Modul 3 Specifični programi podrške i tretmana

2016-1-ES01-KA204-025061

Sadržaj:1. Tretman neželjenih ponašanja2. Tretman u emocionalno-seksualnoj sferi3. Zdravlje i ishrana4. Personalna autonomija5. Organizacija prostora i vremena6. Upotreba novih tehnologija tokom tretmana7. Dijagnoza8. Rana intervencija9. Razvijanje socijalnih i komunikacijskih veština 10. Podrška za odraslo doba

2016-1-ES01-KA204-025061

1. Tretman neželjenih ponašanja

"Izazovno ponašanje se može definisati kao takvo kada ima intenzitet, učestalost ili trajanje koje

bi ugrozilo kvalitet života i / ili fizičku sigurnost pojedinca ili drugih, i tada uglavnom dovodi do

reakcija koje su restriktivne, averzivne ili rezultiraju isključivanjem“ Emerson (1995)

Pošto ovo ponašanje može poslužiti osobama sa autizmom da privuku pažnju

drugih, izbegnu neprijatne situacije ili pristupe određenim stvarima kada im je teško

da izraze svoja osecanja i želje, važno je razumeti specifičnu svrhu svakog

izazovnog ponašanja. Poznavanje prirode problema bice odlučujuce za planiranje

intervencije, predlaganje najadekvatnijeih ciljeva i procedure

2016-1-ES01-KA204-025061

Pozitivna bihevioralna podrška (PBS)

(PBS) je skup obrazovnih strategija zasnovanih na istraživanju koje se koriste za povecanje kvaliteta

života i smanjenje izazovnih ponašanja kroz učenje novih veština i pravljenje promena u okolini osobe.

• Zasnovana je na funkcionalnoj evaluaciji.

• Ima više intervencija.

• Pokušava da podučava alternativne veštine i prilagođava okruženje

• Ona odražava vrednost osobe, poštuje njihovo dostojanstvo, preferencije, i pokušava

da poboljša njihov stil života.

• Kreirana kako bi bila primenljiva u svakodnevnom životu, koristeci raspoložive resurse.

• Zasnovana je na zajedničkom viđenju problema

2016-1-ES01-KA204-025061

Pozitivna bihevioralna podrška (PBS)

1. Uspostavljanje tima podrške

2. Uspostavljanje principa i vrednosti

3. Funkcionalna procena ponašanja

4. Izrada pozitivnog plana podrške

5. Monitoringprocena plana

2016-1-ES01-KA204-025061

1. Pozitivna bihevioralna podrška (PBS) Uspostavljanje tima podrške

• Tim čine stručnjaci i članovi porodice koji dele i vrednuju informacije o problematičnom ponašanju koje osoba ispoljava, kao i okolnosti koje je okružuju, kako bi razvili efikasnu, preventivnu i personalizovanu podršku.

• Svi oni doprinose ovom procesu kroz:

• Identifikaciju i klasifikaciju problematičnog ponašanja• Prioritizaciju i opis problematičnog ponašanja.• Prikupljanje informacija o problematičnom ponašanju u različitim kontekstima (prethodne intervencije...).• Upotrebu registara za identifikaciju i klasifikaciju ponašanja prema njihovom trajanju, učestalosti i intenzitetu.• Posvecenost saradnji i koordinaciji: deljenje resursa i informacija• Poštovanje konsenzusa• Prihvatanje međusobne saradnje• Poštovanje vrednosti

2016-1-ES01-KA204-025061

2. Pozitivna bihevioralna podrška (PBS)- uspostavljanje principa i vrednosti

Kada se formira tim za pozitivnu podršku ponašanju, važno je:

•Unaprediti razumevanje i odlike pozitivne bihevioralne podrške

•Dogovoriti se u vezi sa radnim programom: organizovati vreme sastanaka:

• Pre prvog meseca podrške – 1 sastanak• Prva tri meseca – 1 sastanak na dve nedelje• Od treceg do šestog meseca – 1 mesečni sastanak• Nakon šestog meseca zakazati jedan sveobuhvatni sastanak

2016-1-ES01-KA204-025061

3. Funkcionalna procena ponašanja

• Uspostaviti strategiju početne intervencije u kriznim situacijama: diskutovati o prednostima i slabostima akcija zasnovanih na originalnoj hipotezi o problemnom ponašanju.

• Upotrebiti sistem beleženja i opservacije: opis ponašanja, identifikovati poreklo, uspostaviti funkcionalne hipoteze, pripremitisažetke i izvršiti verifikaciju (funkcionalna analiza)

• Informacije se prikupljaju u različitim kontekstima i pružaju ih stručnjaci i porodica.

OVO JE TEHNIKA ZA RAZUMEVANJE PONAŠANJA KROZ ANALIZU RAZLIČITIH ASPEKATA VEZANIH ZA SPECIFIČNO IZAZOVNO

IZAZOVNO PONAŠANJE, KAO ŠTO SU PRETHODNA PONAŠANJA, POSLEDICE, SITUACIJE, TRENUCI I MESTA NA KOJIMA SE

POJAVLJUJE. OVA ANALIZA JE VEOMA KORISNO SREDSTVO ZA UTVRĐIVANJE SVRHE VOĐENJA PONAŠANJA I

NAJPRIKLADNIJIH CILJEVA I PROCEDURA KOJE CE SE PRATITI U INTERVENCIJI.

U ovoj fazi važno je:

2016-1-ES01-KA204-025061

4. Izrada pozitivnog plana podrške

1. Opis: tokom sistematskog posmatranja ponašanja i intervjua sa porodicom i starateljima, moguce je dobiti dobru analizu ponašanja prikupljanjem informacija o:

• Specifičnoj prirodi problema: koja je njegova svrha?• Društvenom kontekstu i opštem kontekstu: da li je okruženje neudobno i neprijatno (preterana stimulacija, nepredvidive aktivnosti)?• Reakciji drugih osoba na problematično: postoji li pozitivno potkrepljivanje nakon ovog ponašanja? • Reakciji okruženja na ispoljeno ponašanje: da li je u pitanju pozitivno potkrepljenje tog ponašanja?

2. Kategorizacija: stručnjaci tada predlažu objašnjenje o ponašanju obracajuci pažnju na društvenu reakciju koja sledi. Interpersonalni kontekst je ključ u ovom koraku.

3. Verifikacija: Ovaj korak podrazumeva sistematsku promenu u okruženju i / ili društvenoj reakciji na problematično ponašanje, odnosno fizički i društveni kontekst. Ovaj korak ce imati najmanje 4 sesije. Dva od njih treba da pruže poželjne posledice problematičnom ponašanju. Druga dva treba da pruže poželjne posledice adekvatnom ponašanju.

Da bismo analizirali neželjeno ponašanje, neophodno je koristiti formular za posmatranje koji uključuje prethodna ponašanja, opis i posledice svake krize. Ovaj alat omogucava implementaciju sledecih koraka tokom funkcionalne procene:

2016-1-ES01-KA204-025061

4. Izrada pozitivnog plana podrške

• Plan su izradili svi članovi tima.

• Složenost problematičnog ponašanja podrazumeva kompleksna rešenja i, često, kombinaciju nekoliko strategija.

• Važno je razlikovati "kontrolu krize" od "obrazovne intervencije".

• Najbolje vreme za pokretanje obrazovne intervencije u problematičnom ponašanju je kada ono nije u toku.

Kontrola krize Obrazovna intervencija

Svrha: kontrola ili prekid situacije koja bi mogla biti opasna.

Svrha: naučiti nove veštine koje čine problematično ponašanje nepotrebnim

Delovanje je brzo i privremeno Potrebno je imati minimum 4 sesije

2016-1-ES01-KA204-025061

4. Izrada pozitivnog plana podrške

Izrada hipoteze koja objašnjava izazovno ponašanje i karakteristike konteksta.Prema ranijoj funkcionalnoj proceni, procenjuju se:

•Prethodna ponašanja i kontekst •Funkcionalnost •Efikasnost

Uzimajuci u obzir proces: prethodna ponašanja – ponašanje – posledice, strategije ce biti predložene za svaki trenutak

Izrada plana podrazumeva:•preventivne akcije •razvijanje strategija intervencije (pre, tokom i nakon ponašanja) •plan intervencije tokom krizne situacije •sisteme i definisanje podrške. •utvrđivanje odgovorne osobe za pracenje •istovremenu primenu različitih strategija podrške

2016-1-ES01-KA204-025061

Escribano, L., Gómez, M., López, C. M., & Cuadrado, J. T. (2003). Buenas prácticas del profesional del autismo ante

las conductas desafiantes: II. proyecto ARCADE, Apoyo y Respuesta ante Conductas Altamente Desafiantes.

In Intervención psicoeducativa en niños con trastornos generalizados del desarrollo (pp. 227-247). Ediciones

Pirámide.

Model Whitaker -a i sar. (2001)

FAZE STRATEGIJE

Pokretanje Eliminacija uzroka

Tretiranje ponašanja kao oblika komunikacije

Odvracanje pažnje

Učiti kako da se izborimo sa stresom

Pojačavanje Podsetite se šta su nagrade

Podsetite se koja su pravila

Oblik izbegavanja 1: obezbedite mogucnosti za ublažavanje

situacije

Oblik izbegavanja 2: promena orijentacije

Modifikovanje zahteva

Smirivanje situacije

Eksplozija Zona zaštite 1: zaštitite okruženje

Zona zaštite 2: zaštitite druge osobe

Obezbedite reakciju niskog intenziteta

Fizička intervencija

Oporavak Ponudite prostor

Vratite se u normalu

Postavite novi zahtev

Razgovarajte o situaciji

Vodite rečuna o sebi

2016-1-ES01-KA204-025061

5. Monitoring i procena plana

Plan podrške pozitivnom ponašanju mora:•imati kontinuitet •omoguciti generalizaciju učenja u različitim kontekstima i situacijama

Plan podrške pozitivnom ponašanju je efikasan kada se postignu značajne promene za osobu, njenu porodicu i uobičajene kontekste. Ovo zahteva:

•povecanje alternativnog ponašanja i adaptivnih veština•smanjivanje frekvencije, intenziteta i trajanja izazovnog ponašanja •poboljšanje kvaliteta života osobe sa autizmom, njene porodice i stručnjaka •uvođenje promene u planu ukoliko je potrebno

2016-1-ES01-KA204-025061

Tretman

Važni aspekti tretmana su:

• Pozitivan odnos sa osobom sa autizmom. Ovo podrazumeva izradu liste potkrepljivača koji se koriste spontano i slobodno. Svaki pokušaj komunikacije od strane osobe sa autizmom ce biti ispracen. • Izabrati oblike komunikacije koji imaju istu svrhu kao i problematično ponašanje.

Važni aspekti intervencije su:• Odabir oblika komunikacije koji su efikasniji od problematičnog ponašanja. Važno je smanjiti reakcije na problematično ponašanje. • Odabir odgovarajuceg načina komunikacije pojedinačno za svaku osobu. Idealni oblik komunikacije je onaj kome je osoba vec prilagođena.• Poboljšanje razumljivog govora. • Proceniti intervenciju kroz nivo zadovoljstva osoba koje učestvuju u intervenciji.

2016-1-ES01-KA204-025061

ABA – Primenjena bihevioralna analizaPrimenjena bihevioralna analiza (ABA), je upotreba pomenutih tehnika i principa za postizanje značajne i pozitivne promene ponašanja. Analiza ponašanja je naučno potvrđen pristup razumevanju ponašanja i na koji način utiče na okolinu. U ovom kontekstu, "ponašanje" se odnosi na postupke i veštine, a "okruženje" uključuje bilo koji uticaj, fizički ili socijalni, koji bi se mogao promeniti ili koji bi mogao promeniti nečije ponašanje.

Disruptivna i impulsivna ponašanja imaju tendenciju da se sama pojačavaju u vecini društvenih konteksta jer izazivaju neposrednu društvenu ili fizičku reakciju.

Njima se može upravljati korišcenjem tehnika osmišljenih da ograniče ovo pojačavanje i koje bi alternativno podržale i pojačale adaptivnije strategije za komuniciranje i privlačenje pažnje.

2016-1-ES01-KA204-025061

Tehnike kontrole ponašanja

Neke strategije koje se koriste za efikasnu intervenciju kada osoba sa autizmom počne ida ispoljava neželjeno ponašanje:

• Obezbedite ih alatima za saopštavanje svojih potreba, bilo putem govornog jezika, znakovnog jezika ili sistema zakomunikaciju slikama namenjenim osobama sa posebnim potrebama.Učenje komunikacije

• Osim AAC sistema (augmentativne i alternativne komunikacije), ponudite im alternativno ponašanje (na primer,pokazivanje na nešto). Možda cete takođe morati da smislite kako da olakšate određene zadatke detetu.Učenje alternativnog ponašanja

• Kad god koriste odgovarajuce ponašanje kako bi zadovoljili svoje potrebe, kao što je traženje nečega, pohvalite ihza to! Na početku, dajte im ono što traže (sa razlogom!) koliko god često možete, kako biste potkrepili adekvatnozahtevanje.

Potkrepite dobro ponašanje

• Mnogi ljudi sa autizmom ce ispoljiti određeno ponašanje zbog reakcije drugih ljudi, tako da vaša reakcija možepotkrepiti ponašanje. Dopuštanje i mogucnost da osoba ne radi zadatak koji joj ne prija može je takođeosnažiti. Generalno, ova ponašanja treba da prati odlučno, ali mirno preusmeravanje.

Promenite svoje ponašanje

• Treba naučiti znakove koji upozoravaju da ce se ispoljiti izazovno ponašanje. Treba da odreagujete čim uočiteprekursore takvog ponašanja pre nego što pojedinac izgubi kontrolu. Takođe, ako određeni zadatak obično dovodido krize, razmislite ponovo da li je taj zadatak stvarno potreban ili ne.

Prevencija

2016-1-ES01-KA204-025061

2. Tretman u emocionalno-seksualnoj sferi

Organización Mundial de la Salud 2006

Zdrav seksualni razvoj važan je za osobe sa autizmom, kao i za tipične osobe. Pokazalo se da osobe sa autizmom imaju interesovanje zaseksualne aktivnosti i seksualno ponašanje, ali da im možda nedostaje odgovarajuce obrazovanje iz oblasti seksualnosti, seksualnog zdravlja izdravih odnosa.

Iako su odnosi između lošeg seksualnog obrazovanja i nebezbednih seksualnih praksi i seksualne viktimizacije dobro poznati, istraživači suotkrili da osobe sa autizmom nemaju dovoljno znanja o seksualnosti , pa samim tim spadaju u visokorizičnu grupu.

Seksualnost je centralni aspekt ljudskog bica koji je prisutan tokom njegovog života, i razvija se kroz etape životnog ciklusa koji obuhvatarazličite dimenzije: biološki pol, rodni identitet, seksualnu orijentaciju, partnerske odnose, erotizam i seksualni odnos, intimnost,reprodukciju...

Seksualnost je rezultat interakcije faktora različite prirode: biološki, psihološki, socijalni, ekonomski, kulturni, etički, pravni, istorijski, religioznii duhovni, itd. Izražava se kroz misli, fantazije, želje, verovanja, stavove, vrednosti, ponašanja , prakse, uloge i odnose.

Seksualno zdravlje je stanje fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja u odnosu na seksualnost. Zahteva pozitivan pristup seksualnosti iseksualnim odnosima, uz poštovanje . Seksualno iskustvo treba da bude prijatno i udobno, bez prisile, diskriminacije i nasilja.

2016-1-ES01-KA204-025061

Seksualnost i autizam

1. Oni su aseksualni , bez želje za seksom ili uzbuđenjem.

2. Oni su kao deca

3. Oni su nevini i njihova seksualnost ne treba da se budi

4. Nije im potrebna seksualnost jer su osobe sa invaliditetom

5. Ne mogu imati partnera, decu, porodicu ...

6. Imaju previše seksualne motiivacije

7. Nije vredno ulagati u njihovo seksualno obrazovanje

8. Oni ne trpe zlostavljanje

1. Postoje velike razlike od pojedinca do pojedinca , oni mogu biti osobe sa intenzivnim seksualnim životom

2. Menja se u svakoj životnoj fazi sa svim mogucnostima i poteškocama koje proizilaze iz njih

3. Seksualnost kod osoba sa autizmom se budi prirodno, kao i kod drugih ljudi

4. Njihovo ljudsko pravo je da uživaju u svojoj seksualnosti

5. Mnogi ljudi sa autizmom mogu imati partnera i čak formirati porodicu

6. Neki ljudi sa autizmom mogu razviti neadekvatne rutine, opsesije ili ponašanja vezana za seksualnost

7. Tretman i edukacija iz oblasti seksualnosti sa osobama sa autizmom su zaštitni faktor i najbolji način da se izbegnu rizici

8. Ljudi sa autizmom su veoma ranjiva grupa i neophodna je svaka vrsta prevencije

Mitovi i lažna verovanja Utvrđenih činjenicaVs

2016-1-ES01-KA204-025061

O čemu razmišljati kada govorimo o seksualnosti osoba sa autizmom

Nedostatak svesti o društvenim pravilima

vezanim za seksualnost

Ne pravi se razlika između javnog i

privatnog okruženja

Poteškoce u pravljenju razlike između

odgovarajucih ili neodgovarajucih

komentara

Mogu osecati krivicu i sramotu pri

seksualnom iskustvu i zadovoljstvu

Poteškoce u prepoznavanju prevare

ili zlostavljanja.

Teškoce pri kontroli spontanog ponašanja

Teškoce u emocionalnoj samoregulaciji

2016-1-ES01-KA204-025061

Prevencija kao glavni cilj prilikom tretmana iz oblasti seksualnosti osoba sa autizmom

Razvijanje veština za prepoznavanje

situacija zlostavljanja, kao i

sprečavanje njihovog uključivanja u zlostavljanje

Sprečiti neadekvatno ili rizično ponašanje

sa ciljem uspostavljanja

zdravih i socijalnih odnosa

Prioritizujte mesta za intimne trenutke u

individualnim planovima

Uključiti porodice u proces seksualnog

obrazovanja u saradnji sa

stručnjacima u polju obrazovanja

Razviti zajedničke smernice za

profesionalnu akciju, identifikujuci dobre

prakse u vezi sa afektivnim i

seksualnim razvojem

Podučavati odgovarajuca ponašanja od

detinjstva

2016-1-ES01-KA204-025061

Strategije za razvijanje zdrave seksualnosti

Kada pitaju, dajte tačan i ispravan odgovor, bez izbegavanja odgovora ili sakrivanja.

Odgovorite prirodno kao da su postavili bilo koje drugo pitanje. Izbegavajte misteriju, krivicu ili šalu.

Prilagodite jezik uzrastu i osobinama osobe sa autizmom: na početku koristiti neformalan vokabular i postepeno uvesti tehničke termine.

Prilagodite odgovore i informacije znanju i kapacitetu osobe. Dajte pozitivan pogled na seksualnost

Podstičite ljude sa autizmom da imaju realan pogled na svoju seksualnost: mogucnost da imaju partnera ili porodicu, da imaju seks sa drugim ljudima...

2016-1-ES01-KA204-025061

Teme koje treba obraditi u svakoj fazi životnog ciklusa

Detinjstvo (od 0 to 12 godina)

• Razlika između privatnog i javnog prostora

• Zaštitite ih od zlostavljanja: razlika između dobrih tajni i loših tajni ili prijatnog dodira (ruke, čela) i neprijatnog dodira (donjeg veša)

• Šta znači prijateljstvo, par, muškarac, žena...

• Objasniti šta je pol, a šta su polne razlike

• Nadgledati masturbaciju, koja je vrlo česta kod dece, jer to mogu da rade na neadekvatnim mestima.

• Briga za samopouzdanje

Adolescencija (od 12 do 18 godina)

• Fizičke, psihološke i društvene promene

• Objasnite im i naučite ih da se uspešno bave menstruacijom (devojčice) i erekcijom (dečaci)

• Kako da kažu „ne“

• Pojmovi poput strasti, zadovoljstva, uzbuđenja ili pristanka moraju biti objašnjeni

• Analizirajte neodgovarajuce i odgovarajuce ponašanje kada upoznajunekoga ko im se dopada: pristup, komunikacija, viđanje sa tom osobom...

• Razgovarajte o rizicima seksualnog odnosa

• Pravilna upotreba društvenih mreža i IT tehnologija

• Razvoj ličnog identiteta i moralnih vrednosti

• Pratite i ojačajte samopouzdanje

Odraslo doba (od 18 godina)

• Velika raznolikost

• Seksualno nepravilno ponašanje može dovesti do pravnih problema

• Odnos u paru i / ili briga o svojoj deci

• Raznolikost seksualnih interesovanja i praksi

• Zadovoljstvo sopstvenom seksualnošcu

• Odgovarajuce i neodgovarajuce ponašanje, poštovanje i saglasnost

• Pravilna upotreba društvenih mreža i IT tehnologija

2016-1-ES01-KA204-025061

Šta podučavati zarad unapređenja veština?

OBJASNITI DRUŠTVENA PRAVILA

O SEKSUALNOSTI

•Definicija koncepata kao što su prijateljstvo, ljubav, seksualni identitet, seksualna orijentacija, „prijateljska zona“

•Pogodni / neodgovarajuci konteksti (mesta, trenuci, osobe) da razgovaraju o tome

•Kakvo ponašanje je društveno neumesno: npr. gleda u osobu suprotnog pola

• Primeri iz kulture koji se tiču njihovih interesovanja (filmovi, knjige) i videomodelovanje su korisni resursi

UČENJE PO MODELU

•Stručnjaci i porodice provode dosta vremena sa decom i svojim primerom im pokazuju kako da uče

•Važno je da budete svesni načina na koji postupate sa njima jer oni na taj način uče šta je „u redu“

•Uzmite u obzir njihovu poteškocu da generalizuju: ako ih stručnjaci i porodica često ljube, smatrace da je normalno da ih nepoznati odrasli ljube ili ako vole da obgrle nečiju nogu mogu to da čine u različitim kontekstima

•Sa njima se mora postupati prema njihovom uzrastu, ne kao da su uvek deca

ASERTIVNOST

•Asertivnost uključuje izražavanje naših želja, emocija i misli na učtiv način pun poštovanja

•Poštujte odluke osoba saautizmom. Naučite ih da kažu "ne„. Sve dok su bezbedni mogu da spreče zlostavljanje i zastrašivanje

•.Naučite ih da prihvate negativan odgovor od svojih partnera i razviju veštine koje ce im pomoci da se suoče sa frustracijom. To ce ih sprečiti da loše postupaju

LISTE I SOCIJALNE PRIČE

•Kratke liste koje uključuju korake šta da kažu, kakoda pozovu nekog na sastanak itd.

•Naučiti ih strategijama za održavanje uspešnih društvenih interakcija

•Ako znaju kako nešto da rade na pravi način, verovatno ce bice uspešniji uz vece samopuzdanje i kvalitet života ,a pri tom ce izbegavati probleme

PRIVATNI I JAVNI PROSTOR

•Možda ce teško razumeti kada, gde i kako mogu biti seksualno aktivni, što ih može dovesti do socijalnih problema, pa čak i do pravnih pitanja (egzibicionizam, perverznost)

•Važno je da im pomognete da razumeju gde i kada je masturbacija ili seksualni odnos u redu ili nije u redu da se desi

•Privatna mesta su odgovarajuca: naša soba, kupatilo, kada su sami...

•Javna mesta su neodgovarajuca i pogrešna pod bilo kojim okolnostima: dnevna soba, na porodičnom ručku, u parku, na poslu...

PREVENCIJA SEKSUALNOG

ZLOSTAVLJANJA

•Oni su visoko rizična ugrožena grupa sa višom stopom viktimizacije seksualnog zlostavljanja uodnosu na ostale ljude

•Moramo im pružati efikasna sredstva još od detinjstva

•Kako sami da se zaštite

•Da znaju kada ih je nekoprevario

•Kako da zatraže pomoc

•Kako da kažu ne

2016-1-ES01-KA204-025061

3. Zdravlje i ishrana • Problemi spavanja i ishrane česti su kod ljudi sa autizmom. • Poremecaji u ishrani kod osoba sa autizmom imaju različite manifestacije, ali preosetljivost na hranu može biti čest faktor i moguce

je da neki ljudi sa autizmom imaju senzorne promene posebno u prvim godinama razvoja što može dovesti do odbijanja različitihvrsta hrane zbog mirisa, osecaja (u ustima), boje ili teksture. Sa druge strane, mogu pokazati preferenciju za neke vrste hrane.

MOGUĆI UZROCI POREMEĆAJA U ISHRANI KOD OSOBA SA AUTIZMOM

Zdravstveni problemi: netolerancije, alergije, lekovi...

Senzorni problemi: hiper selektivnost određenih prehrambenih artikala: jedu samo hranu određene boje, teksture, mirisa

Gastrointestinalni problemi

Klasično negativno uslovljavanje

PREPREKE U ISHRANI

Promena ritma u ishrani

Odbacivanje čvrste hrane

Ograničena lista prehrambenih artikala

Rituali

Pika poremecaj

2016-1-ES01-KA204-025061

Zdravstveni problemi: netolerancija, alergije i gastrointestinalni problemi• Važno je proceniti moguce netolerancije i alergije koje mogu izazvati nelagodnost i bol. Međutim, neprijatnost i

bol mogu biti uzrokovani njihovim odbacivanjem određene hrane, a njihova stolica treba da se kontroliše kako bi bili sigurni da ne pate od netolerancije.

• Autizam je povezan sa metaboličkim i gastrointestinalnim problemima. Međutim, ne postoje studije o prevalenci ovih simptoma.

• Pretpostavlja se da neke osobe sa autizmom imaju konstipaciju zbog restrikcija u ishrani, netolerancije za određenu hranu i / ili zapaljenskih procesa, nepravilnog žvakanja i problema u čulnom opažanju u kupatilu, ali to nije zbog autizma.

• Ograničeni izbor hrane uz odbacivanje i ograničavanje određenih namirnica može dovesti do uobičajenih disfunkcija gastrointestinalnih organa kao i do neuhranjenosti.

2016-1-ES01-KA204-025061

Senzorni problemi Osobe sa autizmom mogu biti senzitivne na različite namirnice. Ovo može biti zbog različitih faktora kao što su:

Sluh: Intenzivni, oštri ili kontinuirani zvuci mogu uzrokovati neugodnost. Primer namirnice koja može izazvatiove senzacije su krekeri. Zvuk hrskanja može izazvati situacije ekstremne neugodnosti.

Dodir: Različite teksture koje prehrambeni proizvodi mogu imati su izuzetno važne za osobe sa autizmom.Tekstura hrane u ustima ili u rukama može prouzrokovati odbacivanje određenih namirnica.

Ukus: Neke namirnice imaju čudne ukuse što može uzrokovati neugodnost zbog koje odbacuju višeprehrambenih artikala sličnih onima čiji ukus ne vole.

Vid: oblik u kojem su namirnice predstavljene takođe može izazvati neugodnost. Boja i oblik igraju važnuulogu. Na primer, osoba sa autizmom može imati određenu neugodnost prema narandžastoj boji u hrani, pace odbijati svu narandžastu hranu.

Miris: Neke osobe sa autizmom mogu da osete određene mirise koje drugi ljudi ne primecuju tako lako. Ovimirisi mogu uzrokovati odbacivanje hrane.

2016-1-ES01-KA204-025061

Ishrana i zdravlje – klasično negativno uslovljavanje

• Ovo je veza između novog stimulansa i vec postojeceg razmišljanja, dešava se iz vec postojeceg iskustva.

• Primer: osoba sa autizmom ima bolove u stomaku ili povraca nakon jela. Ovo iskustvo stvara negativna potkrepljenja čime se iskustvo proširuje na slične namirnice i dolazi do odbacivanje tih prehrambenihnamirnica.

• Na isti način, kada roditelji pokušavaju da hrane decu, stvara se negativno iskustvo, jer se roditelji raspravljaju i prisiljavaju dete da jede, što opet stvara negativna potkrepljenja za dete pa ono odbacuje određene prehrambene namirnice u buducnosti.

2016-1-ES01-KA204-025061

Prepreke u ishraniPromena ritma

• Nema osecaja sitosti, jedu kompulsivno, vrlo brzo i između obroka. Proces žvakanja nije pravilno završen, što dovodi do lošeg varenja, stomačnih tegoba i rizika od gojaznosti.Nisu motivisani da jedu, pa spori i dugi obroci stvaraju tenzije među članovima porodice.

Čvrsta hrana

• Neki odbijaju da jedu čvrste namirnice, osim ako se ne izdrobe ili ne napravi supa od njih.

• Konzumiranje čvrstih namirnica zahteva mišicni tonus u ustima i licu i pravilnu kontrolu pokreta vilice.

Restrikivne dijete

• Senzorna pitanja mogu dovesti do restriktivnihdijeta

• Na primer. Možda jedino žele da jedu hranu žute boje ili ograničeavaju svoju ishranu samo na obrađenu hranu, što može povecati rizik od gojaznosti ili zdravstvenih problema zbog loše ishrane

Rituali

• Neki ljudi mogu razviti rituale tokom jela. Ovi rituali mogu postati sastavni deo obroka što može izazvati napetost i neugodnost i za članove porodice i za osobu sa autizmom

Pika poremecaj

• To je tendencija da se jedu stvari koje nisu hrana.

• Ovo ponašanje može prouzrokovati oštecenja na različite načine: materijali mogu biti toksični ili mogu izazvati alergijsku reakciju ili čak mogu da se pokažu smrtonosnim zbog gušenja, trovanja, infekcije ili gastrointestinalnog oštecenja.

• Ostali rizici vezani za zdravlje uključuju slomljene zube i druge probleme sa zubima, konstipaciju ili opstrukciju creva.

2016-1-ES01-KA204-025061

Ishrana i zdravlje – smernice i strategije

Poznavanje mogucih uzroka koji mogu dovesti do problema sa hranjenjem daje neophodno znanje za sprovođenje tretmana. Veoma je važno poznavati trenutne zdravstvene probleme i moguce neželjene efekte u slučaju da osoba uzima neke lekove.

Tretman oko ishrane treba da započne sa nekim ko nije član porodice. Ovo krši uslovljavanje koje je osoba sa autizmom imala ranije tokom obroka kao što su norme i rutine.

Tretman

"Novo mesto, nove norme". Potrebno je

mirno okruženje

Dobar odnos sa osobom sa autizmom

Izaberite jedan dnevni obrok i

radite na njemu

Pravilo praznog tanjira

Dajte prioritet ciljevima.

Odlučite "šta, kada i kako"

Lokacija je za stolom

2016-1-ES01-KA204-025061

Ishrana i zdravlje – smernice i strategije

•Dobar odnos sa osobom sa autizmom: ovo je važno pre početka tretmana. U početku, obroci mogu biti trenutaknapetosti ako se osoba mora striktno pridržavati pravila; Međutim, osoba mora znati da u tome postoji i zabava. Odpresudnog je značaja biti nepokolebiv, ali blag u vezi sa pravilima i normama, a komunikacija sa osobom sa autizmommora biti jasna.

• "Novo mesto, nove norme". Mirno okruženje: Uslovljavanje rutine obroka mora biti prekinuto, tako da obedovanje udrugom okruženju može pomoci u stvaranju mirnog okruženja za postavljanje novih normi.

•Prioritizovati ciljeve. Odrasla osoba odlučuje "šta, kada i kako": Uspostavljanje dobro organizovane liste ciljeva je deokriterijuma za intervenciju u ishrani. To može uključiti odluku o tome šta jesti, koliko, kada i kako, na primer, utvrđivanjerasporeda i količine hrane. Međutim, važno je da osoba sa autizmom donese neke odluke, jer je to mocan indikatorkvaliteta života, poštujuci njihove želje i apetite ako se uklapaju u zdravu ishranu.

2016-1-ES01-KA204-025061

Ishrana i zdravlje – smernice i strategije

Lokacija za stolom: Tokom tretmana ishrane važno je imati mirno okruženje, ali je takođe važno sedeti ispred osobe saautizmom. Biti ispred nje omogucuva jednostavniju kontrolu.

Izaberite jedan dnevni obrok: tretman ishrane može izazvati napetost, pa je važno da se izabere samo jedan obrok zarad na izabranoj hrani. Moguce je da osoba sa autizmom jede manje hrane tokom tog obroka, pa je važno da ostaliobroci imaju namirnice koje osoba voli kako bi pravilno jela. Grickanje između obroka može postati problem, jer jeosoba sa autizmom verovatno gladna, pa je to neophodno kontrolisati.

Pravilo praznog tanjira: prazan tanjir znači da je obrok završen, pa cemo ga koristiti kao vizuelnu pomoc. Na početkutretmana, na tanjir se stavlja malo hrane jer previše hrane može dovesti do preplavljenosti. Moramo biti pažljivi saovim pravilom. Kada osoba sa autizmom ustali oboke koje čine dobre namirnice, mora da nauče da, ukoliko nijegladna, ne mora da pojede sve iz tanjira.

2016-1-ES01-KA204-025061

Ishrana i zdravlje – Mitovi

Dijete bez kazeina i glutena:

Veruje se da ce se eliminisanjem kazeina i glutena iz obroka ljudi sa autizmom, simptomiautizma smanjiti. Međutim, studije pokazuju da takva korelacija ne postoji;

Važno je razgovarati sa porodicom o opasnostima neproverenih terapija koje mogu dovesti doneuhranjenosti i zdravstvenih problema.

2016-1-ES01-KA204-025061

Spavanje

Osobe sa autizmom često imaju poremecaj sna(40-80%). Najčešci problem su teškoce prizaspivanju, ponovljena buđenja tokom noci iranog jutra.Pored lekova koje lekar mora da prepiše ondakada je to neophodno, uspostavljanje dobrerutine spavanja pomaže u održavanju „higijene“spavanja.

Rutine predspavanje

Raspored buđenja/odlaska u

krevet

Zaspivanje

Vežbanje

Dremanje

Okruženje za spavanje

2016-1-ES01-KA204-025061

Ishrana i zdravlje – spavanje Okruženje za spavanje

Pošto su osobe sa autizmom osetljive na buku

i svetlo, u spavacoj sobitreba da bude mračno i

tiho.

Rutine pred spavanje

Ova rutina ne bi trebalo da traje više od 20-30 minuta. Treba uključiti opuštajuce aktivnosti poput čitanja ili slušanja muzike. Izbegavatihranu, kofein, elektronske

uređaje.

Raspored buđenja/odlaska u krevet

Raspored buđenja i odlaska u krevet treba da bude sličan radnim

danima i vikendom.

Zaspivanje

Osoba sa autizmom treba da nauči da zaspi sama, tako da ukoliko se probudi u toku noci, može ponovo sama da zaspi. Prisustvo roditelja bi stvorilo naviku da ce biti tu

svaki put kada se onaprobudi.

Vežbanje

Vežbanje tokom dana olakšava spavanje, jer su umorniji. Međutim, ne

preporučuje se vežbanje pred spavanje.

Dremanje

Dremanje je korisno za predškolsku decu. Ipak,

ne bi trebalo da se praktikuje posle podne,

a ako se praktikuje, onda ne bi trebalo da traje

dugo.

2016-1-ES01-KA204-025061

Tretmani koje se tiču spavanja

http://www.autism.org.uk/about/health/child-sleep.aspx

Voditi dnevnik spavanja

Može pomoci u uspostavljanju

neobičnih šablona spavanja

Može da deluje kao vizuelni podsetnik na

njihove ustaljene šablone spavanja

Ustanoviti rutine

To može pomoci da se osecaju sigurno i u

kontroli

Može da se koristi svakodnevno i svuda

Koristiti opuštajuce

tehnike

Dodavanjem nekoliko kapljica

ulja lavande u kadu tokom kupanja

Nežna masaža ruku ili glave

Sat vremena uz muziku ili tišine pred spavanje

Učiniti spavanje udobnijim

Isključiti svetlo, umanjiti buku i

mirise

Koristiti „teško“ cebe

Ukloniti ometajuce

faktore, npr. igračke

Lekovi

Melatonin

2016-1-ES01-KA204-025061

4. Personalna autonomija

Personalna autonomija je veoma važan pokazatelj kvaliteta života i zato je unapređenje veština, koje su uključene dabi se ona postigla, presudno. Balans između pružanja odgovarajuce podrške i podsticanja nezavisnosti omogucavadeci i odraslima da se bave zanimanjima, slobodnim aktivnostima i socijalnim odnosima u kojima oni koriste svojesnage, interesovanja i želje što pozitivno utiče na srecu i kvalitet života.

• Aktivnosti dnevnog životnog modela (ADL), koje je 1950. godine predložio Sidnej Kac (Sidney Katz),

predstavlja dobar vodič za unapređenje svih potrebnih veština za ličnu autonomiju, jer se ADL koriste za merenje

funkcionalnog statusa osobe.

• Koncept "zavisnosti" proizašao je iz ADL modela početkom 1990. godina i obezbedio je međunarodni okvir za

procenu i brigu o ranjivoj populaciji tokom njihovog života. Evropski Savet je 1998. godine uputio preporuku

državama članicama EU da razviju brigu o osobama sa invaliditetom i osobama koje imaju potrebu za podrškom

od strane trece osobe na osnovu ADL pristupa.

• On je definisao "zavisnost" kao uslov koji se odnosi na gubitak autonomije i potrebu podrške od strane trece osobe

u vezi sa oštecenjem aktivnosti svakodnevnog života, posebno samopomoci, povezujuci "autonomiju" i "zavisnost"

u jedan konstrukt.

2016-1-ES01-KA204-025061

Aktivnosti dnevnog životnog modela (ADL)ADL se sastoje od osnovnih i instrumentalnih. Osnovne ADL su od suštinskog značaja za preživljavanje u odnosu nainstrumentalne ADL (IADL), koje nisu neophodne za temeljno funkcionisanje, ali dozvoljavaju pojedincu da živisamostalno u zajednici

Osnovne ADL

• Lična higijena: kupanje, ulepšavanje, nega noktiju i kose

• Upravljanje kontinencijom

• Oblačenje: sposobnost osobe da odabere i nosi odgovarajucu odecu u različitim prilikama

• Ishrana: Da li se osoba može hraniti sama ili joj treba pomoc

• Kretanje: U kojoj meri osoba može da se pokrene iz jednog položaja u drugi i da hoda samostalno

Instrumentalne ADL

• Saradnja i mentalna podrška: Prikazuje pomoc koja bi mogla biti potrebna kako bi osoba sa autizmom bila u pozitivnom raspoloženju

• Prevoz i kupovina: Koliko osoba sa autizmom može bez pomocidrugih pri nabavci potrebština u prodavnici, apoteci...

• Priprema obroka: Planiranje i priprema različitih aspekata obroka, uključujuci kupovinu i čuvanje namirnica

• Sređivanje kuće: Čišcenje, sređivanje, uklanjanje smeca i nereda, pranje veša i sređivanje odece

• Bavljenje lekovima Koliko ce vam pomoci biti potrebno za dobijanje preporučenih lekova, obracanje pažnje na istek roka lekova, uzimanje lekova na vreme i u pravim dozama.

• Komunikacija sa drugim osobama: Javljanje na kucne telefone, bavljenje poštom, ali i uopšteno organizovanje gostoljubive i gostoprimljive atmosfere kod kuce

• Upravljanje finansijama: Koliko ce pomoci biti potrebno osobi sa autizmom u upravljanju novcem u banci, čekovima i blagovremenom placanju računa

2016-1-ES01-KA204-025061

Aktivnosti dnevnog životnog modela (ADL)Oruđa za ocenjivanje nivoa nezavisnosti, kao što je Barthel ADL indeks, veoma su korisne za procenu poteškoca

vezanih za fizičku i intelektualnu ometenost. Međutim, ljudi sa visokofunkcionalnim autizmom mogu se izboriti sa

svakodnevnim aktivnostima zbog aspekata zasnovanih na specifičnim karakteristikama:

• Nedostatak teorije uma: podložniji su vršenju krivičnih dela ili da ih drugi ljudi lako iskoriste• Izvršne funkcije:• Teškoce generalizacije znanja: oni mogu naučiti da rešavaju određeni problem, ali svakodnevni život nudi vrlo

različite situacije, na primer, oni mogu biti u mogucnosti da pripremaju večeru kod kuce, ali ne i u drugojkuhinji (npr. ako su na putovanju)

• Mentalna rigidnost: teškoce u reagovanju na neočekivane događaje, prilagođavanju svojih planova ilidonošenju odluke: na primer, ako odu u prodavnicu namirnica i shvate da je zatvorena, bice im teško danađu drugo rešenje

• Predviđanje posledica: možda nece biti opaziti mogucnost opasne situacije• Upravljanje vremenom: na primer, oni bi mogli da se tuširaju i obuku bez ikakve fizičke pomoci, ali im jepotrebno tri sata da to pravilno urade

U tretmanu za unapređenje lične autonomije, važno je uzeti u obzir sve ove aspekte i naučiti osobe sa autizmom strategijama koje im omogucavaju da u praksi sprovedu stečene veštine na funkcionalan način.

2016-1-ES01-KA204-025061

DostojanstvoIz ugla pristupa zasnovanog na pravima mora im se garantovati poštovanje i dostojanstvo, a unapređenje njihove lične autonomije mora biti prioritet.

…su punopravni građani i građanke.

.. moraju učestvovati u životu svoje zajednice.

. mogu poboljšati svoj kvalitet života uz odgovarajucu podršku.

... mogu razviti veštine i sposobnosti

... trebaju sveobuhvatnu i specijalizovanu podršku u svim fazama i područjima njihovog života.

Osobe sa autizmom...

• c

2016-1-ES01-KA204-025061

5. Organizacija prostora i vremena

• Kognitivni stil u spektru čini svet nepredvidljivim za mnoge osobe sa autizmom:

• Tendencija da se fokusiraju na detalje

• Mentalna rigidnost za bavljenje promenama i neočekivanim događajima

• Nedostatak teorije uma

• Teškoce u komunikaciji

• Nepredvidljivost može dovesti do stresa, anksioznosti i izazovnog ponašanja. Organizacija vremena i prostora

može sprečiti ove probleme i značajno unaprediti učestvovanje u aktivnostima, fleksibilnost, nezavisnosti,

samopouzdanje i ličnu autonomiju.

• Organizacija prostora i vremena uglavnom se rešava pomocu TEACCH modela, ali i integracijom drugih praksi

koje su se pokazale kao korisne.

2016-1-ES01-KA204-025061

TEACCH model• Teacch model je pristup zasnovan na strukturiranom učenju razvijenom u Severnoj Karolini 1966. godine od strane

Erika Šoplera. Ovaj pristup je zasnovan na karakteristikama učenja osoba sa autizmom, uključujuci njihove snage u obradi vizuelnih informacija i teškoce u socijalnoj komunikaciji, pažnji i izvršnim funkcijama.

• TEACCH Model je pristup intervencije zasnovan na strukturalnom učenju koje obuhvata:

• spoljnu organizacionu podršku za rešavanje izazova u vezi sa pažnjom i izvršnom funkcijom

• vizuelne i / ili pisane informacije koje dopunjuju verbalnu komunikaciju

• strukturiranu podršku za društvenu komunikaciju

• Strukturalno učenje nije kurikulum, vec je okvir koji podržava postizanje obrazovnih i terapeutskih ciljeva. Ovajokvir uključuje:

• organizaciju fizičkog okruženja• individualni raspored• radni sistem i organizaciju zadataka• vizuelnu strukturu materijala u zadacima i aktivnostima.

2016-1-ES01-KA204-025061

TEACCH: fizičko okruženje

• Odnosi se na fizičko okruženje osobe sa autizmom i predstavlja svrsishodnu organizaciju prostora uključujuci načinna koji se nameštaj postavlja i korišceni materijali klasifikuje.

• Ono nikada ne sme biti ograničena metoda, jer predstavlja instrument za učenje, a ne sam cilj učenja

• Stručnjak takođe mora razmišljati o svojoj poziciji u prostoru:

Ispred osobe sa autizmom: Stil podučavanja. Ovaj položaj čini nastavu interaktivnom i nudi dobru preglednost.

Pored:Korisno je za rad na materijalima iuputstvima. Pomaže im da imaju viševizuelnih pomagala, a manje govora.Radi se na veštinama.

Iza: podržava se samostalnost. Ova pozicija ima za cilj nadgledanje, i predstavlja više od nastave.

2016-1-ES01-KA204-025061

Fizičko okruženje: Senzorne distrakcije

• zvukova visokih frekvencija: elektronski uređaji poput TV-a mogu emitovati zvuke koje oni čuju, a vecina ljudi nečuje čak i kada je prigušen ili isključen

• treperenja svetlosti, uključujuci ekran računara ili LED lampe• jakih mirisa: na primer, dezodoransi, parfemi, osveživač vazduha, miris hrane• uznemirujucih zvukova krede na tabli, košenje travnjaka, bušenja• uobičajene buke: čak i saobracaj ili zvuk koraka može da smeta nekim osobama sa autizmom• odraza: ogledala, sjajne svetiljke, stakla• neugodnih tekstura: čvrste površine, hladni metalni predmeti itd.• predmeta u pokretu: zavese ili vrata koja se pomeraju zbog vetra• objekata sa velikim kontrastom: šahovske table, apstraktne slike, obojene šolje, sjajna svetla• neugodne sobna temperatura i vlažnosti vazduha• organizacije sobe

www.youtube.com/watch?v=ycCN3qTYVyo

Kako bi se distrakcije sprečile, važno je smanjiti ulaz senzornih informacija uz izbegavanje:

2016-1-ES01-KA204-025061

Fizičko okruženje: prednosti

• Daje značenje kontekstu

• Olakšava radne navike uz određene aktivnosti

• Obezbeđuje predvidljivost

• Umanjuje senzorne nadražaje

• Pojašnjava očekivanja

• Daje kontrolu nad kontekstom

• Pomaže da se razumeju aktivnosti i situacije

• Unapređuje ličnu autonomiju

• Individualizuje odgovore i predloge

• Prilagodljivo je individualnim potrebama i interesovanjima

• Pomaže da se održi bolja usredsređenost i pažnja

• Korisno je za učenje veštine rada u grupi i sa drugim osobama

• Unapređuje učešce

2016-1-ES01-KA204-025061

TEACCH: Raspored i plan rada

Sastoje se od uređenih sekvenci zadataka koji se obavljaju, dajuci učenicima ideju vodilju kako ce se nekeaktivnosti odvijati tokom određenog vremenskog perioda. Takođe se mogu koristiti kao panel za izbor koji cepomoci osobi sa autizmom da donese odluku o izboru.

Mogu biti kreirani prema individualnim potrebama i karakteristikama autistične osobe:

• Komunikacioni sistem (reči, piktogrami, slike)• Individualni ili grupni rad• Vertikalni ili horizontalni pravac• Vremenski period (dan, sedmica, vikend)• Specifične informacije (lekovi, zakazan pregled kod lekara)• Lako se nose, ukoliko su im potrebni mogu da ih ponesu sa sobom• Pano za izbor koji bi pomogao osobi sa autizmom da nešto izabere ili odbije• Da naglasi šta joj je važno

2016-1-ES01-KA204-025061

TEACCH: Sistem rada

• Na sistematski način pruža pomoc osobama sa autizmom da završe svoje zadatke i razviju veštine organizacije• Kao dopuna rasporedu, navodi se niz aktivnosti koje treba pratiti tokom dana, uz objašnjenje koja aktivnost se

treba uraditi i kako• Zadaci se organizuju na način da osoba sa autizmom zna šta treba da uradi i u kojoj meri• Pruža se uvid kako osoba sa autizmom napreduje, kada je završila određeni zadatak i šta je sledece što treba da

uradi.• Radni sistem je individualizovan, prema nivou razumevanja (cilja, sistema komuniciranja, liste stvari koje treba

uraditi).

Šta treba da uradim?

Koliko toga treba da uradim?

Kako napredujem?

Štra treba da uradim kada

završim zadatak?

Koji je sledeci korak?

2016-1-ES01-KA204-025061

TEACCH: Vizuelna podrška

Za osobe sa autizmom:

• Uspostaviti i održati pažnju

• Pojasniti uputstva i informacije

• Znati kada i kako je zadatak završen

• Dati detaljna uputstva

• Smanjiti nivo anskioznosti

Za stručnjake:

• Optimizirati ciljeve i dati predloge

• Smanjiti intenzitet individualne podrške

• Pružiti koherentnost i konzistentnost u nastavnim metodama

• Pružiti koherentnost između korišcenog jezika i ponuđenih uputstava

• Planirati unapred i organizovati podršku

Veoma je korisna i za osobu sa autizmom i za stručnjake:

Primeri rasporeda, radnog sistema ivizuelno strukturiranog zadatka:

2016-1-ES01-KA204-025061

TEACCH: Kreiranje individualizovanog strukturalnog učenja

OkruženjeKoja je lokacija, ko je prisutan i ko je nadležan

Podrška u okruženju koja bi

mogla da pomogne

Izmena okruženja

Specifične karakteristike

osobe sa autizmom

Snage i slabosti, interesovanja, nivo

komunikacije, objektivna dostignuca, učinak

delovanje ili učešce osobe sa autizmom

Kako se rešava situacija, kakvo je

očekivanodostignuce

Posmatrane potrebe, Situacije /

Ponašanje koje zahtevaju

poboljšanje

Ciljevi intervencije

Kakva je to koja se očekuje

Kako funkcionišu uputstva i stvarne intervencije, koja

komunikacijska podrška se zapravo koristi

Situacije u kojima je potrebna podrška,

osmišljavanje podrške

1. Prikupljanje informacija: prethodnu procena okruženja, osobe sa autizmom i ciljeva

2. Pokušajte sa prvim planom i procenite

prednosti

3. Ako je potrebno uvedite izmene u plan: restrukturirajte

2016-1-ES01-KA204-025061

6. Nove tehnologije primenjene u tretmanu

Šta je informaciono-komunikacioni sistem (IKS)? Iako ne postoji jedinstvena univerzalna definicija IKS,termin koji je prihvacen označava sve uređaje, komponente za umrežavanje, aplikacije i sisteme koji kombinuju i omogucavaju ljudima interakciju u digitalnom svetu. Zbog povecanja dijagnostikovanih slučajeva autizma, softver i hardver posvecen osobama sa autizmom razvijani su decenijama.

Kako se može koristiti za terapiju? Ova tehnologija pojačava njihove snage i radi na njihovim slabostima, pomažuci im da povecaju svoj vokabular i komunikacijske veštine stvaranjem predvidivog okruženja i smanjivanjem anksioznosti stvarnih društvenih situacija. Nudi multisenzornu stimulaciju; podstiče ili omogucava samostalan rad i razvija sposobnost za samokontrolu, visoko motiviše, jača pažnju i smanjujefrustracije koje mogu nastati zbog načinjenih grešaka.

Obimno istraživanje je dokazalo efikasnost tehnologija kao alata za podršku terapiji i njihovo prihvatanje ljudi sa autizmom i onima koji su sa njima svakodnevno.

2016-1-ES01-KA204-025061

Prednosti korišćenja informaciono-komunikacionog sistema (IKS) u autizmu

• IKS koristi sličice koje jasno izražavaju ideje

•Univerzalni simboli i dizajnVizuelno razmišljanje

•Multisenzorna stimulacija

Senzorna pitanja

•Dizajn

•Interakcija

•Smanjuje anksioznostMotivatori

•IKS su raznovrsne i fleksibilne

•Prilagođavaju se specifičnim potrebama i karakteristikama svake osobePojedinačni stil učenja

2016-1-ES01-KA204-025061

Oblasti tretmana koje se mogu tretirati putem IKS-a

Komunikacija

Jezik

Augmentativni i alternativni (AAC) sistemi

Socialna interakcija

Emocionalno prepoznavanje

Imaginacija

Imitacija

Socijalne veštine

Veštine zapošljavanja

Ponašanje

Nadgledanje ponašanja

Prikupljanje fizioloških

podataka kako biste razumeli

promene u ponašanju

Samostalnost

Upravljanje vremenom

Veštine planiranja i

organizovanja

Pravljenje izbora

Izvršne funkcije

Motoričke sposobnosti

Podrška za fine

motoričke veštine

Poboljšati grube

motoričke veštine

Anksioznost

Pomoc pri smanjenju

anksioznost zbog njene

predvidljivosti

Ovo omogucava rad drugih kognitivnih

veština kao što je pažnja

2016-1-ES01-KA204-025061

Neke IKS komponente koje se koriste u autizmu: uređajiKompjuteri,

tableti i pametni telefoni

U kojima se različite aplikacije mogu instalirati i koristiti za edukaciju i tretman različitih oblasti koje pomažu unapređenju mnogih veština kod osoba sa autizmom

Telezdravstveni sistem

Omogucavaju razmenu informacija između pacijenta i lekara bez potrebe za odlaskom u medicinske ustanove, čime se smanjuju troškovi.

Koristan alat koji omogucava komunikaciju između doktora na klinici, članova porodice, pružajuci im veliku podršku.

Roboti

Pokazuju predvidljivo ponašanje, izazivaju kontrolisane društvene situacije i komuniciraju sa osobama na jednostavan način.Zbog toga se osobe sa autizmom osecaju manje anksiozne jer su im socijalne situacije manje složene.

Komunikacija i interakcija

Socijalno učenje i veštine imitacije: emocije

Nosiva tehnologija

Pametni satovi

Virtualne naočare: pomažu deci i odraslima sa autizmom da razvijuveštine neophodne za samostalnost. Virtuelno okruženje je siguran iidealan način učenja ovih veština pre nego što podstakne osobu saautizmom da to isproba u realnom svetu. Ovaj sistem ima brojnescenarije, na primer svi su kreirani da nauče decu sa autizmom kako dapređu ulicu. Takođe se koriste da pomognu deci sa autizmom saproblemima socijalne pažnje, kao što je prepoznavanje izraza lica.

Pametna narukvica: ovaj uređaj ima biometrijske senzore koji sakupljajufiziološke podatke kao što su krvni pritisak, otkucaj srca, telesnatemperatura i elektrodermalna aktivnost za predviđanje emocionalnogstresa i anksioznosti. Ova narukvica povezana je preko Bluetooth-a naaplikaciju za pametne telefone koja omogucava korisniku ili stručnjaku darazumeju i spreče izazovno ponašanje, kako da negovatelj reagovao navreme preduzimanjem akcije.

2016-1-ES01-KA204-025061

Neke IKS komponente koje se koriste u autizmu: aplikacije

Vrste aplikacija

• Aplikacije mešane tehnologije odnose se navirtuelnu stvarnost (virtualy reality) i tehnologijuuvecane stvarnosti (augmented reality). Mešovitastvarnost omogucava stvaranje i razvoj svetova ukojima se realni i kompjuterski stvoreni elementiprožimaju.

• Aplikacije posvećene osobama sa autizmom sutehnološka sredstva kreirana za korišcenje nakompjuterima, tabletima ili mobilnim telefonima, iuglavnom su alati za pomoc koji olakšavaju iliprocenjuju njihove veštine prilikom komunikacije,sa fokusom na socijalne veštine.

Korisnost

• Socijalno učenje: prepoznavanja emocija i imitiranje imitiranje veština

• Veštine igranja

• Imaginacija: pripovedanje

• Motoričke sposobnosti

• Komunikacija: pomoc osobama sa autizmom za razvoj jezika i / ili komunikaciju kroz slike i zvuke korišcenjem taktilne tehnologije i sličica, simbolakao što su piktogrami

2016-1-ES01-KA204-025061

Aplikacije: preporučene funkcije

• ekran preplavljen informacijama, nebitni elementi koji se pomeraju, oštri ili ponavljajuci zvuci

Izbegavajte ometajuce stimuluse

• predvidljiv i jednostavan za korištenjeIntuitivno, logično i uredno funkcionisanje

• na primer opcija klikni-i-prevuci (click-and-drag) umesto tekstaVizuelno prepoznatljiv interfejs i vizuelna podrška

• pomažu u određivanju količine posla i sprečavanju uključivanje u besciljne ili repetitivne aktivnosti

Zadaci koji imaju početak i kraj, umesto neprestanih aktivnosti

• ciljevi, scenario, zvuk, pojačivači, itd.Podešavanja se mogu konfigurisati da zadovolje

specifičnu potrebu svakog korisnika

• tako da se zadatak ili aktivnost mogu koristiti na različitim uređajima i kontekstima kako bi se poboljšala generalizacija stečenih veština

Uključuje opcije importovanja/eksportovanja

• da se osoba sa autizmom ne zbunjuje čitanjem teksta

• aplikacija mora biti adekvatna nivou razvoja osobe, kako bi se obuhvatile potrebe osobe sa autizmom i ako je moguce uzele u obzir njene sfere interesovanja.

Prepoznatljiv font

• pracenje sopstvene aktivnostiDajte povratne informacije o napretku

2016-1-ES01-KA204-025061

Neke IKS komponente koje se koriste u autizmu: aplikacije

Primeri: sredstva za razvoj različitih veština

• Vremenska struktura

• Komunikacija

• Prepoznavanje emocija

• Socijalne priče

2016-1-ES01-KA204-025061

Preporuke i novi izazovi korišćenjem IKS u intervenciji

• Prevencija

• Govor

• Ozbiljne igre

• Pojasniti kada se koristi kao alat za učenje, a kada kao rekreativna aktivnost

• Vodi ka izolaciji ako postoje problemi u socijalnim odnosima

• Iako je IKS efikasan alat, ne smemo zaboraviti da je ljudski faktor uvek neophodna u tretmanu!

2016-1-ES01-KA204-025061

7. Dijagnoza

• Kao što smo objasnili u prethodnom modulu, raspoloživi testovi ne prepoznaju genetske nepravilnosti kod oko70% dece sa autizmom, pri čemu se dijagnoza zasniva samo na znacima i simptomima ponašanja, koje je teškoproceniti kod vrlo male dece, čak i ako postoji mnogo istraživanja o biomarkerima koji se trenutno rade.

• U tom smislu, neke studije ističu da fiksiranje kontakta očima dece u prvim godinama života ukazuje na rizik odautizma, po rezultatima Ejmija Klina (Ami Klin).

• BBMiradas (Španija) je program koji se sprovodi i koja uključuje „eye-tracker“ tehnologiju (tehnologiju pracenjaoka).

• Ispostavlja se da rana intervencija, pre druge godine života, menja osnovne razvojne putanje mozga kod osobasa

saautizmom. Ovo, zajedno sa visokom prevalencom, ukazuje na to da je rano otkrivanje autizma prioritet.

2016-1-ES01-KA204-025061

Rana dijagnostička procena: proces

Prepoznati mogucnost autizma

Prepoznati mogucnost autizmaIdentifikacija ranih znakova ili „crvenih zastavica“ od strane porodice

Obracanje stručnjaku za Autizam

Alati za skrining

Odluka o dijagnozi i da li je potrebna

Dijagnoza

2016-1-ES01-KA204-025061

• Nedavna istraživanja potvrđuju da odgovarajuci skrining može vec na uzrastu deteta od 12 meseci

utvrditi da li dete ima rizik od autizma. Iako se svako dete razvija drugačije, takođe znamo da rani

tretman poboljšava rezultate, često veoma značajno. Neke studije pokazuju da rana intenzivna

bihevioralna intervencija poboljšava učenje, komunikaciju i socijalne veštine kod dece sa autizmom.

• Zbog toga roditelji ili staratelji moraju naučiti rane znake autizma i upoznati se sa tipičnim razvojnim

prekretnicama koje dete treba da dostigne tokom razvoja.

• Sledece "crvene zastavice" mogu ukazati da dete ima rizik od poremecaja iz spektra autizma:

Izostanak osmeha ili drugih toplih, radosnih izraza do šest meseci ili

kasnije

Bez razmene zvukova, osmeha i drugih

facijalnih ekspresija do devet meseci

Izostanak „brbljanja“ 12 meseci

Izostanak gestikulacije (pokazivanje, mahanje,

„pa-pa“, itd.) do 12 meseci

Izostanak pojedinačnih reči do 16 meseci

Izostanak smislenih fraza od dve reči (ne uključujuci imitaciju i

ponavljanje) do 24 meseca

Bilo kakav gubitak govora, „brbljanja“ ili

socijalnih veština u bilo kojem uzrastu

Rana dijagnostička evaluacija: rani pokazatelji

2016-1-ES01-KA204-025061

• Skrining alati su dizajnirani tako da pomognu identifikaciji dece koja mogu da imaju kašnjenja urazvoju, i mogu biti specifični za poremecaj (npr. autizam), tj. područje ili mogu biti opšti,obuhvatajuci više potencijalno zabrinjavajucih područja.

•Oni ne pružaju konkretne dokaze o kašnjenju u razvoju i ne rezultiraju dijagnozama. Pozitivanskrining rezultat treba da bude pracen detaljnom procenom.

•Različiti alati za skrining se trenutno koriste za rano otkrivanje autizma, ali samo je M-CHAT-R-Fbesplatan za preuzimanje:

- M-CHAT-R-F (Modifikovani upitnik za autizam kod male dece, revidiran sa kontrolom,Robins, Fein & Barton, 2009). 16-30 meseci. https://mchatscreen.com/wp-content/uploads/2016/07/M-CHAT-R_F_Serbian_v2.pdf

- CSBS DP Infant-Toddler Checklist (Wetherby & Prizant). 6-24 meseci

Rana dijagnostička evaluacija: alati za skrining

2016-1-ES01-KA204-025061

Dijagnoza: dijagnostički kriterijumiDijagnostički kriterijumi za autizam obuhavatju dve glavne oblasti: deficiti socijalne komunikacije i ograničeno iponavljajuce ponašanje; osim toga, u procesu dijagnostikovanja treba odrediti da li postoji pridruženi intelektualnaometenost, poremecaji kominikacije, kao i druga zdravstvena stanja ili neurorazvojni ili mentalni poremecaji, atakođe se utvrđuju stepen težine autizma.

Oblasti simptoma:

Nedostatak socijalne komunikacije i društvene interakcijeOgraničeni / ponavljani obrasci ponašanja ili interesovanjaKriterijumi C, D, E

Povezana stanja:

Intelektualne ili jezičke poteškoceMedicinsko ili genetsko stanjeNeurorazvojni, mentalni ili poremecaji ponašanja

Ozbiljnost svakog nivoa:

Nivo 1: zahtevaju podršku

Nivo 2: zahtevaju značajnu podršku

Nivo 3: zahtevaju veoma značajnu podršku

2016-1-ES01-KA204-025061

Dijagnostički kriterijumi: DSM-5 vs ICD-10

ICD-10 DSM-5

• Međunarodna klasifikacija bolesti, deseto izdanje (ICD-10) je

sistem kliničke klasifikacije koji je kreirala Svetska

zdravstvena organizacija, i koja je ratifikovana od strane svih

193 zemalja članica SZO

• Objavljena je 1. januara 1999. godine.

• Svaki region ili država mogu je modifikovati kako bi

zadovoljila njihove kulturološke potrebe

• ICD-10 nastavlja da klasifikuje Aspergerov sindrom i

pervazivni razvojni poremecaj kao specifičnu dijagnozu,

međutim očekuje se da ce novo izdanje koje ce biti pušteno u

2019. godini biti blisko usklađeno sa klasifikacijom DSM-5

• Dijagnostički i statistički priručnik o mentalnim poremecajima

koji je kreirala Američka psihijatrijska asocijacija

• Objavljen u maju 2013

• Predstavlja standardnu klasifikaciju mentalnih poremecaja

koju koriste stričnjaci za mentalno zdravlje kako bi utvrdili

dijagnozu

• DSM-5 je uvrstila Aspergerov sindrom u poremecaje iz

spektra autizma• https://images.pearsonclinical.com/images/assets/basc-

3/basc3resources/DSM5_DiagnosticCriteria_AutismSpectrumDisorder.pdf

F84 Pervazivni razvojni poremecaji•F84.0 Tipičan autizam

•F84.1 Atipični autizam

•F84.2 Retov sindrom

•F84.3 Drugi dezintegrativni poremecaj detinjstva

•F84.5 Aspergerov sindrom

•F84.8 Drugi pervazivni razvojni poremecaji

•F84.9 Pervazivni razvojni poremecaj, nespecifikovan

299.00 Poremecaj iz spektra autizmaAutistični poremecaj, dezintegrativni poremecaj u detinjstvu, Aspergerov

sindrom i pervazivni razvojni poremecaj uključeni su u kategoriju PSA

•Retov poremecaj je eliminisan

•dve kategorije simptoma: socijalna komunikacija i ponašanje

•senzorne smetnje u kriterijumima

2016-1-ES01-KA204-025061

Diferencijalna dijagnoza

• Maskiranja dijagnoze: dešava se kada klinička slika jednog poremecaja (npr. intelektualneometenosti) "zamagli" ili oteža prepoznavanje drugog poremecaja, pri čemu se svi simptomipripisuju primarnom poremecaju.

• Komorbiditet: kada pojedinac ima dva različita poremecaja istovremeno.

• Preklapanje simptoma: simptomi koji se najčešce javljaju tokom dva ili više različitih poremecaja;na primer, depresija i anksioznost imaju različite kliničke karakteristike, a razdražljivost im jezajednička

Izraz diferencijalna dijagnoza ne sme biti pogrešno shvacen zbog:

2016-1-ES01-KA204-025061

Diferencijalna dijagnoza

• Mnogi neurorazvojni, mentalni poremecaji i poremecaji ponašanja mogu biti praceni simptomima koji ukazujuna mogucnost autizma, ali koji nisu autizam. Oni se mogu opisati kao diferencijalna dijagnoza autizma: proceskojim kliničar određuje koji od dva ili više različitih poremecaja sa sličnim simptomima je onaj koji pojedinacima.

• Važno je uspostaviti tačnu dijagnozu, bilo da je to autizam ili neko drugo stanje. Netačna dijagnoza autizmamože dovesti do upotrebe neodgovarajuce strategije lečenja i može uzrokovati uznemirenost i stres koddeteta ili mlade osobe i njenih roditelja / staratelja.

Zapravo, diferencijalna dijagnoza znači:

2016-1-ES01-KA204-025061

Diferencijalna dijagnoza

Neurorazvojni poremećaji

• Intelektualna ometenost

• Opšte zaostajanje u razvoju

• Komunikacioni poremecaji

• Specifični poremecaji učenja

• Poremecaj hiperaktivnosti i deficita pažnje ─ ADHD

• Motorički poremecaji

Mentalni poremećaji / Poremećaji ponašanja

• Anksiozni poremecaji

• Disruptivni poremecaj, poremecaj kontrole impulsa i poremecaj ponašanja

• Opsesivno- kompulsivni poremecaj i sl.

Ostali poremećaji i stanja

• Poremecaj ličnosti

• Hipoakuzija

• Vaspitna zapuštenost i zlostavljanje

Ovo su najvažniji poremecaji koji se uzimaju u obzir kod dece i mladih kod kojih je moguce prisutan autizam, a na narednim slajdovima cemo objasniti kako se oni mogu razlikovati od autizma.

2016-1-ES01-KA204-025061

Diferencijalna dijagnoza: Neurorazvojni poremećaji

Poremećaj Diferencijalna dijagnoza

Intelektualna ometenostOpšte zaostajanje u razvoju

Kašnjenje u socijalnoj komunikaciji mora biti ozbiljnije nego što bi se očekivalo za razvojninivo. Intelektualna ometenost je odgovarajuca dijagnoza kada nema razlike između nivoasocijalno-komunikativnih veština i drugih intelektualnih veština.

Komunikacioni poremecaji Oštecenja u socijalnoj komunikaciji bez prisustva ponavljajucih, ograničenih ili stereotipnih ponašanja moguispuniti kriterijume za poremecaj socijalne komunikacije.Kada su prisutna stereotipna ponašanja, dijagnoza autizma istiskuje poremecaj socijalne komunikacije. Iakosocijalna komunikacija najvažnija osnova za dijagnozu autizma, ona je ipak samo jedna komponenta. Autizamse može razlikovati ispitivanjem ponavljajucih ponašanja, uskih interesovanja i drugih komponentidijagnostičkih kriterijuma.

Poremecaj hiperaktivnosti ideficita pažnje ─ ADHD

Autizam više ne predstavlja kriterijum isključenja, autizam i ADHD mogu se dijagnostikovati zajedno[DSM-5, 2013]. Iako postoje neke važne razlike (npr. definicija ključnih simptoma i preporučenitretman), autizam i ADHD dele mnogae slična oštecenja u različitim domenima koja bi moglakomplikovati diferencijalnu dijagnozu.

2016-1-ES01-KA204-025061

Poremećaj Diferencijalna dijagnoza

Anksiozniporemecaji

Komorbitet do 70%. Kada su zadovoljeni dijagnostički kriterijumi za autizam, posebna pažnja se daje specifičnim kriterijumima za poremecajeanksioznosti koji se razlikuju od kriterijuma za autizam, uključujuci značajne poteškoce prilikom odvajanja od negovatelja, preteranu brigu o sigurnostinegovatelja, odbijanje škole, selektivni mutizam, strah od odbijanja vršnjaka.Indikacije anksioznosti koje nisu u skladu sa autizmom – socijalna pogoršanja ne postoje sa poznatim osobama, postoji odgovarajuci socijalni kapacitetiu skladu sa godinama starosti, ali se ne koristi efikasno.

Opsesivno-kompulsivniporemecaj(OKP)

Repetitivno ponašanje se vrši kako bi se smanjila anksioznost; ponavljajuce intruzivne misli sprečavaju funkcionisanje. Ako su prisutni deficiti socijalnekomunikacije, repetitivno ponašanje se može objasniti autizmom; ako to nije slučaj prikladnija je dijagnoza OKP.Preklapanje specifičnih kompulsivnih ponašanja, kao što su dodirivanje delova tela nepoznatih ljudi ili određenih predmeta, zabrinutost i uznemirenostoko promena rutina kao što su rituali za spavanje, mogu se zameniti sa različitim ograničenim i ponavljajucim obrascima ponašanja povezanih saautizmom kao što su postavljanje igračaka ili obrtanje predmeta.Deca koja su dobro, a zatim razvijaju OKP simptome čija se pojava vezuje za infekciju streptokokama trebalo bi da se testiraju na dečji autoimunineuropsihijatrijski poremecaj povezan sa streptokoknom infekcijom (PANDAS). OKP ponašanja sa akutnim početkom koja se sada nazivajuneuropsihijatrijski sindrom pedijatrijskog akutnog početka (PANS) trebalo bi razmotriti kao alternativnu dijagnozu.

Disruptivni poremecaj,poremecaj kontroleimpulsa i poremecajponašanja

• Reaktivni poremećaj vezivanja (RAD) ne uključuje restriktivna interesovanja, neuobičajene senzorne reakcije, ponavljajuce (ali ne i stereotipno)ponašanje.

• Poremećaj protivljenja i prkosa (ODD): uključuje element osvetoljubivosti, svest o tome da je ponašanje neprijatno ili ometajuce za druge, prožimaosecaj ljutnje, ogorčenosti i emotivne labilnosti. Kod autizma, neposlušno ponašanje rezultira nedostatkom razumevanja za očekivano ponašanje udruštvenim situacijama

• Povremeni eksplozivni poremećaj: magnituda prevazilazi vrednost očekivanu kod autizma• Poremećaji ponašanja uključuju svrsishodno kršenje socijalnih pravila ili kršenje prava drugih. Antisocijalno ponašanje je proaktivno, predatorsko i

svrsishodno. Kršenje pravila ponašanja kod osoba sa autizmom rezultat je nepoznavanja socijalnih pravila ili neposedovanja veština zao socijalnim pravilima

Diferencijalna dijagnoza: Mentalni poremećaji / Poremećaji ponašanja

2016-1-ES01-KA204-025061

Diferencijalna dijagnoza: Ostali poremećaji i stanjaPoremećaj Diferencijalna dijagnoza

Poremecaj ličnosti Šizoidni poremecaj ličnosti: nepostojanje afekata i ograničeni opseg emocija doprinose nedostatkudruštvenih interakcija, bez interesa za društvene odnose – imamo pre odbacivanje nego nedostatakrazumevanja ili potrebu za društvenim interakcijama. Uključuje izražen nedostatak zadovoljstva unekoliko aktivnosti, ako aktivnosti uopšte i ima. Veoma su slična ponašanja kod umerenog autizma išizoidno-repetitivnog ponašanja, pa su ograničena interesovanja ključne karakteristike diferencijalnedijagnoze.

Selektivni mutizam Ranija socijalna istorija i tipično ponašanje u vrlo specifičnim postavkama mogu da pomognu da serazlikuje mutizam od autizma.

2016-1-ES01-KA204-025061

Dijagnostički alati• Kako bi se razvio efektan individualizovan plan intervencije, potrebno je, pored postavljanja dijagnoze,

sagledati i proceniti situaciju pacijenta iz više uglova. Bitno je proveriti kliničku istoriju pacijenta i sakupiti svekorisne informacije iz raznovrsnih kognitivinih i socijalnih sfera (razvoj, komunikacija, adaptivno ponašanje,problemi sa čulima, inteligencija, funkcionisanje unutar porodice, posmatranje kroz igru, itd.)

• Dijagnostička procena:

• Dijagnostički intervju za autizam (The Autism Diagnostic Interview-Revised (ADI-R) je polustruktuiraniintervju koji vodi ispitivač, a koji je namenjem osobama koje se brinu o deci i odraslima kojima jeautizam ili pervazivnini poremecaj razvoja moguca dijagnoza.

• ADO i ADOS-T• Skala za procenu težine dečijeg autizma (The Childhood Autism Rating Scale – CARS), pomaže da se

identifikuju deca sa autizmom i da se napravi razlika između njih i dece koja imaju razvojne poremecaje,a nisu deca sa autizmom. Ocenjivanje pomocu CARS-a je kratko, praktično i može se koristiti od drugegodine starosti deteta. CARS olakšava kliničirima i edukatorima prepoznavanje i klasifikaciju dece saautizmom.

2016-1-ES01-KA204-025061

Dijagnostički alati• Razvojna procena: Psihoedukativni profil – revidiran (PEP-R)• Adaptivna procena: Vineland adaptivna bihevioralna skala (VABS) (Sparrow, Balla, & Cicchetti, 1984), DABS• Procena komunikacije: Pibodi slikovni test rečnika (III), CDI, CCS, ESCS• Procena novorođenčeta: Bejli skala razvoja novorođenčeta (2nd ed.) (BSID-II) (Bayley, 1993).• Testovi inteligencije:

• Vekslerova (Wechsler) skala inteligencije za decu – trece izdanje (WISC-III) (Wechsler, 1991),• Merrill-Palmer skala mentalnih testova (MPSMT) (Stutsman, 1931) za decu uzrasta od godinu i po dana

do šest godina. Ova skala ima široku upotrebu kao neverbalni test kojim se procenjuju vizuo-spacijalneveštine.

• „Leiter International Performance“ skala (LIPS) (Leiter, 1948) meri nivo inteligencije kod dece uzrasta odtri godine i starije, nezavisno od sposobnosti govora.

• Akademska procena: Test širokog spektra postignuca, broj 3 (WRAT3)• Procena ponašanja (drugačija od Procene funkcionalnog ponašanja): senzorni profil• Procena porodice: intervju• Kompletan medicinski pregled

http://www.behavior-consultant.com/aut-dx-devices.htm

2016-1-ES01-KA204-025061

Primeri dobre prakse

•Tokom dijagnostičkog procesa:

• Započeti dijagnostički proces čim se uoče prvi znakovi kod deteta

• Izbegavati aktivnosti koje čine proces procene dužim

• Održavati dobro koordinisan odnos između stručnjaka koji se bave slučajem

•Stručna lica koja su uključena u proces:

• Pobrinuti se da svi stručnjaci imaju specifična, specijalizovana i savremena saznanja i da su prošliadekvatnu obuku

• Potrebna je dobra koordinacija i savetovanje tokom procesa

• Prilikom upoznavanja porodice sa uslugama dostupnim osobama sa autizmom treba biti jasan iizbegavati dvosmislene termine

• Garantovati privatnost osobe sa autizmom i njene porodice

• Upotrebljavati procedure i alate koji su zasnovani na naučnim dokazima

2016-1-ES01-KA204-025061

Primeri dobre prakse•Tokom iznošenja rezultata procene ili dijagnostičkog izveštaja treba:

• Biti u skladu sa internacionalnim kriterijumima klasifikacije

• Pružiti lako razumljiv izveštaj koji ima jasnu logičku strukturu, kako bi porodica i osoba sa autizmommogli da ga razumeju

• Koristiti jezik koji je pozitivan, lako razumljiv i pun poštovanja. Ne upotrebljavati eufemizme i nejasne ilidvosmislene izraze

• Odnos sa porodicom i osobom koja se procenjuje treba biti blag i zasnovan na empatiji, imajuci u viduemocionalna stanja porodice i osobe tokom dijagnostičkog procesa

• Uz izveštaj, potrebno je elaborirati procenu pozitivnih kapaciteta porodice i osobe, kao i specifičnostikoje intervencija zahteva

• Pružiti koristan radni plan koji odmah daje smernice porodici i informiše je o buducem radu

• Izbegavati pretpostavke ili sudove zasnovane na očekivanjima u buducnosti, koje su u vezi sa mogucimbuducim intervencijama koje ne mogu biti garantovane od strane zajednice ili izvršene u datimokolnostima i sredini. Buduci razvoj osobe ne može biti zagarantovan, kao ni intervencija ili terapija kojenisu zasnovane na činjenicama.

• Obaveštavati porodice o svim relevantnim informacijama, dostupnim obukama, dostupnosti pravnihsaveta, pravima i obavezama.

2016-1-ES01-KA204-025061

8. Rana intervencija

Programi terapeutskih ili edukativnih intervencija, različitih nivoa, fokusirani su na decu uzrasta odrođenja do šest godina koja ispoljavaju teškoce u razvojnom procesu, na njihove porodice iokruženje, a imaju za cilj prevenciju ili smanjenje mogucih alteracija ili vec prisutnih deficita(Candel, 2000).

Rana intervencija je skup multidisciplinarnih intervencija koje su namenjene deci uzrastaod rođenja do šeste godine, kao i njihovim porodicima. Ideja je da se što je brže moguceodgovori na prolazne ili stalne potrebe dece koja ispoljavaju razvojne probleme ili su u tojrizičnoj grupi.

2016-1-ES01-KA204-025061

Zašto je rana intervencija važna?• Ona je pravo svake osobe sa autizmom i vitalni je faktor za buduci kvalitet života.• Dokazi ukazuju da neki specifični i intenzivni programi rane intervencije dovode do značajnih poboljšanja

temeljnih karakteristika poremecaja.• Veštine komunikacije i interakcije koje su stečene u programu rane intervencije omogucavaju da kasniji razvoj

teče bolje, zato što ima dobru osnovu stečenu tokom prvih godina života.• Ukoliko dete nema ranu intervenciju tokom prvih godina svog života, nastaje „domino efekat“ – usporava se ili

sprečava učenje složenijih veština zato što dete ne vlada onim osnovim.• Sposobnost mozga da gradi nove neuronske veze je veca tokom prvih godina života, i upravo zbog ovoga je

izuzetno bitno prepoznati problem što je ranije moguce.

• Plasticitet ljudskog mozga:

Termin se odnosi na način na koji se naš nervni sistem

menja kroz interakciju sa okolinom.

U ranom detinjstvu postoji veca sposobnost oporavka i organske i funkcionalne reorganizacije, koja

se starenjem umanjuje.

Pojačana sposobnost stvaranja neuronskih veza udružena sa

stimulišucim okruženjem i intervencijama usmerenim na

ključne elemente autizma čini ranu negu ključnim faktorom koji doprinosi buducem kvalitetu

života osobe sa autizmom

2016-1-ES01-KA204-025061

Ciljevi:

Libro Blanco de la Atención Temprana

1. Smanjiti efekte deficita u sveukupnom razvoju deteta.

2. Optimizovati, koliko je god to moguce, tok detetovog razvoja.

3. Uvesti neophodne mehanizme kompenzacije, ukljanjanja prepreka i prilagođavanja na specifične potrebe.

4. Izbeci ili umanjiti pojavljivanje sekundarnih ili sporednih efekata ili deficita koji su izazvani situacijama visokog rizika.

5. Odgovoriti na potrebe i zahteve porodice i sredine u kojoj dete živi.

6. Posmatrati dete kao aktivnog učesnika u intervenciji.

2016-1-ES01-KA204-025061

Karakteristike dobre rane intervencije

Trebalo bi da igra ključnu ulogu za porodicu i dete sa autizmom

Obimna i intenzivna: Mora se razvijati u svakom trenutku, na generalizovan način i od strane ljudi koji čine socijalno i obrazovno okruženje deteta

Korisno i funkcionalno učenje

Rad na ključnim simptomima autizma: socijalna komunikacija, igranje, veštine interakcije...

Rad sa specifičnom metodologijom za autizam i stručnim licima

Koordinacija interdisciplinarnog tima je od vitalnog značaja za dobru ranu intervenciju

2016-1-ES01-KA204-025061

Metode rane intervencije

Prirodni kontekst: vrtić, kuća, park,

prijatelji...

Mešoviti kontekst:

kombinacija ova dva konteksta

Specijalizovani kontekst: centar za

rehabilitaciju

Ideal je intervencija mešovitog sadržaja koja ima težište na intervenciji u prirodnim kontekstima.

Zavisno od intenziteta, intervencije mogu biti:

• Manje intenzivne: manje od 15 sati nedeljno• Intenzivne: 15 do 25 sati nedeljno• Veoma intenzivne: 25 do 40 sati nedeljno.

Što je intervencija intenzivnija, dokazi o poboljšanjima su bolji.

2016-1-ES01-KA204-025061

Programi rane intervencije

• Intenzivne ili veoma intenzivne metode• Potrebna je obuka porodica• Stavljanje naglaska na sistematizaciju prikupljenih informacija i evaluaciju ciljeva• Sistematski razvoj veština interakcije, komunikacije, igre... zasnovan na motivaciji deteta• Mešovita intervencija pri čemu se favorizuju prirodna, društvena i prijateljska okruženja.

Karakteristike:

Glavni programi rane intervencije:

•Denver model ranog početka (Early Start Denver Model)•Hanen (Hannen) Program•SCERTS Model

2016-1-ES01-KA204-025061

Denver model ranog početka (Rogers & Dawson, 2009)

Zasnovan na odnosima i usmeren

na porodicu

• Roditelji su uključeni u aktivnosti

• Ciljeve postavljaju stručnjaci i porodica

• Roditelji sprovode intervenciju i cela porodica je uključena u proces

• Ohrabruje se uključivanje roditelja u sve vecoj meri (eksplicitni model)

Denver program

• Procena pre i posle tretmana

• Razvojno doba je između 8 i 48 meseci

• Repertoar veština

• Individualna intervencija –planiranje i program

• Sastoji se od različitih oblasti, postoje četiri nivoa zasnovana na složenosti veština

Metodologija

• Korišcenje rutina sa predmetima i kroz socijalne interakcije

• Korišcenje detetove motivacije

• Sistematska evaluacija ciljeva i individualizovano planiranje

• Pružanje mogucnosti izbora pri čemu dete odlučuje i bira

2016-1-ES01-KA204-025061

Područja intervencije u programu Denver modela

Receptivan govor

Ekspresivni govor

Združena pažnja

Socijalna intervencija

Fine motoričke

veštine

Opšte motoričke

funkcijeImitacija Kognicija Igra

Zadaci i lična autonomija

Ova područja mogu biti podeljena na četiri nivoa, zavisno od složenosti veština:

2016-1-ES01-KA204-025061

Hanen Program

Program intervencije koji se fokusira na obuku i osnaživanje porodica:

•Porodice su te koje svakodnevno intervenišu i nastoje da razviju što bolju komunikaciju sadetetom.•Traje tri do četiri meseca i podrazumeva sastanke u trajanju od dva sata svake druge nedelje.•Upotreba videomodelovanja kao oruđa obuke porodica.

Uključuje podučavanje strategija za roditelje kojima oni:

Ovladavaju tehnikama komunikacije sa svojim

detetom

Saznaju šta motiviše njihovo dete da

komunicira

Saznaju kako da svakodnevne aktivnosti

pretvore u prilike za učenje govora

Otkrivaju kako da odgovaraju detetu na način koji favorizuje

učenje govora

Uče kako da razgovaraju sa detetom na njemu

razumljiv način

2016-1-ES01-KA204-025061

SCERTS model (Prizant, Wetherby, Rubin & Laurent)

Intervencija sa decom sa autizmom i njihovim porodicama:Zahtevan i isplaniran program koordinacijeEvaluacija i razvoj specifičnih ciljeva

Fleksibilna metodologija:Mogucnost uključivanja praksi iz drugih pristupa, uključujuci ABA, TEACCH, Floortime, RDI,Hanen i socijalne priče.

Socijalna komunikacija:

• Fokusira se na izgradnji detetovih spontanih funkcionalnih komunikacijskih veština, emocionalne ekspresije i društvenih veza koje mu omogucavaju da bude kompetentan učesnik u komunikaciji i ima samopouzdanje u društvenim situacijama.

Regulacija emocija

• Fokusira se na zadatak da pomogne detetu da bude prijemčivije za učenje i interakciju, kao i na prevenciju bihevioralnih problema koji ometaju učenje i zasnivanje veza.

Specifična (transakciona) podrška

• Omogucuje odgovarajucu podršku u oblastima koje osnažuje dete i porodicu, što uključuje i odnose sa vršnjacima i stvaranje inkluzivnih okruženja.

Polja intervencije:

2016-1-ES01-KA204-025061

9. Razvoj socijalnih veština i veština komunikacije

•Velika raznolikost: kod autizma postoji širok spektar govornih sposobnosti, koji pokriva raspon od neverbalnog dopotpuno verbalnog. Procena veština komunikacije je ključna za primenu intervencije prilagođene određenoj osobi.

•Teškoce u komunikaciji, govornim i kognitivnim veštinama, bihevioralna regulacija i regulacija emocija koje supomenute u dijagnostičkim kriterijumima su pod značajnim uticajem nivoa razvoja govora pojednica kao i u vezi sateškocom poremecaja.•Poteškoce u komunikaciji dovode do frustracija, anksioznosti, samoizolacije. Ključno je razviti socijalne veštine iveštine komunikacije kako bi se poboljšao kvalitet života osoba sa autizmom.

•Komunikacija podrazumeva ne samo govor vec i socijalnu kogniciju i reciprocitet.

2016-1-ES01-KA204-025061

Autizam i komunikacija Socijalna kognicija

• Teorije o autizmu objašnjavaju nivoe nakojima je komunikacija pod uticajemautizma:

• Teorija uma: teškoca da se prepoznajui

irazumeju misli, osecanja i namere

drugih ljudi.

• Centralna koherentnost: fokusiranjena

nadetalje ili specifičnosti u toj meri da

je teško povezati različite informacijekako bi se izgradilo značenje ili shvatiokontekst (reči+govor tela+situacija)

• Izvršne funkcije: teškoce da seorganizuju i struktuiraju informacije iakcije, da se zna šta je relevantno, a štasekundarno.

• Združena pažnja: Teškoca da se pažnjausmeri na ljude u društvenimsituacijama, da se prate njihovaemotivna stanja, dele emocije ilinjihova interesovanja.

Govor

•Semantika

•Komunikacija kroz ponašanje kod osoba koje se neizražavaju verbalno

•Usporen razvoj govora je veoma čest i može da sesmatra znakom upozorenja u ranom razvoju

•Poteškoce u sferi deiktičkih/demonstrativnihkategorija (inverzija ličnih zamenica)

•Poteškoce da se stvari organizuju u kategorije

•Umanjen ili sofisticiran rečnik

•Neologizmi

•Abnormalna prozodija: jačina i ton glasa i ritamgovora koji zvuče robotski

•Eholalija: ponavljanje reči ili rečenica

•Pragmatika

•Poteškoce da se rečnik prilagodi kontekstu (gde,kada i kome govore)

•Problem da se razume figurativno značenje, ironija,sarkazam, višestruka značenja; shvataju stvaribukvalno.

•Neobracanje pažnje na neverbalne znake:značenje promene u pogledu, izraza lica, pravilaudaljenosti od drugih osoba i opšteg govora tela.

•Poteškoce održavanja diskursa: organizacije,strukture, koherentnosti.

Socijalni reciprocitet

• Ima manje socijalne interakcije nego što je touobičajeno.

• ne traže uključivanje i ohrabrivanje od drugih

• Nekada ignorišu glasove oko njih iako reagujuna stimuluse koji nisu vokalni

• Dete sa PSA obično koristi reči kako biregulisalo svoje okruženje, a ne iz socijalnihrazloga

• Ne daju uvek kompletne odgovore na socijalnuinterakciju

• Postoje ograničenja u razumevanju namera iperspektive druge osobe

• Neprikladne izjave zbog nedostatka svesti outicaju svojih reči na druge

• Konverzacija: poteškoce u pokretanju temakoje zanimaju i drugu osobu, iznošenjeneprikladnih ili nepotrebnih informacija,tendencija da se drži jedne započete teme,ograničenja pri održavanju uzajamneinterakcije.

2016-1-ES01-KA204-025061

Autizam: procena socijalnih veština i veština komunikacije

Veoma je bitno obaviti procenu socijalnih veština i veština komunikacije osobe sa autizmom, kako bi sepružila efikasna intervencija koja omogucava osobi da napreduje u svojoj veštini komunikacije i time popravikvalitet svog života. Neke oblasti moraju imati prioritet u intervenciji.

Najčešći alati procene:CSBS (6 – 30 meseci)Peabody: receptivan govorPPVT-4. receptivno leksičko znanjeVineland – receptivni domeni komunikacijeADOS

Procena za decu zasnovana na programu:SCERTS,Denver model ranog početkaHannen Programi

2016-1-ES01-KA204-025061

Autizam: procena socijalnih veština i veština komunikacije

Receptivan i ekspresivan govor

Funkcionalnost verbalne i neverbalne komunikacije

Veštine pismenosti

Socijalna komunikacija: - Upotreba pogleda i gestova

- Združena pažnja - Iniciranje komunikacije

- Socijalni reciprocitet i spektar komunikativnih funkcija

- Afektivno ponašanje: deljenje

Veštine konverzacije

- Održavanje teme

- Dijalog (nasuprot monologu)

- Pružanje informacija koje su pogodne za kontekst razgovora

Prozodija govora

Oblasti procene socijalnih veština i veština komunikacije:

2016-1-ES01-KA204-025061

Razvoj socijalnih veština i veština komunikacije

• Kada je procena gotova, intervencija mora biti u skladu sa nivoom veštine komunikacije određene osobe sa autizmom.

• Generalno treba podržavati: • Interakciju: davati šanse da se komunicira • Funkcionalnost: strategije adaptacije • Autonomiju: pravljenje izbora

Neke specifične strategije koje navode na komunikaciju su:

• Jesti njima primamljivu hranu u njihovom prisustvu

• Aktivirati igračku koja ima zvuk ili svetlo• Prelistavati časopise ili knjige • Dati im stvari na čuvanje• Praviti mehure od sapunice • Prekinuti igru koja je interaktivna • Naduvati/izduvati balon • Ponuditi nešto što osoba ne voli • “Kutija želja”

• Senzorne igračke i materijali • Prekinuti/odložiti rutinu • Napraviti nepotpunu slagalicu • Ispustiti stvari • Ispričati vic • Prilike i mnogostruki izbori• Bučni predmeti • Materijal koji nedostaje kada se započinje

igra

• Materijal koji nedostaje je u vidokrugu aliizvan domašaja

• Reci “doviđenja” dok zadržavamo igračke• ”Magične reči”• Zatvorena vrata koja su izlaz• Ponuditi pogrešan materijal tokom igre

2016-1-ES01-KA204-025061

Razvoj socijalnih veština i veština komunikacije kod dece

Koristiti usmerenu pažnju

• Koristiti privlačne stimuluse: senzorne igračke ili predmete za koje je dete veoma zainteresovano.

• Naci prilike gde se interakcija odvija kroz igru

Podržavati veštine imitacije

• Imitirati ih, tako da oni to primete i počnu da nas imitiraju, dodajuci nešto novo što bi dete moglo da imitira

• Koristiti gestove i izraze lica pri interakciji

Ohrabrivati zahteve

• Ponuditi igračku kojom je teško rukovati, kako bi dete moglo da zatraži pomoc

• Dopustiti im da prave izbor između dve stvari

• Naučiti ih reči kojom ce završiti određenu aktivnost

Proširiti njihov rečnik

• Koristiti proširene rečenice – ponoviti ono što oni kažu uz dodavanje nove informacije

• Imenovati predmete kada oni posegnu za njima

2016-1-ES01-KA204-025061

Razvoj socijalnih veština i veština komunikacije kod neverbalnih osoba

Vežbati ponašanje

• Autistični ljudi koji ne koristegovorni jezik se ponekad služeizazivajucim ponašanjima kako binjihove potrebe i osecanja bilizadovoljeni.

• Koristiti Funkcionalnu analizuponašanja (Functional AnalysisBehaviour (FAB)) da bi se razumelafunkcija određenog ponašanja,zatim naučiti osobu alternativnomadaptivnom ponašanju koje cedovesti do ispunjenja iste svrhe.

Kontrolisati okruženje

• Podržavati samostalnost krozstvaranje predvidljivijeg okruženja

• Izbegavati buku ili nadražaje kojiskrecu pažnju

• Smanjiti verbalni input

• Koristiti vizuelne podrške

• Podržavati učenje bez grešaka

• Koristiti priče i slikovni dnevnik kakobi im se stavilo do znanja šta darade, kako, kada, gde, koliko dugo isa kim.

Strategije za održavanje i moderiranje komunikacije

• Ponuditi pogrešan materijal ilimaterijal kome nedostaju delovi

• Koristiti ili jesti nešto što vole prednjima

• Dozvoliti im da prave izbore (ovo jeindikator kvaliteta života)

• Koristiti AAC alate da bi sekomuniciralo: PECS, znakovni jezik,komunikacijske table sa rečima,fotografijama i/ili simbolima

2016-1-ES01-KA204-025061

Razvoj socijalnih veština i veština komunikacije kod verbalnihosoba

Pragmatika

• Poboljšati doslovno razumevanje: dati imprimere figurativnog jezika,mnogostrukog značenja izraza, naučiti ihkako da prepoznaju ironiju

• Neverbalna komunikacija: govor tela,izrazi lica, gestovi, blizina, pogled

• Prozodija: ton, ritam glasa

• Napraviti video kako bi mogli da vide ičuju sebe i da prepoznaju stvari koje biželeli da poboljšaju

• Pokušati da se ista rečenica kažedrugačijim tonom ili pracena drugačijimgestovima

• Kontrola diskursa: poštovanje redaizlaganja u razgovoru, koje teme suprikladne u kojim situacijama, koristitiprimere.

Socijalni reciprocitet

• Trenirati aktivno slušanje: dati im načineda prepoznaju da li je drugoj osobidosadno ili je zainteresovana

• Naučiti ih kako da daju kompliment ili daizaberu poklon za nekoga

• Izgraditi veštine teorije uma kroz obuku ogovoru iz različitih perspektiva: dati im dapogode kako bi druga osoba mogla da vidiodređenu situaciju

• Samoocenjivanje i samoposmatranje kakobi se razvila nezavisnost i fleksibilnaupotreba veština.

Koristiti prirodne kontekste

• Socijalna interakcija sa vršnjacima uprirodnim kontekstima: pomaže im dageneralizuju stečene veštine

• Koristiti različite strategije kako bi sepredvidele ovakve situacije i smanjilaanksioznost.

• Igranje uloga

• Socijalne priče pružaju znanje oodređenim temama

• Scenarija, modelovanje, situacije izsmešnih stripova.

2016-1-ES01-KA204-025061

10. Podrška za odraslo doba

• Težak period života – teži u odnosu na detinjstvo.• Bavljenje promenama koje su povezane sa pubertetom i kognitivna i socijalna ograničenja.• Porodice su zabrinute za buducnost.• Ne postoji jasna korelacija između “ozbiljnosti” simptoma koji se ispoljavaju u detinjstvu i u odraslom

životu.• Nasuprot periodu detinjstva, postoje različite vizije odraslog čoveka koje zamišlja društvo i porodica.• Predvideti i pripremiti se za ovaj duži period života.• Manji broj usluga koje se nude.• Izazov za organizacije: stvaranje integrisane mreže resursa i podrške koja nudi mogucnosti koje inače ne

postoje.• Manje referenci u istraživačkom radu (3,75% istraživačkih radova bavi se fazom obrazovanja, a samo

0,66% zaposlenjem).

2016-1-ES01-KA204-025061

Život odrasle osobe sa autizmomPo

jed

inac - fizički i hormonski razvoj

(vreme spavanja, ishrana...).

- buđenje seksualnih ponašanja, seksualni identitet.

- samozalaganje.

- samoodređivanje.

-nezavisnost, autonomija, otkrivanje “samoce”.

- promena društvenih uloga u skladu sa okolinom.

- favorizovanje vršnjačke grupe.

Ko

nte

kst - nestašluk vs. problem

ponašanja

- dodir vs. seksualno ponašanje

- dečije ponašanje vs. problem sa okolinom

- društvo postaje manje tolerantno, zahtevnije

- konteksti su otvoreniji, manje struktuirani, manje sigurni, nepoznatiji, manje prijateljski.

Od

rasl

o d

ob

a sa

au

tizm

om - ponovno pojavljivanje

problematičnih ponašanja, pojavljivanje novih.

- Sofisticiraniji i promenljivi komunikacijski zahtevi. Izolacija.

- Infantilna ponašanja.

- Potreba za sopstvenim prostorom.

- Zahtevanje autonomije.

- Dosađivanje sa aktivnostima –“zauvek".

- Ljudi dosađuju “uvek".

- Preferencija ka “jednakim"

Karakteristike odraslog života sa autizmom su pod uticajem promena koje se dešavaju i unutar individue i uzahtevima socijalnog konteksta:

2016-1-ES01-KA204-025061

Odraslo doba: polja intervencije Mnogi od ovih problema su vec spomenuti unutar modula, ali je korisno ponoviti ih još jednom, s obzirom na to da čineglavna polja intervencije tokom odraslog života:

Samostalnost i brige o sebi

•Hitnost

•Sposobnost da se upotrebi bilo koja vrsta pomoci, nezavisno od toga šta je trenutno dostupno

•Ne podleci impulsima, kontrolisati svoje želje

•Potrebno je biti svestan svojih sposobnosti i fleksibilan u njihovom korišcenju

•Briga o sebi i zdrav život imaju za cilj nezavisnost

•Izbori i informisanost

•Generalizovane rutine

•Naglašava pravo da svaka osoba može da pravi izbore

•Etička pitanja

Socijalne veze

•Spremnost da se upoznaju novi ljudi, vršnjaci

•Potreba da se promene osobe na koje se najviše oslanja

•Očekivanje da se preuzmu očekivane uloge u određenom životnom dobu

•Članstvo, pripadanje, svest o pripadanju grupi

•Prevencija vršnjačkog nasilja koje je usmereno ka osobi sa autizmom

•Ispoljavanje žalosti i tuge

Seksualnost

•Fizičke promene:

•Delati pre nego što se dese

•identifikovati znakove straha ili nelagode sa njima

•naučiti koje su zdrave higijenske navike

•Svest o privatnosti i zaštiti iste

•Emocionalna stabilnost

•Seksualna ponašanja počinju da se ispoljavaju:

•Privlačnost drugih ljudi

•Seksualni identitet

•Seksualna ponašanja

•Masturbacija

•Prevencija uznemiravanja (prevencija pracenja)

Veštine u vezi sa zapošljavanjem

•Dostupnost zaposlenja:

•Da bi posao imao značenje i vrednost on mora biti stvaran

•Da li su rad i posao jedini značajan stil života za osobu?

•Poslovno okruženje mora biti produktivno i nuditi prilike za napredak

•Posao mora da bude početna tačka ili rezultat integrativnog procesa sazrevanja

•Važno je imati na umu:

•Ograničenja profesionalnih interesovanja i potreba da se zahtevi na poslu prilagode ličnom profilu.

•Dekompenzacija između poslovnih veština i socijalnih veština koja je u vezi sa ponašanjem i prilagođavanjem radnom okruženju.

•Velika varijabilnost.

Nezavisni život

•Nezavisnost= autonomija + izbori = kvalitet života

•Nezavisni život: 5-10%

•Nezavisni život sa podrškom i nadzorom u relevantnim oblastima: 25%

•Intenzivne potrebe za podrškom u svim značajnim oblastima odraslog života: 65-70%

•

2016-1-ES01-KA204-025061

OBUKA / INTEGRACIJA RADAKontinuum opcija, proces koji objedinjuje sve one formule koje omogucavaju ljudima da razviju oblast funkcionalnog rada koji jeprilagođen njihovim sposobnostima i koji se odvija u najstandardnijim mogucim uslovima.

Početi sa personalizovanim planom rada

Individualizovan put ka zapošljavanju (engl. Individualized Work Placement Pathway), je proces razvijen i podeljen u faze, koji sezasniva na metodologiji usmerenoj na osobu, što omogucava da se ustanove njene sposobnosti i interesovanja. To omogucava da sedefiniše i pruži potrebna podrška za inkluziju osobe i tako poboljša njen život (Jordan & Kurtz, 2008).

Odrasli život: polja intervencije: veštine u vezi sazapošljavanjem

Postići dobar spoj pojedinca sa poslom: razmatranja za planiranje i procenu zapošljenja•Najvažnije pitanje koje treba razmatrati kada je u pitanju osoba sa autizmom je da li je spoj pojedinca i određenog posla dobar. Tu treba treba uzeti u obzir tri oblasti:•Interesovanja i veštine osobe sa autizmom•Stil učenja te osobe •Zahteve sredine tj. radnog konteksta – što uključuje komunikacione, senzorne i organizacione zahteve.

2016-1-ES01-KA204-025061

• Iskrena, transparentna, ne predstavlja se da je neko ko nije

• Perfekcionista, precizna i temeljna • Odlično vizuelno procesuiranje

informacija • Sposobnost za rad i koncentraciju • Jaka tolerancija na rutinu • Otporna na zamor • Dobri vizuelni/prostorni kapaciteti

• Odlično pamcenje informacija

Jake strane osobe sa autizmom Karakteristike Jake strane u vezi sa poslom

Neverbalnost Verovatno nece ometati ostale radnike

Ograničena socijalna zainteresovanost

Veca fokusiranost na zadatak

Senzorni problemi Uživace u radu na tihom radnom mestu

Veoma jaka preferencija za čvrsta pravila na radu

Tačnost, pravi pauze u naznačeno vreme i vraca se na vreme

Ritualno i kompulsivno ponašanje Nepopustljivi kod detalja i posveceni kontroli kvaliteta.

Odrasli život: polja intervencije: veštine u vezi sazapošljavanjem

• Prioritizaciji zadataka• Upravljanju raspoloživim vremenom • Fleksibilnosti i upravljanju neočekivanim događajima.

Podrška potrebna pri:

2016-1-ES01-KA204-025061

Raspon mogućih poslova za osobe sa autizmom

• Vracanje knjiga na police biblioteke

• Fotokopiranje dokumenata

• Popunjavanje rafova u supermarketu

• Nastavnici matematike

• Finansijski analitičari • Urednici teksta • Veterinarski tehničari

• Rad na liniji u fabrici • Čišcenje i usluga u

hotelima • Kompjutersko

programiranje • Inžinjeri • Pravljenje indeksa za

knjige • Dizajn bašte • Nastavnici biologije

Poslovi pogodni za osobe koje misle verbalno a ne vizuelno

Novinar Finansijski analitičar

Analitičar budžeta Osoba koja pravi indekse za knjige

Prevodilac Urednik teksta

Arhivista i knjigovođa Računovođa

Naučnik Specijalista u kontroli inventara

INVALIDNOST

Poslovi pogodni za osobe koje misle muzički i za matematičare

Programer Elektronski tehničar

Nastavnik matematike Muzičar/kompozitor

Inženjer Nastavnik muzike

Hemičar Statističar

Fizičar Istraživač (naučni)

2016-1-ES01-KA204-025061

Koraci u razvoju individualizovanog puta ka zaposlenju

Procena Program

intervencije Pracenje

Procena ličnog

usmerenja

Prikupljanje informacije o zaposlenjima

Preferencije osobe sa

autizmom

Planiranje

karijere

Razviti strategije podrške

Registrovanje veština u vezi sa zapošljava-

njem

Koordinacija sa

poslodavcima

dobijanje

povratne

informacije

Razviti veštine u vezi

sa zaposlenjem

2016-1-ES01-KA204-025061

Zaposlenje uz podršku / uobičajeno zaposlenje

Radionice pre

zaposlenja

Prakse u stvarnim

kontekstima

Obuke u radnim

veštinama

Odrasli život: oblasti intervencije: veštine u vezi sazapošljavanjem

Tipovi ugovora o zaposlenju:http://www.communityinclusion.org/article.php?article_id=266

2016-1-ES01-KA204-025061

IPA + Partneri

2016-1-ES01-KA204-025061

Gavni autori:

José Luis Cuesta & Ascensión Doñate

Saradnici

Celia Gil, Christian García, Conchita Garate, Isabel Cottinelli, Rita Soares, Inês Neto, Sunčica Petrović, Nenad Glumbić, Milica Jacevski, Aurélie

Baranger, Cristina Fernández & Haydn Hammersley,

2016-1-ES01-KA204-025061

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4131130/

Odricanje od odgovornostiPodrška Evropske Komisije za izradu ove publikacije ne odnosi se na njen sadržaj koji odražava isključivo stavove

autora. Komisija se ne može smatrati odgovornom za upotrebu i informacije koje publikacija sadrži.