Mirko Petković~Masakr na tvrđavi.pdf

Mirko Petkovi}

MASAKR NA TVR\AVIDrama u tri dela

98 Mirko Petkovi}

Ro|en i umro u Beogradu; 3. januar 1935 – 11. septembar 1998.Primqen je na Pozori{nu akademiju u Beogradu, odsek glume, {kol-

ske 1955/56 zajedno sa Danilom Stojkovi}em, Mihajlom Kosti}em, Bran-kom Petri}, Marijom Milutinovi}... Profesori su mu bili J. Kulunyi},T. Tanhofer, J. Putnik, M. Mari~i}... Po zavr{etku akademije, 1959.Petkovi} odlazi u Francusku gde usavr{ava gluma~ki zanat kod slavnog@ana Vilara.

Petkovi} je svoje najzrelije stvarala~ke godine proveo u Srpskomnarodnom pozori{tu u Novom Sadu (od 16. avgusta 1963. do 31. decembra1989), kada prelazi u Narodno pozori{te u Beogradu.

Udaqavaju}i se povremeno sa scene, slikaju}i i pi{u}i, zadovoqavasvoje raznorodne umetni~ke porive: “Prvo sam hteo da budem mornar, pasam pobegao od ku}e...Vratio sam se i zavr{io gimnaziju. Po~eo sam daslikam portrete i da pi{em, bio sam bokser, igrao ko{arku i folklor, aonda sam, impresioniran glumom Mirka Milosavqevi}a, upisao glumu..."

Mirko Petkovi} je objavio {est kwiga: Dolazi Mistral, dramskapoema u dva dela, Ni{, Mala biblioteka “Gledi{ta" (1962); Mistral bezsenke, mali roman, Novi Sad, Matica srpska, Biblioteka "Prva kwiga",br. 49. (1967); Talijine taqige, eseji i te(a)tropakovawa, Novi Sad,edicija “Straìlovo", kw. 105. (1982); Lelemud, roman, Novi Sad (1989);Kost u grlu, hronologija zla, eseji, Beograd, Studio RAS (1995); Beligospodin, Beograd – Negotin, Apostrof, RAS (1996). Odlomke iz romana[eta~i objavquje 1977. godine.

Drama Perionica izvedena mu je 1996.Drama Masakar na tvr|avi objavquje se prvi put (posmrtno).

LICA

BORA MILOJKOVI], slikar

NIKOLA KOVAÊV, kriti~ar

VALERIJA KI[, spikerka

RADE POPOVI], slikar

ZORAN STANI] REKS, profesor

IVAN HORVAT, novinar

DESANKA STEVANÊV, studentkiwa

MILAN BARA^KI, rediteq

Masakr na tvr|avi 99

Mirko PETKOVI]

MASAKR NA TVR\AVIDrama u tri dela

I

Petrovaradin. Tvr|ava. Ateqe. Goli ramovi na zidovima. Krevet u uglu.Lokva krvi. telo se nazire. Na sredini sto. Iznad kreveta prozor.Pored prozora stepenice koje vode na platformu. Na stolu fla{e, boje,{oqice, ~etke, albumi. Pored stola klupa. Stolice, kutije, sanduci,krpe. U jednom uglu, do vrata za toalet, lavor i bokal. Vreme zimsko.Dvema stazama prilaze gosti. Dovikuju se. Samo wihove senke. Levo: Mi-lan – nosi violinu, Desa, Reks i Rade; desno: Horvat, Nikola i Bora.Ukr{taju senke, stiù do vrata. Nespokojstvo, {apat. Kucawe. Isprvatiho, zatim jarosno. Pauza. Neko udara nogom u vrata.

RADE: Hajde, papani, razdrmajte se... Daleko je do zore.

MILAN: Reks nas opet zapli}e vicevima.

DESA: (Kiko}e se)

REKS: Mama je pala kad je ~ula. A zna{ ovaj? Oènio se ~ovijek.Prvo ve~e do{lo, djevojka u bijelim plahtama stoji i ~eka.On je odgleda, ba~i se u krevet, turi ruke pod glavu, zevne iopet zaspi. Do|e drugo ve~e, ona izvadi jednu sisu, on od-gleda, ba~i se na krevet, turi ruke pod glavu, zevne i opetzaspi. Tre}e ve~e isto. Pro|u tako tri mjeseca. Snajka odekod starog i pita ga {to da ~ini. Stari za{iqi brke, pa jojre~e: "Tebi ne{to fali. Idi kod psihijatra da te pogleda."Ode ona kod psihijatra, saslu{a je ovaj, pa joj re~e: "Kupicrne ~arape, crni pojas, crni kombinezon, crno prslu~e,crni ogrta~ iznutra crven, ~ekaj da pane u krevet, stanipored wega, pa se razgrni, e da vidimo {to }e." Ona to iu~ini. Do|e no}, ba~i se on opet u krevet, ona stade poredwega, razgrne se – kad on |ipi: [to je to? Da mi nije |edumro?

SVI: (Smeh)

NIKOLA: Ne, mislim da je to kvazi boemluk na kome on insistira.Kao: nered ga inspiri{e. Nisam siguran da tu inspiracijuprimewuje i u Parizu. Jesam li u pravu, Boro?

BORA: Monden. Igra se kristalima i starim natkasnama. Folirase... Znam ja... Tako se neguju razli~iti ìvoti.

HORVAT: To pali. Skromnost je preporu~qiva, ~uje{?

NIKOLA: Ne bi se reklo. Na{a Te-Ve zvedda se nije upecala na taj{tos.

100 Mirko Petkovi}

HORVAT: Narvno da nije. Valikin pedigre bi se na taj na~in srozao...Reks je u fazonu... Profa je uporan... Ne znam samo kako }eRadenko da izdrì.

DESA: Poku{avam da vas shvatim... Samo se igrate... ûdesno jekako to uspevate... One face sa faksa samo tonu... duvaju,drinkuju. Motaju neku bezveznu lovu i ni{ta... Sawaju daklisnu preko bare... Sa vama, tako... nije sloèno... Kad samposledwi put gudila Mocarta neko je od tih, bez veze, prd-nuo. Moè{ misliti? [ta da radim? Da pustim da me pel-cuju? Vi ste mo}ni, ne zezam se... Miki, pazi na violinu,molim te.

REKS: (Desi)Va{u ru~icu, molim.

RADE: (Reksu)Pazi {ta radi{, nemoj Niya da te ukadrira.

BORA: Tomo!(Ti{ina)Tomislave!

SVI: (Smeju se)Tomoooo!

MILAN: Tomo, Tomice! otvori nam vrata donosimo ti kitu zlata!

DESA: (Ci~i)

NIKOLA: Repowo! Danas su i morèvi kod Kardena naru~ili novebunde, a ti bi da na{a Desa dobije cistitis na vetru...(Tajac)Narode, ne di{e...

DESA: Tomas!..

REKS: Bando, znate li onaj vic o Mi{ku i mufu.

HORVAT: Boro, ti ima{ kqu~?

BORA: Moè. êkamo pola sata, pa fajront.(Ulaze)

RADE: [to se mene ti~e, {tima. Uslov je da Reks ne soli viceve.

REKS: Ne}e tebi tata ni{ta, zna on da je tebi sloboda u genima.

RADE: Ne seri, ’leba ti. Ne{to mi stomak kloko}e.

SVI: (Smeju se)


MILAN: Zebu mi nogare. Hajde, upadajte.

HORVAT: êkajte! Mo`da Toma vaqa ne~iji pupak?

RADE: Boqe bi mu bilo da vaja Desino dupe!

DESA: Keve ti?

MILAN: Prvo da koknemo turu viwaka, pa onda da skoknemo do \avepo neko meze.

NIKOLA: Hajde, Deso, napumpaj plu}a i vozi. Toma je prototip ka-nibaliste, uìva u {pikovanim bradavicama...(Smeju se)

HORVAT: (Upada)Memla.

NIKOLA: (Za wim)Znate li kako nastaje fijasko? Kad Desa dupetom krene naradikale.(Ukopa se)

RADE: (Progura se sa Milanom i Nikolom. Kresne {ibicu)

Bra}o, {ta je ovo, jebem mu...

REKS: (Tiho)Beì, Deso ne gledaj...

MILAN: (Sipa viwak. Ne prati {ta se doga|a)Ve~eras gostuje ènski hor iz [apca. Mogli bismo da immalo zasviramo...

BORA: (Dovikuje nekom napoqu)Toma se vratio iz Pariza. Zvao nas je na slavqe.

Svi nepokretni. ûju se Borini koraci.

DESA: Muka mi je...

REKS: Tomislave, {ta uradi ~ove~e...

DESA: Muka mi je.(Sudari se sa Borom)

BORA: Koji ti je? Traì{ mleko?

REKS: (Nikoli, histeri~no)Uvek vu~e{ neke droce!

NIKOLA: (Smireno)I ja bih vri{tao... @ensko je...

102 Mirko Petkovi}

BORA: (Pali svetlo)[ta ste se ukipili kao drvene Marije? Mi~ite se!(Progura se)Majku mu...(Poleti ka krevetu)

HORVAT: Ni{ta ne diraj!

BORA: (Divqe)Ne seri, budalo!

NIKOLA: (Ironi~no)Boro, Toma se pridruìo nebeskoj bra}i.

BORA: [ta blenete u mene? Daj da u~inimo ne{to.

NIKOLA: Uspavaj nervne ~vori}e. Samo hladno, dok ne stresemo iwe.

REKS: [ta sad da radimo?

RADE: (Bez kontrole)Ne}u da sam ume{an u ovo i gotovo. Ovo je ~ist blam, kad vamkaèm. Uvek upadnem u neko srawe kad sam sa vama. Magla!Nemam petqu za nove skandale... Wega moj haos ne moè daoìvi... A... a... Ne}u da mi se ime vu~e po ulicama... Sitsam... Od mene {to daqe i pijanice, i kockari, i kurve...

BORA: (Hvata ga za revere)Za~epi pomijaru dok te nisam raspizdio...

REKS: (Bori)Smiri se.(Radetu)A ti, obri{i bale!(Bori)Neka pogleda {ta je sa Desom.

BORA: ûo si?

HORVAT: Neko mora da obavesti miliciju.

MILAN: A {ta mi da radimo?

HORVAT: Da ~ekamo. Sad smo svi u govnima. Nekima od nas }e bitigusto. Nismo ba{ omiqeni.


REKS: Ne kewaj, Ivane, ovo je ne{to drugo. Nemoj sad svi daprolupamo.(Nikoli koji je nategao fla{u sa stola)Sve mora da ostane nedirnuto.

BORA: (Prilazi Nikoli)Daj gutqaj.

REKS: (Milanu)Idi i pozovi Valiku.

MILAN: Samo nam ona nedostaje

HORVAT: Pravi trenutak za duhovitost.

REKS: Zna{ li wen broj?

MILAN: Izvini, ne radi mi mozak. Ipak se ovakve seanse ne doga|ajusvakoga dana, bar ne ovde.

REKS: Povedi Desu. A ovo ti je Zijin broj, pozovi ga sa recepcije.Sa wim ne}emo imati problema.

MILAN: (Provokativno)Siguran si?

HORVAT: Pa on vr{i uvi|aje.

MILAN: Nekad bilo. Maknuli su ga. Sad to radi onaj do|o{ Ru-kavina. Taj }e nam se majke najebati.

REKS: Zovi koga ho}e{. Tomi je svejedno.

RADE: (Mimoilazi se sa Milanom. Ulazi pogruèn. Reks i Horvatka viwaku. Nikola ka krevetu)I {ta sad, picolovci?

HORVAT: êkamo dok tvoji ne stignu.

RADE: [i{aj za Zagreb, ukqu~i se u povijest.

NIKOLA: Izabrani piruju. Ukazao se put blagosloven, gladak kaotajlandska svila. Da te pitam: ~emu? Za{to ovde? Mora da jeneki zez kad si ostavio Monmartr! Sabrao si svoje belekowe i sad lebdi{... A mi sawali da nam od{krine{ vrata...Oprosti, Tlaloku si mrva na trpezi, ima on tamo dole mesakoliko ho}e{.(Prospe viwak)Za no}, u kojoj srca miruju...

104 Mirko Petkovi}

RADE: (Horvatu)Ima mnogo krvi. Sve je to sumwivo, kapira{? Mo`da mu jeneko ne{to smestio? Nisi ti ba{ bezazlen...

HORVAT: (Reksu)Daj mi duvan.

REKS: (Nudi i Radeta)Ho}e{?

RADE: Hvala!(Uzima. Odvla~i Reksa)Reks, tebi mogu da kaèm: jedva di{em. Srce mi nije u redu,razume{? Kako bi bilo da ja odem, ionako nema od menevajde. Kad se povratim, evo, dajem re~, dolazim najranije {tomogu... Toma mi ne bi zamerio...

REKS: Lupa{. Kad saznaju da si kidnuo, ulubi}e ti dane. Sa~ekaj, tosu formalnosti. Sve je to rutina, mi smo za wih periferija,to i sam zna{. I da ho}e nemaju {ta da iscede iz nas. Jedinoako ti je savest ne~im o~erupana...

RADE: [ta me pali{? Ja sam ~ist. To je sve zbog slave, ako nisiznao. Udarila mu u glavu. Nema, daso, istorija se ovde zida.Tamo moè{ da ode{, ne{to kresne{, popije{ viski, aliovde da se vrati{ – samo ne ovako. Grad to nikome neopra{ta, burazeru. Ja sam tolerantan, priznajem vrednost,ali grad je zujav, opak, daleko je on od Atine...

REKS: Zna{ li kako izgleda kad neko gu`va hartiju u staklenomzvonu. Para{ mi u{i, ~ove~e. Sedi, popij ne{to, ne meqi.

RADE: (Prilazi ostalima)Ne mogu ni da gledam na tu stranu. Sve mu je leàlo podprstima: galerije, nagrade, lova, lova, lova, ène. A sad ovonema vlasnika. Kao da smo suvo li{}e, tako nas je oduvao.(Padne mu cigareta. Sagne se da je dohvati. Bora je divqenagazi)

BORA: Ne cmizdri, gwido!

HORVAT: Idi u o~in, Boro!

BORA: (Horvatu)[ta si rekao?

NIKOLA: Znam!(Gledaju ga u panici)hazarderi gube efektno. Nama to nije su|eno. Mali ratovi,


mislim... mala eufori~na stawa. Jedemo, pijemo i leèmobez snova. Samo nas libido katkad strese. Mi smo nestali, ane on, zar vam nije jasno. Ne mogu vi{e da gledam.

REKS: (Vodi ga do stola)Sedi.

HORVAT: (Vadi notes. Pi{e. Bora ga cini~no gleda. Reksu)Nema Milana.

REKS: [ta }emo kad Valika do|e?

BORA: (Jarosno)Grunu}e ta kokara iz svih baterija, bi}e patetike na kilo!

REKS: (Zapaweno)Gde su ti granice?

BORA: Ni{ta.(Popije)I{tvane, koncept za In memoriam?

HORVAT: Nadìve}e{ potom tim {alama. Nema razloga da ga i daqemrzi{, kona~no si prva violina.

BORA: (Zlo)Slabo te ~ujem.

HORVAT: ûje{ ti odli~no. Vukao te je sa sobom, name{tao ti na-grade, ~istio te od novokomponovanog patriotizma, peglaoti platna, doterivao, zajmio lovu. Ne znam samo ~ime si gazaduìo?

BORA: Tvojom mamom!

REKS: Ne mutite ka{u vas dvojica... Kad je trula daska, ekseri seolabave, to su mamine re~i.

RADE: (Nikoli)Popizde}u od te wegove "mame".

REKS: Glupo je da se ovako ukoka. @urku je smisio za nas, ~im nas jezvao. Tri dana je ovde i ni sa kim se nije video... Mo`da su gaudesili zbog izjava.

NIKOLA: (Baqezga)Krv je potekla potocima kad su horde Huna krenule da osvojeAldekrag...(Krene ka lavoru)

106 Mirko Petkovi}

BORA: Dripci...! Vi ste dripci! Ho}u da se ~istite odavde sasvojim bolesnim re~ima, ne}u vi{e da mi puca glava... ê-kajte da pro|e, stalno ~ekate... Znam ja... Kewate i ~ekate...Wega ne moète da prodate, on se otkupio...

HORVAT: (Cini~no)Za{to bar jednom ti tvoji biseri ne potamne? Ne prija tiatmosfera?

NIKOLA: (Bquje)Mene iskqu~ite, gospodo, ja sam se transponovao. Samo, netalasajte suvi{e.

RADE: Ovo je preko gu{e, razume{... Moram da odem.

BORA: Neko ti brani?

REKS: Dajte, qudi, stvarno... Ovo nema smisla...

HORVAT: Rade, ovo za tebe vaì: ostajemo dok nas plavci ne otpuste.ne}u da dajem izja{wewa ni u ~ije ime.

RADE: Onda zaveìte, razume{! Izlude}u.

NIKOLA: (Vra}a se)Svi smo mi stanovnici budu}e mogile...(Reksu)Daj mi maramicu!(Reks okre}e glavu. Horvat mu je pruà)Zar je mogu}e da je Dante sumwao u raj?(Obri{e se, vra}a maramicu)Hvala.

HORVAT: (Gadqivo)Sa~uvaj za uspomenu.

NIKOLA: (Uzima viwak)Tri puta hvala, umirem za pravim prijateqima.

HORVAT: Evidentno. Ti uvek potvr|uje{ nova na~ela.

NIKOLA: (Mra~no)Mo`da si u pravu

BORA: (Posle pauze)“Sunce na }o{ku:, to su uglovi... Tonovi maslinasti... Kaokod Rembranta... Sredina leta, ili delirijum. Sve je pred-video... Vrhu{ka, to se i pokazalo. Svetska vrhu{ka. ôvekda se obesi pred takvim platnom. Pona{ao se kao gubitnik,a samo on zna kako izgleda pun pogodak. Nisam mudar, tanak


sam kao ze~ija koà... A vi, mudroseri?(Nikoli)Pisao si kritike? Da si imao ogledalo, nikad ne bi to~inio. Sna|e{ se ti uvek. Znam ja... âk i gwilu jabukumladi ume{ da proturi{...

NIKOLA: (Trezveno)Nije re~ o mojim sposobnostima, genije.

BORA: Pas laje – vetar nosi!

NIKOLA: Tu nema dileme, dragi moj. Ovoga puta smo istomi{qenici.

MILAN: (Sa Desom)Hajde, ne vredi ti da se smrzava{.

DESA: Grozno!

REKS: Okreni glavu.

DESA: êkam da ustane onako krvav. Bojim se da mislim, da gledam,~ak i da `murim.

REKS: (Radetu)Napravi joj mesta!

RADE: (Ode do lavora. Umiva se)

BORA: (Nudi je viwakom)Uzmi, ne ujeda,

MILAN: Daj i meni malo. Kako je on?

SVI: (Prsnu u suludi smeh)

MILAN: Izletelo mi je.

REKS: Jasno, ~ove~e.(Svi posti|eni)

HORVAT: ([apatom)Jesi li sve sredio?

MILAN: Odmah dolaze. Ni{ta da ne diramo i da se ne mi~emo.

BORA: Koga mog ~ekaju?

MILAN: Imaju uvi|aj na Podbari.

HORVAT: A Valika?

MILAN: Otkinula se kad je shvatila. Nepodno{qivo. Nisam ni sa-wao da }e toliko da vri{ti.

108 Mirko Petkovi}

NIKOLA: I tre}eg dana posle sahrane?

BORA: (Sko~i)\ubre!

NIKOLA: Dirnulo te je?(Grli Desu koja se otima)

BORA: Samo tako nastavi...

MILAN: (êka da se umire)Sreo sam @iku.

HORVAT: Kog @iku?

MILAN: Krstina. Pitao me za Tomu. Kaè, video se sa wim ju~e okopet. êstitao mu je na nagradi, a onda su kod wega popili pojednu. Ni{ta... Kaè, sve je bilo normalno. To je... Tupili suo Dadi i Veli~kovi}u, a onda ga je pozvao na ùrku. ôvek sespremao danas da navrati... Ne mogu da do|em sebi... Pojmanemam kako }u da radim?

HORVAT: Nije trebalo da trubi{.

MILAN: [ta misli{ koliko je bilo sveta na recepciji? Arokuni{ta nisam rekao, on me je, ~ovek, sam upitao {ta sede{ava. Video je kako Desa grca.

BORA: Ginu za wim. Mo`da }e i ~arda{ da zaigraju?

NIKOLA: Polazi{ od sebe?

DESA: (Brzne u pla~)Majko moja, podivqali ste... Sad se vidi kakvi ste mu pri-jateqi bili... Sav se zgr~io, siromah... Toliko je patio zbogsvega {to se de{ava... A, vi, nemate stida... Samo gadurlukprosipate!

BORA: Ne lupaj, mala!

RADE: Ja sam ga uvek hvalio. Evo, neka vam Reks potvrdi. Uvek...

REKS: Kasnije }emo se otimati o slavqa. Oti{li smo u o~in,seremo {ta bilo. Mama bi rekla: da je to pauza u bolu.

HORVAT: Ostavi mamu da kuva ~aj.

REKS: (Iznena|en)Molim?


HORVAT: êkamo krivca... To je va{a opsesija.(Gledaju ga)

NIKOLA: îni mi se da je on ovu serenadu zaista predvideo. Jo{ jednadrama za nostalgi~are. Mislim... Sre}a na{a {to je sve toprolazno, ina~e bismo svi zaglavili kod Kapamayije.

RADE: Mo`da se, ipak, neki ve{tac ovde umuvao?

NIKOLA: Nadam se da mene ne krivi{? Tvoje ve~ito deùrstvo po-kazalo se tragi~nim. Sumwe su tvoj resor.

DESA: Opawkava{ ga, i uvek si ga opawkavao – to ja mogu dapotvrdim. Toma je bio srce, znao je, ali te nikad nije ofi-rao.

NIKOLA: Dete, ovakav, ili neki deseti dijalog ti i ja moèmo voditisamo u ~etiri oka. Pred masom si izuzetno darovita.

BORA: (Mune Radeta)[to ti ovde izigrava{ pajaca? Ti sumwa{?(Reksu)Da nije slu~ajno hvalio Tomine slike? Le{inaru mali...

BORA: Vidi kakav si, nema pas za {ta da te uhvati i koliko si se odzorta presamitio... Ne boj se, niko tebe ne}e me{ati me|uqude. Znam ja... Slike... Sigurno su slike. Ne misli{ vaqda,one tvoje bubidupke sa wima da poredi{?

RADE: Da bude jasno: sumwam, jer imam razloga. Drugo: sedim nasvojoj stolici i pred pravim vrednostima skidam kapu. Ijo{ ne{to: moj stil nije da se fizi~ki obra~unavam sabarabama, kapira{?

BORA: Ponovi to jo{ jednom!

DESA: (Nikoli. Zmijasto)Potcewuje{ me. Ne bi trebalo. Umoran si, tatice, suvi{eumoran da bi smeo da se igra{ vatrom.

NIKOLA: Ne pate za mnom [ve|anke, ali u svom skromnom domenudovoqno se ququ{kam na trbu{~i}ima, {to se vidi izpriloènog.

REKS: Ni}o, nismo èqni tvojih qubavnih nadahnu}a. [to se nasti~e, ve} sutra moè{ seminar da otvori{, a sada budiqubazan i pomisli ko je prisutan?

110 Mirko Petkovi}

DESA: Vreba{ svaku priliku da bi me ponizio pred drugima, aovamo, kad smo sami, kune{ se da ne moè{ bez mene. Jadansi.

NIKOLA: U snu mi ptice {apu}u, a kad se suo~im sa javom – oko meneo~erupane guske.

HORVAT: Toma je trpeo tvoj podzemni humor, za nas se ne bi reklo dasmo odu{evqeni.

NIKOLA: Potresno.

BORA: Seri... Seri...

RADE: (Nudi Desi viwak)Jo{?

DESA: (Uzme i pomiluje ga)Divan si.

BORA: (Radetu)Daj i menio tu fla{u.

MILAN: Dru{tvo, atmosfera je kamijevska. Fale nam dve lezbijke ijedan peder, pa da se uvrstimo u klasiku.

REKS: (Posle pauze)O~ekuje{ aplauz?

MILAN: (Zbuweno)Opet ja...

Hodaju. Horvat nogama razbacuje kutije. Bora farba fla{u.

BORA: (Sipa pi}e. Ozbiqno)Neka mu je laka smrt.

Pri|u stolu. Ispijaju.

RADE: (Grli uplakanu Desu)Do|i, umij se...

DESA: (Odgurne ga)[ta si se prilepio uz mene?

RADE: (Reksu. Nemo}no {iri ruke)Hteo sam da pomognem, ni{ta vi{e.

VALERIJA: (Ve} dugo je u vratima)

DESA: (Pritr~i)Du{o moja...


VALERIJA: (Kroz {palir pri|e krevetu. Skqoka se)

HORVAT: (Pritr~i. Radetu)Daj ~a{u vode!

BORA: (Diè se s’ le|a)Pomozite!

HORVAT: (Reksu)Uhvati je za noge.

RADE: (Tako|e je drì)Kuda }emo s’ wom?

DESA: Du{o moja, nemoj sad i ti...

HORVAT: Na klupu.

REKS: (Milanu)Namesti jastuke.

BORA: Pustite sad. Odne}u je gore.

REKS: Gde gore?

RADE: Tamo je otoman.

BORA: (Nosi je na galeriju. Gkedaju za wim)

NIKOLA: (Nepomi~an. I daqe sa fla{om)[to ti je qubav.

Okre}u se wemu. ûje se sirena. Udari dleta se poja~avaju. Nestanakstruje. Pale se upaqa~i i {ibice.

112 Mirko Petkovi}

II

Isti ateqe. [esnaest sati kasnije. Iz susednog ateqea dopire kucawema{ine. Nikola buqi u ~a{u, Bora fiksira galeriju gde su Valerija iDesa. Milan drema u uglu. Rade pun nekog likovawa {eta. Le{ je odnet,krv nije. Ulazi Horvat.

GLASSPOQA: Milan Bara~ki!

Milan izlazi.

RADE: (Fiksira Horvata. Ceri se)Ne{to si mi bled...

HORVAT: Guzice!

RADE Mnogo si se ti opustio... Po~eo si i lekcije da nam ~ita{, asad... Ledenica u grlu, a?(Cini~no)Nisu oni pali s kru{ke, razume{? Tvoja pri~a mora da leìna tri temeqa.(Horvat ka viwaku. Rade dobacuje)Neka te sad vade tvoji nezavisni, ako mogu. Razume{?

BORA: Za~epi pomijaru!(Nikoli)Vidim da te svrbi...

NIKOLA: Zamara{ me...

HORVAT: (Reksu)Ako ovako nastave, odlepi}u! Ve} me tre}i put seciraju: skim se vi|am, s kim se dopisujem... Qubazni su kao medvedi.Tebi mogu da kaèm, stari, uvla~e me u neko srawe... Znam dasu vremena ~upava, ali sve ima granice... Ovo sa Tomom imaneke dubqe korene, a ja sam idealan krivac... Izgleda, ipak,da ga je neko koknuo...

REKS: (To~i mu pi}e)I meni se ~ini.

NIKOLA: (Bori)Razmi{qam o trouglu. Arhimed je taj geometrijski pojamapsorbovao iz ìvota. Takvu inspiraciju shvatam kao vrlosadràjnu, ali ti, koji proklamuje{ uzvi{ena na~ela, ne bitrebalo na woj javno da insistira{. Zakqu~ak: tvoje sa-u~e{}e je monstruozno. Po prirodnoj pretpostavci Tominasmrt je tebi donela olak{awe.


BORA: Hm, mnogo mudro.

NIKOLA: Venci kraj puteva su ilustracija na{ih stawa: u wima jesadràn i jedan deo na{ih umirawa. Ozbiqno, mislim da sena izvestan na~in ose}a{ krivim za Tominu smrt, ali do-zvoli da takvo ose}awe i nas nagriza. Savet: ublaì tajtuìteqski manir – ~ernobiqski oblak je nad svima. Neinsistiraj, jer neki sefovi mogu iznenada da se otvore.

BORA: Aluzije su ti pokri}e za smrad...

NIKOLA: Oh, aluzije! Valika je stvarnost i to zamamqiva. [okiransam tvojim rafinmanom, jedino me zbuwuju oscilacije ka-raktera. Da ti ispri~am jednu basnu... Dozvoli... dozvoli...Tamo, u de~a{tvu imao sam druga. Wemu je potkivawe gusakabilo hobi, ali, on je do dana{weg dana ostao veran svojimprincipima: i sad potkiva, mislim, krave, s obzirom nauzrast.

BORA: Gmizav~e! Vrlo dobro zna{ da sada sa wom nemam ni{ta!

NIKOLA: Sada... A koliko traje to sada?

BORA: Ti i tvoji tra~evi! Kad te je mama ra|ala nije ti {apnula dasu to ènski poslovi?(Nikola poku{ava da ga prekine)êkaj, nisam mrtav, imam i ja kola~ za tebe! Odgovori miprvo: za{to si onim tipovima prijavio da samo ja imamkqu~eve od ateqea?

NIKOLA: Koliko ja znam, to je istina.

BORA: Istina? I tvoji razgovori sa Cimermanom su bili istina, irazne fondacije, ve~ere i druge stvari... Znam ja... Kad setu|a voqa zamuti, onda tvoja ostaje ~ista i bistra. Budisre}an ako ti jednoga dana ne odvalim bubrege!

NIKOLA: Pardon, la|a uveliko tone a ja sam samo obi~an mornar...Nije va`no {ta na pojasu pi{e.... Ta tema ni tebi nije ba{tako strana... A Valika je, ipak, za àqewe....

BORA: [ta folira{! To {to je me|u nama bilo ni mahovina nepamti... Ra~un je ~ist. Samo da se razumemo, burazeru, nisamse trtio u ne~ijem dru{tvu da bih skupqao otpatke sa stola.

RADE: Ti si skidao kajmak...

BORA: Mamu ti pokvarenu... Ja skidao kajmak...([utnu ga)

114 Mirko Petkovi}

Va`no je da nikome nisam zavla~io patriotske name{taqke,pa da posle kewam kako sam se bavio sportom....(Po~ne da ga davi)

REKST: (Poku{a da ih razdvoji. Bora ga opali u pleksus. Reks se

previja. Horvat krene da mu pomogne. Rade iskoristi si-

tuaciju: {utne Horvata. Nastane op{ta me}ava. Nikola

se popne na sto i diriguje. Na kraju svi {utiraju Radeta,

on cmizdri na podu. Radetu)

Kako ti se dopada zabava?

DESA: (Vrata se otvore. U isto vreme ona si|e)

Deco {ta je to sa vama? Boro... Boro! Nema smisla, sve se~uje...([apne mu)

Molila je da do|e{ gore...

BORA: Neka si|e...

DESA: Kako moè{ da bude{ takav...?

BORA: Uradi kako sam ti rekao! êkaj!(Vi~e)

Valika! Dosta je prenemagawa, silazi! êkaju te prijateqi...

REKS: Boro!

BORA: (Reksu)

Ne}e{ vi{e salatu? A, da, ti qubi{ fazana u dolarima.

NIKOLA: (O~ajno)

Voleo bih da je sad neko odbeglo vreme, da sam na Zlati-boru... Mislim... da se ~ipka sneg. Da je neka druga no}, da suneki nepoznati okolo, da pijem viski sa ledom, ne, ~ist, date~e muzika, da sve savesti dremaju, da se ne`no nabaram i uzoru se uvu~em pod hladne ~ar{ave. I da sve traje, traje dopo~etka novog veka...

RADE: (Grize nokte. Ustaje. Sa pristojne udaqenosti, Bori)

Zahtevam da se izjasni{, razume{? Pred svma, ovde.

BORA: Vidi ratnika!

RADE: Na {ta si malo~as ciqao?


BORA: Ne{to si mi o~ajan, burazeru? Da ne}e{ do ne~ijeg ka-bineta...?(Vrata se zatvaraju)

RADE: Tako?

BORA: Ukapirao si ti odmah. To se zove bacawe u metu kad drugaredavimo u vru}em bra{nu... Tako se postaje neko i ne{to.Razmi{qaj, sinov~e... Ko je Tomu pro{li put sa~ekao umraku?

RADE: Ti se nisi guzio? Izvr}e{ postavu, muva{... Ko zna uz ~ijusi stranu... samo, to, diskretno radi{... Za mene se zna.

BORA: Naravno ~ist kao suza.

RADE: Polako... sve }e do}i na red. Svaki udarac }e biti dvostrukonapla}en, razume{... Ova sveta zemqa mora da se o~isti odgovana i raznih fela...

HORVAT: To moè{ u svom dvori{tu, ovde si samo gost.

RADE: Glete, molim! Povjesni~ar je zapostavqen? Koja gre{ka:ùrnalista... Nezavisni?! Mo`da "Globusov" intendant kojiqubi slomqenim fla{ama da se igra. Ne pati, Ivice, po-srka}e{ juhu koju si skuhao... Daj se upristojiti, ti trikovivi{e ne pale...

HORVAT: Koja novost?! Kle~imo na kukuruzu kao pravi gre{nici, avrane cvrku}u...

RADE: Vrane? Opa, bato! Ta~no! Da malo pro~e{qamo: da se pod-setimo kako su neka Tomina platna stigla do Be~a? Navodnosu ih neki Ameri gre{kom tamo ostavili... Neke mutnevode... Pa {ilinzi, marke, dolari, mo`da i kune?

HORVAT: (Plane)Name{taqka!(Reksu)Zoki, tebi je sve poznato, objasni im!

REKS: @ao mi je, Ivane, ali ~iwenice govore...

NIKOLA: Kao stara razglednica kad ostane posle selidbe... Soba jeprazna, a tebi se privi|a da si neko drugi... Mislim, neko konema glavu morà, um majmuna i du{u {korpije. Braco moj,tako je surovo kad sve zamre a ti nema{ {ta ni da izma{ta{.Svi smo mi grobari – to je tajna na{e bolesti.

116 Mirko Petkovi}

BORA: Kakav otrcani orkestar. Violine bez ìca... Ako vi niste|ubrad, onda je svet siroti{te an|ela.(Smeje se. Ulazi Milan. Bri{e maramicom znoj ispod ko-{uqe)

VALERIJA: (Na vrhu stepenica sa Desom)Psi}i, jo{ ste na gomili? Nadmudrujete se, a trpeza jeprazna... Samo sam ja tu. Kao da ste avanzovali? Jo{ jedan~asni sud... Meni danas cvetaju ruè, pa izvolite ako je povoqi.

SVI: (Zagledaju se u wu. ]ute. Posti|eno odlaze u razne uglove.Bora ostaje okrenut le|ima)

DESA Boro!

VALERIJA: Wega ostavi, sawa kutla~om da zahvati med, a od cucle nemoè da zine. Opet su drugi u igri, je li, Boro?

BORA: (Muklo)Nosi se!

VALERIJA: Pa ti si me zvao...

MILAN: Nije vreme, Valika...

VALERIJA: Gle, i ti bi da postane{ petao? Mo`da bi da se poigra{mojim sikama, je l’ tako?(Skoro se obnaì)Izvoli, vrap~i}u... Ne drhti... Ti si na redu, je l’ tako?Obi~no su isti na redu, nisi znao? Ipak, ima{ prednost...Vidi{... Tvoji prijateqi su sve mogu}nosti iskoristili...Mo`da je Tomislav ponovo na Pigalu, wega ni{ta vi{e nemoè da u{tine za srce, je l’ tako?

MILAN: Ti si drogirana!(Iskapi pi}e)

VALERIJA: (Kroz pla~)Dubok ti je cug... mo`da bi i mogao ne~emi da posluì{?(Ostalima)Kako vi na to gledate?

NIKOLA: Pustimo mrtve nek malo odahnu. Valika, na{e vrline suve~ne, toliko ìvot ne traje.

VALERIJA: (Radetu)[e}eru...(Sedne)Je li, {e}eru, zar na ~uje{?


RADE: (Nabusito)Imam svoje ime.

VALERIJA: Kako voli{ da se mazi{. Pamti{, je li? Ili si ve} svezaboravio? Da te podsetim?

RADE: Neukusna si.

VALERIJA: Oh, on je moj ute{iteq, znate? Pri~a je slatka, ne ti{ti...Deso, na{i momci su stidqivi! Bilo je to ve~e, je l’ tako,kad se tuga {etala... Moè to i jednostavnije, ali ja bihhtela va{im re~nikom da ocrtam tu iznenadnu sre}u koja meje zadesila. Neka ki{ica je romiwala, a ja sam... Vidi{...Toma je tih dana kitio zvezde... Je l’ tako, Rade? Dakle,grizla sam nokte iza zavese, a onda je banuo Rade. Nikadanije bio tako vedar... Mo`da malkice snen... Onda je uzosmeh... Sve je to ta~no, ne morate da skrivate... Onda je uzsme{kawe opisao Tomina nadahnu}a... Bila je to neka Lela,vidi{, neka usputna avantura, tako si rekao, zar ne? Oh, tomoje meko srce... Jesen, ki{e... A nama su tuge te{ke bezmu{kog ramena. Qupko mi je obrisao suze a vi znate kako seu nesta{luku sve zaboravi... Tako sam saznala da postojiute{iteqski stil. Na{ Rade nije tako mutav kao {to seprikazuje...

RADE: (Prilazi stolu)To je tvoj problem. Na mu{karcu je da traì, razume{? [tosi dala?

VALERIJA: Kaì, zar nije {e}er?

BORA: (Potmulo)Dosta!

VALERIJA: Za{to? To su moji proma{aji, vidi{? A ti si Tomu voleo.Deso, uzmi moje min|u{e, lepe su.

DESA: (U {oku)Lepe su...

VALERIJA: (Bori)Sad si u panici, je l’ tako? Ne ume{ da se sna|e{... Pri-jateqstvo je za tebe, kako da kaèm, navika... Kao zimnica,to su tvoje re~i... Slavio si svaki Tomin uspeh! Trudio si seda nas ubedi{... Zar ne postoji senka?

MILAN: [ta je tu pogre{no?

VALERIJA: Ni{ta, glum~e. Ako prati{ doga|aje, sve se na kraju pre-tvori u otima~inu, je l’ tako?

118 Mirko Petkovi}

MILAN: Ja sam rediteq, zapamti!

VALERIJA: Oprosti! Nisam, kako da kaèm, dovoqno... dovoqno... Zarima neke razlike? Pa svi smo mi glumci...

DESA: (Grli je)Valerija, sunce moje... Znamo.... de... priberi se.

VALERIJA: (Grubo)Ne bubetaj me! Boqe izaberi jednog od ovih jar~eva, ako sujo{ za upotrebu.

DESA: Ne gledam ja kroz tvoje nao~are...

VALERIJA: Mala be{tija, je li?(Horvatu i Reksu u uglu)

NIKOLA: (îta plakat)Nastavi, ta nam je tema na srcu. Za razliku od drugijg.

VALERIJA: O, na{ blistavi um... Prvo pero u tami... ^lan svih ìrijamje l’ tako? Tomina desna ruka... Uvaèni patricije... Umem ija, slaè{ se? Wi{e{ se na balkonu dok se bra~ni parovipresvla~e, kugla{ se u yepu kad se klinke vra}aju iz {kole.A hteo bi da si besmrtan, zar nije tako?

NIKOLA: (Sme{i se)Traume iz detiwstva, Valika.

VALERIJA: Svesna sam, nema staze u blatu... Nisam vas ja odabrala...Tome je predosetio sve ovo... ovu trule`... Ne}u o tome... Jel’ tako? Ovo sam htela... Mala, glupa pri~a... Gabi i ja smovolele vi{we... Tako smo, kad smo bile male, iza{le udvori{te, onako, za {etwu doterane... Ne{to nas je uhva-tilo, vidi{... Gutale smo ih, govorim o vi{wama, sa ko-{ticama... A haqine bele... Belo je nevinost, je l’ da? Ondasmo po~ele da se ga|amo...(Smeje se)Tako smo u~ile sre}u... I batine, i to sam htela... Mama jehaqine bacile... A ja od vas ne mogu da se operem... Sve jeisto, a Tome nema.

REKS: Mitolo{ka obrada scene udovice: mi mu do|emo kao svirepizlodusi... Ko zna, mo`da ~ak i indirektne ubojice, to jetrend. I mama bi tako rekla. Za{to da bude jednostavno, kadje tebi lekovito da bude komplikovano.

RADE: (Ivanu)I ti ima{ kqu~?


HORVAT: Imam...

RADE: ûdi me da te ne zovu?

HORVAT: Idi, podseti ih.

VALERIJA: (Kratak tajac)Zar ne èlite vi{e da se igramo aveti?

REKS: Koga ho}e{ da zapla{i{?

VALERIJA: Macane, radije pogledaj moje noge. Cakane su, kaì? Nisu!Vi{e ti ni{ta ne zna~e? Ti si mala zlo}a, profesorska...ali to je... ono.... sistematika negde pogubqena.(Svima)Zar je mogu}e da vam se nije pohvalio?(Reksu)êmu onda, ako je ostala tajna?

REKS: Greh se ne otkupquje, zna{? Kajawe, zar danas?

VALERIJA: Je l’ da? A da ga nisu ti detaq~i}i naterali...?

REKS: Nemoj, mnogo je naivno.

VALERIJA: Pa, da. Ja sam wegova prostitutka. Ali tu`na. Mo`da, kaoobrazovan, ~ak i vi{e, zna{ da genijalci imaju miqenikekoje mu~e. To zna{? E, pa, ti u takvu kwigu, to je mojapretpostavka, nisi upisan, za{to onda lista{ stranice?Budi qubazan, Zorane, pa mi kao dragoj prijateqici dozvolida unesem... a... izvesne... vidi{... korekcije u tvoj roman.(Milanu)Davno, tad smo se druìli, {etali... to nije va`no... Pozvaonas je na ve~eru... Ti si jo{ bio mali. I, naravno, uz oba-vezan poker i viski. E, pa tako, u vreme kad an|eli raznosepo{tu, kako to vi glumci govorite, pridremalo mi se...Htela sam krevet, daqine, snove... Reks, kao najqubazniji,kao doma}in imao je re{ewe: sobu svoje mame koja se le~ilapo srpskim bawama. Nema bojazni, vidi{. Wi{u se dimwacipod mesecom, Dunav pod kejom {apu}e... Ma, da ti ne pri~am...Idila. Idila koja se tragi~no zavr{ila... A taj susret podduwom, mogu slobodno da kaèm, bio je bqutav i kratko-trajan...

NIKOLA: Matori, ovo ti nije trebalo.

REKS: (Bezbri`no. Atmosfera zabavna)C’est la vie.

120 Mirko Petkovi}

VALERIJA: (Kao romanti~no)A sad, najlep{i cvet u mom spomenaru... Ivan Horvat, vitez,~ove~e, pompezni vitez... A pod oklopom ne`no srce kojekuca za Valeriju. Prime}ujete: gordo ~elo, o~i blage, na-ro~ito kad sunce zalazi, ruke, prsti Makijavelija, duh, to }emu se dopasti... onako... [openhauera. Pre i posle potopajedino bi}e koje se moè poèleti... Je l’ da?

HORVAT: To je mu~no, Valika. Ne prosipaj duhovitost, molim. Recimoda je to nezgoda... Sva{ta se desilo da bismo sada o tomerazglabali... ûje{... Ovo nije govornica...

VORA: (Ukqu~i radio)Mnogo soli{...

VALERIJA: Imam pravo. Ovo je moja no}... Vi ste samo mi{evi, da zna{...Toliki su zaboravqeni, za{to ne i Toma... Patim, ne zezamse...

HORVAT: O. K. Patwa je {ifra za svaki dan. A pri~e, ne znam,trebalo bi da su one otvarawe... mo`da pre brisawe... Mnogotoga je ostalo... U svakoj redakciji ti primerci ìve...Mislim na samokriti~are... Ni~u uvek kad se glavni ured-nik obara... îni mi se da sam jasan? Tvoja, da kaèmo,ispovest je... tako... potresna, ali dosadna, jer nam je po-znata... Opusti se, Valika, le{inari su... razume{... blizu.

VALERIJA: Otuàn si... Miris ti je otuàn, kao onaj bqakasti cvet...da, zumbul. Tvoja èna ga upotrebqava, je li? Nekad je ona~esto putovala. Pretpostavqam da je sada malo teè... to saintervjuima... Mawe su {anse da namami{ devojku nekog svogprijateqa u stan. Ali ne, ba{ sam prosta... Vidi{, nisi tobio ti, je l’ da? Bio je to neki ~ove~uqak izlizane ma{te,}elav i preliven zlobom. Sad si fini... Stil sileyije jespakovan... ali, moram da se sloìm: bio je muèvniji...Vidi{ li, Rade?

RADE: [to da ne, bliski ste... A droce treba usluìti, takav jered.

MILAN: Nema proricawa. I Pitija, i Nostradamus, I Vava, svi sunemo}ni. Vi ste usavr{ili dru{tvenu igru... Sve je kod vas"haj". Bravo! Bravisimo! To je reìja... Valika, ja sam ~abaru odnosu na tvoj talenat...


VALERIJA: Lo~i, bebice, ali umereno.(Igraju}i ka Nikoli)Znate da je naj anegdota uvek na kraju.

NIKOLA: Pogre{an zaokret, lutko. Zaobi|i me. Krivac je, po obi~aju,na drugoj strani. Tvoj nedostatak je, Valerija, u tome {to...{to... ne obra}a{ pa`wu na, mislim, kolorit. Sitna sam jariba... Akvarijum se razbio... Treba disati...

BORA: Kad bi mogao kosti da nam oglo|e{... Koliko si sitan!

VALERIJA: Ta~no... Kola bez kowa... Kome to treba, je l’?(Poqubi ga)Oprosti, Ni}o...(Pla~e)Nije Toma... Svi smo mi mrtvi... [ta sad? Kuda? Da hranimgolubove na pustim trgovima? Nekom remcu da {aqem ra-zglednice iz Nema~ke, ili Kanade, wu vi{e volim... Moglabih da se o{i{am do glave, zar ne? Da stavim min|u{u unos... Slabo. Isteklo je iz mene sve... Nema vi{e, vidi-{{{{... Sutra jo{ mawe... Bojim se... Bojim se.... Bojim se...

NIKOLA: (Vodi je)To je... Kako da kaèm, dosadna vrte{ka. Samo {kripi....(Sluì ih cigaretama)Ovi bi mogli da na puste ku}ama, da ne crknemo.

VALERIJA: (Milanu)Daj mi ~a{u vode, molim te...(Nasloni se na Nikolu)Samo da se saberem...

DESA: (Sleti. [amara Nikoru)[ta si imao sa wom, govori! [ta si imao sa wom...?

NIKOLA: (Neuspe{no je odgurne)Deso, otka~i se...!

DESA: To je podlo... Suludo... Uvla~i{ me u te tvoje gnusne igre...Ne}u da te pogledam... Ti, hrastu jedan... Vidi, na {ta li-~i{...? Ne}u da ~ujem, ne}u! Razume{...? Makar se tre}i putrodila! Ne diraj me!

NIKOLA: (Besno)O, bog te materin, utrni sve}u dok te nisam razglavio!

122 Mirko Petkovi}

DESA: Usudi se, ’ajde, usudi se samo...! Propalice, mogu o~i da tiiskopam, sve ja mogu, i lice da ti izgrebem, da ti otkinemsve {to ima{, ako ho}e{ da zna{! Sviwo trubadurska! Sveiza le|a! I wima to radi{! Ko zna za{to se Toma...

NIKOLA: (O{amari je. Desa se skqoka)

SVI: Ni}o!

NIKOLA: (Diè Desu)Ustaj! Dosta je bilo, ide{ gore...

DESA: (Cvili)[ta se de{ava, ho}u da znam {ta se de{ava?

NIKOLA: Stani malo... Pusti paru...

DESA: (Dok je Nikola vodi)Glupi pawu, ne kapira{ da te volim...

SVI: (Zure. Ma{ina iz drugog ateqea. Slu{aju)

RADE: (Wima, a gleda Horvata)Vama je to normalno? Mu}nite malo glavom. Za{to se sveovo de{ava? Neko je tu ne{to filovao, razume{? Tako nami treba kad zaboravqamo... uvek zaboravqamo... Ne moè to,~ove~e... Svako ovde gazduje, a mi ni{ta... Toma sam razbijefla{u, legne na krevet, rokne se, ba{ u pupak... Htelo mu se,razume{? Svi imaju kqu~eve, a niko nema pojma... Ku`ni smozbog takvih....(Preti prstom nekome)Sad zort... Malo kasno...

REKS: (Prekine da ga slu{a)Koga je imao?

HORVAT: (Sa mr`wom)On je iz kupusa. Dete iz kupusa...

RADE: (Izlazi energi~no. ûje se {kripa drugih vrata. Ma{inau}uti)

VALERIJA: (Ogrnuta bundom. [minka se)

MILAN: (Odvla~i Reksa do zida. Oslu{kuju)

BORA: (Me{a koktel. Postavqa ~a{e. Sipa kri{om pra{ak)

HORVAT: (Vadi fotografije. Cepa ih)Ne}u va{ kola~.


GLASSPOQA: Do|ite svi ovamo: Ponesite stvari!

VALERIJA: I ja.

GLAS: Rekao sam svi!

BORA: (Prvi izlazi. Reks i Horvat propu{taju Valiku. Nikolasilazi, pripasuje ko{uqu. Popije gutqaj viwaka, zastane,zageda se u ~a{u)

DESA: Mogu srk?

NIKOLA: (Daje joj ~a{u)

GLAS: Izlazi, {ta ~eka{?!

124 Mirko Petkovi}

III

Isti ateqe, {est sati kasnije. Posle pretresa ramovi vi{e nisu nazidu. Sve je isprevrtano. Za stolom: Reks, Rade, Milan, Horvat, igrajuraub i jedu sedvi~e. Bora vezuje om~e i jede kisele krastavce iz tegle.Nikola sedi na klupi: pi{e. Desa spava na galeriji. Valerija u bundinaslowena na zid. Bori:

VALERIJA: Emocije su mi splasnule, da zna{, davno... ûpava sam...Nemam povoda... Jedino {to opaàm to su tupave o~i pen-zionera... Kako? Radim! Onako, usiqeno... Tata je izgubqen,ne kontaktira... Ni sa mamom. Mogla sam, mo`da, i da odem...Ali Toma, sve je li~ilo na lo{e... razume{{{ na igru kojase odvijala... Sve je to bez smisla. Mu~na scena na ekranu...Moram... Samo ih najavqujem, vidi{... Nisam nimalo po-go|ena. Nadala sam se da }e on... Nama se to dogodilo takostra{no.(Pokrije u{i)Taj àmor... Za{to su tako vulgarni?...(Bori)Ne me{aj se. Kad pomislim da je neko od wih... i ti si u tojsramoti... Od po~etka si znao... ûla sam kad je glavni rekao,onaj mali... Video si ga, onaj sa min|u{om... Da }e se samodati. Zar je mogu}e? Tolika mr`wa... Za{to? [ta se de-{ava? Kao da sam od paperja, ni{ta ne ose}am... Vidi{, to jestra{no... Boro, reci mi ko je!

BORA: To im je posledwe... Zavr{ili su... Jelo je razli~ito, a govnasu ista...

VALERIJA: Neiskusan si. Ne quti se... Ne mora{ svaki put... To tvojeporeklo... Nisi mi odgovorio?(Pomiluje ga)Po~eo si da sedi{... Zna~i, zavr{eno je sa pubertetom...Mo`da je Reks? Za wega se nikad ne zna... vidi{... Uvek su muvirile neke zmije iz o~iju... Razbole}u se... Nikada nijevoleo do|o{e. Se}a{ se? Na Ribacu ga je lupio veslom...

BORA: Nema do|o{a! Ovo je na{e. I Sent Andreja, i Pe{ta, iBudim. Tamo su na{e crkve.

VALERIJA: A ovde su na{a grobqa.


BORA: Preseli}emo ih... Presko~i me, leba ti! Ako me ne{to tabapo glavi to su pametne ène. Uvek ste htele da ste Tolstoji!Znam ja... Sad je gotovo... Nije za svakog vru}a poga~a! Yabe,sele... Niste vi samo no}as polivali... ôve~e, to traje...Znam ja... Neko mora metlom to... Gvozdenom metlom, akoho}e{ da zna{... Sad bi ti da si an|elak...

VALERIJA: Ho}u ku}i... Spava mi se i muka mi je...

BORA: I wima }e skoro da bude...(Rukom vadi krastavce iz tegle. Mqacka)

MILAN: Stalno iste karte. Moram da pratim, razume{, i da seplatkam. Dru{tvo je uletelo u lovu i samo ~upa.

REKS: Je l’ te neko sili?

RADE: Kartu!

SVI: Pazi wega.

REKS: (Deli)Stranci su upropastili dràvu.

RADE: Rekao sam kartu, tvrd si na u{ima.

REKS: Oprostite, gospodine...(Deli)Ne ose}am se dobro. Sve se zanosim na levu stranu.(Horvatu)Ti?

HORVAT: Kako i ne bi’. Sve.

MILAN: (Nikoli)I ti vodi{ zapisnik?

NIKOLA: Zodijak. Pratim puteve zvezda. Nas nema. Mi smo u kos-mi~koj jami.

RADE: Adut.

HORVAT: (Reksu)Ko ovde odigrava?

MILAN: Onaj koga sere karta.

REKS: (Radetu)’Ej, ostavi to, to je moje... Ako smem da primetim.

RADE: Izvini, previd.

NIKOLA: Zodijak. Pratim puteve zvezda. Nas nema. Mi smo u kos-mi~koj jami.

126 Mirko Petkovi}

RADE: Adut!

DESA: (Pojavquje se polugola na stepenicama. [timuje violinu.Kao da je u transu. Rekvijem. Prate je izvesno vreme. Na-stave kockawe u ti{ini. Pri kraju monologa Bora slomijefla{u. Odgledaju ga pa`qivo. Wihov tekst dobija drugizna~aj)Boli? Potreseni ste? Ne, vama je to sumwivo. Mislite:klinka. O~i su joj u sisama... @urku ste smislili, mo`da,zajedno? Mo`da onaj koji se najglasnije smeje, nije moje... dasudim... prise}am se... Neko od vas je Tomislava... Mo`dasvi? Za{to nas spre~avaju da odemo? Kako sa tom morom dasa~ekujem jutra? Haos... êkam novi beleg... I u~im! Za-pamtite: u~im!

NIKOLA: (Aplaudira)

HORVAT: (Gleda u Boru)Ko ovde odigrava?

DESA: (Odlazi)

MILAN: Onaj koga sere karta.

NIKOLA: Nije to jedini previd.

RADE: To se odnosi na mene?

REKS: (Milanu)Ti deli{, {ta ~eka{?

MILAN: Sad mi je stvarno zlo. Mora da je od ovih sendvi~a {to sunam poslali. Ne mogu... Nije mi do toga...

NIKOLA: Dukserice, pi{toqi i gola dama pik. Kako bismo se ina~esetili Pu{kina? Nedostaje hleb dvokila{, tuzlanska so i{unka... Nema razloga, mislim... Sve je nevino... Tominadu{a moè da se opusti.

REKS: Mo`da je to na~in da ne izludimo... Moja mama zna: i ~ovekmora da ima slavinu.(Milanu)Ho}e{ li da deli{ ili ne?

RADE: (Nikoli)Busa{ se u grudi... Ma nemoj.... Pazi da ne polomi{ kojerebro... Toma, pa Toma. Ti si ~istunac, {okirao te je ovakavkraj! Pre mesec dana si druga~ije pevao... Nadam se da su oniuzeli to u obzir... Providan si, razume{?


NIKOLA: Mrtvi su glavni krivci... To je dana{wi hit. Mogao bi kojiput i ~arape da promeni{.

RADE: Bi}e mi zadovoqstvo kad rikne{. Napravi}u kraqevskugozbu.

NIKOLA: Ne oskudeva{ u novim detaqima. ôve~e! Neiscrpan si...Kako je mogu}e da smo se uop{te sreli. Koje si ti sme}e! A jasam se nadao da }e taj civilizovani kôd meni pripasti...negde, u nekoj novoj galaksiji... Kako samo mogu da imajupoverewa... Ba{ su pali nisko.

RADE: Insinuira{?

NIKOLA: Boè? To je samo refleks, uro|eni refleks.

HORVAT: Dosta te pri~e.

NIKOLA: Ti bi trebalo nad tim da se zamisli{, Ivice. Tebe tostvarno moè da ko{ta, ~ove~e... I to skupo. Postajemoslu~aj. Nekome... Na nas mislim... Nekome se Tomina krvpodvukla pod nokte. Ose}am da se osa pomera... Mislim,Toma... Motivi nisu slu~ajni... Pretvaramo ga u krivca.Pretvaramo ga svi zajedno, mislim... âk osu|ujemo... onako,porezni~ki, bez prava na àlbu. Dobro, opustite se ko-motno, nismo obeleèni... Asmodej, bog pono}nog mira nas~uva... Sem onoga ko je ovo zamesio... Jer, mislim, da je nekood nas bio kadija. Hteo sam da kaèm da je i moja pret-postavka u~e{}e... Na àlost, ne samo kad je Tomina smrt upitawu...

HORVAT: Opasne re~i, ~uje{? Kao atavista ulazi{ u vode proka-zanih... Ipak, hvala ti...(Ostalima)Morao sam da se oglasim.(Gleda Radeta)Neko me je iza ovih zidova ve} anatemisao...

MILAN: [ta ovo zna~i? Kako da razumem ovaj gest?

RADE: Opet me pertla zeza...(Milanu)Ako vrat {tr~i, slomi se u prvom tunelu, razume{? îstafizika. Gde da na|em petrlu?

REKS: (Horvatu)Mora}u da odremam! Nalegao mi san na o~i, pa to ti je...Sumwe u ludilo su neograni~eni, mama bi nam to predo-

128 Mirko Petkovi}

~ila... Te{ka inferiornost, tako bi moglo da se nazovena{e bezzzawe. Tomi smo sva{ta pripisivali. Zato se... taoptuzzzba jaqa. Razmislite: podavali smo se iluzijama. Sadaje svr{en ~in... Zato smo... te{ko je sada na}i pravu re~.Na{a odbrana... To... Na{a odbrana je nakalemqena. To nijesamoodbrana jer smo se predali... Ipak }u da prilegnem...Toma je na{ao izlaz, vi{e se ne mu~im oko toga... U stvari,sad se zezamo, je l’? Ho}emo zlo~inca, tako je efektnije?!

BORA: Jebivetri! Samo laprdate! Ko ste vi? [ta to smrdi? Kakvaje to bu|? O~i{}ewe... Zemqi je potrebno da di{e... Da seosvetle ikone. Toma ovo... Toma ono... Treba da {enimo...Znam ja, Horvat bi se uvredio. Pred svakim da hodamo naprstima... Onaj pop iz Budisave vi{e je u~inio za ovaj narodod svih vas. I od Tome. Naro~ito od Tome... Zaboravqatekako nas je pquvao iz Pariza... Drào lekcije... Znam ja...(Zategne om~u koja mu je u ruci)

MILAN: (Posle pauze baci karte)

RADE: Ne}emo vi{e?

MILAN: (Odri~e glavom. Prilazi Reksu koji leì na klupi)Mogu li?

REKS: (Pomera se)Izvoli?

MILAN: Imam jednu molbu...

REKS: Je l’? Ne{to nije u redu. Ako mogu... Vaì...

MILAN: Nije ni mesto ni vreme, ali... interesuje me... profesoka...Mlada je... Eto, to je...

REKS: Koji predmet?

MILAN: Tek je diplomirala... Engleski pod "a"....

REKS: Zavisi...

MILAN: Iz Beo~ina je. Bugarski. ûo si, sto posto... Milena Bu-garski, zapamti...

REKS: Kad malo legne, je l’?

RADE: (Nikoli)Misli {ta ho}e{, ja se uvek drìm po strani, razume{?

NIKOLA: Pa?


RADE: Mali rovari, razume{? Tako kola pri~a... Ko zna? Nijenaivan... Samo oprezno, tudom.

HORVAT: Opet uvr}e{?

RADE: Ne{to si mi poznat? Koja naiv~ina... A, novinar? Danas...!

HORVAT: Samo pi{em... Za to sam pla}en, ~uje{?

RADE: Ko te pla}a?... Da ~ujemo, ko te pla}a?

HORVAT: Onaj kome sam potreban...

RADE: O... o... o... Pazi da ti zbog jezika tabane ne progore!

NIKOLA: ôvek prati kulturu... Mislim, bio bi red... Ne rasturaj gabez veze...

RADE: Aha! Kultura u rukama neprijateqa... Kapira{? A sad da tene{to priupitam: kad zabode{ cirkl, {ta dobija{? Krug...Tu sam te ~ekao... Krug. Ali ti nisi jaha~ bez sedla. Ti sesamo folira{, razume{... mi smo ovde za tebe paravan...Nemoj... nemoj... sad je "kao" Ivan ugroèn. Nemoj mene, Sviste vi ista mu}ka! Novinari!... Ko da vi{e... Mo`da vas jeToma provalio, mo`da je tu zec?

HORVAT: (Sedne kao trupac. Milanu)Donesi mi ~a{u vode, molim te... vrti mi se u glavi, ~uje{!Nije mi do pri~e...(Radetu)Samo da se saberem... Ovo... Ti si mrva, ~uje{? Momentalnoosiona... A ovaj grad ima istoriju...(Milanu)Hvala. Toma je tako|e deo gomile... Mo`da i sandu~i} zapisma, ~uje{? A ti si tu klasa...

NIKOLA: Ne`no, Ivane... Sr~a je pod tepihom...

RADE: Ba{ mi se sledilo srce, Nikola... To je... Mo`da bih i jatrebalo da iskrvavim da bih bio po ne~ijem ukusu? Nijeva`no {ta se doga|a... Neka nas i slatka kurvica srozava,neka trtqa bajke, razume{... Va`no je da postoje umnici kojinas ignori{u... êkaju krivinu da zastra{e... Neka Radeoduùje dug koji ne duguje...

DESA: (Silazi ogrnuta }ebetom. Ispod je gola. Daje znak Milanuda pozove Nikolu)

130 Mirko Petkovi}

MILAN: (Nikoli)Ima{ posetu...

REKS: (Pridiè se)Boqe sredi tu malu...

RADE: (Ceri se)@ivi{ u nadi...

NIKOLA: Je l’? Pa da znam kome treba da se obratim ako mi zatrebapomo}.

DESA: (Ne ~uje ih)Bojim se...

NIKOLA: (Uzme fla{u. Ode za Desom)

RADE: (Posle pauze. Cini~no)Da je Toma ìv ne bi joj oprostio, razume{? To bi biloveselo, je l’ da?

MILAN: U odnosu na vas malo znam, ali... Pri~a je jo{ iz onihvremena... Grad je ìveo od wih. To je bio rastur... Znam zaLelicu, Vitinu sestru... Vita... onaj {to se vratio bez noge...O... o.... o. Zbog wega Toma jedno vreme nije smeo da si|e sa\ave. Pa Beba... Sekla je vene, to je... Kakav skandal? ô-ve~e, kakav skandal kad je wenoj kevi poslao ga}ice sainicijalima...

RADE: Nemoj Ilku da omane{...

MILAN: Slatka, mala trudnica... ôve~e... Sve je to ubeleèno, ov-de...(Prst u ~elo)

RADE: [teta {to je posle drugog skoka ostala kra}a.

MILAN: @ana, pa Dara Nijagara, da ne nabrajam... Najsla|e za kraj...Ne mislim na Valiku... Ono... Sa Vojkanovom tetkom... Meneto rastura svaki put...

HORVAT: (Reksu)Ti se ba{ ne ose}a{ dobro... Da javimo onim tipovima?

REKS: Ve} mi je boqe...(Nalakti se)Mali nije sisan~e, je l’ da? Slu{aj ga samo.


MILAN: (Poku{ava da animira i Boru. Ovaj oka~i om~u na kuku)ûvena slika: mese~ina... Tri viteza preferansa kre}u naturnir... Dogovor je... recimo... Za devet sati. Toma, naravno,stiè prvi... Da napravi {tos upadne kroz prozor... Kadtamo: magla... Magla iz kupatila. To je... da rikne{... PoVojkanu: to je bila "teta" iz Be~eja... A teta nema ni dvebanke... Promoli Toma nos, a ono da rikne{... Lom... Zna{{ta je? Puni... Sifoni... Ma... ’ej, da ne nabrajam... To je!Svu~e se na brzaka, pa pod perinu. Kad se tetica uvuklaimala je {ta da oseti... Taman krenula poezija, kad: Vojkan...i ne znam ko je bio tre}i? Lepi Toma, u ga}ama, pa dum krozprozor... Celu no} ga je Vojkan vijao... A Kazanova nijemutav... Doseti se, pa ponovo kucne... Tetica se saàli... AVojkan do zore pred wegovim ateqeom... Kao kusur navu~ejo{ i upalu plu}a...

RADE: (Zaceni se)

BORA: (Oka~i drugu om~u. Gleda Milana)

REKS: (Sedne. Qutito)Zna{, to su farbice... Ne bi trebalo... Ti si na{! Ovde suDun|erski nekad kowima u birtije upadali... Neka wima tobude zanimacija... Ne bi trebalo, je l’? To je samo cirkus.Imamo mi i boqe... I Ja{u Igwatovi}a, i Kostu Trif-kovi}a, i Crwanskog, i Pupina... Nismo mi iz istog {ora...Mlad si... trebalo bi da ~uva{, ono {to je na{e... A ti?Sprdwu tera{... Wima uga|a{... Pa, zbog wih se sve ovo ide{ava... Toma, bio, pro{ao i nema ga... Ni {tene nema zakim da zavija... Je l’?

DESA: (Usplahireno)Ni}o, Ni}o! Nemoj sad. Molim te...

HORVAT: (Mune Reksa. Pokaè na galeriju)

SVI: (Slu{aju)

NIKOLA: Smrt je evokacija ìvota... Ovo je jedinstven ~as da se osetitrajawe...

RADE: Opa!

HORVAT: To je taj novi svet?

DESA: ([kripa)Sve se ~uje... Molim te...

132 Mirko Petkovi}

NIKOLA: Ne boji{ se pakla?

DESA: Pusti mi ruke...(Ritmika)

NIKOLA: Kaì da se ne boji{ pakla!

MILAN: Dru{tvo, Dekameron nije jo{ napisan.

RADE: (Glasno)Samo napred, Ni}o! Mi smo uz tebe!

SVI: (Smeju se prosta~ki)

REKS: (Potpuno klone. Na galeriji mir. Horvat nasloni glavu nasto. Rade do lavora. Izru~i bokal vode za vrat. Sedne napod. Milan ka stepenicama. Quqa se. Hvata se za gelender)

VALERIJA: (Nemo}na. Bori)[ta to radi{?

BORA: Mora da se krene od golih zidova. Da zagospodare na{efreske. Znam ja kako se ostvaruju vizije... Ovo je samo po-~etak...(Ka~i slede}u om~u)Ne, ne}u da zidam grobnicu kraqa Mauzola Karijeskog... Tisi ispala iz hunskog sedla, ne razume{... Ovo je vreme o~i-{}ewa. Zna{... Dosta je bilo... Svi oni kande... To. Hodaju poo~ima svetlog Stefana.

VALERIJA: (Poku{ava da se pridigne)Kao da te prvi put vidim. Boro... Boro... To nisu freske... Tosu tvoji prijateqi... Niko nema ni{ta protiv... Slikaj...Ali ne ovako... [ta se sa tobom doga|a? [ta namerava{? Tiizmi{qa{... Vidi{, se}awe na Tomu i uop{te, ne moè{ daizbri{e{... Izigrava{ pajaca, ne razumem?

BORA: Ho}e{ li da odse~em per~in, da na wega oka~im glogovuka{iku? Znam ja malo vi{e...(Mqacka)A krastavce volim. Svi su izigravali faraone... I Toma,kmezava strina... Od volova je pravio mit... Droqe... Okru-èn droqama... O, to je poezija... A zemqa? Te{ka, prevr-nuta... Samo obi~na {tala bez kowa... Va`no je da si ti bilasvetica...(Podsmehuje se)

VALERIJA: Pla{i{ me...

BORA: Ho}e{ teglicu za suze...?


VALERIJA: (Dovikuje)Nikola! Nikola! Deso...!

BORA: Lebde... Uskoro }e postati sveci na mojim freskama...

VALERIJA: Ti si se skroz otka~io... Da nisi i Tomu?

BORA: Vidi{, nisam ja... Ti si! Majstorisala si iza le|a... Na-me{tala si ribu prdowama. Sad kuka{! Sad bi da se... da seizmigoqi{... da se izvu~e{ iz ~opora... Kasno, ovco! Nemana~ina da se oduì{...(Ka~i novu om~u)Vidi{... Ovo je novi oreol... Znam ja...

VALERIJA: Ti... Ho}e{ ponovo da me o~ara{... Vidi{. pogodila sam!Misli{ da opet sa~ekamo prole}e kraj onog pawa na Du-navu? Vidi{, prozrela sam te... Dosta si se igrao!

BORA: Kewaj!

VALERIJA: Kakva re~? Vidi{, ako sam bila }urka na tezgi to... vi{e sene ponavqa... Stani! Znam da blefira{! Ne znam {ta si namsmutio, ali znam da blefira{! Samo da te pitam: za{to...za{to si me onda ostavio sa wim u ateqeu? To je bilatrgovina? Vidi{ kako sve iza|e?(Poku{ava da ustane)Pusti me da odem...

BORA: [armira{ me? Sad vidi{ kako izgleda kad se gubi...(Odlazi Radetu)Vera mora da se vrati!(Stavqa mu om~u oko vrata. Zatim ostalima)I ~ast. Znam ja kako se to radi!(Vu~e ih)Prvo se koren o~isti... od bu|i. Nema ustupaka... Ovde dole...mislim, tu se pla}a...(Pqesne Radeta po obrazu)Ti }e{ biti dobar svetac!(Horvatu)A tebe... Tebe }emo vratiti tvojima... Tamo, da ti se diviEvropa...(Reksu koga vu~e)Ti }e{ postati novi apostol. kad se vrati{... Znam ja... Dapropoveda{ o svetim kwigama... O manastirima... O ~udukoje se de{ava... O narodu koji se vra}a pastiru...

134 Mirko Petkovi}

VALERIJA: (Pla~e)Sad mi je jasno... Tako izgleda Bog izbliza...(Sru{i se)

BORA: (Nestaje svetlo)Gledao sam kako nas motate u vru}e bra{no... Kako {iritememlu... Jo{ dok ste u utrobi bili... prodavali ste se... isebe i nas... êre~ili ste neke zagonetke, kao to su jabuke...To se nudi nevinima... I o~i koje ste kopali. Vi... Telesa bezistorije... Svega ste se odrekli... I majke... I Boga... Mutiliste nam krv izopa~ewima... Ovaj prostor, ova nebesa, morajuda se podsete ko smo mi? îje su reke, ribe, imena... SvetogSavu ste spalili... Hteli ste da budete Ugri, [vabe... Sva tagovna... Zaboravili ste koliko su nam dedovi pla}ali ob-lake... Sestre ste muvali, paradirali... A krvavi boùri?Ni{ta. Kome oni da ostanu?(Plavo svetlo. Siluete obe{enih. Bora nami~e sebi om~u.Valerija gamiè ka izlazu. Desa na stepenicama. Wi{e se)Sada je pravo vreme... Iz loma~e da se pojavimo novi, silni...Odavde }e krenuti svet... Tu, na kostima, zida se civi-lizacija... A iz fresaka }e, umesto suza, orlovi da polete...

MRAK


Documents

Mirko Petković~Masakr na tvrđavi.pdf