Elektronski fakultet Niš

Katedra za računarsku tehniku i informatiku

Napredne tehnike baza podataka

S E M I N A R S K I

TEMA: Mobilne baze podataka

APSTRAKT:

U ovom radu predstavljene su

upravljanje podacima na sistemu gde su procesori i cele

njihovi delovi mobilni i njiho

Sama materija vezana za mobilne baze po

kao potreba zaposlenih koji moraju često da menjaju svoju poziciju. Posle

kratkog uvoda, opisani su

elementi. Zatim je pažnja preusmerena detaljnijem opisu mobiln

sistemima mobilnih baza, njih

Student

Danijel Novaković

Br. Indeksa: 11245

računarsku tehniku i informatiku

baza podataka

S E M I N A R S K I

R A D

Mobilne baze podataka

stavljene su korisne informacije i razmatranja vezana za

e podacima na sistemu gde su procesori i cele baze po

ova pozicija u geografskom prostoru je promenjiva.

Sama materija vezana za mobilne baze podataka je relativno nova i nastala

koji moraju često da menjaju svoju poziciju. Posle

i su povezani informacioni prostor i njegovi sastavni

nti. Zatim je pažnja preusmerena detaljnijem opisu mobiln

mobilnih baza, njihovim vrstama i primenama.

Prof. dr

Datum početka

rada 6. V 2009.

Datum

završetka rada 21. V 2009.

Datum

odbrane

Ocena

Napomena:

S E M I N A R S K I

korisne informacije i razmatranja vezana za

baze podataka ili

va pozicija u geografskom prostoru je promenjiva.

nova i nastala

koji moraju često da menjaju svoju poziciju. Posle

povezani informacioni prostor i njegovi sastavni

nti. Zatim je pažnja preusmerena detaljnijem opisu mobilnih baza,

Mentor

r Leonid Stoimenov

2009.

2009.

2 | S t r a n a

1. Sadržaj 2. Uvod ...................................................................................................................................................... 4

2.1 Uvod u wireless i mobilne aplikacije ............................................................................................. 4

2.2 PDA uređaji .................................................................................................................................... 5

2.3 Osnovne karakteristike Wireless Aplication Protokola (WAP) ...................................................... 6

2.4 Mobilna informacijska primena .................................................................................................... 6

2.5 Potpuno povezani informacijski prostor ....................................................................................... 9

3. Mobilne baze podataka ....................................................................................................................... 10

3.1 Neizbežnost primene mobilnih baza podataka ........................................................................... 11

3.2 Sistemi mobilnih baza podataka (MDS - Mobile Database Systems) .......................................... 11

3.3 Arhitektura sistema mobilnih baza ............................................................................................. 12

3.4 Tri sastavna elementa ................................................................................................................. 12

3.5 Održavanje mobilnosti ................................................................................................................ 13

4. Mobilnost i baze podataka .................................................................................................................. 14

4.1 Distribucija mobilne baze podataka ............................................................................................ 14

4.2 Sinhronizacija .............................................................................................................................. 16

4.2.1 Transakcije ........................................................................................................................... 16

4.2.2 Vremenska usklađenost ...................................................................................................... 16

4.2.3 Transfer promenjenih podataka.......................................................................................... 17

4.2.4 Bezbednost .......................................................................................................................... 17

4.3 Replikacija (Kopiranje) ................................................................................................................. 17

4.4 Upotreba nakon fragmentacije je zabranjena/ograničena ......................................................... 18

4.5 Pravila za ažuriranje centralne baze u višekorisničkom okruženju ............................................. 19

4.6 Mehanizmi zaštite ....................................................................................................................... 20

5. Tipovi mobilnih baza i sistemi za upravljanje ...................................................................................... 20

5.1 Sybase SQL Anywhere Studio ...................................................................................................... 21

5.1.1 SQL Anywhere Tehnologije ................................................................................................. 22

5.1.2 Replikacija baze podataka ................................................................................................... 22

5.2 IBM DB2 Everyplace (DB2e) ........................................................................................................ 23

5.3 SQL Server Compact .................................................................................................................... 23

5.3.1 Replikacija između baza podataka ...................................................................................... 26

5.4 Oracle 9i Lite ................................................................................................................................ 26

3 | S t r a n a

5.5 Konfigurisanje radnog okruženja ................................................................................................ 27

5.5.1 Primer koda ......................................................................................................................... 28

6. Zaključak .............................................................................................................................................. 29

7. Literatura ............................................................................................................................................. 30

Slike: 2.4-1 Motorola Marco, Motorola Envoy ..................................................................................................... 6

2.4-2 Palm Theo Pro, Pocket Pc ................................................................................................................... 7

2.4-3 Nokia E90 Communicator, The Sharp Zaurus ..................................................................................... 7

2.4-4 Primena mobilnog uređaja ................................................................................................................. 8

2.5-1 Informacioni prostor .......................................................................................................................... 9

3.1-1 Šematski prikaz opšteg scenarija……………………………………………………………………………………….….…… 10

3.4-1 MDS arhitektura ............................................................................................................................... 13

4.1-1 Kompletna distribucija sadržaja ....................................................................................................... 15

4.1-2 Klijent server koncepcija.……………………………………………………………………………………….………………….. 15

5.1-1 Proces replikacije na Sybase SQL Anywhere bazi podataka……………………………………………………..... 23

4 | S t r a n a

2. Uvod

Materija vezana za mobilne baze podataka je relativno nova i nastala zbog

potreba radnika koji često menjaju svoju geografsku poziciju. Na početku, njihovi

zahtevi za obradom podataka mogli su biti zadovoljeni snabdevanjem njihovih lap

topova neposredno pre puta relevantnim delovima baza podataka. Na kraju ili ponekad

na polovini puta, bilo je potrebno ažurirati glavnu bazu podataka novim vrednostima.

Meñutim, veoma brzo ovaj povremeni pristup povezivanja postao je neadekvatan i nije

mogao da zadovolji zahteve stalne globalne kozistencije. Kao rešenje ovog problema

krenulo se sa razvijanjem sistema koji su danas poznati kao sistemi mobilnih baza

podataka (Mobile Database Systems, MDS). Razvoj nove discipline nije bio jedinstven.

Akademski stručnjaci i stručnjaci iz domena industrije prihvatili su izazov i formirali novi

pravac istraživanja koji su različito imenovali: Nomadno računarstvo (Nomad

računarstvo), Bilo gde i bilo kada računarstvo (Anywhere and anytime computing),

Prožimano računarstvo (Pervasive Computing), Svuda prisutno računarstvo (Ubiquitous

computing). Pošto su mobilne baze podataka postale izuzetno važna oblast istraživanja,

značajni napredak u ovom domenu je napravljen. Disciplini je pridruženo još novih

imena, broj stručnjaka koji se bavio njenim razvojem se povećavao i ona je postajala

sve zrelija, efikasnija i složenija. Meñutim, iako je bilo više pravaca i puteva razvoja, svi

su se jednoglasno slagali da ova nova disciplina nazvana bilo kojim od tekućih imena se

zasniva na istim osnovama i istom konceptu.

2.1 Uvod u wireless i mobilne aplikacije

Uopšteno, beži;no mobilne aplikacije, za male prenosne ureñaje, su programi koji

su u potpunosti odvojeni od standardnih kompjuterskih sistema. Glavna osnova

nastajanja mobilnih aplikacija je bežični internet. Za bežične prenosne ureñaje

karakteristično je da koriste Wirelless Aplication Protocol (WAP). Sa prenosnom

bežičnom tehnologijom možemo se spojiti na internet čime možemo pristupiti

sačuvanim podacima. Poseban tip bežičnih ureñaja koji se koristi u bežičnoj prenosnoj

mobilnoj arhitekturi je Personal Digital Assistent (PDA).

5 | S t r a n a

2.2 PDA ureñaji

PDA ureñaji su zapravo ručni računari, takoñe se nazivaju i palmtop računari. Noviji

modeli poseduju ekrane u boji i audio mogućnosti, što im omogućava da se koriste kao

mobilni telefoni (pametni - smart telefoni), web brauzeri ili prenosivi medija ureñaji.

Velika većina može pristupiti Internetu. Svaka generacija karakteriše se povećavanjem

funkcionalnosti i performansi na jednoj i smanjivanju dimenzija na drugoj strani. Zbog

ovoga mnogi PDA ureñaji danas poseduju i touch screen tehnologiju.

2.2-1 Personal Digital Assistent (PDA)

Korišćenje ovih ureñaja se iz dana u dan povećava. U sledećih pet godina gotovo

svi mobilni telefoni će imati mogućnosti povezivanja na internet.

Karakteristike ovih ureñaja jesu da se, kao standardni računari, sastoje od

procesora (počeli su s procesorom od 133 mhz), memorije i izmeñu ostalog od

bežičnog modema koji se direktno spaja na internet.

Vrste PDA ureñaja su:

• Pocket PC

• Palm OS

• Symbian

• Linux

• Smartphone

6 | S t r a n a

2.3 Osnovne karakteristike Wireless Aplication Protokola (WAP)

Ova tehnologija javila se 1997. godine. Za WAP se može reći da je to metoda,

odnosno standard koji koriste za komunikaciju prenosni bežični ureñaji kao što su PDA

ureñaji. WAP nije samo jezik, već je to i platforma za razvoj i meñusobnu povezanost.

WAP se sastoji od sledećih komponenti:

� Jezika višestruke namene kao što je HDML ( Hand Device Markup Language) i

WML (wireless Markup Language)

� Fizičkih jedinica ili bežičnih ureñaja poznatih kao WAP ureñaji koji su napravljeni

sa svrhom da se spoje na net

� Gateways – vezni čvor preko kojeg se obavlja prenos podataka iz bežične mreže

u Internet mrežu i obrnuto

� Alati za programsko inženjerstvo namenjeni za testiranje i razvoj WAP aplikacija

Možemo reći da se ova tehnologija razvija jako brzo, a njene koristi su višestruke.

To je i razlog zašto se u ovu tehnologiju dosta ulaže.

2.4 Mobilna informacijska primena

U poslednje vreme trendovi u tehnologiji kreću se prema mobilnosti i približavanju

mogućnosti personalnih računara mobilnim korisnicima. Mobilna tehnologija omogućuje

integraciju računarskih komponenti u moblne telefone i ručne računare. Neki od primera

ovih modela i njihovih primena su:

2.4-1 Motorola Marco, Motorola Envoy

Motorola Marco je zasnovana na Newton operativnom sistemu. Prvi put je predstavljena januara 1995

godine. Bila je jedinstvena jer je sadržala kompatibilne RadioMail i ARDIS mrežne antene što je omogućavalo

korisnicima ne samo da primaju i šalju tekstualne

prekinula sa proizvodnjom ove serije, a ime iskoristila za novu liniju mobilnih telefona

Motorola Enovy personalni komunikator je PDA ureñaj razvijen od strane Motorole leta 1994. Rad se

zasniva na General Magic's Magic CAP

modema koji čine jedinstven PDA ureñaj.

Palm Trheo Pro je kombinacija

Windows Mobile Treo ove kompanije.

iPhone je pametni telefon (smartphone

Apple Inc. Karakteriše ga potpuno odsustvo fizičke tastature.

je otpočela 2008. godine.

Nokia E90 Communicator je

Communicator serije. Prvi put je predstavljen f

Apple – iPhone

Sharp Zaurus je ime serije PDA ureñaja proizvedene od strane

najpopularniji PDA tokom devedesetih godina prošlog veka u Japanu i bio je baziran na zakonom zaštićenom

operativnom sistemu. Prvi Sharp PDA koji je bio zasnovan na Linuxu bio je SL

2.4-3 Nokia E90 Communicator, The Sharp Zaurus

korisnicima ne samo da primaju i šalju tekstualne poruke već da proveravaju i šalju mailove. Motorola je 2007 godine

prekinula sa proizvodnjom ove serije, a ime iskoristila za novu liniju mobilnih telefona

Motorola Enovy personalni komunikator je PDA ureñaj razvijen od strane Motorole leta 1994. Rad se

Magic CAP operativnom sistemu i sklopu bežične tehnologije, telefona i infracrvenih

ema koji čine jedinstven PDA ureñaj.

Palm Trheo Pro je kombinacija PDA ureñaja i mobilnog telefona koji podržava GSM i CDMA.

smartphone) sa mogućnošću povezivanja na internet. Dizaj

Apple Inc. Karakteriše ga potpuno odsustvo fizičke tastature. Umesto nje prisutan je multi-touch ekran.

2.4-2 Palm Theo Pro, Pocket Pc

Nokia E90 Communicator je 3G smartphone proizveden od strane Nokie i predstavlja poslednji model

ije. Prvi put je predstavljen februara 2007 na 3GSM skupu u Barseloni.

ije PDA ureñaja proizvedene od strane Sharp Corporation

najpopularniji PDA tokom devedesetih godina prošlog veka u Japanu i bio je baziran na zakonom zaštićenom

A koji je bio zasnovan na Linuxu bio je SL-5000D.

Nokia E90 Communicator, The Sharp Zaurus

7 | S t r a n a

poruke već da proveravaju i šalju mailove. Motorola je 2007 godine

Motorola Enovy personalni komunikator je PDA ureñaj razvijen od strane Motorole leta 1994. Rad se

operativnom sistemu i sklopu bežične tehnologije, telefona i infracrvenih

PDA ureñaja i mobilnog telefona koji podržava GSM i CDMA. To je četvrti

Dizajniran je od strane

touch ekran. Proizvodnja

Nokie i predstavlja poslednji model

Sharp Corporation. Zaurus je bio

najpopularniji PDA tokom devedesetih godina prošlog veka u Japanu i bio je baziran na zakonom zaštićenom

8 | S t r a n a

2.4-4 Primena mobilnog uređaja

Mobilna tehnologija u gore prikazanim ureñajima i novim generacijama mobilnih

telefona nalazi široku primenu u mnogim situacijama. Zbog svog svojstva povezivanja

preko GSM mreže ili drugih mrežnih tehnika, omogućuje se nesmetano kretanje i

pokretljivost korisnika koji je u stalnoj vezi s baznom stanicom ili komunikacijskim

centrom. Bežični prenos informacija i spajanje na mobilne baze podataka moguće je

primeniti u sledećim situacijama:

• Transport

– Prenos vesti, stanja na putu, vremenskih prilika

– Lična komunikacija korišćenjem GSM-a

– Pozicioniranje i praćenje preko GPS-a

– Podaci o vozilima (npr. autobusa ili metroa iz javnog transporta; železnice;

stanje na autoputu; frekfencija pomorskog saobraćaja; sigurnost prilikom

prevoza dragocenosti i novca)

• Hitni slučajevi

– Rano slanje podataka o pacijentu bolnici i pre dolaska u nju, brzo

dobijanje informacija vezanih za trenutno stanje pacijenta i formiranje

dijagnoze

– Zamena fiksne infrastrukture u slučaju elementarnih nepogoda:

zemljotresa, uragana, poplava i slično

– kriza, rat, ...

• Trgovački putnici

– Direktan pristup podacima o klijentu koji su smešteni na centralnoj lokaciji

– Konzistentnost baze podataka za sve agente/klijente

– Obavljanjem posla sa bilo kojeg mesta, u bilo koje vrijeme

9 | S t r a n a

• Obrazovanje, zabava

– Pristup Internetu

– Inteligentni vodiči na putovanju s prikupljanjem podataka o trenutnoj

lokaciji putnika

– ad-hoc mreže za multiplayer igranje

– postizanje govorne i višemedijske komunikacije

2.5 Potpuno povezani informacijski prostor

Informacijski prostor je potpuno povezan. Svaki čvor ovog prostora poseduje

sposobnost neke vrste komunikacije.

Neki čvorovi mogu da obrañjuju podatke. Neki čvorovi mogu da komuniciraju putem

glasovne veze. Neki čvorovi imaju mogućnost i jednog i drugog. Ovakav potpuno

povezani informacioni sistem može biti kreiran i održavan integracijom sistema baze

podataka i veze (bežične ili žičane). Sa slike se vrlo lako da primetiti, da informacioni

prostor predstavlja povezani graf u čijim se čvorovima nalaze ureñaji koji komuniciraju

meñusobno.

2.5-1 Informacioni prostor

10 | S t r a n a

3. Mobilne baze podataka

Mobilna baza podataka je baza podataka sa kojom je moguće ostvariti konekciju

putem mobilnog ureñaja koji poseduje mogućnost izračunavanja korišćenjem mobilne

mreže. Veza izmeñu klijenta i servera je bežična. Može postojati i keš čija je uloga u

čuvanju često korišćenih podataka i transakcija. Ovim se sprečava njihov gubitak usred

neplaniranog prekida veze. Baza podataka je strukturni način organizovanja informacije.

Postoje različiti tipovi ovih informacija, lista kontakta, podaci o cenama ili geografskim

rastojanjima su samo neke od njih.

Korišćenje laptopova, mobilnih telefona i PDA ureñaja raste i vrlo je verovatno da će

taj rast u budućnosti biti još više izražen. Zajedno sa ovim javlja se i ogromna potreba

za sve većim brojem aplikacija koje se mogu izvršavati na mobilnim sistemima. Iako ni

jedan analitičar ne može sa sigurnošću da kaže koje će tačno aplikacije biti

najpopularnije i najtraženije, sasvim je jasno da će veliki procenat njih zahtevati

upotrebu baza podataka. Mnoge aplikacije će zahtevati sposobnost prikupljanja

informacija koje se nalaze u centralizovanoj bazi podataka i mogućnost obrade nad

njima čak i kada ureñaj nije u dometu odgovarajuće mobilne mreže ili kada je sa nje

isključen.

Primer ovoga je mobilna radna snaga. U ovom scenariju korisnik bi zahtevao pristup

i ažuriranje informacije sadržane u fajlu odreñenog direktorijuma na serveru ili

korisničkom slogu u bazi podataka. Ovaj vid pristupa i upisivanja je različit od

tradicionalnog načina zastupljenog na tipičnom klijent server sistemu. Korišćenjem

mobilnih baza, sada korisnici mogu da snabdeju njihove PDA ureñaje mobilnim bazama

i da rfsd

3-1 Šematski prikaz opšteg scenarija

11 | S t r a n a

i da razmenjuju bitne podatke udaljeno bez brige o tome koliko je sati ili bez razmišljanja

razdaljini. Mobilne baze omogućavaju radnicima da unose podatke u pokretu.

Informacija može biti sinhronizovana sa serverskom bazom kasnije.

3.1 Neizbežnost primene mobilnih baza podataka

Postoji veliki broj situacija u kojima je primena mobilnih baza podataka

najoptimalnije, a jako često i jedino rešenje. Neke od njih su:

� Mobilnim korisnicima mora biti omogućen rad u uslovima kada bežična veza nije

prisutna usred slabe ili sasvim odsutne veze.

� Aplikacije moraju omogućiti značajnu interakciju.

� Aplikacije moraju biti u stanju da pristupe lokalnim ureñajima kao što su

štampači, bar kod skeneri ili GPS jedinicama (za mapiranje ili sistemi za

automatsko odreñivanje položaja vozila)

� Propusnost mora biti garantovana

� Korisnici ne zahtevaju pristup svim izvornim podacima, već samo skoro

modifikovanim podacima

Ako aplikacija zadovoljava bilo koji od ovih zahteva, postoje velike šanse da će od

Vas biti zahtevano projektovanje mobilne baze podataka sa mogućnošću sinhronizacije.

3.2 Sistemi mobilnih baza podataka (MDS - Mobile Database

Systems)

Sistem mobilne baze podataka je sistem koji zadovoljava sledeće strukturne i

funkionalne elemente:

� Distribuirani sistem sa mobilnom konekcijom

� Potpuna kompatibilnost sa bazama podataka

� Kompletna prostorna mobilnost

� Izgrañenost na PCS/GSM platformi

� Bežična i žičana komunikaciona sposobnost

Mobilna konekcija je konekcija u kojoj klijent ili server može da uspostavi

komunikaciju jedan sa drugim kad god je to potrebno. Intermittet konekcija je posebna

12 | S t r a n a

vrsta mobilne konekcije. To je konekcija u kojoj samo klijent može započeti

komunikaciju sa serverom kad god je to potrebno, ali server nema tu mogućnost.

PCS (Personal Communication System) je sistem koji predstavlja integraciju žičanih

i bežičnih mreža za uspostavljanje komunikacije. Najpoznatiji PCS sistem je sistem

mobilne telefonije.

3.3 Arhitektura sistema mobilnih baza

Karakteristično je postojanje elemenata koji moraju biti razmatrani za svaku mobilnu

arhitekturu. Pre svega treba spomenuti sledeće:

� Korisnici nisu vezani za fiksnu geografsku lokaciju

� Mobilni ureñaji sa mogućnošću izračunavanja su male potrošnje, niske cene

koštanja, lako pokretni

� Bežične mreže

� Ograničenja vezana za procese izračunavanja na mobilnim ureñajima

3.4 Tri sastavna elementa

Sistem mobilnih baza (MDS) se sastoji iz tri osnovna gradivna elementa: fiksni

hostovi, mobilne jedinice, bazne stanice.

Fiksni hostovi (Fixed hosts): Izvode transakcije i data management funkcije

oslanjajući se na pomoć servera baze podataka.

Mobilne jedinice, Mobilni sistemi ili Mobilni hostovi (Mobile units - MU, Mobile

Systems – MS ili Mobile Hosts - MH ): Prenosivi kompjuteri, njihova pozicija se menja

unutar geografskog regiona koji predstavlja kolekciju mobilnih ćelija. Mobilni hostovi

održavaju vezu sa mrežom kroz podršku od bazne stanice. Uloge mobilnih hostova

zavise od memorijskog kapaciteta i performansi procesora ureñaja.

Sastoje se iz tri elementa: transiver, antena i korisnički interfejs. U korisnički interfejs

spada i displej, grupa tastera za unos podataka i audio interfejs za govornu, dvosmernu

konverzaciju.

Bazne stanice (Base Station – BS): Predstavljaju dvosmernu radio platformu

smeštenu na fiksnoj lokaciji koja se koristi za komukaciju sa jednim ili više mobilnim

prenosnim radio transiverima. Obično se koriste od strane dvosmernih radio ureñaja

13 | S t r a n a

niske potrošnje kao što su mobilni telefoni, prenosivi telefoni i bežični ruteri. Svakoj ćeliji

u mreži pridružena je bazna stanica. Sekundarne funkcije bazne stanice su obrada

poziva, signaliziranje, dijagnoze... Komunikacija sa mobilnim jedinicama ostvaruje se

preko vazdušnog medijuma.

3.4-1 MDS arhitektura

3.5 Održavanje mobilnosti

Sa gornje slike se jasno vidi da jedna bazna stanica može upravljati radom više

mobilnih jedinica istovremeno. Karakteristično je postojanje većeg broja baznih stanica

koje se rasporeñuju po geografskim oblastima, odnosno za svaku baznu stanicu se

vezuje mobilna ćelija. Ćelija je prostor opsega bazne stanice. Ima poseban ID

frekvencije pri komunikaciji kako ne bi došlo do preklapanja na rubovima ćelija. Kada

mobilna jedinica napusti mobilnu ćeliju koju opslužuje odreñena bazna stanica,

odgovornost za mobilne transakcije se prenosi na novu baznu stanicu. Zastoj uslovljen

ovim prelazom treba učiniti što manjim. Takoñe je potrebno usvojiti i politiku ponašanja

u slučaju da se mobilna jedinica nañe na graničnoj ćeliji, odnosno na geografskoj tački

do koje dolazi signal sa dve ili više različitih stanica. Mobilna jedinica može ostati pod

kontrolom tekuće radne stanice ili pak biti pod kontrolom one koju karakteriše veći

kvalitet signala na datoj poziciji.

14 | S t r a n a

Sa druge strane, moguća je i direktna komunikacija npr. Bluetooth standard (do

10 meters, do 721 kbps).

4. Mobilnost i baze podataka

Mobilnost predstavlja osnovu sistemima baziranim na mobilnim bazama podataka:

– Tehnologija koja pruža osnovu distribucije podataka u mobilnom

okruženju za razne aplikacione domene

– Zahteva promene u konceptima baza podataka i implementaciji

Mobilni informacioni sistemi zasnivaju se na fragmentaciji baze podataka – svaki

mobilni ureñaj ima deo baze. Kao na slici:

4.1 Distribucija mobilne baze podataka

Baza podataka se deli od strane više prenosivih ureñaja. Fragmentacija je praćena

nizom mogućih problema i nepravilnosti koje se moraju prevazići.

Postoje dve osnovne koncepcije vezane za distribuciju sadržaja: Kompletna

distribucija sadržaja i klijent server koncepcija.

� Kompletna distribucija sadržaja

– Svaki ureñaj poseduje deo baze

– Spoj svih delova čini kompletnu bazu

Prikaz sistema detaljno je dat na sledećoj slici.

4-1 Fragmentacija baze podataka

15 | S t r a n a

� Klijent Server koncepcija:

– višestruki pristup klijenata

– slično kao kod klijent/server pristupa

– prelazni sloj predstavlja interfejs koji omogućuje prenos podataka

preko različitih uobičajenih protokola

Prelazni sloj

Oba koncepta imaju svoje prednosti i svoje nedostatke. Kompletna distribucija

sadržaja pogodna je u slučaju da su podaci podeljeni u grupe tako da se svaka grupa

dodeljuje jednom ureñaju. Bitno je istaći da nema preklapanja izmeñu grupa.

Očuvavanje integriteta sistema i njegovo održavanje je olakšano. Meñutim, vrlo često

se javlja potreba da isti podatak treba biti dostupan različitim ureñajima za istovremeno

korišćenje. U tom slučaju primenjuje se klijent server koncepcija. Negativna strana je da

su sada potrebni znatno veći napori za obezbeñivanje integriteta sistema.

4.1-1 Kompletna distribucija sadržaja

4.1-2 Klijent server koncepcija

16 | S t r a n a

Zahtevi koji se postavljaju pred bazu podataka:

� sinhronizacija

� replikacija

� upotreba nakon fragmentacije

� pravila za ažuriranje centralne baze u višekorisničkom okruženju

� mehanizmi zaštite

“Mnogo korisnika, vodi do mnogo problema.”

4.2 Sinhronizacija

Sinhronizacija je kritični deo svake mobilne aplikacije, pogotovo one koja radi sa

offline podacima i mobilnim bazama podataka. Postoje dve osnovne strategije

sinhronizacije.

Po prvoj, posle modifikacije svi podaci (modifikovani i nemodifikovani) bivaju

razmenjeni izmeñu aplikacije i centralne baze. Drugo rešenje je znatno bolje i

optimalnije. Za vreme modifikacije samo modifikovani podaci bivaju razmenjeni izmedju

aplikacije i centralne baze podataka. Posebno se ističe „inteligentna“ sinhronizacija koja

je izvedena specijalno da podrži funkcije kao što su transakcije, detekcija i razmena

izmenjenih podataka, vodeći pri tome računa o vremenu i sigurnosti podataka.

4.2.1 Transakcije

Ključni aspekt svake sinhronizacije je da se obezbedi da podaci stignu na drugu

stranu kompletni i neizmenjeni. Sinhronizacija je često podeljena na logičke celine koje

se obrañuju putem transakcija. To znači da će podaci uvek dospeti na drugu stranu

kompletni i neizmenjeni ili upošte neće stići, već će ostati na izvornoj strani do

ponovnog pokušaja.

4.2.2 Vremenska usklañenost

Vremenska usklañenost pri sinhronizaciji se obično obezbeñuje kreiranjem

paketa promena koje treba da budu prenete na drugu stranu prilikom sinhronizacije.

Zbog toga mobilna aplikacija ne bi trebalo da koristi ranije pripremljene pakete podataka

jer oni u meñuvremenu mogu biti prevaziñeni, već uzima podatke direktno iz baze

podataka.

17 | S t r a n a

4.2.3 Transfer promenjenih podataka

Efikasnost celokupne sinhronizacije se može postići time što se obavlja transfer

samo onih podataka koji su potrebni drugoj strani. Na primer, izmene podataka o

nekom klijentu biće poslate samo onom zaposlenom kome je taj klijent dodeljen. Na

ovaj način sinhronizacija postaje efikasna i kada se uzimaju u obzir i troškovi

komunikacije. U drugom slučaju, odnosno u slučaju transfera podataka meñu kojima su

i oni koji nisu potrebni drugoj strani, efikasnost celokupne sinhronizacije opada.

4.2.4 Bezbednost

Bezbednost je izuzetno važna u procesu sinhronizacije. Tehnologija koja se u ovu

svrhu koristi kod sinhronizacije je zasnovana na digitalnom potpisu i digitalnim

sertifikatima.

Sinhronizacija je bitna za ispravno funkcionisanje sistema zasnovanog na korišćenju

mobilnih baza podataka. Ona se može odvijati:

� na mestu centralne baze podataka – nakon što se sve udaljene

transakcije završe

� udaljeno

Za sinhronizaciju mobilnih baza podataka obično se koriste već ugrañeni mehanizmi

sinhronizacije karakteristični za odreñeni sistem mobilnih baza podataka.

4.3 Replikacija (Kopiranje)

Replikacija je proces u kojem je transakcija obavljena na izvornoj bazi podataka

prenesena asinhrono na ciljnu bazu na serijski način. Asinhrono - transakcija mora biti

sačuvana u izvornoj bazi kako bi bila vraćena na ciljnu bazu. Serijski - transakcija se

odvija na isti način na ciljnoj bazi kao što se odvijala i na izvornoj.

Tipovi replikacije:

� Central-to-Mobile

– Skidanje šema i selektovanih podataka sa centralne baze u mobilnu bazu

– Skidanje lokalno samo nužnih podataka

18 | S t r a n a

– Mora uključivati trigere i ograničenja

– Mora pružati mogućnost za udaljene korisnike da naprave sigurnosnu

kopiju svoje baze

� Mobile-to-Central

– Slanje podataka iz mobilne baze u centralnu

– Upload – iz više izvora

– Nema potrebe da se prenose nepromenjeni podaci, trigeri i ograničenja

– Transakcije se moraju obavljati sekvencijalno kako bi se održao integritet

– Moraju se definisati pravila koja će se slediti prilikom višestrukog

ažuriranja istog zapisa u bazi

� Mobile-to-Mobile

– Ograničena upotreba i vrlo teško konfiguriranje. Zamenjuje se modelom

Mobile-to-Central pa Central-to-Mobile.

4.4 Upotreba nakon fragmentacije je zabranjena/ograničena

Kada doñe do fragmentacije, veoma je bitno voditi računa o konzistentnosti

podataka. Zbog ovoga može doći do ograničene upotrebe podataka nakon

fragmentacije. Zabrana, odnosno ograničenje je moguće:

� na svakoj centralnoj bazi

� na mobilnom ureñaju

U prvom slučaju, moguće je ograničiti manipulaciju podataka koji se nalaze u

centralnoj bazi. Moguće je čak i zabraniti pristup takvim podacima. Naime, u pojedinim

slučajevima podatak može biti izmenjen, a centralna baza neažurirana. Ukoliko se od

centralne baze zatraži taj isti podatak, ona bi poslala neažuriranu vrednost, što bi

dovelo do pojave greške. Problem se može rešiti na više načina.

Jedno rešenje je strani koja traži podatak, koji je već prethodno drugoj jedinici bio

poslat, slanje i informacije da postoji mogućnost da je taj podatak modifikovan. Na ovaj

način se samo stavlja do znanja da verodostojnost podatka nije apsolutna. Drugo

rešenje je slanje pitanja jedinici koja taj podatak već poseduje da li je došlo do izmene.

Jedinica odgovara i ukoliko je došlo do izmene, može poslati zahtev za čekanje ili pak

ažuriranje centralne baze podataka. U suprotnom može poslati status da podatak nije

izmenjen, kao i status da li postoji mogućnost da on u budućnosti bude izmenjen.

19 | S t r a n a

Ukoliko podatak nije izmenjen i ukoliko ne postoji mogućnost da će biti izmenjen,

podatak iz centralne baze može biti poslat novoj jedinici koja ga zahteva. Ukoliko je

izmenjen, može biti poslat izmenjen podatak, ili pak nova jedinica može biti u stanju

čekanja do izvršenja ažuriranja podatka na jedinici kojoj je prvoj on bio dostavljen i do

ažuriranja centralne baze. Problem je očigledan i nastaje u slučaju da jedinica koja je

prva dobila podatak bude u offline režimu.

Drugo rešenje je ograničenje na samom mobilnom ureñaju, odnosno

ograničavanje mogućnosti manipulacije podataka koji su preuzeti iz centralne baze.

Može se uvesti rešenje po kome se posle svake izmene ažurira centralna baza.

Rešenje je loše ukoliko je izmena mnogo, a traženje istog podatka od drugih jedinica

malo verovatno. Najdrastičnije rešenje je zabrana bilo kakve izmene podatka. Blaže

rešenje je zabrana bilo kakve izmene pod uslovom da se ureñaj nalazi u offline režimu,

dok u slučaju njegovog online rada, upotreba može biti definisana nekim od već

opisanih principa.

4.5 Pravila za ažuriranje centralne baze u višekorisničkom

okruženju

Ažuriranje centralne baze je još jedan aspekt takoñe bitnog uticaja za očuvavanje

pouzdanosti podatka. Ažuriranje u širem smislu značenja te reči obuhvata dodavanje,

izmenu sadržaja i brisanje reda ili redova tabele. U sistemu kada iste podatke centralne

baze mogu preuzeti različiti korisnici, mora se razviti mehanizam ažuriranja.

Normalno ažuriranje baze podataka vrši se aplikacijama za interaktivno ažuriranje u

koje su ugrañene procedure za očuvanje integriteta. Ideja je da kada odreñena jedinica

izvrši promenu nad preuzetim podatkom, o tome obavesti centralnu bazu koja se

ažurira. Talas obaveštenja se dalje širi i do ostalih jedinica koje koriste iste podatke.

Ukoliko je mobilna jedinica bila u offline režimu, informaciju o promenjenom podatku

dobija njenim povratkom na mrežu. Ukoliko je pak na njoj izvršena promena nekog

podatka ili unos novog, obaveštava se centralna baza. Ukoliko u meñuvremenu nije bilo

obrade datog podatka, ili je unet sasvim novi, baza se automatski ažurira. Ukoliko jeste,

proces ažuriranja se dalje nastavlja. Moguće je uvesti prioritete, tako da će centralna

baza biti ažurirana podatkom modifikovanim od jedinice većeg prioriteta. Jasnije rečeno,

ako je prioritet jedinice koja je iz offline režima prešla u online režim niži od prioriteta

jedinice koja je poslednja modifikovala kritični podatak, centralna baza neće biti

20 | S t r a n a

ažurirana. Tada je moguće ponavljanje kritičnih transakcija na jedinici nižeg prioriteta.

Za obrnuti slučaj važi analogno razrešenje.

Ukoliko dati podatak koristi samo jedna mobilna jedinica, baza ne mora biti

frekfentno ažurirana. U tom slučaju baza može biti ažurirana tek na kraju obrade

vezane za dati podatak.

4.6 Mehanizmi zaštite

Kritični momenat za očuvanje bezbednosti podataka je fizička sigurnost. U slučaju

krañe ili zloupotrebe mobilnog ureñaja od strane neovlašćene osobe, aplikacija može

štiti podatke na sledeći način:

� Pristup podacima je moguć samo preko date aplikacije.

� Na mobilnom ureñaju se nalazi samo mali deo podataka.

� Pristup podacima i bazi podataka je moguć samo uz upotrebu korsiničkog

imena i lozinke.

� Moguće je podesiti sistem da ako nije izvršeno povezivanje sa centralnim

serverom nakon definisanog vremenskog perioda, aplikacija može biti

zaključana ili podaci mogu biti obrisani.

Pouzdanost podataka se ostvaruje očuvanjem integriteta podataka i kontrolom

pristupa podacima. Integritet baze podataka je tačnost ili korektnost podataka, a

podacima mogu pristupati samo autorizovani korisnici.

5. Tipovi mobilnih baza i sistemi za upravljanje

Sa gledišta mobilnih baza podataka, ovim poljem dominira SQL Anywhere, proizvod

kompanije Sybase iAnywhere sa udelom od oko 68% na tržištu mobilnih baza

podataka. IBM je proizveo u ove namene DB2 Everyplace. U pitanju je relaciona baza i

sinhronizacioni server. Kompanija Microsoft je predstavljena sa SQL Server Compact i

Oracle 9i Lite mobilnim bazama podataka. Proizvodi manje poznatih proizvoñača , kao

što je SQLBase koji proizvodi Gupta Technologies LLC, HanDBase koji proizvodi DDH

21 | S t r a n a

Software Inc. ili pak Database Viewer Plus koji proizvodi Cellica Corporation NY, mogu

takoñe veoma dobro zadovoljiti potrebe korisnika.

5.1 Sybase SQL Anywhere Studio

Prema podacima koje prikuplja Gartner Dataquest, Sybase SQL Anywhere Studio

drži oko 70% tržišnog udela u tržištu mobilnih baza podataka u 2000. godini što ga čini

vodećim proizvodom u tom sektoru IT industrije. Razlog tome je, što je Sybase meñu

prvim proizvoñačima krenuo u osvajanje tržišta, te je već 1996. godine zauzeo vodeće

mesto meñu proizvoñačima mobilnih baza podataka. SQL Anywhere Studio je podržana

na brojnim operativnim sistemima: Novell NetWare, Palm, UNIX (uključujući Sun Solaris

i Linux), Wind River VxWorks, Microsoft Windows i Windows CE. Mobilna sinhronizacija

je podržana za većinu enterprise relacijskih DBM sistema usključujući Sybase Adaptive

Server Anywhere, Sybase Adaptive Server Enterprise 11.5 i više, IBM DB2 UDB 7.1,

Microsoft SQL Server 7 i 2000, Oracle 8i i 9i.

SQL Anywhere Studio je zapravo više od obične baze podataka. To je kolekcija

alata za razvoj softvera, sinhronizaciju itd. Pomoću SQL Anywhere Studio 8.0 mogu se

razvijati aplikacije u C-u, C++, Delphi, Visual Basicu ili Javi za veliki broj desktop,

embedded i mobilnih računarskih platformi.SQL Anywhere Studio 8.0 i noviji sadrže u

sebi dva sistema za upravljanje bazom podataka. Svaki od njih je namjenjen različitom

skupu korisnika i aplikacija:

� Adaptive Server Anywhere (ASA) je snažni klijent/server DBMS koja se može

izvršavati na velikim multiprocesorskim Solaris računarima do malih Windows CE

Pocket PC ureñaja. Pruža podršku za čuvanje procedura, triggere, sigurnost

baze podataka i Javu, a maksimalna veličina je ograničena samo fizičkom

veličinom memorije na host računaru. Zahvaljujući uključenim ODBC i JDBC

driverima, ASA bazi podataka se može pristupiti iz skoro svakom modernog

razvojnog jezika.

� Ultrilite deployment opcija je baza podataka koja podržava veliki broj SQL izraza i

predstvlja podršku za C, C++ i Java razvojnu okolinu. Ultrilite deployment je

namenjena ureñajima ograničenih resursa (kao npr. Windows CE ili PalmOS)

22 | S t r a n a

kao i za one aplikacije koje žele da drže instalacione i upravljačke zahteve na

klijentskoj strani u minimumu.

5.1.1 SQL Anywhere Tehnologije

� UltraLite razvojna tehnologija za SQL Anywhere generiše bazu podataka

prilagoñenu zahtevima korisnika za mobilne ureñaje sa ograničenom

memorijom poput PDA i pametnih telefona.

� MobiLink je na sesijama bazirana sinhronizaciona tehnologija za razmenu

podataka izmeñu relacionih baza i drugih nerelacionih izvora podataka.

� QAnywhere omogućava razvoj robusnih i pouzdanih mobilnih store – forward

aplikacija.

� SQL Remote technology je zasnovana na čuvanju i prosleñivanju arhitektura

koje dopuštaju povremeno povezanim korisnicima da sinhronizuju podatke

izmeñu SQL Anywhere bazama koristeći fajl mehanizam ili transfer

mehanizam za poruke.

5.1.2 Replikacija baze podataka

SQL Anywhere Studio podržava dve vrste sinhronizacije/replikacije. Prva opcija,

Mobilink, uključuje upotrebu middle-tier sinhronizacijskog server produkta koji se

izvodi na Windows 2000/XP/Vista ili Solaris operativnom sistemu. Mobilink prihvata

ulazne zahteve od Adaptive Server Anywhere ili Ultrilite klijenta i preusmerava

sinhronizacione zahteve prema odredišnoj konsolidovanoj bazi podataka putem

dostupne ODBC veze. Osim klijent-server razvojnih zadataka, SQL Anywhere

Studio developeri mogu takoñe promeniti sinhronizaciona pravila i podešavanja od

klijenta prema serveru (i obrnuto) kroz razvoj SQL-upload/download sihronizacionih

skripti. Te skripte su zapravo smeštene na back-end database serveru (koji bi

mogao biti Sybase, SQL Server, Oracle ili DB2) te se izvršavaju za svaku

sinhronizacionu tabelu kao i za „globalne“ sinhronizacione dogañaje (begin, end

itd..) Za klijentsku sinhronizaciju sa Sybase AdaptiveServer Anywhere ili Adaptive

23 | S t r a n a

Server Enterprise bazama, takoñe je ponuñena SQL Remote dvosmerna, porukama

zasnovana replikacijska metoda.

5.2 IBM DB2 Everyplace (DB2e)

DB2 je jedna od IBM familija softvera sistema za upravljane relacionim bazama

podataka (RDBMS). DBA2e čuva, organizuje i upravlja podacima na prenosivim

ureñajima. DB2e je trenutno dostupan za Palm OS, EPOC, Neutrino, Windows CE i

embedded Linux. DB2e sadrži:

� IBM DB2 Database Engine

� IBM Sync

� Query By Example (QBE)

Sinhronizacioni server dozvoljava sinhronizaciju izmeñu DB2e i servera baze podataka.

Takoñe on ima ulogu i u enkripciji tabela.

5.3 SQL Server Compact

SQL Server Compact je besplatni, optimizovani, veoma moćni, lak za korišćenje

server ugrañenih (embedded) baza podataka koji omogućuje rad desktop ili mobilnih

5-1 Proces replikacije na Sybase SQL Anywhere bazi podataka

24 | S t r a n a

aplikacija koje se izvršavaju na Windows platformama uključujući Windows XP, Vista,

Pocket PC, i Smartphone. SQL Server Compact je zapravo nova verzija SQL Server

Mobile u kojoj je sem mobilne uključena i mogućnost rada na desktop platformi.

Najnovija verzija je SQL Server Compact 3.5. Zbog izuzetno velike namene vezane za

mobilne ureñaje (džepni računari i pametni telefoni), često se umesto novog još uvek

koristi stari naziv.

SQL Server Compact deli uobičajni API sa drugim edicijama Miscrosoft SQL

Serverima. On takoñe obuhvata ADO.NET, što znači da koristi standardizovani softver

za pristup podacima. SQL CE takoñe podržava ACID (skup protokola koji garantuju

pouzdanost transakcija).

Zbog potrebe za malim memorijskim zahtevima, mogućnosti su redukovane u

odnosu na druge edicije. Na primer, podržan je podskup standardnih podataka, nema

podrške za skladištenje procedura ili pogleda. Maksimalna veličina baze podataka je

ograničena na 4GB. Ne može biti pokrenuta kao Windows servis, već Compact Edition

mora biti hostovan od strane aplikacije koja ga koristi. Sinhronizacija se obezbeñuje

preko Microsoft SQL Servera.

SQL CE baze su smeštene u jednom .sdf fajlu, koji može biti maksimalno 4 GB

veliki. Sadržaj može biti enkriptovan 128 bitnom enkripcijom zbog bezbednosnih

razloga. SQL CE posreduje u konkurentnom višekorisničkom pristupu .sdf fajlu. Ovaj

fajl može jednostavno biti kopiran na odredišni sistem za razmenu, ili razmenjem preko

ClickOnce ( Microsoft tehnologija specijalno razvijena za razmenjivanje sadržaja). SQL

CE ima podršku za direktorijume podataka. Aplikacije koje koriste SQL CE ne moraju

da sprecificiraju celu putanju do .sdf fajla u ADDO.NET stringu za povezivanje, već on

može biti specificiran kao |DataDirectory|\<database_name>.sdf. Ovo se unosi u

tekstualnu biblioteku poznatu kao assembly manifest aplikacije. Na ovaj način

specificira se direktorijum gde je .sdf fajl smešten.

Razvoj je moguć koriščenjem alata Visual Studio ili Management Studio.

Besplatna verzija instalacije može biti preuzeta sa Microsoft-ovog veb sajta.

Pod konceptom MS SQL Mobile se kriju dva Microsoftova rešenja: SQL Server CE i

Microsoft SQL Server Mobile. Ta dva proizvoda imaju mnoge zajedničke karakteristike,

ali svaki od njih je jasno razvijen da zadovolji specifične potrebe. Obe od ovih baza

25 | S t r a n a

podataka su relacione baze kojima se programski može pristupiti sa većeg broja

Windows CE razvojnih alata, zahvaljujući Microsoftovom ADOCE database access

programskom interfejsu. Pocket Access je idealan za manje aplikacije koje trebaju

procesirati mali broj tabela.

Developeri koji su upoznati s Microsoft Access bazom podataka, možda će biti

razočarani kad upoznaju njegovu CE implementaciju, Pocket Access. Pocket Access

nema mogućnost kreiranja access forme, izveštaja ili skladištenje upita (query);

meñutim to ni ne bi trebalo biti veliko iznenañenje imajući u vidu siromašne memorijske

resurse koje imaju Windows CE bazirani mobilni ureñaji.

ADOCE API pruža dve metode za prenos podataka od/prema Access .mdb datoteci

od/prema mobilnom ureñaju:

� DESKTOPTODEVICE (DesktopLocn, TableList, Sync, Overwrite,

DeviceLocn) – Odreñuje sadržaj jedne ili više tabela da bi se izvršio prenos iz

dekstop Access u pocket Access bazu podataka

� DEVICETODESKTOP (DesktopLocn, TableList, Sync, Overwrite,

DeviceLocn) – Odreñuje sadržaj jedne ili više tabela da bi se izvršio prenos iz

pocket Access u dekstop Access bazu podataka

Pošto je ADOCE API zapravo kolekcija COM objekata, API može biti pozvan od

strane bilo kog developer alata koji podržava COM npr. Embedded Visual Basic ili

Embedded Visual C++. Nakon što je izvšena sinhronizacija izmeñu desktop Access i

pocket Access baze, upiti se mogu izvršavati putem standardnog SQL pozivom na

interfejs ADOCE.

Za aplikacije kojima su potrebne napredne mogućnosti baze podataka i raznovrsnije

metode sinhronizacije, Microsoft je izdao napredniju bazu podataka pod nazivom

Microsoft SQL Server CE.

SQL Server za Windows CE je mobilna verzija (koja radi u 1-3 MB memorije)

Microsoftove enterprise SQL Server DBMS-a. SQL Server CE podržava veliki broj

naprednih mogućnosti kao npr. potpunu potporu za SQL Server, SQL Server gramatiku,

SQL server tipove podataka, ugnježdene transakcije, 128-bitnu enkripciju, te merge

replikaciju sa SQL server 2000.

Podacima se može pristupiti preko ADOCE ili OleDB/CE interfejsa. U poreñenju sa

Pocket Access ili WinCE data store, velika poboljšanja performansi se mogu primetiti

korišćenjem direct index seeking pomoću ADOCE interfejsa. SQL Server Database

26 | S t r a n a

Engine zauzima oko 800 kb prostora i 1.3 radne memorije, dok baza podataka može

narasti na impresivnu granicu od 2 GB. Replikaciju je moguće izvršiti pomoću tri

mehanizma: XML bazirano (npr SOAP), Remote Data Access replikacija i Merge

replikacija.

5.3.1 Replikacija izmeñu baza podataka

Replikacijski mehanizmi su vrlo jednostavni, za sinhronizaciju izmeñu tabela klijenta

i servera se brinu posebni mehanizmi koji su ugrañeni u API. Prva metoda replikacije

koju nudi SQL Server CE koristi RDA (Remote Data Access) objekte kako bi izvršila

push/pull sinhronizaciju izmeñu mobilnog ureñaja i servera. To čini pomoću SQL Filtera

omogućujući developeru da kontroliše tok podataka izmeñu baza podataka.

RDA je naročito korisna kada aplikacije imaju dobro podeljene podatke ili pak kada

nije potrebana potpuna funkcionalnost merge replikacije. Aplikacija prosleñuje SQL

naredbu do SQL Server baze podataka za izvršenje. Prate se sve promene napravljene

na tabeli. Na zahtev aplikacije, dodate, obrisane ili ažurirane vrste šalju se nazad do

servera gde se promena takoñe izvršava.

Druga metoda je poznata kao merge replikacija. Koristi se u slučaju postojanja

udaljenih klijenata i ureñaja zbog toga što omogućuje autonomno ažuriranje podataka u

klijentskoj aplikaciji i na serveru. Podaci kasnije mogu biti sinhronizovani kada je

konekcija ponovo uspostavljena. Administrator baze podataka može koristiti obe

horizontalne i vertikalne filtere da definiše, održava i osigurava jedinstvene podskupove

podataka za različite korisnike ili grupe korisnika. Horizontalni filtri mogu biti upotrebljeni

za zamenu podskupova vrsta u odreñenoj javnoj tabeli, dok vertikalni filtri mogu biti

korišćeni za zamenu podskupa kolona.

I RDA i merge replikacija za svoju podlogu koriste IIS (HTTP kao transportni

mehanizam).

5.4 Oracle 9i Lite

Oracle 9i Lite relaciona baza podataka je izrazito snažan RDBM sistem. Oracle

lite DBMS podržava 100% Java razvojnu okolinu (kroz JDBC i native support za

embedded SQLJ i Java procedure) kao i programiranje kroz bilo koji alat koji

podržava ODBC (Visual Basic, C++, Delphi itd.) Za one koji koriste Oracle 9i bazu

27 | S t r a n a

podataka, Oracle je uključio i podršku za OKAPI (Object Kernel API), koji se može

pozvati iz bilo koje C/C++ aplikacije.

Oracle 9i Lite je vodeći DBM sistem na tržištu sa podrškom za Javu.

Java je podržana kroz:

� Native JDBC driver za Oracle 9i Lite

� Podrška za Java procedure i triggere

� Java Access Classes (JAC), biblioteka klasa koja omogućuje objektno

orijentisani pristup bazi podataka

� SQLJ podršku

Na kraju, Oracle 9i Lite SQLJ podrska omogućuje SQL izrazima da se statički

uključe u Java kod.

5.5 Konfigurisanje radnog okruženja

Da bi aplikacija mogla da radi, potrebno je postaviti celo radno okruženje klijenta

(ureñaja sa mobilnom bazom podatka) i servera (na kojem je centralna baza podataka).

Za slučaj korišćenja Microsoft tehnologija potrebno je na mobilnom ureñaju imati:

� Microsoft SQL Server CE za upravljanje mobilnom bazom. U okviru njega

nalazi se i Query Analyzerte SQL Server CE Client Agent koji omogućuje

razmenu podataka izmeñu centralne i baze podataka na ureñaju.

� Aplikacija za rad sa podacima iz mobilne baze podataka

Na serverskoj strani potrebno je posedovati:

� Windows operativni sistem

� Microsoft SQL Server

� IIS (Internet Information Services) web server i SQL Server CE Server Agent.

Ove dve komponente omogućavaju razmenu podataka izmeñu centralne

baze i baze na mobilnom ureñaju i moraju biti instalirane na istom računaru.

� Microsoft ActiveSync koji pruža podršku za fizičko spajanje mobilnog ureñaja

i računara, ako se mobilni ureñaj spaja sa desktop računarom preko USB

priključka ili serijskog ulaza.

28 | S t r a n a

5.5.1 Primer koda

Sledi primer koda preuzet iz knjige Mobilne tehnologije za pristup bazama podataka

(Slaven Brumec, Neven Vrček). Da bi kod bio razumljiv potrebno je naglasiti da

replikacija funkcioniše na sledeći način:

� Glavna baza podataka je izdavač (eng. publisher). Izdavač objavljuje

publikaciju koja sadrži podatke – članke (eng. articles).

� Izdavač definiše pretplatnike (eng. subscriber) i stvara pretplate

(eng.subscription).

� Pokreće se replikacija i sinhronizuju se podaci izmeñu pretplatnika i izdavača.

' Put do baze podataka na mobilnom ureñaju.

string strLocalDBFile =

@"\ProgramFiles\VozilaPrekrsaji\VozilaPrekrsaji.sdf";

' Deklaracija objekta za replikaciju

System.Data.SqlServerCe.SqlCeReplication repl= new SqlCeReplication();

' Anonimna IIS autentifikacija - prazno korisničko ime i lozinka. repl.InternetLogin = string.Empty;

repl.InternetPassword = string.Empty;

' Naziv servera - izdavača. repl.Publisher = "Imoen";

' Baza podataka sa kojom se sinhronizuje mobilni ureñaj.

repl.PublisherDatabase = "VozilaPrekrsaji";

' Naziv publikacije.

repl.Publication = "VozilaPrekrsajiPublikacija";

' SQL server autentifikacija za pristup bazi.

repl.PublisherSecurityMode = SecurityType.DBAuthentication;

repl.PublisherLogin = "sa";

repl.PublisherPassword = "sa";

' Konekcija na bazu na pretplatniku – mobilnom ureñaju.

repl.SubscriberConnectionString = "Data Source=" + strLocalDBFile;

' Imenovanje pretplatnika.

repl.Subscriber = "MojPDA";

' Smer replikacije - dvosmerna. Jednosmerna bi bila: ' repl.ExchangeType = exchangeType.Upload.

repl.ExchangeType = ExchangeType.BiDirectional;

29 | S t r a n a

try {

' Ako je ovo prva replikacija, onda se na mobilnom ureñaju stvara

pretplata uz kreiranje baze.

if (enumSyncStatus == SyncStatus.InitSync) {

repl.AddSubscription(AddOption.CreateDatabase);

}

' Ako ovo nije prva replikacija, onda se pretplata ponovno

'pokreće. if (enumSyncStatus == SyncStatus.RenitSync) {

repl.ReinitializeSubscription(True);

}

' Izvršenje sinhronizacije. repl.Synchronize();

}

finally {

' Uništavanje objekta replikacije. repl.Dispose();

6. Zaključak

Sistemi mobilnih baza podataka se svakodnevno mnogo koriste. Na ovaj način

se omogućava dostupnost podacima i mogućnost njihovog sinhronizovanog

ažuriranja bez obzira na prostornu ili vremensku poziciju. Drugim rečima, formira se

globalni, povezani informacioni prostor izmeñu čijih čvorova postoji stabilna

komunikaciona veza. Ovi sistemi predstavljaju složene celine koje povezuju veći broj

modernih tehnologija. Tehnologije vezane za rad sa bazama podataka i metode

karakteristične za njihov pouzdani rad, mobilne telekomunikacione tehnologije,

mobilne hardverske tehnologije, softverske tehnologije, … objedinjene u celinu

pružaju čitav spektar različitih usluga i mogućnosti. Ono što na nedvosmisleni način

karakteriše opisani sistem jeste mobilnost. Postoji više pravaca i puteva razvoja ove

discipline, ali vlada opšteprihvaćeni koncenzus da je osnovni koncept sistema

baziranih na mobilnim bazama podataka upravo pokretljivost, dostupnost raznim

vrstama informacija i pristup uslugama različitih servisa u pokretu.

30 | S t r a n a

7. Literatura

� Vijay Kumar / Miobile Database Systems, Computer Science an Informatics University of Missouri – Kansas City, Wiley Interscience 2006

� Slaven Brumec, Neven Vrček / Mobilne tehnologije za pristup bazama podataka (2008) � http://en.wikipedia.org/wiki/Main_Page (maj 2009) � http://www.microsoft.com (maj 2009) � http://www.sybase.com (maj 2009) � Mobilne baze podataka, Fakultet organizacije i informatike, Varaždin