...IZ KRUGA

„...IZ KRUGA“ – Organizacija za zaštitu prava i podršku ženama sa invaliditetom Srbije

moje pravo je da budem zdravaŽene sa invaliditetom i zdravstvena zaštita

- podsetnik o barijerama, pristupu i pravima

Lepojka Čarević MitanovskiAleksandar Janković

Beograd 2007.

...IZ KRUGA

Izdavač:...Iz Kruga – Organizacija za zaštitu prava i podršku

ženama sa invaliditetom Srbije11000 Beograd, Sredačka 2,

tel/fax: 011-3448-044, e-mail: office@izkruga.org,web: www.izkruga.org

Za izdavača:Snežana Mađerčić

Urednica:Lepojka Čarević Mitanovski

Autori:Lepojka Čarević Mitanovski

Aleksandar Janković

Lektura:Svjetlana Timotić

Dizajn:Maja Mađerčić

ŠtampaREPRO GRAF

Tiraž:1000 primeraka

Izdavanje ove publikacije finansijski je podržalaKanadska Vlada, preko Kanadske agencija za međunarodni razvoj (CIDA), u okviru projekta

„Moje pravo je da budem zdrava“

(This project is funded by the Canadian Government, through the Canadian International Development

Agency).

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

364.69-055.2-056.26/.29(497.11)(035)364-787.9(497.11)(035)

Čarević Mitanovski, Lepojka Moje pravo je da budem zdrava / [autori Lepojka Čarević Mitanovski, Aleksandar Janković]. - Beograd : Iz kruga, 2007 (Beograd : Reprograf). - 35 str. : tabele ; 21 cm

Podatak o autorima preuzet iz kolofona. -Tiraž 1.000

ISBN 978-86-910349-0-01. Janković, Aleksandara) Žene sa invaliditetom - Zdrastvena zaštita - Srbije - PriručniciCOBISS.SR-ID 141726220

...IZ KRUGA

Ova publikacija je zamišljena kao podsetnik za sve zdravstvene radnike koji u svojoj praksi dolaze u kontakt sa osobama sa invaliditetom, posebno sa ženama i devojčicama sa invaliditetom. Neke stvari su verovatno poznate, na neke želimo da podsetimo, a nešto će možda biti potpuna novina.

Nadamo se da će publikacija biti od koristi.

...IZ KRUGA

7

...IZ KRUGA

Sa

drža

j

AKO NISTE ZNALI ......................................................................................... 1

PRE SVEGA .................................................................................................. 3

MODELI PRISTUPA INVALIDNOSTI ................................................................... 5Medicinski model pristupa ............................................................7Socijalni model pristupa ..............................................................7

JEZIK I TERMINOLOGIJA ................................................................................ 8

KOMUNIKACIJA I OPHOĐENJE SA OSOBAMA SA INVALIDITETOM ...................... 11

INVALIDITET I BARIJERE ............................................................................. 13Barijere u okruženju ...................................................................13Barijere u stavovima prema osobama sa invaliditetom ...............14Institucionalne barijere ..............................................................15

ŽENE SA INVALIDITETOM I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA ........................................ 17Stvaranje zdravstvenih usluga lakim za korišćenje ....................18Barijere za uživanje kvalitetne zdravstvene zaštite ....................18Sugestije kako učiniti klinike i bolnice dostupnim ......................19Ideje kako zdravstvene usluge učiniti prijatnijim .......................19Klinike i bolnice mogu ................................................................20

MEĐUNARODNA KONVENCIJA UN O PRAVIMA OSOBA SA INVALIDITETOM

(izvodi) ...................................................................................................... 21

ZAKON O SPREČAVANJU DISKRIMINACIJE OSOBA SA INVALIDITETOM (izvodi) ...................................................................................................... 24

STRATEGIJA O UNAPREĐENJU POLOŽAJA OSOBA SA INVALIDITETOM U SRBIJI (izvodi) ...................................................................................................... 26

ŽENE SA INVALIDITETOM (izvod iz nacionalnog izveštaja o stanju u Srbiji) ......... 29

KORISNI LINKOVI ....................................................................................... 31

...IZ KRUGA

1

...IZ KRUGA

Organizacija ...IZ KRUGA već deset godina pruža psihološku i pravnu podršku ženama i deci sa invaliditetom i njihovim majkama, koje su izložene nasilju i diskriminaciji.

U okviru borbe za ostvarivanje prava na život bez nasilja i diskriminacije i poboljšanje društvenog položaja žena sa invaliditetom u Srbiji, radi SOS telefon i besplatna advokatska podrška. Od 2003.god. naša organizacija se bavi zdravstvenim programom u cilju prevencije i zaštite zdravlja žena sa invaliditetom generalno, a posebno reproduktivnog.

Naše iskustvo u radu sa ženama sa invaliditetom govori da one imaju jake psihološke bari-jere, koje ih sprečavaju da odlaze na ginekološke preglede. Ovaj strah se naročito odnosi na pristup medicinskog osoblja prema ženi sa invaliditetom kao pacijentkinji. Osim psihičkih postoje i konkretne fizičke barijere, jer žene sa invaliditetom nisu u mogućnosti da same odlaze na preglede, a i tokomsamog pregleda im je potrebna asistencija drugog lica. Jedan od problema je i administrativna pro-cedura koja je neophodna prilikom odlaska kod lekara. Da potsetimo, da bi žena otišla na ginekološki pregled mora da uzme uput od lekara opšte prakse, potom da zakaže pregled na koji se inače čeka i po nekoliko meseci. Domovi zdravlja su u većini slučajeva nedostupni. Ukoliko žena koja koristi inva-lidska kolica prevaziđe gore navedene poteškoće nailazi na još jednu nepremostivu prepreku – krevet za ginekološke preglede je previsok i nedostupan iz kolica.

Da bismo ovaj problem rešile na nov i inovativan način, a u saradnji sa GAK „Narodni Front“ i uz fininsijsku podršku Ministarstva za socijalna pitanja, 2003/2004. realizovale smo pilot projekatpod nazivom “ZDRAVLJE ZA SVE ŽENE”, koji je podrazumevao obavljanje pregleda (kolposkopija, Papanikolau test, ultrazvuk grudi i materice), za jedan dan, bez uputa i dugoročnih zakazivanja. Uz pomoć Ministarstva zdravlja kupljen je hidraulični ginekološki krevet i sada žene sa invaliditetom sva-kodnevno odlaze na preglede uz prethodno javljanje našoj organizaciji.

Ovakav vid pozitivne prakse želimo da proširimo na još četiri grada u Srbiji: Niš, Novi Sad, Kragujevac i Užice. Projekat pod nazivom „MOJE PRAVO JE DA BUDEM ZDRAVA” finansira KanadskaVlada, preko Kanadske Agencije za međunarodnu saradnju (This project is funded by the Canadian Government, through the Canadian International Development Agency).

Ak

o n

iste zna

li...

2

...IZ KRUGA

Ciljevi projekta su:

• jačanje kapaciteta lokalnih organizacija i zajednica u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Užicu kako bi uticali na poboljšanje kvaliteta usluga u sistemu primarne zdravstvene zaštite u svojim sredi-nama, namenjenih ženama sa invaliditetom,

• otvaranje ginekoloških Savetovališta za žene sa invaliditetom u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Užicu, kroz senzibilizaciju i edukaciju zdravstvenih radnika koji će u njima raditi,

• saradnja sa organima vlasti na lokalnom i nacionalnom nivou u uspostavljanju i praktičnoj primeni ginekoloških pregleda žena sa invaliditetom.

3

...IZ KRUGA

Žena sa invaliditetom, kao i svaka druga osoba, ima potrebu da svoje zdravstveno stanje održava dobrim. Ona, uglavnom, može sama da se brine o svom zdravlju kada poseduje potrebne informacije i uslove. Kada žena sa invaliditetom pokazuje nameru da brine o svom zdravlju i životu, onda zaslužuje poštovanje i podršku zajednice u kojoj živi.

Žene sa invaliditetom imaju pravo na dobro zdravlje. Dobro zdravlje zavisi od pravilne ishrane, redovnih fizičkih aktivnosti i pristupa informacijama i uslugama koje koje imaju preventivnu ulogu,naročito prevenciju reproduktivnog zdravlja. Devojkama i ženama sa invaliditetom je takođe potrebno dobro obrazovanje, posao i mogućnost da budu uključene u svoje zajednice.

Dok invaliditet sam po sebi možda ne predstavlja problem, čest je slučaj da se drugi zdravstve-ni problemi žena sa invaliditetom ne tretiraju do pozitivnog kraja (ozdravljenja) iz različitih razloga – psihološke, fizičke i institucionalne barijere, neinformisanost, nedovoljna podrška zajednice, itd.,može dovesti i do situacije u kojoj obična prehlada postaje pretnja po život za ženu sa invaliditetom.

Kada žene sa invaliditetom nemaju pristup finansijskim izvorima, obrazovanju kao i drugimuslugama koje zadovoljavaju njihove potrebe, one su izloženije siromaštvu, nasilju, eksploataciji i ne-pravdi. Bez uverenosti i sigurnosti u svoja prava one su uvek društveno marginalizovane. Ovo stvara još veće barijere u njihovom pristupu kvalitetnoj i pravovremenoj zdravstvenoj zaštiti.

Invaliditet sam po sebi ne znači bolest, ali žene sa invaliditetom mogu da imaju oboljenja kao što su grip, bronhitis, kancer, HIV, isto kao i žene bez invaliditeta.

Na narednim stranicama smo pokušali da damo neka razjašnjenja pojedinih pojmova, pred-loge za lakšu komunikaciju, a namera sastavljanja ovog podsetnika je da pojasni položaj žena sa invaliditetom u Srbiji danas, da ukaže na prepreke koje ih onemogućavaju da uživaju zagarantovana prava i dobijaju usluge kao i svi drugi građani i građanke i da izloži predloge za prevazilaženje ovih prepreka.

Pre sv

ega

...

...IZ KRUGA

5

...IZ KRUGA

„Osoba sa invaliditetom je osoba sa svim pravima, dovedena u situaciju koja je onesposobljava za funkcionisanje, usled prostornih, ekonomskih i socijalnih barijera koje ta osoba ne može savladati na način kao i ostali građani.

Te barijere se često uvećavaju opštim stavovima koji stavljaju osobu sa invaliditetom na margine društva. Dužnost je društvene zajednice da ukloni, umanji ili nadomesti te barijere, u cilju osposobljavanja svakog pojedinca da uživa pravo punog građanstva, poštujući pri tom prava i dužnosti svakog njenog člana.“ 1)

Osobe sa invaliditetom čine 10% svetske populacije, odnosno oko 600 miliona ljudi, više od polovine su žene. Uzroci nastanka invaliditeta (nasleđeni, urođeni i stečeni) kod neke osobe mogu biti različiti – razne vrste nezgoda, ratovi, neuhranjenost, bolest, starost.

Razlikujemo sledeće vrste invaliditeta:

• fizički (osobe korisnici/ce kolica, osobe koje se otežano kreću), • senzorni (osobe oštećenog sluha, osobe oštećenog vida) i • sa teškoćama u učenju (osobe ometene u mentalnom razvoju, osobe sa autizmom).

Česte su i pojave kombinovanih invaliditeta. Kod osoba sa fizičkim invaliditetom, po uzrokunastanka možemo razlikovati osobe sa paraplegijom ili kvadriplegijom, osobe obolele od mišićne di-strofije, dečije paralize, multiple scleroze, cerebralne paralize, artritisa, itd. Svaka od ovih vrsta imasvoje osobenosti i karakteristike, koje se ogledaju pre svega po tome da li osoba sa tom vrstom inva-liditeta može samostalno da funkcioniše ili joj je neophodna asistencija drugog lica.

Ma koliko različite bile vrste invaliditeta, zajedničko svim osobama sa invaliditetom je da su ljudska bića i da imaju iste potrebe kao i svi drugi građani i građanke (za hranom, sigurnošću, emo-tivnim vezama, obrazovanjem, kulturom, itd.). Načini i potencijali zadovoljavanja tih potreba zavisi isključivo od spremnosti društva da podjednako tretira sve svoje građane i građanke i pruži jednake mogućnosti za sve.

Mo

deli p

ristup

a in

va

lidn

osti

1) Izvod iz zajedničkog saopštenja predstavnika država EU izdatog povodom Međunarodnog dana osoba sa invali-ditetom, decembar 1994, Brisel

6

...IZ KRUGA

Medicinski model pristupa invalidnosti

Ovaj model sagledava invalidnost kao problem pojedinca ili pojedinke, izazvan i prouzrokovan bolešću, povredom ili nekim drugim oštećenjem zdravlja i zbog toga zahteva medicinsku pomoć i negu koju pružaju profesionalci, kao što su: lekari, negovatelji, terapeuti, defektolozi itd. Mere i aktivnosti države su usmerene na lečenje, rehabilitaciju i adaptaciju pojedinca ili pojedinke na postojeće stanje, kako bi se što lakše prilagodili/e sredini i okruženju u kome žive, okruženju pravljeno po meri osobe koja nema “oštećenje“. Invalidnost treba da se „ispravi“ što je moguće više, tako da se osobe koje imaju invaliditet što manje razlikuju od „zdravih“ osoba.

Za sve one koji/e ne mogu da se adaptiraju i prilagode organizuje se „specijalne“ službe, „specijalni“ prevoz, „specijalne“ škole, „specijalne“ ustanove za smeštaj itd. Ove osobe se tretiraju kao manje vredne, o njima treba neko da „brine“, treba im „nega i pomoć“, oni ne vide, ne čuju, ne hodaju, ne razumeju. Najčešće ih zovu „osobe sa posebnim potrebama“ gde je težište na posebnosti i potrebama. Sposobnosti i mogućnosti su zanemarene.

Po ovom modelu, invalidnost podjednako pogađa muškarce i žene, bez obzira na stepen nji-hovog „oštećenja“. Žene nisu prepoznate kao ranjivija grupa izložena porodičnom nasilju i višestrukoj diskriminaciji.

Socijalni model pristupa invalidnosti

Socijalni model, opšte prihvaćen od samih osoba sa invaliditetom, nasuprot medicinskom modelu, sagledava invalidnost kao problem društva i države koja nije stvorila iste uslove i mogućnosti za sve građane i građanke koji u njoj žive, bez obzira na njihove različitosti. Invalidnost je pitanje ljud-skih prava, a težište problema stavljeno je na barijere sa kojima se osobe sa invaliditetom suočavaju u svakodnevnom životu – kako kao pojedinci i pojedinke, tako i kao grupa.

Zbog nepristupačnog prevoza i nepristupačnih škola, osobe sa invaliditetom nemaju mogućnosti da dobiju odgovarajuće obrazovanje, a samim tim ni zaposlenje. Nedostatak službi za podršku onemogućava ih da vode samostalan život. Siromašniji su među siromašnima i ekonomski su zavisni od porodice ili države.

Invalidnost teže pogađa žene, nego muškarce. Žena sa invaliditetom izložena je višestrukoj diskriminaciji, kao žena i kao osoba sa invaliditetom. Postoji veći rizik da će biti izložena nasilju i zlostavljanju. Opšte prihvaćeno je stereotipno mišljenje da ona zbog svoje invalidnosti ne može biti seksualno poželjna, dobra majka, domaćica, ili neko ko brine o drugom, pa je samim tim stavljena u

7

...IZ KRUGA

poziciju da kao žena uopšte ne postoji. Uprkos mogućnostima svake žene da nađe rešenje za prob-leme izazvane invalidnošću, ona se suočava sa društvenim, fizičkim, kulturnim i ekonomskim bari-jerama, koje je sprečavaju da dobije odgovarajuću zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, profesionalne treninge i zaposlenje.

Stereotipno mišljenje i pogrešan stav o tome šta žena sa invaliditetom može ili ne može da uradi, najvećim delom pojačava njen invaliditet i onemogućava je da živi punim životom i da uzme učešće u svim sferama društvenog života.

OD (medicinski model) KA (socijalni model)Individualni problem Problem je u društvu

Razlike u sposobnostima čine osobu izolovanom i neadekvatnom

Razlike u sposobnostima čine resurs i potenci-jal koji teži uključenju

Procena nesposobnosti Usmerenost na sposobnosti

Mi i oni:isključivanje – (ne)tolerancija

Svi mi zajedno:uključenost i vrednovanje

Društvo bira za „njih” Osobe sa invaliditetom odlučuju o sebi

Profesionalci znaju najbolje Ljudi poseduju različite vrste znanja

Model invalidnosti koji teži izolaciji, sa ciljem kontrole ili izlečenja-zaceljenja

Model invalidnosti koji traži učešće u životu, zahteva promene u okruženju i ponašanju, odnosno pristupu

Orijentisanost na institucije Orijentisanost na zajednicu

Bazirano na milosrđu Bazirano na ljudskim pravima

Pacijent, odnosno korisnik Građanin /građanka

2) Nacionalna strategija za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom Srbije, Sektor za zaštitu osoba sa invali-

ditetom, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, 2006.

Tabela: od medicinskog ka socijalnom modelu invaliditeta 2)

8

...IZ KRUGA

Jezik je sistem gestikulacije, gramatike, znakova, glasova, simbola ili reči, koji se koristi za prikaz i razmenu (tj. za komunikaciju) ideja, značenja i misli. Načinom na koji se izražavamo, šaljemo poruku koji stav zauzimamo i kakvo mišljenje imamo o nekome ili o nečemo. Jezik je poruka društva. Jezikom se formulišu stereotipi i predrasude. Jezikom diskriminišemo kada koristimo fraze, izraze i na-zive koji su neprihvaćeni. Jezik je promenjljiva kategorija, a u zavinosti od vremena i prostora određen izraz može biti pozitivno ili negativno prihvaćen.

Kako koristimo jezik kada govorimo o invalidnosti?

Ako govorimo o terminologiji i pristupu osobama sa invaliditetom, da li govorimo o njihovom pravu na različitosti? U tom slučaju, oni koji su istovetni trebalo bi da se zapitaju o samoj svrsi etike-tiranja određene grupacije ljudi u kategoriju različitih.

Kada je i ko počeo raspravu o tome zašto se neke osobe označavaju da su različite? Kada se uopšte probudila svest “žigosanih” da i nisu baš toliko različiti?

Dugo vremena ranije, reč bogalj je imala pozitivno značenje i odnosila se na osobu kojoj će Bog pomoći da ozdravi. Ljudi su verovali da ukoliko pokažu samilost, sažaljenje i humanost prema “bogaljima”, onda će im duša posle smrti otići u raj. Danas ovaj naziv ima pogrdno značenje i koristi se za uvrede.

Reč hendikepiran potiče od dve engleske reči hand (ruka) i cap (kapa), i odnosila se na oso-bu koja sedi, u ruci drži kapu i prosi. Međutim, ovaj naziv se danas vrlo često koristi radi razjašnjenja pojmova i situacija koje nemaju veze sa invaliditetom. Osobe mogu biti hendikepirane, a da nemaju invaliditet. Na primer, možete biti pozvani na veče italijanske opere, koja se izvodi na italijanskom je-ziku, ali ste vi hendikepirani, jer ne razumete italijanski jezik. Fudbalski tim je hendikepiran ukoliko u najvažnijoj utakmici ne igra najbolji igrač.

Invalidni je pridev koji ima pežorativno značenje i upotrebljava se da označi nekoga ili nešto što se smatra da je bezvredno i zaslužuje sažaljenje. Ovaj naziv potiče od latinske reči invalidus, koja u prevodu znači nejak, nemoćan, nevredan. Neke organizacije osoba sa invaliditetom još uvek

Jezi

k i

te

rmin

olo

gij

a i

nv

ali

dn

ost

i

9

...IZ KRUGA

upotrebljavaju ovaj izraz kada govore o svojim organizacijama (invalidne organizacije) ili kada govore o svojim članovima, naročito o deci (invalidna deca).

Nasuprot tom stavu naprednija shvatanja u svetskom pokretu osoba sa invaliditetom preporučuju da se kombinuju izrazi za osobu (ličnost) + sa invaliditetom. Time se težište komu-nikacije stavlja na osobu koja ima svoje obrazovanje, socijalno-ekonomski status u društvu, pa i in-validitet. Ovo je jedna od odlika socijalnog modela invalidnosti. U svim tekstovima u ovom podsetniku korišćeni su opšte prihvaćeni i politički korektni izrazi: osobe sa invaliditetom i žene sa invaliditetom.

Mediji, kako štampani tako i elektronski, zbog ekskluzivnosti i senzacionalizma, koriste po-mpeznu, neodgovarajuću terminologiju, kada pišu o osobama sa invaliditetom. Vrlo često ćete na naslovnim stupcima nekih novina pročitati “vezan/a, prikovan/a za kolica, krevet”, gde kolica označavaju pasivnost, restrikciju i karakter osobe koja ih koristi. Kada se koristi termin: korisnik/ica invalidskih kolica, dajemo aktivnu ulogu osobi koja svoja kolica koristi da bi otišla u školu, na posao, pijacu ili bioskop.

Dolaskom velikih, stranih humanitarnih organizacija na prostoru sadašnje Srbije devedesetih godina prošlog veka, počeo je da se koristi novi naziv za osobe sa invaliditetom: osobe sa pose-bnim potrebama, gde je naglasak stavljen na potrebe i posebnost. Svi imaju neke svoje posebne potrebe u svakodnevnom životu, bez obzira na to da li imaju invaliditet ili ne. Osobe sa invaliditetom nemaju drugačije, posebne potrebe od osoba bez invaliditeta, ali imaju različit način zadovoljavanja tih potreba. Osobe sa invaliditetom i osobe bez invaliditeta imaju istu potrebu da jedu, spavaju, kupaju se, idu u toalet, obrazuju se, zapošljavaju, stvaraju porodicu, ali način zadovoljavanja ovih potreba se razlikuje. Svi imaju potrebu za kretanjem, samo što će se neko kretati brže ili sporije, a drugi korišćenjem invalidskih kolica, biciklom, automobilom... Nekima treba asistencija, pristupačan toalet, rampe, liftovi, ortopedska pomagala,

Kada se govori o određenim vrstama invaliditeta vrlo često se može čuti kako se oslovljaju osobe po vrsti dijagnoze. Distrofičar/ka je reč koja opisuje muškarca /ženu obolelu od mišićne dis-trofije, a u centar pažnje stavlja njegovu/njenu dijagnozu, umesto osobe kao ličnosti. Preporuka jeda ne oslovljavate osobe po njihovim dijagnozama. Ukoliko morate da naglasite dijagnozu neke osobe

10

...IZ KRUGA

onda koristite izraze: osoba obolela od mišićne distrofije, osoba sa cerebralnom ili dečijomparalizom, osobe sa paraplegijom, itd. Ne opisivati osobe sa invaliditetom kao osobe koje su bolesne (pacijent, slučaj…). Oni imaju medicinske potrebe kao i svi drugi, neki idu kod lekara često, neki ne idu kod lekara uopšte – isto kao i osobe bez invaliditeta. Takođe, kada se porede drugi ljudi sa osobama sa invaliditetom, ne treba kao suprotnost koristiti izraze “normalni” ili “zdravi”. Osim toga, izrazi poput slep /slepa i gluv /gluva se u svakodnevnom govoru često koristi u pogrdnom značenju, pa korišćenjem izraza osoba (muškarac ili žena) oštećenog vida ili sluha izbegavaju se mogući nespo-razumi u komunikaciji.

Društvo treba da ima poštovanja prema osobama sa invaliditetom, ali i osobe sa invaliditetom treba da imaju poštovanje prema društvu, jer nikome ništa “ne pripada”, svako i osoba koja ima inva-liditet i koja ga nema treba da se izbori za svoj položaj u društvu.

PROBLEM SA NORMALNIM LJUDIMA JE TAJ ŠTO ONI UOPŠTE NE POSTOJE!!!!

NE, NIKAKO DA, SVAKAKOslep/slepa, gluv/gluva osoba oštećenog vida, sluha

distrofičar/ka, cerebralac/ka osoba obolela od mišićne distrofije, osoba sacerebralnom ili dečijom paralizom

autističar/ka osoba sa autizmom

vezan/a, prikovan/a za kolica korisnik/ica invalidskih kolica

osobe sa posebnim potrebama osobe sa invaliditetom

normalni, zdravi osobe bez invaliditeta

mentalno retardirani osoba ometena u mentalnom razvoju

invalidska organizacija organizacija osoba sa invaliditetom

Tabela: šta ne treba, a šta treba koristiti

11

...IZ KRUGA

Ko

mu

nik

acija

i op

ho

đe

nje

sa o

sob

am

a sa

inv

alid

itetom

Način izražavanja, međusobna komunikacija i ophođenje prema drugima je odlika kulture, porodičnog vaspitanja, ali i trenutnih društvenih tokova. Kako ćemo se obraćati jedni drugima odražava naš pozitivan ili negativ stav, a strah od nepoznatog, predrasude, nerazumevanje, ponekad i preterana „briga“ otežavaju ophođenje prema osobama sa invaliditetom.

Pored pogrešnog pristupa i korišćenja neprimerenih fraza i izraza, vrlo često dolazi i do name-tnutog pružanja pomoći koja nekada nije potrebna i to na način koji može da povredi tu osobu.

Ponekad smo skloni da pretpostavimo da osoba nema invaliditet zato što se vizuelno ne primećuje i ne želeći, u stvari, umanjujemo njene poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju.

Invalidska kolica su deo telesnog prostora osobe koja ih koristi, i zato može biti iritirajuće ukoliko se na njih naslanjate iznenada i bez pitanja.

Ne treba strepeti od upotrebe fraza uobičajenih u svakodnevnom govoru, dokle god imate na umu preporuke o terminologiji izložene u prethodnom odeljku ovog podsetnika. Koristite slobodno izraze poput “vidimo se”, “čujemo se“ ili “pozdravljam te, trčim dalje”, bez obzira o kakvom se invali-ditetu radi kod osobe sa kojom razgovarate.

Skoro uvek nam se dešava da pokušavamo da pomognemo sagovornici/sagovorniku tako što pretpostavljamo kako će završiti započetu rečenicu i to uradimo umesto nje/njega - usled nestrpljivo-sti, velike (ne)zainteresovanosti za temu ili mnogih drugih razloga. Takva komunikacija je iritirajuća i može biti uvredljiva, pa je jednostavna preporuka – suzdržite se da završavate rečenice umesto osobe sa kojom razgovarate. U situaciji kada pričamo sa osobom koja otežano govori, ova preporuka još više dobija na važnosti.

Moguće je napisati čitav niz preporuka za ophođenje i razgovor sa osobama sa različitim tipovima invaliditeta, ali je suština data u sledećoj rečenici - ponašajte se prema osobama sa inva-liditetom kao prema sebi ravnima, jer one to i jesu.

12

...IZ KRUGA

Ako ne želite da povredite ili uvredite osobu sa kojom pričate i želite da ostvarite olakšanu komunikaciju, bez obzira da li je to osoba sa invaliditetom ili ne, nekoliko narednih preporuka vam može pomoći u tome:

• ponudite pomoć ako vam se učini da je vašem sagovorniku/sagovornici pomoć potrebna (ne in-sistirajte i ne vređajte se ako je vaša pomoć odbijena);

• uvek razgovarajte direktno sa sagovornikom/sagovornicom umesto preko njenog/njegovog pra-tioca;

• ako niste sigurni kako da reagujete u nekoj situaciji – pitajte (time što pitate ne pokazujete svoje neznanje već želju da uvažite osobu sa kojom ste u kontaktu);

• pažljivo slušajte i slobodno zamolite da vam se ponovi ako niste razumeli šta vam sagovornica/sagovornik saopštava;

• govorite jasno gledajući osobu sa kojom pričate direktno u lice, ako je moguće u istom nivou (se-dite, ako sagovornik/sagovornica sedi ili je mnogo niži/niža od vas);

• ako vam se učini da vas nisu dobro razumeli, pitajte da li treba da ponovite;• poštujte lični prostor sagovornika/sagovornice (kolica i druga pomagala spadaju u lični prostor);• izbegavajte pitanja o njenom/njegovom invaliditetu, osim ukoliko nisu direktna tema razgovora;• budite strpljivi; • uvažavajte – ne sažaljevajte.

13

...IZ KRUGA

Da bi osobe sa invaliditetom, a posebno žene mogle da uživaju zagarantovana ljudska prava, da ostvare svoje intelektualne i druge potencijale, kao i da zadovolje svoje potrebe, neophodno je raditi na uklanjanju i prevazilaženju barijera. Postoje nekoliko vrsta barijera, a mi smo ih podelili u nekoliko grupa.

BARIJERE U OKRUŽENJU

Barijere u okruženju podjednako pogađaju sve osobe sa invaliditetom, bez obzira da li su muškarci, žene ili deca.

Javni prevoz – Vozila javnog saobraćaja su neprilagođena (otežan je ili onemogućen ulaz za osobe koje koriste kolica, nema zvučne signalizacije za osobe sa oštećenjem vida i slično), a specijali-zovana služba prevoza ima premalo vozila i radi ograničen broj sati u toku dana.

Javne zgrade – Retki su objekti od javnog značaja koji imaju prilagođen prilaz (rampa, rukohvat, klizna vrata), šaltere, toalete... Ne postoje zvučne niti taktilne oznake za komunikaciju u prostoru, nema liftova i drugo.

Pešačke zone i putevi – Zvučni semafori su retkost, ivičnjaci na prelazima nisu uvek spušteni i nema dovoljno označenih staza (reljefni pločnik) za osobe sa oštećenjem vida. Česti su slučajevi, tamo gde i postoje označene staze za osobe sa oštećenjem vida, da po sred staze „izniknu“ stubovi ili javne telefonske govornice. U odmorištima pokraj međugradskih puteva uglavnom nema toaleta, dovoljno prostrani kako bi osoba koja koristi kolica mogla da ih upotrebljava.

Radna mesta (kancelarije i fabrike) – Pored već pomenutih barijera u vidu neprilagođenih prilaza i pravaca komunikacije, radna okruženja imaju dodatne barijere poput računara bez softvera koji omogućava rad osobama sa oštećenjem vidom, stolova, stolica i druge opreme koji su neprilagođeni za osobe koje se otežano kreću, koriste kolica ili nemaju dovoljno snage u rukama za čvrst stisak i slično.

Pristup informacijama - Retke su ili ne postoje javne ustanove koje imaju osoblje obučeno da koristi jezik znakova ili gestovni govor (zarad olakšane komunikacije sa osobama sa oštećenjem sluha), informacije se štampaju isključivo na crnom tisku, ali ne i na Brajevom pismu ili u audio fo-rmatu, itd.

Inv

alid

itet i ba

rijere

14

...IZ KRUGA

BARIJERE U STAVOVIMA PREMA OSOBAMA SA INVALIDITETOM

Ustaljena mišljenja i stavovi stvaraju predrasude prema osobama sa invaliditetom koje otežavaju ili onemogućavaju dobru komunikaciju i saradnju:

Postojanje ovih predrasuda izaziva pojavu straha, odbojnosti, sažaljenja ili superiornosti kod osoba bez invaliditeta.

- nesposobne /nesposobni- neadekvatne /neadekvatni- samouverene /samouvereni - hrabre /hrabri- tragične /tragični- agresivne /agresivni- potrebna im je milostinja- nasmejane /nasmejani

- vedre /vedri u nesreći- veličanstvene /veličanstveni- izuzetne /izuzetni- treba im rame za plakanje- potrebno im je lečenje- inspirativne /inspirativni- nedovoljno inteligentne /inteligentni- potrebne su im „posebne“ usluge

15

...IZ KRUGA

INSTITUCIONALNE BARIJERE

Ove barijere mnogo više pogađaju žene sa invaliditetom, stvarajući od nje „nevidljivo biće“.

Porodica - Invaliditet žene, u patrijahalnom društvu kao što je naše, meri se u odnosu na to koliko on pogađa njen spoljni izgled i mogućnost da ispunjava uloge za koje je društveno predodređena. S obzirom na predrasude da žene sa invaliditetom nisu u mogućnosti da ispunjavaju uloge ljubavnice, domaćice i majke na društveno očekivan način dovodi do uskraćivanja prava na zasnivanje emotivnih i porodičnih veza. Sa druge strane porodica u kojoj devojčica sa invaliditetom odrasta može biti kočnica njenog ravnopravnog položaja u društvu, ukoliko njen invaliditet izaziva stid i sramotu, pa se ona sakriva od spoljnog sveta.

Obrazovanje - Osobe sa invaliditetom, posebno žene, zbog arhitektonskih i komunikacijskih barijera, nemaju iste mogućnosti obrazovanja kao ostali građani i građanke. Porodica tradicionalno ne osnažuje devojčice sa invaliditetom da treba da pohađaju redovne škole. Specijalno obrazovanje vrlo često, sprečava razvoj njihovog potencijala i sposobnosti da budu korisni činioci društva. Na primer, nastavnik može da veruje da devojčice ne mogu da uče zato što imaju stoprocentno oštećenje sluha ili vida. Međutim, smanjena sposobnost da čuju ili vide ne predstavlja problem. Devojčica koja ne vidi može da sluša ili da koristi druga čula kao što su čulo mirisa i dodira. Ona može čak i više da nauči ako koristi knjige pisane Brajevom azbukom ili u zvučnom zapisu. A devojčica koja ne čuje, može da uči kada osobe oko nje koriste jezik znakova ili vizuelne metode učenja.

Da li će devojčica sa invaliditetom steći srednjoškolsko i fakultetsko obrazovanje zavisi od razvijene svesti roditelja, podrške porodice, ali i njenog socijalnog i ekonomskog statusa.

Zapošljavanje - Nedovoljno razvijena svest poslodavca, neprilagođeni prostori za rad i nepo-stojanje odgovarajuće politike, koja bi stimulisala poslodavce da zapošljavaju žene sa invaliditetom su prepreke da ona bude ravnopravna sa drugima. Ostvarivanje prava na obrazovanje, mogućnost dokvalifikacije i prekvalifikacije u skladu sa potrebama tržišta, su osnovni uslovi za ostvarivanje pravana zapošljavanje i kasniju ekonomsku samostalnost. Žena koja ne može da hoda može da ima dobru karijeru i da zarađuje novac kako bi izdržavala svoju porodicu. Ali ako se njena porodica ili zajednica stidi načina na koji se ona kreće i želi da ona bude izolovana, onda će taj njihov osećaj sramote uticati na njenu samoizolaciju i isključivanje iz društvenog i ekonomskog života zajednice. Zbog toga žene sa invaliditetom spadaju u ekonomski najugroženije slojeve stanovništva.

16

...IZ KRUGA

Socijalne službe – Socijalne službe i službe podrške su od izuzetnog značaja za izjednačavanje položaja osoba sa invaliditetom, posebno žena i treba da budu dostupne svim građanima i građankama. Osnivanjem servisa personalnih asistenata stvara se mogućnost da žena sa invaliditetom odlučuje o svom životu, kao i da, ukoliko je to njen izbor, ispuni svoju tradicionalnu ulogu – da bude supruga, majka, domaćica, na za nju prihvatljiv način.

Zdravstvena zaštita – Nepristupačne zdravstvene ustanove, neodgovarajući pristup medici-nskog osoblja i neprilagođenost medicinskih aparata za osobe sa invaliditetom i nedostatak informacija su osnovni razlozi loše zdravstvene zaštite. Posebna nedostupnost se odnosi na ginekološke ambulante za žene sa invaliditetom.

Zakonski sistem – U poslednje vreme, kako u svetu tako i kod nas donose se antidiskrimi-nativni zakoni, strategije i akcioni planovi za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom generalno. Međutim, jako malo odredaba postojećih zakona se odnose na žene sa invaliditetom i poboljšanje nji-hovog teškog položaja. Sa druge strane, ma koliko zakonski sistem bio u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom, on ne može biti adekvatan ukoliko se nedovoljno primernjuje u praksi.

17

...IZ KRUGA

Da bi se razvio pun potencijal i ravnopravno se uključile u sve sfere društvenog života, devo-jkama i ženama sa invaliditetom je neophodan pristup obrazovanju, zaposlenju i servisima podrške. Žene sa invaliditetom imaju pravo na dobro zdravlje. Ono zavisi od pristupa informacijama i servisima za prevenciju i lečenje zdravstvenih problema, naročito reproduktivnog zdravlja.

Mnoge žene sa invaliditetom koriste termin ”invalidno” da bi objasnile svoja lična ograničenja i nemogućnosti. Ta ograničenja su posledica oštećenja vida ili sluha, stanja koja otežavaju kretanje, govor ili učenje, kao i stanja koja mogu da dovedu do nefunkcionalnosti određenih delova tela. Žena sa invaliditetom može da se kreće, da vidi, da čuje, da govori, da uči i da razume, ali na drugačiji način od žene bez invaliditeta.

Ona može svakodnevni život da vodi drugačije, jer komunicira, jede, kupa se, oblači, us-taje, hrani svoju bebu na drugačiji način. Prihvatanje sopstvenih ograničenja je redovan deo njenog života. Uprkos mogućnostima svake žene da nađe rešenje za probleme izazvane invaliditetom, ona se suočava sa društvenim, fizičkim, kulturnim i ekonomskim barijerama, koje je sprečavaju da dobijezdravstvenu zaštitu, obrazovanje, profesionalne treninge i zaposlenje. Pogrešan stav i mišljenje šta žena sa invaliditetom može ili ne može da uradi, može je sprečiti da živi punim životom ili da uzme učešće u svim sferama društva. Stereotipi i predrasude najvećim delom pojačavaju njen invaliditet. Oni utiču na njenu invalidnost stvarajući barijere koje mogu da je spreče da se obrazuje, da radi ili da vodi ispunjen društveni život.

Lokalna zajednica mora da uključuje osobe sa invaliditetom. To je normalno. Ali nije normalno da osoba bude diskriminisana i isključena samo zato što ima invaliditet. Nizak kvalitet života žena sa invaliditetom nije izazvan invaliditetom, već društvenom realnošću. Mnoge žene sa invaliditetom su sakrivene. Nisu uključene u aktivnosti zajednice zato što drugi ljudi misle da su manje korisne, vredne i sposobne od žena bez invaliditeta.

Žene sa invaliditetom imaju pravo da budu zdrave i da imaju pristup kvalitetnoj primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Međutim, samo nekoliko zdravstvenih centara, klinika i bolnica su sagrađene tako da ih mogu koristiti žene sa invaliditetom. Takođe, usluge mogu da budu previše skupe, a zdravstveni

Že

ne sa

inv

alid

itetom

i zd

rav

stve

na

zaštita

18

...IZ KRUGA

centri previše fizički udaljeni, tako da odlazak kod lekara, kupovina lekova ili plaćanja pregleda postajeskoro “nemoguća misija”.

Kvalitetna zdravstvena zaštita sprečava probleme koje invalidnost čini ograničavajućim faktorom u životu žene. Pravovremena zdravstvena zaštita, takođe, sprečava druge zdravstvene pro-bleme izazvane invalidnošću. Lečenje prostog problema u pravo vreme – kao što je na primer deku-bitus – sprečava da on postane opasan po život i u nekim slučajevima završi smrtnim ishodom.

Kvalitetna zdravstvena zaštita mora biti dostupna svim ženama sa invaliditetom, bez obzira na društveni status ili vrstu invaliditeta. Ona uključuje besplatne ili jeftine zdravstvene usluge ili osi-guranje koje će to pokriti, kao i javni prevoz koji se lako koristi. Ovo je posebno važno za žene koje su izolovane ili siromašne.

Stvaranje zdravstvenih usluga lakim za korišćenje

Žene sa invaliditetom i zdravstveni radnici zajedno mogu zdravstvene usluge da učine boljim za korišćenje. Zajedno mogu naći načine kako da ženama sa invaliditetom olakšaju ulazak u zdravstve-ni centar, da koriste opremu, da više nauče o različitim vrstama invaliditeta i da promene stavove. Većina ovih promena nisu komplikovane ili novčano zahtevne.

Ove promene će takođe pomoći i drugim korisnicima zdravstvenih centara, kao što su stariji ljudi koji ne mogu da se kreću tako lako kao što su mogli ranije, ili bilo ko drugi ko je imao nezgodu i privremeno je sa invaliditetom (sa slomljenom rukom ili nogom).

Barijere za uživanje kvalitetne zdravstvene nege

- Osobama koje koriste kolica ili druga pomagala za kretanje veliki problem predstavlja arhitekton-ska nepristupačnost zdravstvenih centara i bolnica. Takođe, zdravstveni centri su često fizički značajnoudaljeni od prebivališta korisnika/ca i ne postoji javni prevoz koji bi žene sa invaliditetom mogle lako da koriste.

19

...IZ KRUGA

- Oprema, kao što su niski ili visoki kreveti, ginekološki stolovi i drugi aparati, često su nedostu-pni.

- Doba dana u kome se obavljaju određeni pregledi i druge zdravastvene usluge je ponekad ograničavajući faktor za ženu sa invaliditetom (mora da obezbedi asistenta i organizuje prevoz).

- Premalo je žena ginekologa što odbija žene sa invaliditetom da idu na preglede (stid ih je da idu kod muških doktora).

- Zdravstveni radnici, uglavnom, ne poznaju jezik znakova ili gestovni govor i ne postoje informa-cioni materijali u audio-formatu ili štampani na Brajevom pismu, što predstavlja prepreke za komu-nikaciju sa osobama oštećenog sluha i/ili vida.

- Ne postoji sistemska obuka zdravstvenih radnika, uključujući doktore i sestre, o različitim vrsta-ma invaliditeta, adekvatnom pristupu osobama sa invaliditetom i zbog toga postoji opasnost od uticaja predrasuda u ophođenju sa osobama sa invaliditetom.

- Određene zdravstvene usluge su skupe, a žene sa invaliditetom, po svetskoj statistici, spadaju u najsiromašnije slojeve stanovništva.

Sugestije kako učiniti klinike i bolnice dostupnim

Klinike i/ili bolnice bi trebalo da:

- budu lake za prilaz i komunikaciju u prostoru (uključujući šaltere, čekaonice, toalete i ordinacije) za osobe koje koriste kolica ili druga pomagala ili imaju poteškoća u kretanju ili oštećenje vida.

- imaju obezbeđen prevoz koji je pristupačan za osobe sa invaliditetom- imaju liftove ili rampe pored stepenica.- imaju toalete koje žene i muškarci sa invaliditetom mogu da koriste. - imaju obučeno osoblje koje može da komunicira sa ljudima sa oštećenjem vida ili sluha ili imaju

cerebralnu paralizu i koje može sa sigurnošću da kaže da žene koje imaju poteškoća u učenju ra-zumeju šta se dešava na klinici.

Ideje kako zdravstvene usluge učiniti prijatnijim

- ponuditi nedeljnu ili mesečnu posetu ljudima koji žive daleko od zdravstvenih centara,

20

...IZ KRUGA

- ponuditi besplatne zdravstvene usluge ženama sa invaliditetom,- učiniti opremu lakom za upotrebu ili nabaviti specijalizovanu opremu,- obezbediti prevoz do zdravstvenog centra. Prevoz mora biti lak za upotrebu za ljude koji koriste

invalidska kolica, druga pomagala ili imaju poteškoća u kretanju.

Klinike i bolnice mogu:

- da edukuju svoje radnike o različitim vrstama invaliditeta i adekvatnim pristupima/postupcima u komunikaciji sa osobama koje imaju invaliditet,

- da angažuju žene sa invaliditetom kao zdravstvene radnike ili osoblje na klinikama ili bolnicama,- da postave obeležja oko zgrade kako bi osobe sa oštećenjem vida mogle bezbedno da pronađu

ulaz,- da organizuju predavanja i druge aktivnosti kako bi se skrenula pažnja ženama sa invaliditetom

o potrebi redovnih pregleda,- da obezbede redovne dnevne, nedeljne ili mesečne lekarske savete za žene sa invaliditetom,- da olakšaju ženama sa invaliditetom da tokom jednog dana obave što više pregleda na klinici ili

u bolnici,- da obezbede zdravstvene informacije na jezicima sredine,- da obezbede ženama oštećenog vida zdravstvene informacije štampane Brajevim pismom ili u

audio-formatu,- da ohrabre zdravstvene radnike da koriste jednostavan, jasan jezik i/ili slike kako bi ilustrovali

ono što govore ženama koje imaju teškoće u učenju i razumevanju.- da obuče zdravstvene radnike da jasno komuniciraju sa ženama koje imaju oštećenje govora/

sluha,- da obuče osoblje znakovnom jeziku kako bi mogli da daju zdravstvene informacije ženama sa

oštećenim sluhom.

21

...IZ KRUGA

(izvodi)

Član 1.Svrha Konvencije je da promoviše, štiti i osigura puno, efikasno i ravnopravno uživanje svih

ljudskih prava i osnovnih sloboda od strane svih osoba sa invaliditetom i da promoviše poštovanje njihovog urođenog dostojanstva.

(...)

Član 2.(...)

Univerzalni dizajn predstavlja dizajniranje proizvoda, okruženja, programa i usluga tako da sva lica mogu u najvećoj mogućoj meri da ih koriste bez dodatnih adaptacija. Univerzalni dizajn ne isključuje postojanje asistivnih sredstava i pomagala za određene kategorije osoba sa invaliditetom kada su im takva sredstva potrebna.

Član 6.1. Države potpisnice priznaju da su žene i devojčice sa invaliditetom izložene višestrukoj

diskriminaciji i u tom smislu preduzeće mere radi osiguravanja punog i ravnopravnog uživanja svih ljudskih prava i osnovnih sloboda od strane žena i devojčica sa invaliditetom.

(...)

Član 9.1. Da bi se osobama sa invaliditetom omogućilo da samostalno žive i u potpunosti učestvuju u

svim aspektima života, države potpisnice preduzeće odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom, na osnovu jednakosti sa drugima, osiguraju pristup izgrađenom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informacijske i komunikacijske tehnologije, kao i drugim uslugama i objektima namenjenim javnosti, kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama. Ove mere, koje će uključivati identifikaciju i uklanjanje prepreka i barijera pristupačnosti, između ostalog će se primen-jivati na:

(a) Zgrade, puteve, prevoz i druge unutrašnje i spoljne objekte i postrojenja, uključujući škole, stambene objekte, medicinska zdanja i radna mesta;

Međ

un

aro

dn

a k

on

ve

ncija

UN

o p

rav

ima

oso

ba

sa in

va

liditeto

m

22

...IZ KRUGA

(b) Informacije, komunikacije i druge usluge, uključujući elektronske usluge i službe i servise za slučaj vanrednih situacija.

(...)

Član 19.(...)

(c) Usluge u lokalnoj zajednici koje su na raspolaganju opštoj populaciji treba da budu dos-tupne osobama sa invaliditetom pod jednakim uslovima i da budu u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom.

Član 23.1. Države potpisnice će preduzeti efektivne i odgovarajuće mere kako bi eliminisale diskrimi-

naciju osoba sa invaliditetom u svim pitanjima vezanim za bračne, porodične, lične odnose i roditeljstvo, na osnovu jednakosti sa drugima, kako bi osigurali da:

(a) Pravo svih osoba sa invaliditetom koji su u uzrastu u kome se može stupiti u brak da stupa-ju u brak i zasnivaju porodicu na osnovu punog i slobodno izraženog pristanka budućih supružnika bude priznato;

(b) Budu uvažena prava osoba sa invaliditetom da slobodno i odgovorno odlučuju o broju svoje dece i razmaku između njih na jednakim osnovama sa drugima, da imaju pristup informacijama primerenim njihovom uzrastu, obrazovanju o reprodukciji i planiranju porodice i sredstvima potrebnim kako bi bile u stanju da ostvaruju dotična prava;

(c) Osobe sa invaliditetom, uključujući decu, očuvaju svoju plodnost na osnovu jednakosti sa drugima.

(...)

Član 25.Države potpisnice priznaju da sve osobe sa invaliditetom imaju pravo na uživanje najvišeg

mogućeg standarda zdravlja bez diskriminacije po osnovu invalidnosti. Države potpisnice preduzeće sve odgovarajuće mere kako bi osigurale pristup zdravstvenim i uslugama rehabilitacije vezanim za zdravstvenu zaštitu, koje će voditi računa o rodnim aspektima. Države potpisnice naročito će:

23

...IZ KRUGA

(a) Osobama sa invaliditetom pružiti isti raspon i standarde priuštljivih zdravstvenih usluga koje su obezbeđene i za ostale građane, uključujući usluge vezane za seksualno zdravlje i reprodukciju i programe javne zaštite zdravlja namenjene najširoj populaciji;

(b) Osobama sa invaliditetom pružiti one zdravstvene usluge koje im posebno trebaju zbog njihove invalidnosti, uključujući ranu identifikaciju i intervencije onda kada je to primereno i usluge usmerenena minimiziranje i sprečavanje dalje invalidnosti, uključujući među decom i starim osobama;

c) Nastojati da pomenute zdravstvene usluge obezbede osobama sa invaliditetom što bliže zajedni-cama u kojima te osobe žive, uključujući seoske zajednice;

(d) Zahtevati od zdravstvenih radnika da osobama sa invaliditetom pružaju zaštitu istog kval-iteta koja se pruža i ostalim licima, uključujući na osnovu slobodnog i informisanog pristanka, kroz, između ostalog, podizanje nivoa svesti dotičnih radnika o ljudskim pravima, dostojanstvu, autonomiji i potrebama osoba sa invaliditetom putem treninga i promovisanja etičkih standarda za javnu i privatnu zdravstvenu zaštitu;

(e) Zabraniti diskriminaciju protiv osoba sa invaliditetom prilikom pružanja zdravstvenog osiguranja i osiguranja života u slučajevima kada nacionalno zakonodavstvo dopušta to osiguranje, koja će biti pružana pod fer i razumnim uslovima.

(f) Sprečiti diskriminatorno uskraćivanje zdravstvene zaštite, zdravstvenih usluga, hrane ili tečnosti na osnovu invalidnosti.

24

...IZ KRUGA

(izvodi)

(...)

Član 13. (1) Zabranjena je diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pris-

tupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama.

(2) Pod uslugom, u smislu ovog zakona, smatra se svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja.

(3) Pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona, smatraju se: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, zaštitu od elementarnih nepogoda i slično.

(4) Pod javnim površinama, u smislu ovog zakona, smatraju se: parkovi, zelene površine, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i slično.

(5) Diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga naročito obuhvata:

1. odbijanje pružanja usluga osobi sa invaliditetom, osim ako bi pružanje usluge ugrozilo život i zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica;

2. pružanje usluge osobi sa invaliditetom pod drugačijim i nepovoljnijim uslovima od onih pod kojima se usluga pruža drugim korisnicima, osim ako bi pružanje usluge pod redovnim uslovima ugro-zilo život ili zdravlje osobe sa invaliditetom ili drugog lica;

3. odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija objekta neophodna da bi se usluga pružila koris-niku sa invaliditetom.

Član 17. (1) Posebno težak slučaj diskriminacije zbog invalidnosti jeste svaka diskriminacija osoba sa

invaliditetom prilikom pružanja zdravstvenih usluga.

(2) Diskriminacijom osoba sa invaliditetom prilikom pružanja zdravstvenih usluga smatra se:

1. odbijanje da se pruži zdravstvena usluga osobi sa invaliditetom zbog njene invalidnosti;

Za

ko

n o

sp

reča

va

nju

dis

kri

min

aci

je

oso

ba

sa

in

va

lid

itet

om

25

...IZ KRUGA

2. postavljanje posebnih uslova za pružanje zdravstvenih usluga osobama sa invaliditetom ako ti uslovi nisu opravdani medicinskim razlozima;

3. odbijanje postavljanja dijagnoze i uskraćivanje odgovarajućih informacija o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja i rehabilitacije osobi sa invalid-itetom zbog njene invalidnosti;

4. svako uznemiravanje, vređanje ili omalovažavanje osobe sa invaliditetom u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi zbog njene invalidnosti.

26

...IZ KRUGA

(izvodi)

1. POLAZNE OSNOVE

Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Strategija), predstavlja srednjeročni plan aktivnosti svih društvenih aktera u Republici Srbiji osnažujući temelj građanskog društva kome Republika Srbija teži, a meru uspešnosti realizacije tog strateškog cilja biće moguće meriti i stepenom ispunjenja ciljeva koje ova strategija postavlja. Ciljevi Strategije ustanovljeni su za period od 2007-2015. godine, sa akcionim planovima koji se donose za period od dve godine.

Kao osnov za izradu Strategije, upotrebljena su rešenja proklamovana usvojenim domaćim i međunarodnim dokumentima, koja pitanja tretmana osoba sa invaliditetom ne postavljaju kao seg-ment socijalne politike, već kao pitanje poštovanja ljudskih prava. Neosporno je da takvo savremeno i uspešno društvo kome Republika Srbija teži kao strateškom cilju, podrazumeva ne samo materi-jalno blagostanje, već zajednicu zadovoljnih pojedinaca koji uživaju puno učešće u svim segmentima društva.

Ustavom Republike Srbije, najvišim pravnim aktom jedne zemlje, jemče se ljudska i man-jinska prava i kao takva, neposredno se primenjuju. Država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.

(...)

POSEBNI CILj 5: Unaprediti sistem podrške i usluga usmerenih ka korisniku u skladu sa njegovim potrebama.

MERE

5.1 Dalje razvijati koncept procene sposobnosti i potreba ka biopsiho - socijalnom modelu i uskladiti standarde nacionalne klasifikacije sa međunarodnim standardima klasifikacije funkcionisanja,invalidnosti i zdravlja;

5.2 Razviti standarde kvaliteta socijalnih, zdravstvenih i drugih usluga koje se pružaju osobama sa invaliditetom u lokalnoj zajednici, obezbeđujući programsku i metodološku podršku u njihovoj im-

Str

ate

gij

a u

na

pre

đe

nja

po

loža

ja o

sob

a

sa i

nv

ali

dit

eto

m u

Srb

iji

27

...IZ KRUGA

plementaciji;

5.3 Razviti sistem kontrole kvaliteta socijalnih, zdravstvenih i drugih usluga kroz sistem super-vizije, monitoringa, programe edukacije i profesionalnog napredovanja pružalaca usluga;

5.4 Obezbediti da sistem socijalnih, zdravstvenih i drugih usluga za osobe sa invaliditetom u potpunosti poštuje princip dostupnosti usluga u lokalnoj zajednici, uz potpunu primenu procesa dein-stitucionalizacije;

5.5 Obezbediti razvoj multidisciplinarnog timskog rada na svim nivoima kroz povezivanje in-stitucija sa druga dva sektora;

5.6 Osigurati pristupačnost socijalnim, zdravstvenim i drugim uslugama u arhitektonskom, organizacionom i programskom smislu – prostor bez barijera, mobilni servisi, fleksibilno radno vreme,prilagođeni formati informacija, edukovani pružaoci usluga, kao i uključivanje novih tehnologija;

5.7 Razviti mehanizme koji će omogućiti postojanje pluralizma pružaoca usluga (vladine in-stitucije, agencije, udruženja građana i privatni sektor), koji će pružati usluge na bazi utvrđenih stand-arda i principa „korisnik (osoba sa invaliditetom) je u centru kreirane, odnosno pružene usluge”;

(...)

5.12 Osigurati sveobuhvatnost zdravstvene zaštite za osobe sa invaliditetom (promocija zdrav-lja, prevencija bolesti na svim nivoima, rana dijagnoza, lečenje i rehabilitacija), bez diskriminacije u odnosu na njihovo stanje i bolest, u skladu sa njihovim potrebama;

5.13 Osigurati da osobe sa invaliditetom ostvare prava na savremena medicinsko-tehnička pomagala (proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor i druga pomagala) u skladu sa njihovim potrebama;

5.14 Osigurati da zdravstveni radnici osobama sa invaliditetom pružaju zdravstvenu zaštitu, poštujući sva prava pacijenata (pravo na: informacije, obaveštenje, slobodan izbor lekara, privatnost i poverljivost informacija, na samoodlučivanje i pristanak, uvid u medicinsku dokumentaciju, tajnost podataka, prigovor, naknadu štete);

5.15 Obezbediti pristup osobama sa invaliditetom specijalizovanim službama zdravstvene zaštite i rehabilitacije;

28

...IZ KRUGA

5.16 Osigurati postojanje i razvoj programa rehabilitacije za sve grupe osoba sa invaliditetom, baziranih na individualnim potrebama;

(…)

POSEBNI CILj 7: Unaprediti kvalitet rada pružalaca usluga.

MERE

7.1 Razviti i sprovoditi program edukacije lica koja su profesionalno uključena u rad i obezbeđenje usluga osobama sa invaliditetom po savremenom i međunarodno prihvaćenom modelu invalidnosti zasnovanom na ljudskim pravima;

7.2 Obezbediti visok kvalitet pruženih usluga, adekvatnom obukom osoba (npr. volontera, studenata i drugih ) koje su uključene u sistem pružanja usluga;

7.3 Razviti odgovarajući institucionalni mehanizam kojim će se obezbediti da osobe sa invaliditetom kao korisnici, učestvuju u procesu obezbeđivanja usluga, uključujući izbor, procenu potreba, učešće u donošenju odluka, monitoring i evaluaciju usluga.

(…)

POSEBNI CILj 10: Razvijati i osigurati jednake mogućnosti za žene sa invaliditetom za ravno-pravno i aktivno učešće u životu zajednice.

MERE

10.1 Razvijati i obezbediti pristup potrebnim i odgovarajućim servisima za žene sa invaliditetom u cilju podizanja kvaliteta života;

10.2 Podizati svest društva i osoba sa invaliditetom o relacijama između pola, roda i invalidnosti;10.3 Obezbediti informacije o položaju žena sa invaliditetom u odnosu na njihove društvene uloge i

posebnu ranjivost u odnosu na porodično nasilje;10.4 Obezbediti informacije o ženskim ljudskim pravima (reproduktivno pravo) ženama sa invalid-

itetom;10.5 Preduzeti mere na sprečavanju nasilja, zlostavljanja i eksploatacije žena sa invaliditetom;

29

...IZ KRUGA

(izvod iz nacionalnog izveštaja o stanju u Srbiji)

Da li su servisi za seksualno i reproduktivno zdravlje omogućeni ženama i muškarcima sa invaliditetom?

Ne postoje zakonske prepreke ostvarivanju prava na servise za seksualno i reproduktivno zdrav-lje žena i muškaraca sa invaliditetom, ali u praksi postoji izuzetno mali broj pristupačnih zdravstvenih ustanova u kojima one/oni mogu ostvariti ta prava. Ginekološke ordinacije pristupačne ženama sa invaliditetom postoje samo u par velikih gradova u Srbiji. Dodatne teškoće izazivaju rasprostranjene predrasude vezane za roditeljstvo i seksualnost žena i muškaraca sa invaliditetom.

Neophodno je što pre preduzeti mere kako bi se što veći broj zdravstvenih ustanova gde se pružaju servisi za seksualno i reproduktivno zdravlje učinio potpuno pristupačnim. Potrebna je i odgovarajuća obuka zdravstvenog osoblja i podizanje nivoa svesti o pravu žena i muškaraca na zdravlje, brak, porodicu, potomstvo i rodnim aspektima ovih prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zdravstvenoj zaštiti žena sa invaliditetom i razviti mrežu savetovališta iz oblasti seksualnog i reproduk-tivnog zdravlja za ove žene.

Da li znate da li postoje slučajevi prisilnog lečenja, prisilnog tretmana (elektrošok, itd..) koji se primjenjuju na osobama sa invaliditetom?

Član 44. Zakona o zdravstvenoj zaštiti predviđa da u slučajevima kada neki doktor medicine, specijalista psihijatar ili specijalista neuropsihijatar procene da određena osoba sa duševnim oboljen-jem predstavlja opasnost po sopstveni ili tuđ život ili imovinu, mogu odlučiti da tu osobu upute u bolničku ustanovu. Ova osoba može biti primljena u ustanovu stacionarnog tipa bez sopstvenog pris-tanka s tim što konzilijum stacionarne ustanove narednog dana po prijemu odlučuje hoće li dotična osoba ostati u ustanovi na bolničkom lečenju i obaveštava nadležni sud u roku 48 časova.

Zakon članom 256. predviđa i novčane kazne od 200000 do 1000000 dinara za zdravstvene ustanove u slučajevima vršenja medicinskih mera nad pacijentom protivno njegovoj volji, odnosno bez pristanka zakonskog zastupnika poslovno nesposobnog lica, nepreduzimanja mera za zaštitu prava pac-ijenata, neobaveštavanja nadležnog suda o smeštanju osobe sa duševnim oboljenjem u ustanovu bez njenog pristanka u roku od 48 časova. Odgovorni zdravstveni radnik u slučajevima vršenja medicinskih mera nad pacijentom protivno njegovoj volji i neobaveštavanja nadležnog suda o smeštanju osobe sa duševnim oboljenjem u ustanovu bez njenog pristanka u roku od 48 časova biće kažnjen novčanom

Že

ne sa

inv

alid

itetom

30

...IZ KRUGA

kaznom od 30000 (trideset hiljada) do 50000 (pedeset hiljada) dinara (čl. 259).

U slučajevima poremećaja ponašanja po pravilu se primenjuju tretmani davanjem lekova a da se drugi u svetu priznati metodi tretmana ne koriste.

Neophodno je edukovati medicinske stručnjake da u slučajevima poremećaja ponašanja pored davanja potrebnih lekova primene i druge primerene oblike tretmana u skladu sa praksom u svetu.

Neophodno je usvojiti Zakon o zaštiti mentalnog zdravlja. Neophodno je formiranje tela koje će pratiti stanje i preduzimati mere da spreči eventualne zloupotrebe u oblasti medicinskih tretmana.

(...)

Da li su žen e sa invaliditetom uključene u nacionalne programe kako bi promovisale prava žena?

Da, ali nedovoljno.

Organizacije osoba sa invaliditetom su od 1996. godine do danas uložile dosta napora na afir-maciji položaja, prava i potencijala žena i devojaka sa invaliditetom i njihovu zaštitu od nasilja. Veći broj organizacija razvio je saradnju sa ženskim grupama i organizacijama, ukazujući na dvostruku diskriminaciju koju žene sa invaliditetom trpe. Uključile su se u rad SOS telefona, grupa za podršku a formirana je i organizacija čiji specifični cilj jeste zaštita žena i dece sa invaliditetom od nasilja - „…Izkruga“. Kroz mrežu nevladinih organizacija ženama sa invaliditetom pruža se podrška i radi na nji-hovom osnaživanju a počelo se i sa obukom organa vlasti.

(...)

31

...IZ KRUGA

Ko

risni lin

ko

vi

- www.izkruga.org „...Iz Kruga“, organizacija za zaštitu prava i podršku ženama sa invaliditetom Srbije - www.canada.org.yuKanadska agencija za međunarodni razvoj-CIDA

- www.gakfront.orgGinekološko-akušerska klinika „Narodni front“

- www.zdravlje.sr.gov.yuMinistarstvo zdravlja Republike Srbije

-www.cme.org.yuCentar za monitoring i evaluaciju

- www.alfatrade.co.yuAlfatrade Enterprise d.o.o - privatno preduzeće za montažu i održavanje medicinske opreme

...IZ KRUGA