragu koja olakavaju traenje tako to nude sugestije prilikom unosa kriterijuma.

Specifina filter polja za svaki pregled Opte polje za pretragu Viestruko sortiranje kolona Izbor kolona koje se prikazuju u pregledu Pomo pri pretraivanju Predefinisani pregledi koji se esto koriste

37

7.11. Podseanje Prilikom evidencije bilo kog rada postoji opcija za definisanje podsetnika. Na osnovu ove informacije pacijent se moe obavestiti email, SMS porukom ili telefonom o predstojeem terminu.

Postoji opcija i za kreiranje slobodnih podsetnika koji se koriste u razliitim sluajevima.

Na primer, kada pacijent trai da mu bude javljeno kad proe 6 meseci od poslednje posete ili podsetnik za asistenta da treba da otkae sve zakazane termine za kraj avgusta. Brzo kreiranje podsetnika za jedan rad Definisanje stalnih podsetnika Slobodni podsetnici abloni poruka za SMS i Email podsetnike Pregled svih podsetnika Razliiti prikazi podsetnika

38

7.12. ifrarnici Uz program se dobijaju predefinisani ifarnici potrebni za rad.

Veina ovih ifarnika se moe slobodno menjati u skladu sa praksom pojedine ordinacije. Radovi Grupe radova Statusi Dijagnoze Kursna lista Valute Poreske stope iro rauni Privilegije korienja

39

8. ZNAAJ PRIMENE ELEKTRONSKOG KARTONA I INFORMACIONOG SISTEMA U STOMATOLOGIJI

Stomatoloki elektronski karton je zapis o pacijentu koji sadri sve medicinske i stomatoloke podatke, predstavljene u raunarskom obliku. Moe se rei da je to temelj

za izgradnju zdravstvenih informacionih sistema. Znaaj i primena elektronskog kartona i informacionog sisitema u na polju stomatoloke prakse su viestruki.

8.1. Lekar

Primenom elektronskog stomatolokog kartona zadovoljene su specifine potrebe rada

jedne savremene stomatoloke ordinacije iz ega proizilazi da lekari, njihovi asistentni i sestre dobijaju mogunost posveenosti strunom radu i usavravanju znanja. Prednost

se ogleda u koritenju svih karakteristika modernih Windows operativnih sistema i zahteva minimalno poznavanje rada na raunaru. Prilikom tretmana lekar ima uvid u sve bitne podatke o pacijentu, line podatke (generalije), anamnezu, dokumentaciju i

kompletan grafiki i tabelarni prikaz statusa zuba i izvrenih sanacija sa datumima. Dakle

svi podaci o pacijentu nalaze se na jednom mestu i to pregledno prikazani, pa je mogunost snalaenja samim tim laka. Takoe lekari i timovi iz razliitih ordinacija mogu

ostvarivati vrhunsku komunikaciju u cilju razmene iskustva i miljenja uz potovanje prava na privatnost pacijenta. Time se bitno smanjuje mogunost postavljanja nepravilne dijagnoze, omoguava se efikasniji rad i unapreuje kvalitet pruanja zdravstvenih usluga.

Bitno je dodati da se time postie dinaminost i fleksibilnost u timskom radu kakav je

izmeu sestara i lekara.

8.2. Sestra

Stomatoloke sestre su veinom zaduene za administrativne poslove i nekada im je teko da se usresrede na struni rad. Primenom elektronskog stomatolokog kartona

administrativne poslove obavljaju praktinije i lake. Informacije o pacijentu se dobijaju

jednim ili vie klika miem to je znatno bre od korienja kartoteka. Softver ima mogunost da automatski ita i popunjava matine podatke sa novih linih karata sa

ipom, takoe ukoliko je pacijent ve registrovan stavljanjem line karte u ita

automatski se otvara elektronski karton to opet olakava rad i dobijamo na utisku profesionalnosti. Takoe imamo koncept virtuelne ekaonice odnosno sistem planera koji

nam nudi prikaz zakazanih termina u vremenskom i datumskom opsegu na koji je podeen planer i za doktore na ijem planeru se nalazi pacijent. Time smanjujemo

40

mogunost stvaranja guve i nepotovanja vremena kako pacijenta tako i lekara. Pored

koncepta virtuelne ekaonice pokriveno je i kompletno finansijsko poslovanje ordinacije

kao i kompletna evidencija prometa stomatolokog materijala. Uz pomo novih tehnologija mnogo lake utvrujemo trokove svake stomatoloke usluge ak i veih

zahvata kao to je ugradnja implanata. Finansisko poslovanje je pokriveno u smislu:

Praenja naplate po uslugama Praenja naplate po pacijentima Izdavanje rauna Voenja blagajne Trokove i rashode ordinacije Dugovanja Zarade zaposlenih

Kada je u pitanju promet stomatolokog materijala postoji jasan uvid u:

Koliinsko stanje Finansijsko stanje tog materijala Da li postoji potreba stavljanja leka na lager listu Mogunost praenja utroka materijala po svakoj pruenoj usluzi

8.3. Pacijent

Primena stomatolokog elektronskog kartona omoguava pacijentima da mu se sva

potrebna dokumentacija i podaci nalaze na jednom mestu to spreava nastanak greke.

Softver je tehnoloki osposobljen za uvanje i direktan prikaz multimedijalnih sadraja kao to su rtg snimci, digitalne fotografije, intraoralnih slika, video zapisa te se pacijent moe opustiti da li je svu potrebnu dokumentaciju poneo sa sobom. Takoe spreavamo i

mogunost da ih pacijenti izgube usled nepanje. Pacijenti imaju pravo na privatnost,

bezbednost i zatitu podataka. Zbog toga je naroito projektovan sistem obezbeenja

sigurnosti i zatite podataka. Podaci mogu biti apsolutno ili delimino dostupni nekom korisniku u zavisnosti od potreba i elje vlasnika ordinacije, iako je celokupno osoblje u obavezi da pojedinosti vezane za pacijenta uva u tajnosti. Kao to je ve spomenuto radi

uspenost uspostavljanja dijagnoze i sprovoenja terapije ponekada je u interesu samog pacijenta da se informacije proslede drugim lekarima i ordinacijama. Taj protok se obavlja uz prethodnu saglasnost osobe o kojoj se radi. esti su sluajevi kada pacijente zadesi

zubobolja u nekom drugom gradu ili dravi, tada takoe postoji mogunost konsultacije ili slanja prethodne dokumentacije od prvobitnog lekara ne bi li se pacijentu ukazala adekvatna pomo. Pored komunikacije meu lekarima sam sistem komunicira sa

pacijentima na vie naina: e-mail porukama, sms porukama ili slanjem pisanih

41

kovertiranih obavetenja to se smatra jo jednom od prednosti. Korienjem nove

tehologije u stomatologiji, pa tako i elektronske zdravstvene kartoteke u ordinacijama omoguava se dakle poveanje komfora pacijenata i omoguava siguran i efikasan tretman. Odlazak kod stomatologa uvek je stresan i vezan za bol pa se profesionalnim osobljem i savremenom tehnologijom pomae pacijentima u donoenju odluke da ee

poseuju stomatologa kao i da vode rauna o zdravlju zuba i usta. Iako bri i pregledniji elektronski kartoni jo nemaju zvaninu primenu u dravnim zdravstvenim ustanovama.

Tako se u pojedinim domovima zdravlja koji u okviru sebe imaju stomatologiju paralelno vode elektronski i klasini zdravstveni karton, a najee je ipak prisutan klasini. Kao

jedan od glavnih uslova za iru primenu elektronskog kartona osim umreavanja titavog

zdravstva navodi se i uvoenje zdravstvenih knjiica sa posebnim bar kodom to je velika

prednost za pacijent. Ne moraju se priseati podataka i oslobaaju se obaveze uvanja

zdravstvene dokumentacije kod kue. Uitavanjem bar kod knjiice lekar e dobiti sve

neophodne informacije o pacijentu. Svaka knjiica e imati svoj broj (poput broja line

karte), od eventualne zloupotrebe bie zatiena bar kodom, hologramima I zatitnim nitima kao i novanice.

42

9. ZAKLJUAK

Automatsko prikupljanje podataka, njihova obrada prema zadatim kriterijumima, elektronsko arhiviranje dokumentacije, slanje informacija na daljinu i prikaz rezultata u realnom vremenu su samo neke od prednosti koje prua telemedicina i medicinska informatika, a koji su od znaaja za unapreenje zdravlja stanovnitva i zatite ivotne sredine. Na ovaj nain bi se omoguila bolja analiza podataka, istraivanja i praenje mnogih parametara na nacionalnom i internacionalnom nivou, odnosno ukljuenje u sisteme globalnog monitoringa to su neki od preduslova ulaska u Evropsku Uniju.

Uvodjenjem elektronskog kartona u zdravstveni sistem delimino je reen problem

akvizicije svih podataka koji su od vanosti za istraivanja. Problem koji se jo uvek uoava u ambulantama koje nemaju elektronski zdravstveni karton je da se neuredno popunjava karton, da informacije nisu dosledne, odnosno da lekari i medicinsko osoblje nisu dovoljno obueni za voenje dokumentacije. Kroz nadzor nad strunim radom uoava se

da su ovi problemi konstantno prisutni, a jedan od razloga je i nedovoljan broj kontinuiranih edukacija i nedostatak kadra za ove aktivnosti, koje se mogu reiti kroz elektronski sistem obuke. U Srbiji jo uvek nije oformljen Zdravstveni savet koji bi odobravao i akreditovao programe kontinuirane edukacije, koji se u svetu ve odavno

sprovode i u obliku edukacije putem Interneta i podjednako su validne kao i klasian vid

edukacija. Na ovaj nain se osim postizanja ujednaenosti u obrazovanju postiu i znatne

utede u ljudskim resursima, vremenu i finansijskim trokovima.

U Srbiji relativno veliki broj zdravstvenih ustanova, u saradnji i pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i drugih relevantnih institucija, planira ili ve razvija razliite modele elektronskog zdravstvenog kartona.

Pored Doma zdravlja Savski venac, centri koji su najdalje odmakli su Dom zdravlja Mladenovac, Dom zdravlja Zemun, Kliniki centar Srbije, KBC Kraljevo i dr. Ono to se izdvaja kao neophodno iz dosadanjih iskustava je konsenzus, svima prihvatljivo reenje oko toga ta e svaki elektronski zdravstveni karton morati da sadri, kao i razvoj

tehnikih standarda koji e elektronski zdravstveni karton uiniti lako dostupnim i bezbednim.

Opte je prihvaeno i u praksi dokazano da se, samim prelaskom sa administracije

zasnovane na papiru na kompjutersku obradu podataka, postiu najmanje trostruki porast efikasnosti i ogromne materijalne utede u bilo kojoj sferi modernog poslovanja.

Prenos stomatolokih podataka i informacija (elektronskog kartona) putem Interneta i drugih informacionih mrea prua mogunost velikom broju stomatolokih i medicinskih

radnika, da u istom momentu na bilo kom kraju sveta ima uvid u zdravstveno stanje bilo kog pacijenta. Sa jedne strane tako lak i brz dolazak do ovih informacija moe da olaka,

43

pa i spase ivot pacijenta, dok sa druge strane moe i da se zloupotrebi. Kako bi se spreile zlopotrebe, savremena IT reenja informacionih sistema i softvera koji se upotrebljavaju radu stomatolokih ordinacija (kao jedinica sveobuhvatne medicinske mree, kako na lokalnom tako i na nivou jedne drave i globalnom svetskom nivou), kontinuiranim razvojem tehnologija i sistema u sferi zatite i bezbednosti podataka i informacija, rade na tome da obezbede siguran, taan i brz prenos podataka i informacija.

44

10. LITERATURA

[1] www.batut.org.rs [2] http://www.koah.rs.ba/ [3] Jasmina Stojanovi-Pavlovi, S. Markov, Lj. Lazi Analiza zdravstvenog stanja stanovnitva Junobanatskog okruga od 1997 do 2006.g. Zavod za javno zdravlje Panevo, 2008. [4] Mica Sari-Tanaskovi. Procena uticaja kvaliteta vazduha u Pancevu na zdravlje stanovnitva u periodu 2002/2005, primenom metodologije SZO (AirQ2.23.); Zavod za javno zdravlje Panevo, 2006. [5] Bilten zdravstveno statistikih pokazatelja za junobanatski okrug. Zavod za javno zdravlje

Panevo, 2007. [6] http://monitoring.environmental-expert.com/ [7] European Commission Working Group Assessment of Exposure to Noise (WG-AEN). Good Practice Guide for Strategic noise Mapping and the Production of Associated Data on Noise Exposure. GPG june2006 EN.doc [8] http://asistent.2dsoft.com/ [9] H. S. Kahn, R. Ravindranath, R. Valdez & K. M. Venkat Narayan. Fingerprint Ridge-Count Difference between Adjacent Fingertips (dR45) Predicts Upper-Body Tissue Distribution: Evidence for Early Gestational Programming, Am.J.of Epidemiology 153, 338- 344 (2001). [10] F. Hao, R. Anderson, J. Daugman. Combining crypto with biometric effectively, IEEE Trans. Comp. 55, 1081-1088, (2006). [11] U. Korte, M. Krawczak, U. Martini, J. Merkle, R. Plaga, M. Niesing, C. Tiemann, H. Vinck. Abschlubericht Projekt BioKeyS, BSI, (2006). [12] E.g. http://www.rainbowcrack-online.com.