Mitar Papid

SARAJEVSKI JEVREJI U NASEM KULTURNOM NASLJEDU

Ove godine proslavljena je 400-godi'§njica dolaska Jevreja u naée krajeve. Tim povodom istaknuto je ili obiljeieno viée znaéajmh mo- menata iz druétvenog i kulturno-politiékog iivota Jevreja u Bosni i Hercegovini, a posebno u Sarajevu.

Sarajevo je precustavljalo, neposred‘no pred drugi svjetski rat, najveée naselje Jevreja u Jugoslaviji, jer je u Sarajevu iivio svaki éesti Jevrej iz Jugoslavije. Stoga je sasvim razumljivo §to je tako brojna kolonija Jevreja i za tako dug period dala lsvoj peéat gradu i u njegovu istoriju utkala svoja.stvarala§tva, kao i svoje radovsti i nevolje. Nas ée, ovom prilikom, interesovati neki vidovi kuiturno-dru§tvene aktivno‘sti Jevreja u Sarajevu, a posebno u vremenu izmedu dva rata.‘

Sve do najnovijeg perioda naée istorije kulturni, pa i politiéki iivo-t u Sarajevu, kao i inaée u Bosni i Hercegovini, odvijao se o-dvo- jeno i gotovo izolovano u krugu pojedinih konfesija ili etniékih grupa. Stoga su se u Sarajevu sve kulturne aklivnosti kretale uglavncrn u éc- tiri toka (Srbi, Hrvati, Muslimani i Jevreji). Bilo je, istina, i povreme— nih zajedniékih kullurnih manifestacija. Tako je i kultumo nasljede Sarajeva preteino saikano 0d pojedinih kulturnih doprinosa Srba, Hrvata, Muslimana i Jevreja.

Jevreji su u Sarajevu, kao i u drugim nafiim mjestima, ostali- relativno dugo ne samo fiziéki izolovani nego i duhovno zatvoreni sami u sebe. Drugi svijet, tudi jezik, drukéiji obiéaji razdvajali tsu Jevreje decenijama i decenijama 0d drugih gradana. Jevreji sefardi (iz Spa- nije) éuvali slu i njegovali svoj jezik (épanski sa nekim varijantama), kao i obiéaj-e i narodne umotvorine iz Isvoje postojbine. Koliko god je to bilo pozitivno i korisno u smislu odriavarnja svoje individualnosti, toliko je to, ma drugoj strani, predstavljalo najozbiljniju smetnju za ukljuéivanje u zajedniéke druétvene i kult'u-me tokove u novoj sredini. Treba istaéi i éinjenicu da se i pismenost vrlo Spore §irila, jer §kole koje se spominju u nekim dokumentima u ranijem periodu imale s'u i'skljuéivo vjersrko obiljeije i u njima se nije savladivala ni elementarna pismenost. Sve su to razIozi zbog kojih se Jevreji u Sarajevu relativno kasno ukljuéuju u kulturni iivot grada. ‘Naime, kultume tekovine Sa- rajeVSkih Jevreja toga vremena nemaju éiri znaéaj niti njihov uticaj prelazi granice jevrejske kolom'je. U drugoj polovini XIX i poéetkom

185

Mitar Papić '

SARAJEVSKI JEVREJI U NAŠEM KULTURNOM NASLJEDU

Ove godine proslavljena je Imo-godišnjica dolaska Jevreja u naše krajeve. Tim povodom istaknuto je ili obilježeno više značajmh mo- menata iz društvenog i kulturno-političkog života Jevreja u Bosni i Hercegovini, a posebno u Sarajevu.

Sarajevo je predstavljalo, neposredno pred drugi svjetski rat, najveće naselje Jevreja u Jugoslaviji, jer je u Sarajevu živio svaki šesti Jevrej iz Jugoslavije. Stoga je sasvim razumljivo što je tako brojna kolonija Jevreja i za tako dug period dala Is_voj pečat gradu i u njegovu istoriju utkala svoja.stvaralaštva, kao i svoje radosti i nevolje. Nas će, ovom prilikom, interesovati neki vidovi kulturno-društvene aktivnosti Jevreja u Sarajevu, a posebno u vremenu između dva rata.'

Sve do najnovijeg perioda naše istorije kulturni, pa i politički život u Sarajevu, kao i inače u Bosni i Hercegovini, odvijao se odvo- jeno i gotovo izolovano u krugu pojedinih konfesija ili etničkih grupa. Stoga su se u Sarajevu sve kulturne aktivnosti kretale uglavnom u če- tiri toka (Srbi, Hrvati, Muslimani i Jevreji). Bilo je, istina, i povreme- nih zajedničkih kultumih manifestacija. Tako je i kulturno nasljeđe Sarajeva pretežno satkano od pojedinih kulturnih doprinosa Srba, Hrvata, Muslimana i Jevreja.

Jevreji su u Sarajevu, kao i u drugim našim mjestima, ostali relativno dugo ne samo fizički izolovani nego i duhovno zatvoreni sami u sebe. Drugi svijet, tuđi jezik, drukčiji običaji razdvajali isu Jevreje decenijama i decenijama od drugih građana. Jevreji sefardi (iz Špa- nije) čuvali su i njegovali svoj jezik (španski sa nekim varijantama), kao i običaj-e i narodne umotvorine iz *svoje postojbine. Koliko god je to bilo pozitivno i korisno u smislu održavanja svoje individualnosti, toliko je to, na drugoj strani, predstavljalo najozbiljniju smetnju za uključivanje u zajedničke društvene i kultu-me tokove u novoj sredini. Treba istaći i činjenicu da se i pismenost vrlo Sporo širila, jer škole koje se spominju u nekim dokumentima u ranijem periodu imale su isključivo vjersko obilježje i u njima se nije savlađivala ni elementarna pisme-nost. Sve su to razlozi zbog kojih se Jevreji u Sarajevu relativno kasno uključuju u kulturni život grada. Naime, kulturne tekovine Sa— rajevskih Jevreja toga vremena nemaju širi značaj niti njihov uticaj prelazi granice jevrejske kolonije. U drugoj polovini XIX i početkom

185

XX vijeka javljaju Ise u Sarajevu éira kultuma kretanja, pa i Jevreji ' u ovom periodu snainije se kultumo afirmiéu.

Osamdesetih godina proélog vijeka u Sarajevu radi jevrejska osnovna ékola sa jednim lsavremenijim nastavnim programom. Sara~ jevski Jevreji §alju svoju djecu u driavne osnovne §kole, kao- i u gim- naziju. To su poéeci kasnijeg sve brojnijeg ékolovanja podmlatka i regrutovanja prvih intelektualaca iz sredine Jevreja starosjedilaca u Sarajevu. Ovom treba dodati éinjenicu da je ovo period u kome u Sa- rajevo stiie i tu se na-seljava veéi broj Jevreja iz Austrije, Madarske, Njemaéke itd. Oni dolaze iz kulturno razvijenijih centara sa veéom kulturnom tradicijom. To, razumije se, daje sn'ainiji kultumi podsti— caj i zateéenom jevrejskom ‘stanovniétvu u Sarajevu.

Vrlo znaéajnu ulogu u druétvenom i kultumoni iivotu sarajev- skih Jevreja odigralo je dru§tvo »La Benevolencija«, koje je osnovano 1892. godine. Ovo druétvo je u poéetku imalo preteino socijalne ciljeve a kasnije se sve vi§e orijenti§e prema kultumo—prosvjetnim pitanjima sarajevskih Jevreja. Naroéito istaknuta zasluga »La Benevolencije« ogleda se u stipendiranju ‘siromaéne a talentovane jevrejske djecc.

Osim »La Benevolencije«, izmedu desetak druétava u kojima su se okupljali i radili Jevreji u Sarajevu treba istac’i pjevaéko druétvo »Lira«, koje je éetrdeset godina §irilo muziéku kulturu medu Jevreji— ma 1 lstovremeno podizalo nivo ove umjetnosti uap§te, Jevrejsko omla~ dinsko druétvo »Matatja« odigralo je vanredno iistaknutu ulogu u revo- lucionisanju jevrejske omladine u Sarajevu. '

Medu prvim knjiiarima i antikvarima u Sarajevu nalaze se Je- vreji. Neki knjiiari bili su i izdavaéi, a to je samo sobom doprinosilo briem kretanju knjige u Sarajevu. Ta nova kultuma zanimanja (knji- iar, antikvar, izdavaé) davala su podstreka op§toj kulturnoj klimi u gradu.

‘Poéetkom ovoga vijeka na powrnicu druétvenog iivota Jevreja u SarajeVu stupa prva generacija domaéih intelektualaca (ljekara, pro- fesora, inienjera, advokata, =su~dija itd.). Ta generacija postepeno pre- uzima vodeée poloiaje u druétvima i politiékim organizacijama Jevre- ja, koje su ranije driali preteino trgovci, pa se i to, razumije se, odraiava u kulturnom iivotu Jevreja i uslovljava jedan éiri, intenziv- niji i sve snainiji kultumi rad. Kulturni iivot Jevreja u Sarajevu (pu- blicistiéki, predavaéki rad, pozoriéni i muziéki iivot, likovno i literarno stvaralaétvo) naglo se razvija i snaino afirmiée izmedu dva rata. Kul- turno stvarala§tvo u ovom periodu sve viée 5e uklapa u opéte tokove kulture grada i postaje opéta svojina.

Prvi list sarajevskih Jevreja »La Alborada«, koji se pojavio kra- jem 1900. godine 11a §panskom jeziku, nije 'se dugo odriao. Saéuva-n. je jedini primjerak i nalazi !se 11 Narodnoj biblioteci Bosne i I-Iercegoving. List je uredivao rabin Ham Avram Kapon, koji je u Sarajevo do§ao 12 Rumunije. List je tretirao op§ta jevrejska pitanja, davao vi§e infqrma- cija iz medunarodnog jevrejstva, a uz to je imao i literamih pnloga, najéeéée iz folklora. Pre ovog lista, pa sve *do kraja p-rvog sv3etskog rata, Jevreji nemaju svoga lista. Medutim, oni se javljaju kao sarad- nici drugih listova i éasopisa koji u to vrijeme izlaze u Sarajevu.

186

XX vijeka javljaju se u Sarajevu šira kulturna kretanja, pa i Jevreji u ovom periodu snažnije se kulturno afirmišu.

Osamdesetih godina prošlog vijeka u Sarajevu radi jevrejska osnovna škola sa jednim lsavremenijim nastavnim programom. Sara— jevski Jevreji šalju svoju djecu u državne osnovne škole, kao i u gim— naziju. To su počeci kasnijeg sve brojnijeg školovanja podmlatka i regrutovanja prvih intelektualaca iz sredine Jevreja starosjedilaca u Sarajevu. Ovom treba dodati činjenicu da je ovo period u kome u Sa— rajevo stiže i tu se naseljava veći broj Jevreja iz Austrije, Mađarske, Njemačke itd. Oni dolaze iz kulturno razvijenijih centara sa većom kulturnom tradicijom. To, razumije se, daje snažniji kulturni podsti— caj i zatečenom jevrejskom 'stanovništvu u Sarajevu.

Vrlo značajnu ulogu u društvenom i kulturnom životu sarajev- skih Jevreja odigralo je društvo »La Benevolencijaa, koje je osnovano 1892. godine. Ovo društvo je u početku imalo pretežno socijalne ciljeve a kasnije se sve više orijentiše prema kulturno-prosvjetnim pitanjima sarajevskih Jevreja. Naročito istaknuta zasluga »La Benevolencijex ogleda se u stipendiranju siromašne a talentovane jevrejske djece.

Osim »La Benevolencijeec, između desetak društava u kojima su se okupljali i radili Jevreji u Sarajevu treba istaći pjevačko društvo »Lira«, koje je četrdeset godina širilo muzičku kulturu među Jevreji- ma i istovremeno podizalo nivo ove umjetnosti uopšte. Jevrejsko omla— dinsko društvo »Matatja« odigralo je vanredno istaknutu ulogu u revo- lucionisanju jevrejske omladine u Sarajevu. '

Među prvim knjižarima i antikvarima u Sarajevu nalaze se Je- vreji. Neki knjižari bili su i izdavači, a to je samo sobom doprinosilo bržem kretanju knjige u Sarajevu. Ta nova kulturna zanimanja (knji- žar. antikvar, izdavač) davala su podstreka opštoj kulturnoj klimi u gradu.

Početkom ovoga vijeka na pozornicu društvenog života Jevreja u Sarajevu stupa prva generacija domaćih intelektualaca (ljekara, pro- fesora, inženjera, advokata, sudija itd.). Ta generacija postepeno pre- uzima vodeće položaje u društvima i političkim organizacijama J evre- ja, koje su ranije držali pretežno trgovci, pa se i to, razumije se, odražava 'u kulturnom životu Jevreja i uslovljava jedan širi, intenziv- niji i sve snažniji kulturni rad. Kulturni život Jevreja u Sarajevu (pu- blicistički, predavački rad, pozorišni i muzički život, likovno i literarno stvaralaštvo) naglo se razvija i snažno afirmiše između dva rata. Kul- turno stvaralaštvo u ovom periodu sve više se uklapa u opšte tokove kulture grada i postaje Opšta svojina.

Prvi list sarajevskih Jevreja »La Alborada«, koji se pojavio kra- jem 1900. godine na španskom jeziku, nije se dugo održao. Sačuvan. je jedini primjerak i nalazi 'se u Narodnoj biblioteci Bosne i I-Iercegovme. List je uređivao rabin Ham Avram Kapon, koji je u Sarajevo došao 1z Rumunije. List je tretirao Opšta jevrejska pitanja, davao više informa- cija iz međunarodnog jevrejstva, a uz to je imao i literarnih priloga, najčešće iz folklora. Pre ovog lista, pa sve “do kraja prvog sv3etskog rata, Jevreji nemaju svoga lista. Međutim, oni se javljaju kao sarad- nici drugih listova i časopisa koji u to vrijeme izlaze u Sarajevu.

186

Pri kraju prvog svjetskog rata je medu Jevrejima u svijetu bila popularna ideja vraéanja u Palestinu i ostvarenje jevrejske drzave, ta- kozvani cionistiéki pokret. Na takvoj idejnoj platformi nikao je i prvi jevrejs-ki list 11 Sarajevu na srpskohrvatskom jezik‘u »Zidovs-ka svijeétm Kasnije se pojavljuju joé éetiri lista, i to: »Jevrejska tribina« 1921. go- dine, >>Narodna iidovska svijest« 1924. godine, »Jevrejslki iivot<< 1924. godine i »Jevrejski g1as« 1928. godine. Ova étampa odraiavala je, po- red ostalog, i dvije suprotne politiéke koncepcije sarajevskih Jevreja, od kojih je jedna propagirala ideje cionizma, a druga je bila za to da se Jevreji ukljuéuju u druétveni, kulturni i politiéki iivot zajedno sa ostalim stanovniétvom. Ova étampa je, uglavnom, saéuvana i ona da- nas predstavlja dragocjenu gradu za istoriju druétvenog kretanja 1 od- nosa koji su ovdje Vladali. Uloga ove étampe je posebno znaéajna éto je putem nje ulazio u jevrejske porodice éisti srpskohrvatski jc'zik, a to je jo§ vi§e povezivalo Jevreje i njihovo stvarala§tvo sa ostahm sta- novniétvom Sarajeva.

Kada je rijeé o odnosu Jevreja i kultumog nasljeda Sarajeva, treba, smatramo, posebno i'staéi ulogu Jevreja i kao, da tako kaiemo, potroéaéa kulturnih dobara. Naime, Jevreji su Viée od ostalih gradana predstavljali publiku onih kultumih priredaba za koje je tek trebalo stvarati i kultivisati publiku (neki oblici pozorifine djelatnosti, kun- certi, likovne izloibe itd.).

Treba, éini nam se, posebno istaéi vrlo maéajan udio Jevreja u progresivnim kulturnim stremljenjima u po‘sdjednjoj deceniji pred dru- gi svjetski rat. Tu svakako p0 §irini 1 p0 dubini na prvo mjesto dolazi profesor Kalmi Baruh. Poliglota, -sa veoma Eirokim filozofskim i knji- ievnim obrazovanjem, Baruh je imponovao kao kulturni radnik i vr§io plodan uticaj na sredinu u kojoj se kretao a posebno na ékolsku omla- dinu. Pisac zapaienih filozofskih i estetskih studija ostavio je za sobom viée izvrsnih radova. Uz Baruha je profesor Marcel Snajder drugo zna— éajno ime u kultumom stvaralaétvu sarajevskih Jevreja. Snajder je pisac oko 40 nauénih radova sa podruéja filozofije-i nauke. Istaknuti marksista i do kraja aktivan napredni kultumi radnjk predstavljao je jednog 0d nosilaca napredne misli u Sarajevu izmedu dva rata. Sara- jevska knjiievnost izmedu dva rata bez I'saka Samokovlije bila bi Siro- maénija za jedan éitav sloj gradana (jevrejska sirotinja), koji bi ostao izvan knjiievnih motiva. Literarno djelo Isaka Samokovlije ovjekovje— éeno je u knjiievno-sti pisanoj u Bosni iii 0 Bosni i one ima svoje mje- sto u opétem jugoslovenskom literarnom nasljed-u. Bilo je, razumije se, vrlo mnogo i drugih intelektualaca Jevreja (pravnika, profesora, inienjera, arhitekata, ljekara itd.), koji su stajali u p-rvim redovima kulturnih i druétveno—politiékih radnika u Sarajevu.

Jevreji Sarajeva, a posebno njihovi kulturni radnici, sve su vi§e radili i stvarali sa osjec’anjem nerazdvojive povezanosti sa ieljama i stremljenjima ostalih gradana, smatrajuéi sebe nerazdvojnim dijelom cjeline Sarajeva i Bosne i Hercegovine.

Neposredno pred drugi svjetski rat na pomolu je bila jedna éi- tava plejada mladih talentovanih Jevreja, koji s-u veé bili zapaieni u pojedinim oblastima. Neki od njih su danas afirmisani kulturni radnici

187

Pri kraju prvog svjetskog rata je među Jevrejima u svijetu bila popularna ideja vraćanja u Palestinu i ostvarenje jevrejske države, ta- kozvani cionistički pokret. Na takvoj idejnoj platformi nikao je i prvi jevrejski list u Sarajevu na srpskohrvatskom jeziku »Zidovska svijest-x. Kasnije se pojavljuju još četiri lista, i to: »Jevrejska tribina“ 1921. go— dine, »Narodna židovska svijest“ 1924. godine, »Jevrejski život« 1924. godine i »Jevrejski glas“ 1928. godine. Ova štampa odražavala je, po— red ostalog, i dvije suprotne političke koncepcije sarajevskih Jevreja, od kojih je jedna propagirala ideje cionizma, a druga je bila za to da se Jevreji uključuju u društveni, kulturni i politički život zajedno sa ostalim stanovništvom. Ova štampa je, uglavnom, sačuvana i ona da- nas predstavlja dragocjenu građu za istoriju društvenog kretanja i od- nosa koji su ovdje vladali. Uloga ove štampe je posebno značajna što je putem nje ulazio u jevrejske porodice čisti srpskohrvatski jezik, a to je još više povezivalo Jevreje i njihovo stvaralaštvo sa ostalim sta- novništvom Sarajeva.

Kada je riječ o odnosu Jevreja i kulturnog nasljeđa Sarajeva, treba, smatramo, posebno istaći ulogu Jevreja i kao, da tako kažemo, potrošača kulturnih dobara. Naime, Jevreji su više od ostalih građana predstavljali publiku onih kulturnih priredaba za koje je tek trebalo stvarati i kultivisati publiku (neki oblici pozorišne «djelatnosti, kon- certi, likovne izložbe itd.).

Treba, čini nam se, posebno istaći vrlo značajan udio Jevreja u progresivnim kulturnim stremljenjima u posljednjoj deceniji pred dru- gi svjetski rat. Tu svakako po širini i po dubini na prvo mjesto dolazi profesor Kalmi Baruh. Poliglota, sa veoma širokim filozofskim i knji- ževnim obrazovanjem, Baruh je imponovao kao kulturni radnik i vršio plodan uticaj na sredinu u kojoj se kretao a posebno na školsku omla— dinu. Pisac zapaženih filozofskih i estetskih studija ostavio je za sobom više izvrsnih radova. Uz Baruha je profesor Marcel Snajder drugo zna- čajno ime u kulturnom stvaralaštvu sarajevskih Jevreja. Snajder je pisac oko 40 naučnih radova sa područja filozofije -i nauke. Istaknuti marksista i do kraja aktivan napredni kulturni radnik predstavljao je jednog od nosilaca napredne misli u Sarajevu između dva rata. Sara- jevska književnost između dva rata bez Isaka Samokovlije bila bi siro- mašnija za jedan čitav sloj građana ( jevrejska sirotinja), koji bi ostao izvan književnih motiva. Literarno djelo Isaka Samokovlije ovjekovje- čeno je u književnosti pisanoj u Bosni ili o Bosni i ono ima svoje mje- sto u opštem jugoslovenskom literarnom nasljeđu, Bilo je, razumije se, vrlo mnogo i drugih intelektualaca Jevreja (pravnika, profesora, inženjera, arhitekata, ljekara itd.), koji su. stajali u prvim redovima kulturnih i društveno-političkih radnika u Sarajevu.

Jevreji Sarajeva, a posebno njihovi kulturni radnici, sve su više radili i stvarali sa osjećanjem nerazdvojive povezanosti sa željama i stremljenjima ostalih građana, smatrajući sebe nerazdvojnim dijelom cjeline Sarajeva i Bosne i Hercegovine.

Neposredno pred drugi svjetski rat na pomolu je bila jedna či- tava plejada mladih talentovanih Jevreja, koji su već bili zapaženi u pojedinim oblastima. Neki od njih su danas afirmisani kulturni radnici

187

(Oskar Danon, Erih Koš, Eli Finci, Jahiel Finci, Moni Finci, Matusja Bium), a drugi su stradali u ratu (Daniel Ozmo, Pavle Goranin itd. )_

Sve u 'svemu, u kulturnom nasljeđu Bosne i Hercegovine, a po- sebno u nasljeđu grada Sarajeva, Jevreji su dali značajan prilog, a na sa kultuxna istorija je dužna da to mjesto određenije utvrdi. 0v0go. dišnja proslava 400—godišnjice dolaska Jevreja u naše krajeve pokazala je, pored ostalog, da Sarajevo zna da cijeni zasluge i doprinose Jevreja istoriji ovoga grada.

R E S U M E

LES JUIFS DE SARAJEVO DANS NOTRE HERITAGE CULTUREL

La féte du 400iéme anniversaire de l'arrivée des juifs en Bosnie—Her- zzégovine s'est écoulée en signe de recconnaissance générale aux Juifs qui ont donné une contribution signifiante i: l'héritage culturel, politique et révolutiomiaire de Bosnie-Herzégovine, et spécialement a l'hćrituge de la ville de Sarajevo. A Sarajevo, aussi bien que dans les autres lieux, les Juifs sont restés, jusqu' a la période la plus récente de notre historie, isolćs des autres nations qui peuplaient notre pays, e t cela était conditionné par leurs moeurs et leur tradition qu'ils ont apportées des autres contrées du monde. Graduellement, les Juils s'assimilent aux habitants de la Bosnic-Herzegovina en transportant, en méme temps, dans la vie publique de ces régions les“ éléments culturels des autres pays d'oti ils sont venus ce qui se reflčte positivement sur l'intensivisation de la vie culturelle de la Bosnie-Herzés govmc.

Un role tres important dans la vie sociale et culturelle des Juil's de Sarajevo a été joué par différentes associations telles »La Benovolen- ciac, »La Lirac et l'Association de la jeunesse juive »Matatia« qui & joué un role signifiant aussi dans la propagation des idées révolutionnaires parmi la jeunesse juive de Sarajevo. .

La contribution culturelle des Juifs d'entre les deux guerres meridia- les acquiert un contenu plus plein et s'englobe de plus en plus dans les acquisitions culturelles de la ville et devient une propriété génćrale (un bien commun).

Toute une pléi'ade d'intellectuels et d'éminents ouvriers culturels et publics se rangeaient dans les premieres lignes des categories de gens culturels et socio-politiques. Beaucoup parmi eux ne sont plus en vie, et quelques uns qui ont survécu occupent aujourd'hui das postes importants dans la vič culturellie et politique de la ville, mais aussi du pays.

De nos jours, les Juifs de Sarajevo et de notre pays travaillent et créent toujours davantage avec un sentiment de liason indissoluble avec les autres citoyens de notre patrie, en qualité de members égaux de l'union socialiste des nations yougoslaves.

188