MODERATORSKI UTICAJ TEMPERAMENTA DETETA NA ODNOS SIGURNE BAZE I ADAPTACIJE NA VRTIĆ

Moderatorski uticaj temperamenta deteta 1

MODERATORSKI UTICAJ TEMPERAMENTA DETETA NA ODNOS SIGURNE BAZE I

ADAPTACIJE NA VRTIĆ

Tomić Nataša1, Okovacki Samanta, Stanojević Marija i Ilić Ljiljana

Odsek za psiholigiju, Filozofski fakultet u Novom Sadu

U članku se razmatra adaptacija deteta na vrtić, postojanje i kvalitet sigurne baze u

odnosu majka-dete, uzimajući u obzir temperament deteta, kao mogući moderator ovog odnosa.

Istraživanjem je obuhvaćeno 207 dece. Za ispitivanje adaptacije dece na vrtić korišten je

upitnik PSADV dok je za ispitivanje sigurne baze korišten upitnik LPSB, napravljena za potrebe

istraživanja. Temperament deteta ispitivan je upitnikom TD, koji predstavlja modifikovanu

verziju EATQ-R Parent Scale Assignments, Elisa i Rotbartove.

Za proveru pretpostavke korištena je hijerarhijska regresiona analiza, gje je kriterijska

varijabla bila adaptacija deteta na vrtić, a prediktorske varijable su podeljene u dva koraka.

Rezultati sugerišu da oba bloka prediktora značajno predviđaju kriterijsku varijablu, pri čemu

uvođenje drugog bloka prediktora ne doprinosi značajno povećanju procenta objašnjene

varijanse kriterija. Rezultati ukazuju na to da temperament deteta nema moderatorski uticaj i

diskutovani su u kontekstu teorije afektivne vezanosti.

Ključne reči: sigurna baza, adaptacija, temperament deteta

Uvod

1 [email protected]


Sigurna baza

Od davnina je uviđana značajnost vezanosti deteta za majku. Pitanje koje je razmatrano u

mnogim teorijama je – kakva je ta veza i zašto je toliko bitna? Neke teorije objašnjavaju ovu

vezu kao naučenu i, pre svega, zasnovanu na zadovoljenju nagonskih potreba, i govore o

novorođenčetu kao asocijalnom biću. Osnovna spona majke i deteta, prema ovim teorijama je

zavisnost deteta. Ova shvatanja su opovrgnuta teorijom afektivne vezanosti koja zastupa

mišljenje o detetu kao socijalnom biću, sa kapacitetima za emocionalne i socijalne reakcije i

kome je potrebno da ostvari kontakt sa figurom afektivne vezanosti, najčešće sa majkom. Da bi

dete ostvarilo ovu vezu ono se koristi takozvanim primarnim strategijama poput osmehivanja,

plakanja, gukanja, dozivanja majke, praćenja, privijanja uz majku. Ukoliko dete uvidi da su

njegove tehnike neefikasne ono će razviti sekundarne strategije koje će mu obezbediti blizinu

značajne osobe koja bi za uzvrat trebala da mu pruži negu i zaštitu (Stefanović–Stanojević,

2004). Odrasli bi trebali da reaguju na određene detetove signale i tako protumače detetove

potrebe. Ovde ključnu ulogu ima senzitivnost majke koja podrazumeva adekvatnu interpretaciju

bebinih signala, saradnju sa bebom u njenim aktivnostima, psihičku i fizičku prisutnost i

pristupačnost, prihvatanje detetovih potreba. Međutim, nemaju sve majke isti kvalitet odgovora

na detetove signale. Senzitivnost majke može biti ometena mnogim faktorima, kao što su: umor,

depresivnost, okupiranost drugim problemima, usredsređenost na sopstvene potrebe, itd. U

skladu sa majčinom senzitivnošću i adekvatnošću odgovora dete razvija sliku o svetu, odnosno,

sliku o sebi i značajnim drugima koja opstaje tokom celog života i koja se aplikuje na naredne

veze. Ova slika može biti pozitivna ili negativna. Pozitivna podrazumeva viđenje sebe kao

vrednog pažnje i ljubavi i viđenje drugih kao osoba spremnih da pruže sigurnost, razumevanje,

brigu i ljubav (Stefanović–Stanojević, 2004). U tom slučaju majka pruža detetu sigurnu bazu i


podstiče radoznalost, pruža poverenje i sigurnost u stranim situacijama i smanjuje strah prilikom

susreta sa nekom nepoznatom osobom. Ovo se posebno zapaža kako u dečijim igrama, tako i

prilikom polaska u vrtić, gde se deca bezbrižno zabavljaju, jer su sigurna da će se mama pojaviti

i pružiti im zaštitu. Treba napomenuti još to da deca ovakve relacije ostvaruju i sa drugim

osobama u svom životu, pre svega sa ocem, vaspitačem, prijateljima, partnerima.

Temperament

Pod pojmom temeperament deteta istraživači se najviše bave pitanjima ispoljavanja

emocija, pažnje i aktivnosti. U oblasti razvojne psihologije, to su ponašanja koja se odnose na

pozitivna ili negativna emocionalna reagovanja (na nove situacije, osobe u okruženju, kao i

reagovanja na unutrašnja stanja, npr. gladi), održavanje pažnje i intenzitet i učestalost motorne

aktivnosti deteta.

Proučavanje osobina dečjeg temperamenta započelo je 1950-ih godina longitudinalnom

studijom New York Longitudinal Study (NYLS) istraživača Thomas-a i Chess-ove. Ovi autori su

na osnovu 30-godišnje longitudinalne studije izdvojili devet dimenzija temperamenta deteta:

nivo aktivnosti, ritmičnost, pristupanje – povlačenje, prilagodljivost, intenzitet, nivo praga

osetljivosti, karakteristično raspoloženje, distraktibilnost, opseg pažnje i istrajnost. Na osnovu

ovih dimenzija, autori su izvršili podelu na tri obrasca temperamenta kod dece, a time i na tri tipa

dece: “lako” , “teško” i “zatvoreno” dete (Mihaljičić i sar, 2008). „Lako” dete većinu budnog

stanja provodi u dobrom raspoloženju, lako se prilagođava na nove situacije i osobe, ima uredan

biološki ritam, lako uzima učešće u novim igrama i novim akcijama. „Teško” dete se loše

prilagođava promenama, kod njega preovladava negativno raspoloženje, često plakanje i burnost

reakcija, biološki ritmovi su neuredni. „Zatvoreno” dete se slabo prilagođava novonastaloj


promeni, aktivnost je slaba, sklono je povlačenju. Ova teorija, koja posmatra temperament deteta

sa interakcionističkog stanovišta, imala je najveći uticaj na dalja istraživanja.

Nasuprot interakcionističkim teorijama, nalazi se druga velika grupa teorija, a to su

“biološke” teorije temperamenta. Teorija Plomina i Buss-a govori o tri dimenzije temperamenta:

emotivnosti, socijabilnosti i aktivnosti (Brajša-Žganec, 2003). Goldsmith i Campos-ova ističu

individualne razlike u emocionalnosti kao bitnu karakteristiku temperamenta (Brajša-Žganec,

2003). Po njima, temperament se temelji na urođenoj strukturi koja određuje način izražavanja

emocija. Izdvajaju 5 bitnih komponenti temperamenta: nivo aktivnosti, iritabilnost/negativna

emocionalnost, utešnost, plašljivost i socijabilnost.

Jedna od danas vodećih teorija temperamenta je ona koju su predložili autori Rothbartova

i Derryberry. Prema shvatanju Rothbartove, “temperament odražava urođene razlike u dečjem

fiziološkom funkcionisanju” (Mihaljičić i sar, 2008). Individualne razlike se javljaju u području

reaktivnosti i samoregulacije. Reaktivnost je nalik Plominovoj dimenziji emotivnosti, odnosi se

na lakoću i intenzitet reakcije deteta na spoljašnje podražaje. Samoregulacijski procesi oblikuju

reaktivnost, smanjuju je ili uvećavaju. Prema ovom modelu, urođene crte temperamenta

interaktuju sa okolinom deteta i oblikuju detetove socijalne interakcije.

Značajno pitanje za istraživače je šta utiče na adaptaciju deteta na nove situacije. U ovom

radu, istraživače je zanimalo da li procena sigurne baze bolje predviđa uspešnost adaptacije, ili je

temperament deteta bolji prediktor. Takođe, postavljeno je i pitanje moderatorskog uticaja

temperamenta između procene sigurne baze i adaptacije deteta.

Metodološki deo


Uzorak

Istraživanjem je obuhvaćeno 207 dece, uzrasta od 1 do 3 godine, koja pohađaju neku od

predškolskih ustanova na teritoriji Srema. Uzorak je činilo 112 dečaka i 95 devojčica, većina,

njih 129 su prvorođena deca, i većinu su čuvali roditelji, koji su pretežno srednjeg stručnog

obrazovanja. Korišćeni uzorak je neprobabilistički, prigodan (detaljnije o uzorku, pogledati u

tabelama).

Tabela 1.Polna struktura uzorka

Frekvencija Procenat

Ispravni odgovori

dečak 112 54,1

devojčica 95 45,9

Ukupno 207 100,0

Tabela 2.Tabela frekvencija za varijablu OBRAZOVANJE OCA


Ispravni odgovori

0 1 0,5

Osnovna škola 13 6,3

Srednja škola 146 70,5

Viša škola ili fakultet

36 17,4

mr ili dr 2 1,0

Ukupno 198 95,7

Nedostaje 9 4,3

Ukupno 207 100,0


Tabela 3.Tabela frekvencija za varijablu OBRAZOVANJE MAJKE

Varijable

Varijable koje su korišćene u istraživanju su:

Kvalitet sigurne baze

Temperament deteta

Adaptacija na vrtić

Kvalitet sigurne baze je varijabla koja se odnosi na kvalitet emotivne veze koju deca

ostvaruju sa primarnom figurom afektivne vezanosti, a to je najčešće majka. Majka detetu

predstavlja bazu koju ono koristi za svoja istraživanja sredine. Ta baza je osnov za stvaranje

različitih kvaliteta afektivne vezanosti. Kroz svakodnevna iskustva sa majkom dete formira jedan

od sledećih modela afektivne vezanosti (Ainsworth, 1991):

Nesigurna/povučena afektivna vezanost (TIP A)


Ispravni odgovori

0 1 0,5

Osnovna škola 9 4,3

Srednja škola 140 67,6

Viša škola ili fakultet 47 22,7

mr ili dr 5 2,4

Ukupno 202 97,6

Nedostaje 5 2,4

Ukupno 207 100,0


Sigurna afektivna vezanost (TIP B)

Nesigurna/ambivalentna vezanost (TIP C)

Nesigurna/dezorganizoana vezanost (TIP D)

Temperament deteta se odnosi na razlike u fiziološkom funkcionisanju deteta. On

određuje način na koji će dete reagovati na nove situacije, nove osobe, ili nova stanja.

Temperament deteta može biti jedan od činilaca koji može uticati na stvaranje određenog

kvaliteta sigurne baze, pa je zato uključen u istraživanje. Deca koja pretežno pozitivno reaguju

na nove situacije, mogu uticati na senzitivnost i responzivnost majki, u smeru doslednosti i

dostupnosti majki, pa temperament može imati uticaj na oblikovanje sigurne baze. S druge strane

deca čije su emocije pretežno negativne i prolongirane, mogu kod majke proizvesti

ambivalentnost, ili izbegavanje bavljenja detetom. Zbog ovih mogućih uticaja, pretpostavlja se

da postoji veza između temperamenta deteta i kvaliteta sigurne baze, koja će uticati na adaptaciju

na vrtić.

Adaptacija na vrtić je varijabla koja se odnosi na sposobnost deteta da se prilagodi novoj

situaciji polaska u vrtić. Uočeno je da se javlja razlika kod dece u vremenu potrebnom za

prilagođavanje, kao i u stepenu izraženosti emocija vezanih za separaciju sa roditeljima. Jedino

prirodno ponašanje je da dete negoduje zbog rastanka sa roditeljima, ali se uz pomoć osoblja u

vrtiću lako može umiriti. Sva druga ponašanja, kao što su jak protest zbog roditeljskog odlaska, i

nemogućnost smirivanja deteta duži vremenski period, kao i mirno prihvatanje odlaska roditelja,

bez znakova negodovanja, pokazuju se neadaptilnim za dete. Pošto polazak u vrtić predstavlja

jednu od prvih stresnih situacija u životu deteta, efekti sigurne baze u ovoj situaciji dolaze do


izražaja. Pretpostavlja se da će se deca koja su sigurno vezana brže i lakše adaptirati na vrtić, od

onih koji nisu, ali id a će na ovaj odnos možda uticati temperament deteta.

Instrumenti

U istraživanju su korišćena tri instrumenta. Za ispitivanje adaptacije djece na vrtić

korišćen je upitnik PSADV - Ponašanje djeteta-adaptacija na vrtić (α=.902), dok je za ispitivanje

sigurne baze korišćen upitnik LPSB- Lista ponašanja-sigurna baza (α=.834). Oba instrumenta

napravljena su za potrebe istraživanja, kao ček-liste ponašanja koje procenjuju vaspitači.

Temperament deteta ispitivan je upitnikom TD-Temperament deteta (α=.751), koji

predstavlja modifikovanu verziju EATQ-R Parent Scale Assignments (Ellis and Rothbart, 2001).

TD obuhvata 9 dimenzija temperamenta deteta, i to su: afilijacija, agresivnost, impulsivnost,

stidljivost, surgencija, pažnja, depresivno raspoloženje, strah i uznemirenost. Procenu

temperamenta deteta davale su majke.

Organizacija i tok istraživanja

Istraživanje je sprovedeno na nekoliko predškolskih ustanova na teritoriji Srema, u

septembru i oktobru 2009. godine. Nakon iscrpnog uputstva o načinu beleženja i prikupljanja

podataka, pristupljeno je merenju, a psihološko-pedagoška služba svake ustanove je vaspitačima

i roditeljima bila na raspolaganju ukoliko se pojave neke nedoumice prilikom popunjavanja

upitnika.


Priprema i obrada podataka

Prikupljeni podaci su podvrgnuti analizi nedostajućih podataka, gde su se nedostajući

podaci nadomestili ocenama o verovatnim odgovorima na osnovu drugih varijabli u upitnicima.

Zatim je izvršeno rekodiranje varijabli, tamo gde je to bilo potrebno. Podaci su obrađeni

hijerarhijskom faktorskom analizom kako bi se izdvojili faktori sigurne baze, i adaptacije deteta

na vrtić, kao i kako bi se izdvojile pretpostavljene dimenzije temperamenta deteta, zatim

hijerarhijskom regresionom analizom kako bi se utvrdio uticaj kvaliteta sigurne baze na

adaptaciju na vrtić, i mogući moderatorski uticaj temperamenta deteta na odnos između sigurne

baze i adaptacije na vrtić. Obrada podataka je vršena u statističkom programskom paketu SPSS.

Rezultati

Adaptaciju na vrtić su, kao što je pomenuto, procenjivali vaspitači. Pored liste ponašanja

koju su popunjavali, njihov zadatak je bio da za svako dete daju opštu ocenu adaptiranosti deteta

na vrtić, od 1 do 5. Najveći broj dece, njih 68 dobilo je opštu ocenu adaptiranosti 4. Rezultati su

prikazani u Tabeli 4.

Tabela 4.

Deskriptivni statistički pokazatelji za varijablu Opšta ocena adaptiranosti deteta na vrtić

Validan broj

slučajeva MinimumMaksimu

mAritmetička sredina

Standardna devijacija

Opsta ocena adaptiranosti deteta

187 1 5 3,82 0,970


Da bi se ispitale relacije kvaliteta sigurne baze u odnoosu majka-dete, i temperamenta

deteta sa adaptacijom na vrtić, rađena je hijerarhijska regresiona analiza. U prvom koraku

prediktore su činila tri faktora sigurne baze, dobijena hijerarhijskom faktorskom analizom na

upitniku LPSB, i nazvana redom ambivalencija, sigurnost i bliskost. U drugom koraku,

prediktore su činile dimenzije upitnika TD: afilijacija, agresivnost, impulsivnost, stidljivost,

surgencija, pažnja, depresivno raspoloženje, strah i uznemirenost. Rezultati istraživanja biće

predstavljeni tabelarno.

Model R 2R

Korigovani

2R

Standardna

greška

Statistika promene

2R

promeneF

promene

Broj stepe

ni slobode 1

Broj stepe

ni slobode 2

Nivo značajnosti F promene

1 0,478

0,229 0,217 0,8867 0,229 19,569

3 198 0,000

2 0,530

0,281 0,236 0,8760 0,053 1,539 9 189 0,137

*Model 1, prediktori: ambivalencija, sigurnost i bliskost. *Model 2, prediktori: ambivalencija, sigurnost, bliskost, afilijacija, agresivnost, impulsivnost, stidljivost, surgencija, pažnja, depresivno raspoloženje, strah i uznemirenostZavisna varijabla: adaptacija na vrtić


Tabela 5.

Koeficijent multiple korelacije i statistika promene

Tabela 6.

Procena značajnosti regresionog modela

Regresioni model je statistički značajan na nivou p<0,01. Rezultati sugerišu da oba bloka

prediktora značajno predviđaju kriterijsku varijablu ( 2R = 0,281, F(3,198)=19,57, p< 0,01;

F(12,189)= 6,17, p< 0,01), pri čemu uvođenje drugog bloka prediktora ne doprinosi značajno

povećanju procenta objašnjene varijanse kriterijuma (F promene (9,189)=1,54, p> 0,10)

Koeficijent multiple korelacije iz finalnog modela iznosi 0,53, što ukazuje na umerenu

ModelSuma

kvadrataBroj

stepeni slobode

Prosečni kvadrat

F test Nivo značajnos

ti

1 Regresija 46,159 3 15,386 19,569 0,000

Rezidual 155,679 198 0,786

Ukupno 201,838 201

2 Regresija 56,788 12 4,732 6,166 0,000

Rezidual 145,049 189 0,767

Ukupno 201,838 201

*Model 1, prediktori: ambivalencija, sigurnost i bliskost. *Model 2, prediktori: ambivalencija, sigurnost, bliskost, afilijacija, agresivnost, impulsivnost, stidljivost, surgencija, pažnja, depresivno raspoloženje, strah i uznemirenostZavisna varijabla: adaptacija na vrtić


povezanost kriterijumske varijable i skupa prediktora. Koeficijent determinacije sugeriše da se,

na osnovu prediktorskog skupa, može objasniti oko 28% varijanse kriterijumske varijable.

Tabela 7.Standardizovani koeficijenti iz finalnog modela

Model Beta t-test Nivo značajnosti

2 ambivalencija -0,126 -1,993 0,048

sigurnost 0,406 6,209 0,000

bliskost 0,168 2,625 0,009

afilijacija -0,156 -2,051 0,042

agresivnost 0,050 0,707 0,480

inhibnekontr 0,113 1,583 0,115

stidljivost -0,106 -1,465 0,145

surgencija 0,111 1,594 0,113

paznja 0,073 1,028 0,305

depresrasp 0,004 0,053 0,958

strah -0,040 -0,529 0,597

uznemirenost -.0,076 -1,010 0,314

Standardizovani koeficijenti ukazuju na značajan doprinos svih faktora sigurne baze

predviđanju kriterijuma, i to Ambivalencija (β=-0,126) na nivou p<0,05, Sigurnost (β=0,406) na

nivou p<0,001 i Bliskost (0,168) na nivou p<0,01. Od dimenzija temperamenta deteta, značajan

doprinos predviđanju daje dimenzija Afilijacije (β=-0,156) na nivou p<0,05.


Diskusija

U svetlu teorije afektivne vezanosti relacije i odnosi koji se grade između roditelja i

deteta su ključni u objašnjenju prilagođavanja deteta na nove situacije i na odvajanje od roditelja.

Ova teorija predpostavlja da, ukoliko su ovi odnosi sigurni i bliski dete će se lakše adaptirati na

vrtić i želeti i biti sposobno da ostvari relacije sa drugim ljudima. Međutim, ukoliko je relacija

roditelj-dete nesigurna javljaju se komplikacije prilikom detetove adaptacije. Ovo je upravo bila i

prva hipoteza od koje se pošlo u istraživanju. Dobijeni nalazi potvrđuju pretpostavke ove teorije.

Prediktori sigurne baze izdvojeni u ovom radu: ambivalencija, sigurnost i bliskost značajno

predviđaju adaptaciju.

Prediktor nazvan ambivalencija je negativno povezan sa kriterijumom te otežava

adaptaciju. Ambivalentno afektivno vezano dete se teško snalazi u novim situacijama, javlja se

strah prilikom susreta sa nepoznatim osobama jer u odnosu sa roditeljem nije ostvarilo poverenje

i sigurnost. Ova deca prema roditeljima pokazuju ambivalentna osećanja. U nekim momentima

su ljuta i odbijaju pažnju roditelja dok nekada naginju iskazivanju preterane bliskosti sa

roditeljima, stalno ražeći njihovu pažnju. Ovakvi roditelji su nedosledno dostupni, kreću se od

potpune senzitivnosti do nesenzitivnosti što detetu onemogućuje da ostvari sigurnu relaciju i

poverenje. Efekti ovakve, ambivalentne baze su vidljivi prilikiom polaska deteta u vrtić. Vrlo je

verovatno da će deca koja u odnosu sa majkom ostvaruju ovakvu vrstu veze, biti teže adaptirana.


Ona će pokazivati izrazito negodovanje prilikom odlaska roditelja, i ostajanja u vrtiću, dugo će

plakati, nekada dobijati i histerične napade plača, i biće im potrebno dugo vremena da se smire.

Po povratku roditelja, neće moći dugo da se smire i otvoreno će pokazivati ljutnju prema

roditelju. Ovakva deca razvijaju negativan radni mode sebe, a pozitivan radni model drugih („Ja

nisam dovoljno vredan pažnje i ljubavi, i zato se drugi neće brinuti o meni, i štititi me“)

Sigurnost je izdvojena kao prediktor u pozitivnom smeru povezan sa adaptacijom deteta.

Sigurno afektivno vezano dete može da se odvoji od svog roditelja i istražuje svoju okolinu.

Radoznalo je, ostvaruje nove društvene relacije. Pri odlasku roditelja, u prvim momentima

separacije, pokazuje negodovanje, ali se uspeva brzo i lako smiriti. Ovakva deca su sa

roditeljima ostvarila odnos poverenja i bliskosti, i razvila pozitivni radni model sebe i drugih

(„Ako tu nije majka koja će me zaštiti, tu su druge osobe koje su dobronamerne i na koje se

mogu osloniti“).

Bliskost se takođe pokazala kao prediktor u pozitivnom smeru povezan sa adaptacijom

deteta. Stavke koje najbolje opisuju ovaj faktor odnose se na prisnost, blizak fizički kontakt

između majke i deteta i razmenjivanje nežnosti. Ponašanja koja opisuju ovaj faktor veoma su

slična i donekle se preklapaju sa faktorom sigurne baze. Međutim, zbog stavki koje se odnose na

prisustvo čiste fizičke i emotivne bliskosti, između majke i deteta izdvojen je kao zaseban

prediktor. Jedno od mogućih načina tretiranja ovog prediktora je posmatrati bliskost kao

suprotan pol izbegavajućeg ponašanja. Majke koje su nesenzitivne i ne reaguju na detetove

signale razvijaju kod svoje dece obrazac kojim deca izbegavaju svaki kontakt sa majkom i, pošto

su tako naučili, da bi pridobili majčinu pažnju izbegavaju svaki kontakt i bliskost sa njom. Deca

razvijaju pozitivan radni model sebe i negativan model drugih („Drugi nisu tu kada su mi


potrebni, zato da bih se zaštitio moram se osloniti samo na sebe“). Prilikom razdvajanja od

roditelja, ova deca ne plaču, ne bune se, ne pokazuju emocije. Izbegavaju majku, a njihova igra

je zakočena, i ne istražuju sredinu. U suprotnom, deca koja razmenjuju emocije sa majkom,

pokazuju joj igračke, i iskazuju bliskost sa njom su spremnija za istraživanje sredine, zbog

ostvarenosg odnosa poverenja.

. Iako su brojna istraživanja utvrdila da temperament deteta igra važnu ulogu prilikom

adaptacije deteta na vrtić, u ovom istraživanju je ovakav nalaz izostao. Statistika promene govori

o tome da uvođenje dimenzija temperamenta deteta u model ne dovodi do značajnog povećanja

objašnjenosti varijanse kriterijuma. Pretpostavka se odnosila na uticaj temperamenta deteta u

formiranju kvaliteta sigurne baze, i na osnovu toga o mogućem moderatorskom uticaju

temperamenta deteta na odnos kvaliteta sigurne baze i adaptacije deteta na vrtić. Ova

pretpostavka nije potvrđena

Od devet postojećih dimenzija temperamenta samo se afilijacija pokazala kao značajna u

predviđanju detetove adaptacije na vrtić i to u negativnom smeru. Ovaj nalaz je težak za

psihološku interpretaciju, pošto je očekivano da će deca procenjena kao afijijativna, i društvena

biti bolje adaptirana. Jedno od mogućih objašnjenja je u postojanju nesklada među

procenjivačima. Naime, temperament deteta su procenjivale majke, pa je moguće da su one svoju

decu procenile kao društvenu, i onu koja vole da budu bliski sa ljudima, iz iskustva koja same

imaju sa svojim detetom. Takvo ponašanje druželjubivosti, prilaženja drugima, itd. moguće je da

su vaspitači procenili kao suviše lepljivo ponašanje koja će ići u prilog postojanju ambivalentne

baze kod deteta, koja je negativno povezana sa adaptacijom.


Zaključak

Iz nalaza ovog istraživanja može se zaključiti da verovatno postoji direktnija veza između

kvaliteta sigurne baze sa adaptacijom na vrtić, kao i da temperament deteta nije moderator ovog

odnosa, jer verovatno ne predstavlja značajan činilac u oblikovanju kvaliteta sigurne baze. Zato

se prilikom programama adptacije, koji se sprovode u vrtićima, veća pažnja treba posvetiti

kvalitetu odnosa između majke i deteta, kako bi se uočilo koja će se deca lakše, a koja teže

prilagoditi vrtiću, i u skladu s tim intervenisati gde je potrebno.


Reference

1. Ainsworth, M. (1991). Attachments and other affectional bonds across the life cycle In

Attachment across the life cycle, C. M. Parkers, J. Stevenson-Hinde and P. Marris (eds),

London: Routledge

2. Brajša-Žganec, A. (2003). Dijete i obitelj: emocionalni i socijalni razvoj, Jastrebarsko,

Naklada Slap

3. Ellis, L. K., & Rothbart, M. K. (2001). Revision of the Early Adolescent Temperament

Questionnaire. Poster presented at the Biennial Meeting of the Society for Research in

Child Development. Minneapolis, Minnesota.

4. Mihaljičić, R., Petrović, J., Zotović, M., & Mihić, I. (2008). Dimenzije temperamenta

deteta i ponašanje majke u roditeljskoj ulozi. Pedagoška stvarnost, 54(9-10), 1039-1051.

5. Stefanović–Stanojević, T. (2004). Emocionalni razvoj ličnosti. Niš: Prosveta

Documents

MODERATORSKI UTICAJ TEMPERAMENTA DETETA NA ODNOS SIGURNE BAZE I ADAPTACIJE NA VRTIĆ