MR - Krizni menadžment događaja u turizmu

8/13/2019 MR - Krizni menadment dogaaja u turizmu

1/92

Master rad Upravljanje rizicima na festivalu Exit

1

UNIVERZITET SINGIDUNUMFAKULTET ZA TURISTIKI I HOTELIJERSKI MENADMENT

POSLEDIPLOMSKE MASTER STUDIJESTUDIJSKI PROGRAM POSLOVNI SISTEMI U TURIZMU I

HOTELIJERSTVUUPRAVLJANJE MARKETINGOM U TURIZMU

Master radKRIZNI MENADMENT DOGAAJA

U TURIZMU

Mentor: Student:Prof. dr Radmila ivkovi Jelena uki

Indeks br. M 9294/08

Beograd, 2010.


2/92


2

SADRAJ

Metodologija rada....................................................................................................... 3

Uvod.............................................................................................................................. 6

1. Menadment organizacije dogaaja...................................................................... 8

1.1. Definisanje, ciljevi i vrste dogaaja........................................................... 81.2. Uesnici dogaaja...................................................................................... 91.3. Faze organizacije dogaaja...................................................................... 101.4. Znaaj dogaaja........................................................................................ 12

2. Odrivi menadment dogaaja............................................................................ 13

2.1. Legalne i etike uzanse.............................................................................. 132.2. Odrivost turistike destinacije.................................................................. 142.3. Swot analiza ekoloke odrivosti destinacije............................................. 152.4. Principi odrivosti dogaaja....................................................................... 162.5. Glastonberi -primer odrivog dogaaja..................................................... 18

3. Standardizacija dogaaja..................................................................................... 21

3.1. Zahtevi za standardima.............................................................................. 213.2. Iso standardi............................................................................................... 223.3. Iso 14001.................................................................................................... 23

4. Krizni menadment dogaaja.............................................................................. 24

4.1. Definisanje pojma rizik.............................................................................. 244.2. Definisanje pojma kriza............................................................................. 244.3. Definisanje pojma krizni menadment....................................................... 264.4. Krizni menadment dogaaja..................................................................... 274.5. Rizici u turizmu.......................................................................................... 284.6. Rizici kod dogaaja.................................................................................... 294.7. Faktori koji mogu izazvati eskalaciju krize................................................ 314.8. Upravljanje rizicima kod dogaaja............................................................ 32

4.8.1. Definisanje okruenja................................................................. 324.8.2. Identifikacija rizika.................................................................... 324.8.3. Analiza rizika............................................................................. 334.8.4. Evaluacija rizika......................................................................... 354.8.5. Tretman rizika............................................................................ 35

4.9. Implementacija plana tretmana rizika...................................................... 394.10. Ciljevi upravljanja rizikom..................................................................... 40


3/92


3

5. Zahtevi za kriznim menadmentom u planiranju dogaaja............................. 41

5.1. Tipini kriterijumi kriznog menadmenta pri izboru lokacije.................... 415.2. Plan kriznog menadmenta kao uslov osiguranja dogaaja....................... 435.3. Osiguranje kao uslov realizovanja dogaaja.............................................. 45

6. Krizno komuniciranje u turizmu......................................................................... 47

6.1. Tipovi komuniciranja u kontekstu negativnih dogaaja............................ 476.2. Krizno komuniciranje................................................................................. 48

6.2.1. Komuniciranje pre krize............................................................... 506.2.2. Komuniciranje za vreme krize..................................................... 556.2.3. Komuniciranje nakon krize.......................................................... 59

6.3. Uloga PR-a u kriznom komuniciranju....................................................... 64

7. Znaaj imida za izbor destinacije u uslovima krize......................................... 66

7.1. Percepcija rizika pri izboru destinacije od strane turista............................ 667.2. Imid regije................................................................................................ 687.3. Imid zemlje............................................................................................... 697.4. Imid destinacije........................................................................................ 697.5. Znaaj imida u kriznoj situaciji................................................................ 70

8. Upravljanje rizicima na festivalu Exit................................................................ 71

8.1. Exit fenomen uspenog brenda............................................................... 728.2. Exit kao destinacijski imid....................................................................... 728.3. Upravljanje rizicima na Exit-u................................................................... 748.4. Ciljevi upravljanja rizicima na Exit........................................................... 78

Zakljuak................................................................................................................... 80

Prilog 1. Studija sluaja Cunami na Puketu......................................................... 82

Literaturai izvori...................................................................................................... 89


4/92


4

METODOLOGIJA RADA

a. Predmet istraivanja

U radu se polazi od mesta i uloge kriznog menadmenta kao jedne od kljunihfaktora u organizaciji dogaaja, i u industriji turizma uopte.

Analiza obuhvata sam proces organizacije dogaaja i neophodnostimplementacije kriznog menadmenta kroz sve njegove faze, sa ciljem obezbeenja

bezbednosti svih onih koji uzimaju uee na jednom dogaaju i sa ciljem smanjenjapotencijalnih teta koje mogu nastati usled dejstva krize na jednom dogaaju ili nanekoj destinaciji.

Predmet istraivanja master teze je da se utvrdi vanost implementacije kriznogmenadmenta u proces organizacije dogaaja i na primeru festivala Exit izvede

procena rizika, a u skladu sa tim izvedu taktike upravljanja rizicima od ega zavisi iuspeh realizacije dogaaja uopte.Prevazilaenjekriznih situacija podrazumeva daturistika mesta, turistiki objekti i dogaaji koji se organizuju, moraju imatiodgovarajuu zatitu, da zaposleno osoblje mora biti obueno za suoavanje sakriznim situacijama kako bi turistima pruili sve potrebne informacije i odgovarajuu

pomo, kao i da je potrebno prihvatiti standarde za sigurnost i zatitu turistikihmesta i objekata u cilju zatite potroaa u turizmu i sprovoditi te standarde u

pogledu: sigurnosti hrane, higijensko-sanitarnih zahteva, prevencije poara, zatiteokoline, prevencije ilegalnih radnji, nasilja i dr.

b. Cilj istraivanja

Cilj ovog istraivanja je da se utvrdi neophodnost implementacije kriznogmenadmenta u savremenim uslovima kao kljuni faktor uspeha realizacije festivalaExit i turistikih dogaaja generalno.

c. Metode istraivanja

Sloenost predmeta istraivanja zahteva primenu optih i posebnih metoda.Podaci su prikupljeni i analizirani sledeim metodama: deskriptivnom,komparativnom, teorijom analize i empirijskom metodom. Korieno je i grafiko,ematsko i tabelarno modeliranje za blie objanjenje i razumevanje predmetneoblasti.

Deskriptivna i kauzalna metoda su koriene za otkrivanje uzronih vezaizmeu organizacije turistikih dogaaja i kriznog menadmenta. Komparativnommetodom je obavljeno prikupljanje podataka kojim su utvrene razlike i slinostimeu pojedinim pojavama. Metoda teorijske analize obuhvatila je teorijske osnoveistraivanja. Empirijsko istraivanje je sprovedeno sa osnovnm ciljem da se prikuperealne injenice o potroaima i utvrde korelacije izmeu varijabli faktora marketinga


5/92


5

i stavova potroaa o turistikoj destinaciji koji e objasniti eventualne uzrokepojedinih pojava.

Primenom ovih metoda, kako govore dosadanji rezultati istraivanja mogue je

validno ostvarenje definisanog cilja istraivanja.

d. Hipoteze istraivanja

Generalna hipoteza

Turizam je izloen mnogim rizicima i neizvesnostima koji utiu na dimenziju ismer turistikih kretanja.

Posebne hipoteze

Uspostavljanjem kriznog menadmenta kroz seriju aktivnosti, ispitivanja

opasnosti i pretnji, imlementaciju kljunih planova, procedura i mehanizamaza otkrivanje, spreavanje i obuzdavanje krize, krizni menadment moeomoguiti uspeh dogaaja i dalji razvoj turizma na odreenoj destinaciji.

Problem sigurnosti postaje problem od turistikog preduzea do drave, jerzagarantovana sigurnost, brojano poveava posete odreenoj turistikojdestinaciji.

Javni i privatni sektor moraju definisati i preuzeti odgovornost u svompodruju kompetentnosti u organizaciji turistikih dogaaja.

Pojedinana hipoteza

Primenom efikasnog menadmenta rizika i kiznog menadmenta na festivaluExit, a to podrazumeva izmeu ostalog bolju obaveenost posetilaca i veuedukaciju zaposlenih, mogue je rizike minimizirati.

Uspostavljanjem kriznog menadmenta kroz seriju aktivnosti, ispitivanjaopasnosti i pretnji, imlementacijom kljunih planova, procedura i mehanizama zaotkrivanje, spreavanje i obuzdavanje krize, menadment moe omoguiti uspehdogaaja

e. Struktura rada

Polazei od postavljene hipoteze i ciljeva istraivanja proistekla jeodgovarajua struktura rada.

U prvom poglavlju koji nosi naziv Menadment organizacije dogaaja biedefinisan sam pojam dogaaja, navedeni razlozi i vrste, kao i faze organizacijedogaaja.


6/92


7/92


7

UVOD

Dogaaji spadaju u najdinaminiji deo industrije turizma. Onaj deo kojiizaziva aplauz.1

Najstariji dokazi o postojanju dogaaja datiraju iz daleke prolosti, od pre60.000 godina, i odnose se na hijeroglife i rane zapise, koji svedoe o raznimreligijsko-politikim ceremonijama.

Dogaaji su se menjali kroz vekove: razlozi i naini njihovog organizovanja,mesta odravanja, masovnost dogaaja. Danas se moe priati o neuporedivo tehnikinaprednijim dogaajima, interesantnijim lokacijama odravanja, kreativnijimscenskim reenjima.

Meutim, savremena civilizacija, koliko god se to inilo udno, vie jeugroena raznim kriznim situacijama nego neke prethodne civilizacije, daleko manjetehniki razvijene. Tome su razlog dva faktora. Prvi je znatno vea masovnost iokupljanje ljudi na dogaajima koji se organizuju u dananje vreme, zbog ega kriza

pogaa daleko vei broj ljudi nego u onim civilizacijama za koja nisu bila tipinavelika i esta okupljanja. Drugi faktor je taj to zbog izuzetno razvijenog sistemainformacija i komunikacija svaka kriza bez obzira na to u kom se delu sveta dogodi,

postaje takorei u istom trenutku poznata celom svetu i tako postaje deo slike sveta.

U cilju ispunjenja zahteva i zadovoljenja sve veih tenji za sigurnou u iremsmislu (ekonomska, bezbedonosna, zdravstvena i sl.) na meunarodnoj korporativnojsceni, preventiva od opasnosti i delovanje u sluaju krize, su prerasle u standarde.

Dogaaji asociraju na neto lepo i veselo. Turizam dogaaja, kao ni jedan drugisektor unosi u ivote mnotvo prelepih trenutaka. To je sektor koji stalno raste i u koji

je ukljuen izuzetno veliki broj ljudi, kao pruaoci usluga ili, pak, kao sami turisti. Utakvom okruenju je teko ramiljati o krizi. Ipak, veliki broj dogaaja koji su sedesili samo u poslednjoj deceniji (teroristiki napad u Njujorku - 11.09.2001., Sars,Cunami na Puketu itd.), kao i daljom analizom turistikog trita, uoava se mnotvonesigurnosti i opasnosti, koje se javljaju i u sferi turizma dogaaja. Uestalim

pojavama nesrea koje su se deavale i na raznim dogaajima, uvidela se vanostuvoenja odreene vrste predostronosti. Ne postoji dogaaj koji ne nosi sa sobomneki rizik. Dogaaji svih tipova se proizvode svaki dan iz razliitih razloga i privlaerazne ljude. Kreiranje i odravanje sredine u kojoj e se oni nai, nosi sa sobom

odreene obaveze: legalne, etike, finansijske, da bi se obezbedilo sigurno i bezbednookruenje i da bi se istovremeno radilo u smislu da organizacija ili individualac kojiorganizuju dogaaj dostignu svoje ciljeve u ispravnom i profitabilnom smislu.Vremenom se razvila itava disciplina zvana - krizni menadment.

1Matthews D. - Special Event Production Elseviers science, Burlington, 2008.


8/92


8

Implementacija kriznog menadmenta u organizaciju dogaaja vie nije opcija.To je neto to mora biti prvo na listi top prioriteta. Ukljuuje zatitu ljudi, vlasnitvai informacija, u cilju obezbeivanja sigurnog, uspenog i odrivog dogaaja i ak

propisan od strane mnogih vlada zakonskom regulativom, kao uslov za organizovanje

odreenog dogaaja.

Viestruke su koristi koje dogaaji nose sa sobom, uz velike prihode, tu su izaposlenost, investicije, ulaganja u infrastrukturu. Jo jedan vaan aspekt dogaaja jedestinacijski imid. Mnogi uspeni dogaaji skrenuli su panju na destinacije nakojima su se odravali, uinivi ih poznatim na dalekim meridijanima. Festival EXIT

je, bez sumnje, najpoznatiji brend Novog Sada. Desetogodinjica njegovogpostojanja, broj inostranih posetilaca koji se meri u desetinama hiljada, uvrstio jeNovi Sad na turistiku mapu sveta. Ovaj imid poveava i njegovu odgovornost. Usve otrijoj konkurenciji, a istovremeno u tenji za to veom bezbednou,neophodno je organizovanje efikasnijeg upravljanja rizicima na festivalu, to eusloviti njegov dalji razvoj.

U dananje vreme se deavaju mnoge promene, meutim, njih e u budunostibiti sve vie. Kao posledica toga, pre ili kasnije, kriza je neminovnost. Izgradnjaefikasnog menadmenta rizika i kriznog menadmenta je apsolutni prioritet odvijanjadogaaja. Sigurnost u turizmu, bilo da se radi o sigurnosti samih turista ili prualacaturistikih usluga, osnovna je pretpostavka postojanja industrije turizma.

KLJUNE REI

Dogaaj, EXIT, krizni menadment,upravljanje rizicima.


9/92


9

1. MENADMENT ORGANIZACIJE DOGAAJA

Dogaaji postoje svugde u svetu, u svakoj zemlji, u skoro svakom gradu. Onipredstavljaju atrakciju, kako za stanovnike tog grada, tako i za turiste. esto su prvaasocijacija za neki grad, poput Kanskog Festivala za Kan, Karnevala za Rio deeneiro, Exita za Novi Sad, te su, po velikom broju istraivanja, glavni kriterijumza izbor nekog grada kao turistike destinacije.

1.1. Definisanje, ciljevi i vrste dogaaja

Dogaaj je skupljanje ljudi, obino na nekoliko sati do nekoliko dana, radizadovoljenja odreenih potreba: slavljenja, prodaje, uenja ili nekog drugog razloga.2

Dogaaji nisu nova pojava. Oni postoje od kada i ljudi, koji su se od svog

postojanja skupljali u cilju zadovoljavanja razliitih potreba. Najei razlozi zadogaaje su:

Religijski Politiki Socijalni Obrazovni Komercijalni

Dogaaji, odnosno skupljanje ljudi neretko zahtevaju promenu mesta boravkapojedinaca, koji praktino postaju turisti. Dogaaji su se razvijali kroz vreme. Danaspostoji itav spektar dogaaja, koji su klasifikovani pod turizam dogaaja, kao

posebna vrsta, koja po statistikama mnogih zemalja belei najbri rast uesnika tj.turista i najbri rast profita. ira lista dogaaja bi bila:

Biznis i korporativni dogaaji Donatorski dogaaji Izlobe i sajmovi Zabavni dogaaji Festivali Dogaaji vlade i civilni dogaaji Marketing dogaaji Sastanci i konvencije Socijalni dogaaji

Sportski dogaaji.3Krajnji cilj svakog od ovih dogaaja je ostvarenje profita. Meutim, svaki od

pomenutih nosi sa sobom i neki rizik i neophodno je preduzimanje mera

2 Matthews D. - Special Event Production , Elseviers science, Burlington, 2008.3Rutherford Silvers J. - Risk management for Meetings and Events - Elsevier, 2008.


10/92


10

predostronosti, tanije implementacije kriznog menadmenta, u cilju obezbeenjauspeha dogaaja.

Postoje izuzetne podudarnosti u organizaciji svih ovih dogaaja, ali isto takopostoje i znaajna odstupanja svakog tipa dogaaja, u smislu primene kriznogmenadmenta. Oni svi imaju razliite objekte i publiku, mogu imati razliitu namenu,i imaju razliite karakteristike i zahteve na koje se krizni menader mora fokusirati.

1.2. Uesnici dogaaja

Industrija dogaaja nudi mnogobrojne mogunosti kada su u pitanju karijere.Oseaj satisfakcije, zabave, kreativnosti i putovanja idu uz to.

S obzirom da je industrija dogaaja relativno mlada, obrazovanje i obuavanjepotrebnog kadra je jo uvek u fazi razvoja i usavravanja. Nije neophodno

posedovanje posebnih diploma. Meutim, potrebno je posedovanje odreenih vetinai znanja, u zavisnosti od funkcije koju osoba obavlja.

Uesnici organizacije dogaaja su:

1. Menader dogaaja

Menader dogaaja je uglavnom vlasnik dogaaja: kompanija, grad, neprofitnaorganizacija ili individualac. Ova osoba je odgovorna za ceo dogaaj. Terminmenader dogaaja se uglavnom koristi za velike dogaaje. Menader se obraa

producentu ili, producentskoj kui kojoj poverava realizaciju dogaaja.

2. Planer dogaaja

Planer dogaaja praktino ima istu funkciju i odgovornosti poput menaderadogaaja, s razlikom da se termin planer dogaaja koristi za manje dogaaje.

3. Koordinator dogaaja

Za razliku od menadera i planera dogaaja, termin koordinator dogaaja seodnosi iskljuivo na pojedinca, koji ima za zadatak da iskoordinira izmeu svihuesnika dogaaja, radi postizanja istog cilja. Ova osoba obino nije odgovorna zakreativnu stranu dogaaja, niti za finansiranje dobavljaa, ve ima koordinatorske

zadatke.

4. Producent dogaaja

Ova osoba je odgovorna za koordinaciju i realizaciju dogaaja, kao i za izbordobavljaa. Poseduje listu sa najpouzdanijim imenima dobavljaa. Ponekad je


11/92


11

ukljuena i u asistiranje sa kreiranjem dogaaja, pogotovo vezano za tehniki deodogaaja: dizajn, stejdovi, osvetljenje, audio-video oprema i dr.4

Ove etiri funkcije su kljune za organizaciju jednog dogaaja. Meutim, u

samu organizaciju dogaaja ukljuen je daleko vei broj ljudi, meu kojima idobavljai, suugovarai, menaderi svakog sektora, i svi oni zajedno ineproducentski tim. Realizaciji dogaaja i samom procesu iznoenja dogaaja, urazliitim fazama organizacije, prikljuuje se daleko vei broj ljudi, koji ne retkodostie i vie hiljada, iz raznih profesija.

Kod stvaranja dogaaja radi se najvie o ljudima. Ljudski faktor je taj koji dajepeat jednom dogaaju. Ovo je posao za osobe koje vole rad sa ljudima, koje voletimski rad, jer proces organizovanja dogaaja zahteva permanentnu komunikacijuizmeu ljudi, u svim njegovim fazama. Koliko je komunikacija izmeu lanova tima

bila dobra, pokazae se zapravo time koliko e biti uspean dogaaj.

1.3. Faze organizacije dogaaja

Postoji pet glavnih faza organizovanja jednog dogaaja:

Faza koncepta i ponude Faza marketinga i prodaje Faza koordinacije Faza izvrenja Faza rezimiranja5

Faza koncepta i ponudeOva faza se odnosi na proces dogaaja od momenta kada je on tek ideja, do

detaljne razrade ponude. Ova faza se moe podeliti na dve pod-faze:

Preliminarno istraivanje Inicijalni dizajn dogaaja

Preliminarno istraivanje:U ovoj pod-fazi se vri studija izvodljivosti koncepta dogaaja, koja ukljuuje

SWOT analizu, ime se stie uvid u to da li je koncept vredan daljeg razvijanja.

4Matthews D. - Special Event Production Elseviers science, Burlington, 2008.5Matthews D. - Special Event Production Elseviers science, Burlington, 2008.


12/92


12

Tabela br. 1, SWOT analiza6

SNAGEStrenghts SLABOSTIWeaknesses

ANSEOpportunities

PRETNJEThreats

Sam termin SWOT, nastao je od engleskih reci: Strengths (jaina), Weaknesses(slabosti), Opportunities (anse), Threats (pretnje). Podaci koji se dobijaju na osnovudijagnoze i prognoze slue za analizu odnosa izmeu, sa jedne strane, pretnji i ansi, i

sa druge strane, slabih i jakih taaka.

Inicijalni dizajn dogaaja:U ovoj pod-fazi se razvija koncept dogaaja u najsitnije detalje. Kontaktiraju se

dobavljai za ideje i cene, na osnovu ega se formira budet i kreira ponuda.

Faza marketinga i prodajeOva faza poinje od momenta dostavljanja ponude do formalnog odobrenja

ponude. U ovoj fazi osnovni cilj je obezbediti sponzorstva i/ili prodati dovoljan brojkarata pre odobrenja dogaaja. Primarna funkcija ove faze spada pod marketing ikreiranje marketinkog materijala. Ova faza se esto i preskae, u zavisnosti od vrstedogaaja.

Faza koordinacijeOva faza traje od momenta prihvatanja ponude do poetka dogaaja. Ovo je

najkompleksnija i vremenski najzahtevnija faza dogaaja, koja obuhvata: planiranjekriznog menadmenta, organizovanje producentskog tima, administraciju. Ova faza sezavrava u momentu kada poinje dogaaj.

Faza izvrenja

Ova faza ukljuuje sam poetak dogaaja, upravljanje tokom dogaaja izavretkom dogaaja. Ovaj deo dogaaja obuhvata: administraciju, marketing,sprovoenje kriznog menadzmenta i koordiniranje dogaaja (menadment

produkcije). Faza izvrenja se smatra zavrenom kada se mesto odravanja dogaajavrati u originalno stanje.

6www.wto.com


13/92


13

Faza rezimiranjaOvo je finalna faza u procesu organizacije dogaaja. Ona ukljuuje: plaanje

dobavljaima, zahvaljivanje klijentu/uesnicima, rezimiranje dogaaja krozistraivanja uesnika i klijenta i kompletna analiza dogaaja.

1.4. Znaaj dogaaja

Dogaaji imaju izuzetno veliki ekonomski znaaj za hotele, restorane icelokupnu vanpansionsku potronju grada u kom se odrava dogaaj, zapoljavanjeljudi, ulaganje u razvoj infrastrukture, poboljanje kvaliteta okruenja.

Viestruke su koristi dogaaja na destinaciju na kojoj se realizuju. Grubo semogu podeliti po sledeem principu:

Nova ponuda Nova uposlenost Novi prihodi Nova sezona Nove perspektive za domaestanovnitvo

Glavne karakteristike su:

Visok kvalitet Nesezonski karakter Nadogradnja leisure turizmu

Organizovanje dogaaja je generalno zasnovano na kvalitetnoj produkciji iinteresantnim, obino skupim scenskim i drugim reenjima, te postavlja standardkvaliteta u toj vrsti turizma. Uz kvalitet, nesezonski karakter je posebno vanakarakteristika dogaaja, te se ovaj sektor moe pohvaliti stalnom zaposlenou svojihzaposlenih. U Velikoj Britaniji, ovaj sektor stalno upoljava 530.000 ljudi.7Bitno jeistai i da ovaj sektor turizma odlino nadopunjuje tzv. Leisure turizam, oslanjajui sena istu infrastrukturu, donosei destinacijama turiste i mimo klasine letnje, odnosnozimske sezone.

7UK Government - Business Tourism Briefing, 2003.


14/92


14

2. ODRIVI MENADMENT DOGAAJA

Kada uticaji turizma na batinu postanu oitiji, vana je analiza stanja. Njome

se ocenjuje da li objekti, lokaliteti i prirodne znamenitosti mogu podneti direktne iindirektne uticaje buduih turistikih aktivnosti. Bitno je prouiti nain odvijanjadosadanjih aktivnosti turizma u datoj sredini i njegove uticaje, te ustanoviti trenutnostanje spram koga bi bile planirane dalje mere i uslovi odravanja turizma u tojsredini.

2.1. Legalne i etike uzanse

Nain na koji e neki dogaaj biti organizovan,kao i vreme i mesto njegovogodravanja, u velikoj meri usmeravaju zakoni koji su vaei na nivou grada tj. draveu okviru kojih se dogaaj organizuje. Tipini zakoni, kodovi i uredbe vezani zadogaaje navedeni su u sledeoj tabeli:

Tabela br. 2, Zakoni, kodovi i uredbe 8

Zakoni o pristupanostiZakoni o antidiskriminacijiZakoni o nepotenjuZakoni o avijacijiKodovi o zgradama i elektrinimstavkamaPoslovne regulativeKodovi o izgradnji

Zakoni o zatiti potroaaKodovi o elektriciZakoni o transakciji strujeZakoni o zaposlenimaZakoni o zatiti ivotne sredineKodovi o protivpoarnoj zatitiKodovi o servisu hraneZakoni o slobodnom protokuinformacijaZakoni o fondovima finansiranjaZakoni o igranju

Zakoni o imigraciji (vizni reimi...)Zakoni uvoza i izvoza

Zahtevi pokroviteljstva osiguranjaZakoni o intelektualnoj svojiniZakoni o sindikalnimorganizacijamaZakoni o korienju zemlje/marinaZakon o odgovornostiZakoni o likerimaUredbe o buci

Zakoni o zdravlju/bezbednostiZakoni o privatnostiZakoni o javnom oglaavanjuKodovi o javnoj bezbednostiKodovi o sanitarnim stavkamaZahtevi bezbednostiUredbe o puenjuKodovi o specijalnim efektimaZakoni o taksamaUredbe o saobraajuZakoni o transportu (pirotehnike...)

Zakoni o vozilima (kvalifikacijevozaa...)Zakoni o zonama

8Rutherford Silvers J. - Risk management for Meetings and Events - Elsevier, 2008.


15/92


15

Pomenuti zakoni su preuzeti iz amerikog zakonodavstva, za koje se smatra daje najureenije, barem u sferi dogaaja. Zakon o zatiti ivotne sredine je propisan odstrane amerike vlade i mora biti implementiran u proces planiranja i realizovanjadogaaja.

Preostale zemlje se ne mogu pohvaliti tako detaljnom zakonskom pokrivenousvih segmenata dogaaja. Meutim, jedino na ovaj nain, putem precizne

pokrivenosti zakonima svih oblasti vezanih za organizaciju dogaaja, moe seoekivati uspena realizacija dogaaja. ak ta vie, zakonska regulativa e biti svezahtevnija, a u cilju postizanja to je mogue vee bezbednosti ljudi i dobara.

2.2. Odrivost turistike destinacije

Jedan od najvanijih inioca za postizanje konkurentske pozicije turistikedestinacije na tritu je i posveenost zatiti ivotne sredine, odnosno odriva

konkurentnost.

Za ostvarenje odrivosti kroz turizam, odnosno za poboljanje kvaliteta ivotalokalne zajednice, postizanje veeg kvaliteta doivljenog iskustva kroz turizam za

posetioce i odravanje kvaliteta ivotne sredine od koje zavise i lokalna zajednica iposetioci bitna su tri glavna oblika odrivosti:

Ekoloka odrivost - obezbeuje kompatibilnost razvoja sa odravanjemosnovnih ekolokih procesa, bioloke raznovrsnosti i biolokih resursa.

Socio-kulturna odrivost obezbeuje kompatibilnost razvoja sa kulturnimvrednostima i jaanje identiteta zajednice

Ekonomska odrivost obezbeuje ekonomski efikasan razvoj, koji bi

omoguio upravljanje resursima i u budunosti.

Ukoliko se uzmu u obzir sva tri osnovna oblika odrivosti turistike destinacije,odrivi razvoj turizma bi se mogao definisati kao razvoj koji zadovoljava potrebesadanjih turista, turistikih destinacija i svih uesnika u turizmu, uz istovremenoouvanje i uveavanje mogunosti korienja turistikih resursa u budunosti bezugroavanja mogunosti buduih generacija da zadovolje sopstvene potrebe.

Po pojmom odrivosti turistike destinacije podrazumeva se njena sposobnostda uporedo sa tenjom za postizanjem konkurentnosti na turistikom tritu odravakvalitet svojih prirodnih, drutvenih, kulturni i environmentalnih resursa.9

Realnost je, meutim, potpuno drugaija. U praksi jo uvek nije adekvatnoproradio mehanizam u kome bi svi akteri preuzeli odreene odgovornosti, niti suuposlene adekvatne tehnike. Ekonomska i politika realnost esto primorava kako

9Popesku J.,Konkurentnost i Odrivost turistike destinacije- Univerzitet Singidunum, Beograd,2009.


16/92


16

vlade, tako i lokalne zajednice, da rtvuju ovaj dugoroni pristup razvoju turizma, kojiukljuuje odrivost, u cilju postizanja kratkoronih ciljeva.

Odrivi turizam je cilj kojem treba dugorono teiti, ali koji je nemogue u

potpunosti postii. Bitno je postepeno, ali stalno pomeranje u tom pravcu jer jedinoono osigurava svrsishodno ouvanje osnovnog resursa na kojem poiva razvojturizma prirode, odnosno ivotne sredine.10

2.3. Swot analiza ekoloke odrivosti destinacije

Savremeni turizam je postao meuzavisan sa ekologijom, a njegov dalji razvojse mora usmeravati kao, pre svega, odrivi razvoj. Svetska turistika organizacija(WTO) definie odrivi razvoj turizma kao: zadovoljavanje potreba turista i njegovihdomaina, titei i unapreujui razvojne mogunosti.11Primenjujui ovu definicijuna sferu iskljuivo ekolokog aspekta, odrivi razvoj turizma u odreenoj sredinimoe biti definisan kao zadovoljavanje potreba turista, ne naruavajui pirodnevrednosti u okruenju, ve, pak, omoguujui njegov dalji razvoj i za buduegeneracije.

Svaki dogaaj mora da se odvija na odrivi nain, kako bi se obezbedila zatitaokruenja i sociokulturna odrivost uz optimalnu iskorienost turitikih razliitosti.Izbor lokacije odravanja dogaaja treba da prati SWOT analiza, koja bi ukazala nasnage i slabosti, ali i anse i pretnje potencijalne sredine za odvijanje dogaaja.

Tabela br. 3, Swot analiza sredine u kojoj se odvija dogaaj12

SNAGE(Strenghts) ANSE(Opportunities) Da li je dogaaj popularan?

Kojim se aspektima okoline dobroupravlja?

Jesu li zaposleni na mestima dogaaja iokoline obrazovani?

Koje su jake strane zaposlenih?

Postoji li mogunost promovisanjaprirodnih i kulturnih vrednosti?

Postoje li osobe u lokalnoj zajednicizainteresovane za rad u menadmentu

turizma i batine? Moe li dogaaj pridoneti boljojiskorienosti infrastrukture batine, npr.

istorijske zgrade? Koje mogunosti postoje za saradnju?

SLABOSTI(Weaknesses) PRETNJE(Threats) Postoje li fizike preprekekoje oteavaju

posete? Da li je neto problem za marketing? Na ta upuuju povratne informacije

posetioca?

Postoje li nedostaci u treningu ikapacitetima? ta moe bolje?

ta je opasno za vrednostdestinacije/okoline?

ta je opasno za fiziko stanje okoline?

Koje opasnosti proizilaze iz analizepotencijalnih rizika?

10Popesku JKonkurentnost i Odrivost turistike destinacije-Univerzitet Singidunum,Beograd, 2009.11www.wto.com12Ministarstvo okoline i batine Australije -Odrivi turizam u deset koraka, 2004.


17/92


17

U ovom procesu treba uzeti u obzir postojee snage i slabosti trenutne situacije,te budue prilike i opasnosti. Vano je zapamtiti da slabosti i opasnosti mogu postatisnage i prilike ako se njima pozabavi na ispravan nain.

2.4. Principi odrivosti dogaaja

Jedna od definicija odrivog dogaaja glasi: Odrivi dogaaji su dogaaji kojipodravaju porast blagostanja ljudi i okruenja, sadanjih i buduih generacija.13

Osnovna tri principi odrivosti dogaaja su:

Principi okruenja Socijalni principi Ekonomski principi

Zbog jedinstvene prirode individualnih dogaaja, nisu svi aspekti svih principarelevantni za sve dogaaje. Meutim, veina njih jeste visoko relevantna za svedogaaje.

Principi okruenja:

1. Nula ugljenika(Zero (fossil) carbon):Maksimizirati energetsku efikasnost (proizvodnost), minimizirati zahtev za

energijom, snabdevati se sa nula/niskim ugljenikom.

2. Nula otpadaEfikasno konzumiranje materijala, smanjenje koliine otpadaka, recikliranje,

bez potrebe (sa malom potrebom) spaljivanja i promovisanje recikliranih proizvoda.

3.Odrivi transportSmanjiti potrebu odlaska na dogaaje sopstvenim autom, potencirati javni

transport. Promovisati transportnu tehnologiju koja nije bazirana na benzinu.

4. Lokalna i odriva hranaKorienje lokalnog, sezonskih i organskih proizvoda, ne genetski

modifikovanu hranu, smanjiti ivotinjske proteine, pakovanja. Promovisanje zdravehrane i lokalnih proizvoda.

5. Odrivost vodaSmanjivanje tranje za vodom, akumuliranje i korienje kinice...

Promovisanje efikasne hidrotehnike infrastrukture.

13Oxford- Our Common Future, 1991.


18/92


18

6. Prirodne navike i divlji svetKonzerviranje postojeih biodiverziteta, poveanje ekoloke vrednosti,

minimiziranje ekolokih uticaja.

Socijalni principi:

7. Kultura i nasleePotovanje kulturnog naslea, mesta i identiteta, doprinos buduem nasleu i

savremenoj kulturi. Podravanje raznovrsnosti lokalne publike.

8. Blagostanje indiviualca i zajednicePromovisanje zdravlja i blagostanja, socijalne interakcije, novih prijateljstava,

jaanja veza izmeu zajednica i deljenja iskustava, kulturnog razumevanja i kohezijezajednica.

9. Socijalni stavovi i anseObezbeivanje ansi za ljude da razvijaju nove talente, vetine i interese.

10. Ljudska pravaKorienje investitora, dobavljaa i usluge koje imaju izraen akcenat na

ljudskim pravima. Minimiziranje rizika iskoriavanja domaih prava, dece i prisilnograda.

11. Lokalni ritamKreiranje nulti/niskog uticaja na: saobraaj, javno zadovoljstvo, prekidanje

lokalnog ritma, u kom se ljudi oseaju bezbedno.Promovisanje nula/niske prisutnostismea i buke.

Ekonomski principi:

12. Lokalna zaposlenostObezbeivanje zaposlenosti i satisfakcije zaposlenih, sa visokom stopom

zapoljavanja lokalnih i manjinskih grupa. Obezbeenje treninga sa osvrtom nazdravlje i bezbednost.

13. Lokalna ekonomijaPoveavanje broja posetilaca, njihove duine boravka, troenja u

lokalnoj ekonomiji i ujedno unapreivanja reputacije lokalne zajednice.Stimulisanje ekonomske regeneracije, unapreivanje komunalne infrastrukture.

14. Menaderski pristupTransparentna i odgovorna organizacija, koja koristi integrisane

pristupe ka kjlunim stavkama sa jasnim, specifinim i merljivim ciljevima.


19/92


19

15. Uee stejkholdera i lokalne zajedniceUee stejkholdera (medija, sponzora, milicije), davanje povratnih

informacija i miljenja, uticanje na donoenje usluga. Visok nivo uklujuivanja

manjina i lokalnih uesnika.14

Turizam nee biti mogu na nekim prirodnim ili istorijskim lokalitetima ako jenekompatibilan sa njihovim posebnim vrednostima ili ako se kosi sa ciljevima zatitetih lokaliteta.

2.5. Glastonberi primer odrivog dogaaja

Istraivanja o odrivim dogaajima, koja je sproveo Bakingemirski NoviUniverzitet (Buckinghamshire New University), na bazi 1407 ispitanika iz Britanije i

drugih delova Evrope pokazuju sledee: 80% ispitanika smatra da buka, otpad i saobraaj imaju negativan

uticaj 48% ispitanika je spremno da plati vie za zelene festivale 36% ispitanika smatra da im je zeleno vano kada kupuju karte Konstatovan je izuzetan porast ugljendioksida (CO2) Britanski posetioci dogaaja su daleko vie orjentisani ka zelenom

nego ostali evropski posetioci

Glastonberi je najvei svetski rok festival na svetu i najpoznatiji zelenifestival. Osnovan je 1970. godine i od tada se odrava svake godine. Mesto

odravanja je jugozapadna Engleska, Worthy Farma, izmeu mesta Pilton i Pili, 6milja istono od grada Glastonberi, po kome je i dobio ime. Ovaj gradi se nalaz i 31milju od Bristola i ima svega 10.000 stanovnika. Za ovu regiju vezano je mnotvolegendi, mitova i drugih duhovnih tradicija.

Imperativ festivala je kompatibilnost turizma i odrivosti sredine. Svakiprostorni deo festivala ima svoj karakter (dens deo je na Zelenim Poljima, cirkuski ipozorini deo u Parku...). Srce festivala su tzv. Zelena Polja gde se tradicionalnevetine kombinuju sa novim nainima razmiljanja. Ona su najpre okupirala samo

jedno polje, a danas zauzimaju ak treinu festivalskog prostora. Na ovom delu, svakaaktivnost je u potpunosti povezana sa odrivim izvorima, kao to su: korienjesolarne energije, energije na vetar... Zelena Polja su i zabavna. Ovde se moe

relaksirati uz umirujuu masau, mogu se sluati bendovi u atorima na solarnuenergiju ili se, pak, ukljuiti u vruu raspravu o najboljim nainima da se rashladi

planeta.

14 www.sustainableevent.com


20/92


20

Festival, iji je moto za 2008. godinu bio Volite farmu, ne ostavljajte trag inimnoge napore da Glastonberi uini najzelenijim od svih festivala koji se odravajuu ruralnoj sredini. Neki od tih napora i inicijativa su:

Transport:Nakon izuzetnih napora koji su uinjeni da se popularizuje zajednikidolazak na festival korienjem javnog prevoza (autobus, voz...), radimanje potronje tetnih izduvnih gasova, festival se moe pohvalitiinjenicom da ak 47.500 ljudi, odnosno treina publike na festival dolazi

javnim prevozom.

Otpadci:U cilju smanjenja otpadaka koji ostaju nakon realizacije festivala,organizatori festivala su u priu organizovanja festivala ukljuili i procesereciklae. Nakon festivala odranog 2008. godine reciklirano je 15.000konzervi i 50% svih otpadaka.

Energija:Povean je broj generatora koji koriste bio dizel, ime je smanjena

potronja drugih, tetnih izvora energija.

Kese:Svaki posetilac festivala dobija kesu od pamuka za programe.

Klin za ator:Od svih pokrenutih inicijativa festivala, korienje klinova za atore kojise razlau, najvie je pozdravljena. Milion kopi je napravljeno od bio

materijala, koje se dobijaju uz ator. Oni se rastvaraju u zemlji poslenekoliko nedelja i nemaju nikakvo tetno dejstvo na zemlju.

Izlagai:Uee izlagaa je uslovljeno velikim brojem normi: moraju imatitandove od drveta (ni u kom sluaju od plastike), sve olje i tanjiri moraju


21/92


21

biti od materijala koji se razlae u ubrivo, koriste se papirne kese umestoplastinih, koriste se sijalice koje tede energiju...

Zelena policija:

Patrole koje krue farmom za vreme festivala, u smenim kostimima, ineizuzetne napore da prisutni ponu da respektuju farmu i okruenje (nesmeju se bacati otpadci, ne sme se svugde vriti nuda...).

Konzervacija:

Izgraena su utoita u koja se za vreme festivala sklanjaju ptice i drugeivotinje. Na Worthy Farmi je zabeleena prisutnost velikog broja vrstaivotinja i biljaka, i nastoji se odraati ta raznovrsnost.15

Smatra se da su pokreti Glastonberija bili smernica svim ostalim festivalima,koji vremenom kreu sa implementacijom mnogih normi odrivosti. Pored festivala,uzimajui u obzir slian, zabavni karakter delatnosti, a povezani sa turizmom, itematski parkovi, poput Diznilenda formiraju svoje menadmente odrivog turizma.

15 www.glastonbury.com


22/92


22

3. STANDARDIZACIJA DOGAAJA

U cilju ispunjenja zahteva i zadovoljenja sve veih tenji za sigurnou u irem

smislu (ekonomska, bezbedonosna, zdravstvena i sl.) na meunarodnoj korporativnojsceni, preventiva od opasnosti i delovanje u sluaju krize, su prerasle u standarde.

3.1. Zahtevi za standardima

Standardi ine ogroman doprinos svim aspektima ivota. Oni obezbeujueljene karakteristike proizvoda i usluga kao to su: kvalitet, ouvanje prirode,

bezbednost, pouzdanost, efikasnost. Kada proizvodi i usluge ispune oekivanja, estose nije ni svesno standarda. Meutim, kada su standardi odsutni, to se primeti brzo.Kada proizvodi, sistemi, maine, izumi, rade dobro i bezbedno, to je esto zato toispunjavaju standarde. Znaaj standarda je viestruk. Najbolje je oslikan primenom uavionskoj industriji, koja je svoje greke pretvorila u prednosti i avionski saobraaj jei pored velikog broja opasnosti uinila najbezbednijim. Svaka organizacija kojaimplementira standard, mora da ispuni sledee zahteve:

1. Program u kojem su jasno definisane sledee stavke: Politika, vizija, misija, organizacija Cilj (ta se eli postii programom) Plan i procedure programa Jasna zaduenja, prava, obaveze i uputstva kako postupiti u sluaju

krize Potrebni resursi Kontrolne take

2. Krizni tim ili osobe koje su zaduene da prate i deluju u sluaju krizne situacije.

3. Krizna uprava koja prati, nadograuje i razvija sistem prema zadatoj politici.

4. Svakodnevno preispitivanje i ocenjivanje programa.

5. Program usklaen sa vaeim zakonima i propisima.

6. Ocenjivanje, merenje, analiza i praenje opasnosti.

7. Opasnosti koje se ispituju moraju da sadre minimum:

Analizu opasnosti koje dolaze od prirodnih pojava Analizu opasnosi koje su izazvane ljudskim faktorom, namerne ili sluajne

8. Precizna analiza posledica.

9. Metod za saniranje posledica.

10. Metod poslovnog kontinuiteta.


23/92


23

Obaveza organizacije, koja implementira standard, je da ima sledee planovedelovanja:

Strateki plan u sluaju krize i pojave opasnosti

Plan za procedure delovanja u sluaju krize Plan za spreavanje i umanjenje krize i tetnog dogaaja Plan za preuzimanje kontrole u sluaju krize i sanacija Plan poslovnog kontinuiteta ili osiguranje da e organizacija nastaviti

da deluje u toku i posle krize16

U industriji dogaaja, uzimajui u obzir zahteve klijenata i otru konkurenciju,producenti su primorani da primenjuju masu bezbednodsnih standarda, kreirajuinove naine dozvoljavanja gostiju da uestvuju u aktivnostima. Ovoje deo repertoaradovoljno velikog broja dogaaja da zabrine osiguravajuu industriju, ionako ve

plaljivu po pitanju industrije dogaaja, sklonu katastrofama irom sveta. U ovojindustriji standardizacija predstavlja vie prilagoavanje specifikaciji, standardu ili

zakonu, koji je jasno definisan.

U sluaju produkcije dogaaja postoje etiri ire kategorije standarda:

Generalni standardi za bezbednost na radnom mestu Generalni standardi za bezbedan dizajn i korienje opreme Generalni vodi za operacije i korienje opreme Regulative

3.2. ISO Standardi

ISO je internacionalna organizacija za standardizaciju, osnovana 1947. godine uAmsterdamu. Ova organizacija iji standardi pomau svet, odgovorna je za 17.500standarda.Najvea je organizacija za razvijanje i objavljivanje internacionalnihstandarda. Mrea nacionlanih standarda, iji je generalni sekretarijat u enevi,obuhvata 161 zemlju.

S obzirom da je ISO (International Organization for Standardization) imalarazliite akronime u razliitim zemljama: IOS u Engleskoj, OIN u Francuskoj itd.osnivai su odluili da mu daju krai, namenski naziv. Odabrali su ISO, od grke reiisos, to znai jednak. Koja god da je zemlja ili jezik u pitanju, skraeni nazivorganizacije je uvek ISO.

ISO je nevladina organizacija, koja predstavlja most izmeu privatnog i javnogsektora. Sa jedne strane, mnogi njegovi lanovi su instituisani kao delimino vladineorganizacije, dok sa druge strane, mnogi lanovi imaju duboke korene u privatnom

16 www.sertifikacija.com


24/92


24

sektoru. Iz tog razloga, ISO omoguava koncenzus zasnovan na reenjima kojiispunjavaju standarde privatnog i javnog sektora, odnosno irih potreba drutva.

Principi ISO standarda su sledei:

Uiniti razvoj, proizvodnju i dostavu proizvoda i usluga efikasnijom,sigurnijom i istijom

Omoguiti trgovinu izmeu zemalja i uiniti je brom Obezbediti vlade sa tehnikom bazom za zdravlje, sigurnost i

zakonskim propisima za zatitu sredine Deliti tehnoloke prednosti i iskustva dobrog menadmenta Rairiti inovacije tititi potroae i korisnike, proizvoda i usluga Uiniti ivot jednostavnijim, obezbeujui reenja svakodnevnim

problemima.17

3.3. ISO 14001

Velika veina potroaa ISO standarda su specifini za odreeni proizvod,materijal ili proces. Meutim, ISO 9001 (kvalitet) i ISO 14001 (okolina) su standrdigenerinih menadment sistema. Generian znai da isti standardi mogu biti

primenjeni u bilo kojoj organizaciji, bila ona manja ili vea, koji god da je u pitanjuproizvod ili usluga, u svakom sektoru aktivnosti, bez obzira da li se radi opreduzimakoj delatnosti, javnom sektoru, ili vladinom departmanu. ISO 9001 sadrigenerini set zahteva za implementiranjem menadment sistema kvaliteta, a ISO14001 za menadment sistem okoline.

ISO 14001 je prvi put objavljen 1996. godine, precizirajui aktuelne zahteve zamenadment sistem okoline. Zahtevi su se odnosili na aspekte okruenja nad kojima

je organizacija imala kontrolu i na one za koje se smatralo da moe imati uticaj nanjih. ISO 14001 je kamen temeljac serije standarda ISO 14000. Najpoznatiji standardserije.

Mogue je primeniti ga bilo kojoj organizaciji koja eli da:

Implementira, odri i unapredi menadment sistem okoline/okruenja Uveri se u svoju saglasnost sa sopstvenom politikom okoline Demonstrira prilagoavanje

Osigura usaglaenost sa zakonima i regulativama okruenja Nae sertifikaciju sopstvenog menadment sistema od strane spoljnih

organizacija

Napravi samoodluujue prilagoavanje.18

17www.iso.org


25/92


25

4. KRIZNI MENADMENT DOGAAJA

Sa razvojem nauke i tehnologije ljudi su poeli da uviaju potrebu za

objanjenjem pojma krize i preduzimanjem mera kontrolisanja iste. Nakonvievekovnog olakog pojmljenja krize i kriznih situacija, koje su pripisivane uticajimaviih i Boijih sila, u drugoj polovini dvadesetog veka, razvija se kompleksna naunadisciplina posveena izuavanju kriznog menadmenta, njegovom procesu, tehnikamai alatima.

4.1. Definisanje pojma rizik

Rizik je mogunost da se desi neto to e imati tetan uticaj na dogaaj. Tajtetan uticaj zove se jo i opasnost ili hazard, i sa sobom nosi mogunost gubitka,

tete ili povrede fizikih lica i materijalnih dobara. Meri se terminima kombinacijeverovatnoe da se dese i posledicama.

Uestalost rizika: Oekuje se sigurno, verovatno e se pojaviti, moda e nekadadoi do rizika, mala je verovatnoa da e se pojaviti, moda e se pojaviti, samo uizuzetnim sluajevima e se pojaviti.

Posledice rizika: Beznaajne, male, umerene, znaajne, katastrofalne

Ignorisanje rizika moe imati uticaja na::

Zdravlje i sigurnost zaposlenih, posetilaca, i svih uesnika Reputaciju, kredibilitet i status preduzea Poverenje javnosti i potroaa

Finansijsku poziciju premu i okruenje

Rizici imaju potencijal da prerastu u krizu, a ukoliko se ne reaguje adekvatno,kriza prerasta u katastrofu.

4.2. Definisanje pojma kriza

Re kriza potie od grke rei krisis, to znai diferencijacija ili odluka.U sferiprava, termin je korien da opie razliku izmeu pravde i nepravde, dok je u

teologiji korien za razdvajanje spasa od prokletstva. U medicinskoj terminologiji jeupotrebljivan za zastoj u razvoju i oporavku, koji je pre toga bio u povoju. U XVIveku, sa razvojem klasine medicine ova re postaje deo svakodnevne terminologije.Upotreba ovog termina postaje prihvaena i u drugim oblastima, politici, ekonomiji...

18 www.iso.org


26/92


26

Moe se klasifikovati po vie kriterijuma. Jedan od njih je uzrok nastanka krize:

Ljudski faktor Prirodni faktor

U ovoj podeli, ljudski faktor se odnosi na krize izazvane delovanjem oveka,kao to su teroristiki napadi i ekonomski faktori, dok se uticajem prirodnih faktorasmatraju prirodne katastrofe, cunamiji, zemljotresi, poplave i sve one pojave za koje

je krivac iskljuivo priroda, ne zavisno od delovanja oveka.

Prema kriterijumu vremena, kriza se moe podeliti u sledee faze:

Potencijalna Latentna Akutna 19

U fazi kada se kriza smatra potencijalnom, ona je praktino samo imaginarnakonstrukcija. Situacija destinacije, kako je Krystek opisao, smatra se kvazinormalnom. Faza u kojoj se kriza pojavljuje, ali jo uvek nije merljiva kvantitativniminstrumentima kojima raspolae kompanija, je faza latentne krize. Akutna faza je fazau kojoj je kriza uoljiva i merljiva i u kojoj kompanija nastoji da se izbori sa njom.Ako se preduzee u ovoj fazi ne uspe izboriti sa krizom, ona prerasta u katastrofu.

U savremenoj eri poslovanja postoje tri kljuna deavanja:

Preduzee koje ima razraene procedure u sluaju krize, obino poinje borbusa njom jo kada je ona u stanju rizika, pa retko kada i dodje do katastrofe. Preduzeakoja nemaju nikakve procedure, ne primeuju rizike, pa stoga reaguju tek kada senau u situaciji krize i s obzirom na to da su nespremna, vrlo esto nastupakatastrofa. Najvanije u kriznim situacijama jeste da se odredi poslovni kontinuitet

preduzea. To zahtevaju i oekuju svi: kupci, dobavljai, zaposleni, nadleni organi i

drutvo u celini.

U industriji turizma, izrazito i u oblasti dogaaja postoji mnotvo mogunostida rizici prerastu u katastrofu.

19Glaesser, D-Crisis Management in the Tourism Industry, Elsevier Butterworth-Heinemann, 2003.


27/92


27

4.3. Definisanje pojma krizni menadment

Menadment je planiranje, organizovanje i kontrola aktivnosti, koje se

sprovode sa namerom da se postignu odreeni ciljevi. Sam termin moe imatidvostruko znaenje:

Institucionalno Funkcionalno

Institucionalno znaenje termina menadment se odnosi na grupu ljudi, koj iobavljaju menaderske zadatke, aktivnosti i funkcije. Funkcionalno znaenje seodnosi na proces upravljanja organizacije.

Krizni menadment je proces koji se organizuje u cilju prepoznavanja iodreivanja reakcija prema potencijalnim nesigurnostima. Prva upotreba terminakrizni menadment vezana je za politiku. Ameriki predsednik Kenedi jeuobiajavao da koristi ovaj izraz za vreme Kubanske krize 1962 godine, opisujuiozbiljnu, vanrednu situaciju. I krizni menadment, kao i sam termin menadmentmoe imati dvojako znaenje: institucionalno i funkcionalno. Institucionalno seodnosi na grupu ljudi, koji obavljaju funkcije kriznog menadmenta. Funkcionalno seodnosi na promenu zadataka i procesa, kada se pojavi kriza.

Jedna od definicija kriznog menadmenta glasi: Krizni menadment je nauka,koja ima za cilj da unapredi, predvidi i zatiti oveka od moguih opasnosti, a ako seone dese, da uspeno organizuje pravilno rukovoenje resursima kako bi izvrili brzusanaciju, kao i da obezbedi mehanizam da se one ne ponove.20

Krizni menadment je postao integrisani deo svakog menadmenta projekta iliprograma. To je proces koji se sastoji od dobro definisanih koraka, koji kada seperiodino sprovode, omoguavaju odlunije donoenje odluka time to se ulazi u srrizika i njegove uticaje. Odnosi se na logian i sistematian metod: ustanovljavanjakonteksta, identifikovanja, analiziranja, evaluacije, tretiranja, praenja i komunikacijerizika, povezanim sa aktivnostima, funkcijama ili procesom, na nain da omoguujeorganizaciji da identifikuje anse i ublai gubitke.

Proces kriznog menadmenta se moe primeniti praktino u bilo kojoj situacijigde postoje potencijalni neeljeni i neoekivani rezultati, koji bi mogli biti znaajni iligde su anse identifikovane.

Analizirijai uslove u kojima se turizam danas odvija, WTO naglaava da jeovo vreme neizvesnosti i da je neophodno pripremiti se za neoekivane dogaaje.

Odgovor na krizu zahteva solidarnost, fleksibilnost i strunost. U okviru organizacijeformiran je tim strunjaka za delovanje u kriznim situacijama (Crisis Action Team).Tim se sastoji od 11 vrhunskih svetskih strunjaka iz podruja komunikacija,marketinga, promocije, sigurnosti i zatite i raspoloiv je zemljama lanicama kojezadesi kriza. Imenovan tim je je izradio vodi koji bi turistikim preduzeima i

20 www.sertifikacija.com


28/92


28

destinacijama pomogao da bre i efikasnije prebrode krizne situacije i vrate poverenjeturista.21

4.4. Krizni menadment dogaaja

Dogaaji spadaju u dinaminu industriju, moda i najuzbudljiviji deo velikeindustrije turizma. Viestruki su pozitivni uticaji dogaaja na sredinu u kojoj seodravaju. Dogaaji su zabavni, uzbudljivi, asociraju na veselje i pozitivnu atmosferui zato se esto dovodi u pitanje potreba za kriznim menadmentom uopte, u ovojzabavnoj industriji.

Meutim, u prethodnih nekoliko decenija desili su se mnogi nemili dogaaji,koji su imali prirodnu, politiku, finansijsku ili tehniku posledicu, rangiranih odlokalnih do globalnih, koji su razvoj turizma uopte, a u okviru toga procesorganizacije dogaaja usmerili u drugom pravcu. Uestalim pojavama nesrea, koje

su beleene od dogaaja do dogaaja, ljudi su uvideli vanost uvoenja odreenevrtste predostronosti. U cilju daljeg razvoja industrije dogaaja nametnulo se pitanjeunapreenja, predvianja i obezbeenja zatite oveka od moguih opasnosti, teuspenog organizovanja upravljanja resursima radi izvrenja brze sanacije. Tako serazvila gotovo cela jedna nauka - krizni menadment.

Pod dogaajima podrazumevamo unapred organizovano okupljanje ljudi, kojise sa odreenim razlogom skupljaju na odreenom mestu i za iju bezbednost izdravlje je potrebno preduzeti sve mogue mere. Implementacija kriznogmenadmenta u organizaciju dogaaja vie nije opcija. To je neto to mora biti prvona listi top prioriteta, koji ukljuuje zatitu ljudi, vlasnitva i informacija, u ciljuobezbeivanja sigurnog, uspenog i odrivog dogaaja i ak propisan od stranemnogih vlada, zakonskom regulativom, kao uslov za organizovanje odreenogdogaaja. Postalo je oigledno da je oekivani nivo profesionalizma sve vei i vei ida e kazne za neispunjenje ovih zahteva postajati sve ee.

Ne postoji dogaaj koji ne nosi sa sobom neki rizik. Dogaaji svih tipova seproizvode svaki dan iz razliitih razloga i privlae razne ljude zbog: slavlja, rada,zabave, obrazovanja... Kreiranje i odravanje sredine u kojoj e se oni nai, nosi sasobom odreene obaveze: legalne, etike, finansijske, da bi se obezbedilo sigurno i

bezbedno okruenje i da bi se istovremeno radilo u smislu da organizacija iliindividualac koji organizuju dogaaj dostignu svoje ciljeve u ispravnom i

profitabilnom smislu. Krajnji cilj organizovanja skoro svakog dogaaja jeste profit.Kada su potencijalni gubitci iskontrolisani ili je preventiva preduzeta i finansijski deoorganizacije dogaaja je zatien.

Funkciju kriznog menadmenta obavlja krizni menader. On mora biti ukljuenu proces organizovanja jednog dogaaja od samog poetka, da bi se kriznimenadment implementirao u sve njegove faze, a ne kada kriza ve nastane. Njegovzadatak je da najpre identifikuje i izanalizira rizike, da bi doneo odluke u vezi sa

21ivkovi R - Krizni menadment u turizmu, FTHM, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.


29/92


29

upravljanjem rizicima. Potom je potrebno pratiti koliko su efikasne te donete odluke,i sve to dokumentovati, da bi se iskustvo vezano za upravljanje rizicima na ovomdogaaju, moglo iskoristiti i za neki naredni. Kombinacija obrazovanja i iskustva vodika profesionalnoj zrelosti i sposobnosti da se ispravno koriste: alati, tehnike i

strategije za pravljenje dobrih odluka kriznog menadmenta.Krizni menadment je dunost svakog organizatora dogaaja, producenta,

menadera, dobavljaa. i uesnika, i ukljuuje zatitu ljudi, imanja, informacija idrugih vlasnitva, radi ouvanja bezbednosti, uspeha i odrivosti dogaaja.

Ova dunost se u mnogim zemljama zahteva od vlada tih zemalja, tj. smatra sezakonskom regulativom, radi ouvanja bezbednosti i sigurnosti graana.

4.5. Rizici u turizmu

Prema WTO (svetskoj turistikoj organizaciji) postoje etiri osnovna izvora

rizika u turizmu:

1. Ljudsko i institucionalno okruenje van sektora turizma

2. Sektor turizma i povezani komercijalni izvori

3. Individualni putnici (lini rizik)

4. Fiziki rizici iz okruenja (prirodni, klimatski, epidemije).22

1. Ljudsko i institucionalno okruenje van sektora turizma

Ova vrsta rizika postoji kada je turista rtva: Delikvencije (kraa, deparenje, prevara), Organizovani kriminal, Trgovina belim robljem, Ratni sukobi, Socijalni sukobi, Terorizam.

2. Sektor turizma i povezani komercijalni izvori

Turizam, kao i transport, sport, trgovina, mogu ugroziti linu sigurnost, fiziku

bezbednost i ekonomsku sigurnost posetioca, kroz:

Nepostojanje standarda za zatitu od poara, graevinskih greaka,zemljotresa,

Nedovoljnog nivoa higijensko-sanitarne zatite,

22 www.wto.com


30/92


30

Nepotovanja ugovora,

Obmane u komercijalnim transakcijama,

trajkove zaposlenih.

3. Individualni putnici (lini rizik)

Putnici i posetioci mogu ugroziti linu i bezbednost domaina kroz:

Primenu opasnih sportova, nebezbedne vonje, konzumiranje nebezbednehrane i pia

Narueno zdravlje, Izazivanje konflikta sa lokalnim stanovnitvom, krenjem zakona, Kriminalne radnje, Posetama opasnim mestima, Gubitkom dokumenata, novca itd.

4. Fiziki rizici iz okruenja (prirodni, klimatski, epidemije)

Nastaju kao posledica:

Ukoliko turisti nisu svesni rizika prirodnih karakteristika destinacije, npr.florei faune,

Ukoliko nisu preduzeli profilaktike mere, npr. vakcinisanje, Poseta zabranjenim i opasnim podrujima, Izlaganja opasnostima prilikom prirodnih katastrofa i epidemija.23

4.6. Rizici kod dogaaja

Ne postoji dogaaj koji sasobom ne nosi neki rizik. Postoje razne vrste rizikakod dogaaja, s razlikom da nisu svi rizici uoljivi. U osnovne rizike kojima jeorganizovanje i realizovanje svakog dogaaja izloeno mogu se uvrstiti sledei:

23 www.wto.com


31/92


31

Tabela br. 4, Vrste rizika kod dogaaja24

Rizici ta je pod rizikomAktivnosti 1. Opasne aktivnosti i atrakcije,

2.Sigurnost servisa hrane i pia,

3. Program, izvoai, uesnici.

Posetioci 4. Struktura posetioca, istorija., konfliktnisegmenti,

5. Veliina i gustina guve (mase),6. Ponaanje guve (mase).

Komunikacije 7. Neproverene i nedovoljne komunikacije,8. Nedostatak komandnog centra i kontrola,9. Nedovoljna oprema.

Saglasnost (usklaenost) sa regulativama 10. Dozvole, licence, odobrenja,11. Neautorizovane, nesankcionisane, nelegalne

aktivnosti,12. Neadekvatna koordinacija izmeu vlasti.

Planiranje hitnih sluajeva 13. Neadekvatni planovi kriznog menadmenta,14. Nedostatak koordinacije odgovora za vreme

krize,

15. Loi planovi upravljanja katastrofama.Okolina 16. Uslovi atmosfere, zavisnost vremenskih prilika,

17. Teren, flora, fauna,18. Blizina rizika.

Planiranje dogaaja 19. Neiskustvo, neadekvatnost ili nekompetentanmenadment,

20. Neobzirnost ka eksternim uslovima,21. Nedostatak polisa i procedura.

Tip i svrha dogaaja 22. Prvo odravanje, jedino odravanje dogaaja ilikontroverzni dogaaji,

23. Nedostatak kontrole ulaza i ovlaenja,24. Nereprezentatvine promocije.

Finansije 25. Nedovoljno finansiranje, nedovoljno osiguranje,26. Neadekvatne vebe dejstvovanja,27. Osetljive procedure rukavanja novcem.

Ljudski resursi 28. Nedovoljno osoblje,29. Neiskusno/neistrenirano osoblje,30. Nekorektno regrutovanje osoblja.

Infrastruktura 31. Neadekvatna tehnologija, korienje,32. Neadekvatna sanitacija i tetan menadment,33. Nedovoljan saobracajni i parking menadment.

Operativnost 34. Okupiranje zdravlja i bezbednosti,35. Instalacije, operacije, logistika gaenja,36. Oprema, dekor, specijalni efekti.

Organizacija 37. Pod s trukturom autoriteta,38. Nesankcionisano liderstvo/donoenje odluka,39. Nedovoljno/nekorentno osoblje obezbeenja.

Prostor/lokacija 40. Neproverene ili privremene lokacije,41. Neadekvatan izgled, nedovoljno osvetljenje,42. Privremene strukture i stejdovi.

Dobavljai 43. Specijalci, veti, jedinstveni zahtevi,44. Nedostatak kontakata dobaavljaa i kontrola,45. Kvalitet kontrole, osiguranje.

Vreme 46. Neadekvatno planiranje i vreme donoenjaodluka,

47. Vreme poetka, zavretka i trajanje,48. Doalazak i odlazak.

24Rutherford Silvers J. - Risk management for Meetings and Events - Elsevier, 2008.


32/92


32

Ono to je oigledno iz ove liste je da neiskustvo, nedostatak ekspertize inedovoljno planiranje i resursi imaju znaajan uticaj na nivo rizika vezanog za jedandogaaj. Taj rizik raste srazmerno spram veliine i vrste dogaaja.

4.7. Faktori koji mogu izazvati eskalaciju krize

PATA(Pacific Asia Travel Association)je identifikovala faktore koji moguizazvati eskalaciju krize:

Broj obuhvaene populacije, Starosna dob- mediji e agresivnije izvetavati o dogaaju, ukoliko su deca u

pitanju, Istaknuti (poznati) ljudi - osobe ,,visokog statusa,, ili sa znaajnim vezama,

obezbedie visoku zainteresovanost medija,

Nivo interesovanja medija i njihov pristup dogaaju ak i skroman interesmedija moe vam garantovati potencijalnu javnu krizu. Svi organizacionipropusti u odgovorima, rezultirae izvetavanje ,,bez milosti,, ,

Priroda incidenta ukoliko je incident slian nekom prethodnom, o kome suve mediji izvetavali, izazvae veu panju, nego da je u pitanju izolovanincident,

Preglednost multimedijalna sredstva velikom brzinom mogu preneti slike salica dogaaja o incidentu.25

4.8. Upravljanje rizicima kod dogaaja

Upravljanje rizicima je sloen postupak koji ukljuuje otkrivanje, analizu,procenu rizika i odreivanje naina uklanjanja njegovih posledica na obavljanjenormalnog procesa delatnosti. Osnovni koraci upravljanja rizikom su prikazani utabeli ispod:

Tabela br. 5, Osnovni koraci u definisanju rizika26

25ivkovi R-Krizni menadment u turizmu, FTHM, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.26ivkovi R,, Krizni menadment u turizmu, FTHM, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.

KORAK 1. DEFINISANJE OKRUENJA

KORAK 2. IDENTIFIKACIJA RIZIKA

KORAK 3. ANALIZA RIZIKA

KORAK 4. EVALUACIJA RIZIKA

KORAK 5. TRETMAN RIZIKA


33/92


33

4.8.1. Definisanje okruenja

Prvi korak upravljanja rizikom odnosi se na okruenje u kojem se destinacijanalazi..

Za procenu rizika veoma je bitna saradnja sa vladom i stejkholderima(finansijskim institucijama, osiguravajuim drutvima, policijom, hitnim slubama,nevladinim organizacijama, medijima idr.). Kljuno je odrediti tim ili agenciju koja erukovoditi svim aktivnostima u upravljanju procesa: rizik kriza katastrofa.

Krajnji element u prvom koraku, predstavlja odreivanje kriterijuma za ocenurizika. Odluke se moraju donositi na osnovu toga, koji rizici se smatraju prihvatljivimi koji se mogu tolerisati, a koji rizici su neprihvatljivi i koji iziskuju tretman. Odlukese baziraju na razliitim operativnim, tehniko-tehnolokim, pravnim, socijalnim,humanim i dr. kriterijumima.

4.8.2. Identifikacija rizika

U sledeem koraku vri se identifikacija rizika, odnosno skupljanje svihpodataka vezanih za dogaaj raznim metodama: pregledanje istorijskih injenica saslinih dogaaja, intrevjui sa stejkholderima i odgovarajuim vlastima itd. Ako se

potencijalni rizik ne utvrdi, iskljuie se sve dalje analize. Ukoliko se prepoznajupotencijalni rizici, oni se mogu razraditi korienjem sledeih metoda:

Tabela br. 6, Interne metode za identifikaciju rizika27

BRAINSTORMING(metod nabacivanja ideja)

Pojedinci i grupe (stejkholderi) iznosespontana reenja.

PODSETNIK Skup podataka koji se koriste za praenjeuestalosti dogaaja. Slube za definisanje

problema, testiranje teorije uzrokaproblema i analize efektivnosti solucije

reenja.DIJAGRAM ODVIJANJA PROCESA Grafiki prikaz celokupnog procesa

ARHIVA Sauvane informacije (registar) znaajanizvor za budue dogaaje sa svrhom

kreiranja preventivnih mera.ISKUSTVO Akumulirano znanje i iskustvo, koje moe

posluiti u razvoju razliitih scenarija.

Ovaj proces dalje razrade identifikovanih rizika se vri u cilju odreivanjanjihovih karakteristika, verovatnoa pojavljivanja, uticaja koje mogu imati, i moguih

27ivkovi R-Krizni menadment u turizmu, FTHM, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.


34/92


34

odgovora baziranih na prioritetima i mogunostima dogaaja, koji se dalje tretiraju ufazi procene rizika.

Identifikovanje rizika je ispitivanje elemenata dogaaja i proces definisanjapotencijalnih rizika i okidaa, koristei mnoge metode. Meutim, polazna taka jeuvek pravljenje programa ili plana projekta, kojim se definiu ciljevi i objektidogaaja, tip i spektar aktivnosti koje su ukljueni, ljude koji su ukljueni, i procesikoji su ukljueni. Rezultat procesa identifikovanja rizika bi trebalo da bude lista

potencijalnih rizika, koji e potom biti izanalizirani i poreani po prioritetu zaodgovor na rizik.

4.8.3. Analiza rizika

Analiza rizika ukljuuje procenu identifikovanih rizika, tj. njihov uticaj naposlovanje turistike destinacije. Analiza rizika podrazumeva analizu svih rizika kao i

veliinu tetnih posledica. Identifikovani rizici se moraju uporediti i utvrditi kojimredom e se odgovarati na svaki, po prioritetu. U ovaj proces procene rizika trebaukljuiti odgovarajue stejkholdere, da bi se obavila potpuna procena, kreiralasvesnost, prihvatanje i podravanje mera bezbednosti.

Analiza podrazumeva i sagledavanje moguih posledica i trokove njihovoguklanjanja. Ulaganje u preventivne mere je od posebnog znaaja jer se odluke donosena bazi procene njihove efikasnosti i sa tim u vezu isplativosti ulaganja

Posle identifikacije rizika potrebno je analizirati njegove posledice: uestalost iobim teta. Na osnovu podataka koji se dobiju analizom rizika utvruje se dalje

postupanje u procesu upravljanja rizikom.

Metode procene rizika su:

Kvantitativne Kvalitativne

Kvantitativne metodese zasnivaju se na podacima iz ranijeg perioda (statistikipodaci o tetnim dogaajima na stvarima i imovini uopte). Da bi ovaj metod daodobre rezultate potrebno je da postoji veliki broj posmatranih sluajeva koji su

posledica istog ili slinog uzroka. Iz analize tetnih dogaaja treba predvidetipotencijalno maksimalnu tetu. Kada ne postoje statistiki podaci o tetnimdogaajima koji su posledica nekog rizika primenjuju se kvalitativni metodi.


35/92


35

Tabela br. 7, Kvalitatitvna klasifikacija posledica rizika28

NIVO OPIS DETALJAN OPIS I PRIMER

1. BEZNAAJAN Mali finansijski gubitak, bez povreda2. MALI Vei finansijski gubitak, prva pomo na licu mesta3. UMEREN Veliki finansijski gubitak, zahteva medicinski tretman4. ZNAAJAN Znaajan finansijski gubitak, gubitak radne sposobnosti zbog

ekstenzivne povrede5. KATASTROFALAN Ogroman finansijski gubitak, smrt

Tabela br. 8, Kvalitativna klasifikacija uestalosti rizika29

NIVO OPIS DETALJAN OPIS1. SKORO IZVESNO Oekuje se sigurno

2. VEROVATNO Verovatno e se pojaviti3. MOGUE Moda e nekada doi do rizika4. NEVEROVATNO Mala je verovatnoa da e se pojaviti5. RETKO Moe se pojaviti samo u izuzetnim situacijama

Tabela br. 9, Matrica kvalitativne analize rizika30

1Skoro

sigurno

4Visok

5Visok

6Ekstremni

7Ekstremni

8Ekstremni

0

Verovatno

3

Srednji

4

Visok

5

Visok

6

Ekstremni

7

Ekstremni-1

Mogue2

Nizak3

Srednji4

Visok5

Ekstremni6

Ekstremni-2

Maloverovatno

1Nizak

2Nizak

3Srednji

4Visok

5Ekstremni

-3Retko

0Nizak

1Nizak

2Srednji

3Visok

4Visok

Verovatnoa

3Beznaajan

4Mali

5Srednji

6Znaajne

7Katasroofa

28ivkovi R-Krizni menadment u turizmu, FTHM, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.29ivkovi R-Krizni menadment u turizmu, FTHM, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.30

Civil aviation authority of New Zeland -Rule development process, 2004.


36/92


37/92


37

Identifikovanja opcija koje se mogu koristiti za tretman rizika Selekcija najbolje opcije sa aspekta izvodljivosti i trokova Priprema plana za tretman rizika Implementacija plana31

Opcije za tretman rizika:

Izbegavanje rizika Kontrola rizika Transfer rizika Zadravanje rizik

Izbegavanje rizika

Izbegavanje rizika donoenjem odluke da se ne nastavi sa aktivnostima ilibiranjem drugog naina da bi se postigao eljeni ishod, koristi se kada postoji

saznanje o riziku i njegovom intenzitetu i procena da aktivnosti na njegovomizbegavanju nee predstavljati nesrazmerno veliki troak. Izbegavanje znai da seizvori rizika uklone ili da se ne aktiviraju (zabrane, restrikcije, upozorenja itd.).Izborom ove opcije moe se poveati nivo drugih rizika koji ve postoje.

Kontrola rizika

Kontrola rizika se sprovodi redukovanjem verovatnoe pojave rizika iliposledica rizika, ili oba.

Strategije redukovanja verovatnoepojave rizika ukljuuju:

Osiguranje kvaliteta Trening Nadzor Inspekcija i kontrola procesa Mere prevencije

Strategije redukovanja posledicarizika ukljuuju:

Planiranje nepredvienih trokova Minimalnu izloenost izvoru rizika Relociranje aktivnosti Postavljanje fizikih barijera

31ivkovi R-Krizni menadment u turizmu, FTHM, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.


38/92


38

Transfer (prenos) rizika

Transferisanje rizika preputanjem ukupne ili dela odgovornosti za rizikdrugima koji e ga kontolisati na najbolji nain. Izborom ove opcije javlja se novi

rizik da oni kojima se rizik transferie nee uspeno izvriti kontrolu rizika.

Rizik se moe redukovati:

Osiguranjem (prenos finansijske zatite nad rizikom na drutvo za osiguranjeto je najei oblik prenosa rizika nadrugi subjekt)

Ugovorno preputanje nekih ili svih aktivnosti drugoj organizaciji ili osobi uzklauzulu o osloboenju od odgovornosti.To je zapravo prenos nadzora nadrizikom (npr. davanje imovine u zakup ili prenos odreenih poslova nadrugog)

Osiguranje doprinosi ne samo prenoenju rizika na drugog ve i njegovoj

boljoj kontroli putem predvianja na osnovu korienja statistikih podataka okretanju rizika kojima raspolau osiguravai.

Postoji vie pristupa izboru osiguranja:

Neophodna osiguranja (ona koja su obavezna na osnovu zakona ili ugovora) Poeljna osiguranja (ona koja obezbeuju zatitu od rizika iji nastanak moe

da dovede do finansijskih tekoa ali ne i do steaja) Raspoloiva osiguranja (ona koja se mogu zakljuiti ali nisu od veeg znaaja,

npr. osiguranje stakla od loma ako nema veih staklenih povrina, iligraanske odgovornosti ako delatnost nije povezana sa korienjem opasnihstvari ili drugih izvora opasnosti odgovornosti itd.)

Zadravanje rizika

Zadravanje rizika nakon prihvatanja se ne moe izbei, kontrolisati ilitransferisati. Nije uvek mogue ili isplativo tretirati sve rizike koji se vezuju zaaktivnost. Zadravanje rizika moe biti najbolja opcija u situaciji kad rizik nije u

potpunosti eliminisan drugim tretmanom (izbegavanje, kontrola, transfer). Kada seradi o veim rizicima jedan deo se moe preneti na osiguranje a preostali ostaviti. Unekim sluajevima, mogue je izdvojiti finansijska sredstva da bi se adekvatno pokriligubitci. U nekim situacijama ovo je dobar nain postupanja sa rizicima, naroitorizika gde su gubici relativno mali.

Nakon izbora najbolje opcije za tretman rizika, neophodno je porediti koristi itrokove njene primene (cost-benefit).Nema svrhe potroiti $ 20,000 da bi se izbegaorizik koji e kotati $1,000 .

Pitanja na koja treba odgovoriti pri razmatranju izbora opcije odgovora na riziksu:


39/92


40/92


40

4.9. Imlementacija plana tretmana rizika

Plan za tretman rizika opisuje kako e se izabrane opcije za tretman rizikaprimeniti, obuhvata sledee:

Izvore rizika i rizinih dogaaja Analizu rizika-verovatnoa, posledice i nivo rizika Proritetnu listu neprihvatljivih rizika Izbor opcija za tretman Odgovorno lice za implementaciju tretmana Potrebne resurse Performanse mera Vremenski raspored primene Vremenski okvir ocene plana

Prioritetna lista dogaaja:

Izvori rizika - kako rizik moe nastati?Rizini dogaaji - ta se moe dogoditi?Nivo rizika -ekstremni, visok, umeren, nizak?Tretman rizika - izbei rizik, kontrola rizika, transfer rizika, zaustaviti rizik?Odgovornost ko je osoba zaduena za implementaciju tretmana rizika?Potrebni resursi koji su fiziki i ljudski resursi potrebni za implentaciju tretmana?Performanse mera kako ete znati da je tretman rizika efikasan?Vremenski raspored Kada e opcije tremana biti implementirane?

Za implementaciju plana, neophodno je uvaiti sledee:

Operativnu strukturu u organizaciji Izvore organizacije

Operativna struktura organizacije: Moda je neophodno uiniti strukturne promeneda bi se podrala neka od izabranih opcija za tretman rizika. Promene se moguodnositi na razvoj ili podeavanje usluge, marketinga, nabavku ili zaposlenih da

prihvate opciju za tretman.

Izvori organizacije: Resursi obuhvataju sledee:

Fizike-oprema, motorna vozila i nametaj

Ljudske-menadment, zaposleni i dobrovoljci Finansijske-kapital, bankarski rauni i zajmovi.

Izabrana opcija za tretman rizika moe zahtevati kupovinu novih resursa ako ihorganizacija ne poseduje.


41/92


41

4.10. Ciljevi upravljanja rizikom

U turizmu postoji sijaset mogunosti da se rizici pretvore u katastrofu. Turizamje posebno izloen eksternim okovima koji su po svojoj prirodi nepredvidiviDogaaji su posebno izloeni eksternim uticajima, koji su po svojoj prirodinepredvidivi, te je ovde vanost upravljanja rizicima posebno naglaena.

Kao najoptiji cilj iz kojeg proizilaze i ostali ciljevi upravljanja rizicima navodise uspena realizacija dogaaja, koja je u funkc iji zadovoljenja potreba posetioca, teostvarenja profita organizatora.

Ignorisanje rizika koji se odnosi na organizaciju dogaaja, moe imati uticaj na:

Zdravlje i sigurnost svih koji uestvuju udogaaju: zaposlenih, uesnika itd. Reputaciju, kredibilitet i status, Poverenje javnosti u organizaciju, Finansijsku poziciju i Opremu i okruenje.33

Upravljanje rizicima i usvajanje tehnika efektivnog menadmenta rizika moepomoi da se unaprede sigurnost i poslovne performanse organizacije. Efikasan kriznimenadment omoguuje organizaciji da minimizira gubitke i maksimizira anse, imese obezbeuje uspena realizacija dogaaja.

Neke od koristi od implementacije menadmenta rizika su:

Efikasnije strateko planiranje

Bolja kontrola trokova Stvaranje vrednost akcionarima minimiziranjem gubitaka i maksimiranjemansi

Porast nivoa znanja i razumevanja izloenosti riziku, bolja informisanost ipravi metod donoenja odluka sa minimalnim grekama

Bolja upotreba resursa Jaanje kulture kontinuiranog usavravanja Razvoj prakse i kvaliteta organizacije34.

Jedan od naina upravljanja rizikom je njegovo prenoenje na drutva zaosiguranje. Osiguranjem ne samo da se obezbeuje naknada teta koja je posledicaosiguranog rizika ve se njegovim pribavljanjem pomae u identifikovanju rizika,

njegovom praenju i adekvatnom pokriu.

Cilj upravljanja rizikom je pre svega obezbeenje kontinuiranog obavljanjadelatnosti bez gubitaka koji bi mogli biti uzrokovani ostvarenjem nekog rizika.

33ivkovi R-Krizni menadment u turizmu, FTHM, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.34 www.training.qld.gov.au


42/92


42

5.ZAHTEVI ZA KRIZNIM MENADMENTOM UPLANIRANJU DOGAAJA

Svaki dogaaj se odrava na nekoj lokaciji, koja mora smestiti posetioce,personal, proizvode, opremu. Zato menadment lokacije treba shvatiti ozbiljno i uzetiu obzir sve uloge i odgovornosti vezane sa logistikim i funkcionalnim zahtevima.

5.1. Tipini kriterijumi kriznog menadmenta pri izboru lokacije

Lokacije variraju od urbanih do ruralnih, od lokalnih do dalekih i egzotinih.Svakodnevno, irom sveta se odravaju dogaaji, na otvorenom i zatvorenom: natrgovima i ulicama, u muzejima i kongresnim centrima, u skladitima, na stadionima.Podobnost lokacije se odluuje pre svega spram: kapaciteta, trokova, mogunosti,osobina, prikladnosti i pristupanosti prostora. Selekcija se potom vri spram:

raspoloivosti, onoga ta se moe priutiti i poeljnosti, gledajui iz operativne ilegalne perspektive. Tipini kriterijumi pri izboru lokacije su:

Tabela br. 11, Tipini kriterijumi pri izboru lokacije35

KAPACITET TROKOVI MOGUNOSTI Adekvatnost

funkcionalnog prostora Kvantitet smetaja Kapacitet zaposedog

prostora Dimenzije prostora

(visina plafona, veliineu kvadratnim metrima...)

Ugovorni ustupci Trokovi usluga Trokovi iznajmljivanja

opreme Trokovi iznajmljivanja

prostora Smetaj Takse Trokovi rada

Dostupnost opreme Dostupnost personala Bezbednost i prva

pomo Prijem/skladitenje Specijalne aktivnosti Iskustvo zaposlenih Tehnike mogunosti

USLOVI SAGLASNOSTI PODOBNOSTI Konkurentski dogaaji Stopa kriminala Adekvatnost brzine

odgovora u sluajukrizne situacije

Stanje opreme Kvalitet funkcionalnog

prostora Protokoli bezbednosti Okruenje

Dozvole za alkohol Planovi za hitne

sluajeve Protivpoarna zatita Zdravstveni i

bezbednosni standardi Metodi bezbednosti Saglasnost za posebne

potrebe

Avio saobraaj dodestinacije

Lakoa pristupa Mogunost parkinga Blizina propratnih

prostorija Transportne mogunosti Blizina znamenitosti Vidljivost

KONFIGURACIJE OGRANIENJA POELJNOSTI

Osobine gradnje Elementi dekora Fleksibilnost Blizina elemenata

dogaaja

Legalna ogranienja Vlasnitvo opreme Politika Regulative i ogranienja (Ne)ujedinjen rad

(sindikati...)

Atmosfera Klima Popularnost destinacije Pogodnosti lokacije Stil/imid Tematska prikladnost

35Rutherford Silvers J - Risk management for Meetings and Events, Elsevier, 2008.


43/92


43

Nakon odabrane lokacije od strane organizatora, krizni menader daje svojuprocenu.

Organizatori dogaaja razmatraju lokaciju iz aspekata:

Kapaciteta Mogunosti Marketinga

Meutim, svaka potencijalna lokacija ima svoje: jake strane, slabosti, anse ipretnje, koje moraju biti procenjene iz perspektive kriznog menadmenta. Kvalitetnoodraena swot analizaprua uveravanja da lokacija dogaaja slui: posetiocima,ciljevima i iskustvu dogaaja.

Kada se dobije dozvola za odreenu lokaciju, krizni menader se upoznaje sakarakteristikama terena, pokuavajui da se pripremi za produkciju dogaaja. To seodnosi na procenu svih potencijalnih tetnih posledica, radi uvreravanja da se rizici

mogu otkloniti. Veina njih se moe otkloniti taktikama prostornog planiranja.Ujedno, jako je vano informisati se preko lokalnih vlasti o posebnim dozvolama irestrikcijama, koje se odnose na lokalitet, zbog primene svih standarda.

Izbor lokacije je ponekad intuitivan proces, dok se svojstva lokacije istraujuprema zahtevima dogaaja. Primena kriterijuma kriznog menadmenta za izborlokacije pomau u prevenciji od linih preferencija, korupcije ili politikog interesa.

Tipini kriterijumi kriznog menadmenta pri izboru lokacije su:

Tabela br. 12, Tipini kriterijumi kriznog menadmenta pri izboru lokacije36

Akustinost vazdunog zida Audio-video zahtevi Ketering Komunikacije Gradnja Elektrini izlazi Izlagaki prostor Ulazi i izlazi Podovi i povrine Kapaciteti podne izdrivosti Ograivanja/rampe Iznoenje hrane i pia

Upotrebljive prostorije Gostinske prostorije Osvetljenje Prostori prihvata robe/opreme Smetnje Kancelarije Sedea podruja Stejdovi Skladita Toaleti Ventilacioni sistemi Staze za etnju

Krizni menadment odnosno sprovoenje procesa procene rizika lokacije nakojoj se odrava dogaaj je zahtev osiguravajuih kua pri osiguranju dogaaja, atime i vaan uslov za realizaciju dogaaja.

36Rutherford Silvers J. - Risk management for Meetings and Events, Elsevier, 2008.


44/92


44

5.2. Plan kriznog menadmenta kao uslov osiguranja dogaaja

U savremenoj eri poslovanja postoje tri kljuna deavanja: rizik-kriza-katastrofa.Preduzee koje ima razraene procedure u sluaju krize, obino poinje

borbu sa njom jo kada je ona u stanju rizika, pa retko kada i dodje do katastrofe.Preduzea koja nemaju nikakve procedure, ne primeuju rizik, pa stoga reaguju tekkada se nau u situaciji krize i s obzirom na to da su nespremna, vrlo esto nastupakatastrofa. Najvanije u kriznim situacijama jeste odrati poslovni kontinuitet

preduzea. To zahtevaju i oekuju svi: kupci, dobavljai, zaposleni, nadleni organi idrutvo u celini.

Proces kriznog menadmenta ima sledee faze:

Definisanje okruenja Identifikacija rizika Analiza rizika

Evaluacija rizika Tretman rizika

Krizni menader mora obezbediti detaljan plan kriznog menadmeta koji eomoguiti odgovor na uoene rizike. Proces planiranja mora precizirati aktivnostikoje e se pojaviti, kako e napori biti organizovani, koji e resursi biti zahtevani, kaoi sadraj, uslove i pretpostavke koji utiu na donoenje odluka. Rezultat planiranjarizika je plan kriznog menadmenta. To je formalni dokument, u pisanoj formi, koji sekod dogaaja, mahom onih veih, esto zahteva od strane zakona. On se odnosi narukovoenje rizicima i preciziranje zahteva, uloga i odgovornosti za primenu.

Sadraj plana kriznog manadmenta:

Program: Tip, namera, ciljevi i objekti dogaaja Datum, raspored, mesto i oekivan broj prisutnih Opis elemenata i aktivnosti dogaaja Organizacije ukljuene u dogaaj, ukljuujui vlasti, sponzore, dobavljae Specifinosti vezane za ovaj dogaaj

Organizacija i vlast: Zahtevi i objekti kriznog menadmenta odreenog dogaaja Odgovornosti i struktura vlasti, ukljuujui i to ko obavlja funkciju kriznog

menadmenta i kako e odgovornosti biti podeljene Raspoloivi resursi i njihovi izvori: vreme, novac, personal, informacije

Sistem procene rizika: Procedure i tehnike za identifikovanje rizika


45/92


45

Procedure i tehnike za analizu rizika Procedure za utvrivanje prioritetnosti rizika Personal koji je ukljuen u procenu rizika Vreme i raspored aktivnosti procene rizika

Resursi koji se zahtevaju za procenu rizika

Sistem odgovora: Procedure i protokoli za razvoj planova upravljanja rizicima Procedure za utvrivanje indikatora rizika Procedure za odreivanje odgovornosti za rukovoenje rizikom Resursi zahtevani za odgovor na rizik

Sistem praenja rizika: Procedure i tehnike za praenje statusa rizika Vreme i raspored praenja rizika Personal ukljuen u aktivnosti praenja rizika Procedure za razvoj planova upravljanja rizicima Procedure za procenu i odgovor funkcija planiranja Resursi zahtevani za praenje rizika

Informativni sistem kriznog menadmenta: Procedure za dokumentovanje rezultata procene rizika, planova i aktivnosti

odgovora, praenja i kontrole funkcija i izvoenje zakljuaka Zapisivanje zahteva, odgovornosti i ukljuivanje rasporeda Procedure i tehnike za komuniciranje aktivnosti, akcija i odgovora Sistemi formata i baze podataka za dokumentaciju i izvetavanje Resursi zahtevani za dokumentaciju i izvetavanje aktivnosti rizika37

Osiguravai smatraju da je od presudne vanosti dobra politika kriznogmenadmenta. Bez plana, koji kreira sama politika kriznog menadmenta teko jedobiti osiguranje. Jedan takav plan treba da sadri:

Kontrolnu listu procene rizika dogaaja Polisu bezbednosnih standarda, koja treba da bude tretirana kao ugovorna

obaveza prenosa rizika na dobavljae Druge metode prenosa rizika (bezopasni dogovori- koji rizik efikasno

prebacuju sa producenta na dobavljaa i klijente, kada pomenuti prihvatajuklauzulu da snose rizik; dodatni imenovani osiguranici-koji imaju dodatne

polise itd.)

Ovaj plan predstavlja osnovu za kontaktiranje osigurava

37Rutherford Silvers J. - Risk management for Meetings and Events , Elsevier, 2008.


46/92


46

5.3. Osiguranje kao uslov realizovanja dogaaja

Pokrivenost osiguranjem nekog dogaaja je kupovina plaanja eventualnihgubitaka (personala i opreme, teta opreme, izloenost finansijskom riziku...) koje

producentska kompanija sebi ne bi mogla priutiti, a koje e pokriti osiguravakakompanija. Odnosno, osiguranje je transfer odgovornosti sa jedne strane na drugu.

Princip kojim se producentske kompanije moraju voditi pri uzimanju osiguranjaje da se uzima ono to se po zakonu zahteva. Pokrivenost dogaaja osiguranjemzakonska je obaveza i uslov za organizovanje istog. Ujedno, vana stavka je i ta jefinansijski razborito. Treba biti tedljivi potroa.

Smatra se da je krizni menadment jednostavna

Documents

MR - Krizni menadžment događaja u turizmu