Uvod u Snimanje Zvuka Podsetnik

7/22/2019 Uvod u Snimanje Zvuka Podsetnik

1/26

AKADEMIJA UMETNOSTI U NOVOM SADU >DRAMSKI ODSEK >GRUPA ZA AV MEDIJE

1

PROFESIJA SNIMATELJ I DIZAJNER ZVUKA

Zanimanje Snimatelj i dizajner zvukapredstavlja prevashodno kreativnu, umetnikudelatnost, mada pri tome ne treba zanemariti ni izvestan tehniki aspekt ove delatnosti.

Pojavom novih tehnologija u audio-sistemima i uslonjavanjem studijske tehnike, uporedo saosnovnim poznavanjem zakonitosti prostorne akustike i "slabe struje", od buduih snimatelja idizajnera zvuka oekuje se i dobro poznavanje raunara i raunarskih programa.

Ipak, za posao snimatelja i dizajnera zvuka, kreativna komponenta tj. poznavanje dramaturgijezvuka, oseaj za tonsku boju, posedovanje dobrog sluha, muzike memorije i oseaj za ritamsu od prevashodnog znaaja.

Nagli i ubrzani razvoj novih tehnologija u oblasti audio-sistema i studijske tehnike, a posebnoraunara i raunarskih programa, snimateljima i dizajnerima zvuka prua brojne novemogunosti za individualni, kreativno-umetniki izraz. Istovremeno, pojava novih tehnologijauslovljava snimatelje i dizajnere zvuka da svojim ostvarenjima reflektuju izraajne mogunosti

koje im ta nova tehnologija prua. Zvuna slika u filmskim, TV, pozorinim i radiofonskimdelima postaje sve sloenija.

U novije vreme, negde od sedamdesetih godina XX veka, zvuk kao jedno od izraajnihsredstava audio-vizuelnih dela postaje sve vaniji. Za poznatog amerikog reisera i

producenta Frensis Ford Kopolu(F. F. Copola) zvuk je drugo vano izraajno sredstvo i inibar pedeset odsto svakog filma.1

1Hans-Erik Filip, Razgovori o zvuku.Naziv orginala: The Film Sound as Means of Expression (The National Filmschool of Denmark, 1980).


2/26


2

LJUDI U PROCESU SNIMANJA

FILM

lanovi sektora zvuka na filmu su:

- na terenu:snimatelj zvukamikromanAko je zadatak na terenu jednostavan, dovoljne su samo te dve osobe, ali ako je zadatakkomplikovaniji, potrebno je da snimatelj ima bar jednog asistenta, a esto se upoljavaju inekoliko mikromana.

- u postprodukciji:montau zvuka (u zavisnosti od kompleksnosti projekta) moe da radi jedan ovek koji je

istovremeno i dizajner zvuka, ali kod kompleksnijih projekata u ekipu e ui:montaer dijalogadizajner zvukafoli majstor (sa asistentom eventualno)supervizor zvuka

TELEVIZIJA

Za dramske forme, ekipa je slina kao za jednostavnije filmske zadatke.Za ostale televizijske emisije, najee e jedan ovek biti i snimatelj i mikroman, i dizajnerzvuka. Bitno je napomenuti da montaer slike na televiziji esto radi i montau, pa i dizajnzvuka.

RADIO

U radio stanici jedna osoba moe da bude i realizator zvuka i muziki urednik i novinar ispiker i producent. Opet, postoje radio stanice u kojima svaki od tih poslova radi posebnaosoba.to se zvuka tie, esto se odvajaju oni koji rade na realizaciji programa (oni istovremenomogu biti i muziki urednici ili saradnici) i oni koji rade na produkciji reklama, dramskih imuzikih sadraja.

Sama realizacija programa nije previe komplikovana i ne zahteva mnogo znanja o dizajnuzvuka, ali taj posao zahteva odreenu vetinu, brzinu i koncentraciju, ako je u pitanju moderanradio program.

POZORITE

U domaim pozoritima najee su zaposleni jedan majstor zvuka i nekoliko tehniara.Dizajner zvuka je neko ko uestvuje u pripremi dizajna zvuka za predstavu i ta osoba moe bitiili majstor zvuka iz pozorita, ili neko ko je najmljen sa strane.Ukoliko je pozorina predstava komplikovana sa stanovita zvuka (mjuzikl, na primer), ondaekipa koja je zaduena za zvuk poinje da lii na ekipu koja radi zvuk za koncerte.

Na velikom koncertu, lanovi ekipe koja je zaduena za dizajn zvuka su:


3/26


3

- glavni dizajner (ili inenjer) zvuka koji moe, ali ne mora da bude dizajner sistema zaozvuavanje (sistem moe da definie druga osoba)- njegov asistent- inenjer zvuka za monitoring izvoaa- veliki broj tehniara koji se brinu o mikrofonima i vezama

- veliki broj tehniara koji se brinu o instrumentima (roudi)

MUZIKA PRODUKCIJA

U muzikom studiju, na snimanju albuma ete zatei:- muzikog producenta, koji je rukovodilac projekta (najslinije poslu reditelja na filmu)- snimatelja zvuka- asistenta snimatelja, kojih moe da bude vie, sa sve niim stepenom tehnike odgovornosti izaduenja


4/26


4

ZVUK - OSNOVNI POJMOVI

Ako krenemo od koncepta da je rezvuksamo naziv za interpretaciju koju mozak dajeodreenoj vrsti fizikih stimulusa koji dolaze do uva, prouavanjezvuka moe da se podeli natri oblasti: priroda stimulusa, karakteristike uva kao prenosnika, i psihoakustika sluanja. Ova

poslednja oblast, psihoakustika, se bavi nainima i razlozima zbog kojih mozak odreenestimuluse koji dolaze iz uva interpretira na odreeni nain. Shvatanje fizike prirode zvuka inaina na koji ui menjaju zvuk iz fizikog u senzorni fenomensu veoma vani u radusnimatelja i dizajnera zvuka.

TALASI ZVUNOG PRITISKA

Zvuk dolazi do uva u obliku periodinih promena atmosferskog pritiska - istog onogvazdunog pritiska koji meteorolozi mere barometrom. Promene pritiska koje se doivljavajukao zvuk su premale i prebrze da bi ih barometar registrovao. Ove promene pritiska senazivaju talasi zvunog pritiska. Ove talase moete sebi vizuelno da predstavite tako to etezamisliti talase koji se ire u vodi kada ubacite kamen. Pokreti talasa na povrini vode dok seudaljavaju od mesta na koje je kamen baen mogu da se upotrebe da predstave kretanje talasazvunog pritiska u vazduhu dok se udaljavaju od izvora zvuka. Treba svakako imati na umu dase talasi zvunog pritiska ire trodimenzionalno, sferino.Zvukje ljudska percepcija promena nastalih kao posledica promene pritiska koje se ire krozelastini medij. Na brzinu zvuka utiu gustina i elastinost medija.

Talase zvunogpritiska generie vibrirajue telo koje je u kontaktu sa vazduhom. To moe dabude zvunik, glasne ice oveka, ili ice na gitari koje vibriraju na telu instrumenta koje ondavibrira u ambijentu itd. Vibracije tela dovode do dodatnog stinjavanja i razreivanja vazduhau prostoru. Interesantno je zapaziti da se sami molekuli ne putuju kroz prostor, ono to putujesu sukcesivna zgunjavaja i razreenja molekula, odnosno zvuni talasi. Ovaj proces je poznatkaoprostiranjetalasa.

KARAKTERISTIKE TALASA

Zvuni talas ima sledee osnovne karakteristike: Amplituda - veliina promene u sistemu koji osciluje. Zvuni talasi predstavljaju

promene pritiska a njihove amplitude su proporcionalne sa veliinom promene u jednojoscilaciji. Amplitude talasa mogu da se mere korienjem raznih standarda. Merenjerazlike izmeu maksimalnog pozitivnog i negativnog signalnog nivoa zove sepik-vrednost.Vrednost rms je razvijena da bi se dolo do znaajnog proseka ovih vrednostii da bi se blie odredio nivo signala koji primaju ui.


5/26


5

Frekvencija - uestanost, broj promena(oscilacija) u jedinici vremena. Zdrav, mladovek je sposoban da uje frekvencije od 20Hz do 20.000Hz, ali osetljivost opada sagodinama, posebno za visoke frekvencije.

Brzina - Brzina zvuka zavisi od medija kroz koji talasi prolaze. Uopteno, brzinazvuka je proporcionalna kvadratnom korenu kolinika elasticiteta i gustine. Te fizike

karakteristike se menjaju sa promenama ambijentnih uslova (temperatura. vlanostitd.). Poto nam u svkodnevnom radu nije neophodna potpuno tana vrednost o brzinikretanja zvuka kroz vazduh, uzimamo kao srednju vrednost za brzinu kretanja zvukakroz vazduh 340m/s.

Talasna duina - rastojanje izmeu dve jednake take prostirueg talasa na odreenojfrekvenciji (oznaka lambda (). to je vea frekvencija, to je ton vii, ali je talasnaduina manja.

Faza - odnosi se na vremenski odnos izmeu dva ili vie zvunih talasa u datimtakama njihovih ciklusa. Zvuni talasi su repetativni i mogu da se podele u pravilneintervale. Ti intervali se mere us tepenima.Ako dva identina zvuna talasa ponu prostiranje u istom trenutku, oni e biti u fazi, aako ponu u razliito vreme, nee biti u fazi.. Talasi koji su u fazi e se sabirati, a onikoji imaju suprotne fazne stavove e se ponitavati.U studijskoj situaciji, potpuno poklapanje ili potpuno razilaenje faznog stava e bitiretkost. Uglavnom imamo situaciju koja je negde izmeu, sa odreenim odstupanjemfaznog stava.

Sastav harmonika odnosi se na frekvencijski sadraj kompleksnog zvuka, poredosnovnog tona. Ukoliko je frekvencijcki sadraj nepravilan, ukoliko frekvencije koje

postoje pored osnovne frekvencije ne stoje u odreenom matematikom redu(umnociosnovne frekvencije), zvuk koji dobijamo doivljavamo kao um.Meutim, ukoliko je frekvencijski raspored pravilan na taj nain da se frekvencije niu

kao umnoci celih brojeva u odnosu na osnovnu frekvenciju, onda se uje zvuk koji miprepoznajemo kao muziki ton: na primer, za osnovni ton ili prvi harmonik 440Hz,dalji niz harmonika e biti: 880Hz (2x440Hz), 1320Hz (3x440Hz), 1760Hz (4x440Hz)itd.Primer harmonikog niza, za osnovni ton C2, koji ima frekvenciju od 65.4Hz:

Envelopa je skup karakteristika zvuka, koje zajedno za harmonikim sadrajem,definiu boju zvuka. Envelopa ima 4 faze: attac, decay, sustain, release.

Ove karakteristike omoguavaju da se jedan oblik talasa razlikuje od drugog.


6/26


6

NIVOI: dB

Uvo prima zvune signaleu energetskom rasponu od oko 1013:1 (10.000.000.000.000:1) -izuzetno irok raspon. Poto je ljudima teko da barataju sa tako irokim rasponima, usvojena

je logaritamska skala da bi se mere svele na upotrebljivije cifre. Oznaka koja se koristi za

pokazivanje nivoa zvunog pritiska, nivoa signala, i promena u nivou signala je decibel(dB).Logaritam (log) je matematika funkcija koja velike brojevne vrednosti svodi na manje,upotrebljivije brojeve. Poto oni rastu eksponencijalno, oni esto bolje i preciznije opisuju radnaih ulanego linearna kriva.

NIVO ZVUNOG PRITISKA

Nivo zvunog pritiska je pritisak zvunih vibracija meren u jednoj taki. On se uglavnom meriuz pomo meraa nivoa zvuka u dB(A) ili dB (SPL) - u pitanju su potpuno iste jedinice, saistom referentnom vrednou. to je nivo zvunog pritiska vii, to je zvuk glasniji. dB(A) ilidB(SPL) koristimo kada hoemo daizrazimo nivo glasnosti. On oznaavaintenzitet zvunog

pritiska (SPL = Sound Pressure Level) Najtii zvuk koji mi moemo da ujemo, donji pragujnosti je 0dB SPL. Proseanrazgovor na razdaljini od 30cm je 70dB SPL. Proseno kunostereo sluanje je oko 85dB SPL. Prag bola (tako glasno da ui doslovno bole) je 120 do 130dBSPL.

Najee korieni dB termini jesu dBSPL, dBm, dBu, dBV i dBFS, mada ih ima mnogo vie.

NIVO SIGNALA

Nivo signala se takoe meri u dB. Nivo u decibelima je 10 puta logaritam kolinika dva nivoa:dB = 10 log P/Pref

gde je: P - merena snaga u vatima,Pref- referentna snaga u vatima.

Uposlednje vreme postalo je uobiajeno da se koriste decibeli da pokau i odnose voltae:dB = 20 log V/Vrefgde je: V - izmerena voltaa,Vref- referentna voltaa.

Ovaj izraz je matematiki ekvivalent prethodnog jer je snaga jednaka kvadratu voltae

podeljeno sa otporom kola:dB = 10 log P1/P2= 10 log (V1 /R)/ (V2 /R)= 10 log V1 /V2 = 20 log V1/V2

Nivo signala u decibelima moe da se izrazi na vie naina - dBm, dBu, dBv, dBV.dBm:decibeli sa referencom na 1 milivat;dBu ili dBv:decibeli sa referencom na 0,775 volti. (dBu su ei);dBV: decibeli na 1 volt.

Ako merite snagu signala, decibel jedinica koju treba da koristite je dBm.

dBm = 10 log P/Pref


7/26


7

gde je: P - izmerena snaga,Pref- referentna snaga, 1 milivat.

Na primer konvertujte 0,01 vat u dBm:

dBm = 10 log P/Pref= 10 log 0,01/0,001 = 10

tako da 0,01 vat odgovara vrednosti od 10 dBm (10 decibela iznad 1 milivata).Sada konvertujte 0,001 vat u dBm:dBm = 10 log P/Pref= 10 log 0,001/0,001= 0tako da je 0 dBm = 1 milivat.Bilo koja voltaa preko bilo kog otpora koja daje 1 milivat je 0 dBm.0 dBm = V /R= 1 milivat,

gde je: V - voltaa u voltima,R - otpor kola u omima.

Na primer, 0,775 volti preko 600 oma je 0 dBm. Jedan volt preko 1000 oma je 0dBm.Neki voltmetri su kalibrisani u dBm. Oitavanje na voltmetru u dBm je tano samo ako meritepreko 600. Za tano merenje u dBm, izmerite voltau i otpor kola i onda izraunajte:dBm = 10 log (V /R)/0,001

Druga jedinica za merenje se zove dBu ili dBv. To oznaava decibele sa referencom na 0,775volti. Cifra od 0,775 volti dolazi od 0 dBm. 0 dBm = 0,775 volti preko 600 oma, gde se 600

koriste kao standardna impedanca za audio veze. Tako da jedBu = 20 log V/Vrefgde je Vref= 0,775 volti.

Nivo signala se takoe meri u dBV, ili u decibelima sa referencom na 1 volt. Jednaina za ovoje:dBV = 20 log V/Vrefgde je Vref= 1 volt.

Na primer, konvertujmo 1 milivolt u dBV:dBV = 20 log V/Vref= 20 log 0,001/1= -60,

tako da je 1 milivolt = 60dBV (60 decibela ispod 1 volta). Sada konvertujte 1 volt u dBV, naovaj nain:dBV = 20 log 1/1= 0,tako da je 1 volt = 0 dBV. Da biste konvertovali dBV u voltau, koristite formulu:Volti = 10 (dBV/20)


8/26


8

UVO

Izvor zvuka proizvodi zvune talase naizmenino zgunjavajui i razreujui vazduh izmeuizvora i sluaoca. Ove promene prouzrokuju promene pritiska iznad i ispod normalnog

atmosferskog pritiska. Uvo je osetljivi prenosnik koji odgovara na ove promene pritiskaserijompovezanih procesa koji se dogaaju unutar slunih organa koji ine uvo.Kada stignu do sluaoca, talasi zvunog pritiska se skupljaju u slunom kanalu preko spoljnjeguva i upuuju se na bubnu opnu. Zvuni talasi se onda menjaju u mehanike vibracije i prenosese u unutranje uvo preko tri kosti koje se zovu eki, nakovanji uzengija. Ove kosti deluju ikao pojaivai (tako to znaajno pojaavaju vibracije koje dobijaju sa bubne opne), i kaoureaj za zatitu (smanjivanjem nivoa glasnih zvukova). Vibracije se onda prenose naunutranje uvo (kohlea) - cevast, zmijoliki organ koji sadri dve komore ispunjene tenou.Unutar tih komora nalaze se mali trepljasti receptori poreani redom dukohlee. Vibracije se

prenose do treplji, koje reaguju na odreene frekvencije u zavisnisti od mesta na kom se nalazedu organa, i izazivaju nervnu stimulaciju to nam daje oseaj ujnosti. Sluh se uglavnom gubi

kada se ovi receptori otete ili kad propadaju sa godinama.

PRAG UJNOSTI

Kad je SPL u pitanju, uobiajena referenca za nivo pritiska jedonji prag ujnosti, koji jeminimalni zvuni pritisak koji moe da izazove fenomen ujnosti kod veine ljudi, i iznosi0,0002 mikrobara. Jedan mikrobar je jednak milionitom delu normalnog atmosferskog pritiska,tako da je jasno da je uvo izuzetno osetljivo. U stvari, da je uvo samo malo osetljivije, mogli

bismo da ujemo i temperaturne promene molekula. Kada se kao referenca za nivo zvunogpritiska uzima 0,0002 mikrobara, donji prag se uglavnom oznaava kao 0dB SPL.Donji prag ujnosti se definie kao SPL za odreenufrekvenciju koji prosena osoba moe dauje u 50% sluajeva.

PRAG BOLA

SPL koji izaziva bol kod sluaoca u 50% sluajeva zove seprag bolai odgovara SPL nivou od140dB u frekvencijskom rasponu od 200Hz do 10kHz (na frekvencije ispod 200Hz i iznad10kHz smo manje osetljivi).


9/26


9

MIKROFONI

Mikrofon je obino prva karika u lancu snimanja. Mikrofon je pretvara koji menja jedan oblikenergije (zvune talase) u mehaniku energiju, pa zatim u elektrine signale. Kvalitet prijemamikrofona zavisi od mnogih spoljnih okolnosti, kao to su postavka mikrofona, akustikookruenje i dizajn mikrofona. Ovi, meusobno povezani elementi, zajedno utiu na kvalitetzvuka koji daje mikrofon. Da bi se zadovoljili zahtevi iroke primene i linih ukusa,

profesionalnim korisnicima je na raspolaganju dovoljno irok izbor mikrofona. Poto odreenezvune karakteristike svakog mikrofona esto najbolje odgovaraju specifinim primenama,korisnik moe da dobije najbolji mogui zvuk paljivim izborom mikrofona za odreenu

primenu.

Pri izboru najbolje postavke mikrofona, treba da razmiljate o sledea dva pravila:Pravilo 1.Ne postoje pravila, samo smernice.Iako vam smernice mogu pomoi da postignete dobar prijem, ne oklevajte da eksperimentieteda biste dobili zvuk koji najbolje odgovara vaem linom ukusu.Pravilo 2. Kompletanzvuk audio signala ne moe da bude bolji od najslabije veze u signalnom

putu.

PODELA MIKROFONA

podele mikrofona su mogue po vie kriterijuma, ali za nas su najvanije eketrina podela iakustika podela mikrofona.Elektrina podela (prema nainu pretvaranja akustikih promena u elektrine impulse:

kondenzatorski (rad se bazira na principu prolaza struje kroz kondenzator, odnosno naprincipu punjenja i pranjenja kondenzatora)

elektrodinamiki(koristi elektromagnetne indukcije da bi proizveo izlazni signal)-sa pokretnim kalemom-sa trakom

kristalni ugljeni magnetni

Akustika podelamikrofona se prvenstveno tie usmerenosti mikrofona, pa tako imamo:krunu karakteristiku usmerenosti - mikrofon radi na pritisak, odnosno sav zvunipritisakdeluje a membranu samo sa jedne strane, pa je mikrofon neusmerenosmiastu karakteristiku usmerenosti - mikrofon radi na gradijent pritiska, odnosno zvuni

pritisak deluje i sa prednje i sa zadnje strane, pa postoje odreene razlike u zvunom pritisku(u jaini i fazi) na dve strane i mikrofon nazivamo dvosmernimkardioidnu karakteristiku usmerenosti - kombinovanjem karakteristika mikrofona koji rade na

pritisak i na gradijent pritiska, dobijamo razliite karakteristike usmerenosti, najee kardioidu(usmereni), superkardioidu (vrlo usmereni)


10/26


10

omnidirektivni (neusmereni)

kardioidni (usmereni)

Superkardioidni (vise usmeren)

bi-direktivni (dvosmerni)

izuzetno usmeren, kao kod velikog topa
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Polar_pattern_directional.pnghttp://en.wikipedia.org/wiki/File:Polar_pattern_figure_eight.pnghttp://en.wikipedia.org/wiki/File:Polar_pattern_supercardioid.pnghttp://en.wikipedia.org/wiki/File:Polar_pattern_cardioid.pnghttp://en.wikipedia.org/wiki/File:Polar_pattern_omnidirectional.png


11/26


11

KONTROLA SIGNALA: ZVUNICI, SLUALICE, MERNI INSTRUMENTI

U procesu snimanja, procena i podeavanje zvuka se uglavnom zasniva na onome to ujemopreko monitorskog sistema i na onome to pokazuju merni ureaji, odnosno imamo mogunost

objektivne i subjektivne kontrole audio signala.

Subjektivnakontrola audio signala se vri preko sistema monitorskih zvunika koji moe dabude projektivan na vie naina, zavisno od namene. Na primer, monitorski sistem u sali zamiks filma e biti surroundsistem zvunika (5.1, 6.1 ili 7.1, zavisno od sistema kodovanja), ustudiju za snimanje muzike emo imatifar field(dalje postavljene velike zvunike) i near field(blie postavljene manje zvunike) monitoring, a na terenu emo najee koristiti slualice;

Objektivna kontrola audio signala se vri preko sistema mernih ureaja, najee vu-metara ipik-metara koji pokazuju nivo signala u raznim fazama toka signala. Merni instrumenti nampokazuju da li je signal podmodulisan (preslab) ili premodulisan (prejak) u odnosu na

standarde u skladu sa kojima je konkretan ureaj napravljen.

ZVUNICI I SLUALICE

Zvunik i slualice funkcioniu zapravo kao obrnuti mikrofon, pretvarajui elektrine signale umehaniku energiju, ime se pobuuje akustika energija. Naravno, mehanika energija koju

proizvode slualice je mnogo manja od one koju proizvode zvunici, pa slualicama pojaivanije potreban, dok je za rad zvunika pojaiva neophodan.

Uprkos napretku u dizajnu, zvunici su i dalje najslabija karika u audio lancu. Ova slabost jeposledica potencijalnih nelinearnosti u frekvencijskom odzivu zvunika, odnosnozvunikesto ne moe da prenese verno frekvencije koje su poslate u njega. Grubo reeno, to skupljizvunik, to vernija reprodukcija.

Problem se dodatno uslonjava kada na rad zvunika pone da reaguje i prostor u koji suzvunici stavljeni. Naime, ukoliko zvunik preterano istie neke frekvencije, mogue je da sukarakteristike prostora takve da istiu iste te frekvencije i da performanse pomenutog zvunika

budu jo gore u datom prostoru. Zbog toga je veoma vano izabrati adekvatne zvunike ipostaviti ih dobro u odnosu na prostor.


12/26


12

DIZAJN ZVUNIKA

Kao to jedan zvunik zvui razliito od drugog u razliitim akustikim sredinama, zvunicirazliitog dizajna se mnogo razlikuju po karakteru zvuka. Zapremina kutije, broj komponenti i

njihova veliina u svakoj kutiji, frekvencije skretnica, i filozofija dizajna daju razlike ukvalitetu zvuka. Profesionalni zvunici se uglavnom prave na dva naina: supresija vazduha(kompresioni) i bas refleks.Kutija zvunika sa supresijom vazduha je za vazduh nepropustljiv zapeaen sistem kojiodvaja vazduh u kutiji od vazduha van kutije. Ovaj sistem nudi dobar i precizan prenos basfrekvencija. Kod bas-refleks ili otvorenih kutija, odreena bas rupa se nalazi na kutiji, toomoguava vazdunoj masi iz kutije da se slobodno mea sa vazduhom van kutije tako dadeluje kao Helmholcov rezonator, to akustiki pojaava izlazne vrednosti na dubljimoktavama. Zbog toga ovi zvunici daju dublji,ali razliveniji bas.Sa tolikim varijablama koje treba uzeti u obzir kad su u pitanju soba i zvunici, neto to bismonazvali idealnim monitorskim sistemom ne postoji. Izbor sistema je vie pitanje subjektivnog

ukusa. Oni monitori koji se iroko primenjuju u duem periodu vremena poinju da sesmatraju industrijskim standardom; ali ovo moe lako da se promeni jer se ukusi menjaju.

SKRETNICEJedna zvunika kutija u sebi moe da ima vie zvunika (drajvera) koji su zadueni zarazliite opsege frekvencija, pa prema tome koliko tih opsega ima (u koliko je delova itavspektar podeljen), zvunike kutije zovemo jednosistemskim, dvosistemskim, trosistemskim ilietvor sistemskim. Retko e se u zvunikoj kutiji nai vie od 4 vrste zvunika odnosno,spektar frekvencija koje treba reprodukovati se retko deli na vie od 4 dela.Poto su individualni elementi zvunika (drajveri) efikasniji u nekim frekvencijskim rasponimanego u drugim (tj. oni proizvode vie neizoblienog izlaznog signala za isti nivo ulaznogsignala), esto se koristi vie drajvera kombinovano da bi se dobio eljeni odgovor. Drajverivelikog dijametra, kao to su jedinice od 15, proizvode niske frekvencije efikasnije negovisoke frekvencije; zvunici srednje veliine, kao to su oni od 4 do 5, proizvode frekvencijesrednjeg spektra bolje nego visoke ili duboke; i mali zvunici, sa dijafragmom od 1/2 do 11/2, proizvode visoke frekvencije bolje nego bilo koje druge.Ovi zvunici su povezani skretnicama, koje spreavaju da bilo koji signal van odreenogfrekvencijskog raspona doe do zvunika. Skretnice uglavnom imaju jedan ulaz i dva ili triizlaza. Ulazni signali iznad skretnike frekvencije se alju u drajver za vie frekvencije, dok sesignali ispod skretnike frekvencije alju u drajver za nie frekvencije. Pasivne skretnicekoriste induktore i kapacitatore i dizajnirane su tako da se signal na skretnikoj frekvenciji

alje jednako u izlaze (ili u skladu sa proporcionalnim potrebama sistema). Ovakav dizajnobezbeuje mek prelaz sa zvunika na zvunik. Ako sistem zvunika ima samo jednuskretniku frekvenciju, nazivamo ga dvosistemskim jer deli signal u dva okvira. Ako signalima dve skretnike frekvencije, to nazivamo trosistemskim zvunikom.Elektronske skretnice nazivamo aktivnim skretnicama, one se razlikuju od konvencionalnih,

psivnih skretnikih sistema po tome to se izlazni signal sa konzole deli u razliitefrekvencijske opsege (u zavisnosti od toga da li je zvunik dvosistemski ili trosistemski), ali sesvaki filtrirani signal alje u svoje pojaalo ije izlazne vrednosti mogu da se kontroliu. Ovaj

pristup ima sledee prednosti:Signali u aktivnoj skretnici imaju nizak nivo tako da mogu da se koriste aktivni filteri bezinduktora. Ovim se otklanja izvor izoblienja.

Gubici snage koji se javljaju zbog otpora induktora u pasivnoj skretnici su eliminisani.


13/26


13

Svaki frekvencijski raspon ima svoje sopstveno pojaalo, tako da moe da se postigne punasnaga pojaala i puna efikasnost zvunika, bez obzira na zahteve pojedinanih komponentizvunika u svakom trenutku.U zavisnosti od dizajna zvunika skoro svaka frekvencija moe da se izabere da budeskretnina taka; meutim nekoliko najee biranih frekvencija su 500Hz, 800Hz, 1200Hz,

5000Hz, i 7000Hz.

MERNI INSTRUMENTI

Da bismo mogli objektivno da kontroliemo signal u elektronskim ureajima, koristimo merneinstrumente kao indikatore vrednosti signala. To je posebno vano zato to intenzitet zvuka uobradi dosta varira, te je vano da sminatelj vidi da li se vrednost signala blii donjoj ili gornjojgranici prihvatljivosti. Ukoliko je signal preslab, rizikujemo da dobijemo previe uma usistemu (ak i kada je digitalna tehnologija u pitanju), a ako je signal prejak, rizikujemo dazvukbude premodulisan i izoblien.

Najoptija podela mernih instrumenata audio signala bi bila na- vu-metre koji prikazuju vrednosti koje su bliske srednjoj vrednosti signala. Oni su sporiotprilike kao i nae ulo sluha, pa e jednako sporo registrovati i promene. Vu-metar je

pogodniji za analognu tehnologiju.- pik-metre koji prikazuju vrne vrednosti signala. Pik-metri su brzi i pogodniji su za upotrebusa digitalnom tehnologijom.

Treba napomenuti da i neki analogni ureaji imaju pik-metre, dok je upotreba vu-metara koddigitalnih ureaja izuzetno retka. Takoe, neki pik-metri imaju vie funkcija pa prikazuju,osim vrnih vrednosti i srednje vrednosti istovremeno, ali u drugoj nijansi.


14/26


14

OSNOVNE KATEGORIJE ZVUKA TJ. ZVUNE SLIKE AV DELA

Zvukodnosnozvuna sl ika AV dela obuhvata tri osnovne kategorije zvuka tj. tri osnovnevrste izraajnih sredstava:

govor,muzika, izvuni efekti.Govori muzikasu tvorevine ljudskoga uma, koje su se vremenom razvile u samostalne,organizovane zvune sisteme, a u cilju komunikacije. Nasuprot govoru i muzici, ostale zvukeu prirodi,zvune ef ek te, moemo shvatiti samo kao karakteristino ispoljavnje kretanjamaterije. Meutim, u umetnikom oblikovanju AV dela i primenjeni zvuni efekti kada sesvrstaju u odreeni poredak, mogu da budu organizovani, upravo onako kaoto govor i muzikaine sastavni deo znakova filmskog jezika.Vano je napomenuti da se vrste zvuka meusobno razlikuju ne samo po karakteru zvunogmaterijala nego i po stepenu njegove organizovanosti i pripadnosti odreenom znakovnom

sistemu. To implicira postojanje kombinovanih i prelaznih tipova kategorija zvuka a ne samoistih tipova obuhvaenih podelom zvuka na tri osnovne vrste izraajnih sredstava.

Govor i muzika mogu se spojiti i uzajamno pojaati u obliku pevanja. Glas kukavice podsea

na muziki organizovan melodijski elemenat, a lupanje srca na ritmiki. Slini zvuni efekti

mogu se primeniti i kao organski kompozicioni materijal u muzici, gde pre svega ukazuju i na

svoje prvobitno znaenje.2

Govor:

Govor ima dva osnovna oblika: dijalogi naraciju3

.

2

Ivo Blaha, Osnove dramaturgije zvuka u filmskom i televizijskom delu, urednik: Rihard Merc, RTS, Sektor zaizdavaku delatnost, Beograd, 1993,3 Naracija se moe stilizovati i u dijalog (jedan glas govori drugome).

Slika br.1


15/26


15

Ostali oblici govora u AV delu:izjava(ispovest, izjanjavanje) autentian, po pravilu, neglumaki iskaz koriste jedokumentaristi (esto se koristi i bez slike iz off-a);komentarisanje(kazivanje) moe biti sasvim ili samo deliminopr ipreml jenoiliimprovizovano(karakteristino za reportae, ankete, izvetaje dopisnika, i sl.);

imaginaran glas (glas nevidljivog nadprirodnog bia);personif ikovani govor(npr. ivotinja koja govori kao ovek);implicitan govor maksimalno se potiskuje leksika strana govora, a naglaava znaenje;govor u funkciji atmosfere (npr. amor);

fikt ivan govor (npr. govor izmiljene civilizacije).

Muzika:

Sa stanovita autorstva razlikujemo muziku koja je neposredno komponovana (eventualnoimprovizovana) za dato AV delo, tj. orginalna, i muzikupreuzetuod drugih autora.

Preuzet snimak muzike drugog (ili drugih) autora, prvobitno komponovane za drugo AV delo

ili snimak autonomne muzike, nazivamo arhivskom4

muzikom.Takoe, kompozitor moe da namerno iskoristi muziku drugog(ili drugih) autoraili narodnostvaralatvo neke sredine, da je prilagodi zahtevima datog AV dela i na kraju da je snimi kao iorginalnu muziku.5Sledea vrsta preuzete muzike jeste autentina muzika sredine. Autentina muzika sredinemoe da se snima direktno, na licu mesta, ili da se koristi arhivski snimak.

Slika br.2to se tie pozicije muzike prema slici razlikujemo: imanentnumuziku (koja ini deo

prikazivane sredine) i transcedentnu(paralelno dodatu slici).Izvor realne muzike moe biti obuhvaen slikom ili ostavljen van vidnog ugla kamere.

to se tie pratee muzike, njen karakter se spaja sa rafiniranim izvoenjem i zvunomistoom studijskog snimka, slino kao kod objektivne naracije.Prema odnosu karaktera muzike i dramske radnje, muzika moe da bude u paralelnom odnosusa dramskom radnjom, ili da bude u odnosu kontrapunkta.

Zvuni efekti:Prema izvoru zvuka zvuni efekti se dele napr irodne, tj. realne, i vetaki stvarane(bilomehaniki ili pomou elektroakustikih ureaja).

4

Kod arhivskemuzike, dakle, otpada snimanje.5 Menjanjem aranmana preuzete muzike iprilagoavanjem zahtevima datog AV dela ne ponitavaju seorginalna autorska prava.


16/26


16

Prirodnizvuni efekti upuuju na realan izvor. Realni zvuni efekti mogu bitijednoznani (prepoznatljivi bez pomoi vida) ili vieznani (prepoznatljivi samo pomou vizuelneinformacije).Vetaki zvuni efekti, tj. efekti u razliitoj meristilizovani u neobinu formu ili formunerealnih zvunih efekata koji se ne oslanjaju na zvukovnu realnost (fantastini zvuci).

Slika br.3

Sa stanovita autorstva razlikujemo orginalne zvune efekte stvarane za dato AV delo iarhivskezvune efekte.

Prema tehnolokom postupku stvaranja zvuka za AV delo zvuni efekti se mogu podeliti na:sinhrone, snimane istovremeno sa snimanjem slike,

post sinhrone6, snimane naknadno uz projektovanu sliku,

snimljene bez slike neposredno za film iarhivske, dobijene presnimavanjem sa arhivskog materijala.

Zvuni efekti snimljeni nezavisno od slike, i arhivski materijal, montiraju se naknadno premaslici.

Od zvunog efekta treba razlikovati ambijentni zvuk, optuzvunu atmosferu. Nasuprotsamostalnom zvunom efektu, tj.zvunom detal ju , zvuna atmosfera predstavlja opti plan,celinuzvune sred ine .Zvunu atmosferu ne mora, meutim, initi samo isti zvuni efekat ve, recimo,i govor(npr. amor u pozadini scene), realna muzika (npr. u hodniku muzike kole) ili kombinacijaraznih vrsta zvukova (npr. restoran sa muzikom). Pojam zvuna atmosfera oznaava, dakle,odreenu formu zvuka, pogodnu za primenu u funkciji akustike pozadine.

Zvuna atmosfera karakteristina za odreenu sredinu jepr irodna. Meutim, zvunaatmosfera scene moe se napraviti i vetaki.

6 Postsinhroni zvuni efekti se snimaju u posebnom tonskom studiju, gde grupa izvoaa zvunih efekata - foliizvoai (eng. Foley), prema projektovanoj slici, imitira zvune efekte (radnju) potrebne u nekoj sceni.


17/26


17

AUDIO STUDIO

http://designingsound.org/2010/06/soundworks-walt-disney-studios-post-production-services/

Studio za snimanje i obradu zvuka moe da bude oformljen u razliitim prostorima i sa vrlo

razliitom opremom, u cilju zadovoljavanja odreene radne svrhe zbog koje je studionapravljen.Najee, studio se sastoji od:- reije- studijske sobe (soba za snimanje, kolokvijalno gluva soba)- prijemnog dela

pored tih prostorija, kao deo studija moe da se nae i:- eho soba (soba sa velikim vremenom reverberacije)-jedna ili vie malih soba ili kabina za snimanje glasa, elektrine gitare i sl.- prostorija za izvoenje foley efekata - soba u kojoj se mogu nai razliite vrste podloge za

pravljenje efekata koraka po betonu, drvetu, ljunku, vodi, i mnogo razliitih rekvizita

Studiji se mogu razlikovati po veliini, obliku, i akustikom dizajnu, to uglavnom zavisi odposebne namene studija i od linog ukusa vlasnika. Oni mogu da budu dizajnirani tako daodgovaraju odreenim vrstama muzike ili produkcije,na primer:- Studio koji snima razliite vrste muzike (od klasine do roka) moe da ima veliku glavnusobu za snimanje i vie malih, dobro izolovanih soba za tihe ili glasne instrumente, vokale itd.;- Studio dizajniran za snimanje klasinih orkestara treba da bude vei od studija u kojem sesnimaju druge vrste muzike. Ovaj tip studija, osim velike povrine bi trebalo da ima i dostavisok plafon da bi zvuk simfonijskog orkestra mogao kvalitetno da se usnimi;- Studio koji se koristi za miksovanje zvuka za film treba da lii na filmsku salu, dakle da imaveliku povrinu, visok plafon i projekciono platno.


18/26


18

- Studio koji se koristi za montau i dizajn zvuka za video moe da ima samo jednu malustudijsku sobu.

Ne postoji tajna formula prema kojoj emo definisati savren studio. Tokom 70-tihgodina studija su bila uglavnom mala. Poto su ureaji koji su proizvodili vetakureverberaciju dosta uznapredovali, pravljene su gluve sobe sa veoma malim vremenom

reverberacije, a mikseri su se oslanjali na vetaku reverberaciju. Osnovna ideja je da seeliminie uticaj originalne akustine sredine i da se onda zameni eljenim vetakimambijentom.Od sredine 80-tih mnogi komercijalni studiji su poeli da se vraaju konceptima iz 30-tih ili40-tih kada su studijske sobe bile mnogo vee. Ovo poveanje dimenzija (uz pravljenje jednemale, gluve sobe za instrumente koji moraju da budu akustiki izolovani) je ponovo

popularizovalo umetnost snimanja originalnog akustinog ambijenta sobe zajedno sa direktnimzvukom.Uz poboljane tehnike studijskog dizajna, nauili smo kako da dobijemo najboljukombinaciju: izgradnjom sobe u kojoj se zvuk prostire kontrolisano (tako da se smanjujekoliina neeljenog probijanja od drugih instrumenata u sobi), pri emu se zadravaju dobrorazvijene zvune i reverberacione karakteristike.

KONTROLNA SOBA - REIJA

Kontrolna soba studija za snimanje se koristi za razliite svrhe. U idealnim uslovimakontrolna soba, odnosno reija je akustiki izolovana od zvukova koji dolaze iz studijske sobeili iz okoline. Ona je napravljena da bude kritina sredina za sluanje gde se koriste paljivoizbalansirani i postavljeni monitorski zvunici, i to vie razliitih sistema zvunika. U njoj setakoe nalazi veina studijske opreme za kontrolu i obradu zvuka. U sredini kontrolne sobe

nalazi se mikseta (konzola).Miksetaomoguava inenjeru da miksuje i da kontrolie ulaze i izlaze signala veine(ili svih) ureaja koji se nalaze u reiji. Osnovna funkcija miksete je da obezbedi svemogunosti miksovanja (kontrola nad relativnim amplitudama i sabiranjem signala razliitihkanala), prostornu postavku (levo/desno, ili surround), i slanja (mogunost da se poalje bilokoji signal od izvora do cilja).

KUNI STUDIO

U poslednje vreme, proizvodnja relativno jeftine profesionalne i poluprofesionalneopreme za snimanje za neke vrste produkcije, je naglo eksplodirala. Kao rezultat toga sada je

mogue, i ak uobiajeno, da muziari, dizajneri zvuka ili producenti imaju kvalitetnu opremuu kui. To se do te mere rairilo da su kuna studija (studija za pripremu projekata) dobilaznaajno mesto u muzikoj i filmskoj industriji.Meutim, ono to je najvie doprinelo promeni naina funkcionisanja muzikog i filmskog

biznisa je upravo demokratizacija distribucije radova, jer sada je distribucija dostupnaapsolutno svima i mogua je bez ikakve pomoi velikih kompanija, odnosno mejdora.

Naravno, kvalitet zvuka koji moe da se dobije u takvim uslovima je ogranien, ali ipakdovoljan za proboj na trite. Uglavnom se studio se nalazi u kui umetnika ili u iznajmljenom

prostoru u kom su konstruktivni i dimenzionalni detalji unapred odreeni i esto neadekvatni.Ta injenica, zajedno sa problemima trokova, esto dovodi do toga da vlasnik upotrebljava

jeftine tehnike za akustikuadaptaciju prostora. Loa akustika prostora i nepravilno, odnosno


19/26


19

netano sluanje su najvea smetnja u proizvodnji kvalitetnog snimka, jer dizajner zvukazapravo radi prema lanoj slici.

Meutim, u dananje vreme, sa gaenjem velikih studija i postepenom profesionalizacijomkunih studija, granica izmeu tih kategorija se lagano brie.


20/26


20

STEREO SNIMANJE ZVUKA

http://youtu.be/NNoKcqjmVdU

Tehnike stereo postavke mikrofona se, u ovom sluaju, odnose na upotrebu dva

mikrofona da bi se dobila stereo slika. Ove tehnike mogu da se koriste ili za blisko ili zaudaljeno ozvuavanje prateih vokala, velikih ili malih ansambala, ili za jedan instrument ustudiju.

Tri osnovna metoda se koriste za stereo usnimavanje uz upotrebu dva mikrofona: - A-Bstereofonija (prostorni par),- XY stereofonija- M-S stereofonija

Mikrofoni postavljeni u prostorni par (A-B) mogu da se postave ispred instrumenta iliansambla, levo i desno, prilino udaljeno, tako da svaki pokriva deo prostora, da bi se dobilastereo slika. Prema ovoj tehnici, mikrofoni se postavljaju na razdaljini od nekoliko santimetarado preko 9m u razmaku (u zavisnosti od veliine instrumenta ili ansambla), a stvaranje stereo

slike se bazira na faznom pomeraju i razliitim amplitudama (fazna i amplitudnastereofonija).

Osnovni nedostatak ove tehnike lei upravo u problemima koje donosi fazne razlikeizmeu dva kanala zbog razlike u vremenu dolaska zvuka do jednog mikrofona u odnosu nadrugi. Ako se dva kanala snimljena A-B stereofonijom saberu u mono signal, zbog faznihneslaganja dolazi do promene u sastavu frekvencija, do ponitavanja i isticanja nekihfrekvencija to dovodi do parcijalnih ponitavanja raznih instrumenata ili komponenata zvukau zvunom polju.

XY tehnika je sistem u kome se stereofonija zasniva samo na razlici u amplitudama(amplitudna stereofonija). Kod XY tehnike koja se takoe naziva i tehnikom koincidentnog

para, dva usmerena mikrofona istog tipa smetaju se to blie (bez dodirivanja), jedan iznaddrugog i pod uglom jedan u odnosu na drugi. Srednja taka izmeu dva mikrofona je usmerena


21/26


21

prema muzikom instrumentu ili ansamblu, a ose mikrofonskog prijema su usmerene levo idesno. Iako su dva mikrofona postavljena zajedno u jednu taku, stereo slika je odlina - esto

bolja nego kod prostornog para. Dodatna prednost je to ne postoje znaajni problemi safazama zbog blizine mikrofona. Ugao izmeu dva mikrofona moe da se menja prema potrebi,a kao najbolji su se pokazali oni od 90do 135. Opte prihvaen polarni patern je kardiodni,

iako dva ukrtena biusmerena mikrofona (Blumlajn tehnika) mogu da daju odlineambijentalne rezultate.

Postoje stereo mikrofoni koji sadre dve membrane u jednom mikrofonu - gde gornja

membrana uglavnom moe da se rotira za 180 - tako da oni mogu da budu prilagoenirazliitim koincidentnim XY uglovima.

Trea vrsta stereofonske postavke mikrofona, a drugi metod koincidentnog para, je M -S ( sredina - strana) stereofonija, je slian XY tehnici po tome to koristi dve membrane blizu

postavljene, najee sa stereo mikrofonom. M-S metod se razlikuje od prethodna dva metodapo tome to zahteva spoljni matricu za dekodiranje signala. U klasinom M-S sistemu, kapsulasmetena u srednjem (M) mikrofonu ima kardiodni patern koji je orijentisan prema izvoruzvuka. Druga kapsula ima patern u obliku osmice usmeren ka levoj i desnoj strani, a stranomsa slabijim prijemom okrenuta prema osi kardiodnog mikrofona. Ovaj (S) prijemnik skupljaambijentalni zvuk, dok srednji (M) mikrofon uglavnom prima direktan zvuk od instrumenata.


22/26


22

Dobijeni signali se onda miksuju uz pomo matriceda bi se rekonstruisala stereo slika.Variranjem odnosa primljenih signala, stereo slika moe da zvui blie /dalje ili ue /ire bezfizikog pomeranja mikrofona.

MIKSETA (KONZOLA) ZA AUDIO PRODUKCIJU

Namena konzole (miksete) za audio produkciju je da omogui punu kontrolu sabiranjasignala, jaine zvuka, kvaliteta zvuka, i prostornog postavljanja svih signala koji ulaze u ulaze

preko mikrofona, elektronskih instrumenata, ureaja za efekte i razliitih reproduktora.Konzola za audio produkciju takoe treba da obezbedi sredstva za brzo i pouzdano slanjesignala do bilo kog ureaja u studijskoj ili reijskoj sobi.

http://youtu.be/uq_Lvut9o0g

Pre nego to su se pojavili viekanalni magnetofoni, svi zvukovi koji su bili deo jednogsnimka su miksani odjednom - za vreme ivog izvoenja. Ako snimak nije bio zadovoljavajuiili ako bi jedan muziar pogreio sve bi moralo ponovo da se svira sve dok se ne bi postigaoeljeni nivo kvaliteta snimka. Kad su se pojavili viekanalni magnetofoni produkcija modernogsnimka se radikalno promenila i podelila u tri faze: snimanje, nasnimavanje, i miks (kasnije se

pojavila potreba za fazom postprodukcije).


23/26


23

PROFESIONALNA ANALOGNA KONZOLA

Veina analognih audio konzola koje se koriste u profesionalnim studijima imaju slinekomande i mogunosti. One se razlikuju uglavnom po izgledu, poziciji komandi, kapacitetu inainu automatizacije funkcija.

Pre nego to uemo u detalje rada konzole treba razumeti jedan od najvanijihkoncepata u audio tehnologiji: put signala. Pregledanjem individualnih komponenti koje inetaj put moete da razumete bilo koju miksetu ili konzolu koliko god da je velika ili

kompleksna.

Kanal na mikseti

http://youtu.be/n_Ch_OmI1-M

Ulaz kanala je opremljen razliitim vrstama konekcija posle kojih se nalazipretpojaanje. Moemo da biramo izmeu mikrofonskog i linjskog ulaza, a nivo ulaznogsignala moemo da podesimo preko gainpotenciometra ipadprekidaa.

Pored kontrole nivoa esto moemo nai prekida koji funkcionie kao obrta faze iona menja faze signala za 180.

Filteri za visoke ili niske frekvencije takoe mogu da budu vezani posle pretpojaala,to omoguava da se zvuk proisti od uma trake ili brundanja.Posle pretpojaala, na mikseti e se nai sekcija za ekvilizaciju, odnosno za frekvencijskuobradu signala. Ta sekcija u sebi najee ima bar jedan filter (hi-pass od 100Hz najee) i

parametriki ekvilajzer u 3 ili 4 opsega.

Posle ekvilizacije, dolazimo do odeljka sa slanjima, koja mogu da budu (po izboru) pre iliposle reglera, to praktino znai da na ta slanja ne utie (pre reglera) ili utie (posle reglera),promena nivoa na regleru.


24/26


24

Sledea je sekcija sa panoramom, moja moe da bude stereo ili surround, zavisno od vrsteprodukcije (za film je obavezno surround).

Na kraju (na dnu) kanala se nalazi regler uz pomo kojega odreujemo nivo signala. Poredreglera e se nai i prekidai za Solo, Mutei PFL sa sledeim funkcijama:

Solo - je monitorska funkcija. Kada se pritisne to dugme, svi drugi monitorski kanali seiskljuuju automatski iz sluanja, to omoguava sluaocu da slua samo odabrani kanalpritiskom na jedan prekida.

Muteili On/Offprekida slui za ukljuivanje li iskljuivanje kanala PFLfunkcionie slino kao Solo, s tim to ujemo taj signal iako regler nije podignut.Opisana konfiguracija miksete je svakako najjednostavnija varijanta i treba napomenuti da

postoje mnogo komplikovanije konfiguracije, kao to su in-linemiksete, miksete sa ozbiljnijimmogunostima obrade (na primer dinamika obrada signala po kanalu) i miksete sa vierazliitih vrsta slanja.

Pa polje

Pa polje je zbir konekcija koji (u najboljim uslovima) sadri ulaze koji odgovarajuulazu i izlazu svake pojedinane komponente ili grupe konekcija u reijskoj sobi. Svrha

postojanja pa polja je da se omogui snimatelju da razliito vezuje bilo koje komponente ustudiju.


25/26


25

TEHNOLOGIJA DIGITALNIH KONZOLA

Sa napretkom digitalnog snimanja i obrade zvuka, dizajni konzola su doiveli velikinapredak. Mnogi od novijih dizajna konzola ukljuuju digitalnu tehnologiju za slanje audiosignalnih puteva (slanje signala, aux send/return, kanal on/of, EQ in/out, itd.) uz pomokompjuterskog procesora i interfejsa. Velika je prednost u tome to su sve funkcije digitalnokodovane, to omoguava da se jednostavno zabelee i sauvaju sve informacije o tim

funkcijama u memoriji kompjutera i da se kasnije vrlo lako i brzo pozovu. Dakle, za razliku odanalognih konzola, digitalne konzole mogu da pamte sva podeenja koja se onda moguponovo pozvati.

Digitalne konzole trenutno postoje u dva oblika: digitalno kontrolisane analognekonzole ili potpuno digitalne konzole. Oba tipa dizajna su popularna, mada potpuno digitalnekonzole preuzimaju primat.


26/26


Documents

Uvod u Snimanje Zvuka Podsetnik