MASAKR U SREBRENICI: dokazi, kontekst, politika · PDF fileFond œIstorijski projekat SrebrenicaŒ, Holandija MASAKR U SREBRENICI: dokazi, kontekst, politika Priredio Edvard S. Herman

MASAKR U SREBRENICI:

dokazi, kontekst, politika

NGO Srebrenica Historical Project, The Netherlands

THE SREBRENICA MASSACRE:

Evidence, Context, Politics

Edited by

Edwart S. Herman

Foreword by

Phillip Corwin

B E L G R A D E

2 0 1 1

Fond œIstorijski projekat SrebrenicaŒ, Holandija

MASAKR U SREBRENICI:

dokazi, kontekst, politika

Priredio

Edvard S. Herman

Predgovor

Filip Korvin

B E O G R A D

2 0 1 1

Odgovorni urednik

Stefan Karganovi}

Editor-in-chief

Stephen Karganovi}

THE SREBRENICA MASSACRE: Evience, Context, Politics Copyright © 2011 by Srebrenica HistoricalProject. All rights reserved. No part of this publication may be reproduced, stored in a retrieval system, ortransmitted in any form or by any means, digital, electronic, mechanical, photocopying, recording, orotherwise, or conveyed via the Internet or a Web site without prior written permission of the publisher, exceptin the case of brief quotations embodied in critical articles and reviews.

Inquiries should be addressed to:Srebrenica Historical Project

[email protected]

MASAKAR U SREBRENICI: dokazi, kontekst, politika Copyright © 2011 by Srebrenica HistoricalProject. Sva prava zadràna. Nijedan deo ove publikacije se ne sme reprodukovati, pohrawivati ubilo kakvoj bazi podataka, ili prenositi na bilo kakav na~in, digitalno, elektronski, mehani~ki,fotokopirawem, snimawem, ili na nekim drugim sredstvom, niti se sme slati preko interneta iliprikazivati na internet sajtu bez prethodne pismene dozvole izdava~a, sa izuzetkom kratkih navoda uokviru kriti~kih ~lanaka ili prikaza.

Za dozvolu kontaktirati:Istorijski projekat Srebrenica

[email protected]

Distribuciju ove kwige podràla je Informatika ad iz Beograda.

SADR@AJ — SODER@ANIE — TABLE OF CONTENTS

Geografske karte - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 6

Predgovor izdava~a - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 9

Uvod Filipa Korvina - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 11

Predgovor Edvarda Hermana - - - - - - - - - - - - - - - - - 16

Poglavqe 1. Uvod

Edvard S. Herman - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 21

Poglavqe 2. Uvod u osvajawe Srebrenice

Xorx Bogdani~ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 36

Poglavqe 3. Vojni kontekst pada Srebrenice

Tim Fenton - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 60

Poglavqe 4. Poigravawe brojevima

Xonatan Ruper - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 88

Poglavqe 5. Osiguravawe presuda: zloupotreba iskaza svedoka u Hagu

Xorx @amueli - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 133

Poglavqe 6. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju i Sre-

brenica

Majkl Mandel - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 181

Poglavqe 7. Izve{taj UN o Srebrenici — iskrivqena slika doga|aja

Xorx Bogdani~ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 7192

Poglavqe 8. Kako su o Srebrenici izve{tavali ameri~ki mediji

Edvard S. Herman - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 212

Poglavqe 9. Kako su o Srebrenici izve{tavali britanski mediji

Filip Hemond - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 222

Poglavqe 10. Kratak pregled i Zakqu~ci

Edvard S. Herman - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 238

Bele{ka o autorima - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 256

Biv{a Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija, prema Ustavu iz 1974,

sa {est republika i dve autonomne pokrajine

Izvor: Perry-Castaneda Library Map Collection, University of Texas at Austin,

<http://www.lib.utexas.edu/maps/europe/former_yugoslavia.jpg>

Bosna i Hercegovina, u leto 1995. godine

Izvor: Adapted from the Bosnia and Herzegovina map, UN Cartographic Section, Dag

Hammarskjold Library <http://www.un.org/Depts/Cartographic/map/profile/bosnia.pdf>

Isto~na Bosna i Hercegovina, u leto 1995. godine

Izvor: Adapted from the Bosnia and Herzegovina map, UN Cartographic Section,

Dag Hammarskjöld Library

<http://www.un.org/Depts/Cartographic/map/profile/bosnia.pdf>

PREDGOVOR IZDAVAÂ

Ce qu’on a jamais mis en question n’a point ete prouve.

Denis Diderot

Misao velikog francuskog filosofa epohe prosvetiteqstva, DenijaDidroa, „Ono {to nikada nije bilo dovedeno u pitawe uop{te nije nidokazanoŒ, u potpunosti je primenqiva na kontroverzno pitawe Srebre-nice. Ako bismo se rukovodili èqama pobornika zvani~nog narativa oSrebrenici, mi ga nikada ne bismo dovodili u pitawe. Dozvoqena „ras-pravaŒ svodila bi se na ritualno ponavqawe izlizanih mantri o „najve}emgenocidu u Evropi posle Drugog svetskog rataŒ i o „osam hiqada stre-qanih mu{karaca i de~akaŒ, za~iweno citatima iz dubioznih „presudaŒHa{kog tribunala. Sa time bi se, po zamisli politi~ki korektnih krugova,na ovo pitawe kona~no i za sva vremena stavila ta~ka, ali bez kriti~kogpretresawa ijednog dokaza i bez mogu}nosti osporavawa ijedne teze. Tekrugove i wihove istomi{qenike takav pristup orgazmi~ki bi zadovoqio.Me|utim, prosvetiteqa Didroa i nas — svakako da ne. Didro bi imjednostavno uzvratio, a mi bismo mu se u tome pridruìli: da zabranomkriti~kog ispitivawa Srebrenice oni postiù samo jedno, a to je — javnopriznaju ~iwenicu da nisu sposobni ni{ta da dokaù.

Strah od suo~avawa sa faktima i argumentima, izvan udobnih okvirawihove zvani~ne konstrukcije, koja se kako-tako odràva ne sopstvenomsnagom ve} intenzivnim i sve vi{e o~ajni~kim naporima da se sva kri-ti~ka pitawa zabrane i da se ugu{i ispoqavawe svih stanovi{ta koja serazlikuju od wihovih, predstavqa glavnu „operativnuŒ karakteristiku za-stupnika nametnute pri~e, koja se sve vi{e osipa.

Pored nedavno objavqene monografije Srebrenica: dekonstrukcijajednog virtuelnog genocida, studija profesora Edvarda Hermana i wegoveekspertske grupe, Masakar u Srebrenici: dokazi, kontekst, politika, kojuna{a nevladina organizacija „Istorijski projekat SrebrenicaŒ objavqujeu izvrsnom prevodu Maje Vojvodi}, predstavqa drugi veliki, odskora zabi-jeni ekser u mrtva~ki sanduk diskreditovane verzije srebreni~kih doga|aja.

Zna~aj ove studije te{ko je preceniti. Pre svega, zato {to je ona plodvi{egodi{weg predanog truda, pod rukovodstvom profesora Hermana, gru-pe renomiranih autora koji, osim posve}enosti istini, nemaju apsolutnonikakav motiv da ovo delikatno pitawe razmatraju iz ugla koji bi na bilokakav na~in mogao biti koristan srpskoj strani. Svi autori su Anglo-saksonci, ili osobe koje po obrazovawu i kulturnom identitetu pripadajutom civilizacijskom krugu. Prividni izuzeci potvr|uju pravilo. Jediniautor ~ije se prezime zavr{ava na -i}, Xorx Bogdani}, ro|eni je Ameri-

kanac, koji ne govori bukvalno ni re~ srpskog. Xorx Samueli je ma|arskogporekla. Profesor Edvard Herman je Jevrejin. Niko od wih nema neki po-seban afinitet prema Srbima koji bi bio ve}i od afiniteta prema istini.

Ali, jo{ va`niji od toga su wihov ozbiqan analiti~ki pristup iupornost u traèwu ubedqivih odgovora, za razliku od linije najmawegotpora koju jo{ sledi znatan broj wihovih kolega u javnom ìvotu i uakademskom svetu. Oportunisti~ko mirewe sa zvani~no sakrosanktnim sta-vovima o Srebrenici, u dana{wem korumpiranom miqeu, ni u kojem slu-~aju ne bi na{kodilo wihovim karijerama i reputacijama, ali bi bilofatalno po wihov qudski i nau~ni integritet.

Zato, sa ponosom i zadovoqstvom, predstavqamo srpskoj ~itala~kojpublici ovo izuzetno i intelektualno osveàvaju}e delo. Ono ne dovodi upitawe samo krajwe sumwivu zvani~nu konstrukciju o Srebrenici, i toupravo na na~in koji bi Didro preporu~io kao pravi da bi se proverilaistinitost neke teze. Ono sada, tako|e, na srpskom jeziku, predstavqa elo-kventan prekor svim beskrupuloznim falsifikatorima ovih tragi~nih do-ga|aja. Svi koje ova studija nemilosrdno raskrinkava prepozna}e se u we-nom ogledalu. Taj spektar obuhvata potkupqene, plitkoumne srpske poli-ti~are, koji misle da, dono{ewem krivotvorenih „deklaracijaŒ na zado-voqstvo svojih naredbodavaca, mogu preokrenuti stvarnost i izigrati sudistorije. On se proteè sve do lokalnih „nevladinihŒ tr~karala, koji ru-gawem vlastitoj zemqi svakodnevno potvr|uju svoju lojalnost prema wenimstranim uni{titeqima.

Razgovor o Srebrenici na ovim prostorima vi{e ne moè biti istiposle pojavqivawa studije Masakar u Srebrenici profesora Edvarda Her-mana i wegovih kolega. Posle objavqivawa ove razlo`ne kwige, za srpskesledbenike srebreni~kog kulta iskqu~en je izgovor ignorantia invincibilis.

Stefan Karganovi}

10

UVOD FILIPA KORVINA

Dokument neprocewive vrednosti

Jedanestog jula 1995. grad Srebrenica pao je u ruke Armije bosanskihSrba*. U to vreme bio sam najvi{i civilni zvani~nik Ujediwenih nacija uBosni i Hercegovini. Ovu tragediju sam komentarisao u svojoj kwizi Sum-wivi mandat1. Osim toga, kritikovao sam neta~ne izve{taje u me|unarod-noj {tampi, ne samo o ovom doga|aju ve} i o ratovima u biv{oj Jugoslaviji(1992–1995) uop{te. Izrekao sam èqu da je trebalo da bude, i da morabiti, vi{e ravnoteè u predstavqawu onoga {to se stvarno dogodilo uSrebrenici i u ~itavoj biv{oj Jugoslaviji — ako èlimo da u~imo iz svo-jih iskustava.

Kwiga Srebreni~ki masakr: dokazi, kontekst, politika, koju je iz-dala Grupa za istraìvawe Srebrenice — predstavqa odgovor na moj poziv.Ona predstavqa alternativnu i dobro dokumentovanu analizu srebreni~ketragedije i patwi svih konstitutivnih naroda biv{e Jugoslavije. To jedokument od neprocewive vrednosti. Naravno, bi}e onih koji se ne}e sla-gati sa pogledom autora. Ali ako ho}emo da otvorimo diskusiju koja je dosada bila zatvorena za sve osim za vernike, ako ho}emo da spre~imo da sesli~ne tragedije ponove, moramo ozbiqno da pristupimo izve{taju kojinam donose blistavi i o{troumni saradnici na ovoj kwizi. Nijedan po-{ten ~italac ne}e posumwati u pouzdanost ovih autora. I nijedan po{ten~italac ne treba da sumwa u zna~aj onoga {to oni imaju da kaù. êstitamim na kompetenciji i hrabrosti.

Slu~ajno, imam i li~ni razlog da pamtim 11. 7. 1995. jer je to bio nesamo dan kad je Srebrenica pala ve} i dan kada je bosanski snajperistapoku{ao da me ubije dok sam svojim belim vozilom, jasno ozna~enim kaovozilo UN, prelazio Igman na povratku u Sarajevo iz Gorweg Vakufa, gdesam bio u poseti slu`benicima UN. Snajper je ciqao na{e vozilo dok smoprolazili preko o{trog zavoja ovog uskog planinskog puta i preìveli smojedino zahvaquju}i hrabrim naporima Bruna [obera, oficira bezbednostikoji je bio moj voza~. Znali smo da je snajperista koji je pucao na nas bio nateritoriji pod kontrolom bosanske vlade i da je znao ko smo — po tra-jektoriji projektila, kao i po tome {to smo se nekoliko minuta ranijeidentifikovali na kontrolnom punktu Bosanske armije. U stvari, snajpe-rista je ga|ao voza~a jer je znao da }e se, ako on izgubi kontrolu, vozilo sasvim putnicima stropo{tati niz planinu. U to vreme nisam objavio ovajdoga|aj jer sam znao da bi ga bosanska vlada porekla a UN ne bi prote-stovale, imaju}i u vidu nedostatak kredibiliteta kod bosanske vlade. Bo-sanska vlada smatrala je Ujediwene nacije svojim neprijateqem.

Neodrìvo preterivawe

U godinama nakon pada Srebrenice samo ime grada je postalo sinonim

za navode o srpskom genocidu. Pisane su kwige, sa~iwavani izve{taji, a

radio i TV ispuwavali su talase „dokazimaŒ o ovom zlo~inu protiv ~ove-

~nosti. Savet bezbednosti UN je okupio Me|unarodni tribunal u Hagu da

„dokaèŒ ovu osudu pre su|ewa. Ne bi bilo preterano re}i da su neki

novinari i ambiciozni politi~ari na~inili karijere kao promoteri ove

optu`be.Ali, situacija je sloènija nego {to to poku{avaju da nas ubede pi-ar

stru~waci. Nema sumwe da je bilo ubijawa civila u Srebrenici, kao i u

ostalim ratnim zonama. I oni koji su izvr{ili ova ubistva zasluùju da

budu optuèni i osu|eni. I to je bio gnusan zlo~in, nezavisno od toga da

li je ubijeno tri, trideset ili tri stotine nevinih civila. O tome ne moè

biti diskusije. Istovremeno, ~iwenice predstavqene u ovoj kwizi daju

~vrste argumente da je brojka od osam hiqada ubijenih, kojom se naj~e{}e

manipuli{e u me|unarodnoj zajednici — neodrìvo preterivawe. Ta~na

brojka je bliè osam stotina.îwenica da je toliko naduvan broj koji je u pitawu, me|utim, govori

da je slu~aj politizovan. Mnogo je {okantnija kada je re~ o smrti osam

hiqada, a ne osam stotina qudi!U ovoj kwizi postoje dokazi o tome da su hiqade Srba bile masa-

krirane, proterane, mu~ene, silovane i poniàvane u toku ratova u biv{oj

Jugoslaviji. Me|unarodna zajednica nije smatrala za pogodno da publikuje

te uàse sa onolikim àrom kako je to ~inila kada je bila u pitawu Sre-

brenica. Ova jednostavna primedba ne opravdava ono {to se dogodilo u

Srebrenici, ali predstavqa deo slagalice koja obja{wava bes sa kojim su

Srbi napali Srebrenicu. U maju 1995, na primer, samo dva meseca pre pada

Srebrenice, hrvatska armija je osvojila Zapadnu Slavoniju i proterala 90

procenata srpske populacije iz ove oblasti. Srbi su u Zapadnoj Slavoniji

ìveli stotinama godina. Ali, me|unarodna zajednica nije rekla ni{ta

povodom ovih proterivawa; u stvari, aplaudirala je hrvatskim akcijama,

kao da su srpski civili zasluìli to {to im se desilo. Masakrirawe

Hrvata, ili Bo{waka ili kosovskih Albanaca bio je genocid. Masakrirawe

Srba je smatrano odgovaraju}om odmazdom. Jasno, me|unarodna zajednica

nije smatrala da treba podi}i spomenike masakriranim Srbima. Umesto

toga, izdala je naloge za hap{ewe srpskih vo|a.Ono {to se desilo u Srebrenici nije bio jedinstven veliki masakr,

ve} niz veoma krvavih napada i kontranapada koji su trajali tri godine,

doìvev{i kre{endo 1995. A broj muslimana ubijenih u posledwoj bici za

Srebrenicu, kako je rekao Xonatan Ruper, biv{i reporter Bi-Bi-Sija, me-

ri se stotinama, a ne hiqadama. [tavi{e, broj ubijenih muslimana ve-

rovatno nije ve}i od broja Srba koje je u Srebrenici i wenoj okolini u

prethodnim godinama ubio Naser Ori} sa svojim predatorskim bandama.

12

Nasilni raspad Jugoslavije

Doga|aji u Srebrenici u julu 1995. nisu se dogodili u politi~komvakuumu. U stvari, mo`da se uop{te ne bi ni dogodili da Jugoslavija nijenasilno raspar~ana, protivno voqi 45 procenata wenog naroda — Srba.(Srbi su ~inili 35 procenata stanovni{tva predratne Bosne.) Raspad Jugo-slavije je bio u suprotnosti sa posledwim jugoslovenskim ustavom (1974),koji je davao pravo na samoopredeqewe za {est konstitutivnih „nacijaŒ(Hrvati, Makedonci, Crnogorci, Muslimani, Srbi i Slovenci) uz zahtevada se sve nacije sloè kako bi raspad federalne dràve bio legalan. A,naravno, Srbi se nikad nisu sloìli. U svojoj kwizi Sumwivi mandatpi{em o pitawu koje mi je postavio jedan bosanski Srbin: „Za{to, nakon{to sam pedeset godina ìveo kao Jugosloven, treba da mi odjednom kaù dasam mawina u muslimanskoj dràvi, a da me niko ni{ta nije pitao?Œ

Qudi mogu biti veoma besnikada im se oduzme dràva

Danas moèmo samo da zami{qamo {ta je moglo da se dogodi na Bal-kanu da je pruèna boqa {ansa diplomatiji i da NATO nije imao ambiciju,koju je imao, da prodre na istok, sve do granica biv{eg Sovjetskog saveza,da pro{iri ono {to se tada zvalo „Nova EvropaŒ. Mogu}e je, ne sigurno,ali je mogu}e da bi se za izvesno vreme Jugoslavija mirno raspala, ve-rovatno po drugim me|unarodnim granicama. Ali, odluku o rasturawu Jugo-slavije donele su na brzinu mawinske zajednice unutar Jugoslavije i pot-pomogle su je mo}ne sile izvan Jugoslavije, pre svega ~lanice NATO-a, anajpre novoujediwena Nema~ka.

Jedna od velikih laì koju smo slu{ali za vreme ratova u Jugoslavijibila je ta da je NATO morao da interveni{e jer je postojala opasnost od{irewa sukoba. Ali, nijedna grupa unutar Jugoslavije nije imala ambicijaizvan we — narodi izvan Jugoslavije imali su ambicije unutar we.

Osloba|awe sveta za „Koka-KoluŒ

Svet je u opasnosti kada najve}a vojna sila u istoriji ima krizu iden-titeta. Sa krajem Hladnog rata zavr{ena je uloga NATO-a kao odbrambenogsaveza. Neki su govorili da NATO treba raspustiti nakon nestanka So-vjetskog saveza. Ali, bilo je i drugih — od kojih su mnogi bili birokratekoji su izvla~ili korist iz postojawa takve jedne masivne organizacije —koji su govorili da NATO sada treba koristiti kao oru`je za uspostav-qawe „demokratijeŒ {irom sveta — drugim re~ima, treba da se koristi zapromociju globalne ekonomije i osloba|awe sveta za „Koka-KoluŒ. êtiriod {est konstitutivnih republika biv{e Jugoslavije prihvatile su ovajtrenutni prelaz u „demokratijuŒ. Srbija nije, i za to je platila cenu. Ustvari, svi iz biv{e Jugoslavije su platili, a Srebrenica je deo te cene.

13

Post-mortem studije doga|aja u biv{oj Jugoslaviji, pa i one koje suradile Ujediwewe nacije, navode nesposobnost me|unarodne zajednice daprepozna „zloŒ kao osnovni uzrok wene nesposobnosti da u~ini kraj rato-vima iz devedesetih na Balkanu. Da nije tako tragi~na, ova bi samoobmanabila komi~na. Ratovi nikada nisu vo|eni da bi se uni{tilo zlo, nezavisnood tvrdwi religioznih zilota. Ratovi su vo|eni iz ekonomskih, poli-ti~kih, strate{kih i socijalnih razloga. Ni ratovi na Balkanu devede-setih nisu bili druga~iji. Geopolitika, a ne prvobitni greh, vodila jeNATO ambicije.

Srbima zabraweno pam}ewe

Postoji jedan komentar op{tije prirode koji moram da dam o rato-vima u biv{oj Jugoslaviji; on ukqu~uje koncept istorijskog pam}ewa. Ne-kim narodima dozvoqavamo da ~uvaju istorijsko se}awe. Dozvoqavamo je-vrejskom narodu da pamti holokaust. I treba da ga pamte. Bila je to stra-{na tragedija. Ali srpskom narodu ne dozvoqavamo da pamti masakre uDrugom svetskom ratu koje su nad wima izvr{ili nacisti i wihove bo-sanske i hrvatske sluge. To ne zna~i da su svi Hrvati i Bo{waci bilisaradnici nacista; ali hrvatski usta{ki reìm, koji je ukqu~ivao i Bosnu— jeste. I za{to Srbi ne bi bili sumwi~avi i besni kad im je odjednomre~eno da }e veliki delovi wihovog naroda postati mawina u novim dr-àvama koje }e voditi wihove ubice iz Drugog svetskog rata? Posebno zato{to ih niko nije ni pitao! Bili bi ludi da se nisu upla{ili. Moje pitaweje: za{to me|unarodna zajednica ne razume zbuwenost, bes i istorijsko pam-}ewe Srba?

Da se vratimo vojnim pitawima. U julu 1995. postalo je jasno da Ar-mija bosanskih Srba ne moè da i daqe dozvoqava postojawe pet nepri-jateqskih baza iza svojih linija fronta. Imajte u vidu da ne govorim ohumanitarnim problemima, jer nikada nisam i nikada i ne}u oprostitimasakr nad civilima. Ali bi bilo neodgovorno zanemariti vojni aspektkampawe u isto~noj Bosni kada se govori o Srebrenici, kao {to ne trebazanemariti istorijski proces koji je doveo do doga|aja iz jula 1995.

Danas je u Bosni na delu kampawa dezinformacija, koja je zajedno satelima sahranila i ~iwenice. Praviti se da su doga|aji u Srebrenici bilineka vrsta mikrokosmosa, zna~i prihvatiti upro{}eni, „skra}eniŒ pogledna istoriju. Jedan izolovani doga|aj ne obja{wava tako sloèn proces kao{to je rat. Istorija nije skup smislenih epizoda. Istorija je proces savi{e razvo|a, a da bi se razumela Srebrenica, mora se razumeti razvo|eNATO krize identiteta.

Dodvoravawe Americi

Kao deo kampawe dezinformisawa, autori ~itavog niza izve{taja oSrebrenici, u UN i van wega, bri`qivo su izbegavali da intervjui{u

14

poznavaoce koji bi rekli ono {to oni nisu èleli da ~uju. Na primer,autori prvog opse`nog izve{taja UN o Srebrenici, izdatog u jesen 1999. inaslovqenog sa Pad Srebrenice, nikada nisu intervjuisali mene, niti sustavili moju kwigu u svoju kratku bibliografiju, iako sam bio visokizvani~nik UN u Bosni u vreme preuzimawa Srebrenice. A ja nisam biojedini koga su zanemarili ovi sastavqa~i politi~ki korektne istorije.

U mom slu~aju, moja najve}a gre{ka je bila u tome {to sam se usudioda branim Ujediwene nacije u vreme kada je trebalo kola da se slome nawima. Vo|stvo Ujediwenih nacija, koje je o~ajni~ki poku{avalo da se do-dvori Americi kako bi spre~ilo potpuni raspad svetske organizacije, nijesebi moglo da dozvoli luksuz da kritikuje jedinu svetsku supersilu. Ame-rika, koja je bila beskorisna u Ruandi, u {kripcu u Somaliji i frustri-rana u biv{oj Jugoslaviji — traìla je `rtveno jagwe. I po{to sam odbioda budem deo mea maxima culpa kampawe Ujediwenih nacija — bio sam igno-risan. Bilo je i drugih, zna~ajnih intelektualaca koje su ignorisali unizu izve{taja {to su se pojavqivali, „studija“ koje su optuìvale UN danisu prepoznale „zlo“. Ali, jednog dana wihova pri~a, na{a pri~a, mora dase ~uje ako ikada budemo hteli da razumemo istoriju Srebrenice, biv{eJugoslavije, Evrope i sveta. Po~eci ove neispri~ane pri~e, do sada mar-ginalizovane zvani~nim tuma~ewima, nalaze se u ovom izve{taju.

Napomene

* Kako bi prevod u {to ve}oj meri odgovarao originalu, Armija bosanskihSrba (ABS) u tekstu }e ozna~avati Vojsku Republike Srpske (VRS), dok }eBosanska muslimanska armija (BMA) biti naziv za Armiju Republike Bosnei Hercegovine (ARBiH). (prim. prev.)

1 Phillip Corwin, Dubious Mandate: A Memoir of the UN in Bosnia, Summer 1995(Durham, NC: Duke University Press, 1999).

15

PREDGOVOR EDVARDA HERMANA

RAZARAWE JUGOSLAVIJE I RAT PROTIV SRBIJE. Srebrenica senajboqe moè razumeti u kontekstu rata SAD i NATO protiv Srbije irazarawa Jugoslavije1. U tom ratu, koji je usledio nakon kraha sovjetskogbloka i samog Sovjetskog saveza i po{to je Socijalisti~ka FederativnaRepublika Jugoslavija postala beskorisna kao saveznik Zapada, one doma}esnage koje su teìle o~uvawu jedinstvene federalne strukture Jugoslavijebile su ozna~ene kao neprijateqi, dok su one koje su teìle wenom raspadu— Slovenci, Hrvati, bosanski Muslimani i kosovski Albanci — doìvelida su zapadne sile prihvatile „wihovu stvarŒ i samim tim su postali„borci za sloboduŒ. Gra|anski rat koji je usledio i ~iji se po~etak moèdatirati najkasnije u prole}e 1991.2 podrazumevao je i vojne i propagandnekampawe. U ovim posledwim Republika Srbija, kao glavni zastupnik o~u-vawa jedinstvene federalne dràve, prikazana je u najlo{ijem svetlu. Sdruge strane, zapadni mediji, humanitarne NVO i intelektualci nekriti~kisu prihvatali zvani~ne pozicije otcepqenih republika Slovenije, Hrvatskei Bosne i Hercegovine, kao i velikih zapadnih sila koje su ih podràvale.

U takvoj, izuzetno naelektrisanoj politi~koj atmosferi dogodio semasakr u Srebrenici jula 1995. Ubrzo je progla{en „genocidomŒ3 i „naj-gorim masakrom u Evropi jo{ od Drugog svetskog rataŒ4, a broj `rtava jebrzo fiksiran na 8.000 „mu{karaca i de~akaŒ. Ovaj broj je prvo objavioCrveni krst, ali ne na bazi dokaza o 8.000 ubistava, pa ~ak ni o 8.000smrti, ve} na bazi procewenog broja bosanskih Muslimana koje su Srbizarobili (3.000) i na bazi broja onih koji su inicijalno bili progla{eni„nestalimaŒ (5.000).5 Iako Crveni krst nije imao nikakvih dokaza da sunavodnih 3.000 zarobqenika mrtvi, iako je ubrzo potvr|eno da su se mnogiod 5.000 „nestalihŒ probili na sigurno kroz linije bosanskih Srba, iakosu mnogi poginuli u èstokim borbama prilikom povla~ewa bosanskih Mu-slimana iz Srebrenice — cifra od 8.000 nikada nije revidirana i nije semewala sve do danas. [tavi{e, vrlo brzo je uveden u upotrebu izraz „smak-nu}aŒ, koji, tako|e, nije promewen u slede}ih petnaest godina.

Stabilnost broja `rtava nije posledica toga {to je kasnije ekshu-mirano 8.000 tela koja su identifikovana kao `rtve srebreni~kog masakra,uprkos vi{e godina pretraìvawa i zna~ajnih forenzi~kih istraìvawa,niti je posledica svedo~ewa o~evidaca o bilo kakvom sli~nom broju, kao{to opisujemo u tekstu koji sledi (poglavqa 4 i 5). Radi se o kuriozitetu,ne samo zato {to ne postoje dokazi koji bi potkrepili ovaj broj `rtava ve}i zato {to su u najve}em broju slu~ajeva masakra po~etne procene pre-terane, a zatim se koriguju nadole, na bazi smirenijeg ispitivawa istine.Na primer, „11. septembarŒ: po~etne procene broja `rtava u Svetskom trgo-vinskom centru u Wujorku su bile ~ak 6.866, da bi na kraju ovaj broj bio

redukovan na 2.749.6 Broj mrtvih ili nestalih kosovskih Albanaca, koji su

NATO zvani~nici objavili u prole}e 1999, sa 100.000 oboren je na jednu

desetinu ove cifre.7 Tvrdwa o „genociduŒ u Bosni sa 200.000 (ili vi{e)

ubijenih bosanskih muslimanskih civila do 1993. smawena je na kraju na

40.000, na bazi izve{taja dva razli~ita zvani~na izvora.8

INTERESI VA@NIJI OD DOKAZA. Prethodno izneseno sugeri{eda otpornost broja `rtava srebreni~kog masakra na kasnije smawewe mo`danema nikakve ili ima malo veze sa dokazima, a mnogo vi{e sa politi~kiminteresima. Mi svakako verujemo da je u Srebrenici jula 1995. bio znatanbroj smaknu}a nakon evakuacije „za{ti}ene zoneŒ Srebrenica. Ali tako|everujemo da ovaj broj nije ve}i od broja srpskih civila koje su u gradovimaoko Srebrenice ubile snage bosanskih Muslimana koje su operisale iz„za{ti}ene zoneŒ u prethodne tri godine (znatno iznad 1.000, po jednojproceni ~ak 3.287

9); i nije ve}i od broja Srba ubijenih u etni~kom ~i{}e-

wu koje su Hrvati sproveli u Zapadnoj Slavoniji i Krajini u maju i avgu-stu 1995. (2.500 ili vi{e). Verujemo da inflacija brojeva i publicitetkoji je dat srebreni~kom masakru, kao i izbegavawe konteksta i zanemari-vawe ubila~kih akcija drugih strana u bosanskom sukobu po~iva na poli-ti~kim interesima. Ti politi~ki interesi zna~ajno su uticali na inte-resovawa zapadnih zvani~nika, na Me|unarodni tribunal za zlo~ine u biv-{oj Jugoslaviji, koji je organizovao Zapad, na Ujediwene nacije, u kojimadominira Zapad, i na zapadne medije.

Ciq ovog dela je da postavi pitawa i iznese relevantne dokaze o, sada

ve} institucionalizovanim, tvrdwama koje se odnose na srebreni~ki ma-

sakr i stavi pod sumwu {iru pri~u u kojoj ovaj masakr ima glavnu ulogu.

Ovo je vaàn zadatak jer je masakr u Srebrenici postao kqu~ni doga|aj i

simbol srpskog zla, kao i pravednosti zapadne intervencije na Balkanu,

ukqu~uju}i ratove i su|ewa za zlo~ine. Masakr u Srebrenici pokazuje da

su „humanitarne intervencijeŒ i zaobilaèwe navodno zastarelih pravila

zabrane vojnih intervencija protiv suverenih naroda — ponekad potrebne

i dobre. Od doga|aja iz jula 1995, u svakom zna~ajnijem izlagawu koje za-

stupa „humanitarniŒ rat i wemu pridruène ideje „odgovornosti za za{ti-

tuŒ i „prava na intervencijuŒ, propust me|unarodne zajednice da spre~i

„srebreni~ki masakrŒ ili bosanski „genocidŒ kori{}en je kao prointer-

vencionisti~ki argument.10 Ako su, me|utim, vladaju}e tvrdwe o masakru u

Srebrenici neistinite ili preterane, kao u slu~aju navodne pretwe koju je

predstavqalo ira~ko „oru`je za masovno uni{teweŒ 2002–2003, onda je

jedan od moralnih i intelektualnih temeqa zapadnog intervencionizma u

postsovjetskoj eri brzog {irewa SAD i NATO bloka — ozbiqno ugroèn.

KONTROLA ISTINE I VARVARI. Znamo da }e na{ rad biti na-padnut kao „istorijski revizionizamŒ ili, jo{ gore, kao „poricawe ge-nocidaŒ, ali takve optu`be su duboko politi~ke po svojoj prirodi i nisuni{ta drugo do niski udarci i izbegavawe ~iji je ciq spre~avawe da sepod sumwu stavi ~vrsto formirana zvani~na linija. Vladaju}i stavovi se,

17

po pravilu, {tite napadima na li~nost, umesto da se, {to je mnogo teè,

odgovori dokazima.11

Oni koji ~uvaju „kapije novije balkanske istorijeŒ,

naro~ito oni koji zadrto ~uvaju tu istoriju samo za sebe, spre~avaju}i

druge da u|u, nao{trili su oru`je kojim brane tu kapiju i odbijaju pro-

tivnike. Mnogi od wih misle da je najboqi na~in da se kontroli{e istina,

da se svi oni koji poku{avaju da prodru kroz tu kapiju opi{u kao varvari i

ni{ta vi{e. U januaru 2009. Evropski parlament je proglasio svaki 11.

juli „danom se}awa na genocid u SrebreniciŒ, kada su „snage bosanskih

Srba izvr{ile smaknu}e 8.000 muslimanskih mu{karaca i de~aka…, {to je

ovaj doga|aj u~inilo najve}im ratnim zlo~inom koji se u Evropi dogodio

od kraja Drugog svetskog rataŒ.12

Suo~en sa takvom ube|eno{}u, ko bi se

zdrave pameti usudio da porekne „masakr u SrebreniciŒ?Ne}e nas upla{iti ova retori~ka pitawa ~iji je smisao da u~vrste

politi~ki poèqnu, ali posve sumwivu istinu. Ne mislimo da smo ovdedali kona~nu re~. Svoje argumente zasnivamo na ~iwenicama za koje mi-slimo da su zna~ajne i zanemarene i pozivamo da se one pa`qivo pregledajui polemika nastavi.

Autori mnogo duguju razli~itim nau~nicima iz ove oblasti, od kojihsmo ve}inu naveli u napomenama. Zahvalni smo Filipu Korvinu, koji je ujulu 1995. bio najvi{i civilni zvani~nik Ujediwenih nacija u Bosni iHercegovini i koji je napisao uvodnu re~ za ovu kwigu. Dejvid Piterson jebio neophodan da bi ova kwiga dobila svoj kona~an oblik. Ovaj projekat supomogli i pok. Milan Bulaji}, Kole Kilibarda, Dajana Xonston, StefanKarganovi}, Sanxoj Mahajan, Xorx Pamfri, Milivoje Ivani{evi}, VeraVratu{a i Darko Trifunovi}. Iskqu~ivu odgovornost za analize i argu-mente u ovom delu snose autori.

Napomene

1 Vidi: npr. Susan L. Woodward, Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution Afterthe Cold War (Washington, D.C.: Brookings Institution, 1995); Robert M. Hayden,Blueprints for a House Divided: The Constitutional Logic of the Yugoslav Con-flicts (Ann Arbor, MI: University of Michigan Press, 1999); David Chandler,“Western Intervention and the Disintegration of Yugoslavia, 1989–1999”, u PhilipHammond i Edward S. Herman, urednici, Degraded Capability: The Media andthe Kosovo Crisis (Sterling, VA: Pluto Press, 2000), str. 19–30; Diana Johnstone,Fools’ Crusade: Yugoslavia, NATO and Western Delusions (New York: MonthlyReview Press, 2002); LTC John E. Sray, “Selling the Bosnian Myth to America:Buyer Beware”, Foreign Military Studies Office Publications, Department of theArmy, Fort Leavenworth, oktobar 1995, http://fmso.leavenworth.army.mil/docu-ments/bosnia2.htm; i Edward S. Herman i David Peterson, “The Dismantling ofYugoslavia”, Monthly Review, Vol. 59, No. 5, oktobar 2007,http://www.monthlyreview.org/1007herman-peterson1.php.

2 I Republika Slovenija i Republika Hrvatska zvani~no su proglasile ne-zavisnost od Socijalisti~ke Federalne Republike Jugoslavije 25. juna 1991;

18

Republika Bosna i Hercegovina, kojom su upravqali Muslimani, proglasila

je nezavisnost 6. aprila 1992. Ovi doga|aji do{li su kao posledica dugo-

trajnih i veoma izraènih tenzija izme|u republi~kih i federalnih in-

stitucija u dràvi, kao i izme|u etni~kih grupa koje su u to vreme ìvele

na podru~ju svih {est republika.

3 Iako su politi~ari i mediji, govore}i o dejstvima etni~kih Srba u biv{oj

Jugoslaviji, re~ „genocidŒ po~eli da koriste jo{ 1992. godine, optu`ba za

„genocidŒ u vezi sa Srebrenicom zvani~no je prvi put izre~ena u ta~kama 1

i 2 Optu`nice protiv Radovana Karaxi}a i Ratka Mladi}a za Srebrenicu.

Vidi: Richard J. Goldstone, The Prosecutor of the Tribunal Against Radovan

Karadzic and Ratko Mladic (IT–95–18), 14. novembar 1995, paragraf 47–51,

http://www.un.org/icty/indictment/english/kar-ii951116e.htm.

4 David Rohde, “Serbia Held Responsible For Massacre Of Bosnians”, Christian

Science Monitor, 24 oktobar 1995 — jedna od bezbroj prilika u kojima su ova

i druge vrlo sli~ne fraze (npr. „najstra{nije masovno ubistvo u Evropi

posle Drugog svetskog rataŒ) upotrebqene da se opi{e sudbina stanovni{tva

„za{ti}ene zoneŒ Srebrenica po~ev od druge polovine 1995. godine.

5 Vidi: npr. “8,000 missing, presumed dead, from fallen enclave,” Agencija

Frans pres, 14. septembar 1995; Maud S. Beelman, “Red Cross Says 8,000 Peo-

ple from Fallen Safe Area Are Missing”, Aso{ijeted pres, 14. septembar 1995;

“8,000 Muslims Missing”, Aso{ijeted pres, u Wujork tajmsu, 15. septembra

1995. Za dokumentaciju Crvenog krsta, vidi: “Former Yugoslavia: Srebrenica:

help for families still awaiting news”, ICRC News, 13. septembar 1995,

http://www.icrc.org/Web/Eng/siteeng0.nsf/iwpList74/7609D560283849CFC1256

B6600595006; i “Bosnia and Herzegovina”, godi{wi izve{taj za 1995,

Me|unarodna komisija Crvenog krsta, 31. maj 1996, paragraf 16,

http://www.icrc.org/web/eng/siteeng0.nsf/htmlall/57jmz9?opendocument.

6 Ula Ilnytzky, “Report drops trade center death toll by three, to 2,749,” Associated

Press, 23. januara 2004. Vidi tako|e David Peterson, “Counting Bodies at the

World Trade Center”, ZNet, 14. jun 2004, http://web.archive.org/web/

20041101065722/blog.zmag.org/rocinante/archives/000614.html.

7 U aprilu 1999. ameri~ki Stejt department procenio je da su Srbi na Kosovu

mo`da ubili ~ak 500.000 Albanaca. One Weekly Report pisao je: „Zabriwava

najava da je na Kosovu nestalo izme|u 150.000 i 500.000 mu{karaca

sposobnih za vojsku“ — uz stra{ne implikacije koje nikome nisu mogle da

promaknu. Vidi: “Ethnic Cleansing in KosovoŒ, 22. april 1999,

http://www.state.gov/www/regions/eur/rpt990422_ksvo_ethnic.html.

8 Vidi: Ewa Tabeau i Jakub Bijak, “War-related Deaths in the 1992–1995 Armed

Conflicts in Bosnia and Herzegovina: A Critique of Previous Estimates and Re-

cent Results”, European Journal of Population, Vol. 21, No. 2–3, jun 2005, str.

187–215, www.yugofile.co.uk/onlynow/EJP_all.zip. Vidi tako|e Patrick Ball et

al., The Bosnian Book of the Dead: Assessment of the Database, Research and

Documentation Center („Centar za istraìvawe i dokumentacijuŒ), Sarajevo,

17. jun 2007, http://www.hicn.org/researchdesign/rdn5.pdf. Ball et al. procewuju

da je u ratu smrtno stradalo ukupno 64.003 bosanska Muslimana. (Vidi Ta-

belu 19, “Ethnicity of Victims Reported in BBD”, str. 29.) Istraìva~i dodaju

da je „status u ratuŒ preminulih osoba, tj. da li su poginuli kao borci ili

kao civili, teè odrediti (str. 30–32). Me|utim, u prezentaciji koja je bila

19

dostupna na vebsajtu Centra za istraìvawe i dokumentaciju iz Sarajeva,

ali je kasnije uklowena, moglo se videti da su oni procenili da je u ratu

poginulo ukupno 64.036 bosanskih Muslimana ({to je veoma blizu brojki od

64.003 koju taj centar sada iznosi), od ~ega kaù da su 30.966 bili borci, a

33.070 civili.

9 Vidi: Milivoje Ivani{evi}, Srebrenica jul 1995: u tragawu za istinom,

Beograd, Hri{}anska misao, drugo izdawe, 2010, str. 93. U istom tom iz-

dawu, Ivani{evi} dokumentuje broj iznet u „Kwizi mrtvih Srebrenice i

Bir~a 1992–1995Œ (str. 95–169), gde navodi imena i datume ro|ewa i smrti

3.287 srpskih `rtava u tom regionu i u tom vremenskom razdobqu.

10 Vidi: npr. “We the Peoples”: The role of the United Nations in the 21st Century

(The Millennium Report), UN Secretary-General (Ujediwene nacije, 2000), po-

sebno Poglavqe 4, “Freedom from Fear”, str. 42–53, http://www.un.org/millen-

nium/sg/report/full.htm; The Responsibility to Protect, Izve{taj Me|unarodne

komisije za intervencije i dràvni suverenitet (International Development

Research Center, 2001), str. vii, str. 1, str. 2, str. 11, str. 66, http://www.iciss.ca/

report-en.asp; A More Secure World: Our Shared Responsibility, Report of the

Highlevel Panel on Threats, Challenges and Change (Ujediwene nacije, 2004),

paragraf 199–203, http://www.un.org/secureworld/; In larger freedom: towards

development, security, and human rights for all (A/59/2005), Izve{taj general-

nog sekretara (Ujediwene nacije, 2005), paragraf 122–139, http://www.un.org/

largerfreedom/; i 2005 World Summit Outcome (A/RES/60/1), Generalna skup-

{tina UN, 15. septembar 2006, paragraf 138–140, http://www.un.org/sum-

mit2005/documents.html .

11 U ciqu ilustrovawa ovakvog li~nog, politi~ki motivisanog napada, uz ka-

rakteristi~no neuvo|ewe dokaza koji na bilo koji na~in odstupaju od pri-

hva}ene ta~ke gledi{ta koju ovde osporavamo, ukazujemo na pismo sa 25 pot-

pisnika, predato listu Gardijan u decembru 2005, u kojem se protestuje zbog

„ispravkeŒ od strane tog lista pogre{nog izve{taja o intervjuu sa Noamom

ômskim, koji je Gardijan kasnije povukao. Vidi: Marko Attila Hoare et al.,

“Protest to The Guardian Over ‘Correction’ to Noam Chomsky Interview”, Bal-

kan Insight No. 15 (Balkan Investigative Reporting Network), 8. decembra 2005,

http://www.birn.eu.com/insight_15_8_eng.php; vidi tako|e Marko Attila Hoare,

“The Guardian, Noam Chomsky, and the Milosevic Lobby”, objavqeno na veb-

sajtu The Henry Jackson Society, 4. februar 2006, http://zope06.v.servelocity.

net/hjs/sections/greater_europe/document.2006-02-04.9587987965. Na pismo

Hoarea kasnije je odgovorio James Bisset et al., “In response to: Protest to The

Guardian Over ‘Correction’ to Noam Chomsky Interview”, Balkan Investigative

Reporting Network, bez datuma, http://www.birn.eu.com/lte_chomsky.php.

12 “Rezolucija Evropskog parlamenta o Srebrenici od 15. januara 2009.”

(P6_TAPROV(2009)0028), EurLex, 15. januar 2009, paragraf 2, paragraf B,

naglasak je dodat, http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=//EP/

/NONSGML+TA+20090115+SIT+DOC+WORD+V0//EN&language=EN. Ova

rezolucija ne samo da tvrdi, bez ikakvih poznatih dokaza, da je „vi{e odŒ

8.000 mu{karaca i de~aka ubijeno u Srebrenici, ve} pomiwe i „silovawe

velikog broja ènaŒ (paragraf D), o ~emu nema re~i ~ak ni u standardnim

mejnstrim prikazima doga|aja iz jula 1995. Politizacija je omogu}ila da se

o masakru kaè bilo {ta, dokle god se na taj na~in uve}avaju razmere zla.

20

Poglavqe 1

UVOD

NEJASNE @RTVE. „SrebrenicaŒ je postala simbol zla, a naro~itosimbol srpskog zla. Obi~no se opisuje kao „uàs bez premca u istorijiEvrope nakon Drugog svetskog rataŒ u kome je izvr{eno hladnokrvno smak-nu}e „8.000 muslimanskih mu{karaca i de~akaŒ.1 Doga|aji o kojima je re~desili su se u bosanskom gradu Srebrenica i oko wega od 11. do 19. jula1995, kada je Armija bosanskih Srba zauzela grad i ubila mnoge bosanskeMuslimane, pri ~emu je nepoznat broj onih koji su poginuli u borbi i onihkoji su `rtve smaknu}a. Nema sumwe da su bosanski Srbi vr{ili smaknu}a,ali, bez obzira na retke diskusije o tome, postoji veliki problem u pogledubroja egzekucija, po{to su mnoga tela prona|ena u masovnim grobnicamabila tela poginulih u borbama, koja je bilo te{ko razlikovati od `rtavasmaknu}a, i po{to su mnogi bosanski Muslimani koji su napustili Sre-brenicu uspeli da se domognu sigurnosti na muslimanskoj i jugoslovenskojteritoriji.2 [tavi{e, vrlo je mogu}e da su neka od ekshumiranih tela bilatela bosanskih Srba ubijenih u razbojni~kim napadima dobro naoruànihmuslimanskih snaga koje su operisale iz Srebrenice tokom 39 meseci prejula 1995.

Savet bezbednosti Ujediwenih nacija je 16. aprila 1993. proglasioSrebrenicu „za{ti}enom zonomŒ, obla{}u koja treba da bude „oslobo|enasvih oruànih napada i ostalih neprijateqskih dejstavaŒ. êtrdeset osamsati nakon toga Za{titne snage Ujediwenih nacija za Bosnu i Hercegovinu(UNPROFOR) postigle su dogovor o prekidu vatre izme|u ABS (Armijabosanskih Srba) i Bosanske muslimanske armije (BMA) po kome je ABSpristala na prekid pod uslovom da UNPROFOR obe}a razoruàvawe sta-novnika „za{ti}ene zoneŒ.3 I pored toga, Srebrenica je ostala oruànilogor iz koga su trupe bosanskih Muslimana i paravojne formacije pe-riodi~no kretale u napad i uni{tavale brojna srpska sela i ubile ukupnoznatno vi{e od 3.000 Srba do kraja rata.4 Kod Srba se razvio snaàn osve-tni~ki motiv, pa su ~ak imali i liste ubica, od kojih su neki nesumwivouhva}eni i grupno smaknuti u julu 1995. Ali, u vreme masakra bilo je ite{kih borbi, kada se vi{e hiqada dobro naoruànih muslimanskih bo-raca 28. divizije BMA povla~ilo iz Srebrenice i okoline ka musliman-skim linijama oko Tuzle. Mnogi su se probili do ovih linija (i jugo-slovenske teritorije), ali je veliki broj poginuo u borbama. Bosanski Srbisu tako|e objavili zna~ajne gubitke u qudstvu od preko pet stotina vojnika(videti poglavqa 2 i 3).

Neizvesnost u pogledu broja i uzroka smrti pruìla je izvanrednupriliku za krivotvorewe podataka, tim pre {to je bosanska muslimanskavlada odbila da preda Crvenom krstu spiskove onih koji su uspeli da se

probiju do muslimanskih linija. Iako je ova taktika bila surova prema

ro|acima vojnika iz Srebrenice i ~itave Bosne, ona je omogu}ila da se

pove}a broj nestalih i onih koji su bili `rtve smaknu}a. Broj od 8.000 u

po~etku je dobijen na bazi procene broja zarobqenih (3.000) plus 5.000

onih koji su se povukli iz Srebrenice ka centralnoj Bosni (videti po-

glavqe 4). U to vreme je javqeno da je veliki broj od ovih 5.000 uspeo da se

probije, ali je odbijawe bosanske vlade da objavi imena dovelo do toga da

broj od 8.000 opstane i zadrì se sve do danas.Nakon toga je broj od 8.000 odràvan zahvaquju}i zvani~nim potvr-

dama, svedo~ewima o~evidaca, dokazima o masovnim grobnicama, rastu}em

broju DNK identifikacija i aùriranim spiskovima nestalih (pri ~emu je

ukupan broj ostajao nepromewen). Ali je mali broj svedoka koji je svedo~io

pred Tribunalom zaista video smaknu}a — ve}ina je govorila o glasinama i

gotovo svi su bili politi~ki ili li~no zainteresovani. Najpoznatiji me|u

wima, Draèn Erdemovi}, Hrvat iz Tuzle koji je sluìo u Armiji bosan-

skih Srba, naveden je po imenu u izve{taju Ujediwenih nacija iz 1999. On

je bio prva osoba koja je u Tribunalu, u maju 1996, progla{ena krivom na

osnovu nagodbe. Na po~etku je izbegao su|ewe na osnovu mentalne nesta-

bilnosti, {to nije iskqu~ilo wegovo svedo~ewe, bez unakrsnog ispiti-

vawa, samo nekoliko nedeqa kasnije.5 Erdemovi} je vrlo kompromitovan i

wegovo svedo~ewe je bilo kontradiktorno i nepotkrepqeno bilo kakvim

~vrstim dokazima (videti poglavqa 4 i 5).

POLITIKA I @RTVE. U 43 „masovne grobnice vezane za Srebre-nicuŒ, od 1996. do 2001, prona|eno je 2.600 tela.6 Uz tela je prona|eno 448poveza za o~i i 423 veza za ruke, {to je dokaz verovatnih smaknu}a i pred-stavqa procenat od jednog smaknu}a na svakih {est tela.

7Ali, koliko od

ostalih su `rtve smaknu}a a koliko je poginulih u borbi, nikada nijeutvr|eno. Kao {to je neizvesno i ta~no poreklo 7.500 tela prona|enih uTuzli (videti poglavqe 4). Bilo je ponovqenih tvrdwi o tajnim ekshu-macijama i ponovnim zakopavawima na udaqenijim lokacijama, {to je dokraja 2008. broj tobo`wih masovnih grobnica pove}alo na 70.

8Ali dokazi

za ovu strukturu primarnih, sekundarnih, pa ~ak i tercijarnih masovnihgrobnica su slabi, a razlozi neubedqivi. Nije verovatno da su bosanskiSrbi usred rata i pod velikim vojnim pritiskom imali dovoqno resursada vr{e masovna smaknu}a i masovne sahrane, a zatim masovne ekshumacijei masovne ponovne sahrane; a da su se mogli nadati da }e sve to pro}ineopaèno, bilo bi ludo. Po~etkom avgusta 1995. Medlin Olbrajt ih je ~akupozorila: „Posmatra}emo vasŒ.

9 Sve do danas, me|utim, javnosti nije po-nu|en nijedan satelitski snimak niti snimak iz vazduha koji pokazuje smak-nu}a u toku, kopawe grobnica, kamione koji odnose tela, ili ekshumaciju iponovno sahrawivawe (videti poglavqe 4).

I pored medijske usredsre|enosti na masovne grobnice i svedoke,

tvrdwe o 7.000–8.000 `rtava zasnivaju se, pre svega, na spiskovima nestalih

i DNK identifikacijama. Sada, me|utim, petnaest godina nakon doga|aja

22

o~igledno je da ovi spiskovi sadrè gre{ke. Neka imena su navedena po dva

puta, postoji evidentan nedostatak transparentnosti u pogledu kriteri-

juma za dodavawe imena na spisak i potvr|ivawa podataka o tome gde su

pojedinci posledwi put vi|eni. Nepoznat je, ali je mogu}e da je veliki broj

onih koji su uspeli da pobegnu do muslimanskih linija ili drugde i koji

su zapo~eli novi ìvot (videti poglavqa 4 i 5). Problem sa DNK iden-

tifikacijama nije samo tehni~ke prirode, nego to {to pomo}u wih ne mogu

da se utvrde na~in i vreme smrti.Doga|aji u Srebrenici i tvrdwe o stra{nom masakru veoma su odgo-

varali Klintonovoj administraciji, vo|ama bosanskih muslimana i hrvat-

skim vlastima. Klintonova administracija je vr{ila pritisak da se poja-

~aju akcije u korist wihovih muslimanskih saveznika, a ameri~ki zvani~ni-

ci su ùrili na lice mesta, u Srebrenicu, da potvrde i objave masakr, ba{

kao {to je Vilijem Voker to u~inio u Ra~ku.10 Na Vokerov neposredni

izve{taj, Medlin Olbrajt je uskliknula da je „prole}e poranilo ove go-

dineŒ.11 Srebrenica je omogu}ila da „jesen poraniŒ za Klintonovu admi-

nistraciju u leto 1995.Vo|stvo bosanskih Muslimana se nekoliko godina trudilo da ubedi

NATO da intenzivnije interveni{e u wihovu korist. Postoje ~vrsti do-

kazi da su bili spremni ne samo na la` ve} i da `rtvuju svoje stanov-

ni{tvo i vojnike u ciqu izazivawa intervencije (tema koja je analizirana

u tekstu koji sledi i poglavqima 2 i 7). Brojni muslimanski zvani~nici su

tvrdili da im je wihov vo|a Alija Izetbegovi} rekao da ga je Klinton

obavestio da }e Amerika intervenisati samo ako Srbi ubiju bar 5.000 qu-

di u Srebrenici.12 Napu{tawe Srebrenice od strane oruànih snaga bo-

sanskih Muslimana, koje su bile znatno brojnije od srpskih napada~a pre

11. jula 1995, povla~ewe koje je ove snage u~inilo rawivim i izazvalo

veliki broj `rtava u borbama i tokom osvetni~kih egzekucija, obezbedili

su broj poginulih koji je, nakon uve}awa, ne samo zadovoqio ve} i pre-

ma{io prag koji je Klinton postavio. Postoje ~vrsti dokazi da povla~ewe

iz Srebrenice nije bilo zasnovano ni na kakvoj vojnoj neminovnosti, ve} je

bilo strate{ko, pri ~emu su gubici u qudstvu smatrani neophodnom `rt-

vom zarad postizawa vi{eg ciqa (videti poglavqa 2 i 3).

ODBRANA ZVANI^NE VERZIJE. Hrvatske vlasti su odu{evqeno pri-hvatile tvrdwe o srebreni~kom masakru po{to je to umawivalo intere-sovawe za razorno etni~ko ~i{}ewe Srba iz Zapadne Slavonije (koje suzapadni mediji gotovo potpuno zanemarili) i pokrivalo ve} tada plani-rano proterivawe stotina hiqada Srba iz Kninske Krajine. Ova masivnaoperacija etni~kog ~i{}ewa izvr{ena je uz ameri~ku logisti~ku podr{kumesec dana nakon srebreni~kih doga|aja, i u woj je, mogu}e je, ubijeno vi{esrpskih civila nego muslimanskih u Srebrenici. Gotovo sve muslimanske`rtve smaknu}a bili su odrasli mu{karci, vrlo malo èna i dece. Hrvati,za razliku od bosanskih Srba, nisu poslali ène i decu autobusima nasigurno, pa je u Krajini pobijeno vi{e stotina èna, dece i starih.13

Ali,

23

masakr i etni~ko ~i{}ewe u Krajini jedva su prime}eni u jeku zgraàwa

javnog mwewa i propagande oko Srebrenice i zbog zvani~no nametnutih

medijskih ciqeva.Me|unarodni tribunal za zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji i Ujediwene

nacije tako|e su imali va`nu ulogu u konsolidaciji zvani~ne pri~e o ma-sakru u Srebrenici. Jo{ od svog nastanka Tribunal je sluìo kao pro-duèna ruka NATO sila koje su ga formirale, finansirale, birale i oce-wivale kqu~no osobqe, sluìle mu kao policija i izvor informacija, tesu o~ekivale i dobijale odgovaraju}e usluge od ove organizacije.14 Uje-diwene nacije nisu tako u potpunosti odgovarale zahtevima NATO sila,ali ipak jesu. U slu~aju Srebrenice kroz UN je pro{lo sve {to su SAD iweni glavni saveznici èleli (videti poglavqe 7).

Sve ovo pokazuje da je u pogledu tvrdwi o Srebrenici potrebno unetibar malu dozu skepticizma. Nikakve sumwe, me|utim, nisu bile izre~ene umejnstrim medijima, samo beskrajno ponavqawe na brzinu ustanovqenihali nepotvr|enih tvrdwi koje sluè specifi~nim politi~kim ciqevima(videti poglavqa 8 i 9). âk i marginalizovane izraze sumwe pobornicizvani~ne pri~e do~ekivali su agresivnim suzbijawem. Nisu èleli da ras-pravqaju o dokazima, ve} su one koji su iznosili sumwe nazivali „revi-zionistimaŒ i „qudima koji pori~u genocidŒ.15

U pitawu je stari {ablon. S vremena na vreme zapadni mediji i mejn-strim intelektualci se svrstavaju iza pri~a koje sluè teku}oj dràvnojpolitici, ili la`nih ili pristrasnih po selektivnom kori{}ewu dokazaili izbegavawu da se predstavi kontekst. U bliskoj pro{losti smo imalitvrdwe da je Sadam Husein mobilisao svoje snage du` granice sa Saudij-skom Arabijom posle okupacije Kuvajta u avgustu 1990. i da se spremao daizvr{i invaziju na Saudijsku Arabiju. Ova tvrdwa, koja je bila jedan odva`nih izvora ratne histerije koja je dovela do rata u januaru 1991, bila jela`na, ali nikada nije osporena u dominantnim medijima.16 Tvrdwa da susnage Sadama Huseina po okupaciji Kuvajta iz inkubatora izvadile vi{estotina beba bila je zasnovana na svedo~ewu }erke kuvajtskog ambasadora uAmerici (veza koja je tada sakrivena) i bila je tako|e la`na, ali je pro-{irena po mejnstrim medijima bez ikakvih pitawa.17 O~igledno je, a to suneki od u~esnika i priznali, da su ameri~ki mejnstrim mediji neupitnoprenosili javnosti tvrdwe Bu{ove administracije pre invazije/okupacijeda je Sadam Husein posedovao prete}u koli~inu oru`ja za masovno uni-{tewe.18

Kriti~ka sposobnost medija nestaje u sukobu sa demonizovanim ne-prijateqem, i tvrdwe o masovnim ubijawima mogu se institucionalizovatibez ozbiqnih dokaza. U slu~aju ubijawa koje su po~inili Crveni Kmeri uKamboxi tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka, @an Lakutir je tvr-dio da su se vo|e Crvenih Kmera „hvalileŒ da su ubile dva miliona qudi.Kada je kasnije bio prinu|en da prizna da je izmislio i broj i to da su se„hvaliliŒ, broj od dva miliona ve} je bio prihva}en u mejnstrimu kaoistina i opstao je dugo nakon toga.19

24

Verujem da smo svedoci sli~nog procesa kreirawa istine sa 8000 `r-

tava u Srebrenici.

SPREMNOST DA SE LA@E. Osamdesetih godina ameri~ki vode}imediji su bezupitno prihvatili tvrdwu da su sovjetski KGB i Bugari sta-jali iza poku{aja atentata na papu Jovana Pavla Drugog 1981. Ova tvrdwaodgovarala je programu Reganove administracije da se Sovjetski savez ocr-ni kao „imperija zlaŒ. Besmisao dokaza koji su na to ukazivali, kao i ve-rovatnost (i dokazi) o pritiscima, te zainteresovanost turskog desni~arakoji je na kraju priznao zlo~in, nikada nisu zainteresovali urednike inovinare „Wujork tajmsaŒ i drugih listova.

20Tvrdwa u ovom slu~aju, gde je

navodni zlo~in odgovarao dràvnim zahtevima, bila je la`na, ali je koe-ficijent naivnosti novinara i urednika bio veoma visok a wihova kri-ti~ka sposobnost i istraìva~ka revnost bile su minimalne.

Isti takav je bio i tretman koji su ratovi na Balkanu imali u mejn-

strim medijima i kod intelektualaca u periodu od 1991. do 2011. U ovom

slu~aju, zapadne vlade su se stalno me{ale u raspad Jugoslavije i od po-

~etka intervencije meta im je bila Srbija.21 To je imalo veliki uticaj na

novine i stavove urednika i intelektualaca. Zvani~na pristrasnost i

spremnost da se laè, preteruje u optu`bama protiv izabrane mete, biraju

dokazi i koriste instrumenti, kao Ha{ki tribunal, da bi se beleìli

poeni i opravdavale zvani~ne akcije, brzo su dopuweni paralelnom pri-

strasno{}u u izve{tavawu, u institucionalizaciji neistina i mitova i

ponovnom pisawu istorije.22

Jedan od va`nih mitova bio je da su se NATO sile ponele nesavesno,

kasno se ukqu~uju}i u sukob,23 nakon srpskih zlo~ina. Ova mitska istorija

zanemaruje slede}e va`ne ~iwenice: (1) nakon pada Sovjetskog saveza, {to

je za posledicu imalo gubqewe interesovawa Zapada za o~uvawe Jugosla-

vije, zapadne sile su podsticale raspad zemqe; (2) pri tome se nisu bavili

pitawima re{avawa problema napu{tenih mawina koje nisu èlele da osta-

nu u dràvama kojima su vladali oni koje su smatrali neprijateqima, ~ime

su efektivno opstruirale re{ewe ovog problema; (3) zapadne sile, a pre

svih Amerika, po pravilu su se suprotstavqale mirnom re{ewu sukoba oko

teritorija i ohrabrivale su bosanske Muslimane i kosovske Albance da

izbegavaju dogovore i da ~ine sve da izazovu NATO intervenciju u svoju

korist.24

Drugi mit, tesno povezan s prethodnim, jeste da su Srbi prvi po~eli

etni~ko ~i{}ewe u Bosni i drugde i da su to gotovo iskqu~ivo oni ~inili.

Suprotno tome, prvo veliko etni~ko ~i{}ewe se odigralo u Hrvatskoj, u

Zadru i Gospi}u, u maju i septembru 1991. U Zadru je hrvatska gomila uni-

{tila 119 srpskih prodavnica i ku}a, a nekih 120 srpskih civila neko-

liko meseci kasnije ubijeno je u Gospi}u.25 U avgustu 1995. izvr{eno je

najve}e etni~ko ~i{}ewe tokom jugoslovenskih ratova, kada su hrvatske

snage proterale Srbe iz Krajine. Etni~ko ~i{}ewe u Bosni je bilo „tante

za kukurikuŒ izme|u bosanskih Muslimana, Hrvata i bosanskih Srba u pe-

25

riodu od 1991. do Dejtonskog sporazuma 1995.26 U Bosnu je, uz pomo} Klin-

tonove administracije, Saudijske Arabije i Pakistana,27 dovedeno vi{e od

4.000 muxahedina kao podr{ka bosanskim Muslimanima. Oni su bili efi-

kasne ubice ~ije su aktivnosti, uz druge muslimanske paravojne i regu-

larne snage, ostavile pusto{ u stotinama srpskih sela, uz vi{e hiqada

ubijenih.28 U medijima je etni~ko ~i{}ewe u Bosni predstavqano kao jed-

nostrano sa genocidnim namerama, iako je u pitawu bila borba za kontrolu

nad teritorijom i ponekad osveta. Ovaj na~in predstavqawa podrazumevao

je masovno skrivawe dokaza.

MIT O MILO[EVI]EVOJ „VELIKOJ SRBIJIŒ. Tre}i tesno po-vezan mit je da su Srbi, predvo|eni Milo{evi}em, vodili svoje ratove uBosni, Hrvatskoj i na Kosovu zarad stvarawa „velike SrbijeŒ. Ovim sepotpuno zanemaruje ~iwenica da je Jugoslavija, uz aktivnu podr{ku silaNATO-a, bila u stawu raspadawa jo{ od devedesetih, a da su srpske mawineu Hrvatskoj i Bosni htele da ostanu u „smawenojŒ Jugoslaviji pre nego daostanu u nezavisnim republikama u kojima bi dominirali wihovi vekovnineprijateqi. (Zapadni establi{ment je pa`qivo izbegavao rasprave na te-mu genocidnih operacija Hrvata protiv Srba za vreme nacisti~ke oku-pacije tokom Drugog svetskog rata i ~iwenice da su bosanski Muslimani iIzetbegovi} sluìli nacistima u tom periodu.

29)

Milo{evi} je bio pod velikim politi~kim pritiskom da pomogne

ovim srpskim mawinama. On je to povremeno i ~inio, ali svakako nije

regularno ratovao da bi zadrào sve Srbe u jednoj dràvi. On je ili po-

drào ili potpisao niz dogovora, kao {to je Brionski (jul 1991), Lisabon-

ski (februar–mart 1992), Vens–Ovenov (januar 1993), Oven–Stoltenbergov

(avgust 1993), Evropski akcioni plan (januar 1994), Plan kontakt grupe

(jul 1994) i, kona~no, Dejtonski sporazum (novembar 1995). Nijedan od ovih

dogovora nije podrazumevao da svi Srbi ostanu u jednoj dràvi. Odbio je da

brani Srbe iz Zapadne Slavonije i Krajine kad su bili `rtve etni~kog

~i{}ewa u Hrvatskoj u maju i avgustu 1995. Sloìo se sa zvani~nim sma-

wivawem Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije na Saveznu

Republiku Jugoslaviju (tj. Srbiju i Crnu Goru, koja se tako|e raspala 2006.

progla{avawem nezavisnosti Crne Gore i Srbije), ~ime je Srbe u Hrvat-

skoj i Bosni fakti~ki prepustio wihovoj sudbini, izvan bilo kakve „ve-

like SrbijeŒ.Ukratko, nazvati borbu srpskih mawina i Milo{evi}a da se ostane

makar i u „suènojŒ Jugoslaviji ili da se spoje sa Srbijom te`wom za

stvarawem „velike SrbijeŒ predstavqa ideolo{ki pristrasno i ~ak sme{no

nerazumevawe politi~ke dinamike.30 Ovu pristrasnost ilustruje i ~iwe-

nica da o~igledne te`we hrvatskog vo|stva za pro{irewem Hrvatske u „ve-

liku HrvatskuŒ, kao i borba OVK za „veliku AlbanijuŒ, uz spremnost da se

etni~ki o~iste nehrvati i nealbanci31 — nikada nisu privla~ili pa`wu

zapadnih medija. Mete Zapada su samo „ve}iŒ entiteti.

26

êtvrti mit, konstruisan da dokaè kako je Milo{evi} bio ultra-

nacionalista koji je pozvao Srbe u napad i etni~ko ~i{}ewe u ciqu stva-

rawa velike Srbije je da je on taj poziv izgovorio u „poznatimŒ govorima

iz 1987. i 1989. Da navedemo samo nekoliko primera iz jednoli~ne pro-

pagande zapadnih medija: Milo{evi} je „izazvao nacionalisti~ko ludilo

milion SrbaŒ („TajmŒ); on je „okupio milion Srba na mestu bitke (Kosovo

1389) da bi im rekao da se spreme za novi boj… Dugi jugoslovenski ko{mar

gra|anskog rata po~iweŒ (Bi-Bi-Si 1991). Drugom prilikom, 1999, Bi-Bi-Si

je o govoru iz 1989. objavio da se „Milo{evi} zakleo da Srbija vi{e ni-

kada ne}e izgubiti kontrolu nad KosovomŒ. Ali takvih poziva i zakletvi u

tim govorima, poznatim po nagla{avawu da je Jugoslavija multietni~ka

zemqa, nije bilo: „Jugoslavija je vi{enacionalna zajednica…(koja) moè

da opstane samo pod uslovom potpune jednakosti svih nacija koje u woj

ìveŒ (Milo{evi} na Kosovu, 28. juni 1989).U dramati~noj ilustraciji kreirawa mita Francisko Gil-Vajt je po-

kazao da je Bi-Bi-Si preneo originalne govore, li{ene bilo kakvih poziva

Srbima na oru`je (ukqu~uju}i navedenu izjavu). U to vreme je Bi-Bi-Si

primetio i zalagawe za punu jednakost svih nacija u okviru Jugoslavije.

Ali, do 1999. i 2001, kada je antisrpska linija ve} uveliko u~vr{}ena,

Bi-Bi-Si je izneo tvrdwe o pripremama za „novu bitkuŒ i navode o od-

bijawu „da se izgubi kontrola nad KosovomŒ koji se ne mogu na}i ni u

Bi-Bi-Sijevim transkriptima govora.32

DEMONIZOVAWE SRPSKE STRANE. Peti mit, ili skup mitova,izrastao je iz potrebe da se demonizuju Srbi i da se bombe NATO-a doveduu pomo} bosanskim Muslimanima –da su Srbi nemilosrdno granatiralisarajevske civile u tri masakra: 1992 („masakr u redu za hlebŒ), 1994 (Mar-kale ili „masakr na pijaciŒ) i („drugi masakr na pijaciŒ) 1995. Ovi ma-sakri su izrazito dobro planirani da uti~u na va`ne odluke NATO-a i UNda se sna`nije interveni{e u korist bosanskih Muslimana. Mnogi zva-ni~nici UN i visoki zapadni vojni zvani~nici su tvrdili da postoje ~vr-sti dokazi da su u sva tri slu~aja akcije planirali i izveli sami bosanskiMuslimani.

33Oficir ameri~ke armije Xon Srej, koji je bio na licu mesta

u Bosni tokom ovih i drugih slu~ajeva masakra, sugerisao je da ovi inci-denti i verovatna pre}utna saglasnost vo|a bosanskih Muslimana „zaslu-ùju podrobnu istragu Me|unarodnog suda za ratne zlo~ineŒ.

34Nepotrebno

je re}i da se takva istraga nikada nije dogodila. Ukratko, ovo nije teorijazavere, nego analiza i zakqu~ak izvedeni na bazi niza zna~ajnih dokaza,koji ~ak nisu ni osporavani u izve{tajima o novijoj balkanskoj istorijikojima dominira zvani~na linija.

[esti mit govori o tome da su samo bosanski Srbi dràli zarob-

qeni~ke logore u kojima se prema velikom broju qudi postupalo kao u

nacisti~kim koncentracionim logorima. U stvari, sve tri strane u gra-

|anskom ratu su dràle zarobqeni~ke logore. Broj qudi zatvorenih u ovim

logorima nikada nije bio veliki, a postupawe prema zatvorenicima nije

27

bilo boqe u hrvatskim i muslimanskim logorima nego u srpskim.35 Me-

|utim, Muslimani i Hrvati su smi{qeno dràli medije daleko od svojih

logora i, {to je jo{ va`nije, zapadni mediji su ionako bili zaintere-

sovani samo za srpske. ûvena fotografija Fikreta Ali}a, zarobqenika iz

Trnopoqa, koja ga prikazuje iscrpqenog u ogradi srpskog koncentracionog

logora, pokazala se kao medijska prevara. Ali} je bio u tranzitnom logoru,

bio je bolestan i ni na koji na~in sli~an drugima u logoru. Ubrzo je oti-

{ao u Skandinaviju. [to je najva`nije, ograda koja se pojavquje u TV pri-

lozima i na fotografijama ogra|ivala je novinare i fotoreportere, a ne

grupu bosanskih Muslimana koju su snimali.36 Ova prevara je bila vrlo

uspe{an propagandni udar kreatora rata i wihovih medijskih pomo}nika.

Kasnije je Bernar Ku{ner, biv{i {ef Lekara bez granica i ministar ino-

stranih poslova pod Sarkozijem, pri~aju}i o svojoj poseti Aliji Izet-

begovi}u kada je umirao u bolnici 2003, rekao da je Izetbegovi} wemu i

Ri~ardu Holbruku priznao da je preterivao u optu`bama o surovosti srp-

skih snaga da bi poùrio intervenciju NATO-a protiv Srba. Prema Ku-

{neru, Izetbegovi} je i wemu i Holbruku rekao da „nije bilo logora za

istrebqewe, kakav god da je bio uàs na tim mestimaŒ i dodao da je „vero-

vao da bi ovakvo otkri}e moglo da ubrza bombardovawe (bosanskih Srba)Œ.37

PRE PREGOVORA ODLUÊNO DA SE BOMBARDUJE. Sedmi mit, ko-ji je sada institucionalizovan, jeste taj da su na mirovnoj konferenciji uRambujeu, pre NATO bombardovawa Jugoslavije, Milo{evi} i Srbi bili tikoji su odbili da pregovaraju o problemu Kosova, pa je NATO bio prinu|enna bombardovawe. Ali, postoje ~vrsti dokazi da su Klintonova admini-stracija i NATO bili nestrpqivi da bombarduju, da su izvr{ili sve pri-preme za napad i uloìli silnu energiju da OVK potpi{e sporazum kojimse, izme|u ostalog, od Jugoslavije „traì neprihvatqivoŒ (prema visokomzvani~niku Stejt departmenta): da dozvoli da NATO trupe okupiraju ~i-tavu zemqu. Ovu posledwu taktiku su, prema istom izvoru, primenili daprekinu pregovore, jer je „Srbima trebalo malo bombardovawe da se ura-zumeŒ.

38Ovo priznawe i mnogi posredni dokazi nisu spre~ili Kofija Ana-

na i UN da izjave da je „me|unarodna zajednica poku{ala da postigne spo-razum sa beskrupuloznim i zlo~ina~kim reìmomŒ.

39

Osmi mit, ili struktura mitova, odnosi se na NATO bombardovawe

kao odgovor na srpsko etni~ko ~i{}ewe Kosova i kao na~in da se spre~i

planirani genocid („Operacija potkovicaŒ), a da su Srbi ipak poku{ali

genocid na Kosovu i ubili veliki broj qudi, dok je NATO bombardovawe

omogu}ilo bezbedan povratak kosovskih Albanaca. U stvarnosti, srpske

brutalnosti na Kosovu su bile deo gra|anskog rata i odgovor na namerne

provokacije OVK kojima bi se izazvalo NATO bombardovawe, pri ~emu je

Klintonova administracija pomagala OVK u wihovim provokacijama.40

Nije bilo planiranog holokausta, a Operacija „PotkovicaŒ je razotkrivena

kao jo{ jedna od dezinformacija NATO-a.41 Nije bilo poku{aja genocida,

ve} masovnog izbegli{tva iz straha od NATO bombardovawa i nasiqa na

28

zemqi; samo 4.000 tela je prona|eno od kraja rata i pored do tada nevi|enih

forenzi~kih pretraga, a u svom godi{wem izve{taju za 2009. Me|unarodni

komitet Crvenog krsta je objavio spisak od 1.869 nestalih osoba za kojima

se jo{ traga,42 {to ukupno ~ini oko 6.000 mrtvih, iako je zvani~na brojka

jo{ uvek 11.000. Stejt department je optuìo Srbe za 500.000 ubistava,43

{to jo{ jednom otkriva sklonost ka uve}avawu zlo~ina koje su po~inile

izabrane mete. NATO bombardovawe je omogu}ilo siguran povratak kosov-

skih Albanaca, ali tek po{to je prvo izazvalo masovni egzodus — tako da

smo do{li do nivoa komedije u kojoj se „humanitarniŒ rat opravdava us-

pehom koji je, navodno, imao u re{avawu humanitarne krize koju je sam

izazvao.Dodatni mit je da Kosovo posle NATO-bombardovawa predstavqa ne-

ku vrstu storije uspeha. Ovo iziskuje istovremeno pre}utkivawe ili za-

nemarivawe i postavqenih ciqeva bombardovawa i rezultata na terenu.

Formalni ciq bombardovawa je bio da se zaustavi etni~ko ~i{}ewe i da se

pomogne uspostavqawe dru{tva „multietni~ke, tolerantne, inkluzivne de-

mokratijeŒ (ameri~ki predsednik Bil Klinton).44 Ali mr`wa koju je na-

taloìo rat te{ko moè voditi toleranciji, {to bi svaki razuman ana-

liti~ar shvatio. Daqe, dok prethodno nije bilo pravog etni~kog ~i{}ewa,

ve} samo povremenih brutalnih preseqewa u gra|anskom ratu,45 pod NATO

okupacijom, sa ultranacionalisti~kom OVK inkorporiranom u policijske

snage koje je organizovao NATO, do{lo je do pravog, ireverzibilnog et-

ni~kog ~i{}ewa koje se sa Srba pro{irilo na Rome i druge mawine. Kako

kaè Jan Oberg, „najve}e etni~ko ~i{}ewe na Balkanu (u procentualnom

smislu)Œ.46 Pet godina nakon kraja rata preostalo srpsko stanovni{tvo je

izolovano, sme{teno u za{ti}ene enklave, bez mogu}nosti da radi, ide u

{kolu ili putuje bez oruàne za{tite. Kosovo je raj za kriminalce i pre-

stonica trgovine drogom i qudima.47 OVK, koji je dugo u vezi sa Al Ka-

idom, od koje prima pomo}, pomogla je pobunu u Makedoniji i nastavqa da

se bori za svoj ciq — „Veliku AlbanijuŒ. Na sve to Zapad okre}e glavu, uz

povremene op{te naznake o storiji uspeha.

POÊTAK RASPRAVE O ISTORIJSKIM IZMI[QOTINAMA.Razlog za pomiwawe ovih istorijskih izmi{qotina, mitova i zanemari-vawa — a lista ni na koji na~in nije iscrpqena — jeste da se pokaè kako jebilo lako i predvidqivo institucionalizovati laì o Srbima kao iza-branoj meti i demonizovanom neprijatequ. Neko bi se ponadao da su medijii mejnstrim intelektualci ne{to nau~ili iz ponovqenih i ponekad ne-ugodnih primera wihove lakovernosti i da }e zgodne optu`be za pokva-renost izabrane mete tretirati sa skepticizmom i podvr}i pa`qivom is-pitivawu. To se nije desilo u slu~aju opisanih izmi{qotina, mitova isakrivawa, a po na{em mi{qewu, nije se desilo ni u slu~aju suo~avawa saoptu`bama za srebreni~ki masakr.

U poglavqima koja slede da}emo prikaz nekih dokaza koji su izneti

povodom optu`be za masovna smaknu}a, ali }emo tako|e poku{ati da doga|a-

29

je u Srebrenici smestimo u odgovaraju}i istorijski i politi~ki kontekst,

{to smatramo da je od velikog zna~aja, ne samo da bi se objasnilo kakva

ubijawa su se dogodila u Srebrenici ve} i da se objasne politi~ki ulozi

koji podupiru naizgled neobja{wivo povla~ewe 28. divizije iz Srebre-

nice — ostavili su ène i decu na brigu Armiji bosanskih Srba! — i vrlo

efikasna kampawa protiv Srba da se podupre optu`ba za „genocidŒ. Tribu-

nal, Ujediwene nacije i mediji su imali va`nu i zaslu`nu ulogu u ovoj

kampawi (videti poglavqa 6–9). Navedeni problemi zahtevaju hitnu ana-

lizu i diskusiju. U ovoj kwizi mi se ukqu~ujemo u takvu analizu i zapo-

~iwemo diskusiju.

Napomene

1 “Bosnia: 2 Officials Dismissed for Obstructing Srebrenica Inquiry”, AP, Wujorktajms, 17. april 2004; Marlise Simons, “Bosnian Serb Leader Taken BeforeWar Crimes Tribunal”, Wujork tajms, 8. april 2000; The Fall of Srebrenica(A/54/549), Izve{taj generalnog sekretara povodom rezolucije Generalneskup{tine 53/35, 15. novembar 1999, paragraf 506,http://www.un.org/News/ossg/srebrenica.pdf.

2 Izme|u 840 i 950 bosanskih Muslimana iz Srebrenice i @epe spaslo sepreplivav{i reku Drinu izme|u 11. i 13. jula 1995. Ove izbeglice — ~itavubrigadu Bosanske muslimanske armije — jugoslovenske vlasti su privele,saslu{ale i obezbedile im sme{taj i negu, ukqu~uju}i posete Crvenog kr-sta, koji im je tako|e dostavqao po{tu i cigarete. Vidi: Transkripti su-|ewa Milo{evi}u, IT-02–54-T, 10. decembar 2003, str. 30340–30341,http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/031210ED.htm.

3 Rezolucija 819 Saveta bezbednosti UN (S/RES/819), 16. april 1993. U vezi sasporazumom UNPROFOR-BMA–ABS od 18. aprila, vidi: Marcus Tanner,“Srebrenica victims airlifted to safety”, Independent, 19. april 1993; i John F.Burns, “U.N. Says Enclave Is ‘Saved’; Bosnians Call It ‘Surrender’”, Wujorktajms, 19. april 1993.

4 Vidi: Milivoje Ivani{evi}, „Kwiga mrtvih Srebrenice i Bir~a1992–1995”, u Srebrenica jul 1995: u tragawu za istinom, Hri{}anska mi-sao, drugo izdawe, 2010, str. 95–169. U ovom delu kwige Ivani{evi} navodiimena i datume ro|ewa i smrti ukupno 3.287 srpskih `rtava stradalih uovoj oblasti isto~ne Bosne do kraja rata.

5 Germinal îvikov, Srebrenica: krunski svedok, Beograd, NVO Istorijskiprojekat Srebrenica, 2010.

6 Izjava svedoka — Vo|a tima istraìteqa Din Pol Mening, tuìlac pro-tiv Slobodana Milo{evi}a, IT-02–54-T, 24. novembar 2003, paragraf 27,paragraf 29, http://www.domovina.net/archive/2003/20031124_manning.pdf.

7 Vidi svedo~ewe Dina Pola Meninga: Transkripti su|ewa Milo{evi}u,IT-02–54-T, 26. januar 2004, str. 31428–31437, http://www.icty.org/x/cases/slo-bodan_milosevic/trans/en/040126IT.htm. Ova procena zasniva se na broju kojije naveo Mening od 2.600 tela, podeqenom sa 450.

30

8 “More Srebrenica victims exhumed from mass grave”, Agencija Frans pres, 9.

decembar 2008.

9 Steven Lee Meyers, “Making Sure War Crimes Aren’t Forgotten”, Wujork tajms,

22. septembar 1997.

10 O ulozi Vilijema Vokera u skretawu pa`we Zapada na navodni masakr oko 45

etni~kih Albanaca u selu Ra~ak, na Kosovu, januara 1999, vidi: Johnstone:

Fools’ Crusade, “Racak: casus belli for NATO”, str. 238–244. Vidi tako|e Ed-

ward S. Herman i David Peterson, The Politics of Genocide („Politika ge-

nocida“, Beograd: „Vesna info“, 2010; ovde izdawe Monthly Review Press,

Wujork, 2010), “Mythical Bloodbaths: Racak”, str. 95–101.

11 Barton Gellman, “The Path to Crisis: How the United States and Its Allies Went to

War”, Va{ington post, 18. april 1999.

12 Kako stoji u zvani~nom izve{taju UN o tom pitawu: „Neki od preìvelih

~lanova srebreni~ke delegacije izjavili su da je predsednik Izetbegovi},

izme|u ostalog, rekao da je saznao da je intervencija NATO-a u Bosni i

Hercegovini mogu}a, ali se moè dogoditi samo ukoliko bi Srbi provalili

u Srebrenicu i ubili najmawe 5.000 tamo{wih stanovnika. Predsednik

Izetbegovi} ne priznaje da je tako ne{to izjavio.“ The Fall of Srebrenica

(A/54/549), paragraf 115, http://www.un.org/News/ossg/srebrenica.pdf. Izve-

{taj UN ne pomiwe da je tom sastanku prisustvovalo jo{ devet osoba, me|u

wima i Hakija Mehoqi}, nekada{wi {ef policije u Srebrenici, koji je

jednom prilikom rekao da osmoro od wih (odnosno oni koji su jo{ bili

ìvi u vreme kad je to izjavio) „mogu da potvrde“ ovaj Klintonov predlog.

(Vidi intervju sa Hakijom Mehoqi}em, u: Hasan Haxi}, “5,000 Muslim Lives

for Military Intervention”, Dani, Sarajevo, 22. jun 1998 , objavqeno na vebsajtu

Centre for Peace in the Balkans, http://www.balkanpeace.org/cib/bos/

boss/boss06.shtml > ili http://cdsp.neu.edu/info/students/marko/dani/dani2.html.

13 Organizacija Veritas procenila je da je u operaciji „Oluja“ poginulo 1.205

civila, ukqu~uju}i 358 èna i 10 dece. Vidi: “Croatian Serb Exodus Com-

memorated”, Agence France Press, 4. avgust 2004; tako|e Veritas, na internet

adresi www.veritas.org.yu. Samo jedno od 1.883 tela ekshumiranih iz grob-

nica oko Srebrenice, zakqu~no sa 2000. godinom, identifikovano je kao

ènsko. Ove brojke su navedene u li~no distribuiranoj oceni karakteris-

tika ovih ostataka koju je dao dr Zoran Stankovi}, koji je dugo radio kao

sudski ve{tak za UN i koji je detaqno prou~io slu~aj Srebrenice. Vidi

tako|e: Tim Ripley, Operation Deliberate Force: the UN and NATO Campaign in

Bosnia 1995, Lankaster: Centre for Defence and International Security Studies,

1999), str. 192.

14 Na pitawe koliko je NATO podloàn optu`bama Tribunala za bombardo-

vawe Jugoslavije 1999, portparol NATO-a Xejmi [ej odgovorio je da ga to

ne brine. Kako je rekao [ej, tuìlac (u to vreme Luiz Arbur iz Kanade)

zapo~e}e sa istragom „jer }emo joj mi to dozvoliti“. Onda, „zemqe NATO-a

su te koje ga finansiraju“, dok se u vezi s potrebom stvarawa drugog ve}a „da

bi se tuìoci ubrzali… mi i Tribunal se u tome slaèmo, èlimo da ratni

zlo~inci budu privedeni pravdi.” Konferencija za {tampu, NATO, 16. maj

1999, http://www.nato.int/kosovo/press/p990516b.htm. Vidi tako|e Michael

Mandel, How America Get Away with Murder: Illegal Wars, Collateral Damage

and Crimes Against Humanity, Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2004), posebno

31

poglavqa 4. and 5; i Edward S. Herman, “The Milosevic Trial, Part 1,” Z Maga-

zine, april 2002.

15 Radi ilustracije, vidi: Predgovor, napomena 11.

16 Vidi: Douglas Kellner, The Persian Gulf TV War, Boulder, CO: Westview Press,

1992), str. 17–29. Samo se Sankt Peterburg tajms potrudio da prona|e

satelitske fotografije koje pokazuju da je navodno okupqawe ira~kih voj-

nika na saudijskoj granici bilo dezinformacija.

17 Vidi: John R. MacArthur, Second Front: Censorship and Propaganda in the Gulf

War, Wujork: Hill and Wang, 1992), Poglavqe 2, “Selling Babies”, str. 37–77.

18 Vidi: npr. “Times and Iraq”, urednici, Wujork tajms, 26. maj 2004, i “ Times

and Iraq: A Sample of the Coverage”, urednici, Wujork tajms, maj 2004,

http://www.nytimes.com/ref/international/middleeast/20040526CRITIQUE.html;

Howard Kurtz, “The Post on WMDs: An Inside Story”, Va{ington post, 12.

avgust 2004; Michael Massing, “Now They Tell Us”, New York Review of Books,

26. februar 2004; Michael Massing, “Unfit to Print?”, New York Review of

Books, 24. jun 2004; i Mark Danner, “The Secret Way to War”, New York Review

of Books, 9. jun 2005.

19 Noam Chomsky i Edward S. Herman, After the Cataclysm: Postwar Indochina

and the Reconstruction of Imperial Ideology (Boston: South End Press, 1979),

Poglavqe 6, “Cambodia”, str. 135–294; Edward S. Herman i Noam Chomsky,

Manufacturing Consent: The Political Economy of the Mass Media, drugo izdawe

(Wujork: Pantheon Books, 2002), Poglavqe 6.2, “Cambodia”, str. 260–296.

20 Vidi: Edward S. Herman i Frank Brodhead, The Rise and Fall of the Bulgarian

Connection, Wujork: Sheridan Square Publications, 1986); Herman i Chomsky,

Manufacturing Consent, Poglavqe 4, “The KGB-Bulgarian Plot to Kill the Pope:

Free-Market Disinformation as ‘News’”, str. 143–167.

21 O tome kako su me|unarodni kontekst i direktni pritisci zapadnih sila

doprineli nasilnom raspadu Jugoslavije, vidi: David Chandler, “Western In-

tervention and the Disintegration of Yugoslavia, 1989–1999”, u: Philip Hammond

i Edward S. Herman, urednici, Degraded Capability: The Media and the Ko-

sovo Crisis (Sterling, VA: Pluto Press, 2000), str. 19–30; Johnstone, Fools’ Cru-

sade, str. 34–50; Mandel, How America Gets Away with Murder, str. 65–88; i

Edward S. Herman i David Peterson, “The Dismantling of Yugoslavia”, Monthly

Review, Vol. 59, No. 5, oktobar 2007, str. 4–9, http://www.monthlyreview.org/

1007hermanpeterson1.php.

22 Vidi: Peter Brock, Media Cleansing: Dirty Reporting, Journalism and Tragedy in

Yugoslavia (Los An|eles: GMBooks, 2005); i L.T.C. John E. Sray, “Selling the

Bosnian Myth to America: Buyer Beware”, Foreign Military Studies Office, De-

partment of the Army, oktobar 1995, http://fmso.leavenworth.army.mil/docu-

ments/bosnia2.htm.

23 Mediji su ~esto tvrdili da su UN i NATO doìveli neuspeh zbog nedo-

statka „moralne hrabrosti“, „politi~ke voqe“, „neodlu~nosti“, te da su

oni ~ak bili „sau~esnici u srpskoj agresiji“ (“The Meaning of Srebrenica”,

uvodni ~lanak, Va{ington post, 13. jul 1995; Michael Dobbs, Va{ington

post, 7. jul 1996; Roger Cohen, “Failure in Bosnia”, Wujork tajms, 18. april

1993). U izjavi datoj povodom 10. godi{wice memorijalnog centra u Po-

to~arima, 11. jula 2005, generalni sekretar UN Kofi Anan izrazio je à-

32

qewe zbog „ozbiqnih gre{aka u proceni, nastalih zbog odanosti filozo-

fiji nepristrasnosti i nenasiqa, koja, koliko god divqewa dostojna, nije

bila primenqiva na sukob u Bosni“ (SG/SM/9993). Tvrditi da su SAD i

wihovi saveznici bili nepristrasni ili ravnodu{ni, tada kao i danas,

zna~i falsifikovati istorijske podatke.

24 Vidi napomenu 21. Vidi tako|e: Lenard J. Cohen, Broken Bonds: Yugoslavia’s

Disintegration and Balkan Politics in Transition, drugo izdawe (Boulder, CO:

Westview Press, 1995); David Owen, Balkan Odyssey (Wujork: Harcourt Brace &

Co., 1995); Susan L. Woodward, Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution after the

Cold War (Brookings, Va{ington: The Brookings Institution, 1995); Steven L.

Burg i Paul S. Shoup, The War in Bosnia–Herzegovina: Ethnic Conflict and Inter-

national Intervention (Armonk, NY: M.E. Sharpe, 1999); Robert M. Hayden,

Blueprints for a House Divided: The Constitutional Logic of the Yugoslav Con-

flicts (Ann Arbor, MI: The University of Michigan Press, 1999).

25 Vidi: Johnstone, Fools’ Crusade, str. 28–29. Vidi tako|e: Rajko Dolechek,

“The International Criminal Tribunal For the Former Yugoslavia: A Creation and

Instrument of Nato”, Ostrava, februar, 2000.

26 U Bosni je na strani bosanskih Muslimana poginulo znatno vi{e civila

nego na srpskoj strani, ali srpske civilne `rtve su tako|e veoma brojne. O

borbama po sistemu „milo za drago“ u bosanskom gra|anskom ratu do kraja

jula 1995, vidi: Cedric Thornberry, “Saving the War Crimes Tribunal; Bosnia

Herzegovina”, Foreign Policy, septembar 1996.

27 Cees Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 1992–1995 (London: Lit Ver-

lag, 2003), str. 207–208; Richard J. Aldrich, “America used Islamists to arm the

Bosnian Muslims: The Srebrenica report reveals the Pentagon’s role in a dirty

war”, Gardijan, 22. april 2002; Richard Norton-Taylor, “US used Islamists to

arm Bosnians: Official Dutch report says that Pentagon broke UN embargo”,

Gardijan, 22. april 2002.

28 Vidi izve{taj koji je predat i Generalnoj skup{tini i Savetu bezbednosti

UN (A/48/177 — A/25835), Memorandum o ratnim zlo~inima i zlo~inima

genocida u isto~noj Bosni (op{tine Bratunac, Skelani i Srebrenica) pro-

tiv srpskog naroda od aprila 1992. do aprila 1993, Jugoslovenska dràvna

komisija za ratne zlo~ine i genocid, april 1993, str. 19, http://unbisnet.

un.org:8080/ipac20/ipac.jsp?session=KE997922Q7026.88080&profile=bib&uri=

full=3100001‹!320302‹!1&ri=3&aspect=subtab124&menu=search&source=‹!ho-

rizon#focus. Vidi tako|e: Ivani{evi}, Srebrenica jul 1995: u tragawu za

istinom; i Joan Phillips, “Victims and Villains in Bosnia’s War”, Southern Slav

Journal, prole}e-leto 1992.

29 Vidi: Johnstone, Fools’ Crusade, str. 146–152; Nebojsa Malic, “Whitewashing

the Holocaust: Jasenovac and the Politics of Genocide”, Balkan Express, 28.

april 2005, http:///www.antiwar.com/malic/?articleid=5751.

30 Vidi: Johnstone, Fools’ Crusade, str. 32–40. Tako|e vidi diskusiju o ovom

pitawu u: Herman i Peterson, “The Dismantling of Yugoslavia”, str. 9–14,

http://www.monthlyreview.org/1007herman-peterson1.php.

31 Vidi: Johnstone, Fools’ Crusade, str. 32–34, str. 146–156.

33

32 Francisco Gil-White, “How Politicians, the Media and Scholars Lied About Mi-losevic’s 1989 Kosovo Speech”, na vebsajtu The Emperor’s Clothes, 9. februar

2004, http://emperors-clothes.com/milo/gw.htm.

33 Za kratak prikaz toga kako se ovde radilo o „zlo~inima nastalim samopo-

vre|ivawem“, uz daqe reference, vidi: Senator Larry E. Craig, Clinton-Ap-

proved Iranian Arms Transfers Help Turn Bosnia into Militant Islamic Base, Re-

publican Policy Committee, ameri~ki Senat, 16. januar 1997, http://www.sen-

ate.gov/‹rpc/releases/1997/iran.htm; Sray, “Selling the Bosnian Myth to Amer-

ica”, http://fmso.leavenworth.army.mil/documents/bosnia2.htm; David Binder,

“Bosnia’s bombers”, The Nation, 2. oktobar 1995; i Wiebes, Intelligence and the

War in Bosnia, 1992–1995, str. 68–69.

34 Sray, “Selling the Bosnian Myth to America”,

http://fmso.leavenworth.army.mil/documents/bosnia2.htm.

35 Johnstone, Fools’ Crusade, str. 69–82.; Carl Savich, “Celebici”,

http://www.serbianna.com/columns/savich/047.shtml.

36 Johnstone, Fools’ Crusade, str. 72–73. Vidi tako|e: Thomas Deichmann, “The

picture that fooled the world”, LM97, februar 1997, http://www.srp-

skamreza.com/guest/LM/lm-f97/LM97_Bosnia.html; i Deichmann, “Exactly as it

happened’?”, LM100, maj 1997, http://www.srpska-mreza.com/guest/LM/lm100/

LM100_Bosnia.html%20, http://www.srpska-mreza.com/guest/LM/lm–100/LM

100_Bosnia.html.

37 Bernard Kouchner, Les Guerriers de la Paix (Pariz: Grasset, 2004), str. 373–374.

38 Vidi: George Kenney, “Rolling Thunder: The Rerun”, The Nation, 14. jun 1999,

http://www.thenation.com/article/rolling-thunder-rerun.

39 The Fall of Srebrenica (A/54/549), paragraf 502,

http://www.haverford.edu/relg/sells/reports/UNsrebrenicareport.htm.

40 Tom Walker, Aidan Laverty, “CIA aided Kosovo guerrilla army”, Sandej tajms

(London), 12. mart 2000; Peter Beaumont, Ed Vulliamy i Paul Beaver, “CIA’s

bastard army ran riot in Balkans”, Obzerver (London), 11. mart 2001; Rory

Carroll, “Crisis in the Balkans: West struggles to contain monster of its own mak-

ing”, Gardijan (London), 12. mart 2001.

41 Vidi: Noam Chomsky, The New Military Humanism (Monroe, ME: Common

Courage Press, 1999), str. 36; i Heinz Loquai, Der Kosovo-Konflikt. Wege in

einen vermeidbaren Krieg (Baden-Baden: Nomos, 2000). Loquai je penzioni-

sani general brigade nema~ke vojske.

42 Vidi: “Kosovo conflict 1999”, u: ICRC Annual Report 2009, Godi{wi

izve{taj, Me|unarodni komitet Crvenog krsta, p. 293, http://www.icrc.

org/eng/assets/files/annual-report/icrc-annual-report–2009-western-balkans.pdf.

43 U saop{tewu za {tampu od 19. aprila 1999. ameri~ki Stejt department kaè

da se „broj ‰mu{karaca, kosovskih Albanaca, koje su ubili SrbiŠ kre}e od

najmawe 100.000, ako se posmatraju samo nestali mu{karci iz izbegli~kih

porodica u Albaniji, do ~ak blizu 500.000, ako su ta~ni izve{taji o op{tem

izdvajawu mu{karaca me|u interno raseqenim licima na Kosovu”.

http://www.state.gov/www/regions/eur/rpt_990416_ksvo_ethnic.html. Primeti-

}ete da je svakako bilo potrebno mnogo laì da bi se minimalni broj

ubijenih kosovskih Albanaca mu{kog pola, samo do 19. aprila, procenio na

100.000!

34

44 “Transcript of Clinton Remarks to American Society of Newspaper Editors”, U.S.Newswire, 15. april 1999.

45 O saop{tewu nema~kog ministarstva spoqnih poslova, koje osporava tvrdweo „etni~kom ~i{}ewu“ pre rata, vidi: “Important Internal Documents fromGermany’s Foreign Office Regarding Pre-Bombardment Genocide in Kosovo”,transkript Eric Canepa, Brecht Forum, Wujork, 28. april 1999,http://www.suc.org/kosovo_crisis/documents/ger_gov.html. Vidi tako|e NoamChomsky, A New Generation Draws the Line: Kosovo, East Timor, and the Stan-dards of the West (Wujork: Verso, 2000), Poglavqe 3, “Kosovo in Retrospect”,str. 94–147.

46 Jan Oberg, “Misleading UN Report on Kosovo (Part A)”, TFF PressInfo 77,Transnational Foundation for Peace and Future Research, Lund, [vedska, 3.oktobar 1999, http://www.transnational.org/pressinf/pf77.html.

47 Vidi: Isa Blumi, “The Islamist Challenge in Kosova”, Current History, mart2003; Barbara Limanowska et al., Trafficking in Human Beings in South EasternEurope — 2004: Focus on Prevention, Program za razvoj Ujediwenih nacija,2005, http://www.unicef.org/media/files/2004Focus_on_Prevention_in_SEE.pdf;i 2005 World Drug Report, Kancelarija Ujediwenih nacija za drogu ikriminal, 2005, http://www.unodc.org/unodc/world_drug_report.html.

35

Poglavqe 2

UVOD U OSVAJAWE SREBRENICE

Xorx Bogdani~

Od samog izbijawa rata u Bosni i Hercegovini, Srebrenica je bilapozornica tragi~nih doga|aja. Strate{ki istureno mesto blizu reke Dri-ne, oko kojega su se vodile èstoke borbe, postalo je ubrzo poznato kao bazamuslimanskog gospodara rata Nasera Ori}a. Ori} i wegovi saveznici su,po~ev{i od maja 1992, iz Srebrenice lansirali sistematske napade tipa„sprèna zemqaŒ protiv civilnog stanovni{tva u 192 srpska sela.1 Na-padi su nastavqeni i nakon {to je, rezolucijom Saveta bezbednosti UN uaprilu 1993,2 Srebrenica progla{ena „za{ti}enom zonomŒ, sve dok je nijeosvojila Armija bosanskih Srba (ABS) u julu 1995.

Tokom sukoba, Srebrenica }e postati ìà propagandne bitke zara-}enih strana, tragedija }e postati oven~ana mitom ne samo u javnoj pre-cepciji ve} i u zvani~noj istoriji koju su pisale Ujediwene nacije, ne-vladine organizacije, sudski dokumenti Ha{kog tribunala i mediji. Doklokalne snage, i srpske i muslimanske, snose odgovornost za zlo~ine po-~iwene u toku ratnih sukoba u oblasti Srebrenice i Bratunca od 1992. do1995, dotle velike sile, pre svega kreatori ameri~ke politike, nose zna-~ajnu odgovornost za produàvawe rata i nasilni kraj „za{ti}enih zonaŒ izona pod za{titom UN u Bosni i Hrvatskoj 1995.

ODGOVORNOST AMERIKE. Zauzimaju}i se za strane u konfliktu,Amerika je izbegavala ulogu po{tenog sudije i potkopavala tri dogovora oprekidu rata postignuta pod pokroviteqstvom UN i Evropske unije, kojisu mogli pomo}i da se rat potpuno izbegne u martu 1992 (Lisabonski plan)ili da se prekine krajem 1992. ili 1993 (Vens-Ovenov i Oven-Stolten-bergov plan). Iako je op{ti utisak da je rat kraju privela Amerika, premavelikom broju dokaza ona snosi znatan deo odgovornosti za duìnu rata ipatwe na svim stranama, pre svega zbog potkopavawa diplomatskih naporadrugih. „Po mom mi{qewu, efekat ameri~ke politike od prole}a 1993. doleta 1995. bio je produàvawe rata, iako je nazivana 'zadràvawe'Œ, pi{e uBalkanskoj Odiseji Dejvid Oven, pregovara~ Evropske unije.

3ârls Bojd,

general ameri~kih vazdu{nih snaga, koji je bio zamenik komandanta NATO-aza Evropu i {ef obave{tajne slu`be sve do posledwih ratnih meseci, pi-{e: „Ameri~ki pristup ratu u Bosni bio je rastrzan dubokom kontradik-cijom. Amerika kaè da je wen ciq da privede rat kraju putem sporazuma, aono {to stvarno ho}e jeste da uti~e na ishod rata u korist Muslimana.Œ

4

U vreme kada je, sa propa{}u Sovjetskog saveza, nestala istorijskamisija NATO pakta, kreatori ameri~ke politike su se trudili da odrè

glavnu ulogu u Evropi, {to je zna~ilo da treba na}i novu ulogu za NATO.Da je jugoslovenski sukob re{en diplomatskim putem bez Amerike, to bidodatno umawilo potrebe za NATO, koji bi mogao biti zamewen evropskimsavezom (kao {to je na po~etku predvideo predsednik Dvajt Ajzenhauer).Zaista, Francuska i Nema~ka su 1992. vodile razgovore na visokom nivou ozapadnoevropskom vojnom savezu.

Suzan Vudvord pi{e u Balkanskoj tragediji: „Iako je Bu{ova admi-nistracija re{ila da se odrekne vo|stva u ranim fazama jugoslovenskogsukoba, i Bu{ova i Klintonova administracija nisu èlele da ostanu vantoga i da potpuno prepuste situaciju Evropqanima. Ukqu~ivali su se kadgod je razvoj jugoslovenskog sukoba pretio da ugrozi vode}u poziciju Ame-rike u Evropi.Œ5

Uprkos nasiqu koje je pratilo separatisti~ke kampawe u Sloveniji iHrvatskoj 1991. visoke diplomate su smatrale da je rat u Bosni mogu}eizbe}i. Generalni sekretar UN Peres de Kueqar, biv{i dràvni sekretarSajrus Vens i pregovara~ Evropske unije lord Piter Karington su sviupozoravali da bi diplomatsko priznavawe naoruànih separatisti~kihrepublika ugrozilo mogu}nost mirnog re{avawa konflikta.

Amerika se u po~etku protivila nema~kom planu priznavawa Slo-venije i Hrvatske, sve dok Nema~ka nije uspela da privoli Evropsku unijuda joj se pridruì. U tom trenutku, prva Bu{ova administracija je, podpritiskom Saudijske Arabije da prizna Bosnu kao budu}u muslimansku ev-ropsku zemqu, ubedila Evropqane da pro{ire diplomatsko priznawe i naBosnu, 6. aprila 1992, u zamenu za ameri~ko priznawe Slovenije i Hr-vatske. Kao i u slu~ajevima Slovenije i Hrvatske godinu dana ranije, to jeu~iweno uprkos ~iwenici da nije postignut nikakav dogovor o nezavi-snosti izme|u Muslimana, Srba i Hrvata, naroda koji su bili dominantniu Bosni, i uprkos ~iwenici da je, prema vaè}em ustavu, legalna secesijabila mogu}a samo uz pristanak ova tri naroda.6 Korak ka nezavisnoj dràviugrozio bi krhki konsenzus kojim je odràvan mir nakon Drugog svetskograta, kada su hrvatski i muslimanski lideri, udruèni sa nema~kim osva-ja~ima, krenuli u kampawu istrebqewa Srba, Jevreja i Cigana, ubijaju}istotine hiqada civila.

U trenutku priznawa, bosanska vlada, u kojoj su dominirali musli-mani, kontrolisala je mawe od 40 procenata teritorije. [tavi{e, kako jepriznao Xorx Keni iz Stejt departmenta, „obave{tajne agencije su bilejedinstvene u stavu da }e Bosna, ako je priznamo, eksplodiratiŒ.7

Cimerman, Izetbegovi} i po~etak rata u Bosni

Shvataju}i da priznawe bez dogovora tri strane vodi ka propasti,posrednik Evropske unije lord Piter Karington i portugalski ministarinostranih poslova Hoze Kutiqero poku{ali su da umawe posledice spo-razumom vo|a bosanskih Srba, Muslimana i Hrvata, poznatim pod nazivomLisabonski sporazum. Ovaj sporazum je predvi|ao tri etni~ka poluauto-

37

nomna kantona {vajcarskog tipa, pod vla{}u centralne vlade. Lisabonski

sporazum su potpisale sve tri strane 20. marta 1992, ali je dva dana nakon

toga ameri~ki ambasador u Jugoslaviji Voren Cimerman ohrabrio musli-

manskog predsednika Bosne Aliju Izetbegovi}a da povu~e svoj potpis. Dve

nedeqe kasnije izbio je rat. Roxer Koen iz „Wujork tajmsaŒ je kasnije pri-

metio da je me|unarodno priznavawe u datim okolnostima bilo „onoliko

blizu zlo~ina~kog nemara, koliko to diplomatski akt moè biti. Zaista,

me|unarodno priznawe i izbijawe rata su se desili istovremeno. Svet je

potpalio fitiq.Œ8

Ameri~ko priznawe u prilog muslimanskom predsedniku Aliji Izet-

begovi}u pratila je medijska kampawa koja je bosanske Srbe progla{avala

agresorima, iako su se prvi napadi u Bosni, prema pisawu provladinog

lista „Oslobo|eweŒ, desili 26. marta 1992. kada su hrvatske snage pre{le

reku Savu iz Hrvatske i napale srpsko stanovni{tvo sela Sijekovac kod

Bosanskog Broda u severnoj Bosni.9 Selo je spaqeno, a pet srpskih po-

rodica je pobijeno, ~ime je zapo~eo ciklus straha i osvete, {to se sa strep-

wom gledalo {irom Bosne. Prvo ubistvo u Sarajevu se odigralo 1. marta

1992, mesec dana pre zvani~nog po~etka rata, kada su dvojica naoruànih,

Musliman i Hrvat, prate}i srpsku svadbenu povorku na Ba{~ar{iji, u

centru Sarajeva, ubili Nikolu Gardovi}a, mladoèwinog oca. îwenica

da zvani~nici vladaju}e partije, Stranke demokratske akcije, nisu uhap-

sili ubice koje su bile dobro poznate, pripremila je pozornicu za bitke

koje }e se rasplamsati mesec dana kasnije.„Organizuju}i politi~ke partije po nacionalnoj pripadnosti, sve tri

zajednice snose odgovornost za stra{nu sudbinu zemqeŒ, navodi Mi{a Gle-

ni u Padu Jugoslavije.10 [ablon su, me|utim, postavili Muslimani, koji

su prvi organizovali nacionalisti~ku partiju SDA. Trideset prvog marta

1991. SDA je osnovala Patriotsku ligu, prvu partijsku vojsku jo{ od par-

tija Osovine iz Drugog svetskog rata. Od tog trenutka oru`je je preplavqi-

valo Bosnu. Jugoslovenska narodna armija (JNA) zapo~ela je prenos oru`ja

bosanskim Srbima. Hrvatska paravojna grupa, Hrvatska narodna odbrana,

aktivno je naoruàvala svoje ~lanove u Hercegovini. U jesen 1991. orga-

nizovane su muslimanske Zelene beretke. Prema Izetbegovi}u, bilo ih je

izme|u 35.000 i 40.000 u trenutku po~etka sukoba. Patriotska liga je for-

mirana u isto vreme i u februaru 1992. postavila je plan za odbranu Bosne.

Liga je, prema Seferu Halilovi}u, brojala oko 120.000 do prole}a 1992.11

Hrvatske jedinice iz zapadne Hercegovine su se, po zavr{etku sukoba u

Hrvatskoj, vratile ku}i predvi|aju}i skori po~etak rata u Bosni. Srbi

koji su otpu{teni iz JNA u Hrvatskoj vratili su se sa oru`jem u oblast

Prijedora, i pored protesta gradske skup{tine u kojoj su ve}inu ~inili

muslimani. Prema bosanskim izve{tajima, JNA je u februaru 1992. sklo-

pila dogovor sa politi~kim vo|om bosanskih Srba Radovanom Karaxi}em

da se osnuje zajedni~ka bosansko-srpska JNA komanda radi koordinacije

vojnih aktivnosti u Bosni. Vitomir @epini}, zamenik ministra unutra{wih

poslova bosanske vlade, procenio je da je bilo naoruàno ime|u 250.000 i

38

300.000 qudi, a da je oko 10.000 Bo{waka bilo angaòvano u borbama u

Hrvatskoj. Novinari koji su putovali po Bosni opisivali su ve~eri ispu-

wene zvucima vatre iz malokalibarskog oru`ja dok su seqaci isprobavali

svoje novo naoruàwe.

ISLAMSKA DEKLARACIJA. I Bu{ova i dolaze}a Klintonova ad-ministracija prikazivale su predsednika Izetbegovi}a kao branioca mul-tietni~ke Bosne, {to je u suprotnosti sa wegovim sna`no izraènim pa-nislamisti~kim pogledima i delovawem. Izetbegovi} je svoju karijeru za-po~eo tako {to je regrutovao qude za SS Hanxar diviziju, koju je osnovaovo|a nacisti~ke SS Hajnrih Himler za bosanske muslimane i koju je vodiofanati~ni antisemita muftija jerusalimski. Zbog svojih netolerantnihnapisa, Izetbegovi} je bio u zatvoru za vreme komunisti~kog jugosloven-skog lidera Josipa Broza Tita. Iako je u kontaktima sa zapadnim liderimau toku bosanskog sukoba gajio ton umerenosti, Izetbegovi} je ostao gor-qivi po{tovalac iranskog Ajatolaha Homeinija i ~est posetilac Irana.Izetbegovi}eva Islamska deklaracija, koja se prvi put pojavila 1970, a{tampana je 1990, na vreme za kampawu za predsedni~ke izbore u Bosni iHercegovini, sadrì i slede}i tekst: „Ne moè biti mira i saìvota iz-me|u Islamske vere i neislamskih dru{tava i politi~kih institucija…Islam jasno iskqu~uje pravo i mogu}nost delovawa bilo koje tu|e ideo-logije na sopstvenoj teritoriji.Œ

12

Hiqade primeraka Islamske deklaracije podeqeno je pripadnicima

Armije Bosne i hercegovine. Zna~ajno je i to da se predsednik Izetbegovi}

nikada nije odrekao stavova iz we, za vreme i nakon rata, u toku borbe da se

konsoliduje kontrola nad republikom u kojoj su Srbi i Hrvati zajedno

bili broj~ano nadmo}ni u odnosu na Muslimane, koji su bili pojedina~no

najbrojnija etni~ka grupa. U prvim mesecima rata, Josif Bodanski, {ef

potkomiteta za terorizam i nekonvencionalne oblike ratovawa ameri~kog

Kongresa, objavio je izve{taj u kome se navode detaqi o pomo}i koju su

bosanski Muslimani primali od islamisti~kih ekstremisti~kih organi-

zacija i dràva, pre svega Irana.13

Dva puta u toku 1994. ugledna dopisnica „[piglaŒ sa Balkana Renate

Flotau srela je Osamu bin Ladena u ~ekaonici kancelarije bosanskog pred-

sednika Alije Izetbegovi}a. Bin Laden, u to vreme stacioniran u Sudanu,

dobio je paso{ od ambasade Bosne i Hercegovine u Be~u, kako navodi bo-

sanski muslimanski list „DaniŒ.14 Bin Laden i wegov vojni komandant

Ajman al Zavahiri pomagali su da se muxahedini konstitui{u kao snaga u

Bosni, najvi{e kao specijalne snage Sedmog korpusa Bosanske armije u cen-

tralnoj Bosni. Bodanski napomiwe da je podr{ka bosanskim Muslimanima

bila prva zajedni~ka akcija {iitskih i sunitskih ekstremisti~kih orga-

nizacija.Ipak, i pored prisustva ekstremisti~kih elemenata i protivqewa

direktora CIA Xejmsa Vulsija, Klintonova administracija je dala zeleno

svetlo za pove}awe isporuka oru`ja iz Irana. Politiku omogu}avawa ile-

39

galnog uvoza oru`ja promovisali su savetnik za nacionalnu bezbednost

Entoni Lejk i ameri~ki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt. Ces Vibes,

univerzitetski profesor iz Amsterdama, koji je za holandski izve{taj o

Srebrenici dokumentovao ulogu obave{tajnih agencija u Bosni, naveo je da

je Ameri~koj vojnoj obave{tajnoj agenciji dat zadatak da ubrza isporuke

oru`ja i personala iz Irana i drugih islamskih reìma, od Malezije do

Alìra.15

AMERI^KA PODR[KA ZA „BOSANSKU STVARŒ. Za{to bi Ame-rika pribegavala merama koje su kr{ile rezolucije UN, udaqavale biv{esaveznike, kao {to su Britanija i Francuska, koje su imale trupe u okviruUNPROFOR-a i koje su rizikovale produèwe rata? General Bojd pi{e:„Kqu~na ta~ka ameri~kog pristupa bila je ideja koja je zasnovana na ne-dostatku informacija: da je u pitawu rat dobra protiv zla, agresora protivnapadnutog. Na bazi te premise, Amerika je podràvala rezolucije Uje-diwenih nacija i NATO-a zasnovane na naizgled neutralnim uslovima — naprimer, da se za{tite mirovne snage — a zatim je sve obrnula da bi kaznilajednu stranu i poku{ala da uti~e na razvoj rata. Podràvala je kreiraweza{ti}enih zona i traìla wihovu za{titu ~ak i kada bi se one koristileza organizovawe napada jedne strane na drugu… Podràvala je legitimitetvo|stva koje je postajalo izrazito etnocentri~no u svojoj formi, jedno-partijsko u svojoj vladavini i manipulativno u svojoj diplomatiji.Œ

16

General Filip Morijon, komandant UN u Sarajevu (septembar 1992 —

juli 1993) rekao je pred Ha{kim tribunalom: „Od samog izbijawa rata, ciq

bosanskog predsedni{tva je bio da obezbedi intervenciju me|unarodnih

snaga u svoju korist, i to je jedan od razloga {to nikada nisu bili voqni da

u~estvuju u pregovorimaŒ.17 Morijonov prethodnik, kanadski general Luis

Mekenzi, ~esto je kritikovao Srbe zbog kori{}ewa te{kog naoruàwa oko

Sarajeva. Ali kada je napustio mesto, napisao je da su muslimanske snage

prekr{ile 19 prekida vatre koje je on dogovorio „jer je wihova politika

bila, a i sada je, da nateraju Zapad da interveni{eŒ.18

Kako su Srbi imali po~etnu prednost u te{kom naoruàwu, u prva

tri meseca rata su osvojili zna~ajnu teritoriju koju su imali nameru da

„razmeneŒ za mir. „Srbi misle da su ve} pobedili i ho}e da zavr{e ratŒ,

prime}uje general Bojd. „Muslimani znaju da nisu i traè na~in da ga

nastave.Œ19

Ameri~ki dràvni sekretar Xejms Bejker je neizmerno pomogao stra-

tegiju bosanske vlade. On pi{e da je naloìo svom sekretaru za {tampu

Margaret Tutviler da pomogne bosanskom ministru inostranih poslova

Harisu Silajxi}u da iskoristi zapadne medije da bi izgradio podr{ku za

bosansku stvar u Evropi i Severnoj Americi. „Tako|e sam joj rekao da

razgovara sa svojim kontaktima sa ~etiri TV kanala, iz 'Va{ington posta'

i 'Wujork tajmsa'.Œ20 Xorx Keni, koji je do svoje ostavke u avgustu 1992. ra-

dio u jugoslovenskom odeqewu Stejt departmenta, potvr|uje da mu je tra-

èno da pomogne u kreirawu javnog mwewa u korist bosanske vlade i da

40

skicira materijale za Margaret Tutviler, „koja je uvek traìla ne{to {to

podiè temperaturuŒ.21

Ovi napori su imali velikog uspeha, i ~esto je bilo te{ko re}i gde

zavr{avaju saop{tewa za {tampu Stejt departmenta ili bosanske vlade o

doga|ajima u Bosni, a gde po~iwu novinski izve{taji velikih medijskih

ku}a. Zloupotreba broja `rtava u mejnstrim medijima bila je uveliko u

toku i pre doga|aja u Srebrenici 1995. Na primer, u toku decembra 1992,

najkrvavije godine sukoba, bosanska vlada je saop{tila da je broj `rtava u

sukobu 17.000. Dva meseca kasnije, usred zime, kad su borbe na ovom pla-

ninskom terenu skoro prestale, bosanska vlada odjednom po~iwe da ko-

risti cifru od 200.000 „ubijenih ili nestalihŒ, koju koriste i reporteri

kao {to je Xon Berns iz „Wujork tajmsaŒ i Xon Pamfret iz „Va{ington

postaŒ. Nakon kratkog vremena izraz „ili nestalihŒ nestao je iz novih

izve{taja. Tako je broj `rtava u tvrdwama bosanske vlade bezobrazno uve-

}an deset puta za dva meseca, a uslu`ni mediji su prihvatili novi broj.

Neverovatno, broj od 200.000 `rtava je ostao konstantan u slede}e dve go-

dine rata!Na sli~an na~in je bosanski ministar inostranih poslova Haris Si-

lajxi} punio naslove novina {irom sveta kada je posetio Britaniju a zatim

i SAD, sredinom decembra 1992. Dok je bio u SAD, Silajxi} se sreo sa

ameri~kim predsednikom i pojavio na vi{e TV kanala, ukqu~uju}i Si-En-En

i Ej-Bi-Si, gde je govorio o „logorima smrtiŒ, „logorima za silovaweŒ i

„odrubqivawu glava deciŒ, u kojima je vi{e od 128.000 ubijeno, a 30.000,

pa i 40.000 èna silovano.„Moja je du`nost i moj posao da ovo kaèmŒ, rekao je Si-En-Enu. Pre-

ko Ej-Bi-Sija Silajxi} je poru~io da niz zlo~ina koje je naveo daju „svima

dovoqno razloga za intervencijuŒ.22 U stvari, kao {to su zainteresovani

novinari mogli da provere kod Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta, za-

robqenici koje su dràli Srbi bili su u ogromnoj ve}ini mu{karci i

nije ih bilo vi{e od desetak hiqada pet meseci ranije, kada je broj za-

robqenika dostigao vrhunac. @erom Boni je za francuski program Spe-

cijalni izaslanik izneo svoje iskustvo u poku{aju da u|e u trag pri~ama o

silovawu:„Dok sam bio na 50 km od Tuzle, rekli su mi, idi u dvori{te tu-

zlanske gimnazije, tamo je 4.000 silovanih èna. Na 20 km, ovaj broj je pao

na 400. Na 10 km ostalo je samo 40. Kad sam se na{ao na licu mesta, samo

~etiri ène su pristale da svedo~e.Œ23

Do 1993. zvani~an broj `rtava silovawa, nakon dodatnih istraga, sma-

wen je na 2.400, na bazi 119 dokumentovanih slu~ajeva trudno}e kao po-

sledice silovawa, prema izve{taju Specijalnog izvestioca UN Tadeu{a

Mazovjeckog.24 Do tada je, me|utim, utisak u javnosti ve} formiran i ko-

rigovanim izve{tajima je posve}ivano malo pa`we. U oktobru 1995. potpu-

kovnik Xon Srej, vojni analiti~ar ameri~ke vojske, opisao je „produktivnu

propagandnu ma{inerijuŒ koju su ~inile „pi-ar firme u slu`bi Bo{waka,

41

medijski stru~waci i delovi Stejt departmenta koji su uspevali da mani-

puli{u iluzijama zarad postizawa muslimanskih ciqevaŒ. Srej nastavqa:

„Jo{ jedan stalan element propagandnih napada odnosi se na vla-sni{tvo nad zemqom. Armija bosanskih Srba nikada nije mogla da'pregazi, zauzme i zadrì' 70 procenata zemqe, kako je to pona-vqala bo{wa~ka propaganda. Iako su kontrolisali 70 procenatateritorije tokom ve}eg dela trajawa sukoba, Armija bosanskih Sr-ba svakako nije imala vojnu snagu da je pregazi, zauzme i zadrì.Mediji i pi-ar firme su koristili zapaqive izraze da bi za-mutili predratnu situaciju. Zbog svog agrarnog na~ina ìvotaSrbi su ~inili ve}inu na 64 procenata teritorije, dok su urbaniposlovno-orijentisani Muslimani ìveli u gradovima.Œ25

Inscenirani incidenti

Zna~ajan je broj svedo~anstava vi{ih vojnih i diplomatskih zvani-

~nika da su muslimanske snage namerno preduzimale akcije koje bi ih pri-

kazale kao `rtve. Lord Dejvid Oven, pregovara~ Evropske unije, koji je

posle Londonske konferencije 1992. nasledio lorda Pitera Karingtona,

napisao je da su muslimanske snage s vremena na vreme granatirale aero-

drom da bi zaustavile humanitarne letove i privukle pa`wu sveta na lo{e

stawe u Sarajevu. Oven je tako|e naveo da su posmatra~i Ujediwenih nacija

primetili da su snage bosanske armije ispaqivale projektile sa lokacije

Ko{evske bolnice, izazivaju}i tako odgovor srpske strane, koji bi pouz-

dani reporteri svaki put opisivali kao granatirawe Ko{evske bolnice.26

[ablon insceniranih incidenata koji su izazivali simpatije u sve-

tu otkriven je u tajnom izve{taju Ujediwenih nacija i procureo je do lon-

donskog „IndependentaŒ, koji je pisao: „Zvani~nici UN i visoki zapadni

vojni zvani~nici veruju da su neka od najgorih ubijawa u Sarajevu, ukqu-

~uju}i i ubistvo najmawe 16 qudi u redu za hleb, po~inili muslimanski

branioci, a ne Srbi koji su opsedali grad — kao zaveru za zadobijawe

simpatija sveta i razlog za vojnu intervenciju… U tajnom izve{taju ko-

mandantu snaga Ujediwenih nacija ‰u ZagrebuŠ generalu Sati{u Nambijaru

zakqu~uje se… da je mogu}e da su bombu aktivirale bosanske snage lojalne

predsedniku Aliji Izetbegovi}u. 'Verujemo da je to bila detonacija bombe

verovatno postavqene u konzervi', rekao je tada zvani~nik UN.Œ27

Uspe{an poku{aj muslimanskih snaga da bace sumwu na bosanske Sr-

be za inscenirane uàse — {to }e kasnije postati poznato kao „masakr u

redu za hlebŒ od 27. maja 1992. — zna~ajno je uticao na razvoj doga|aja u

sukobu jer je dao sna`nu podr{ku usvajawu rezolucije 757 Saveta bezbed-

nosti tri dana kasnije, kojom su uvedene me|unarodne sankcije Srbiji, naj-

va`nijem savezniku bosanskih Srba.28 Sankcije je predloìla Amerika da

bi kaznila ostatak Jugoslavije zbog navodnog prisustva jugoslovenskih tru-

pa u Bosni.

42

U stvari, jedan izve{taj UN, koji nosi datum 30.6, potvrdio je, na

bazi najboqih dokaza koji su bili na raspolagawu, da se „najve}i deo JNA

ve} povukao u Srbiju i Crnu GoruŒ, kao {to je zahtevala Rezolucija 752

Saveta bezbednosti.29 Nasuprot tome, izve{taj UN napomiwe da „{to se

ti~e povla~ewa elemenata hrvatske vojske, do sada se u Bosni i Hercego-

vini to povla~ewe nije dogodiloŒ.30

Predsedavaju}i Saveta bezbednosti, austrijski ambasador Peter Ho-

henfelner, dobio je izve{taj dva dana pre glasawa o sankcijama koje su

predloìle SAD, ali je ovaj izve{taj skrivan od ~lanova Saveta bezbed-

nosti sve do sat vremena nakon glasawa o uvo|ewu sankcija Jugoslaviji.31

Neki delegati su se àlili novinarima da su bili zavedeni, ali Amerika

je prevagnula u svojim naporima da Srbe neopozivo ozna~i kao zlo~ince, a

muslimane ohrabri da nastave rat protiv Srba oslabqenih sankcijama.Britanski diplomata Sedrik Tornberi, pomo}nik generalnog sekre-

tara UN, koji je li~no istraìvao zlo~ine koje su po~inile sve zara}ene

strane, pi{e: „Do po~etka 1993. do{lo se do konsenzusa — pre svega u SAD,

ali i u nekim zapadnoevropskim zemqama a naro~ito u zapadnim liberal-

nim medijima — da su Srbi jedini zlo~inci, {irom Jugoslavije, a da su

`rtve prete`no ili ~ak iskqu~ivo Hrvati i Muslimani. Ovo stanovi{te

nije odgovaralo percepciji niza visokih slu`benika UN koji su bili u

dodiru sa dnevnim doga|awima u ovoj oblasti; kako me je jedna dobra du{a

u centrali UN u Wujorku, upu}ena u diplomatske tra~eve, upozorila: Po-

traìte zaklon — neprilike po~iwu.Œ32 Ove napomene opisuju politi~ku i

vojnu atmosferu u vreme kada su se doga|aji razvijali u isto~noj Bosni,

kada je Srebrenica prvi put privukla me|unarodnu pa`wu 1993.

VLADAVINA TERORA NASERA ORI]A. Ve}i deo sveta prvi put je~uo za Srebrenicu u martu 1993, kada je general Filip Morijon, komandantUN u Sarajevu, bez dozvole pretpostavqenih, u~inio rizi~nu posetu da biotvorio put za humanitarni konvoj ka ovom gradu u isto~noj Bosni gde su seodigravale èstoke borbe izme|u dominantno muslimanskih snaga ABM iuglavnom srpske ABS.

Uprkos Morijonovoj spremnosti da preuzme rizik da bi pomogao mu-

slimanskim civilima koji su traìli pomo}, bosanski Muslimani su ko-

mandanta UN zadràli kao taoca, da bi objavili humanitarnu krizu i pri-

silili Zapad na vojnu intervenciju.„To {to su me dràli kao zarobqenika u Srebrenici bilo je orke-

strirano iz SarajevaŒ, rekao je Morijon u kasnijem svedo~ewu pred Ha{kim

tribunalom.33 Srebreni~ki vojni zapovednik, Naser Ori}, komandant 28.

divizije BMA, primio je nare|ewe da zadrì Morijona kao taoca.„Naser Ori} je bio vojni zapovednik koji je ovom obla{}u i wenim

stanovni{tvom vladao pomo}u teroraŒ, primetio je Morijon. „Nije sebi

mogao da dozvoli da drì zarobqenike. Koliko se se}am, nije se ~ak trudio

ni da prona|e razlog.Œ34

43

General Morijon je jasno razumeo da su Ori}evi zlo~ina~ki pohodi

na srpska sela i masakri brojnih civila bili razlog {to su srpske vojne

snage blokirale Srebrenicu.„Nisam bio iznena|en kada su me Srbi odveli u selo blizu Bratunca

da prisustvujem izno{ewu tela stanovnika koja su bila ba~ena u jamu.Œ35 I

Morijon i potpukovnik Tomas Karemans, koji je komandovao holandskim

bataqonom UN u Srebrenici pre wenog pada, ustanovili su jasnu vezu iz-

me|u ubila~kih napada Nasera Ori}a na civilno stanovni{tvo Bratunca,

Skelana, Kravice, Mili}a i mnogih drugih gradova i sela i doga|aja iz

1995. Sa porastom neutemeqenih medijskih optu`bi protiv srpskih snaga

oko Srebrenice, potpukovnik Karemans je podsetio novinare na konferen-

ciji za {tampu u Zagrebu 23. jula 1995: „Znamo da su samo u oblasti oko

enklave Srebrenica sa zemqom sravwena 192 sela, a svi stanovnici po-

bijeni. To je ono na {ta mislim kad kaèm 'nema dobrih momaka, nema

lo{ih momaka'. [to se mene ti~e, oni su svi isti.Œ36

Sudija Ha{kog tribunala Patrik Robinson pitao je generala Mori-

jona: „Vi onda kaète, generale, da je ono {to se desilo 1995. direktna

reakcija na ono {to je Naser Ori} u~inio Srbima dve godine ranije?Œ

Morijon je odgovorio: œDa. Da, Va{a visosti. Ja sam u to uveren.Œ37

Postoje mnogi dokazi da su u èstokim borbama u isto~noj Bosni i

srpska i muslimanska strana ~inile ozbiqne zlo~ine. Ali, u gra|anskom

ratu, gde strah i osveta stvaraju plodno tlo za uàse, surovost Nasera

Ori}a je postala poznata u ~itavoj Bosni. U izve{taju Jugoslovenske dr-

àvne komisije za ispitivawe ratnih zlo~ina iz 1993, koji je prihva}en

kao zvani~an dokument UN, opisuje se {ablon napada u kojima su ~itava

sela spaqivana, a svi civili ubijani.38 Me|unarodno priznati forenzi-

~ar, patolog Zoran Stankovi}, biv{i direktor Vojne bolnice u Beogradu i

biv{i ministar odbrane Srbije i Crne Gore, vr{io je kompletne autopsije

i napisao forenzi~ke izve{taje za `rtve iz brojnih sela u kojima su mu-

slimanske trupe koje su vodili Ori} i wegov zamenik Zulfo Tursunovi}

masakrirali stanovnike. Tipi~ne `rtve iz op{irnih izve{taja dr Stan-

kovi}a bile su starije ène i mu{karci, ro|eni izme|u 1915. i 1930. Foto-

grafije koje su pratile ove izve{taje pokazuju vratove zaklane od uveta do

uveta. Neka od ovih (uglavnom ènskih) tela fotografisana su u stawu u

kome su na|ena, obu~ena u pre{iroke vojni~ke {iwele, {to je bio gro-

teskni poku{aj wihovih ubica da prikaù kako su ove starije `rtve umrle

aktivno brane}i svoje domove.39

Rade}i za Ju`noslovenski ùrnal iz Londona, Xoan Filips izve{ta-

va da je posetila gradi} Fakovi}i u isto~noj Bosni, godinu dana po{to su

ga prvi put napale muslimanske snage Nasera Ori}a 12. jula 1992. Isti

grad je bio sravwen sa zemqom u Drugom svetskom ratu, a wegove stanovnike

su pobile hrvatske usta{e.„U ovom ratu, 5. oktobra 1992. Fakovi}i su ponovo bili popri{te

stra{nog masakra u kome je pobijena ~etvrtina stanovni{tva… Pre rata je

44

u Fakovi}ima ìvelo 115 stanovnika. Do trenutka masakra ovaj broj se

smawivao. A onda je u istom danu ubijeno wih 25 ili 26.Œ40

Filipsova je intervjuisala jednog od onih koji su preìveli napad,

Andriju Markovi}a, ~iji je deda u Drugom svetskom ratu vodio partizanski

pokret otpora protiv fa{ista po okolnim brdima. Familija Markovi} je u

tom napadu izgubila 57-godi{wu Olgu Markovi}, 61-godi{wu Slavku Mar-

kovi}, 51-godi{weg Radoja Markovi}a, 53-godi{weg Radomira Markovi}a

i vi{e daqih ro|aka. Tako je porodica Markovi} izgubila 16 ~lanova u

prethodnom ratu i jo{ deset, od strane vojnika 28. divizije Armije Bosne i

Hercegovine.„Vladavina Nasera Ori}a podrazumevala je dobro poznavawe terito-

rije koju su dràle wegove snageŒ, svedo~io je Morijon. „Delovalo mi je

kao da izvr{ava politi~ka nare|ewa Predsedni{tvaŒ u Sarajevu.41 Ori}a

i wegovog zamenika Tursunovi}a postavila je Izetbegovi}eva vlada, pro-

tivno èqama umerenog srebreni~kog muslimanskog vo|e Besima Ibi{e-

vi}a, presednika Skup{tine gra|ana, koji je poku{avao da uspokoji Srbe.

Sam Ori} je priznao „Oslobo|ewuŒ da je morao da se skriva po {umama

zajedno sa svojim saveznicima i da kri{om nalazi hranu zato {to ve}ina

muslimanskih gra|ana nije delila shvatawe ekstremista koji }e preuzeti

vlast. Od kraja 1991, me|utim, Muslimanski nacionalni savet je opremao

oruàne pobuwenike pu{kama i uniformama i po~eo da pregrupi{e te{ke

kriminalce kao du`nosnike paravojnih snaga — taktika koju su kasnije

koristile srpske i hrvatske vo|e.Ro|en u obli`wim Poto~arima, Ori} je radio u Beogradu kao po-

licajac i dve godine kao li~na za{tita srpskog predsednika Milo{evi}a,

ali je bio otpu{ten 1991. zbog kra|e i vratio se u Bosnu. Tursunovi} je bio

u zatvoru u Zenici, usred izvr{ewa petnaestogodi{we kazne za ubistvo

troje Muslimana 1986, kad ga je pustio predsednik Izetbegovi} krajem 1991.

i postavio za glavnog komandanta u Srebrenici. On i Ori} u{uwali su se

u Srebrenicu u prole}e 1991. Napadi na Srbe po~eli su gotovo odmah.

[estog maja spaqena su i opqa~kana obli`wa srpska sela Gniona i Bqe-

~eva. Slede}eg dana iz zasede je napadnuto i ubijeno sedmoro Srba koji su

poku{ali da pobegnu iz Srebrenice. Osmog maja ubijen je i sudija Goran

Zeki}, predsednik srpske stranke SDS i poslanik u bosanskoj skup{tini,

{to je dovelo do masovnog bega preostalih 1.500 Srba iz Srebrenice. U to

vreme, ni dan ne bi pro{ao bez napada sa paqewem sela i gradova, kao {to

su Sikiri}i, Kowevi} Poqe, Glogova, Zalu`je, Fakovi}i, Kaludra, Loz-

nica, Agoni, Breàni, Krnica, Zagoni, @elazije, Orli}e, Je{tica, Biqaka,

Crni Vrh, Mili}i, Kamenica, Bjelovac, Kravica, Skelani i Zabokvica…Masakr nad Srbima u Kravici, koji je tipi~an za ove napade, postao je

poznat samo po tome {to se desio na pravoslavni Boì}, 7. januara 1993.

Ukupni broj ubijenih je nepoznat, ali je dr Stankovi} pregledao 48 tela

qudi koji su ubijeni na svoj najva`niji praznik. Prema Xoan Filips, do

kraja marta 1993, 1.200 Srba je ubijeno a 3.000 povre|eno, tako da „danas

skoro da vi{e nema Srba u srebreni~koj op{tini. Od 9.300 Srba koji su tu

45

nekad ìveli, ostalo je mawe od 900. Od 11.500 koji su nekad ìveli u

op{tini Bratunac, vi{e od 6.000 su pobegli. U op{tini Srebrenica osta-

la su samo tri sela, a oko 26 sela je uni{teno; u op{tini Bratunac, oko 24

sela je sravweno sa zemqom. Posledwa velika srpska sela u okolini Bra-

tunca i Skelana napadnuta su i uni{tena 7. januara 1993.Œ42

Dok je ameri~ki Stejt department izbacivao saop{tewa za medije i

brifinge, navode}i muslimanske izve{taje o srpskim zlo~inima, vlada-

vina terora Nasera Ori}a se uop{te nije pojavqivala kao tema na kon-

ferencijama za {tampu i u izve{tajima o qudskim pravima. Na sli~an

na~in je Medlin Olbrajt, u to vreme ameri~ki ambasador u Ujediwenim

nacijama, od 1993. pa sve do kraja rata u Bosni, stalno podràvala re-

zolucije i izve{taje koji su kritikovali srpske zlo~ine, ali je koristila

pravo veta kada je trebalo osuditi muslimanske zlo~ine, kako navode pred-

stavnik Velike Britanije ser Dejvid Heni i ruski Jurij Voroncov.43

Ori} je jasno razumeo da moè neka`weno delovati s obzirom na ne-

kriti~ku podr{ku koju su SAD pruàle Izetbegovi}evoj vladi. âk je sni-

mao neke od svojih zlo~ina, ukqu~uju}i odrubqene srpske glave, i ove snim-

ke je pokazao Xonu Pamfretu iz „Va{ington postaŒ i Bilu [ileru iz „To-

ronto staraŒ. [iler pi{e da je Ori} bio „najkrvoèdniji ratnik koji je

hodao bojnim poqemŒ, a onda opisuje svoju posetu ku}i ovog vojnog zapo-

vednika u januaru 1994:

„U hladnoj, sne`noj no}i sedeo sam u wegovoj sobi i gledao videoverziju onoga {to bi se moglo nazvati 'Najve}i hitovi NaseraOri}a'. Bilo je ku}a u plamenu, le{eva, odrubqenih glava, qudikoji su beàli…Sme{kao se sve vreme, dive}i se svom delu. 'Za-sko~ili smo ih iz zasede', rekao je. Slede}a sekvenca je pokazivalatela ubijenih eksplozivom: 'Ove smo lansirali na mesec', hvaliose. Kada se pojavio avetiwski prazan grad sa tragovima projektilapo ku}ama, ali bez vidqivih le{eva, poùrio je da najavi: 'Ovdesmo ubili 114 Srba'. Kasnije je bilo slavqa, sa peva~ima koji sumu nesigurnim glasovima pevali hvalospeve.Œ44

Mnogo govori ~iwenica da, uprkos brojnim i detaqnim dokazima o

zlo~inima Nasera Ori}a, Zulfa Tursunovi}a i drugih komandanata 28. di-

vizije Ha{ki tribunal nije optuìo Ori}a sve do 2003, a i tada samo po

relativno bezna~ajnim ta~kama optu`be vezanim za nekoliko ubistava, su-

rovo postupawe sa zarobqenicima, uni{tavawe imovine i, pre svega, za to

{to nije uspeo da obuzda vojnike pod svojom komandom.45 To {to siste-

matski pokoq srpskog civilnog stanovni{tva zapadno od Drine, kojim je

rukovodio Naser Ori}, nije kvalifikovan kao zlo~in protiv ~ove~nosti

odslikava politi~ke ciqeve sponzora Ha{kog tribunala, pre svega ame-

ri~kog ambasadora Medlin Olbrajt, koja je organizovala postavqawe glav-

nih tuìlaca i kqu~nih figura vezanih za Tribunal. [erif Basiuni, vo|a

ekspertske komisije UN, egipatski stru~wak za islamsko pravo koji je pre-

davao na pravnom fakultetu univerziteta DePol u îkagu, u zavr{nom iz-

46

ve{taju ekspertske komisije nije ni pomenuo Ori}eve ubila~ke napade na

okolnu populaciju, iako je na raspolagawu imao forenzi~ke dokaze iz

obimnih izve{taja dr Stankovi}a.46

„DOBAR POLITI^KI REZULTATŒ. Nasuprot tome, odluka da se zagenocid (me|u ostalim ta~kama) optuè lider bosanskih Srba Radovan Ka-raxi} i general Ratko Mladi} za doga|aje u Bosni iz 1992. doneta je ne-punih dve nedeqe po{to su bosanski Srbi zauzeli Srebrenicu

47i poslu-

ìla je za diplomatsku izolaciju bosanskih Srba. Glavni sudija Ha{kogtribunala Antonio Kaseze pohvalio je brzo podizawe optu`nice kao „do-bar politi~ki rezultatŒ i primetio da „ova dva gospodina ne}e biti uprilici da u~estvuju u mirovnim pregovorimaŒ48

— strogo politi~ka iz-java koja, me|utim, nije diskreditovala Tribunal u o~ima sveta.

„Shvatio sam da je Tribunal za ratne zlo~ine veoma vredno oru|eŒ,

izjavio je za Bi-Bi-Si ameri~ki pregovara~ Ri~ard Holbruk. „Koristili

smo ga da dva najve}a ratna zlo~inca u Evropi, Karaxi}a i Mladi}a, dr-

ìmo van Dejtonskog mirovnog procesa i da opravdamo sve {to je usle-

dilo.Œ49

]utawe Basiunijeve komisije o Ori}u i {ablon optu`bi pred Tri-

bunalom odslikavaju politi~ke ciqeve Amerike, koja je dominirala u Sa-

vetu bezbednosti kada se radilo o Bosni i koja je Tribunal smatrala jo{

jednim oru`jem koje se moè mobilisati u korist bosanske vlade, a ne

nepristrasnim sudskim telom. Po{to su SAD i druge stalne ~lanice Sa-

veta bezbednosti imale pravo veta, rad Tribunala je bio inherentno po-

liti~ki, pa su ~ak i najbesramniji zlo~ini muslimanskih jedinica imali

nizak prioritet. Zvani~nici Tribunala dozvolili su da se istrage protiv

bosanskog predsednika Izetbegovi}a i hrvatskog predsednika Frawe Tu|ma-

na razvla~e godinama sve do wihove prirodne smrti. Glasnogovornici Tri-

bunala su jednostavno obznanili da se nikakve informacije o istragama i

optu`bama protiv wih ne}e obelodawivati jer oni nisu u prilici da se

brane.Ori}evo uni{tavawe srpskih sela stvorilo je dva velika problema za

wegove trupe u 1993. Srebrenica je, {to se hrane ti~e, zavisila od pqa~ke

u srpskim selima, a ti izvori su uni{teni. U me|uvremenu, Srbi koji su

preìveli masakre du` muslimanskih linija snabdevawa dali su sve od

sebe da blokiraju konvoje me|unarodne pomo}i. Muslimanske izbeglice su

se àlile da je hrana uvek dospevala do Ori}a, koji je organizovao unosnu

crnu berzu. Me|unarodni zvani~nici su ohrabrivali izbeglice da izaberu

svog ~oveka koji bi organizovao distribuciju hrane, ali je on ubijen dan

po{to je izabran.Drugi Ori}ev problem nastao je kada su bosanski Srbi, nakon masakra

u Kravicama na pravoslavni Boì} 1993, formirali Drinski korpus za

za{titu preìvelih srpskih stanovnika i za uni{tewe Ori}evih snaga.

Posle poraza kod Cerske i Kowevi} Poqa Ori} je bio potisnut nazad u

Srebrenicu.

47

„Da nije bilo zalagawa trupa Ujediwenih nacijaŒ, pisao je Xon Pam-

fret u „Va{ington postuŒ, „Ori} bi bio mrtav, zarobqen, ili bi se sklo-

nio u {umeŒ.50 Umesto toga, ratni vojskovo|a je sada mogao da kao {tit

koristi srebreni~ke civile, koji su zavisili od wega.

MANIPULACIJA ZA[TI]ENIM ZONAMA. Ori}u je omogu}eno daostane u Srebrenici zato {to je, kako kaè lord Oven, „Savet bezbednostidoneo kobnu odluku da Srebrenica i okolina imaju status za{ti}ene zone,oslobo|ene oruànih napada, a da pri tom nije izvr{ena ni demilita-rizacija niti su odre|ene granice ove zoneŒ. On dodaje: „Osnovna gre{kakoncepta 'za{ti}enih zona', prema mi{qewu snaga UN, bila je u tome {toje muslimanima dozvoqeno da izbegnu razoruàvawe, {to je ~itav konceptu~inilo nebezbednimŒ.

51Bosanska vlada je odmah oborila sporazum kojim je

o~uvana muslimanska kontrola nad Srebrenicom i kojim je stanovnicimaomogu}eno da primaju humanitarnu pomo}.

U delovima kwige Lukava strategija bosanskog generala Sefera Ha-

lilovi}a, iz 1998, koji su ~itani u toku su|ewa generalu Radislavu Krs-

ti}u, saznajemo od samog generala Halilovi}a da se on „obratio {tabovima

i izdao naredbe za Srebrenicu i @epu da nijedan ispravan komad oru`ja ne

sme biti predat, nijedan upotrebqivi metak. Posle toga se video sa Izet-

begovi}em, koji mu je ~estitao.Œ52 Ovo je potvr|eno u posebnoj izjavi Na-

sera Ori}a, citiranoj na svedo~ewu istog dana. „Kad je izdata naredba za

demilitarizaciju samog gradaŒ, izjavio je Ori}, „komandant mi je objasnio

da treba da predamo samo neispravno naoruàwe, te{ko naoruàwe, oru`je

koje ne moèmo da sakrijemo, i ja sam to u~inio. Ostali smo du` linija i

jo{ uvek smo imali oru`je uz sebe.Œ53 Halilovi} precizira da je 28. di-

vizija u Srebrenici imala 5.803 borca.54

Svedo~e}i kasnije istog dana, general Halilovi} je priznao da je ko-

ristio helikoptere da ponovo snabde i dodatno naoruà „za{ti}enu zonuŒ.

Opomenut da je sporazum o za{ti}enoj zoni naro~ito zabrawivao letove iz

Tuzle za Srebrenicu i @epu za vojno snabdevawe, Halilovi} je drsko sve-

do~io: „U redu je {to sam poslao osam helikoptera sa municijom, i da sam

mogao, poslao bih i 180!Œ55

Uprkos ~iwenici da Srebrenica nije uspe{no demilitarizovana, Sa-

vet bezbednosti je pro{irio koncept za{ti}enih zona na Sarajevo, Go-

ra`de, Biha}, @epu i Tuzlu sa okolinama. Naravno, ove „za{ti}ene zoneŒ

nikada nisu pruàle za{titu srpskim stanovnicima. Kako pokazuju mape

UNHCR-a, ve}ina Srba je proterana iz ovih zona do leta 1992, kao {to su

muslimani proterani iz gradova sa hrvatskom ili srpskom ve}inom. Sa-

rajevski Srbi su dràli delove grada sve dok nisu stavqeni pod kontrolu

vlade posle Dejtonskog sporazuma.Militarizacija za{ti}enih zona, kr{ewem proklamovane politike

UN, nije mogla biti sprovedena bez pomo}i SAD. Dejvid Hekvort, ratni

dopisnik „WuzvikaŒ, kaè da su SAD pomagale ilegalni transport oru`ja

iz Irana i drugih islamskih zemaqa na tuzlanski aerodrom pomo}u trans-

48

portnih letilica „herkules C–130Œ, koje su imale regularan red letewa.

Prekidi u radarskom nadzoru pomo}u „avaksaŒ planirani su uvek u vreme

ovih letova.56 Poja~ani dotok sofisticiranog naoruàwa i jasna podr{ka

SAD ulili su samopouzdawe bosanskoj vladi da moè da produì rat i

ostvari vojnu prevagu uz pomo} i Amerike i svojih islamskih saveznika.Petog februara 1994. u Sarajevu se dogodio jo{ jedan krvavi insce-

nirani incident koji je omogu}io Americi da izvr{i pritisak na UN da

prihvate sistem zamki po kome bi svaki napad Srba na za{ti}ene zone

mogao da izazove vazdu{ne udare protiv wih. Ova promena politike desila

se posle smrtonosnog granatirawa u kojem je ubijeno 49, a raweno 200 qudi

na pijaci Markale. Stejt department i ameri~ki ambasador Medlin Ol-

brajt poùrili su da osude Srbe za eksploziju, a muslimanska strana je

poku{ala da prekine pregovore. Ali, tog puta je general ser Majkl Rouz,

tada{wi komandant UNPROFOR-a u Sarajevu (januar 1994 — januar 1995),

napisao tehni~ki izve{taj u kojem su za ovo krvoproli}e optuèni mu-

slimani, oti{ao kod predsednika Izetbegovi}a i zapretio da }e objaviti

izve{taj ako se muslimani ne vrate za pregovara~ki sto. Lord Oven, koji je

znao za izve{taj, priznao je da je pomogao da se on sakrije zbog toga {to bi

pojavqivawe „i najmawe sumwe da su Muslimani kriviŒ dovelo do toga da

bosanski Muslimani napuste pregovore.57

Sedmog februara 1994, komandant UNPROFOR-a Fransis Brikmon

izvestio je {efa civilne misije UN Jasu{ija Aka{ija da „bosanska armija

u Sarajevu svakodnevno provocira Srbe. Od sredine decembra bosanska ar-

mija je po{la korak daqe, koriste}i te{ku artiqeriju protiv srpskih pred-

gra|a Sarajeva.Œ Brikmon daqe opisuje {ablon manipulacije kojem se pri-

begavalo u Gora`du, Biha}u i Srebrenici: „Bosanska armija napada Srbe iz

za{ti}enih zona, a kada Srbi odgovore, uglavnom na liniji sukoba, bo-

sansko predsedni{tvo napada UNPROFOR da ih ne {titi od napada Srba i

poziva na bombardovawe srpskih pozicija.Œ58

Dva meseca kasnije, posle napada muslimanskih jedinica na srpska

sela u okolini Gora`da, bosanski Srbi po~eli su da granatiraju musli-

manske jedinice unutar Gora`da. Novinski izve{taji citirali su vladine

tvrdwe da je ubijeno 700 a raweno 2.000 qudi, kao i da je bolnica u Go-

ra`du uni{tena. Ameri~ki zvani~nici zahtevali su vazdu{ne udare NATO-a,

a general Rouz je naredio mali napad na srpske poloàje. Kada je Rouz,

me|utim, stigao u Gora`de, video je da je realnost sasvim druga~ija. „Wu-

jork tajmsŒ je izvestio da su „vi{i zvani~nici UN ustanovili da je bol-

nica, opisana kao gotovo unu{tena, u stvari potpuno funkcionalna, sa

samo jednim tragom od pogotka na krovu. Nije bilo dokaza o 700 le{eva.Œ

Ukratko, „izve{taji o Gora`du su bili namerno predimenzionirani kako

bi se svet ubedio da treba ne{to da u~ini… Opasno preterivawe je usko-

me{alo strane prestonice. Pri~e o {iroj upotrebi snaga NATO-a za bom-

bardovawe skladi{ta municije i infrastrukture oti{le su preko granice

posle koje se snage UN pretvaraju u borbene trupe.Œ59

49

Visoki zvani~nik citiran u ovoj neuobi~ajeno iskrenoj kritici ma-

nipulacije UN i medija od strane Muslimana i kreatora ameri~ke poli-

tike svakako je general Rouz, koji je iste ideje preneo Xonu Simpsonu iz

Bi-Bi-Sija na kraju svog mandata u Sarajevu. Ali, muslimanska vlada bila

je ohrabrena svojim uspesima u izazivawu napada NATO-a na Srbe, ma ko-

liko oni bili ograni~eni.Sli~na strategija bila je primewena u Biha}u u novembru 1994, kada

su vladine snage koristile svoj status za{ti}ene zone za organizovawe

napada i okupaciju Srba koji su ìveli u oblasti zaravni Grabe`. Kada su

Srbi odgovorili, dovode}i svoje snage na rub za{ti}ene zone, bosanski

ministar inostranih poslova, Haris Silajxi} je na konferenciji za {tam-

pu u Sarajevu, koja je zaprepastila zvani~nike me|unarodne zajednice, iz-

javio da je „situacija u Biha}u dramati~naŒ i da su „Aka{i i Rouz odgo-

vorni za smrt 70.000 qudiŒ.60 Kako su borbe jewavale, a general Rouz i

oficiri UN doputovali u Biha}, bosanska vlada je smawila broj svojih

`rtava na 14.000. Xon Simpson iz Bi-Bi-Sija izvestio je da su musli-

manske snage pretile smr}u oficirima UN koji su govorili o mawem broju

`rtava, ali su UN procewivale da je u borbama oko Biha}a, borbama koje je

inicirala muslimanska strana, stradalo mawe od 1.000 qudi.61

PRIPREMA ZA @RTVOVAWE. Neuspeh koncepta za{ti}enih zona do1994. postajao je sve o~igledniji za zvani~nike UN koji su posredovaliizme|u zara}enih strana. Krucijalno pitawe je bilo: ho}e li se sudbinaovih zona razre{iti vojnim ili diplomatskim sredstvima? Politi~kom ivojnom podr{kom muslimanskoj vladi, Amerika je stalno umawivala efe-kat napora da se rat zavr{i pregovorima, pa su Evropska unija i Ujediwenenacije pozvali SAD da se dubqe ukqu~e u pregovore preko Kontakt grupe ukojoj je u~estvovala i Rusija. Diplomatija je, me|utim, uprkos naporimaameri~kog izaslanika Roberta Frejèra, imala malo uspeha, jer su bosan-ski muslimanski lideri postajali sve uvereniji da }e vojno prevagnuti,velikim delom zahvaquju}i ameri~koj podr{ci.

Vo|a bosanskih Srba Radovan Karaxi} predloìo je bosanskom pred-

sedniku Aliji Izetbegovi}u zamenu Vogo{}e, predgra|a Sarajeva koje su

dràli Srbi, za Srebrenicu. Na kraju su posrednici prihvatili ovu ideju.

„Postojao je konsenzus me|u posrednicima (ameri~ka administracija, Uje-

diwene nacije i evropske vlade) da je nemogu}e odràti tri muslimanske

enklave i da one treba da budu zamewene za teritorije u centralnoj BosniŒ,

pi{e Karlos Martin Branko, koji je radio u sekretarijatu UN u Bosni.

„Medlin Olbrajt je u brojnim prilikama predlagala Izetbegovi}u ovu raz-

menu na bazi predloga Kontakt grupe… Istina je da su se i Amerikanci i

predsednik Izetbegovi} pre}utno sloìli da nema smisla insistirati na

odràvawu ovih izolovanih enklava u podeqenoj Bosni… U junu 1995, pre

vojnih operacija oko Srebrenice, Aleksandar Ver{bou, specijalni pomo}nik

predsednika Klintona, izjavio je da „Amerika treba da podstakne Bo{wake

50

da razmi{qaju o oblastima sa ve}om teritorijalnom koherentno{}u i kom-

paktno{}u.Œ62

Problem za Izetbegovi}a je bio u tome {to nije mogao javno da prizna

ove ideje da ne bi izgubio podr{ku tvrde linije koja ga je dovela na vlast.

U intervjuu iz 1998. sa novinarom muslimanske publikacije „Dani,Œ Ha-

kija Mehoqi}, saradnik Nasera Ori}a i biv{i {ef srebreni~ke policije,

se}a se da je na Bo{wa~koj konferenciji u Sarajevu 1993, Izetbegovi} re-

kao da je sa predsednikom Klintonom razmatrao razli~ite scenarije za Sre-

brenicu.

Mehoqi}: Primio nas je predsednik Izetbegovi} i odmah posledobrodo{lice nas upitao: „[ta mislite o razmeni Srebrenice zaVogo{}u?Œ Nastala je ti{ina a onda sam ja rekao: „Gospodinepredsedni~e, ako je to gotova stvar, onda nije trebalo da nas po-zivate ovde jer treba da se vratimo i suo~imo se sa narodom ili~no prihvatimo teìnu takve odluke.Œ

Novinar: „Dakle, odbili ste Izetbegovi}evu odluku?Œ

Mehoqi}: „Odbili smo je bez diskusije. Onda je on rekao: 'Znate,Klinton mi je u aprilu 1993. ponudio da ~etni~ke snage u|u uSrebrenicu, pobiju 5.000 muslimana a zatim da usledi vojna in-tervencija.'Œ63

Mehoqi} je i kasnije dao intervju o ovoj zapawuju}oj Izetbegovi}evoj

izjavi za jedan holandski dokumentarac, koji je prikazan kao dokaz pred

Ha{kim tribunalom. Ovde Mehoqi} obja{wava da je Izetbegovi} rekao

srebreni~koj delegaciji da je „saznao da je vojna intervencija mogu}a, ali

samo ako Srbi upadnu u Srebrenicu i ubiju bar 5.000 tamo{wih stanov-

nikaŒ.64 Prema ovom dokumentarnom filmu, predsednika Izetbegovi}a su

ispitivali islednici UN o ovim navodnim izjavama. On je porekao da ih je

dao i izjavio da je prihvatio mi{qewe delegacije o razmeni teritorija.Nema dokaza niti postoji bilo koji na~in da se potvrdi da je pred-

sednik Klinton to stvarno predloìo Izetbegovi}u, koliko god hipote-

ti~ki, ali ima bar osam preìvelih svedoka koji potvr|uju {ta je Izet-

begovi} rekao srebreni~koj delegaciji. Niti bi bilo u neskladu sa Izet-

bgovi}evim karakterom da odobri plan kojim bi se `rtvovali ìvoti we-

govih gra|ana zarad vi{eg ciqa ili da preuveli~a broj `rtava u ispro-

vociranim sukobima sa srpskim snagama. Kad je re~ o prebrojavawu `rtava,

zamenik komandanta NATO-a Bojd je primetio da „bosanska vlada ima in-

terese da ove brojeve predstavi {to ve}imŒ.65 Analiti~ar ameri~ke armije

potpukovnik Xon Srej primetio je da su inscenirani incidenti, kao onaj

na Markalama, imali dozvolu sa najvi{eg nivoa: „Imaju}i u vidu koliko su

Markale bile blizu Predsedni{tva (bosanska Bela ku}a), ko je dao dozvolu

da se izvede tako brutalan i suludi napad? To je sigurno morao biti pred-

sednik Alija Izetbegovi} ili potpredsednik Ejup Gani}.Œ66

51

Pre svoje smrti u saobra}ajnoj nesre}i, ameri~ki izaslanik Robert

Frejèr radio je na diplomatskom re{ewu kojim bi se izvr{ila razmena

takozvanih za{ti}enih zona Srebrenice, @epe i Gora`da za predgra|a Sa-

rajeva koja su dràli Srbi. Ali, ista ona ~vrsta ameri~ka struja koja je

organizovala ilegalno snabdevawe muslimana oru`jem uspela je da uni{ti

Frejèrovu diplomatsku inicijativu u prole}e 1995. Tako je, prema gene-

ralu Bojdu, Amerika „sa odobravawem gledala na po~etak muslimanskih

ofanziva, iako su ovi napadi uni{tavali prekid vatre koji su SAD po-

dràvaleŒ.67 Kako }e kasnije primetiti izaslanik Evropske unije Karl

Bilt:„Nije moglo biti mira u Va{ingtonu dok nije bilo rata na Balka-

nu.Œ68

Umesto diplomatskog re{ewa, do promene mapa koje je Va{ington tra-

ìo za sporazum u Hrvatskoj i Bosni }e se do}i vojnim sredstvima i pre-

tvarawem u izbeglice stotina hiqada qudi. U novembru 1994. SAD su ovla-

stile privatnu vojnu firmu “Military Professional Resources, Inc.” (MPRI), koja

je angaòvala „penzionisaneŒ visoke generale, da pripremi i organizuje

hrvatsku armiju za napade na za{ti}ene zone UN u Hrvatskoj gde je ìvelo

oko 250.000 etni~kih Srba.69 Za razliku od za{ti}enih zona u Bosni, koje

su sluìle za organizovawe napada na oblasti koje su ih okruìvale, za-

{ti}ene zone UN u Hrvatskoj uglavnom su ostale mirne, izuzev vi{e na-

pada hrvatske vojske protiv wih u 1993. Uzdrànost nije, me|utim, spasla

kraji{ke Srbe od hrvatskih vojnih napada iza kojih je stajala Amerika,

operacije „BqesakŒ u maju i operacije „OlujaŒ u avgustu 1995, pri ~emu je

ova druga predstavqala najve}u kampawu etni~kog ~i{}ewa u ratovima na

Balkanu, naterav{i u egzodus preko 200.000 srpskih izbeglica.70

Efekat pritiska koji su vr{ili ameri~ki pregovara~i postao je o~i-

gledan za upu}ene posmatra~e kada se vojska bosanskih Srba povukla iz

gradova zapadne Bosne, kao {to su Bosansko Grahovo i Glamo~, ostavqaju}i

srpsko stanovni{tvo zapadne Bosne na milost i nemilost hrvatskim i mu-

slimanskim napadima. Ova mesta su ubrzo postala oblasti za pripremu

operacije „OlujaŒ, hrvatskog napada na susednu oblast Hrvatsku krajinu i

kasnije zajedni~ke hrvatsko-muslimanske kampawe proterivawa srpske po-

pulacije iz Bosanske krajine.U isto vreme, mesec dana pre nego {to }e Srbi osvojiti Srebrenicu,

bosanska vlada je naglo povukla 18 svojih visokih komandanata iz Sre-

brenice. General Halilovi} je potvdio da je li~no predsednik Izetbe-

govi} ubedio Nasera Ori}a da sa svojim komandantima napusti Srebre-

nicu, zbog navodne obuke u Zenici. U okviru svog svedo~ewa pred Ha{kim

tribunalom, Halilovi} je potvrdio da je vlada „trebalo da bude svesna

posledica takvog poteza, tj. da }e borbena gotovost… i odbrambena spo-

sobnost Srebrenice biti zna~ajno umaweneŒ.71 Da je bosanska vlada od-

lu~ila da brani grad, 5.500 naoruànih boraca bilo bi vi{e nego dovoqno

da odbije 200 vojnika bosanskih Srba sa ~etiri tenka, kojima je omogu}eno

da zauzmu grad 11. jula. Prema britanskom vojnom analiti~aru Timu Rip-

52

liju, holandske trupe su kasnije „videle bosanske trupe kako napu{taju

Srebrenicu prolaze}i pored wihovih osmatra~kih punktova, nose}i pot-

puno novo protivtenkovsko naoruàwe, jo{ neraspakovanoŒ. Ovaj i drugi

slu~ni izve{taji podstakli su sumwi~avost oficira UN i stranih iz-

ve{ta~a.72

Nakon odlaska 18 komandanata, Glavni {tab bosanske vojske naredio

je 28. diviziji da izvr{i seriju napada kojima bi uvukli Srbe u sukob.

Kako je svedo~io general Halilovi}: „Tih dana je bilo mnogo nare|ewa za

sabotaù iz za{ti}enih oblastiŒ.73 To je ukqu~ivalo i vojno besmislene

napade na strate{ki neva`no obli`we selo Vi{wicu. Kona~na operacija

bio je napad na jedinice Armije bosanskih Srba na putu ju`no od Sre-

brenice, samo nekoliko dana pre nego {to su Srbi zauzeli skoro nebra-

weni grad.Ibran Mustafi}, vo|a muslimanske partije SDA u Srebrenici, koji

se sukobio sa Naserom Ori}em i bio te{ko rawen u dva poku{aja ubistva,

rekao je za „Slobodnu BosnuŒ:„Scenario za izdaju Srebrenice bio je pa`qivo pripreman. Naà-

lost, u to su bili ukqu~eni bosansko predsedni{tvo i komanda armije….

da sam dobio naredbu da napadnem srpsku vojsku iz demilitarizovane zone,

bez razmi{qawa bih odbio da izvr{im to nare|ewe i traìo bih od onog

ko je izdao nare|ewe da dovede svoju porodicu u Srebrenicu, pa bih mu dao

pu{ku da organizuje napade iz demilitarizovane zone. Znao sam da takvi

besramni, prora~unati potezi vode moj narod u katastrofu. Nare|ewe je

do{lo iz sarajeva i Kakwa.Œ74

Britanski potpukovnik Xim Bakster, pomo}nik komandanta

UNPROFOR-a Ruperta Smita (januar–decembar 1995), rekao je Timu Rip-

liju: „Oni su ‰bosanska vladaŠ znali {ta se doga|a u Srebrenici. Siguran

sam da su odlu~ili da je vredelo `rtvovati je.Œ75

Napomene

1 Vidi: Rene Gremaux i Abe De Vries, “The Deconstruction of a Trauma”, naengleski preveo Nico Varkevisser, De Groene Amsterdammer, 13. mart 1996 (navebsajtu Emperor’s Clothes, http://emperorsclothes.com/analysis/falsely.htm). Vi-di tako|e napomenu 35.

2 Rezolucija 819 Saveta bezbednosti UN (S/RES/819), 16. april 1993.

3 David Owen, Balkan Odyssey (Wujork: Harcourt Brace and Company, 1995), str.400.

4 Charles G. Boyd, “Making Peace with the Guilty”, Foreign Affairs, Vol. 74, No.50, septembar/oktobar 1995, str. 22–23.

5 Susan Woodward, Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution After the Cold War(Va{ington: The Brookings Institution), str. 395–396.

6 Vidi dragoceni prikaz ustavne „logike“ koja je u to vreme ja~ala u Bosni iHercegovini, u: Robert M. Hayden, Blueprints for a House Divided: The Consti-

53

tutional Logic of the Yugoslav Conflicts (Ann Arbor, MI: The University of Michi-

gan Press, 1999).

7 George Kenney, intervju, u: George Bogdanich i Martin Lettmayer, Yugoslavia:

The Avoidable War (Frontier Theatre & Inc., 2000).

8 Roger Cohen, intervju, u: Bogdanich i Lettmayer, Yugoslavia: The Avoidable

War.

9 Vidi: Oslobo|ewe (Sarajevo), 29. mart 1992. Za savremene izvore na engle-

skom jeziku, vidi: Ivan Stefanovic, “Serbs in Bosnia Proclaim Own Constitu-

tion”, 27. mart 1992; Nesho Djuric, “Fresh ethnic violence in Bosnia-Herze-

govina, leaders appeal to UN”, United Press International, 27. mart 1992; Slo-

bodan Lekic, “Death visits Bosnian town”, Aso{ijeted pres, 28. mart 1992; H.

Evans Thomas, “Ethnic clashes involve federal army, Serbs, Croats and Mus-

lims”, United Press International, 28. mart 1992; Slobodan Lekic, “Three killed in

northern Bosnia, militiamen turn back refugees”, Aso{ijeted pres, 29. mart

1992; i Nesho Djuric, “Sporadic ethnic violence despite truce in Bosnia-Herze-

govina”, United Press International, 29. mart 1992.

10 Misha Glenny, The Fall of Yugoslavia: The Third Balkan War (Wujork: Penguin

Books, 1992), p.146.

11 Sefer Halilovi}, Lukava strategija (Sarajevo: Matica, 1998). Halilovi-

}eve ta~ne re~i su bile: „Na{e snage su organizovane u Patriotsku ligu

Bosne i Hercegovine, u formacijama od najmawe vojne jedinice do brigade

od 120.000 qudi“ (str. 222). Vidi tako|e: Steven L. Burg i Paul S. Shoup, The

War in Bosnia–Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention (Ar-

monk, Wujork: M.E. Sharpe, 1999), str. 74–75. Za navode iz Halilovi}eve

kwige koje su koristili Burg i Shoup, vidi napomenu 54 na kraju Poglavqa 3.

12 Alija Izetbegovi}, Islamska deklaracija: program islamizacije muslimana

i muslimanskih naroda, 1970, 1990, str. 30 (po tekstu na engleskom jeziku

objavqenom na vebsajtu Balkan Repository Project, http://www.balkan-ar-

chive.org.yu/politics/papers/Islamic_Declaration_1990_reprint_English.pdf).

13 Yossef Bodansky i Vaughn S. Forrest, “Iran’s European Springboard?” („Od-

sko~na daska za Iran u Evropi?“), Radna grupa za terorizam i nekonven-

cionalno ratovawe („Task Force on Terrorism and Unconventional Warfare“),

House Republican Research Committee, 1. septembar 1992. (objavqeno na veb-

sajtu Balkan Repository Project, http://www.balkan-archive.org.yu/politics/pa-

pers/civil_war/iran_springboard.html).

14 Dani, 24. septembar 1999. Govore}i kao svedok pri kraju su|ewa Slobodanu

Milo{ev}u, britanska novinarka Iv-En Prentis izjavila je da je, dok je

~ekala da po~ne zakazani sastanak sa Alijom Izetbegovi}em, negde u no-

vembru 1994, videla kako pre we uvode jednog ~oveka „koji je li~io na Ara-

pina“ da vidi Izetbegovi}a. Novinarka koja je, pored ostalih, u to vreme

bila sa Prentisovom, Renata Flotau iz [pigla, kasnije je tog ~oveka iden-

tifikovala kao Osamu bin Ladena. Vidi: Transkripti su|ewa Milo{evi}u,

IT-02–54-T, 3. februar 2006, str. 47.949–47.950, http://www.un.org/icty

/transe54/060203IT.htm.

15 Za obiqe dokaza o nezakonitim po{iqkama oru`ja za bosanske Muslimane

tokom rata, ukqu~uju}i glavne izvore, vidi: Cees Wiebes, Intelligence and the

War in Bosnia, 1992–1995 (London: Lit Verlag, 2003), Poglavqe 4, drugi deo,

54

“Arms supplies to the ABiH: the Croatian Pipeline”, str. 158–177; i tre}i deo,

“Secret arms supplies to the ABiH: the Black Flights to Tuzla”, str. 177–198.

Vidi tako|e: James Risen i Doyle McManus, “Clinton Secretly OKed Iran’s

Arms Shipments to Bosnia”, Los An|eles tajms, 5. april 1996. Najva`nije,

vidi obimni izve{taj istrage Komiteta za me|unarodne odnose („House

Committee on International Relations“; takozvanog potkomiteta za zeleno

svetlo Iranu, „Iranian Green Light Subcommittee“): Final Report of the Select

Subcommittee to Investigate the United States Role in Iranian Arms Transfers to

Croatia and Bosnia; Predstavni~ki dom Sjediwenih Dràva (Va{ington:

U.S. Government Printing Office, 1997), kao i izve{taj Odabranog komiteta

Senata za obave{tajne poslove („Senate Select Committee on Intelligence“),

U.S. Actions Regarding Iranian and Other Arms Transfers to the Bosnian Army,

1994–1995, ameri~ki Senat, novembar 1996, <http://www.fas.org/irp/con-

gress/1996_rpt/bosnia.htm>.

16 Boyd, “Making Peace with the Guilty”.

17 Transkripti su|ewa Milo{evi}u, 12. februar 2004, p. 32.019,

http://www.un.org/icty/transe54/040212ED.htm. Primeti}ete da je u ovom

slu~aju Morijonovo prethodno svedo~ewe pred Tribunalom na sudu citirao

Slobodan Milo{evi}, tokom unakrsnog ispitivawa Morijona.

18 Lewis MacKenzie, intervju, u Bogdanich, Yugoslavia: The Avoidable War.


20 James A. Baker, The Politics of Diplomacy: Revolution, War and Peace, 1989–1992

(Wujork: Putnam Adult, 1995), str. 643–644.

21 Kenney, intervju, u: Bogdanich i Lettmayer, Yugoslavia: The Avoidable War.

22 Vidi emisiju The MacNeil/Lehrer Newshour, TV kanal Pi-Bi-Es, 18. decem-

bar 1992; “The Growing Tragedy in Bosnia-Hercegovina”, Lari King uìvo,

Si-En-En, 18. decembar 1992; i This Week with David Brinkley, TV mreà

Ej-Bi-Si, 20. decembar 1992.

23 Vidi: Peter Brock, Media Cleansing: Dirty Reporting. Journalism and Tragedy in

Yugoslavia (Los An|eles: GM Books, 2005), str. 66.

24 Vidi: Tadeusz Mazowiecki et al., The Situation of human rights in the territory of

the former Yugoslavia (E/CN.4/1993/50), UN Economic and Social Council, 10.

februar 1993, Aneks II, Report of the team of experts on their mission to investi-

gate allegations of rape in the territory of the former Yugoslavia from 12 to 23

Januar 1993, str. 63–74; ovde str. 64 i napomena 7, str. 75, http://

unbisnet.un.org:8080/ipac20/ipac.jsp?session=1DS0V17804170.99964&profile=

bib&uri=full=3100001‹!401992‹!28&ri=1&aspect=subtab124&menu=search&

source=‹!horizon#focus. U ovom izve{taju pi{e: „Na osnovu razgovora s le-

karima i pregleda medicinskih podataka {est glavnih medicinskih cen-

tara, u Zagrebu, Sarajevu, Zenici i Beogradu, ekspertski tim je utvrdio 119

trudno}a koje su posledica silovawa tokom 1992. godine ‰str. 64Š. …Ako se

uzme da dokumentovani slu~ajevi trudno}a usled silovawa predstavqaju jed-

nu ~etvrtinu stvarnog broja trudno}a povezanih sa silovawem kod èna pre-

gledanih u bolnicama koje smo obi{li, i ako se uzme da je svaka trudnica u

proseku iskusila 20 incidenata silovawa, onda ovih 119 dokumentovanih

slu~ajeva ‰trudno}a usled silovawaŠ odraàva iskustva gotovo 2.400 èna

‰str. 75Š.”

55

25 John E. Sray, “Selling the Bosnian Myth to America: Buyer Beware”, ForeignMilitary Studies Office, Fort Levenvort, Kanzas, oktobar 1995,http://fmso.leavenworth.army.mil/documents/bosnia2.htm.

26 David Owen, intervju, u: Bogdanich i Lettmayer, Yugoslavia: The Avoidable

War.

27 Leonard Doyle, “Muslims ‘slaughter their own people’”, Independent, 22. av-gust 1992.

28 Rezolucija 757 Saveta bezbednosti UN (S/RES/757), 30. maj 1992. Ova veomadetaqna rezolucija zahtevala je od svih zemaqa ~lanica da spre~e svakipoku{aj uvoza u i izvoza iz tada{we Socijalisti~ke Federativne Repu-blike Jugoslavije — SFRJ.

29 Rezolucija 752 Saveta bezbednosti UN (S/RES/752), od 15. maja 1992, za-htevala je da “svaki oblik me{awa strana izvan Bosne i Hercegovine… sme-sta prestane“, (paragraf 3), kao i povla~ewe ili demobilizaciju oruànihsnaga Jugoslovenske narodne armije, Hrvatske vojske i raznih neregularnihjedinica.

30 Izve{taj generalnog sekretara povodom Paragrafa 4. Rezolucije 752 Savetabezbednosti UN (1992) (S/24049), 30. maj 1992, paragraf 6; paragraf 10. Iakose u Rezoluciji 757, usvojenoj 30. maja, izraàvala “zahvalnost povodomizve{taja generalnog sekretara od 26. maja 1992” (vidi: S/24000), nije po-menut izve{taj generalnog sekretara od 30. maja (S/24049).

31 Peter Hohenfellner, intervju, u: Bogdanich, Yugoslavia: The Avoidable War.

32 Cedric Thornberry, “Bosnia—Problems of Peace: Saving the War Crimes Tribu-nal”, Foreign Policy, jesen 1996.

33 Transkripti su|ewa Milo{evi}u, 12. februar 2004, str. 32.045, http://www.un.org/icty/transe54/040212ED.htm. Primeti}ete da je ovom prilikom Mori-jonovo prethodnio svedo~ewe pred sudom citirao Branislav Tapu{kovi}tokom unakrsnog ispitivawa Morijona. Tapu{kovi} je u to vreme bio jedanod prijateqa suda (amici curiae) koje je tribunal odredio u Milo{evi}evomslu~aju.

34 Ibid, str. 31.966.

36 Komandant holandskog bataqona (Dutchbat) Tomas Karemans (Thomas Kar-remans) citira se u Srebrenica—A “Safe” Area: Reconstruction, background,

consequences and analyses of the fall of a safe area, deo IV, Poglavqe 6, odeqak5, “The press conferences”, Holandski institut za ratnu dokumentaciju, 2002,http://213.222.3.5/srebrenica/toc2.html.

37 Transkripti su|ewa Milo{evi}u, 12. februar 2004, str. 31.975,http://www.un.org/icty/transe54/040212ED.htm.

38 Krajem maja 1993, charge d’affaires Federalne Republike Jugoslavije u Uje-diwenim nacijama predstavio je obimnu dokumentaciju o zlo~inima izvr-{enim protiv etni~kih Srba koji su ìveli u isto~noj Bosni. Vidi: Memo-randum o ratnim zlo~inima i zlo~inima genocida u isto~noj Bosni (op-{tine Bratunac, Skelani i Srebrenica) protiv srpskog naroda od aprila1992. do aprila 1993. (A/48/177 — S/25835), 24. maj 1993, http://unbisnet.un.org:8080/ipac20/ipac.jsp?session=KE997922Q7026.88080&profile=bib&uri=full=3100001‹!320302‹!1&ri=3&aspect=subtab124&menu=search&source=‹!horion#focus. Za dodatnu dokumentaciju o razmerama ovih zlo~ina, vidi ta-

56

ko|e: Ivani{evi}evu „zbirku“ u Centru za istraìvawe zlo~ina nad

srpskim narodom u Beogradu. Posebno, vidi kwigu Milivoja Ivani{evi}a,

Izgon Srba iz Bosne i Hercegovine, 1992–1995. (Beograd: Hri{}anska misao,

drugo izdawe, 2010).

39 Autor je izu~io dokumentaciju Zorana Stankovi}a u Vojnoj bolnici u Beo-

gradu. Odabrani dokazi iz Stankovi}eve dokumentacije pridodati su do-

kumentu koji je 24. maja 1993. UN predala Jugoslovenska dràvna komisija za

ratne zlo~ine i genocid. (Vidi napomenu 38.)

40 Joan Phillips, “Victims and Villains in Bosnia’s War”, Southern Slav Journal,

prole}e–leto1992.

41 Morijon, Transkript su|ewa Milo{evi}u, 12. februar 2004, str. 32.044,

http://www.un.org/icty/transe54/040212ED.htm.

42 Phillips, “Victims and Villains in Bosnia’s War”.

43 O radu Medlin Olbrajt pri UN, vidi intervju sa Gregom Koplijem (Greg

Copley) u: Bogdanich and Lettmayer, Yugoslavia: The Avoidable War; tako|e, s

tim u vezi, vidi intervju sa britanskim izaslanikom u UN, Dejvidom He-

nejem (David Hannay).

44 Bill Schiller, “Muslims’ hero vows he’ll fight to the last man”, Toronto Star, 31.

januar 1994.

45 Niz optu`nica protiv Nasera Ori}a, kao i kona~na presuda protiv wega, ni

izbliza ne otkrivaju prave razmere wegove komandne odgovornosti za de-

setine napada na srpska sela izvan enklave Srebrenica. Vidi: Carla Del

Ponte, The Prosecutor of the Tribunal Against Naser Oric („Tuìlac tribunala

protiv Nasera Ori}a“) (IT-03–68-I), 28. mart 2003, paragrafi 22–38,

http://www.icty.org/x/cases/oric/ind/en/ori-ii030328e.pdf; i sudija Carmel Agius

et al., Prosecutor v. Naser Oric, Judgment, („Tuìlac protiv Nasera Ori}a,

Presuda“) IT-03–68-T, 30. jun 2006, http://www.un.org/icty/oric/trialc/judge-

ment/ori-jud060630e.pdf.

46 Vidi: M. Cherif Bassiouni et al., Final Report of the Commission of Experts Es-

tablished Pursuant to Security Council Resolution 780 (S/1994/674), Savet

bezbednosti UN, 24. maj 1994, http://unbisnet.un.org:8080/ipac20/ipac.jsp?ses-

sion=1299G107990HF.85918&profile=bib&uri=full=3100001‹!346883‹!7&ri=

13&aspect=subtab124&menu=search&source=‹!horizon#focus.

47 Vidi: Richard J. Goldstone, The Prosecutor of the Tribunal Against Radovan

Karadzic and Ratko Mladic, IT–95–18, 14. novembar 1995, http://www.un.org/

icty/indictment/english/kar-ii951116e.htm.

48 Paul Holmes, “Karadzic a pariah, says war crimes tribunal chief”, Rojters, 26. jul

1995. Tako|e vidi daqe u tekstu: Xorx @amueli, Poglavqe 5, „Osiguravawe

presuda“.

49 Richard Holbrooke, “United Nations or not?”, intervju za Radio 4 Bi-Bi-Sija,

9. septembar 2003, http://www.bbc.co.uk/radio4/news/un/transcripts/richard_hol-

brooke.shtml.

50 John Pomfret, “Weapons, Cash and Chaos Lend Clout to Srebrenica’s Tough

Guy”, Va{ington post, 16. februar 1994.

51 Owen, Balkan Odyssey, str.144; str. 214.

57

52 Transkript su|ewa Krsti}u, IT–98–33-T, 5. april 2001, str. 9467,

http://www.un.org/icty/transe33/010405it.htm.

53 Ibid, str. 9466.

54 Ibid, str. 9514.

55 Ibid, str. 9469.

56 David Hackworth, intervju, u: Bogdanich, Yugoslavia: The Avoidable War. Vidi

tako|e Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 1992–1995, Poglavqe 4, Deo

3, “Secret arms supplies to the ABiH: the Black Flights to Tuzla”, str. 177–198.

57 David Binder, “The Balkan Tragedy: Anatomy of a Massacre”, Foreign Policy,

br. 97, zima 1994–1995.

58 Ian Black, “Despite the carnage, the West will shrink from military force to

achieve peace in Bosnia”, Gardijan, 7. februar 1994.

59 Roger Cohen, “U.N. Military Aide Says Plight of Gorazde Is Exaggerated”, Wu-

jork tajms, 30. april 1994.

60 “Bosnian PM blames UN envoy for probable death of 70,000 in Bihac”, Agencija

Frans pres, 26. novembar 1994; Aida Cerkez, “Strains Between Bosnian Gov-

ernment, UN Explode At Meeting”, Aso{ijeted pres, 26. novembar 1994.

61 John Simpson, “Rose’s War”, Panorama, prvi program Bi-Bi-Sija, 23. januar

1995.

62 Carlos Martins Branco, “Was Srebrenica a Hoax? Eye-Witness Account of a For-

mer United Nations Military Observer in Bosnia”, 1998. (postavqeno na vebsajt

Centre for Research on Globalisation http://globalresearch.ca/articles/BRA

403A.html).

63 Hakija Mehoqi}, intervju, u: Hasan Haxi}, „5.000 muslimanskih ìvota za

vojnu intervenciju”, Dani (Sarajevo), 22. jun 1998 (postavqeno na vebsajt

Centra za mir na Balkanu (Centre for Peace in the Balkans) http://www.balkan-

peace.org/cib/bos/boss/boss06.shtml).

64 Transkript su|ewa Krsti}u, 5. april 2001, str. 9480, http://www.un.org/

icty/transe33/010405it.htm. Primeti}ete da je, u ovoj retkoj prilici, pred

Sudskim ve}em emitovana video-traka sa holandskim filmom, koji je

obuhvatao intervju sa Mehoqi}em (str. 9480–9485). Dok je film i{ao na

ekranu, Ve}e je slu{alo prevod Mehoqi}evih re~i, onako kako ih je

zabeleìo Holan|anin koji je snimio film.


66 Sray, “Selling the Bosnian Myth to America: Buyer Beware”.


68 U: Tim Ripley, Operation Deliberate Force: The UN and NATO Campaign in

Bosnia 1995 (Lankaster: Centre for Defence and International Security, 1999),

str. 147.

69 Vidi: Ken Silverstein, Private Warriors (Wujork: Verso, 2000), str. 171–174.

70 Dejvid Bajnder (David Binder) pomiwe broj od 170.000 izbeglih lica usled

operacije „Oluja“ „u prvih nekoliko dana“. (Vidi intervju sa Bajnderom u

Bogdanich i Lettmayer, Yugoslavia: The Avoidable War.) Met Prodger (Matt

Prodger) iz Bi-Bi-Sija govori o broju od ukupno 200.000 prognanih qudi

tokom ~itave „Oluje“ i operacija koje su je pratile (5. avgust 2005).

58

71 Transkript su|ewa Krsti}u, 5. april 2001, str. 9504,http://www.un.org/icty/transe33/010405it.htm.

72 Ripley, Operation Deliberate Force, str. 192.

73 Transkript su|ewa Krsti}u, 5. april 2001, str. 9471,http://www.un.org/icty/transe33/010405it.htm.

74 Slobodna Bosna (Sarajevo), 14. jul 1996 (postavqeno na vebsajt Srpske mre-è, http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Srebrenica/lamb.html). Za ostale sa-vremene izve{taje o intervjuu sa Mustafi}em, vidi: Edina Neretqak, “Ayear on Bosnians accuse one another for fall of Srebrenica”, Agencija Franspres, 13. jul 1996; i Sre}ko Latal, “Lawmaker Accuses Government of Sacri-ficing Srebrenica”, Aso{ijeted pres, 13. jul 1996.


59

Poglavqe 3.

VOJNI KONTEKST PADA SREBRENICE

Tim Fenton

U su{tini predstave rata u Bosni i Hercegovini (daqe u tekstu Bo-sna) koju su stvorili masovni mediji krije se o~igledna kontradikcija:neprestano su nas ube|ivali da vojna oprema bosanskih Srba vrvi od te-{kog naoruàwa, dok su wihovi protivnici, Muslimani, prikazivani kaobespomo}ni i prakti~no goloruki civili. Uveravali su nas da su Srbiposve nemilosrdni i da imaju genocidne namere kakve nismo videli odnacista, te da ne uvaàvaju nenaoruàne civile. Da je u ovakvom opisu biloimalo istine, muslimansko stanovni{tvo u Bosni bilo bi zbrisano u rokuod nekoliko dana kad su ~itavom teritorijom ovladali bosanski Srbi. Ratje, zapravo, trajao tri i po godine, tokom kojih se linije fronta uglavnomnisu mewale, a prema zvani~nim procenama ~lanova Kancelarije tuìocapri Tribunalu za ratne zlo~ine UN u Hagu ukupan broj poginulih bosan-skih muslimana verovatno je mawi od 70.000, od kojih su 47 odsto bilivojnici.1

Danas, vi{e od petnaest godina kasnije, rat u Bosni se jo{ ~estopomiwe u medijima, kao i, gotovo neizbe`no, pad Srebrenice, poput svo-jevrsnog vrhunca ili àri{ta sukoba. O vojnom kontekstu u kom se ta epi-zoda odigrala gotovo da se i ne govori. Kada se sagleda cela vojna slika,zauzimawe Srebrenice bilo je ne samo neo~ekivano ve} bosanskim Srbimao~ito nije bilo ni primarni ciq, po{to su im na drugim mestima pretilemnogo ozbiqnije opasnosti.

Sledi poku{aj da se ukratko opi{e realna vojna situacija Srba uBosni (i donekle na podru~ju Krajine u Hrvatskoj), s naro~itim osvrtom nadoga|aje od po~etka 1995, pa sve do pada Srebrenice u julu.

Materijal koji sam koristio za ovaj opis u najve}oj meri poti~e izdve dragocene kwige koje se bave aspektima gotovo zanemarenim u ogromnombroju radova nastalih na temu ovog sukoba. Upotrebqen je iskqu~ivo radinavo|ewa podataka o vojnim akcijama i bez namere da se prikaè kako seautori slaù sa tuma~ewima koja sam dodao.

Prva kwiga je Kriza u Biha}u, autora Brendana O'[eja,2 koji je bio~lan Posmatra~ke misije Evropske zajednice (PMEZ) u Biha}u, u severo-zapadnoj Bosni. O'[ej je, kao oficir irske vojske, ve} imao dragocenoiskustvo iz Libana u odràvawu mira pri UN. îtaoca moè iznenaditi{to se izve{taji zvani~nih posmatra~a UN i PMEZ toliko razlikuju odmedijskih priloga o istim doga|ajima.

Druga kwiga je Operacija namerna sila, Tima Riplija,3 stru~nog voj-nog pisca i istraìva~a iz Centra za prou~avawe odbrane i me|unarodne

60

bezbednosti pri Unverzitetu u Lankasteru, autora nekoliko kwiga o mo-

dernom ratovawu i sekretara medijskog udruèwa Nezavisna odbrana. Za-

hvaquju}i prethodnom iskustvu i pristupu relevantnom vojnom kadru, sa-

stavio je zapawuju}i prikaz, uglavnom sa zapadnog vojnog stanovi{ta, ali

uz koristan i iskren doprinos uglednih politi~ara i novinara.@estoka i {iroka vojna aktivnost sa po~etka sukoba 1992. oslabila je

tokom ve}eg dela 1993. i 1994,4 dok je teritorija uglavnom bila podeqena

izme|u etni~kih grupa koje su pre po~etka neprijateqskih dejstava na tim

terenima ~inile ve}inske zajednice. Mawine je mawe-vi{e proterala ona

etni~ka grupa koja je imala prevlast na lokalnom terenu. U poqoprivred-

nim krajevima Bosne, {to je oko 60 odsto ukupne teritorije, Srbi su bili

ve}insko stanovni{tvo. Zahvaquju}i toj po~etnoj prednosti, uz podr{ku

srpskih pripadnika Jugoslovenske narodne armije (JNA) koji su bili sme-

{teni u Bosni, bosanskim Srbima je relativno lako po{lo za rukom da

zadrè kontrolu nad ruralnim oblastima. U ranoj fazi sukoba gotovo 70

odsto teritorije kontrolisali su Srbi, ali su svi veliki gradovi, osim

Bawaluke i delova Sarajeva, bili pod kontrolom Muslimana ili Hrvata.Grad Srebrenica prvobitno su zauzeli Srbi, u aprilu 1992, ali je

nemilosrdni muslimanski komandant Naser Ori} uspeo da povrati kon-

trolu nad samim gradom i kasnije zauzme teritoriju ~itave op{tine, kao i

vi{e od pola susedne op{tine Bratunac. Do decembra 1992. Ori} je sa

svojim snagama „osvojio i etni~ki o~istio ogromnu teritorijuŒ,5 pove-

zuju}i se sa @epom i Cerskom. U tom postupku oni su, na krajwe zverski

na~in, ubili preko 1.300 srpskih mu{karaca, èna i dece. Do kraja rata

muslimanska vojska je na podu~ju Srebrenice ubila preko 3.000 Srba.6

U januaru 1993. Ori} je zapo~eo napad na srpsko selo Kravica, gde je

lokalno stanovni{tvo proslavqalo Boì} po pravoslavnom kalendaru. Po-

bijeno je preko 100 qudi. Uni{teno je i selo Glogova, nedaleko od Sre-

brenice.7

âk su i Honig i Bot, autori prve kwige o Srebrenici, koji su o~i-

gledno bili na strani bosanskih Muslimana, ukazali na cinizam vo|a mu-

slimanske Stranke demokratske akcije (SDA) u Sarajevu, koji su eksplo-

atisali enklave na istoku ne obaziru}i se na posledice po tamo{we ci-

vile.8 Uprkos tome {to su Srbi upravo bili pristali da omogu}e dosta-

vqawe pomo}i UN, Muslimani iz Srebrenice krenuli su u napad, u stvari,

diverzantsku akciju sa ciqem da se zadrè trupe Armije bosanskih Srba

(ABS) dok glavnica muslimanskih snaga okupqenih oko SDA u Tuzli na-

pada koridor u Posavini (koji se protezao na istok i zapad, nedaleko od

Br~kog na jugu, koji su dràli Srbi) u nameri da se spoji sa hrvatskim

trupama u Ora{ju, koje su ih podràvale, i na taj na~in izoluje Srbe u

zapadnoj Bosni i Krajini. La`no se predstavqaju}i u medijima kao be-

spomo}na strana koja ne moè da se izbori sa mnogo boqe naoruànim

protivnikom, muslimanske trupe uspele su da krajem 1992. u dva navrata

zauzmu ovaj vaàn koridor i zadrè ga prvi put petnaest, drugi put dva

dana.9

61

Ako pogledamo celokupnu teritoriju Bosne, najozbiqnije borbe u pe-

riodu 1993–1994. vodile su se izme|u bosanskih Muslimana i Hrvata u

centralnoj oblasti. Klintonova administracija, naizgled dopu{taju}i da

se politika odre|uje na osnovu veoma pristrasnog medijskog prikazivawa

sukoba, u kom su bosanski Muslimani uvek bili nevine `rtva nadmo}nijih

agresora — bosanskih Srba, naporno je radila na smirivawu ovog musli-

mansko–hrvatskog sukoba i stvarawu ujediwene vojske koja bi mogla ili da

porazi bosanske Srbe ili bar da ih natera da zatraè mir pod uslovima

SAD.Ovo nevoqno savezni{tvo dogovoreno je po~etkom 1994. godine. Ame-

rikanci su Muslimanima i Hrvatima bez sumwe obe}ali da }e, ukoliko

budu sara|ivali, dobiti zna~ajnu vojnu podr{ku. NATO je 28. februara

prvi put u svojoj istoriji sproveo ofanzivnu vojnu akciju, obaraju}i ~e-

tiri aviona bosanskih Srba — retko koji analiti~ar iz vremena Hladnog

rata bi uop{te mogao i zamisliti da }e NATO za svoju prvu vojnu ofanzivu

izabrati takvu akciju.Do novembra 1994. postalo je jasno da }e novo savezni{tvo znatno

oteàti poloàj Srba. Po{to su vojske bosanskih Hrvata i Muslimana

prestale da se bore izme|u sebe, priliv oru`ja bosanskim Muslimanima se

zna~ajno pove}ao. Svojim u~e{}em u isporu~ivawu oru`ja SAD su otvoreno

kr{ile sankcije UN uvedene svim biv{im jugoslovenskim republikama.

Ipak, SAD su u novembru 1994. najavile da vi{e ne}e dozvoqavati da ame-

ri~ka mornarica u~estvuje u pomorskim patrolama u Jadranu koje su nad-

gledale sprovo|ewe embarga na oru`je,10 dok je ameri~ko vazduhoplovstvo,

~iji su „avaksiŒ i borbeni avioni igrali glavnu ulogu u odràvawu zone

„zabrawenog letaŒ, bilo spremno da „za`muri na jedno okoŒ.11

Tokom jula 1994. Biha}ki xep na krajwem severozapadu Bosne bio je

popri{te najve}eg dela borbi koje su u ostalim krajevima zemqe utihnule.

Biha} je ozna~io prekretnicu za ishod vojnih sukoba u Bosni, ali i u Hr-

vatskoj. Svojeglavi zapovednik Atif Dudakovi}, vo|a Petog korpusa Bo-

sanske muslimanske vojske (BMA), na{ao se okruèn neprijateqskim sna-

gama. Dudakovi}a je na severu, istoku i jugu opkolila Armija bosanskih

Srba. Na zapadu se, bar teorijski, nalazila „me|unarodnaŒ granica izme|u

Bosne i Hrvatske, koja je samo tri godine pre toga predstavqala admi-

nistrativnu granicu u okviru Jugoslavije. Vojska Republike Srpske Kra-

jine (VSK) nije priznavala granicu jer bi ona podrazumevala upravo raz-

dvajawe kojem su se protivili, pa je zato bila veoma rada da pomogne Ar-

miji bosanskih Srba kad god je to bilo potrebno. Po{to je VSK i bila

formirana kako bi se suprotstavila secesiji Hrvatske od Jugoslavije i

potowem dovo|ewu Srba u gra|ane drugog reda u nezavisnoj Hrvatskoj, bilo

bi nelogi~no da je wihova vojska prizna. VSK je, me|utim, bila svesna

ja~awa Hrvatske vojske (HV), kojoj je pristup moru omogu}avao relativno

jednostavan uvoz te{kog naoruàwa, naro~ito po{to su se SAD povukle iz

pomorskih patrola. Pored okr{aja izme|u Srba i Muslimana u Bosni, o

kojima se ~esto izve{tavalo, u Biha}kom xepu se javio jedan fenomen koji

62

su mediji ve}inom zanemarili — zna~ajan broj naoruànih bosanskih Mu-

slimana suprotstavio se, navodno, zvani~nom reìmu SDA ~ije se sedi{te

nalazilo u Sarajevu. Na izborima u Bosni novembra 1990. muslimanski

politi~ar i privrednik Fikret Abdi} osvojio je najve}i broj musliman-

skih glasova,12 ali po{to ga je islamski fundamentalista Alija Izetbe-

govi} izbacio iz igre, Abdi} je iz politi~ke opozicije postepeno pre{ao

na oruàni otpor. Uspostavio je Autonomnu oblast Zapadna Bosna, koja je

obuhvatala severnu polovinu Biha}kog xepa, gde su se nalazila sedi{ta

ve}ine wegovih profitabilnih firmi. Sklopio je labav savez izme|u 50.000

muslimana u Autonomnoj oblasti i kraji{kih Srba u Hrvatskoj i Bosni,

ali je sa Hrvatima odràvao relativno dobre odnose. Nekolicina komen-

tatora koji su ovo uop{te pomenuli pravdali su izbegavawe medija da izve-

{tavaju o ovom unutra{wem sukobu time {to je bio „previ{e sloènŒ.

Ovaj argument iznena|uje, budu}i da se na Zapadu politi~ke razlike u okvi-

ru jednog naroda smatraju normom. Reklo bi se da je pravi razlog bio taj

{to je ovakav razvoj doga|aja kvario pa`qivo kontruisanu sliku prema

kojoj su se muslimani ujedinili protiv „agresivnihŒ Srba koji su bili

re{eni da po svaku cenu prognaju sve Muslimane i iz principa odbijali da

sa wima sara|uju.Uz pomo} agenata-provokatora koji su se pretvarali da kuju zaveru

protiv wega, Dudakovi} je prevario Abdi}a da ih snabde oru`jem koje je

smesta okrenuo protiv Abdi}evih snaga. Zahvaquju}i ovom lukavstvu, Du-

dakovi} je do septembra 1994. stekao kontrolu nad gotovo celim Biha}kim

xepom. Sukob se potom pretvorio u sporadi~nu razmenu vatre, dok 26. ok-

tobra 1994, istovremeno sa ostalim zajedni~kim hrvatsko-muslimanskim

ofanzivama {irom Bosne, Dudakovi} nije zapo~eo napad na ABS prema jugu

i jugoistoku Biha}kog xepa uz pomo} Vojske bosanskih Hrvata (VBH). Tri

dana su Dudakovi}eve snage bez muke potiskivale Srbe. Iako je napad ini-

cirala muslimanska SDA, mediji ga nisu predstavili kao agresiju, ve} kao

legitimnu vojnu akciju protiv „srpskih pobuwenikaŒ. Niko nije pomenuo

da je Biha}, kao za{ti}ena zona, navodno bio demilitarizovan, a svakako

niko nije ni pomislio da „mo}na vojna ma{inerijaŒ bosanskih Srba mo`da

nije tako mo}na kakvom je prikazuju.Ponesen po~etnim uspehom, Dudakovi} se precenio, i ABS ga je ote-

rala sa ~itave teritorije koju je zauzeo, {to je, uz podr{ku Abdi}evih

trupa na severu i KSA na zapadu, dovelo do otvarawa dva nova fronta.Za razliku od pritajenih, pa i pohvalnih komentara kojima je bio

propra}en po~etni napad BMA na teritoriju bosanskih Srba, zapadni me-

diji i politi~ki krugovi su na sve strane izraàvali àqewe zbog tog

nesre}nog preokreta za ratoborni Peti korpus. Usledila je Rezolucija UN

958 od 19. novembra 1994. kojom se odobrava bombardovawe Krajine, odakle

su piloti VSK zapo~iwali vazdu{ne napade na Biha}. U skladu s tim, dva

dana kasnije, NATO je zapo~eo sa èstokim, iako uzaludnim bombardova-

wem aerodroma Udbina. Vo|stvo bosanskih Srba, izazvano ispoqavawem

dvostrukih standarda, optuìlo je Za{titne snage UN (UNPROFOR) i NATO

63

da su se udruìli protiv wih i upozorilo na posledice ukoliko bi osobqe

UN po~eli da tretiraju kao neprijateqe umesto kao neutralne mirotvorce,

za kakve su se izdavali.Vazdu{ni napadi NATO-a naveli su Srbe da aktiviraju svoju vaz-

du{nu odbranu, koja je potom postala meta NATO raketa. Uni{tene su tri

srpske antiraketne baze u Biha}u, Otoci i Dvoru. Bosanski Srbi uzvratili

su sna`nijim dejstvima na Biha}, dok je u Sarajevu poja~ana vojna aktiv-

nost. Kada je kod Br~kog (u severoisto~noj Bosni) isterana ekipa vojnih

posmatra~a UN, u Ilija{u (zapadno od Sarajeva) oteto 55 kanadskih mi-

rotvoraca, a 350 vojnika UNPROFOR-a iz razli~itih zemaqa bilo blo-

kirano u centru za skupqawe oru`ja u sredi{woj Bosni, UN su predo~ene

potencijalne posledice gubqewa neutralnog statusa.U Biha}u, Dudakovi} je bio dovoqno uzdrman da zatraì hitan prekid

vatre. Nagovestio je ~ak i da bi pregovarao o demilitarizaciji „za{ti}ene

zoneŒ, zaboravqaju}i da je ona, navodno, ve} postojala. U sedi{tu ABS su se

oglu{ili o wegove molbe, setiv{i se kako je nedugo pre toga obmanuo Ab-

di}a. Do 25. novembra ve} su kolali izve{taji o mogu}oj stvarnoj propasti

Petog korpusa; na sarajevskom aerodromu su odràni sastanci na visokom

nivou kako bi se ugovorio prekid dejstava {irom zemqe.Zapovednik UNPROFOR-a, general Majkl Rouz, naredio je nove vazdu-

{ne napade na poloàje ABS oko Biha}a, da bi ih u posledwem ~asu opo-

zvao, kad su avioni NATO-a ve} bili iznad ciqeva. Prizori bitaka oko

Biha}a i Sarajeva, u kojima su bosanski Srbi po~eli da sti~u prednost,

punili su televizijske ekrane i novinske kolumne, ali to nije bila cela

slika. Na severoistoku, oko Stolica i Sapne, BMA je tako|e inicirala

nekoliko ofanziva, koje su s wihove ta~ke gledi{ta tekle mnogo povoq-

nije, prete}i da muslimanskoj SDA omogu}e preuzimawe kontrole na is-

toku sve do reke Drine i granice sa Srbijom, dele}i Republiku Srpsku

napola. Mediji o~igledno nisu èleli da zbuwuju javnost prikazivawem

„`rtavaŒ, osim kako vape za intervencijom sa Zapada, pa te muslimanske

vojne uspehe nisu ni zabeleìli. Generalni sekretar UN Butros Butros

Gali 30. novembra je odleteo u Sarajevo kako bi izrazio zabrinutost UN

zbog sve è{}ih sukoba i saslu{ao zara}ene grupacije. Tokom posete je

razgovarao samo sa vo|om muslimanske SDA, Alijom Izetbegovi}em, dok je

odbio da se sretne sa vo|om bosanskih Srba, Radovanom Karaxi}em, bilo na

Palama, gde je bila sme{tena skup{tina Republike Srpske, bilo na drugoj

obali reke Miqacke, u srpskom delu Sarajeva. Bez obzira na to da li se

radilo o namernom ignorisawu ili prostoj nesposobnosti, za bosanske Sr-

be je to samo bila potvrda da se UN, tobo`wem „iskrenom posrednikuŒ, ne

moè verovati da }e ostati nepristrasan. Ovakav zakqu~ak izveli su i

Srbi u Krajini kada je 9. decembra 1994. Generalna skup{tina UN usvojila

rezoluciju u kojoj izraàva strepwu da „trenutna situacija u krajevima

Hrvatske koje kontrolo{u Srbi de fakto omogu}ava i podràva stawe oku-

pacije delova suverene hrvatske teritorijeŒ, i, {to je jo{ neverovatnije,

poziva Saveznu Republiku Jugoslaviju da prestane sa „aktivnostima usme-

64

renim ka integraciji okupiranih teritorija HrvatskeŒ u SRJ.13 Brendan

O'[ej dobro opisuje {ok koji je propratio reakciju srpske strane:„Naravno da je Krajina bila okupirana teritorija. 'Okupirao' ju je

narod ~iji su preci tu ìveli stotinama godina, {to bi se bez sumwe

moglo potvrditi i na osnovu makar povr{nog uvida u rezultate cenzusa iz

1991. ili bilo koje od mno{tva geografskih karata koje prikazuju etni~ku

rasprostrawenost na Balkanu.Œ14

Ovakav potez usledio je nedequ dana po{to je u Zagrebu potpisan

Ekonomski sporazum izme|u Srba u Krajini i Hrvata, ~iji je ciq bio boqa

saradwa u pogledu snabdevawa i transporta. Sporazum je nedvosmisleno

davao prednost Hrvatima, {to je ve} izazvalo podele me|u liderima kra-

ji{kih Srba oko toga do koje se mere Hrvatima moè verovati. Glasawe UN

sada je nagove{tavalo podr{ku Hrvatima, koji su sve ozbiqnije pretili da

}e „reintegrisatiŒ za{ti}ene zone UN uz saglasnost Srba ili bez we i,

{to se podrazumevalo, sa Srbima koji su tamo ìveli.Istovremeno, javqali su se izve{taji o hrvatskim trupama angaò-

vanim u Bosni, koje su primorale ABS da se povu~e uz dolinu Livna kako

bi oslobodili isto~ni prilaz Kninu, prestonici autonomne oblasti hr-

vatskih Srba, preko bosanske granice. Me|unarodna zajednica se tome nije

usprotivila.U blizini Velike Kladu{e, na krajwem severozapadu Bosne, 12. de-

cembra, tokom èstokih borbi, srpski projektil je pogodio borbeni trans-

porter UNPROFOR-a, pri ~emu je povre|eno ~etvoro mirotvoraca iz Ban-

glade{a, od kojih je jedan podlegao ranama. Sa svih strana su se ~uli po-

vici: „Ne{to se mora u~initi!Œ Zatim su, 14. decembra, u no}nim vestima

Si-En-Ena jedno za drugim emitovana telefonska ukqu~ewa u kojima su se

javnosti obratili Radovan Karaxi} i biv{i predsednik SAD, Ximi Kar-

ter. Karaxi} je izjavio da je Karter prihvatio da pomogne da se ugovori

sveobuhvatna mirovna nagodba za Bosnu i da }e ubrzo doputovati tamo. Kako

bi pokazao da su bosanski Srbi spremni da pregovaraju, Karaxi} je najavio

seriju jednostranih ustupaka bosanskih Srba koji }e biti sprovedeni u

delo u okviru 24 ~asa.15 Posmatra~i su se iznenadili, ali u roku od ne-

koliko dana Klintonova Bela ku}a istupila je sa izjavama u kojima se uma-

wivao uticaj te inicijative i ~ak izraàvala sumwa u Karterovo pravilno

poimawe situacije.âk i po balkanskim merilima, bila je to izvanredna situacija, u

kojoj jedan biv{i demokratski predsednik SAD reskira svoj poloàj i

ugled kako bi stao iza mirovnog plana koji naredni ve} izabrani demo-

kratski predsednik SAD istovremeno podriva. Kasnije se ispostavilo da

je ironija bila i mra~nija: Klintonova administracija je tolerisala ogro-

man priliv oru`ja iz Irana namewenog muslimanskoj SDA, i to iz zemqe

koja je tokom Karterovog mandata ponizila Sjediwene Dràve drè}i osob-

qe wihove ambasade kao taoce 444 dana.Ipak, diskusije su nastavqene pod vo|stvom Ximija Kartera i on je,

po odlasku iz Bosne, objavio „potpuni prekid vatre {irom Bosne koji }e

65

stupiti na snagu 23. decembraŒ.16 Srbi u Krajini nisu bili me|u pot-pisnicima Sporazuma o prekidu vatre (Cessation of Hostilities Agreement),kako je zvani~no bio naslovqen Karterov sporazum, ali su, u tom duhu,uklonili blokade sa puteva i omogu}ili da se 21. decembra ponovo otvoriautoput Beograd–Zagreb. Do tog datuma Peti korpus ABS ve} se bio povukaoiz Velike Kladu{e u Biha}kom xepu i omogu}io Abdi}u da ponovo zauzmesvoj {tab, u kom dodu{e gotovo ni{ta nije ostalo. O'[ej ovako opisujesprovo|ewe tog sporazuma:

„U po~etku se ~inilo da su ‰sveŠ strane posve}ene tom procesu,ako se izuzme novi napad na sarajevsku pijacu u kom su poginuladvojica mu{karaca. Nije se prvi put dogodilo da se ne moè jasnoutvrditi odakle je potekla paqba, ali ima smisla pretpostavitida je onaj ko je naredio napad, ko god on bio, imao nameru dapodrije Karterov sporazum, ali i da nekako uti~e na Aka{ija. Onje u tom trenutku bio duboko u pregovorima sa vladinim mini-strima oko odbijawa Armije da napusti oblast na planini Igmanodre|enu za demilitarizaciju. Uprkos pote{ko}ama, Aka{i je ostaooptimista dok je posredovao izme|u Sarajeva i Pala i u subotu 24.decembra, u podne, ili u 11.00 sati po Grini~u, u Sarajevu je nasnagu stupio prekid vatre Ximija Kartera i, mada niko to nijemogao da veruje, sve strane su ga po{tovale…

A za sve je, svi|alo se to me|unarodnoj zajednici ili ne, bio za-sluàn Radovan Karaxi}. Da se on odmah nije obratio biv{empredsedniku Karteru, ni{ta se od toga ne bi dogodilo. Lako jespekulisati o tome da je Karaxi} imao prikrivene motive za takavpotez i da o wemu ne bi ni razmi{qao da ga Milo{evi} nijeozbiqno pritiskao. Mo`da tako i jeste, ali ostaje neosporna is-tina da je Karaxi} omogu}io proces, sproveo ga u delo ponudiv{iniz neiznu|enih ustupaka, za~udo uspeo da privoli i Mladi}a, ipotpisivawem Sporazuma o prekidu vatre stvorio priliku za du-gotrajan mir. Naàlost, ni Izetbegovi} ni Zubak (vo|a bosanskihHrvata) nisu bili dovoqno zainteresovani da tako lako prihvateovu priliku, niti spremni da na duge staze ostave po strani svojeli~ne planove. Vide}e se to u mesecima koji su usledili, kad sebude otkrilo ko je prvi prek{io Sporazum.Œ17

[tavi{e, pripreme za nastavak neprijateqskih dejstava, bar na hr-vatskoj i muslimanskoj strani, zapo~ele su ~im je Sporazum stupio na sna-gu. Zapovednik trupa UN sme{tenih u Korali}ima kod Biha}a obavestio jefrancuski konvoj sa logistikom da u Biha}ki xep gotovo svake no}i sle}uhelikopteri sa namirnicama za Peti korpus. Iako su se bosanski Hrvatinavodno povinovali uslovima Sporazuma, Hrvatska vojska se nikada nijepovukla iz Bosne i osobqe Posmatra~ke misije Evropske zajednice je za-ista bilo svedok pristizawa dodatnih trupa u dolinu Livna, u zapadnomdelu sredi{we Bosne, za vreme trajawa Sporazuma. U Tuzli se, u me|uvre-

66

menu, vojni zapovednik SDA pobunio zbog toga {to je oficir za vezu ABS

sme{ten u lokalni {tab UN. Kada mu je ukazano da uslovi Sporazuma to

posebno predvi|aju, on je oti{ao korak daqe i zarobio pripadnike UN i

oficira ABS u wihovom objektu, uzev{i ih prakti~no za taoce. Isto se

dogodilo i u sredi{woj Bosni, u gradu Gorwi Vakuf. Muslimanska SDA je

na taj na~in èlela da spre~i da Sporazum preraste u dugoro~an mir. Pro-

tivili su se Sporazumu o prekidu vatre delom zato {to su ga inicirali

Srbi, ali i zato {to je SDA, ve} duè vreme, nameravala da svoj ciq po-

stigne navode}i „me|unarodnu zajednicuŒ da interveni{e u wihovu ko-

rist, a ta im je strategija, ispostavi}e se, posle samo nekoliko meseci i

uspela. [tavi{e, muslimanska SDA smatrala je da je nastavak borbi ne-

izbeàn, jer nikako nisu hteli da podrè sporazum koji bi na bilo koji

na~in doveo do podele Bosne. Nepunih godinu dana kasnije, po{to je jo{

mnogo wegovih qudi izgubilo ìvote, Izetbegovi} je potpisao Dejtonski

mirovni sporazum, kojim je Bosna najzad podeqena.Frawo Tu|man, vo|a hrvatskih nacionalista, 12. januara je objavio da

pripadnici UN u za{ti}enim zonama imaju rok do 31. marta da napuste

zemqu. Narednog dana ministar spoqnih poslova Mate Grani} ustvrdio je

da je Hrvatska vojska dovoqno jaka da silom zauzme Krajinu. Me|unarodne

reakcije gotovo da nije bilo, naro~ito ako se uzme u obzir kakve bi re-

akcije ista izjava izazvala da je stigla iz Beograda. Nabavka oru`ja i obuka

hrvatske vojske, ~ije su izvo|ewe odobrile SAD i Nema~ka, o~ito su uro-

dile plodom. U prvom ozbiqnom kr{ewu Sporazuma o prekidu vatre, 13.

januara, Peti korpus bosanskih Muslimana, aktivan u okviru „za{ti}ene

zoneŒ u Biha}u, napao je srpske poloàje, nanev{i im gubitke od 120 `r-

tava i zna~ajnog dela teritorije. Uprkos tome, Karaxi} je spre~io generala

ABS Milovanovi}a da sprovede odmazdu, verovatno misle}i da }e Srbi

biti pohvaqeni {to su po{tovali Sporazum. General je, navodno, poku{ao

da podnese ostavku zbog lo{ih uslova u kojima se wegova vojska nalazila,

ali ume{ao se Mladi} i spre~io ga u tome — {to je jasan pokazateq da je

ABS ve} bila znatno oslabqena, ~ak i pre nego {to su wihovim nepri-

jateqima stigle po{iqke sa novom opremom.Dvadesetog januara jedan iranski teretni avion je usled lo{ih vre-

menskih uslova u Zagrebu preusmeren u Budimpe{tu. Mada je bio ozna~en

kao „humanitarna pomo}Œ, tovar je gotovo sigurno ~inilo oru`je. Kroz Hr-

vatsku je saobra}alo mnogo takvih aviona. Hrvatska je zadràla deo nao-

ruàwa, ali je ono uglavnom avionima prebacivano daqe u Bosnu.18 Sve je

to bilo izri~ito zabraweno u skladu sa sankcijama UN koje su u to vreme,

toboè, bile na snazi. Sjediwene Dràve su tako|e dopu{tale polupen-

zionisanim „privatnimŒ vojnicima da obu~avaju Hrvate, a verovatno i Mu-

slimane. Hrvatska je u obnovu naoruàwa uloìla basnoslovan novac: samo

u 1994. Hrvatska je na oru`je potro{ila gotovo 1,4 milijarde ameri~kih

dolara, {to je 10 odsto BDP.Grupa diplomata poznata kao „Zagreb 4Œ sastavila je 30. januara pred-

log (Plan Z–4) u kojem je bio opisan budu}i status Krajine u sastavu „nor-

67

malizovaneŒ Hrvatske.19 Svima je bilo jasno da }e taj dokument biti ne-

prihvatqiv za vlasti u Krajini, po{to se u wemu zahtevalo da Srbi pre-

daju sve oru`je i da hrvatska vlada preuzme kontrolu nad granicom sa Bos-

nom. O'[ej pi{e:

„Prema svim objektivnim standardima, Marti} je bio u pravu {tonije podrào ni Galbrajtov ni Plan Z–4. Bila je to uvreda za Srbeu Krajini kao narod i ujedno potvrda da }e wihov ìvot pod vla-davinom Hrvata biti upravo onakav kakvog su se pla{ili. NijedanSrbin sa imalo samopo{tovawa nije mogao da prihvati takve uslo-ve, i oni nisu ni bili prihva}eni, ali to {to je uop{te sastav-qen takav ne~uven dokument zna~ilo je da su me|unarodna zajed-nica i naro~ito Sjediwene Dràve sada odlu~no istakle svojuzastavu, naàlost ba{ u trenutku kada je jedan fer i razuman pri-stup zaista mogao da uspe. Plan Z–4 nije bio ni fer ni razuman…Postepeno se u~vrstio stav da su za pogor{avawe problema odgo-vorni iskqu~ivo Srbi. Samo nekoliko meseci kasnije takav }estav biti usmeren protiv wih, uz razorne posledice.Œ20

Ponovo vidimo kako SAD iniciraju i podràvaju postupke kojima se

jedna strana favorizuje na u{trb ugovorenog mira. Dostavqawe oru`ja bo-

sanskim Muslimanima preko Hrvatske nesmetano se nastavilo, a jedina

zadr{ka bilo je zaostalo hrvatsko nepoverewe prema Muslimanima, za koje

su znali da }e kad-tad hteti da prisvoje deo Hercegovine oko Mostara koji

su kontrolisali Hrvati u malo pre toga ustanovqenoj Republici Herceg-

-Bosni. Pored toga {to su bili potajno snabdevani spoqa, Muslimani su

se bavili i proizvodwom sopstvenog oru`ja i municije u fabrikama u sa-

moj Bosni, i to u mnogo ve}im koli~inama nego {to je to predstavqano u

medijima. Procewuje se da je ve}ina civilnog stanovni{tva u musliman-

skim upori{tima u sredi{woj Bosni radila u fabrikama municije. Gen-

eral BMA Ramiz Drekovi} 10. februara je izjavio: „Na{a vojska je svakog

dana sve ja~a. Sada smo boqe organizovani. Uskoro }emo imati dovoqno

te{kog naoruàwa, a na na{oj teritoriji se proizvodi mnogo oru`ja i

municije. Izmenili smo strukturu vojske kako bi boqe odgovarala raz-

li~itim zadacima. Moral i disciplina su na visokom nivou i mi sada

imamo za {ta da se borimo.Œ21

Ekipa Posmatra~ke misije Evropske komisije 20. februara je videla

stotine artiqerijskih raketa spremnih za preuzimawe u navodno zatvorenoj

fabrici ~elika u Zenici, gradu u sredi{woj Bosni. Taj isti objekat je kao

bazu koristio veliki kontingent turskih vojnika poslatih UNPROFOR-u.

Prisustvo vojske bi oteàlo srpske napade, ali bilo je jasno da turski

vojnici svakako znaju {ta se doga|a. Na taj na~in je, u najmawu ruku, wi-

hova neutralnost bila potpuno kompromitovana.Samo tokom januara i februara 1995. posmatra~i su procenili da je

na podru~je Tuzle doterano izme|u 800 i 1.000 tona naoruàwa. Norve{ki

posmatra~ pri UN je 11. februara li~no video kako teretni avion „herku-

68

lesŒ u pratwi „F–16Œ ispu{ta teret iz vazduha. Osobqe UN po{lo je da

istraì o ~emu se radi, ali vojska BMA im je, uz pretwe, zabranila pri-

stup. Situacija se pogor{ala, pa je general UNPROFOR-a Bertrand de La-

presl obavestio sedi{te UN u Wujorku da sumwa da su tovar ~inile anti-

tenkovske rakete najnovije generacije. Na kraju se ispostavilo da su u zoni

„zabrawenog letaŒ postojale velike rupe koje su koristili oni koji su

snabdevali BMA. U to su, po svoj prilici, bili ume{ani visoki zvani~ni-

ci ameri~ke vojske i politi~ki vrh, koji su bili u savr{enom poloàju da

znaju kada letilice iznad Bosne mogu pro}i neopaèno.22

Ovim avionima za snabdevawe ~esto su upravqali nedavno penzioni-

sani piloti ameri~kog vazduhoplovstva. Pored toga, ameri~ke „specijalne

snageŒ u Hrvatskoj i Bosni, koje nisu bile pri UNPROFOR-u, aktivno su

pruàle pomo} Hrvatima i Muslimanima. Nova organizacija BMA pod-

razumevala je postojawe jedinstvenog lanca komande koji je dobijao po-

dr{ku od ameri~kih „savetnikaŒ. Srbi su, naravno, tako|e bili svesni da

se vr{i masovno naoruàvawe a, iz wihove perspektive, ~inilo se da UN

ne rade ni{ta da bi to spre~ile; {tavi{e, izgledalo je kao da u~estvuju u

zaveri. Snabdevawe su, zapravo, verovatno organizovale SAD koje o tome

nisu obavestile svoje evropske partnere,23 ~iji su vojnici bili u realnoj

opasnosti da se na|u izme|u dve vatre kada oru`je bude upotrebqeno u àru

borbe, za {ta je svakako i bilo nameweno. Za bosanske Srbe, me|utim, bila

je to slaba uteha, jer wihove vojne zalihe nisu obnavqane.Posmatra~ka misija Evropske komisije je 19. februara izvestila da se

BMA u Bugojnu, u sredi{woj Bosni, otvoreno priprema za obnavqawe su-

koba. U ispadu besmislenog nasiqa i potisnute agresije, uni{tili su gro-

bove partizana iz Drugog svetskog rata, ne mare}i da li grob pripada srp-

skom, hrvatskom ili muslimanskom vojniku. Mo`da to i nije predstavqalo

neko iznena|ewe, po{to se BMA otvoreno poistove}ivala sa protivnicima

partizana u tom ratu, nacisti~ki orijentisanim usta{ama i muslimanskim

Hanxar SS divizijama.24

Predstavnici kraji{kih i bosanskih Srba su 22. februara u Bawa-

luci potpisali sporazum o me|usobnoj pomo}i. Dve nedeqe kasnije, 6. mar-

ta, Hrvati i muslimanska SDA ponovo su se obavezali da }e, prema ranijem

sporazumu, zajedni~ki delovati u vojnom smislu i pod jedinstvenom ko-

mandom.25

Tako|e u martu, na scenu je stupio Ri~ard Holbruk, biv{i ameri~ki

ambasador u Nema~koj a sada pomo}nik dràvnog sekretara, ~iji je pristup

pogazio sva pravila uobi~ajenog diplomatskog op{tewa. Smesta se dao na

posao i naveo Tu|mana da povu~e pretwu UN da okon~a svoj mandat. Nejasno

je na koji je na~in ubedio Tu|mana, ali odmah po{to je najavqen produ-

ètak mandata UN u Hrvatskoj usledili su doga|aji koji su mo`da bili

osmi{qeni tako da se uznemire Srbi u Krajini: grani~ni prelaz ka Bosni

~uva}e policija, dok }e broj pripadnika jedinica UN biti smawen i one }e

nositi novo ime Operacija Ujediwenih nacija za obnovu poverewa (United

Nations Confidence Restoration Operation — UNCRO).26

69

Karaxi} je 5. marta poslao protestno pismo specijalnom izaslaniku

UN Jasu{iju Aka{iju u vezi sa izostankom reakcije — ~ak i verbalnim

opovrgavawem — na neprestano kr{ewe Sporazuma o prekidu vatre od stra-

ne muslimanske SDA. Potowe Aka{ijeve posete 12. marta Sarajevu i Pa-

lama nisu urodile plodom i zamalo su okon~ane katastrofom po{to su

Muslimani u Butmiru pucali na wegov avion, pogodiv{i trup aviona.Sredinom marta Alija Izetbegovi} je otputovao u Nema~ku, gde se

tokom nekoliko dana predomi{qao izme|u najavqivawa nastavka ratovawa

i obe}awa da }e po{tovati Sporazum o prekidu vatre tokom svih ~etiri

meseca wegovog trajawa, kojem je rok isticao 1. maja. Govore}i o predlogu

Kontakt grupe (SAD, UK, Francuska, Nema~ka i Rusija) iz jula 1994. za

podelu Bosne u odnosu 51 prema 49 odsto u korist muslimansko-hrvatske

federacije i zasebnog entiteta bosanskih Srba ({to je najzad sprovedeno u

Dejtonu novembra 1995), Izetbegovi} je u Bonu izjavio: „Ako Srbi ne pri-

hvate plan ‰Kontakt grupeŠ onda nemamo izbora i moramo se boriti!Œ (16.

marta). Narednog dana je to ponovio („Ne}emo obnoviti primirje ukoliko

se ne na|e politi~ko re{ewe.Œ), dodav{i da wegovi Muslimani u SDA „ne

nameravaju da zapo~nu ofanzivuŒ.27 U tom trenutku, me|utim, posmatra~i

UN ve} su izve{tavali o hiqadama vojnika BMA koji zauzimaju isturene

poloàje. Uz podr{ku artiqerije, 20. marta su pokrenuti masovni pe{a-

dijski napadi, u nastojawu da se Srbi u Tuzli, Zenici i Travniku isteraju

izvan dometa artiqerije. Uprkos svom novom naoruàwu, posle samo dva

dana ~inilo se da je BMA izgubila zamah, dok su bosanski Srbi uzvratili

salvama paqbe na sve gradove. Ta razmena vatre ozna~ila je kona~an prekid

Sporazuma o prekidu vatre.28 Neverovatno je {to politi~ari na me|una-

rodnoj sceni nisu osudili te napade, ~ak ni kada je otkriveno da je vojska

bosanskih Hrvata tako|e u~estvovala u operaciji. Odsustvo reakcije bilo

je jasan signal Muslimanima i Hrvatima da nastave, bez opasnosti da }e

biti ka`weni.Kako obja{wava O'[ej: „U kontekstu svega ostalog {to }e se potom

dogoditi tokom 1995, od su{tinskog je, ako ne i presudnog zna~aja razumeti

da su Muslimani, a ne Srbi, snosili odgovornost za krah relativnog mira

koji su Karaxi} i Karter nekako uspeli da skrpe jedva tri meseca ranije…

Sa stanovi{ta Muslimana, Sporazum o prekidu vatre je bio samo prilika

da se pregrupi{u i boqe naoruàju — ni{ta vi{e i ni{ta mawe od toga.Œ29

I zaista, general bosanskih Muslimana Rasim Deli} je u intervjuu

koji je dao sarajevskom „Oslobo|ewuŒ opisao UNPROFOR kao „kamen oko

vrataŒ za bosanske Muslimane.30

Zajedni~ka dejstva bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata trajala

su nedeqama, uz pe{adijske i artiqerijske napade koji su upore|ivani sa

taktikama iz Prvog svetskog rata, sa sli~nim brojem `rtava i relativno

malim teritorijalnim dobicima. Izuzetak je bilo podru~je Travnika, gde

je BMA potisnuta sa 60 kvadratnih kilometara. ABS je 24. i 25. marta

uzvratila granatirawem Gora`da, Mostara i Kowica.

70

Bosanski Srbi {irom zemqe na{li su se pod sve ve}im pritiskom.Dodatno su ih optere}ivale glasine da Muslimani direktno sa predsed-nikom Srbije, Slobodanom Milo{evi}em, kuju planove o priznavawu ne-zavisne dràve Bosne u okvirima granica biv{e republike u zamenu zaukidawe sankcija Srbiji. U Krajini, Srbi su bili podeqeni oko toga do-kle se moè verovati Hrvatima u pogledu predloga za produèwe mandataUN.

Na skup{tini Republike Srpske u Sanskom Mostu, tokom vikenda od15. do 17. aprila, na videlo je iza{ao spor izme|u Karaxi}a i zapovednikaABS Ratka Mladi}a oko nedavnih gubitaka koje je pretrpela ABS. Mladi}im je stavio do znawa da veruje da se plima rata brzo okre}e protiv wih,{to su politi~ari odbili da prihvate. Govorilo se da je na Mladi}a uti-cao stav Beograda, gde je usled te{kih me|unarodnih sankcija stanovni-{tvo bilo osiroma{eno do te mere da je zabeleèna gotovo nevi|ena stopainflacije i nesta{ica goriva koja je qude primorala da pored puta kupujui prodaju benzin u starim plasti~nim fla{ama.31

Na ovoj skup{tini je tako|e dogovoreno da se {to pre integri{uvojni i ostali resursi bosanskih Srba i Srba u Krajini — da se „sa~iniplan za ujediwewe dve dràveŒ, kako je Karaxi} formulisao tu odluku nakraju skup{tinskog zasedawa.32 Hrvatska je osudila takav potez, kao i mu-slimanska SDA i „me|unarodna zajednicaŒ. O'[ej otvoreno kaè:

„Ono {to niko nije ni poku{ao da doku~i jeste za{to su Srbismatrali da je uop{te potrebno da se udruè na ovakav na~in.Niko nije ni poku{ao da sagleda situaciju iz srpske perspektive,jer da su tako u~inili, smesta bi morali da priznaju da Srbiistinski veruju da su saterani uza zid i da se ceo svet okrenuoprotiv wih. A bilo je ubedqivih razloga za takva wihova uve-rewa…

Nije ‰ABSŠ prekr{ila Sporazum o prekidu vatre i nisu bosanskiSrbi iz dana u dan kr{ili ono {to je od wega ostalo, ali su oni, uvojnom i u politi~kom smislu, i daqe prikazivani kao zlo~inci.U takvim okolnostima bilo je prakti~no neva`no {ta Marti},Karaxi} ili bilo koji srpski politi~ar poku{ava da kaè iliuradi, i oni su svi toga bili veoma svesni. Wihova odluka da seudruè bila je, u su{tini, samo mera zajedni~ke samoodbrane, alije nai{la na osudu sveta.Œ33

U roku od nedequ dana od zakqu~ewa skup{tinskog zasedawa bosan-skih Srba u Sanskom Mostu, Me|unarodni tribunal za zlo~ine u biv{ojJugoslaviji obznanio je, preko „Wujork tajmsaŒ, svoju nameru da uputi „for-malan zahtev za preme{tawe su|ewaŒ muslimanskoj vladi, ~ije se sedi{tenalazilo u Sarajevu, u skladu s kojim bi se Tribunalu ustupila eksklu-zivna nadle`nost da podigne optu`nice protiv Karaxi}a i Mladi}a, da-ju}i na taj na~in pregovara~ima „nezahvalan zadatak da pregovaraju sa dvo-jicom vo|a bosanskih Srba koje je sud Ujediwenih nacija obeleìo kao

71

potencijalne ratne zlo~inceŒ. „TajmsŒ je dobro razumeo da „odluka Tri-

bunala nagove{tava da je on zakqu~io da je u Bosni postojala pa`qivo

planirana kampawa, pripremqena na politi~kom nivou, ~iji je ciq bio da

se sprovede ovaj srpski program ubijawa i proterivawaŒ.34 Kako je rekao

glavni tuìlac Ri~ard Goldston: „Zahtev za preme{tawe su|ewa odraàva

moju strategiju, a to je da optuìm one na ~elnim pozicijama, kako ci-

vilnim tako i vojnim, koji su odgovorni za ozbiqna kr{ewa me|unarodnog

pravaŒ.35 Me|utim, sama ~iwenica da su protiv jo{ ni mawe ni vi{e nego

22 bosanska Srbina podignute najrazli~itije optu`nice bila je dovoqna

vo|ama bosanskih Srba da Goldstonovu odluku protuma~e kao definitivno

stavqawe ta~ke u pogledu nepristrasnosti me|unarodnih u~esnika, {to su

u to vreme primetili i mnogi zvani~nici UN.36

Kao posledica sporewa u vezi s politi~kom i vojnom strategijom,

poloàj Srba u Krajini i Bosni se pogor{ao. Postojale su naznake da je

ve}i deo svetske javnosti re{io da podrì wihove neprijateqe, mada je

privid neutralnosti koji je UNPROFOR nekako uspevao da zadrì Srbima

pruào tra~ak nade da su mo`da neki od wihovih strahova neopravdani.

Jedina realna nada za wih bila je da nastupe, kao ujediweni front, zajedno

sa Srbima iz Jugoslavije, {to je vojnu intervenciju Zapada moglo u~initi

isuvi{e opasnom u politi~kom smislu, ali i skupom u pogledu „krvi i

bogatstvaŒ. Me|utim, izgledi za ovakav scenario bili su sve gori, po{to je

Milo{evi}, pomo}u pretwi i obe}awa, bio naveden da doprinese daqem

slabqewu srpskih entiteta.U jo{ jednom o~igledom ali tipi~nom primeru ispoqavawa dvostru-

kih standarda, dok je savezni{tvo Srba svud osporavano, niko nije rekao ni

re~ kad je hrvatska vojska, koja je delovala u Bosni, nastavila da potiskuje

bosanske Srbe uz dolinu Livna kako bi otvorila novi front prema Kninu.

Autoput Beograd–Zagreb (~ije je otvarawe predstavqalo zna~ajan deo eko-

nomskog sporazuma izme|u Zagreba i Knina) omogu}io je Hrvatima da daqe

provociraju kraji{ke Srbe. Srpska vozila su podvrgavana nepodno{qivo

sporim bezbednosnim proverama, usled ~ega su nastajale kolone od po neko-

liko stotina automobila. Srpske vlasti su 24. aprila uzvratile najavom da

}e zatvoriti autoput na 24 ~asa. Hrvati su to predstavili kao potpuno

neosnovan i jednostran potez, zbog kojeg }e morati da upotrebe silu ne bi

li otvorili put. Naslu}uju}i zamku, Srbi u Krajini su se povukli i 25.

aprila uklonili blokade.Izve{taj Posmatra~ke misije Evropske komisije iz tog perioda po-

tvr|uje da su Hrvati zaista samo traìli izgovor da po{aqu vojsku u Za-

padni sektor za{ti}ene zone UN: „ îni se da je HV ‰Hrvatska vojskaŠ

spremna da u svakom trenutku zauzme severni deo za{ti}ene zone UN. Ukup-

na slika dejstava HV pokazuje da je za{ti}ena zona UN otpuno opkoqena sa

istoka, zapada i severa. Najja~e snage sme{tene su upravo kod Pivara iz

o~iglednih razloga: kako bi se spre~io dolazak poja~awa od ABS.Œ37

Dvadeset osmog aprila Srbin iz Krajine izboden je na smrt na ben-

zinskoj pumpi u blizini Nove Gradi{ke, na delu autoputa koji su kontro-

72

lisali Hrvati. Telo je zadràla hrvatska policija. U naredna dva dana

brat ubijenog ~oveka uzeo je neke Hrvate za taoce, da bi ih kasnije oslo-

bodio. Po{to je na istom autoputu nekoliko hrvatskih motorista poginulo

od srpske paqbe, UN su naredile da se autoput ponovo zatvori kako bi se

sprovela istraga.Zatim je 1. maja, u 5 sati ujutru, Hrvatska vojska zapo~ela Operaciju

„BqesakŒ, 48-~asovni prodor duboko u teritoriju zapadne Slavonije koju

su dràli Srbi — „prvu ozbiqnu bitku u toj biv{oj jugoslovenskoj re-

publici posle 1993Œ, kako je ocenio Rojters. U veoma obimnoj, veoma brzoj

i veoma uspe{noj hrvatskoj vojnoj ofanzivi u~estvovale su artiqerija, ten-

kovi, avioni, pe{adijski bataqoni i „specijalneŒ policijske snage. „Po-

ku{avamo da prikupimo elemente za prekid vatreŒ, izjavio je za Rojters

jedan portparol UN prvog dana ofanzive. „Srbi su izgleda spremni sve da

potpi{uŒ, dodao je, „ali Hrvati nisu, {to nam predstavqa problemŒ.38

O'[ej to ovako komentari{e: „[ta god da je ovaj napad bio, svakako

nije bio 'ograni~ena policijska akcija'‰…Š. Bila je to unapred planirana,

unapred smi{qena, namerna eskalacija sukoba, u kojoj su potpuno zane-

marena sva me|unarodna primirja i sporazumi koje je hrvatska vlada to-

boè dobronamerno sklopila. Oni su se sad okrenuli prostoj 'diplomatiji

~izme' i 'pregovorima pred ni{anom', istog dana kad je u Bosni istekao

Sporazum o prekidu vatre, uz vrlo realnu mogu}nost da i bosanski Srbi

budu uvu~eni u borbe u Hrvatskoj. Jo{ jednom su Hrvati izabrali da za-

hvalnost zemqama angaòvanim u Ujediwenim nacijama izraze pokaziva-

wem prezira, i pre 9 sati ujutru, u jordanskom bataqonu koji se na{ao pod

salvama vatre iz hrvatskog artiqerijskog i ru~nog oru`ja, pale su prve

`rtve. Ostaje nejasno {ta su time èleli da postignu, ali UN o~igledno

vi{e nisu bile 'dragi gosti', kako ih je Frawo Tu|man u januaru veliko-

du{no nazvao.Œ39

Artiqerija BSA u Bosni poku{ala je da pruì podr{ku svojim ro-

|acima na severnoj obali reke Save, ali Hrvati su se ve} bili postarali da

se severna obala hitro obezbedi, zbog ~ega su se kraji{ki Srbi u zapadnoj

Slavoniji na{li u okruèwu. Ne moè se opisati sa kakvim su ose}awem

Srbi iz svih krajeva reagovali kad su ~uli da su hrvatske trupe ponovo

zauzele Jasenovac: na tom mestu se tokom Drugog svetskog rata nalazio zlo-

glasni logor za istrebqewe koji su vodili Hrvati i u kom su mu~ki ubi-

jene stotine hiqada Srba, Roma i Jevreja, uglavnom ~eki}ima i noèvima.Dok su Hrvati nastavqali da artiqerijom i iz aviona tuku enklavu i

mostove preko reke koji Hrvatsku povezuju sa Bosnom, Srbi u Krajini su na

podru~ju Knina lansirali improvizovane rakete na Zagreb. Ameri~ki am-

basador Galbrajt javio se uìvo u televizijskom prenosu iz zagreba~kih

bolnica da osudi raketni napad Srba, u kojem je poginulo mo`da desetoro

qudi, kao „stravi~an i nesrazmeran odgovor na hrvatsku akciju, osmi{qen

da se ubije {to je mogu}e vi{e civilaŒ,40 uop{te ne pomiwu}i blickrig

koji je Hrvatska upravo bila povela protiv Srba u zapadnoj Slavoniji.

Kada je 3. maja hrvatska vojska zauzela Pakrac, najva`niji grad na tom pod-

73

ru~ju, Srbi su zapo~eli pregovore o predaji i razoruàvawu 600 vojnika.

Televizija je prikazala kako odvode utu~ene Srbe, dok u pustim, navodno

„oslobo|enimŒ gradovima nije bilo nikoga ko bi se radovao „oslobo|ewuŒ.

Hrvati su se, uvek ve{tiji u odnosima s javno{}u, postarali da, pre nego

{to su pustili TV ekipe da u|u u grad, ulice speru vodom, kako se ne bi

videli tragovi krvi.Kao jeziva „najavaŒ sramnog pona{awa ameri~kih vojnika u zatvoru

Abu Graib u Iraku, „emitovani su video snimci na kojima se vidi kako

javno poniàvaju srpske zatvorenike, primoravaju}i ih da se skinu u pr-

qavi dowi ve{ i tako stoje dok ih hrvatski policajci ispituju, non{a-

lantno im duvaju}i dim u lice i nasla|uju}i se wihovom mukomŒ.41 Jedina

razlika je u tome {to se svet 1995. mawe saàlio na srpske zarobqenike

nego 2004. na Ira~ane.îwenica da bosanski Srbi nisu sproveli delotvornu intervenciju

kojom bi spre~ili Hrvate da zauzmu zapadnu Slavoniju, naveliko je tu-

ma~ena kao znak ili vojne slabosti ili politi~ke podele ili i jednog i

drugog. Bes Srba zbog izostanka akcije UN ili makar osude hrvatske agre-

sije brzo se pretvorio u nasiqe koje se pro{irilo Bosnom. U Sarajevu je u

minobaca~kim napadima na „tajniŒ muslimanski dobavqa~ki tunel ispod

aerodroma poginulo nekoliko telohraniteqa muslimanskog predsednika,

{to je Izetbegovi}evu vladu navelo da qutito zahteva od UN da izvr{e

vazdu{ne napade. U isto vreme, muslimanska SDA probila se daqe od Sa-

rajeva, tako da se Pale, politi~ko sedi{te bosanskih Srba, na{lo u dometu

wihove artiqerije.Koridor Posavina na severoistoku zemqe bio je 10. maja popri{te

èstokog artiqerijskog okr{aja izme|u hrvatskih tobxija u Ora{kom xepu

i wihovih protivnika iz ABS u Br~kom. Iako su Srbi odràli linije,

Muslimani su poja~ali pritisak ju`no od koridora, prodiru}i iz Tuzle na

podru~ja Grada~ca i planine Majevica. U Biha}u je Peti korpus BMA po-

vratio snagu i krenuo u novi napad prema jugoistoku, primorav{i stotine

srpskih izbeglica da beè ka Bawaluci i Sanskom Mostu.Dok su iz Posmatra~ke misije Evropske komisije stizali izve{taji o

sve ve}em broju Amerikanaca — ata{ea za odbranu, biv{ih ameri~kih gene-

rala, oficira „za obukuŒ, operativaca CIA i qudi iz Ef-Bi-Aja — vi|e-

nih kako se sastaju s pripadnicima vojnih i civilnih organizacija bo-

sanskih Muslimana i bosanskih Hrvata, UNPROFOR je na po~etku maja

zabeleìo 4.643 prekr{aja u zoni zabrawenog leta. Sve su to bili dokazi o

hitrom obnavqawu naoruàwa i obuci protivnika Srba, koji su u Kninu,

na Palama, pa i u Beogradu, bez sumwe to posmatrali sa sve ve}om zabri-

nuto{}u.Amerika je izgleda jednostrano insistirala na svojoj politici da se

ukine embargo na oru`je za muslimansku SDA i Hrvate i da NATO zapo~ne

vazdu{ne napade na Srbiju, sa devizom „digni i napadniŒ, koju su odbili

wihovi partneri u Kontakt grupi. Postojala je, naravno, opasnost da }e

Srbi èstoko napasti pre nego {to wihovi neprijateqi previ{e oja~aju.

74

Bila je to riskantna strategija, ali u woj su rizikovali samo qudi na

zemqi koji su gubili ìvote, od kojih gotovo nijedan ~ovek nije bio Ame-

rikanac — Va{ington je odlu~no odbio da se wihovi vojnici pridruè

mirovnim misijama UN.Nekoliko dana kasnije, generalni sekretar UN Butros Butros-Gali

pozvao je visoke zvani~nike UNPROFOR-a da se obrate Savetu bezbednosti

UN. Zapovednik mirovnih snaga UN u Bosni, Hrvatskoj i Makedoniji, fran-

cuski general-poru~nik Bernard @anvije, tako|e je 24. maja podneo izve-

{taj na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti, u kom je izrazio mi{qewe

da treba povu}i snage UN iz tri enklave na krajwem istoku (Srebrenice,

@epe i Gora`da) jer ih nije mogu}e obezbediti i jer je verovao da

UNPROFOR treba da se usredsredi na podru~je gde postoji „mir koji }e se

~uvatiŒ.42 Me|utim, za ameri~kog izaslanika u UN, Medlin Olbrajt, koja je

otvoreno i zdu{no podràvala svaki zahtev muslimanske vlade SDA, to

nije dolazilo u obzir. @anvije je ispravno primetio da je muslimanska

SDA bili odgovorna za kr{ewe Karterovog prekida vatre u decembru 1994.

i da je koristila za{ti}ene zone kako bi odatle napadala Srbe, u nadi da }e

izazvati dovoqno èstok protivudar koji bi pokrenuo vazdu{ne napade UN

ili ~ak intervenciju punih razmera. Po zavr{etku zatvorene sednice Sa-

veta bezbednosti, ruski ambasador Sergej Lavrov saop{tio je Aso{ijeted

presu da je (da citiramo Lavrova): „@anvije kazao Savetu da vladine (SDA)

snage sistematski koriste 'za{ti}ene zone' koje su odredile UN za po-

kretawe napada i provocirawe SrbeŒ, kao i da UNPROFOR „ne moè da se

pretvara da je ovo situacija u kojoj ~im odlu~i{ da bude{ grub prema

Srbima, re{ava{ problemŒ.43

Savet bezbednosti, me|utim, odbio je da izmeni misiju u skladu sa

@anvijeovim sugestijama, pa je UNPROFOR morao da gleda kako se poja~ava

razmena vatre na frontovima. Jo{ prethodnog dana muslimanska SDA i srp-

ski vojnici povukli su svoje naoruàwe iz centara za skupqawe oru`ja pod

nadzorom UN, koji su bili uspostavqeni u okviru reìma izbacivawa te-

{kog naoruàwa, uvedenog posle pregovora u februaru 1994. Istovremeno,

britanski vojnici ~iji je konvoj prilazio Gora`du na{li su se prvo pod

srpskom, a zatim muslimanskom paqbom.General-poru~nik Rupert Smit, }utqivi zapovednik UNPROFOR-a

koji je zamenio otvorenijeg i po{tenijeg generala Majkla Rouza, izjavio je

u retkom obra}awu medijima da }e, ukoliko se sve te{ko naoruàwe ne

vrati u centre za skupqawe do podneva 25. maja, biti nare|eni vazdu{ni

napadi „na stranu koja je krivaŒ.44 Tom izjavom je izjalovqena nada da }e

avionima NATO-a ikada biti nare|eno da bombarduju muslimanske polo-

àje u Sarajevu, ma {ta oni u~inili, te je ovo u stvari bila pretwa samo

jednoj strani — bosanskim Srbima.Iako su se bosanski Srbi delimi~no povinovali ultimatumu, oce-

weno je da to nije dovoqno, i posle kratkog vremena avioni NATO-a su, u

okviru misija koje je odobrio specijalni izaslanik UN Aka{i, razneli dva

skladi{ta municije nedaleko od {taba bosanskih Srba na Palama. ABS je

75

uzvratila granatirawem svih {est za{ti}enih zona. U Tuzli je ubijeno 70

a povre|eno 130 qudi. Potom je u drugom talasu bombardovawa NATO-a

uni{teno jo{ {est skladi{ta oru`ja ABS. Aka{i je u Zagrebu u ime UN

izneo opravdawe za bomba{ke napade u gotovo orvelovskom tonu, po~ev{i

re~enicom: „Odlu~io sam da nemam drugog izbora sem da odgovorim na ovu

opasnu situaciju koja preti da ugrozi ~itav mirovni procesŒ.45

ABS je ovog puta uzvratila uzimawem pripadnika UNPROFOR-a za

taoce i svet su ubrzo obi{li snimci „plavih {lemovaŒ privezanih za

strate{ke ciqeve.Kako pi{e Tim Ripli: „Bilo je potpuno jasno da se radi o posledwem

o~ajni~kom potezu o~ajnih qudi, svesnih da se ratna plima okre}e protiv

wih. Jedan obave{tajni oficir UN nazvao je to 'izrazom haosa'. Suo~en sa

hrvatskim napadom na zapadnu Slavoniju i opasnim stawem u kojem se ona

nalazila ‰ABSŠ, Mladi} je verovatno o~ajni~ki poku{avao da spre~i avi-

jaciju NATO-a da deluje protiv wegove vojske. Koji god razlog da su imali,

bosanski Srbi su taoce iskoristili na svaki na~in, u politi~kom i fi-

nansijskom smislu, ali niko od wih nije bio povre|en. Kasnije se saznalo

da su mnogi pripadnici UN koji su posluìli kao 'ìvi {tit' zapravo

bili vezani samo za potrebe snimawa koje je obavila TV Pale i potom

zaradila ~itavo bogatstvo od prodaje snimaka me|unarodnim medijima.Œ46

Srpski vojnici, odeveni u uniforme mirotvoraca UN, zarobili su

27. maja na kontrolnom punktu u Sarajevu 12 francuskih vojnika. Francuzi

su reagovali èstokim protivnapadom u kom je ubijeno ~etvoro Srba, dok je

jo{ ~etvoro zarobqeno i zadràno kao taoci. Postojala je ozbiqna opa-

snost da situacija preraste u otvoreni sukob izme|u UNPROFOR-a i ABS.47

U me|uvremenu, general Smit je pripremao napada~ki odred, ve}inom

sastavqen od britanskih vojnika i artiqerije, kako bi rasturio srpske

poloàje oko Sarajeva.Britanski vojnici u Gora`du, pripadnici odreda Vel{kih strelaca,

upustili su se u vatreni obra~un sa prethodnicom ABS, prilikom kog je

ispaqeno 1.000 okvira municije i Srbima su naneseni gubici. Zarobqena

su 33 britanska vojnika, ali prema wima se dobro postupalo i niko nije

bio povre|en. Britanci su u tom trenutku ve} otvoreno sara|ivali sa BMA

kako bi spre~ili ABS da zauzme teren oko enklave. Gora`de je uvek sta-

vqano u isti ko{ sa ostalim „za{ti}enim zonamaŒ na istoku, Srebrenicom

i @epom, ali nikada nije palo. [tavi{e, postavqa se pitawe da li je ikad

i bilo ugroèno u meri u kojoj su to mediji predstavqali.U Velikoj Britaniji je povodom krize odràn sastanak na kom je raz-

matrano povla~ewe, ali je ipak odba~eno kao opcija. Odlu~eno je da se

britanski garnizon tiho povu~e iz Gora`da, po{to se verovalo da se is-

to~ne enklave realno ne mogu odràti.48 Me|utim, tako|e je odlu~eno da se

tamo uputi 24. vazdu{no-desantna brigada zajedno sa te{kom artiqerijom,

koja bi u budu}nosti pokrivala eventualno povla~ewe ili branila pri-

padnike UN ako budu napadnuti. Ovakve odluke o poja~avawu snaga na vi{e

nivoa zapravo su utrle put Sili za brzu reakciju (Rapid Reaction Force),

76

koja je odigrala kqu~nu ulogu u septembru, kada je UNPROFOR, potpuno

zanemariv{i da je angaòvan da bude neutralan, razbio srpske poloàje

oko Sarajeva.49 @ale}i zbog „dramati~nog razvoja doga|ajaŒ do kog je do{lo

na bosanskom terenu i ~iwenice da ti doga|aji prevazilaze mandat

UNPROFOR-a, generalni sekretar Butros Gali je izjavio: „Me|unarodni

napori da se posreduje u iznalaèwu re{ewa su izgleda stigli do mrtve

ta~ke… UNPROFOR nastavqa u~e{}e u ratnoj situaciji u kojoj, posle

vi{e od tri godine, nema mira koji bi se mogao odràvati.Œ50

Sli~no tome, visoki oficir britanskih mirovnih trupa u Gora`du

poàlio se da se nalazi u kontradiktornom poloàju, kao mirotvorac tamo

gde mira nema, dok iznad wegove ~ete fiju~e artiqerijska paqba sa obe

strane. Predloìo je da se misija povu~e, ali mu je re~eno da ostane gde je.

Potpuno isti zahtev uputio je holandskom vrhu pukovnik Tom Karemans, u

to vreme zapovednik holandskog bataqona, koji je u ulozi vojnog posma-

tra~a UN bio zaduèn za za{ti}enu zonu Srebrenica. Holandsko mini-

starstvo odbrane je na to zapo~elo pregovore o produèwu mandata misije

ukrajinskih vojnih posmatra~a u @epi, kako bi oni negde do sredine jula

pokrivali i Srebrenicu. Ispostavilo se da se doga|aji odvijaju previ{e

brzo za takav plan.Drugog juna iznad severne Bosne je oboren avion ameri~kog vazduho-

plovstva kojim je pilotirao Skot O'Grejdi. On se na vreme katapultirao i,

nekim ~udom, uspeo da izbegne zarobqavawe sve dok ga posle {est dana nisu

spasili ameri~ki marinci. U znak odmazde, ameri~ki vojni vrh hteo je da

bombarduje aerodrom u Bawaluci, ali, po{to su pregovori o vra}awu za-

robqenih pripadnika UNPROFOR-a, koji su dràni kao taoci, jo{ bili u

toku, wihov predlog je odbijen. Obarawe O'Grejdijevog aviona sna`no je

uticalo na stawe na nebu iznad Bosne, po{to je vazduhoplovstvo SAD, koje

je uvek teìlo umawivawu rizika, po~elo mnogo pa`qivije da planira pu-

tawe i napade. Jedan od oficira srpske vazdu{ne odbrane objasnio je da je

avion oboren zato {to su ih SAD prosto {pijunirale, a ne kontrolisale

„zonu zabrawenog letaŒ, kroz koju su protivno pravilima redovno leteli

teretni avioni za Biha}, Tuzlu i druge gradove. Do 7. juna na teritoriju

Bosne je stigao jedan puk britanske vojne artiqerije i zapo~eo izvi|awe

terena sa ciqem da se razmesti po strate{ki va`noj planini Igman, u

saradwi sa Francuzima, koji su po~eli vazdu{nim putem da dopremaju ar-

tiqeriju koja bi se tako|e rasporedila na podru~ju te planine jugozapadno

od Sarajeva, gde su odràvana takmi~ewa tokom Zimske olimpijade 1984.

~iji je doma}in bila Jugoslavija. Vojska bosanskih Srba preuzela je Igman

od Muslimana 1993, {to ih je skupo ko{talo, ali su UN insistirale da se

kontrola nad Igmanom preda wima i da to bude demilitarizovana zona. UN

su onda Muslimanima dozvolile da postepeno povrate kontrolu nad pla-

ninom, pokazav{i jo{ jednom da zapravo nisu neutralne. Novooformqene

britanske i francuske trupe sa Igmana su poja~ale napade na ABS, uni-

{tiv{i tokom juna i po~etkom jula nekoliko tenkova i deo artiqerijskog

naoruàwa.

77

General Smit je napravio plan da poku{a da „provaliŒ u Sarajevo

pomo}u britanskih vojnika, ali je taj „izrazito agresivanŒ plan, kako ga je

opisao izvor u UN, uz pomo} kojeg je general èleo „da pokaè SrbimaŒ, ve}

bio stopiran,51 a muslimanska SDA, èqna da upotrebi svoju novu opremu,

izgubila je strpqewe i po~ela da blokira pripadnike UNPROFOR-a u wi-

hovim barakama, dok su lideri SDA sve ~e{}e, uz pretwe, zahtevali da se

trupe UN povuku. U novinskim izve{tajima uglavnom nije bilo re~i o

ovim doga|awima.Kako Ripli opisuje: „Me|unarodni mediji nikada nisu pridavali

va`nost ograni~ewima slobode kretawa koja su nametali Muslimani i bo-

sanski Hrvati i uop{te su ve}inom izve{tavali o tome kako bosanski Sr-

bi maltretiraju UN… Mada su tokom juna 1995. mediji predstavqali naj-

va`niju pretwu enklavama, zapadne vlade nisu nimalo sumwale u wihov

neizbeàn pad. Odlu~uju}i napad ‰ABSŠ na Srebrenicu i @epu jo{ se nije

dogodio, ako se izuzmu nasumi~na granatirawa koja su Bo{waci pred pred-

stavnicima me|unarodnih medija uvek 'napumpavali' u 'genocidna' dejstva.

Iako su wihove posledice bile tragi~ne, te su vojne akcije u su{tini bile

bez zna~aja.Œ52

Do 18. juna oslobo|eni su svi taoci bez ijedne ogrebotine i otvoreni

su novi putevi za konvoje ka Srebrenici, @epi i Gora`du preko Beograda.

Istog dana, BMA je zapo~ela „Veliki prodorŒ iz Sarajeva kako bi se po-

vezala sa svojima na teritoriji sredi{we Bosne. Ripli tu operaciju opi-

suje slikovito i sa ubedqivo najvi{e detaqa, pa zato prenosimo duga~ak

citat:

„Desetine hiqada bo{wa~kih vojnika skupile su se ispred gradakako bi krenule u ofanzivu, koja je po~ela 18. juna. U~estvovali suDrugi, Tre}i i Sedmi korpus, kao i jedinice iz samog Sarajeva.Veruje se da je, posle salvi sna`ne artiqerijske paqbe, prekosrpskih minskih poqa i rovova poslato vi{e od 10.000 vojnika…

Muslimanski vojnici napredovali su prema jugu kako bi o~istiliput izme|u Sarajeva i Tuzle, od Olova do Visokog. Ostale jedi-nice, uvedene u grad kroz tunel na aerodromu, poku{ale su da seprobiju putem za Pale da bi presekli snabdevawe vojnika ABSkoji su dràli spoqne linije opsade nasuprot Visokog. Hrvatskaartiqerija u Kiseqa~kom xepu prikqu~ila se ofanzivi, ali supruàli samo mlaku podr{ku. Ofanziva oko Sarajeva bila je us-kla|ena sa nizom muslimanskih ofanziva oko 'za{ti}enih zona'kod Gora`da. 'Li~ilo je na bitku na Somi, u{li su prosto u mi-nska poqa', preneo je dopisnik Bi-Bi-Sija Martin Bel, koji jeofanzivu posmatrao sa uzvi{ewa u Sarajevu. 'Snimili smo ih‰Bo{wakeŠ kako zauzimaju put za Pale, posle ~ega je usledio srp-ski protivnapad.' Mudro biraju}i trenutak, bosanski Srbi su do-zvolili Muslimanima da zauzmu neke poloàje na liniji fronta,a onda su wihovu pe{adiju zasuli artiqerijskom vatrom kad je

78

prelazila preko ~istine. Broj `rtava je rastao, dok BMA nije us-pevala da neznatnu osvojenu teritoriju zadrì pred neizbe`nimprotivnapadima.

U ofanzivi koja je obustavqena posle nepunih nedequ dana po-ginulo je ili bilo raweno na hiqade Bo{waka. [irom centralneBosne bolnice su bile preplavqene rawenicima a vlada u Sa-rajevu je morala da ukine {tampawe ~ituqa u novinama kako bispre~ila daqi pad morala. Muslimanski napadi kod Gora`da subili uspe{niji i postignut je niz takti~kih uspeha uz male gu-bitke, {to je bilo va`no za obezbe|ivawe enklave od srpskih na-pada tokom leta.

Neuspeh sarajevske ofanzive nije iznenadio obave{tajne oficireUNPROFOR-a i Mirovnih snaga UN. Po{to je me|unarodna {tam-pa unapred saznala i objavila vreme po~etka ofanzive, Srbi subili blagovremeno upozoreni da se pripreme za napad. Veteranime|u sarajevskim novinskim izve{ta~ima, poput ‰MartinaŠ Belaiz Bi-Bi-Sija, kao i mnogi vi{i oficiri UNPROFOR-a, ube|enisu da je napad i bio osmi{qen tako da propadne, ne bi li sepokazala nemo} UN i poja~ao pritisak za ameri~ku intervenciju.'Junska ofanziva BMA sa ciqem da se prekine opsada Sarajevabila je uzvi{ena `rtva kako bi Bosna u o~ima sveta zadràla sta-tus stradalnika', izjavio je potporu~nik Xim Bakster, a|utant ge-nerala Smita.Œ53

I pored kona~nog i skupog neuspeha sarajevske ofanzive, samopouz-dawe i sposobnosti BMA su o~igledno ja~ali. Uz stalni priliv oru`ja iostale dokaze o podr{ci SAD i drugih mo}nih zemaqa, bilo je sasvim jasnoda bosanski Srbi trpe ogroman pritisak, {to }e se i nastaviti. Nesta{icagoriva ozbiqno je ugroàvala wihove svakodnevne operacije, samim tim iuop{te mogu}nost da vode rat.

Krajem juna, 28. divizija BMA izvela je niz napada na protivni~kejedinice ABS u Srebrenici. U jednom od tih napada ìvote je izgubilo 40pripadnika ABS. U selima nedaleko od „za{ti}ene zoneŒ srpski civili sumu~ki ubijani — {to, vaqa dodati, nije bilo ni{ta neobi~no. Razbojnicisu se svaki put povla~ili nazad u „za{ti}enu zonuŒ, bez sumwe uvereni da}e ABS najzad po}i da se osveti i tako se izloìti riziku od vazdu{nihnapada UN. U svakom slu~aju, vojnici ABS nisu mogli da napuste podru~jeSrebrenice i @epe, iako su bili preko potrebni na drugim mestima ubosanskoj areni.

Ne}emo previ{e ulaziti u detaqe u vezi s napadom na Srebrenicu iwenim potowim padom, jer to prevazilazi okvire ovog poglavqa. Dovoqnoje re}i da, prema op{tem mi{qewu, okupqena vojska nije bila doraslazadatku, pod uslovom da su se vojnici BMA i mu{karci sposobni za borbustavili u odbranu grada.54 Umesto toga, ogromna ve}ina wih je formiralakolonu, izme|u 12 i 15 hiqada qudi, i poku{ala da probije srpske linije

79

kako bi se domogla Tuzle, severnozapadno od enklave. Kolona je nanela

te{ke gubitke suprotstavqenim snagama bosanskih Srba, ali je u borbama

poginuo i veliki broj wenih pripadnika.U susednoj enklavi, @epi, koja je brojala oko 16.000 stanovnika, voj-

nici BMA, iako su imali mnogo mawe qudi i resursa, pruìli su èstok

otpor i dvanaest dana odolevali napadima ABS (dvostruko duè nego Sre-

brenica), da bi se najzad predali 25. jula. Velika razlika u odnosu na

Srebrenicu bila je {to su muslimanski borci sami zatraìli pregovore o

predaji. U @epi nikad nije bilo govora o masovnim pogubqewima, mada su

mu{karci sposobni za vojsku bili zarobqeni kao i dve nedeqe pre toga u

Srebrenici. Jo{ jednom su ène, deca i rawenici bezbedno prevezeni auto-

busima u muslimanske oblasti. Mu{karci su ili evakuisani zajedno sa

ènama i decom ili su oti{li u Srbiju, od koje ih je delila samo reka

Drina. Stanovnici @epe pripadali su istoj muslimanskoj zajednici kao i

Srebreni~ani i wihove enklave su ~ak i tokom rate bile blisko povezane;

u akciji su u~estvovali isti komandanti ABS i bosanskim Srbima su se

pruàle iste mogu}nosti da pogube zarobqenike, a opet „genocidni planŒ

nije sproveden. Oni koji tvrde da je takav plan uistinu bio realizovan

nikada ne pomiwu ovu anomaliju.ABS je izvr{ila napad na za{ti}enu zonu Gora`de, ali ona nije pala,

iako je toboè bila na ivici propasti, {to je kod Britanaca, ~iji su vojni-

ci tamo bili raspore|eni, izazivalo veliku zabrinutost. Garnizonu

UNPROFOR-a odobren je bezbedan prolaz preko Srbije do Beograda, uprkos

tome {to su oni prethodno u tom gradu aktivno pomagali vojsci BMA, koja

je ostala naoruàna.Deset dana po{to je pala @epa, 4. avgusta, Hrvatska vojska zapo~ela je

Operaciju „OlujaŒ, do tad daleko najve}i akt „etni~kog ~i{}ewaŒ u ~i-

tavom ratu, prilikom kog je u orgiji nasiqa, silovawa i ubijawa iz svojih

domova isterano 250.000 Srba. Cela akcija izvedena je uz odobrewe, pomo}

i podsticaje visokorangiranih vojnih i politi~kih lidera SAD. Do kraja

avgusta general Smit je zavr{io raspore|ivawe jedinica za brzu reakciju,

zapravo mo}nih ofanzivnih artiqerijskih odreda koji su ciqali rovove

oko Sarajeva u kojima su se nalazili topovi bosanskih Srba. Dvadeset os-

mog avgusta, u pravi ~as, jedna granata, koja je navodno potekla od arti-

qerije ABS, pala je na pijacu Markale i usmrtila izvestan broj qudi. Kao

i ranije u sli~nim incidentima, nije se sa sigurno{}u moglo re}i ko je

ispalio granatu. Posle razgovora sa svojim izvorima, Ces Vibes pi{e:

„Zvani~nici ameri~ke obave{tajne slu`be priznali su ‰muŠ da je ‰vojska

bosanskih MuslimanaŠ preuzela odgovornost za taj incidentŒ, i da je bri-

tanska obave{tajna slu`ba tako|e „do{la do zakqu~ka da je granatirawe

sarajevske pijace verovatno bilo delo ne ‰ABSŠ nego bosanskih Musli-

manaŒ.55 A opet, ako je i bilo sumwi oko toga ko je ispalio granatu, nije

bilo sumwe u to ko }e biti okrivqen za incident. Usledili su pa`qivo

planirani vazdu{ni napadi NATO-a i topovske salve jedinica za brzu re-

80

akciju, u kojima su te{ko stradali komunikacioni sistemi, skladi{ta mu-nicije i zalihe goriva ABS.

Po{to su poloàji bosanskih Srba oko Biha}a i u celoj zapadnojBosni brzo rastureni u koordinisanim i kombinovanim napadima vojskiHrvata, bosanskih Hrvata i Muslimana, javila se mogu}nost da }e oni iz-gubiti na svim frontovima. Kad se u~inilo da }e pasti Bawaluka, u kojoj suuto~i{te na{le stotine hiqada raseqenih lica, kao i da }e gotovo izvesnodo}i do krvoproli}a, sponzori ovih ofanziva sa Zapada zabrinuli su se dasu se wihovi „psiŒ otrgli s lanca i izmakli kontroli.

Do kraja septembra borbe su se pro{irile po celoj Bosni, i sto hi-qada qudi koji su ìveli u srpskim delovima Sarajeva, a koje su medijitoliko dugo ignorisali, po~elo je da se pakuje, pripremaju}i se za izbe-gli~ki ìvot u drugim krajevima zemqe, u susednoj Srbiji ili negde jo{daqe. Od oktobra nadaqe fokus se premestio na postizawe sporazuma okouslova mira, {to je kona~no dovelo do wegovog potpisivawa u Parizu, pre-ko ameri~ke vojne baze u Dejtonu, Ohajo, ali su ~ak i tu bosanski Srbi biliponièni. Wihovim liderima nije bilo dozvoqeno da ih zastupaju, a RatkoMladi}, saradnik Radovana Karaxi}a, prethodnog jula je bio optuèn zaratne zlo~ine, pa ~ak i genocid. Zamenio ih je Slobodan Milo{evi}, pred-sednik druge zemqe — Zapad je to zahtevao pod pretwom oru`ja. [tavi{e,kad se sve zavr{ilo, Milo{evi} nije pritekao u pomo} ni Krajini nitibosanskim Srbima.

Zakqu~ci

Ovaj pregled vojnih dejstava koja su obeleìla i uslovila kraj rata uBosni morao je da bude kratak, ali se nadamo da je pruìo kontekst u koji}emo smestiti pad Srebrenice. Ratna plima se svakako ve} bila okrenulaprotiv bosanskih Srba. Prekid vatre koji je u decembru 1994. ugovorioXimi Karter bio je dobra polazna ta~ka za postizawe mira. Me|utim, hr-vatski i muslimanski lideri u Bosni okupqeni oko SDA bili su posve-}eni iznalaèwu vojnih re{ewa, bez obzira na cenu koju }e platiti wihovnarod. Za Hrvate je ona bila relativno mala, ali je za bosanske Muslimanebila stravi~na.

Kad takav stav, ma koliko pogre{an i àlostan, zauzme strana koja je uratu, to se jo{ moè razumeti. Neoprostiva je uloga zapadnih sila, i na-ro~ito SAD, koje su, umesto da budu „iskreni posrednikŒ koji daje po-dr{ku ugovorenom miru, podsticale eskalaciju vojnog nasiqa i duè odtri godine ~inile sve da osujete mirovna re{ewa.

Dvostruki standardi koje je Zapad pokazao kroz, s jedne strane, pot-puno odsustvo odgovora na hrvatski napad na zapadnu Slavoniju po~etkommaja 1995. i, s druge, vazdu{ne napade posle relativno bezna~ajnog izgredabosanskih Srba u okolini Sarajeva u drugoj polovini maja 1995, mogli sujedino da nateraju bosanske Srbe na zakqu~ak da }e se priznavati samovojne „~iwenice na terenuŒ i da Zapad nema dobre namere.

81

Uprkos ovim pritiscima, ABS je pokazala uzdrànost i nije upo-

trebila svoje oru`je sa ciqem da nanese maksimalne civilne gubitke, {to

su bez sumwe mogli da u~ine s obzirom na te{ko naoruàwe kojim su ras-

polagali. Uzeli su pripadnike UNPROFOR-a za taoce, ali nijednom od

wih nisu naudili.Strategija neprijateqa bosanskih Srba je izgleda bila da navedu ABS

da se bori na {to ve}em terenu, kako bi iskoristili wihov nedostatak

qudstva i u {to ve}oj meri oteàli upotrebu te{kog naoruàwa ABS. U

isto vreme, poja~ane po{iqke oru`ja dovele su do uspostavqawa ravnoteè

mo}i ~ak i u tom pogledu. Isto~ne „za{ti}ene zoneŒ u stvari je drào

zna~ajan broj vojnika BMA, i one su sluìle za stalno tro{ewe odbrambe-

nih resursa ABS. U situaciji sveop{teg sukoba, bilo je gotovo neizbe`no

da se ABS oseti primoranom da „zavrne slavinuŒ, umesto da gleda kako

wena odbrana u drugim delovima zemqe slabi do ivice kolapsa.âk i u naro~itom slu~aju Srebrenice, ènama i deci niko nije na-

udio i oni su transportovani na sigurno. Mu{karci sposobni za vojsku

koji su bili u srebreni~koj koloni odbili su da se predaju i, mada nisu svi

bili naoruàni, kretali su se kao grupa naoruànih qudi, obra~unavaju}i

se uz put sa srpskom vojskom, i stvarno su uspeli da se probiju do Tuzle.

Takva kolona moè se posmatrati samo kao borbena. Ne zna se kakav je bio

broj~ani odnos izme|u onih koji su pogubqeni posle predaje i onih koji su

pali u bici, ali cifre kojima se raspolaè ne prave razliku u tom po-

gledu, ve} se smatra da su svi pogubqeni. Ne zna se {ta se ta~no dogodilo

sa prete`no starijim mu{karcima zarobqenim u Poto~arima, ali u @epi

je mu{karcima koji su se predali bio po{te|en ìvot. Najzad, samo bi

vojni zapovednici mogli do kraja da razjasne motivacije i planove koji se

kriju u pozadini onoga {to se doga|alo tokom posledwih dana rata u Bosni.

O tome se jo{ malo zna i u mnogim slu~ajevima }e tako i ostati. Me|utim,

nadamo se da sagledavawe vojnog konteksta moè doprineti da se razumeju

pozicije u kojima su se na{le su~eqene strane.Sva je prilika da }e ime Srebrenica ostati zapam}eno u istoriji kao

da je wen stvarni vojni zna~aj bio mnogo ve}i nego {to jeste.

Napomene

1 Vidi: Ewa Tabeau i Jakub Bijak, “War-related Deaths in the 1992–1995 ArmedConflicts in Bosnia and Herzegovina: A Critique of Previous Estimates and Re-cent Results”, European Journal of Population, Vol. 21, Br. 2–3, jun 2005, str.187–215, http://www.springerlink.com/content/w288118j50758360/. Broj je iz-ra~unat na osnovu pretpostavke da je udeo bosanskih Muslimana u proce-wenom ukupnom zbiru za sve etni~ke grupe (102.622) isti kao i u podacima odokazanoj smrti (45.980 od 67.530).

2 Brendan O’Shea, Crisis At Bihac: Bosnia’s Bloody Battlefield (Gloster{ir: Sut-ton Publishing, 1998).

82

3 Tim Ripley, Operation Deliberate Force: the UN and NATO Campaign in Bosnia

1995 (Lankaster: Centre for Defence and International Security Studies, 1999).

4 Vidi: Jan Willem Honig i Norbert Both, Srebrenica: Record of a War Crime

(London: Penguin Books, 1996). „Do kraja maja 1992.“, pi{u oni, „linija

fronta se stabilizovala i u su{tini ostala nepromewena do leta 1995“

(str. 77).

5 Honig i Both, Srebrenica, str. 79.

6 Ove procene zasnovane su na delu Milivoja Ivani{evi}a, Srebrenica jul

1995 — u tragawu za istinom (Beograd: Hri{}anska misao, drugo izdawe,

2010).

7 Honig i Both, Srebrenica, str. 81.

8 Ibid, str. 80.

9 Ibid, str. 80.

10 Vidi: Richard E. Hull, Imposing International Sanctions: Legal Aspects and En-

forcement by the Military (Va{ington: National Defense University, mart 1997),

posebno Poglavqe III, “Economic Sanctions against Former Yugoslavia

(1991–1996)”, http://www.ndu.edu/inss/books/Books%20%201997/Imposing%20

International%20Sanctions%20%20March%2097/contents.html.

11 Sheena McDonald et al., “Allies and Lies”, dokumentarac Drugog programa

Bi-Bi-Sija, 22. jun 2001, http://news.bbc.co.uk/1/hi/programmes/correspon-

dent/1390536.stm. Za zanimqiv materijal o pozadini doga|aja vidi tako|e:

David Hebditch, “Allies and Lies”, transkript (Harogejt, U.K.: SFI Production,

2001), http://news.bbc.co.uk/hi/english/static/audio_video/programmes/correspon-

dent/transcripts/1402591.txt.

12 „Nacionalne partije ubedqivo su trijumfovale nad strankama takozvanog

levi~arskog bloka na svim listama“, prenela je novinska agencija Tanjug.

„Budu}e predsedni{tvo ‰Socijalisti~ke RepublikeŠ Bosne i Hercegovine

‰~ini}eŠ Fikret Abdi} sa 1.010.618 glasova i Alija Izetbegovi} sa 847.386

— obojica su muslimanski kandidati Stranke demokratske akcije. Ova

stranka ima}e jo{ jednog ~lana u predsedni{tvu, Ejupa Gani}a (680.783 gla-

sova), koji je za izbore nominovan kao Jugosloven, pa }e stoga predstavqali

ostale narode i narodnosti u ovoj republici. Biqana Plav{i} (557.218

glasova) i Nikola Koqevi} (541.212 glasova) prikqu~i}e se predsedni{tvu

kao kandidati Srpske demokratske stranke. Stjepan Kqui} (464.174 glasova)

i Frawo Bora{ (408.750 glasova) novom predsedni{tvu }e se prikqu~iti

kao kandidati Hrvatske demokratske zajednice.“ (Vidi “Election Results in

Bosnia-Hercegovina”, Pregled vesti iz sveta Bi-Bi-Sija, 29. novembar 1990.)

13 Rezolucija 43 Generalne skup{tine UN (A/RES/49/43), 9. decembar 1994,

Preambula i paragraf 2, http://www.un.org/documents/ga/res/49/a49r043.htm.

14 O’Shea, Crisis At Bihac, str. 123.

15 Si-En-En, “Bosnian Serbs Agree to Release All U.N. Personnel”, 18.08 po is-

to~nom ameri~kom vremenu, transkript # 575–1, 14. decembar 1994; i

Si-En-En, “Carter Could Play Major Role as Peace Broker in Bosnia”, 18.26 po

isto~noameri~kom vremenu, transkript # 575–2, 14. decembar 1994.

16 Laura Silber, “Truce agreed in Bosnia, says Carter”, Fajnen{el tajms, 21. de-

cembar 1994. Dogovoren u kona~nom obliku izme|u 20. i 31. decembra,

83

Sporazum o prekidu neprijateqskih dejstava (Cessation of Hostilities Agree-

ment) stupio je na snagu 1. januara nove godine i pozvao na ~etvoromese~ni

prekid neprijateqskih dejstava.


18 Za obiqe dokaza o nezakonitim po{iqkama oru`ja za bosanske Muslimane

tokom rata, ukqu~uju}i izvore od su{tinske va`nosti, vidi: Cees Wiebes,

Intelligence and the War in Bosnia, 1992–1995 (London: Lit Verlag, 2003, Po-

glavqe 4, Odeqak 2, “Arms supplies to the ABiH: the Croatian Pipeline”, str.

158 — 177, http://213.222.3.5/srebrenica/toc/p6_c04_s002_b01.html ; i Odeqak

3, “Secret arms supplies to the ABiH: the Black Flights to Tuzla”, str. 177 — 198,

http://213.222.3.5/srebrenica/toc/p6_c04_s003_b01.html. Vidi tako|e: James

Risen i Doyle McManus, “Clinton Secretly OKed Iran’s Arms Shipments to

Bosnia”, Los An|eles tajms, 5. april 1996, postavqeno na vebsajt The Tech,

http://wwwtech.mit.edu/V116/N17/clinton.17w.html. Najva`nije, vidi obimni

izve{taj istrage Komiteta za me|unarodne odnose („House Committee on In-

ternational Relations“; takozvanog potkomiteta za zeleno svetlo Iranu, „Ira-

nian Green Light Subcommittee“), Final Report of the Select Subcommittee to In-

vestigate the United States Role in Iranian Arms Transfers to Croatia and Bosnia,

Predstavni~ki dom Sjediwenih Dràva (Va{ington: U.S. Government Print-

ing Office, 1997); kao i izve{taj Odabranog komiteta Senata za obave{tajne

poslove („Senate Select Committee on Intelligence“), U.S. Actions Regarding

Iranian and Other Arms Transfers to the Bosnian Army, 1994–1995, ameri~ki

Senat, novembar 1996.

19 „Zagreb 4“ ~inili su Piter Galbrajt (Peter Galbraith), ameri~ki ambasador u

Hrvatskoj, Leonid Kerestedijanc, ruski ambasador u Hrvatskoj, i Gert

Arens i Alfredo Kordeqa, u~esnici Me|unarodne konferencije za biv{u

Jugoslaviju. Na kraju se grupi prikqu~io i peti ~lan, @an @ak Gajard iz

Evropske unije. Za savremene, iako ograni~ne prikaze onoga {to je

podrazumevao plan Z–4, vidi: John Pomfret, “Plan Offers Self-Rule for Croatia

Serbs” (Va{ington post, 20. oktobar 1994; i Roger Cohen, “Plan for Croatia

Would Give Serbs Autonomy in Some Areas” (Wujork tajms, 30. januar 1995).


21 Posmatra~ka misija Evropske zajednice, Kratak prikaz nedeqne analize in-

formacija (Weekly Information Analysis Summary), Br. 114, 10. februar 1995.

Citirano u O’Shea, Crisis At Bihac, str. 152.

22 U “Correspondent: Allies and Lies” detaqno se obra|uje ova epizoda. Za de-

taqnije informacije vidi napomenu 11.

23 Izabrani komitet za obave{tajna pitawa ameri~kog Senata potvrdio je 1996.

godine da se Klintonova administracija pravila da ne vidi po{iqke iz

Irana i drugih zemaqa kojima su kr{ene sankcije. Vidi: U.S. Actions Re-

garding Iranian and Other Arms Transfers to the Bosnian Army, 1994–1995,

ameri~ki Senat, novembar 1996, postavqeno na vebsajtu Saveza ameri~kih

nau~nika (Federation of American Scientists) http://www.fas.org/irp/con-

gress/1996_rpt/bosnia.htm.

24 UN G2, Sektor JZ, Specijalni izve{taj, 19. februar 1995. Citiran u O’Shea,

Crisis At Bihac, str. 194.

84

25 Vidi: Branka Kostovska, “Croatia Forms Military Alliance with Bosnian Federa-

tion”, Aso{ijeted pres, 6. mart 1995; Snjezana Vukic, “Armies of Croatia,

Bosnian Federation Agree on Joint Command”, Aso{ijeted pres, 6. mart 1995;

Julian Borger, “Pact increases Balkan tension”, Gardijan, 7. mart 1995; Alan

Cowell, “New Croat-Bosnian Link Worries U.N.”, Wujork tajms, 8. mart 1995;

i Tony Barber, “Anti-Serb alliance raises war fears”, Independent, 8. mart

1995.

26 Vidi: James Bone i Tom Rhodes, “Croats back down over threat to expel UN

troops”, Tajms, 10. mart 1995; Emma Daley, “UN deal averts threat of Croatian

war”, Independent, 13. mart 1995; Barbara Crossette, “Croatian Leader Agrees

to Continuation of U.N. Force”, Wujork tajms, 13. mart 1995.

27 “Bosnian President Izetbegovic warns of war”, agencija Deutsche Presse, 16.

mart 1995; “Izetbegovic says Bosnia has no plans for offensive”, agencija Deut-

sche Presse, 17. mart 1995.

28 Emma Daley, “Truce crumbles as Bosnian factions gear up for war”, Independ-

ent, 18. mart 1995; Julian Borger, “Bosnians launch new offensives”, Gardijan,

21. mart 1995; Roger Cohen, “Bosnian Army On the Attack, Breaking Truce”,

Wujork tajms, 21, mart 1995; David Crary, “Bosnian Government Surges On

Battlefield, Opens New Diplomatic Front”, Aso{ijeted pres, 24, mart 1995.


30 Citirano u: “Convoy reaches Bosnian enclave — Moslem general criticises

U.N.”, agencija Deutsche Presse, 17. mart 1995. Ova agencija dodaje da se u

intervjuu koji je dao Oslobo|ewu, general Deli} poàlio da, umesto da

pomaè bosanskim Muslimanima da postignu pun suverenitet, UNPROFOR

samo „odràva status kvo na frontovima… Kad god zapo~nemo neku ofan-

zivu, pojave se me|unarodni posrednici i zahtevaju hitan prekid vatre.“

Ovo, smatrao je Deli}, UNPROFOR ~ini „kamenom“ oko vrata Muslimana.

„âk i kad ho}emo da izazovemo prekretnicu u ovom ratu, moramo da tra-

ìmo dozvolu.“ Vidi tako|e: O’Shea, Crisis At Bihac: Bosnia’s Bloody Battle-

field, str. 188.

31 Mediji na engleskom jeziku nisu prijavili ovaj vaàn skup bosanskih Srba

u aprilu 1995. Jedini {tampani medijski izve{taj iz tog vremena koji je

uop{te pomenuo skup{tinu bio je kratak tekst, od 120 re~i, Lore Silber

(Laura Silber) u Fajnen{el tajmsu od 18. aprila 1995, pod naslovom koji sve

govori: „Lider bosanskih Srba preti novom ofanzivom“ (“Bosnian Serb leader

threatens new offensive”).

32 „Srbi }e se boriti do 'kona~ne pobede' ako mir nije mogu}“ (“Serbs will fight

on until ‘the final victory’ if peace impossible”), agencija Frans pres, 17. april

1995.

33 O’Shea, Crisis At Bihac, str. 192–193.

34 Roger Cohen, “Tribunal To Cite Bosnian Serb Chief as War Criminal”, Wujork

tajms, 24. april 1995.

35 Emma Daley, “UN accuses Karadzic of war crimes”, Independent, 25. april

1995. Vidi tako|e saop{tewe za {tampu CC/PIO/006-E, MKSJ, 24. april

1995, http://www.un.org/icty/pressreal/p006-e.htm; i sudija Karibi-Whyte et al.,

Trial Chamber Decision on the Bosnian Serb Leadership Deferral Proposal,

85

IT–95–5-D, 16. maj 1995, http://www.un.org/icty/karadzic&mladic/trialc/deci-sione/50516DF1.htm.

36 “UNPROFOR concerned at impact of war crimes move on flailing peace efforts”,

agencija Frans pres, 24. april 1995; Abner Katzman, “Yugoslav Tribunal

Names Bosnian Serb Leader As War Crimes Suspect”, Aso{ijeted pres, 24.

april 1995; Clare Dyer i Christine Aziz, “Karadzic is war crimes suspect”,

Gardijan, 25. april 1995; Eve-Ann Prentice, “UN names Mladic and Karadzic as

war crime suspects”, Tajms, 25. april 1995; Fred Barbash, “War Tribunal Tar-

gets Three Bosnian Serbs; Top Leaders Linked To ‘Mass Killings’”, Va{ington

post, 25. april 1995.

37 Kancelarija za vezu Evropske komisije — sektor Zapad, specijalni izve{taj,

24. april 1994. Citirano u O’Shea, Crisis At Bihac, str. 199.

38 Mark Heinrich, “Croatian army attacks Serbs to regain motorway”, Rojters, 1.

maj 1995.


40 Emma Daley, “Serb rockets sow terror in streets of Zagreb”, Independent, 3. maj

1995. Londonski Tajms opisao je Galbrajtovu posetu „zagreba~koj de~ijoj

bolnici, gde su se 200 mladih pacijenata zbili jedni uz druge, po{to su

zgradu nedugo pre toga pogodile tri rakete“, 3. maja: „'Treba razumeti da su

kasetne bombe ‰na raketamaŠ upu}ene u centar evropske prestonice imale

samo jedan ciq, a to je da ubiju mnogo qudi', izjavio je g. Galbrajt. '[ta-

vi{e, vreme napada, koji nije izvr{en no}u, ve} usred dana, u vreme ru~ka,

jo{ jedan je dokaz da je jedini ciq bio da se ubije {to je mogu}e vi{e qudi.

To je stra{no'“, dodao je ambasador, dok mu je glas podrhtavao od besa.“ Joel

Brand, “Rockets strike at Zagreb innocents”, 4. maj 1995.


42 Po{to je sednica Saveta bezbednosti UN odràna 24. maja 1995. bila za-

tvorena, o woj nema javnih podataka, pa zato nije dostupna kopija izve{taja

francuskog generala-poru~nika Bernara @anvijea. U tekstu koji sledi po-

zivam se na “US calls for more aggressive use of air strikes in Bosnia”, agencija

Frans pres, 24. maj 1995; Evelyn Leopold, “UN Council deliberates next moves

on Yugoslavia”, Rojters, 24. maj 1995; i “US urges use of air power in Balkans”,

United Press International, 24. maj 1995.

43 Louis Meixler, “U.S., Russia Divided On Bosnia Peacekeeping”, Aso{ijeted

pres, 24. maj 1995.

44 Joel Brand, Eve-Ann Prentice, “UN general threatens Sarajevo airstrikes”, Tajms,

25. maj 1995.

45 U izjavi specijalnog izaslanika UN Jasu{ija Aka{ija od 25. maja se daqe

kaè: „Od presudne je va`nosti jasno razumeti da je svrha ovih akcija da se

povrati integritet sarajevskog sporazuma o te{kom naoruàwu i po{tovawe

bezbednosti civila… Jo{ jednom upozoravam strane na izuzetnu ozbiqnost

situacije i potrebu da se odbaci vojna opcija i nastavi mirovni dijalog.“

(“NATO strike destroyed six Serb bunkers: Akashi”, agencija Frans pres, 26.

maj 1995.) O sna`nom lobirawu SAD za vojnu akciju tokom ~itavog meseca

maja 1995, vidi Allison Mitchell, “U.S. Lobbied Allies for Weeks Before NATO

Attack on Serbs”, Wujork tajms, 26. maj 1995.


86

47 Emma Daley, “West confronts futility of keeping peace in war zone”, Independ-ent, 28. maj 1995; Roger Cohen, “2 French Killed as Sarajevo Battle Takes NewCourse”, Wujork tajms, 28. maj 1995; Steven Greenhouse, “Quandary Over U.S.Bosnia Policy: Crisis Exposes Contradictory Goals”, Wujork tajms, 28. maj1995; Craig R. Whitney, “Diplomatic Moves Pressed by Paris”, Wujork tajms,28. maj 1995; Julian Borger i Anthony Bevins, “UN crisis as Serbs kill French,Obzerver, 28. maj 1995; Charlotte Eagar, “How the West was chained”, Ob-zerver, 28. maj 1995; Joel Brand, “French Units Attack Serbs In Sarajevo”,Va{ington post, 28. maj 1995.

48 Vidi: Sarah Womack, “Major to recall Parliament after 33 British troops seized”,Press Association, 28. maj 1995; Christopher Bellamy, “Fusiliers’ capture raisesquestions about British role”, Independent, 29. maj 1995; Joel Brand i JamesBone, “Serbs take 33 British soldiers hostage”, Tajms, 29. maj 1995; Julian Borgeret al., “Major pledges 6,000 more Bosnia troops”, Gardijan, 29. maj 1995; JulianBorger, “Nervous fingertips clasp UN triggers”, Gardijan, 1. jun 1995; AlisonCameron et al., “Nine ex-hostages handed back to Britain”, Press Association, 3.jun 1995; Maggie O’Kane, “Hostages had no idea of danger”, Obzerver, 4. jun1995. Nicholas Wood, Joel Brand, “Serbs now in firing line, says Rifkind”, Tajms,5. jun 1995.

49 Vidi: Paul Beaver, Peter Beaumont, “Ready for rapid-reaction—but to what?”,Obzerver, 4. jun 1995; John Pomfret, “New Arrivals Ready to Fight in Bosnia”,Va{ington post, 4. jun 1995; John Palmer i Ian Black, “New Bosnia force isUN’s ‘Last chance’”, Gardijan, 9. jun 1995; Farhan Haq, “New rapid-reactiontroops ready to go”, Inter Press Service, 9. jun 1995; “The UN’s last chance inBosnia”, Ekonomist, 10. jun 1995.

50 Butros Butros Gali, Izve{taj generalnog sekretara shodno Rezoluciji 982Saveta bezbednosti (1995) i Rezoluciji 987 (1995) (S/1995/444), 30. maj 1995,paragrafi. 67–68, http://www.undemocracy.com/S–1995–444.pdf.

51 Liam McDowall, “Risky U.N. Plan Would Open Sarajevo Lifeline” , Aso{ijetedpres, 4. jun 1995.


53 Ibid, str. 140.

54 Tokom unakrsnog ispitivawa generala bosanskih Muslimana Sefera Hali-lovi}a, branilac Radislava Krsti}a, Nenad Petru{i}, pro~itao je odlomakiz Halilovi}eve kwige, objavqene 1997, Lukava strategija. Po onome {toje Halilovi} napisao: „êtnici su u{li u Srebrenicu 11. jula 1995, sa tritenka, dva transportera, oklopnim vozilima i oko 200 ~etnika“ — '~etnik'je, naravno, pogrdan naziv sa srpske borce koji su koristili Muslimani iHrvati. Halilovi} je li~no objasnio da su ove informacije bile zasnovanena kwizi Dejvida Roudija (David Rohde) Endgame, jednom ~lanku iz listaDani, novine bosanskih Muslimana, pod naslovom “How They Gave OverSrebrenica” i brojnim razgovorima sa qudima koji su bili u Srebrenici i@epi. Vidi transkript su|ewa Krsti}u, IT–98–33-T, 5. april 2001, str. 9487,http://www.un.org/icty/transe33/010405it.htm.

55 Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 1992–1995, str. 68.

87

Poglavqe 4.

POIGRAVAWE BROJKAMA

Xonatan Ruper

Svako ko izrazi sumwu u to kakva je sudbina, navodno, zadesila ì-teqe „za{ti}ene zoneŒ Srebrenica u julu 1995. neminovno se izlaè prez-rivim podsmesima. U najboqem slu~aju, bi}e progla{en za „revizionistuŒ,u najgorem, optuì}e ga da pori~e holokaust modernog doba.

Ozbiqna analiza onoga {to se tokom leta 1995. dogodilo u Srebre-nici i wenoj okolini ne moè biti potpuna bez detaqne istrage o brojupoginulih i na~inu na koji su oni umrli. Me|utim, broj poginulih bo-sanskih Muslimana, kao i na~in na koji su oni zaista stradali, kori{}enisu u razne politi~ke svrhe.

Najjasniji primer predstavqa 10.000 simboli~nih grobova kod me-morijalnog centra Srebrenica u Poto~arima1 — ta brojka je za 25 odstove}a od najvi{ih zvani~nih procena broja masakriranih `rtava.2 Pre nego{to pogledamo kako su rasle brojke u vezi sa Srebrenicom, vaqalo bi da seosvrnemo na brojke u vezi sa ~itavim ratom. Godinama je ukupan broj po-ginulih u bosanskom ratu, navo|en u gotovo svim vestima, dostizao 200.000ili 250.000, ponekad ~ak i 300.000.3 Upotreba ovih brojki se do te mereodoma}ila da je ve}ina qudi pretpostavila da su verodostojne koliko icifra od {est miliona Jevreja stradalih u holokaustu.

U stvari, takve procene ~esto su poticale od reìma bosanskih Mu-slimana u Sarajevu, ukqu~uju}i predsednika Aliju Izetbegovi}a, koji jejo{ po~etkom 1993. tvrdio da se 200.000 Muslimana nalazi u neposrednojìvotnoj opasnosti.4 Novinari su brzo prihvatili taj broj, ne pitaju}i sekoliko je verovatno da je tokom prvih devet meseci gra|anskog rata u jednojmaloj balkanskoj zemqi sa ukupno ~etiri miliona stanovnika ìvot iz-gubilo otprilike 82 odsto ukupnog broja britanskih vojnika poginulihtokom ~itavog Drugog svetskog rata (244.6215). Uprkos tome {to je sukobtrajao jo{ skoro tri godine, ukupan broj poginulih u Bosni nije se mnogopove}ao u odnosu na 1992, iako su tokom posledwe godine rata vo|ene è-stoke borbe. Nekolicina kriti~ara je nagovestila da je brojka od 200.000(ili vi{e) preterana i deo ratne propagande, te da za wu nema osnova u~iwenicama; ali takvim upozorewima nije pridavano mnogo pa`we, a oniod kojih su potekla progla{avani su za „srpske apologeteŒ.

Ipak, u junu 2005. godine „Evropski demografski pregledŒ (EuropeanJournal of Population) objavio je rad dvoje demografa, Eve Tabo i JakubaBijaka, koji je finansirala Kancelarija tuìoca pri Me|unarodnom kri-vi~nom sudu za Jugoslaviju i koji pokazuje da su ~esto upotrebqavane broj-ke zapravo bile neosnovane.6 Koriste}i proverene demografske tehnike, na

osnovu najboqih podataka koji su im bili dostupni i dopu{taju}i da se

nestale osobe ubroje u poginule, oni su procenili da je u toku rata u Bosni

i Hercegovini ìvot izgubilo ukupno 102.622 qudi na svim stranama.7

Zaprepa{}uje ~iwenica da je prethodno navo|eni broj bio vi{e nego

dvostruko ve}i od ukupne brojke koju su utvrdili Tabo i Bijak, ali je i

sastav `rtava svuda bio pogre{no predstavqan: oko 52 odsto zabeleènih

muslimanskih `rtava bili su vojnici, a ne civili.8 Trajni utisak koji je

ostavila vest da su srpski vojnici i wihove paravojske usmrtili dve ili

~ak tri stotine hiqada nenaoruànih muslimanskih civila bio je upravo

to: utisak stvoren stalnim ponavqawem ve}ih brojeva — i bio je pogre{an.

U novembru 2005, muslimanski istraìva~ iz Bosne Mirsad Toka~a, iz

sarajevskog Centra za istraìvawe i dokumentaciju, saop{tio je da je we-

gova grupa, ~iji je rad finansirala norve{ka vlada, utvrdila da je ukupan

broj „mawe-vi{e 100.000Œ.9 Do juna 2007. Toka~ev Centar za istraìvawe i

dokumentaciju snizio je ovaj broj na 96.895 poginulih na svim stranama.10

[to se javnog mwewa ti~e, te{ko je zamisliti izvor koji bi imao

ve}i autoritet da objavi nove, dramati~no sniène procene. Niko nije

mogao tim tuìla{tva Me|unarodnog krivi~nog suda za Jugoslaviju na-

zvati „srpskim apologetimaŒ, kao ni jednog bosanskog Muslimana koga je

finansirala norve{ka vlada. Niti je iko mogao tvrditi da ovi istraì-

va~i nisu raspolagali relevantnim podacima, koje doslovce citiraju i Tabo-

-Bijak, kao i Toka~in Centar.Me|utim, ni rezultati Taboove i Bijaka, kao ni Toka~ini, nisu izaz-

vali pometwu kakva bi se mogla o~ekivati prilikom razotkrivawa jednog

od najgorih primera namernog pogre{nog izve{tavawa u novijoj istoriji:

ove revizije u kojima je broj poginulih u Bosni drasti~no smawen pro{le

su gotovo nezapaèno. Mora da je posve}enost starim, la`nim, napumpanim

ciframa bila duboko ukorewena kad su ignorisani ovakvi izvori, a mediji

presko~ili da priznaju da su duè od 12 godina izve{tavali o pogre{nim

brojkama. Vi{e cifre (200.000, 250.000, 300.000) uvek su bile navo|ene kao

dokaz srpskog zla i zlo~ina{tva. îwenica da su ponavqane bez prestanka

tokom mnogo godina doprinela je da se one uvreè u toliko meri da wihovo

smawewe prilikom revizije prosto nije moglo da bude prihva}eno.Vaqana diskusija o motivima da se odbije priznavawe ove velike gre{ke

zahtevala bi mnogo stranica, ali se to mo`da moè ukratko predstaviti

kao oklevawe da se otvori mogu}nost za razli~ita tuma~ewa ne~ega {to je,

zaista mnogima, obezbe|ivalo crno-beli moralni kompas tokom prvih go-

dina posle Hladnog rata. Za potrebe ovog poglavqa, dovoqno je primetiti

upadqivo odsustvo zanimawa za ta~ne brojke u vezi sa `rtvama rata u Bosni

zarad ratne pri~e o „dobrim i lo{im momcimaŒ. Ova op{ta tendencija

naro~ito je ispoqena u posebnom slu~aju Srebrenice.Ovo poglavqe podrobno se bavi podacima o broju nastradalih i upo-

re|uje ih sa zvani~nom verzijom doga|aja koji su usledili u nedeqama po-

sle pada za{ti}ene zone Srebrenica. Pokaza}e se da Srebrenica nije bila

„najgori zlo~in u Evropi posle Drugog svetskog rataŒ,11 „mrqa na na{oj

89

kolektivnoj svestiŒ gde je „ubijeno 8.000 mu{karaca i de~akaŒ,12 ve} da sezvani~na verzija kosi sa kqu~nim ~iwenicama i ne uspeva da pruì do-slednu i smislenu predstavu o bitnim doga|ajima iz 1995.

Poreklo optu`bi za masakr

Prvobitne grube procene broja qudi koji su mo`da izgubili ìvotposle pada Srebrenice uglavnom su odgovarale spisku od oko 8.000 „nesta-lihŒ lica koji je sastavio Me|unarodni komitet Crvenog krsta (MKCK).(Vidi: Predgovor i Poglavqe 1.) Ova po~etna brojka je pak nastala na osno-vu prostog sabirawa otprilike 3.000 qudi koji su posledwi put vi|eni ubazi UN u Poto~arima i otprilike 5.000 qudi koji su navodno „napustilienklavu pre wenog padaŒ.13 Nijedna od ovih brojki se ne moè smatratipouzdanom: holandske mirovne snage u Srebrenici (Dutchbat) procenile suda je broj mu{karaca u Poto~arima bio znatno mawi.14 Kao {to je 1996.godine primetila britanska novinarka Linda Rajan, fraza „pre wenog pa-daŒ moè obuhvatati qude koji su bezbedno napustili enklavu mnogo prenego {to su bosanski Srbi preuzeli kontrolu nad wom, 11. jula 1995.15

Kad je u pitawu brojka od 8.000 nestalih qudi, mo`da najvi{e upadau o~i to {to je ona uvek poistove}ivana sa brojem pogubqenih. Takva mo-gu}nost nikada nije ni postojala: brojni savremeni izve{taji beleè da suUN i ostali nezavisni posmatra~i bili svedoci èstokih borbi u kojimasu obe stane izgubile zna~ajan broj qudi. Tako|e se znalo da su ostalipobegli na teritorije oko Tuzle i @epe, koje je kontrolisala bosanskavlada, dok su se neki uputili ka zapadu ili severu a neki prebegli u Sr-biju. Nije mogu}e ta~no odrediti koliki broj qudi potpada pod koju ka-tegoriju, ali po{to znamo da je u svakoj kategoriji bio zna~ajan broj qudi,to nam samo govori da ni izbliza toliko „nestalihŒ qudi, koliko je tadanavo|eno, u stvari nije nestalo, kamoli pogubqeno. Postoje jaki razlozi zaskepsu u vezi s tvrdwama o masakru. Kako su se tokom godina pojavile noveinformacije, zvani~na verzija doga|aja ustanovqena 1995. (i otad blagomodifikovana) ~ini se sve mawe verovatnom. Najosnovniji problem je utome {to ne{to o~igledno nije u redu s matematikom.

Nepromenqivi ukupan broj

Brojevi koji se odnose na lica „nestalaŒ iz Srebrenice va`ni suupravo zato {to se nisu ni pove}ali ni smawili jo{ od druge polovine1995. Obrasci prema kojima se sprovode vojne akcije i teroristi~ki inci-denti obi~no su veoma razli~iti, kao {to to jasno pokazuje slu~aj napada11. septembra na ameri~ke mete: Kancelarija mrtvozornika Wujork Sitijanavela je u izve{taju od januara 2004. da je izdala ukupno 2.749 potvrda osmrti povezanih s napadima otmi~ara na Kule bliznakiwe Svetskog trgo-vinskog centra 11. septembra 2001. godine. „Verujemo da su ovo kona~nebrojkeŒ, izjavio je portparol mrtvozornika.

90

„Dve nedeqe posle napadaŒ, izvestio je Aso{ijeted pres, „broj pri-

java o nestalim osobama ‰podnetih wujor{kim vlastimaŠ usred pometwe i

poziva izbezumqenih ro|aka dostigao je 6.886. Od decembra 2002. do ok-

tobra ‰2003Š broj se zadrào na 2.792, kada je 40 re{enih slu~ajeva skinuto

sa spiska.Œ16

Ova kona~na brojka od 2.749 predstavqa mawe od polovine (39,9%)

najve}eg broja prijava o nestalim osobama podnetih u danima muke i po-

metwe neposredno posle napada. Stravi~ni doga|aj desio se u najbogatijem

gradu najbogatije zemqe sveta, koji je na raspolagawu imao sve resurse po-

trebne da se ta~no utvrdi broj poginulih. Za razliku od Bosne i Herce-

govine, nije se radilo o relativno osiroma{enoj i ratom razorenoj zemqi

sa interno raseqenim licima razaslatim u svim pravcima. Pa ipak, po{to

je MKCK, u drugoj nedeqi septembra 1995, potvrdio brojku od 8.000 lica

„nestalihŒ iz Srebrenice17, taj broj nije mewan.

Zbirovi bez smisla

Do sredine jula 1995, 23.000 raseqenih bosanskih Muslimana bilo je

preme{teno iz Poto~ara na teritoriju pod kontrolom bosanske vlade.18

MKCK je saop{tio da je „nekoliko hiqadaŒ naoruànih Muslimana iz

Srebrenice bezbedno pro{lo iza muslimanskih linija na podru~je poznato

kao Prsten Sapne, odakle su upu}eni daqe da se bore „a da wihove porodice

nisu obave{tene o tomeŒ.19 Prema agenciji Amnesti interne{enel, do prve

nedeqe avgusta ukupno 35.632 osobe registrovane su kod nadle`nih slu`bi

UN kao raseqena lica iz za{ti}ene zone Srebrenica — drugim re~ima, kao

preìveli posle pada Srebrenice. Pored toga, „ukupno 796 qudi koji su

pobegli ‰u Saveznu Republiku JugoslavijuŠ iz enklava Srebrenica i @epa

registrovali su visoki komesar za izbeglice Ujediwenih nacija (UNHCR) i

Me|unarodni komitet CK, i oni su ili preseqeni u neku tre}u zemqu ili su

se vratili u Bosnu i Hercegovinu (mogu}e je da ih je i vi{e u{lo u SRJ, ali

nisu o tome obavestili UNHCR)Œ.20 Oko 700 vojnika i civila iz Srebrenice

tako|e se uputilo u @epu, koju su bezbedno napustili kada je tokom po-

sledwe nedeqe jula 1995. grad pao u ruke Srba.21 Zapravo, tih qudi je moglo

biti jo{ vi{e. Tokom su|ewa Slobodanu Milo{evi}u u Me|unarodnom kri-

vi~nom sudu za Jugoslaviju pojavile su se tvrdwe da je izme|u 840 i 950

bosanskih Muslimana iz Srebrenice i @epe spas na{lo tako {to su izme|u

11. i 13. jula 1995. preplivali reku Drinu. Ove izbeglice — ~itavu brigadu

Bosanske muslimanske armije (BMA) — jugoslovenske vlasti su privele, uze-

ti su im podaci i zatim obezbe|en sme{taj i nega (ukqu~uju}i posete od

strane Crvenog krsta, koji im je dostavqao i po{tu i cigarete).22 [tavi{e,

nekoliko stotina muslimanskih vojnika zadràno je u zatvorima bosanskih

Srba tokom nekoliko nedeqa ili meseci pre nego {to su izru~eni. Stoga je

jasno da je ukupno bilo dokumentovano najmawe (a verovatno i vi{e) 38.000

do 39.000 preìvelih posle pada Srebrenice — ova brojka odgovara ili ~ak

91

prevazilazi procene ukupnog broja stanovnika pre pada koje su iznele glavne

humanitarne agencije.Jo{ je teè razumeti matematiku kad se uzmu u obzir nastrali u bor-

bama izme|u Armije bosanskih Srba (ABS) i naoruàne kolone bosanskih

muslimana koja se iz Srebrenice uputila na teritoriju pod muslimanskom

kontrolom. Svi izve{taji o tome {ta se doga|alo govore o zna~ajnom broju

poginulih u tim okr{ajima na obe strane.23 Prema jednom izve{taju, koji

je u septembru 2002. izdala Republika Srpska, proceweno je da je 2.000

vojnika BMA poginulo u borbi, uz oko 500 poginulih iz ABS.24 Mada su

neki od poginulih bili iz Tuzlanske brigade BMA koja je do{la da im

pruì podr{ku, ogromna ve}ina bila je u velikoj naoruànoj koloni BMA

koja je napustila Srebrenicu.I tu nije kraj. I Dutchbat i oficiri tajne britanske obave{tajne

slu`be Vazduhoplovstva, koji su bili u Srebrenici kad je pala, svedo~ili

su o ogor~enim borbama izme|u samih Muslimana malo pre nego {to je

vojska bosanskih Srba u{la u grad. Na osnovu opisa moè se zakqu~iti da

je poginulo oko 100 boraca i da su wihova tela ostavqena tamo gde su pali.

Postoje izve{taji i o znatnom broju Muslimana koji su poginuli prela-

ze}i minsko poqe koje je postavila wihova strana.25 Uzev{i u obzir sve

ove faktore, da bi iz za{ti}ene zone Srebrenica tokom seobe stanovni-

{tva koja je usledila posle 11. jula 1995. bilo masakrirano ili poginulo

8.000 „mu{karaca i de~akaŒ, populacija ove za{ti}ene zone pre nego {to je

pala morala bi biti znatno ve}a od 46.000 — {to je neuporedivo vi{e od

bilo koje ikada date verodostojne procene.U stvari, u izve{tajima koji podrazumevaju da su se masakri dogodili

brojke se tek neznatno razlikuju. Oni se slaù u tome da je ve}ina sta-

novni{tva Srebrenice oti{la u Poto~are (prema procenama izme|u 24.000

i 27.000), dok se mawina prikqu~ila koloni koja se uputila u Tuzlu (pro-

cewuje se izme|u 10.000 i 15.000).26 Konsenzus oko ukupnog broja ìteqa

za{ti}ene zone Srebrenica bio je pribli`no 37.000, od ~ega je oko 25.000

qudi oti{lo u Poto~are, a 12.000 ostalo u koloni.Ovo se slaè sa primedbama koje je predsednik bosanskih Muslimana

Alija Izetbegovi} izneo 13. avgusta 1995, kada ga je u Sarajevu intervju-

isao Belmin Karamehmedovi}. Izetbegovi} je rekao da je u Srebrenici bi-

lo prisutno „35.000 do 36.000Œ qudi „u vremeŒ kad je ona pala u ruke

ABS.27 Va`no je i to {to je Patri{a Vold, jedna od sudija Me|unarodnog

krivi~nog suda u slu~aju protiv generala Armije bosanskih Srba Radi-

slava Krsti}a, pi{u}i svoj izve{taj o slu~aju, procenila da je ukupan broj

stanovnika Srebrenice pre pada iznosio 37.000. Prema Voldovoj: „Pre na-

pada, Srebrenica je bila selo sa oko 37.000 ìteqa.Œ28 Voldova, izgleda,

nije bila svesna da je matemati~ki nemogu}e da su se zlo~ini zbog kojih je

glasala da se general Krsti} osudi dogodili ako se uvaì brojka od 37.000.

92

Umawivawe broja poginulih u borbi

U konformisti~kim izve{tajima o doga|ajima u Srebrenici od po-

~etka je bilo zgodno pretvarati se da su svi nestali pogubqeni, ~emu su

doprinele i oskudne informacije o poginulima u borbi tokom povla~ewa

iz Srebrenice. Me|utim, u nekom trenutku su i srpske i muslimanske vla-

sti priznale da je u tim borbama ìvot izgubilo izme|u 2.000 i 3.000

muslimanskih vojnika; u svom svedo~ewu na su|ewu Radislavu Krsti}u {ef

Vrhovne komande bosanskih Muslimana, general Enver Haxihasanovi} iz-

javio je da moè „sa sigurno{}u tvrditi da je poginulo 2.628 pripadnika,

kako vojnika, tako i oficira, pripadnika 28. divizijeŒ tokom ovog po-

vla~ewa.29 Po{to je prou~io ukupno 3.568 obdukcionih izve{taja koje je

Kancelarija tuìoca podnela Me|unarodnom krivi~nom sudu za Jugosla-

viju izme|u 1995. i 2002, srpski sudski ve{tak Qubi{a Simi} zakqu~io je

da je stvaran broj skupova ostataka predstavqenih u ovim izve{tajima ukup-

no mawi od 2.000, a verovatno izme|u 1.919 i 1.923 — ne 3.568. Oko 44,4

odsto obdukcionih izve{taja (ukupno 1.583) bilo je na~iweno na osnovu

„samo nekoliko delova tela… ~esto jedne jedine kostiŒ, beleì Simi}; u

92,4 odsto slu~ajeva „uzrok smrti nije odre|enŒ. Sveukupno, 442 tela do-

vedena su u vezu s povezima za o~i i/ili vezovima, {to ukazuje na smaknu}a

streqawem. Od ostalih pribli`no 1.480 tela podvrgnutih autopsiji, za

1.066 nije mogu}e zakqu~iti koji je bio uzrok smrti (odnosno pogubqewe

ili smrt u borbi), dok bi za 477 „bilo razumno zakqu~iti da nisu bili

pogubqeni zbog prisustva {rapnela i drugih metalnih fragmenata koji se

ne dovode u vezu s metkomŒ, {to ukazuje na smrt u borbi, a ne smaknu}e.30

U svojoj kwizi iz 2009. Srebrenica — istorija jednog salonskog ra-

sizma, {vajcarski analiti~ar Aleksandar Dorin tako|e isti~e ~iwenicu

da se broj `rtava ~ija su tela istraìteqi Me|unarodnog suda otkrili u

grobnicama u okolini Srebrenice — 2.570 prema svedo~ewu istraìteqa

Me|unarodnog suda Dina Pola Meninga na su|ewu Milo{evi}u novembra

2003.31 — okvirno poklapa sa brojem bosanskih Muslimana poginulih u

borbama (odnosno 2.628, prema {efu Vrhovne komande bosanskih Musli-

mana generalu Enveru Haxihasanovi}u32). Stefan Karganovi} iz organi-

zacije Istorijski projekat Srebrenica, ~ije se sedi{te nalazi u Holandi-

ji, pokazao je da su obe strane bile gusto minirale za{ti}enu zonu Sre-

brenica i wenu okolinu.33 O tim minskim poqima se nije mnogo znalo,

tako da su, kad je kolona od mo`da 12.000 mu{karaca krenula iz Srebrenice

da se probije kroz {umu ka teritoriji koju su kontrolisali Muslimani,

vojnici i ostali qudi ~esto nabasavali na minska poqa ~ijeg postojawa

nisu bili svesni. Simi} je otkrio da je znatan broj tela prina|enih na

podru~ju Srebrenice imao {rapnele i metalne opiqke u stopalima i no-

gama. Zapadni mejnstrim mediji, razume se, nisu izve{tavali o ovakvim

studijama i wihovim rezultatima.

93

Nepouzdani svedoci

Dokazi svedoka o pogubqewima tako|e su bili nepotpuni. Ako se izu-

zme jedno smaknu}e u Poto~arima ~iji je svedok bio vojnik UN (iako se nije

dogodilo ba{ pred wegovim o~ima) i jo{ jedan incident u kom su deseto-

rica mu{karaca odvedeni iza zgrade gde je potom otkriveno devet tela,

ve}ina dokaza o grupnim streqawima poti~e od {a~ice qudi koji tvrde da

su o~evici koji su izbegli masovna smaknu}a, kao i iz veoma problema-

ti~nog svedo~ewa jednog od navodnih izvr{iteqa zlo~ina, Draèna Erde-

movi}a (o ~ijim }e iskazima i podacima biti vi{e re~i u Poglavqu 5).

Ovaj neubedqivi osnov omogu}io je da gruba cifra od 3.000 plus 5.000 bude

prihva}ena kao dokaz za procene o masakru.Prve tvrdwe o mogu}em masakru vi{e hiqada qudi u Srebrenici stig-

le su od ~lanove bosanske muslimanske vlade pre nego {to je enklava uop-

{te pala. Predsednik Alija Izetbegovi} i ministar spoqnih poslova, Mu-

hamed [a}irbej, telefonom su saop{tavali zlokobna upozorewa svetskim

dràvnicima. U pismu od 9. jula 1995. upu}enom {efovima dràva SAD,

Velike Britanije, Francuske i Nema~ke, Izetbegovi} je od wih traìo da

upotrebe svoj „uticaj kako bi me|unarodna zajednica ispunila svoje oba-

veze prema za{ti}enoj zoni UN i spre~ila teroristi~ki akt i genocid nad

civilnim stanovni{tvom SrebreniceŒ.34 Daqi navodi usledili su od iz-

beglica koje su po~ele da pristiù u Tuzlu nekoliko dana posle pada Sre-

brenice. Takve tvrdwe su u tom trenutku ve} postale op{te mesto u bal-

kanskim sukobima.Dokazi o muslimanskom reìrawu posledica pada Srebrenice mogu

se videti u wihovom odbijawu da prime izbeglice u Tuzlu tokom prvih 48

sati otkad su po~eli da stiù. UNPROFOR je 26. juna upozorio da }e Sre-

brenica pasti i rekao da su preduzete sve mere neophodne za sme{taj iz-

beglica. Reporter Bi-Bi-Sija upitao je slu`benicu Crvenog krsta u @e-

nevi, koja je 14. jula trebalo da krene u Tuzlu, da li }e poneti pomo} za

izbeglice u Tuzli. Ona je odgovorila da nema razloga: vlasti u Tuzli imale

su sve {to im je bilo potrebno. Narednog dana, pod jasnim naslovom „Mu-

slimani manipuli{u izbegli~kom agonijomŒ, u „Dejli telegrafuŒ je pi-

salo: „Sude}i po dokumentima kojima 'Dejli telegraf' raspolaè, bosanska

vlada namerno oteàva patwe muslimanskih izbeglica koje napu{taju Sre-

brenicu kako bi pove}ala pritisak na me|unarodnu zajednicu. Me|u ovim

dokumentima su i nalozi Ujediwenim nacijama koje je uputila vlada Alije

Izetbegovi}a u Sarajevu da se hiqade izbeglica premeste na jednu loka-

ciju, umesto da se rasporede po brojnim dostupnim centrima. Televizijski

i novinski izve{taji o haosu koji je sna{ao humanitarne radnike kada su

im stigle izbeglice u bazu UN u Tuzli trebalo je da izazovu odlu~an me|u-

narodni odgovor.Œ35

Dodavawe uqa na vatru u vezi sa ovom pri~om nastavilo se kada je 20.

jula holandski ministar za saradwu, Jan Pronk, koga je wegova vlada po-

slala da izvidi {ta se dogodilo u Srebrenici, izjavio za holandsku novin-

94

sku agenciju ANP da su: „Srbi ubili hiqade qudiŒ. U tekstu holandske

agencije daqe pi{e: „Pronk kaè da se tvrdwe o sveop{tem zlostavqawu

Muslimana od strane bosanskih Srba ne mogu odbaciti na osnovu toga {to

ih nisu potvrdile UN. 'Potvrdili su ih u~esnici', izjavio je on.ŒRekao je potom da, na osnovu prethodnog iskustva, pona{awe bosan-

skih Srba ne uliva poverewe. Srbi su za posledwih nekoliko godina ne-

brojeno puta kr{ili qudska prava i ~inili ratne zlo~ine. Muslimani

imaju pravo {to se, zbog takvih iskustava, boje Srba, kazao je Pronk. Hi-

qade qudi je ubijeno, dodao je ministar, u vrlo emotivnoj reakciji posle

trodnevnog obilaska izbegli~kih kampova oko Tuzle i posete muslimanskoj

bosanskoj vladi u Sarajevu.36

Kao i mnogi drugi politi~ari i novinari, Pronk je bio spreman da na

brzinu donese sud na osnovu nepotvr|enih pri~a i nedokazanih prethodnih

optu`bi. Izgleda da je razlog tome bilo {to su ga tronuli ovi slikoviti

opisi koji su odgovarali wegovim predrasudama.„Boston globŒ je 27. jula 1995. pisao da zlo~ini „zasad nisu potvr-

|eniŒ:

„Klintonova administracija nije dobila nezavisnu potvrdu za na-vodne zlo~ine bosanskih Srba, ali ne sumwa da su se oni dogo-dili, saop{tio je ju~e Stejt department, kao i drugi slu`beniciadministracije.

'Poenta je u tome da su ovi qudi optuèni kao ratni zlo~inci',izjavio je jedan portparol Stejt departmenta, misle}i na vo|e bo-sanskih Srba.

Taj zvani~nik je ukazao na svedo~ewa o~evidaca o proizvoqnimpogubqewima, koja su dali holandski vojnici pri UN, i vero-dostojne izve{taje o zlo~inima od Visokog komesara za izbegliceUN i Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta.

'Ovi qudi su stru~ni, wima verujemo', kazao je zvani~nik. Ipak,dodao je, postoje na~ini da se potvrdi ono {to svedoci govore.Ako su masakri bili dovoqno veliki 'i ako je tajming dobar, pti-ce mogu to da slikaju', rekao je, imaju}i na umu {pijunske sa-telite. Do sada, kaè zvani~nik, sateliti ni{ta nisu zabeleìli.

Drugi izvori, upoznati sa obave{tajnim izve{tajima koji svako-dnevno stiù do dràvnog sekretara, rekli su da Vorenu M. Kris-toferu nisu predo~eni nikakvi obave{tajni snimci koji bi mo-gli potvrditi postojawe masakra.Œ37

Ovaj izve{taj je izuzetan po tome {to olako prelazi preko ~iwenice

da u tom trenutku nije bilo ~vrstih dokaza koji bi podràli optu`nice za

ratne zlo~ine podignute protiv lidera bosanskih Srba. Ako nije bilo do-

kaza, po kom osnovu su optu`nice podignute? Iako u narednim nedeqama

nisu ponu|eni nikakvi novi dokazi, iskazi „o~evidacaŒ dràli su pri~u —

95

uprkos tome {to je me|unarodnim novinarima bio dozvoqen pristup tom

podru~ju i {to oni ni{ta nisu prona{li, kao {to je opisano u tekstu koji

sledi. Analiza zvani~nih izve{taja i medijskih navoda pokazuje da je is-

tih, otprilike {est pojedinaca, koji su svi navodno preìveli masakre

tako {to su se pravili mrtvi, dalo iskaze na osnovu kojih su novinari

ispreli pri~e o masovnim ubistvima i preneli ih celom svetu. Niko se

nije potrudio da utvrdi koliko se ovim tobo`wim o~evicima moè ve-

rovati, ~ak ni kad se ispostavilo da je jedan od najglasnijih, Mevludin

Ori}38, zapravo ro|ak Nasera Ori}a, komandanta bosanske Armije u Sre-

brenici.Kada su nekoliko godina kasnije na Univerzitetu Kolumbija studenti

ùrnalistike upitali Dejvida Roudija kako je znao kojim svedocima moè

da veruje, on im je objasnio da je wegov lakmus-test bilo to da li se pred-

stavqaju kao junaci ili kao prepla{ene `rtve; u drugom slu~aju, smatrao je

da zavre|uju poverewe.39 Da li se ovo moè uzeti kao validna osnova za

rezonovawe, stvar je li~nog mi{qewa; Roudi je zbog toga neizbe`no postao

potencijalna `rtva obmane.U Dekonstrukciji traume,40 holandski antropolog Rene Gremo i is-

tori~ar i novinar Ejb de Vris skre}u pa`wu na nedoslednosti u iskazima

„preìvelihŒ:

Ori}eva li~na istorija sama po sebi daje razloge za sumwu, alinedoslednosti u iskazima Smaila Hoxi}a i Hurema Suqi}a ta-ko|e su o~igledne.

Smail Hoxi}: teren za ko{arku se pretvara u teren za fudbal, pa u{kolu.

Prva Hoxi}eva pri~a: Hoxi} je prvo izjavio da je bio svedok za-seda koje su Srbi postavqali na putu za Zvornik. Zarobili su ga ionda prebacili na „jedan ko{arka{ki teren kod BratuncaŒ, da biga potom odveli na mesto smaknu}a, „jedno veliko poqe nedalekood {umeŒ, kako je objasnio Aleksandri Stiglmajer u nema~komnedeqniku „VoheŒ od 28. jula.

Druga Hoxi}eva pri~a: Ubrzo posle toga, Hoxi} je ispri~ao RojuGutmanu (list „TagescajtungŒ , 11. avgust) da su ga dràli na „fud-balskom stadionu u Novoj KasabiŒ, odakle je zajedno sa ostalimapreba~en na mesto gde }e ih pogubiti, „verovatno u selu zvanomGrbavceŒ.

Tre}a Hoxi}eva pri~a: Prema tre}oj verziji, ispri~anoj 4. ok-tobra Aidi êrkez iz Aso{ijeted presa, Hoxi} je iskusio isto{to i Ori}, Suqi} i Avdi}. Sada su ga odveli „u jednu {kolu uKrièvcimaŒ, a smaknu}a su izvr{ena nedaleko od Karakaja.

Hurem Suqi}: Ubistvo u {koli se pretvara u batine u robnojku}i.

96

Prema Suqi}evoj pri~i, ubistva su tako|e po~iwena u ovoj {ko-

li. On je 16. februara 1996. govorio u programu Bi-Bi-Sija „Wuz-

najtŒ (Newsnight). Na video-snimcima iz neodre|ene „{kole blizu

KarakajaŒ zaista su se videle rupe od metaka, jedna u tavanici i

jedna u toaletu. Me|utim, u obimnoj reportaì o Suqi}u u „Va-

{ington postuŒ od 6. novembra 1995. nema ni re~i o pogubqewima

u {koli; pomiwe se batiwawe u robnoj ku}i u blizini Bratunca,

na lokaciji gde je Suqi}, navodno, dràn kao zarobqenik.

Srpkiwa: [kola se pretvara u sportski kompleks.

Prva ènina pri~a: U Bratuncu se nalazi jo{ jedna {kola gde su

navodno izvr{eni masakri, prema tekstu Roberta Bloka u „In-

dependentuŒ objavqenom jula 1995. Citiraju se re~i jedne ène.

Ona toboè ìvi u Srbiji a nedugo pre toga je do{la da obi|e

zeta, vojnika u Armiji bosanskih Srba: „On i wegovi prijateqi

prili~no otvoreno govore o onome {to se tamo doga|aŒ, izjavila

je. „Ubijaju muslimanske vojnike. Rekli su da su ba{ ju~e (prim:

ponedeqak, 17. jul) ubili hiqadu i {esto, a procewuju da su ukup-

no ubili oko ~etiri hiqade. Kaù da stra{no ùre, pa ih zato

ve}inom ubijaju.Œ

Druga ènina pri~a: Nekoliko dana kasnije, Blokova koleginica

Luiz Brenson iz „Sandej tajmsaŒ dala je vi{e prostora Srpkiwi.

Wen mu`, tako|e borac u Armiji bosanskih Srba, pomiwao je ma-

sovna ubistva i preko tri hiqade mrtvih. Sada ne u {koli u Bra-

tuncu, ve} u jednom sportskom kompleksu.

Do tog trenutka grupe za za{titu qudskih prava, poput „Hjuman

rajts vo~aŒ (Human Rights Watch), nisu uspele da u|u u trag onima

koji su preìveli ovaj zlo~in. „Mora se sprovesti detaqnija is-

traga kako bi se utvrdile razmere kr{ewa qudskih prava koje se

dogodilo na podru~ju BratuncaŒ, kaè se u wihovom izve{taju o

tome.

Gremo i De Vris su potom komentarisali i citirali delove intervjuakoji je dao jedan holandski vojnik, kapetan [outen:

„Iskazu kapetana [outena se pridaje upadqivo malo pa`we, iako

je ovaj Holan|anin bio jedini vojni oficir UN u Bratuncu, gde je

proveo nekoliko dana, u vreme kad se tamo navodno desilo krvo-

proli}e. [outenov citat iz lista 'Parol' od 27. jula 1995:

'Svi samo ponavqaju isto, ali niko ne pruà opipqive dokaze.

Prime}ujem da u Holandiji qudi po svaku cenu èle da dokaù da

je po~iwen genocid… Ako je stvarno bilo smaknu}a, onda to Srbi

mnogo dobro kriju. Zato ja ne verujem ni u {ta od toga. Dan po{to

je pala Srebrenica, 13. jula, stigao sam u Bratunac i tamo ostao

97

osam dana. Mogao sam da idem gde god sam hteo. Pruàli su mipomo} kad god sam traìo; niko me nije zaustavio.'Œ

Tako se zvani~na verzija o tome {ta se dogodilo u Srebrenici i wenojokolini u julu 1995. pre svega zasniva na svedo~ewima malog broja po-jedinaca koji su redovno sami sebi protivre~ili. Ostali svedoci koji sugovorili za medije tako|e su dali iskaze koji deluju sasvim neverovatno —na primer, jedan izve{taj za Bi-Bi-Sijev „WuznajtŒ 1999. obuhvatio je pri-~u ovog „svedokaŒ:

„'Ta majka je pala sa strane kamiona i slomila vrat ‰pokazuje pri-nose}i obe ruke svom vratuŠ. Ali kako je skliznula dole, uhvatilame za noge, traè}i da joj pomognem. Nisam joj mogla pomo}i. Dr-àla sam svoje dete. Ona je imala bebu i ja sam samo uspela dapodignem bebu nogom, da spasim bebu. Sin mi je govorio: 'Mama,umre}u, ne pu{taj me, drì me obema rukama'. Rekla sam: 'Sine,daj da spasim i ovu maju{nu bebu. Majka joj je umrla.' Kad smonajzad stigli do Tuzle, predala sam bebu Crvenom krstu i reklaim da joj je majka umrla. Okupala sam tu bebu koka-kolom.'41

Uprkos tome {to je proveo pet dana u izbegli~kom kampu na tuzlan-skom aerodromu, gde se skupilo preko 20.000 preìvelih iz Srebrenice,glavni istraìteq slu~ajeva kr{ewa qudskih prava UN nije mogao da pro-na|e o~evice zlo~ina:

Posle pet dana intervjuisawa, glavni istraìteq UN za navodnakr{ewa qudskih prava tokom pada Srebrenice nije prona{ao ni-jednog svedoka zlo~ina… ‰Visoki komesar za qudska prava UNŠGospodin Hubert Viland izjavio je ju~e: „Nismo prona{li nikogako je svojim o~ima video da se doga|a zlo~inŒ. …Gospodin Vilandje sa timom istraìteqa otputovao u Tuzlu, bosanski grad koji jeprihvatio gotovo sve izbeglice iz Srebrenice, kako bi prikupiodokaze o kr{ewu qudskih prava… Rekao je da je wegov tim raz-govarao sa desetinama Muslimana u glavnom izbegli~kom kampu naaerodromu u Tuzli i ostalim prihvatnim centrima, ali nisu ot-kriveni nikakvi svedoci.42

Holandski autori najobimnijeg izve{taja o Srebrenici tako|e nisumogli da prona|u o~evice. Dr Dik [onord iz holandskog Instituta zaratnu dokumentaciju potvrdio je po~etkom 2005: „Tokom na{e istrage uBosni pokazalo se nemogu}im prona}i qude koji su bili svedoci masovnogubistva ili koji bi znali ne{to u sudbini nestalih osoba.Œ43

Razume se, tu je i svedo~ewe Draèna Erdemovi}a, koji je bio ne samotobo`wi svedok ve} i u~esnik u epizodi masovnog ubijawa u julu 1995.Wegovi iskazi i uloga detaqno su obra|eni u Poglavqu 5. Rano su se javilei druge naznake da su tvrdwe o masakru nepouzdane. Biv{i ameri~ki zva-ni~nik Stejt departmenta, koji je ostao u bliskoj vezi sa starim kolegamana veoma visokim poloàjima, napisao je 1997. da mu je re~eno da Odsek za

98

ju`nu i centralnu Evropu u Birou za obave{tajni rad i istraìvawa (Bu-reau of Intelligence and Research) Stejt departmenta „nije video ni{ta, po-navqam ni{ta, {to bi potvrdilo navode u {tampiŒ. Dodao je da ~ovek kojimu je to saop{tio ima pristup podacima na najvi{em nivou i „morao biznati za toŒ da su takve informacije postojale.44

Posledwih nekoliko decenija u vi{e navrata su negativno obeleìliprimeri navo|ewa sna`nih i specifi~nih optu`bi — najgori je onaj opostojawu „oru`ja za masovno uni{teweŒ u Iraku pre rata 2003 — koje suse kasnije ispostavqale kao la`ne. ^lanice NATO-a saop{tile su 1999. dasu Srbi pogubili na hiqade — jedan ameri~ki zvani~nik ~ak je tvrdioukupno 500.000 — kosovskih Albanaca. Kada je tokom istrage posle rata naKosovu prona|eno mawe od 4.000 tela poginulih na obe strane i od svihuzroka,45 javile su se pri~e o zata{kavawu ogromnih razmera, koje je ukqu-~ivalo masovno transportovawe tela u grobnice u Srbiji. Ovim pri~ama jeu medijima pridavana velika pa`wa, iako su bile malo verovatne i nikadanisu potvr|ene. Zaista, jedna od najistaknutijih optu`bi, u vezi s tako-zvanom aferom hladwa~a, potpuno je diskreditovana tokom su|ewa predMe|unarodnim sudom u Hagu, kada je {ef lokalne policije izjavio da nemanikakvih dokaza koji tela iz kamiona povezuju s Kosovom.46 Paralele iz-me|u ovih pri~a i nekih tvrdwi o Srebrenici su o~igledne.

Uloga Medlin Olbrajt: Te{ke optu`be,povezanost sa operacijom „OlujaŒ, nedostatak potvrda

Zgraàwe me|unarodne javnosti nad Srebrenicom prvo su izazvaleoptu`be ameri~ke ambasadorke pri UN, Medlin Olbrajt, iznesene 10. av-gusta 1995.47 Olbrajtova je na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti UNpredstavila fotografije ameri~ke slu`be za prismotru, tvrde}i da oneprikazuju masovna smaknu}a i grobnice. Posle potpisivawa Dejtonskog mi-rovnog sporazuma novembra 1995, pretpostavqalo se da }e ove grobnice, kaoi ostatak okoline, biti detaqno istraèni ~im se zavr{i zima. Olbrajtovaje dodala da }e SAD budno paziti kako im ne bi promakao neki poku{ajzata{kavawa: „Nastavi}emo s posmatrawem da vidimo da li }e bosanskiSrbi poku{ati da uklone dokaze o onome {to su u~iniliŒ, obe}ala je Ol-brajtova.48

Olbrajtova je u UN nastupila tokom sastanka na kome je trebalo da serazgovara o invaziji hrvatske vojske na srpsku Krajinu prethodne nedeqe(uz velikodu{nu ameri~ku podr{ku49). Oko 200.000 ili vi{e Srba iste-rano je iz svoje domovine, u kojoj su proveli ~etiri veka. Mnogi veruju dasu optu`be za masakr u Srebrenici posluìle da se skrene pa`wa sa naj-ve}eg ~ina etni~kog ~i{}ewa u balkanskim ratovima 1990-ih godina. Ol-brajtova posle toga vi{e nije pokazivala zanimawe za doga|aje u Srebre-nici.50

îwenice s tim u vezi prosto zapawuju. Olbrajtova, kao ameri~kiambasador pri UN, rekla je svetu da se u grobnicama oko Nove Kasabe,

99

prikazane na satelitskim snimcima kojima je pretila u UN, mo`da nalazioko 2.700 tela. Na osnovu Nove Kasabe je i Dejvid Roudi iz Christian ScienceMonitora dobio Pulicerovu nagradu 1996. za to {to je toboè potvrdio dasu navodi Olbrajtove istiniti:

„Ameri~ki zvani~nici su 10. avgusta prvi put javno optuìlibosanske Srbe za navodne zlo~ine na ovom podru~ju. Na zatvorenojsednici Saveta bezbednosti UN, ameri~ki ambasador pri UN, Med-lin Olbrajt, kazala je da je ~ak 2.700 bosanskih Muslimana moglobiti u ùrbi pogubqeno i zakopano u plitke grobove. Prilikomdramati~nog predstavqawa dokaza, gospo|a Olbrajt je pokazala fo-tografije, snimqene iz {pijunskih aviona i putem satelita, jed-nog podru~ja u malom zemqoradni~kom selu Nova Kasaba, dvade-setak kilometara zapadno od Srebrenice. Na fotografijama 'pre'navodnih doga|aja videli su se zarobqenici zbijeni na fudbal-skom terenu i netaknuta zemqa na praznom poqu mawe od kilo-metar daqe. Na fotografijama snimqenim nekoliko dana kasnijenisu se videli zarobqenici, dok je izrovana zemqa na okolnimpoqima podse}ala na masovne grobnice.Œ51

Roudi je u Novoj Kasabi otkrio „qudsku nogu u fazi raspadawa koja jevirila iz nedavno raskopane zemqeŒ — {to je bio dovoqan dokaz da suoptu`be Olbrajtove, „zasnovane na fotografijama {pijunskih satelitaŒ,istinite. Na kraju su u Novoj Kasabi otkrivena svega 33 tela, na ~etirirazli~ite lokacije, ali o tome ko su bile `rtve i pod kakvim su okol-nostima umrle (odnosno, da li je bilo dokaza o smaknu}ima) nije bilodetaqnih informacija. Po{to je Nova Kasaba osamqeno seoce u planinama,19 kilometara daleko od Srebrenice, kojem se moè pri}i samo uzanim,neasfaltiranim putem, te{ko je zamisliti da bi je iko izabrao kao lo-kaciju za grobnicu za `rtve masovnog streqawa — naro~ito uzev{i u obzirhroni~nu nesta{icu goriva. Bilo bi potrebno mnogo kamiona i vi{e od-lazaka da bi se tamo prebacilo 2.700 zatvorenika. Takav manevar bi bioveoma upadqiv i avioni i sateliti bi ga lako snimili, po{to bi, uprkosletwoj su{i, neophodan saobra}aj sigurno izazvao znatna i lako uo~qivao{te}ewa na putu. Tako|e bi bilo i svedoka. Nikada se nijedan nije po-javio.

Me|unarodni mediji ne izve{tavaju o negativnim nalazima

U martu 1996. britanski ~asopis Living Marxism je pisao: „Mnoge ‰me-|unarodne televizijskeŠ ekipe nisu se potrudile ni da pretraè lokacijuprikazanu na satelitskoj fotografiji CIA, jer su se u medijskim krugo-vima u na~elu svi sloìli da se ne radi o masovnoj grobniciŒ.52

Verovatno je ovo bio odraz ~iwenice da je tridesetak stranih no-vinara posetilo podru~je Srebrenice neposredno po{to je ona pala. Samoje jedan (prethodno pomenuti Dejvid Roudi) objavio da su navodi o masov-

100

nim ubistvima potvr|eni; jo{ jedan, @ak Merlino iz francuske TV sta-nice Antena 2, saop{tio je da nije prona{ao ni{ta. Novinska agencijaTanjug prenela je u decembru 1995. da je Miroslav Derowi}, civilni ko-mesar za op{tinu Srebrenica–Skelani, izjavio da je 25. avgusta 1995. pri-mio grupu od 10 dopisnika iz SAD, Velike Britanije i Austrije, na ~elu saMajkom Volasom, voditeqem i pomo}nikom urednika u Si-Bi-Esu — u emi-siji 60 minuta. Poneli su sa sobom mno{tvo fotografija navodnih ma-sovnih grobnica muslimanskih `rtava snimqenih iz aviona za prismotru„avaksŒ. Prema Derowi}u:

„Insistirali su na tome da ih odvedemo do grobnica prikazanihna fotografijama, kako bi se li~no uverili u istinitost musli-manskih navoda. Bez oklevawa, drugim re~ima smesta, mada nisamni video fotografije, pristao sam da ih li~no odvedem na svakomesto koje ih zanima. Pokazali su mi fotografije snimqene napodru~ju Hrn~i}a, Ko‰wevi}Š Poqa i ‰NoveŠ Kasabe i zatraìlida ih tamo odvedem. Seo sam u kola sa Volasom i smesta poveo celugrupu na te lokacije. Proveo sam s wima 44 sata voze}i se po tompodru~ju i dopu{taju}i im da se sami uvere… posle istrage, MajkVolas mi je li~no zahvalio i izrazio uverewe da su navodi bilipotpuno neosnovani i da je ~itava me|unarodna javnost bila `rtvamanipulacije.Œ53

Vaqa primetiti da to {to oni, po svoj prilici, nisu na{li ni{ta{to bi potvrdilo navode o masovnim ubistvima nikada nije stiglo do ame-ri~ke i britanske javnosti, ve} su se oni i ostali pojedinci, navodnozainteresovani za navode o masakru, postarali da to nestane.

Novinari koji su posetili skladi{te u Kravici, gde je prema tvrd-wama ameri~kog izaslanika za qudska prava, Xona [atuka, bilo pogubqenodve hiqade bosanskih Muslimana, nisu uspeli da na|u dokaze koji bi po-dràli takve navode. Holandski televizijski novinar Rolf Hartzuiker,koji je tamo oti{ao u februaru 1996, nedequ dana posle [atuka, zakqu~ioje: „To je potpuna izmi{qotina. Pri~a o skladi{tu je ~ista budala{tina.Na skladi{te je pucano sa puta, te{kim mitraqezom. Zid oko ulaza je punrupa od metaka, kao i deo unutra{weg hodnika iza ulaza. Ostatak prosto-rije je mawe-vi{e neo{te}en. Unutra nije eksplodirala nijedna granataili raketa, kao {to su tvrdili [atuk i ostali.Œ54

Jo{ jednom se pokazalo da za ovakve negativne nalaze nema mesta unapisima i razgovorima o masakrima.

Slaba èqa za istragom uprkos ponovnim dokazimao la`nim optu`bama

Preispitivawe na~ina medijskog izve{tavawa o masakru u Srebre-nici tokom godina ukazuje na to da su tvrdwe o masakru, po{to su iznete,politi~ari i novinari nastavili da tretiraju kao ustanovqene ~iwenice.

101

Nema naznaka ni o kakvom „racionalnom skepticizmuŒ. Ovo iznena|uje iz

dva razloga. Prvo, prirodna pravda zahteva da se optu`be za grozne zlo~ine

izri~u samo na osnovu vrlo jakih dokaza. Drugo, gde postoji istorija la`nih

optu`bi, nove navode trebalo bi prihvatati sa najve}im oprezom. U ra-

tovima na Balkanu tvrdwe o masakrima su se do 1995. javqale vi{e puta.

Jedna od najteìh optu`bi — koju je u televizijskom nastupu uìvo izneo

premijer bosanskih Muslimana, Haris Silajxi} — bila je da su Srbi ma-

sakrirali 70.000 Muslimana posle zauzimawa Biha}a. Ispostavilo se da je

to potpuno neta~no — niti su Srbi zauzeli Biha}, niti je bilo masakra.55

Nijedna od optu`bi koje su podrazumevale zna~ajan broj `rtava kasnije

nije dokazana. (Podatke o istoriji la`nog optuìvawa vidi daqe u ovom

poglavqu i u Poglavqu 1.)Iskusni novinar Xon Pilxer primetio je u svom ~lanku iz decembra

2004, objavqenom u ~asopisu New Statesman, sli~nu pojavu tokom kosovske

krize 1999. godine:

Kao u vreme priprema za invaziju na Irak, medijski izve{taji suu prole}e 1999. ponudili niz la`nih opravdawa, po~ev od tvrdweameri~kog sekretara odbrane, Vilijama Koena, da smo „svedocinestanka oko 100.000 ‰albanskihŠ vojno sposobnih mu{karaca…oni su mo`da ubijeniŒ. Dejvid [efer, ameri~ki ambasador za rat-ne zlo~ine, izjavio je da je ~ak „225.000 etni~kih Albanaca sta-rosti izme|u 14 i 59 godinaŒ mo`da ubijeno. Bler je podse}ao naholokaust i „duh Drugog svetskog rataŒ. Britanska {tampa je shva-tila wegov mig. „Bekstvo od genocidaŒ, pisao je „Dejli mejlŒ. „Od-jeci holokaustaŒ, zdruèno su dodali „SanŒ i „MirorŒ.

Juna 1999, po{to je zavr{eno bombardovawe, me|unarodne ekipeve{taka zapo~ele su detaqno istraìvawe na Kosovu. Ameri~kiEf-Bi-Aj pristigao je da ispita ono {to je nazivano „najve}immestom zlo~ina u forenzi~koj istoriji Ef-Bi-AjaŒ. Nekoliko ne-deqa kasnije Ef-Bi-Aj je oti{ao ku}i, ne prona{av{i ni jednujedinu masovnu grobnicu. [panski tim ve{taka se tako|e vratioku}i, a wihov vo|a se qutito poàlio da su on i wegovi sarad-nici u~estvovali u „semanti~koj pirueti ma{inerije za ratnu pro-pagandu, jer nismo prona{li nijednu — niti jednu — masovnu grob-nicu.Œ

U novembru 1999. „Volstrit ùrnalŒ je objavio rezultate sop-stvene istrage, odbacuju}i „opsesiju masovnim grobnicamaŒ. Ume-sto „ogromnih poqa smrti koja su neki istraìteqi o~ekivali…obrazac pokazuje pojedina~na ubistva ‰uglavnomŠ na podru~jimagde je delovala separatisti~ka Oslobodila~ka vojska KosovaŒ. „@ur-nalŒ zakqu~uje da je NATO podgrejao sopstvene tvrdwe o srpskimpoqima smrti, „videv{i da se zamoreni novinari okre}u suprot-noj pri~i: civilima koji su poginuli pod bombama NATO-a… Rat

102

na Kosovu bio je 'surov, ogor~en, divqa~ki; ali nije bio geno-

cid'.Œ56

Sve u svemu, ponovqeno falsifikovawe dokaza u vezi s balkanskimsukobima mediji i intelektualci humanisti nisu primetili. Wihove kri-ti~ke sposobnosti su nestale kad je u pitawu ovo podru~je.

Tragawe za obja{wewem gde su nestala tela:teorija zata{kavawa

êtiri meseca po{to je Srebrenica pala u srpske ruke, Dejtonskisporazum doneo je kraj ratova u Bosni i Hercegovini. Zbog hladne bal-kanske zime, potraga za masovnim grobnicama nije bila izvodqiva pre pro-le}a, ali me|unarodnoj zajednici se nije ùrilo da zapo~ne taj postupak.Tek je u julu 1996. ogranizacija sa sedi{tem u Bostonu „Lekari za qudskapravaŒ zapo~ela rad na podru~ju oko Srebrenice. Kada su krajem jeseniprekinuta istraìvawa, ukupno je bilo prona|eno oko 200 tela na 20 za-sebnih lokacija. Ako se izuzmu hu{ka~ki komentari wihovog vo|e, Vi-lijama Haglunda, ovaj rezultat je jasno ocewen kao veliko razo~arawe.

Brzo su usledila „obja{wewaŒ za tako mali broj otkrivenih tela,uglavnom neuspela, svakako ne uverqiva. Jedno od mogu}ih obja{wewa, re-dovno zanemarivano, bilo je da su po~etne tvrdwe o poginulim bosanskimMuslimanima bile preterane. Umesto toga, jedna od prethodnih verzijaestabli{menta, koju je ponudio „Wujork tajmsŒ, bila je da su Srbi un-i{tili le{eve pomo}u nekakvog zapaqivog agensa:

„Ameri~ki zvani~nici rekli su danas da sumwaju da su vojnici

bosanskih Srba mo`da poku{ali da uni{te dokaze da su ubili

hiqade muslimanskih mu{karaca zarobqenih tokom jula u Sre-

brenici i wenoj okoloni. Sumwa se da su Srbi sipali zapaqive

hemikalije na tela i bacali odozgo le{eve, prethodno zakopane u

plitke grobove, kazali su zvani~nici. Prve sumwe su se javile

po~etkom avgusta, kada su stru~waci Centralne obave{tajne agen-

cije (CIA) analizirali slike koje su u julu snimili izvi|a~ki

sateliti i avioni U–2.Œ57

Kasnije je Xon Svejn u „Sandej tajmsuŒ izneo slede}u pretpostavku:

„Posle nekoliko meseci iskopavawa kod masovnih grobnica u su-

mornom zale|u Srebrenice, istraìteqi su otkrili mnogo mawe

tela nego {to su o~ekivali. Od vi{e hiqada mu{karaca i de~aka

iz za{ti}ene zone UN koje su bosanski Srbi pogubili u julu 1995,

iskopano je tek nekoliko stotina — mawe od 10 odsto nestalih

muslimana.

Prazni grobovi govore u prilog zavere bosanskih Srba da zata-

{kaju masakr u Srebrenici. Wihove vo|e tvrde da je prona|en

103

mali broj tela zato {to su pri~e o zlo~inima bile preterane.

Uverqivija je teorija da su se postarali da tela 'nestanu'.Œ58

Svejnovih „mawe od 10 odstoŒ zapravo je tek 3,5 odsto, ali je zna-~ajnije to {to on prosto prihvata premisu da je 7.000 navodno nestalih

osoba pogubqeno. Ako nisu u grobnicama, mora da se radi o zata{kavawu.

To je standardna procedura.Nije sasvim izvesno kada su se javile prve ozbiqne, detaqne tvrdwe o

tome da su bosanski Srbi hteli da „zata{kajuŒ masakre kod Srebrenice. Po

svoj prilici, kada su „Lekari za qudska pravaŒ u leto 1996. po~eli da

istraùju tobo`we masovne grobnice, oni su bili sasvim uvereni da }e

prona}i tela na lokacijama prikazanim na fotografijama ameri~kih slu`bi

za prismotru koje je Medlin Olbrajt pokazala UN u avgustu 1995. Ovo se

slaè s ~iwenicom da je u aprilu 1996. visokorangirani portparol ame-

ri~ke vojske pukovnik Xon Batist javno potvrdio da, prema podacima ame-

ri~ke satelitske, vazduhoplovne i kopnene slu`be za prismotru, nema na-

znaka da je neko ugrozio navodne lokacije masovnih grobnica.59

Uprkos primedbama pukovnika Batista i kategori~kom poricawu Mi-

rovnih snaga UN, IFOR-a60, jedna mala grupa „Me|unarodnih istraìte-

qaŒ koja je posetila podru~je Srebrenice u aprilu 1996. dala je na znawe u

novinskim intervjuima da je neko prekopavao grobnice. Wihovi iskazi su,

me|utim, zbrkani i ~esto protivre~ni. „Boston globŒ je 22. aprila 1996.

pisao da „zvani~nici IFOR-a saop{tavaju da nema dokaza da je iko dirao

masovne grobnice otkako su vojnici NATO-a stigli pro{log decembra.

Izvori „Boston globaŒ kaù da ameri~ki satelitski snimci pokazuju neo-

vla{}eno prekopavawe na dve lokacije pro{log septembra i oktobra.Œ Ali,

3. aprila 1996, Dejvid Roudi je izjavio: „Prekopane su dve kqu~ne masovne

grobnice ‰oko sedam kilometara zapadno od grada KarakajŠ na teritoriji

bosanskih Srba — koja je data na ~uvawe ameri~kim vojnicimaŒ i „desetak

ili vi{e tela ubijenih muslimana je mo`da ukloweno iz grobniceŒ. A 3.

aprila 1996. „Wujork tajmsŒ je tvrdio da: „Drè}i se za komade zemqe,

negde nagomilane u humke visoke i do metar, busewe trave i ne`ni ùti

cetovi rastu pod neprirodnim uglovima, ukazuju}i na to da je zemqa ras-

kopavana i nagomilana po{to je obrasla novim prole}nim biqkamaŒ. ^la-

nak u „TajmsuŒ u nastavku kaè: „Najja~i dokaz da je grobnica prekopana

poti~e iz svedo~ewa reportera koji je danas posetio tu lokaciju. Reporter

Dejvid Roudi, iz Christian Science Monitor-a, ve} je istraìo podru~je u

oktobru i rekao da je zemqa koja je pokrivala oko 70 odsto podru~ja bila

raskopana otkako ju je on posledwi put video. 'Evo kako je sve izgledalo u

oktobru', kazao je, pokazuju}i gotovo ravan kraj poqa obrastao travom. 'Ove

zemqane humke nisu tu bile. Ovi duboki tragovi guma su novi. Sva ova

iskopana zemqa nije bila tu'.Œ61

Ako je ovo bila prva ozbiqna izjava u prilog hipotezi o zata{kavawu,

onda nije ba{ ubedqiva. Niti je, izgleda, kao {to se vidi iz navedenog,

imalo uticala na izbor lokacija za prva zna~ajna forenzi~ka istraìvawa

104

koja su kasnije, tokom leta 1996, sproveli „Lekari za qudska pravaŒ. Ekipe

za ekshumaciju „Lekara za qudska pravaŒ zaista ni u jednom trenutku tokom

svog rada nisu pokazale da veruju da je bilo ozbiqnih poku{aja da se iz-

meste grobnice.Spekulativni izve{taji Xona Svejna i ostalih, objavqeni tokom zi-

me 1996–1997, nisu doveli do novih otkri}a. Niti su prole}e i leto 1997.

do~ekani sa entuzijazmom da se obnovi potraga za telima. înilo se da je

Me|unarodna zajednica izgubila nadu i nije se nudila da finansira daqa

istraìvawa — {to bi sigurno u~inili da su imali dokaza da je posredi

bilo zata{kavawe velikih razmera. Ima smisla zakqu~iti da hipoteza o

„zata{kavawuŒ — ili {irewe uverewa da se odsustvo tela moè objasniti

samo kao posledica sistematskog prekopavawa grobnica i toga {to su et-

ni~ki Srbi premestili posmrtne ostatke iz „primarnihŒ masovnih grob-

nica u „sekundarneŒ i ~ak „tercijarneŒ masovne grobnice, s namerom da

sakriju svoje zlo~ine — u tom trenutku nije bila preterano ozbiqno shva-

}ena.Malo ko se toga se}a, ali kada je ameri~ka vlada krajem 1996. osnovala

Me|unarodnu komisiju za nestala lica, wen pun naziv obuhvatao je frazu

„u biv{oj JugoslavijiŒ. Na ~elu nove komisije na{ao se biv{i ameri~ki

dràvni sekretar Sajrus Vens (nasledio ga je biv{i ameri~ki senator Bob

Dol), a ona je jasno definisana kao „grupa koja }e vr{iti pritisakŒ i

„jasno staviti do znawa vlastima na terenu da moraju sara|ivati u po-

stupku identifikovawa nestalih osoba, otvarawa masovnih grobnica i

ra{~i{}avawa lokacija s posmrtnim ostacimaŒ, kako je rekao Majkl Staj-

ner, zamenik ameri~kog predstavnika za Jugoslaviju.62

Pored ove uloge, koja je podrazumevala veliki publicitet, Me|una-

rodna komisija za nestala lica preuzela je i „partijskeŒ funkcije stare

muslimanske Komisije za nestala lica iz doba rata, ~ije se sedi{te na-

lazilo u Sarajevu, s tim {to su joj pridodati me|unarodni nadzorni odbor

i nekoliko me|unarodnih ve{taka i tehni~ara sudske medicine kako bi se

istakli wena nezavisnost, integritet i profesionalizam. Ipak, glavni ciq

ove komisije bio je, kao {to je to slu~aj i danas, otkrivawe, ekshumacija i

identifikacija bosanskih Muslimana smrtno nastradalih u ratu, a poseb-

no `rtava u „za{ti}enoj zoniŒ Srebrenica.63 Na osnovu pregleda objav-

qenih informacija, moè se zakqu~iti da je upravo Me|unarodna komisija

za nestala lica, tokom 1997. i 1998, definisala i predstavila javnosti

hipotezu o zata{kavawu, uglavnom u obra}awu novinarima prilikom otkri-

vawa novih lokacija masovnih grobnica.64 Otprilike tri dana posle po-

tpisivawa sporazuma u Dejtonu, kada je bilo prona|eno tek oko 400 tela,

trebalo je na neki na~in objasniti za{to nema napretka. Teorija o zata{ka-

vawu ili ekshumaciji i ponovnom sahrawivawu bila je pogodna jer je pod-

razumevala produàvawe rokova, a Me|unarodnom krivi~nom sudu za Jugo-

slaviju i Me|unarodnoj komisiji za nestala lica omogu}avala da znatno

pro{ire podru~je na kom }e tragati za grobnicama koje su nosile zvani~nu

oznaku — „povezane sa SrebrenicomŒ. Na taj na~in ~itav koncept „primar-

105

nihŒ, „sekundarnihŒ i „tercijarnihŒ masovnih grobnica obezbedio je is-traìteqima osnov koji im je bio potreban da kona~an broj tela poginulihpretvore u rezultat otvorenog, potencijalno beskrajnog procesa potrage ipove}aju broj tela iz „srebreni~kog masakraŒ do ukupne cifre po svojojèqi.

Mo`da je odsustvo doslednosti, koje se otkriva pa`qivim prou~ava-wem razvoja teorije o zata{kavawu, najupadqivije u tome {to op{tepri-hva}ena pri~a o Srebrenici sada kaè da se za zata{kavawe znalo od samogpo~etka, a {to o~igledno nije bilo deo zvani~nog stanovi{ta tokom 1996.Ovakav utisak se svakako ne moè ste}i posle ~itawa kwige Erika Stoverai @ila Peresa iz 1998. Grobovi, koja obuhvata duga~ak i detaqan opisistraìvawa iz 1996. Autori nigde ne pomiwu da se sumwalo u preko-pavawe grobnica. [tavi{e, iz wihovog prikaza analize koju je sproveoVilijam Haglund sa svojom ekipom „Lekara za qudska pravaŒ u vezi s malimbrojem tela otkrivenim u jednoj grobnici vidi se da tokom ranih istra-ìvawa nije postojala nikakva sumwa da je bilo prekopavawa.

„Iz ~etiri grobnice izva|eno je samo trideset {est tela — mnogomawe nego {to se o~ekivalo. Na osnovu satelitskih fotografija,CIA je predvidela da se u grobnicama nalazi i do 600 tela. Onisu zapravo pogre{no protuma~ili 'mrqe na povr{ini' koje su na-pravili buldoèri, zbog ~ega su se grobnice ~inile mnogo ve}imnego {to su stvarno bile.Œ65

Vaqa napomenuti i da je Xon [atuk, pomo}nik ameri~kog dràvnogsekretara, u januaru 1996. drugi put posetio Srebrenicu. Zajedno sa dvojeistraìteqa Me|unarodnog krivi~nog suda, obi{ao je nekoliko lokacijagde su se navodno nalazile masovne grobnice. U nekoliko navrata tokomrazgovora sa [arlejn Hanter-Golt, emitovanog preko ameri~kog Pi-Bi-Esa(Public Broadcasting System), istakao je da je bilo vrlo malo ili nimalo„neovla{}enog kopawaŒ na lokacijama.66

Nadzor i teorija o zata{kavawu:fotografije obave{tajnih slu`bi

Istina je da bosanski Srbi gotovo sigurno nisu mogli, na na~in nakoji se to predstavqa, da zata{akaju masakr oko 8.000 mu{karaca i de~akaiz za{ti}ene zone Srebrenica tokom {estomese~nog perioda izme|u zauzi-mawa Srebrenice 11. jula 1995. od strane Armije bosanskih Srba i pot-pisivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma i uvo|ewa vojnika IFOR-a UNkrajem decembra 1995. To podru~je je tokom 1995. bilo pod prismotrom izvazduha, satelita i sa kopna, a kako pi{e Ces Vibes (Cees Wiebes) u studijiObave{tajna slu`ba i rat u Bosni 1992–1995 (Intelligence and the War inBosnia,1992–1995), ure|aji za snimawe kojima su 1995. raspolagale obave-{tajne slu`be Sjediwenih Dràva „obuhvatali su satelite, avione U–2 ibespilotne letelice… poput 'predatora'Œ. U to vreme ovi instrumenti za

106

nadzor bili su dovoqno razvijeni da analiti~arima omogu}e „da utvrde, uzrazuman stepen ta~nosti, da li je rupa na odre|enoj lokaciji iskopana zapotrebe egzekucije i kasnije ponovo zatrpana, po{to rastresena zemqa ne-{to duè zadràva radarski zrak od sabijene zemqe. Ovo kratkotrajno upi-jawe je dovoqan pokazateq da li je zemqi{te raskopavano. Tako|e, zakopanatela izazivaju razliku u temperaturi zemqi{ta koju infracrveni senzorimogu detektovati. Na ovaj na~in su sateliti otkrili prekopano zemqi{tedu` puta u blizini Srebrenice, gde se, kako se kasnije ispostavilo, na-lazila masovna grobnica. Ostale lokacije prepoznate na ovaj na~in, me|u-tim, kasnije se pokazalo (posle vazdu{nih i kopnenih ispitivawa), da sumesta gde se tovari drvena gra|a za transport.Œ67

U jednom izve{taju iz druge polovine jula 1995. na temu obave{tajnihsnimaka obja{wava se slede}e:

„Ameri~ki sateliti dnevno bar osam puta pre|u preko Bosne, tvr-di Xon Pajk, stru~wak za satelite u Savezu ameri~kih nau~nika.Me|u wima su sateliti 'kihol', koji detektuju objekte od svegadesetak centimetara, ali ne vide kroz oblake, i sateliti 'lakros',koji vide kroz oblake, ali ne mogu dovoqno da izo{tre fokus kakobi detektovali objekat veli~ine ~oveka. Onda, tu su 'predatori',poznati pod tehni~kim terminom bespilotne letelice (eng. ~estodrones). Proizvodi ih kompanija Xeneral atomiks, male su, imajudaqinsko upravqawe i mogu da lebde iznad mete duè od 24 satabez prekida. Veruje se da se sa ~etiri najnovije verzije upravqa izAlbanije. Osmi{qeni tako da omogu}e 24-~asovnu prismotru, 'pre-datori' su gotovo nevidqivi golim okom i te{ko ih je uhvatiti naradaru. Mogu da lete na maksimalnoj visini od oko 7.600 metara,imaju infracrvene detektore za no}ni vid i, navodno, mogu daprenose video snimke u Pentagon u realnom vremenu.Œ68

Ako su bila sprovedena bezbrojna masovna smaknu}a i, pre svega, akosu bosanski Srbi kasnije iskopali prvobitne (ili „primarneŒ) masovnegrobnice, premestili i zatim ponovo zakopali na hiqade tela u „sekun-darneŒ ili ~ak „tercijarneŒ masovne grobnice, trebalo bi da su to pri-metile obave{tajne slu`be za prismotru i negde zabeleìle u svojim po-dacima. Ipak, u pogledu navodnih optu`bi, u Vibesovoj studiji o posto-je}im obave{tajnim snimcima zakqu~uje se:

„Amerikanci imaju samo snimke lokacije ‰navodnih smaknu}aŠ prei posle smaknu}a, ali nemaju snimke samog smaknu}a… Kako je usvom svedo~ewu tokom francuske parlamentarne istrage u Parizurekao ‰@an-ReneŠ Ruez (Jean-Rene Ruez), istraìva~ Tribunala zaJugoslaviju, takvih fotografija nije bilo. Sledi da je Tribunalza Jugoslaviju imao samo fotografije pre i posle smaknu}a… Ukrat-ko, sa sigurno{}u se moè re}i da su ameri~ki {pijunski sa-teliti, avioni U–2 i bespilotne letelice prikupili dosta ‰oba-ve{tajih snimakaŠ na kojima se vide autobusi, kamioni, tenkovi,

107

mu{ki zarobqenici, le{evi i razrovana zemqa tamo gde su mo`da

sahraweni pogubqeni mu{karci… ‰AliŠ op{ta slika koja se mo-

è sklopiti na osnovu trenutno dostupnih informacija ukazuje

da isto~ne enklave nisu bile od (visokog) prioriteta za analizu

‰obave{tajnih snimakaŠ. Smaknu}a tako velikih razmera bila su

potpuno neo~ekivana. Iako se mora priznati da su neki anali-

ti~ari u Zagrebu predvi|ali egzekucije, eventualne razmere od

vi{e hiqada mrtvih daleko prevazilaze o~ekivawa… Nije bilo…

‰obave{tajnih snimakaŠ smaknu}a; ali je bilo ‰obave{tajnih sni-

makaŠ zarobqenika iz ARBiH i po~etka putovawa u Tuzlu.Œ69

Moèmo primetiti da se u ovom iskazu masovne egzekucije prostopodrazumevaju, ali nema tvrdwi da su one ikada vi|ene na fotografijamatog podru~ja snimqenim iz vazduha ili satelita, niti je ijedna od tihslika prikazala iskopavawe tela, sme{tawe tela u kamione, kamione u po-kretu ili istovarawe tela i ponovno sahrawivawe — iako je, kao {to senavodi u presudi vezanoj sa Srebrenicu iz juna 2010. izre~enoj na su|ewuVujadinu Popovi}u i jo{ {estorici bosanskih Srba, „sve to ura|eno otvo-reno i javno i zahtevalo je angaòvawe velikog broja qudi, resursa, sred-stava i vozilaŒ.70

Nadzor i teorija o zata{kavawu:Kancelarija tuìoca

Postoji jo{ mno{tvo razloga, koji se ne ti~u tehnologije, zbog koji jeteorija o zata{kavawu neodrìva. U leto i jesen 1995. sa svih strana sustizale vesti da je ABS iscrpqena i da joj ponestaje oru`ja i namirnica.Jo{ se oporavqala od posledica èstokog NATO bombardovawa u okviru„Operacije namerna silaŒ tokom septembra 1995, istovremeno se suprot-stavqaju}i odlu~nim ofanzivama u nekoliko oblasti i brane}i linijufronta dugu gotovo hiqadu i po kilometara (vidi: Poglavqe 3). Te{ko jepoverovati da je ABS bila u stawu da odvoji qudstvo i opremu koji su bilipotrebni za operaciju ekshumacije i ponovnog zakopavawa. Tako|e je maloverovatno da su imali pristup dovoqnoj koli~ini benzina — zalihe ABSbile su do te mere istro{ene da je ta vojska bila primorana da kupujegorivo od bosanskih Muslimana na crnom trì{tu. Iskopavawe, transporti ponovno sahrawivawe oko 7.000 tela — oko 500 tona ukupne teìne nera~unaju}i zemqu — te{ko da je moglo da promakne oku brojnih pripadnikaUN koji su se tokom jeseni i zime 1995–1996. nalazili u Bosni. Svedo~e}ipred Me|unarodnim krivi~nim sudom za Jugoslaviju, Din Pol Mening(Dean Paul Manning, biv{i australijski policajac koji je kao istraìteqradio za Kancelariju tuìoca) poku{ao je da objasni teoriju o zata{ka-vawu, koja je postala kqu~ni element zvani~ne verzije doga|aja u Srebre-nici. Na{iroko je govorio o fotografijama snimqenim iz vazduha koje jeameri~ka vlada predala Me|unarodnom sudu. Fotografije su na sudu pred-

108

stavqene kao dokazi, ali nisu bile predo~ene javnosti. Ove slike, za koje

se tvrdilo da su ih tokom oktobra 1995. snimili sateliti i drugi ure|aji

za elektronski nadzor, navodno su ukazivale na operaciju zata{kavawa i

upravo na osnovu wih su vr{ena potowa istraìvawa za potrebe Me|u-

narodnog suda. Me|utim, kao {to je Vibes primetio u svom prikazu fo-

tografskih dokaza, izgleda da su se na ovim slikama videle samo skupine

qudi i prisustvo opreme, poput kamiona i buldoèra, koja je mogla biti

upotrebqena za masovno sahrawivawe.71 Mogu}e je da su se ovi slikovni

podaci odnosili na operacije zata{kavawa — ali je isto tako mogu}e i da

su prikazivali uobi~ajene ratne aktivnosti. Kamioni i buldoèri danas

tako re}i ~ine deo rutinske opreme. Postoji vi{e razloga zbog kojih je ovaj

deo Meningovog svedo~ewa u osnovi problemati~an. Prvo, ameri~ka vlada

nije dosledno koristila podatke vezane za nadzor. Kao {to smo rekli ra-

nije, Medlin Olbrajt je raspalila ose}awa u Ujediwenim nacijama kada je

10. avgusta 1995. zapretila fotografijama za koje je tvrdila da dokazuju da

su se u Srebrenici dogodili masakri. Podaci o datumu i vremenu bili su

ukloweni sa fotografija i one nisu pu{tene u medije, posle ~ega su ozna-

~ene kao tajne i nisu predate timu za istragu Me|unarodnog suda kada je to

bilo zatraèno. Iako se mo`da moè razumeti oprez jedne vlade u pogledu

otkrivawa svojih tehnika i izvora za prikupqawe obave{tajnih podataka,

takvo oklevawe tako|e moè posluìti kao izgovor da se zata{kaju tvrdwe

obave{tajnih slu`bi osmi{qene pa ~ak i fabrikovane u politi~ke svrhe,

o ~emu svedo~e monumentalne obmane „obave{tajnihŒ agencija SAD i Ve-

like Britanije pre wihove invazije na Irak 2003.72 Kao u pitawu koje je

1998. postavio Xorx Pamfri: „Kakvo pravo ima SAD da klasifikuje kao

'nacionalnu bezbednosnu tajnu' dokaze koje tvrdi da poseduje a koji se ti~u

onoga {to se ~esto pomiwe kao 'najteì ratni zlo~in po~iwen u Evropi

posle Drugog svetskog rata'? … Da li ameri~ka administracija krije do-

kaze o zlo~inu ili dokaze da nema dokaza o zlo~inu?Œ73

Iznose}i optu`be za masakre u Srebrenici, Medlin Olbrajt je upu-

tila eksplicitno upozorewe bosanskim Srbima da }e ameri~ke obave{tajne

slu`be motriti na sve naznake zata{kavawa masakra. „Posmatra}emo vasŒ,

kazala je ona. âk i ako se uzme u obzir ~iwenica da je potrebno odre|eno

vreme da stru~waci prime i obrade slike snimqene putem satelita i osta-

lih obave{tajnih sredstava, ~ini se nezamislivim da fotografije koje uka-

zuju na masovne operacije zata{kavawa bosanskih Srba, snimqene izme|u

avgusta i oktobra ili novembra 1995, ne bi relativno brzo dovele do javnih

optu`bi protiv wih. Pa ipak, uprkos ~iwenici da se tokom 1996. moglo

~uti nekoliko nepotpunih tvrdwi o „prekopavawuŒ grobnica i zata{ka-

vawu, tek mnogo kasnije su se pojavile ozbiqne naznake da se ne{to tako

stvarno dogodilo.îni se da je svedo~ewe Dina Pola Meninga bilo zasnovano na pre-

misi da svako kopawe na lokacijama grobnica nu`no podrazumeva zata{ka-

vawe. To nije ta~no. Uobi~ajeno je da se grobnice na podru~ju sukoba pre-

kopavaju, iz vi{e razloga, od kojih je najo~igledniji taj da se prvobitno

109

sahrawivawe obi~no vr{i u ùrbi i bez namere da mesto gde su `rtve

sahrawene trajno ostane grobnica.Gre{ka u Meningovoj premisi postala je potpuno uo~qiva po{to je u

martu 2003. otrivena velika grobnica u Crnom Vrhu u isto~noj Bosni,

nedaleko od grada Zvornika — „svega nekoliko dana pre odràvawa is-

torijske ceremonije ‰u bliziniŠ, prilikom koje }e prve od stotina sre-

breni~kih `rtava biti ponovo sahrawene na novom grobqu, sa memorijal-

nim centrom, u selu Poto~ariŒ, kako je primetio Bi-Bi-Si.74 Na po~etku

ekshumacije ove grobnice, krajem jula te godine, moglo se ~uti da je to

mo`da „najve}a masovna grobnica ikada prona|ena u BosniŒ, prema re~ima

Amora Ma{ovi}a, {efa Komisije za nestala lica bosanskih Muslimana;

Ma{ovi} i ostali su tako|e nagove{tavali da je Crni Vrh „sekundarnaŒ

grobnica u kojoj su zakopani ostaci Muslimana ubijenih posle pada Sre-

brenice, ali koji su prethodno bili sahraweni na drugom mestu. „Moè

biti i jedno i drugoŒ, dodao je on.75

Ova izjava je, me|utim, morala biti izmewena gotovo odmah po{to je

data, kada se ispostavilo da dokumenti prona|eni na toj lokaciji zajedno s

telima pokazuju da su `rtve umrle u prole}e 1992, pa je Murti} priznao da

„dokazi zasad govore da su ove `rtve bosanski Muslimani koje su ubili

lokalni srpski vojnici izme|u aprila i juna 1992Œ.76 Ipak, ni kad je po-

stalo jasno da u grobnici nema ostataka osoba ubijenih u Srebrenici u

julu 1995, osnov za prvobitne spekulacije, za~udo, nije javno doveden u

pitawe. Zanimqivo je i to {to su novinari i daqe bili uveravani da je

grobnica u Crnom Vrhu puna tela preba~enih iz drugih masovnih grobnica

u okviru akcije zata{kavawa, iako otkri}a u Crnom Vrhu nisu imala ni-

kakve veze sa Srebrenicom — samim tim ni sa kakvim posleratnim planom

za zata{kavawe. „Verujemo da je ovo sekundarna masovna grobnicaŒ, rekao je

za list Christian Science Monitor jedan ~lan Me|unarodne komisije za ne-

stala lica ~ak krajem septembra 2003, dugo po{to je odba~ena bilo kakva

povezanost sa Srebrenicom.77 Ako pogledamo unazad, vide}emo da je ova

izjava bila potpuno neosnovana, te ovakva gre{ka ozbiqno dovodi u sumwu

zakqu~ak da je postojala velika zavera da se zata{ka slu~aj Srebrenice.Ima jo{ razloga zbog kojih je Meningov iskaz problemati~an. Na pri-

mer, hipoteza o zata{kavawu ne uspeva da objasni za{to bi bosanski Srbi

za „sekundarneŒ grobnice izabrali lokacije koje nije ni{ta teè otkriti

nego „primarneŒ ({tavi{e, neke su ~ak bile bliè Srebrenici nego „pri-

marneŒ grobnice), niti za{to se nisu postarali da inkrimini{u}i dokazi,

poput poveza za o~i i vezova, ne budu ponovo sahraweni uz qudske ostatke.Tokom godina u kojima su vr{ene ekshumacije (1996. i daqe) tako|e se

videlo da Me|unarodni krivi~ni sud za Jugoslaviju nikada nije zanimalo

da ustanovi da li je stanovni{tvo „za{ti}ene zoneŒ Srebrenica zapravo

bilo masakrirano. Umesto toga, Me|unarodni sud je uvek radio na osnovu

~iwenice da jeste bilo masakra velikih razmera i da je wegov zadatak da

prikupi dokaze kako bi odgovorna lica bila osu|ena. Te{ko je poverovati

110

da je postojala neka druga osnova na kojoj je po~ivao rad Dina Pola Me-

ninga i wegovih saradnika za potrebe Kancelarije tuìoca.

Potraga za masovnim grobnicama

U prvih pet godina posle Dejtona prijavqeno je relativno malo novo-

otkrivenih masovnih grobnica. Ponekad se ~inilo, u stvari, da se nepri-

metno odustalo od potrage — takav utisak su samo povremeno kvarili iz-

ve{taji u vestima.78

Ipak, po~ev od 2000–2001, nastupila je promena i me|unarodni me-

diji su po~eli redovno da izve{tavaju o masovnim grobnicama. Neke vesti

su podstakla stvarna otkri}a novih masovnih grobnica; druge su najav-

qivale uspeh u identifikaciji poginulih, ali koliko je takav uspeh bio

skroman, moglo se videti iz ~iwenice da je aprila 2002. — gotovo sedam

godina posle pada Srebrenice — Aliks Kreger iz Bi-Bi-Sija izvestila da

je identifikovano svega 200 tela.79

Zahvaquju}i novim tehnikama testirawa DNK, me|utim, Me|unarodna

komisija za nestala lica je u junu 2005. na svom sajtu objavila da je „Mesec

dana pre 10. godi{wice od pada Srebrenice 1995. Me|unarodna komisija za

nestala lica… obavila identifikaciju preko 2.000 srebreni~kih `rta-

vaŒ.80 Da li su oni bili ubijeni u julu 1995? Da li su bili streqani? [ta

god da je zna~ila ova izjava i kakva god da je bila istina, jedno je jasno: kada

je novembra 1995. Me|unarodni krivi~ni sud za Jugoslaviju podigao optu-

`nice za „genocidŒ (pored ostalih optu`bi) protiv Radovana Karaxi}a i

Ratka Mladi}a zbog toga {to su u~estvovali u grupnim pogubqewima bo-

sanskih Muslimana posle pada Srebrenice, taj sud nije raspolagao ~vrstim

dokazima koji bi podràli optu`be u vezi sa Srebrenicom.81 Drugim re-

~ima, podigao je optu`nice bez ikakvih osnova za slu~aj i ~ak bez nedvo-

mislenog dokaza da je tako teàk zlo~in uop{te i izvr{en.Tokom rada na slu~aju generala Armije bosanskih Srba Radislava Krs-

ti}a, 8. jula 2005. pojavila se nova izjava u prilog ja~ine dokaza o masovim

grobnicama koje je prikupio Me|unarodni sud. U kqu~nom pasusu stoji

slede}e:

„Iako sudski ve{taci nisu mogli sa sigurno{}u da utvrde kolikose tela nalazilo u masovnim grobnicama, uspeli su uzdràno daprocene da je iz masovnih grobnica ekshumirano najmawe 2.028pojedina~nih tela. Samo jedno od 1.843 tela za koja se mogao od-rediti pol pripadalo je ènskoj osobi. Sudsko ve}e nije moglo daodbaci mogu}nost da je izvestan broj lica ~ija su tela na|ena uistraènim grobnicama poginuo u borbi. Sve u svemu, me|utim,forenzi~ki i demografski dokazi koje je predstavilo Tuì-la{tvo odgovaraju iskazima svedoka koji su se pojavili pred Sud-skim ve}em i govorili o masovnom smaknu}u hiqada bosanskihMuslimana u dolini Cerske, skladi{tu u Kravici, Orahovcu,

111

Vojnoj ekonomiji „BrawevoŒ, brani kod Petkovi}a i u Kozluku.

Sudsko ve}e je ube|eno da ukupan broj pogubqenih verovatno iz-

nosi izme|u 7.000 i 8.000.Œ82

Ovo se svakako ne moè zakqu~iti na osnovu nalaza ve{taka. Argu-ment koji se po svoj prilici propagira jeste da je prona|eno 2.028 tela, daje ispitivawem DNK ustanovqena nekakva povezanost s nekim imenima saspiska nestalih Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta, da je u grobnicamaotkriven neki materijal (povezi za o~i, vezovi, itd.) koji bi mogao imativeze s masovnim pogubqewima i da se — po{to nema zna~ajnih nedosled-nosti izme|u dokaza, demografskih podataka vezanih za spisak nestalihMe|unarodnog komiteta CK i iskaza malobrojnih tobo`wih o~evidaca ma-sakra (~iji su iskazi veoma problemati~ni, kao {to je ve} opisano u ovompoglavqu i Poglavqu 5) — iz ovoga moè shvatiti da postoji slagawe iz-me|u forenzi~kih i demografskih dokaza i da ono pruà osnovanu podr{kuteoriji o masakru. Koliko bi sistema krivi~nog pravosu|a u svetu pri-hvatilo ovakvu vrstu logike?

Odsustvo pravilne kontrole iskopavawa grobnicai skladi{tewa tela

Od samog po~etka tuìoci i istraìteqi Me|unarodnog krivi~nogsuda za Jugoslaviju stalno su u javnosti ponavqali da su Srbi masakriralina hiqade muslimana iz Srebrenice, iako su nepotvr|eni i sumwivi is-kazi svedoka isprva bili jedini dokaz da su takvi zlo~ini po~iweni. Biloje nastojawa da se potraga za masovnim grobnicama predstavi kao legitimnadok je bila u rukama navodno nezavisne organizacije, „Lekari za qudskapravaŒ; ali je taj postupak potpuno kompromitovan kada je, po~ev od 1997,potragu nastavila Me|unarodna komisija za nestala lica, organizacija kojuje ustanovila Klintonova administracija i ~iji je centar bio u Sarajevu,koja je spojena sa bosanskom Komisijom za nestala lica, i koje su nastavilezajedni~ki rad pod vo|stvom i kontrolom bosanskih Muslimana.

U svojoj kwizi Grobovi Erik Stover i @il Peres otkrivaju mawka-vosti u radu sudskih ve{taka Me|unarodne komisije za nestala lica.83 Da-leko ozbiqniji problem, ipak, bio je o~igledan interes ove komisije da seodrè tvrdwe o masakru, kao i postojawe zna~ajnih dokaza da se vo|stvobosanskih Muslimana nikada nije ustezalo da iskrivi ~iwenice kako biproizvelo èqene rezultate (vidi: Poglavqe 1). A opet je Me|unarodna ko-misija za nestala lica istupila kao glavna institucija koja podràva op-tu`be za masakr. [tavi{e, ona je zaslu`na za stvarawe i promovisawe uve-rewa da su Srbi krajem 1995. zapo~eli veliku operaciju zata{kavawa u okvi-ru koje su iskopane masovne grobnice u blizini Srebrenice i tela preba~e-na odatle kako bi bila sahrawena na udaqenijim lokacijama du` doline Drine.

Kao {to je gore navedeno, po{to je teorija o zata{kavawu jednom pre-do~ena javnosti, po~ele su redovno da se objavquju vesti o otkrivawu novih

112

masovnih grobnica. Detaqi koji su ih pratili pokazivali su da su mnoge

nove lokacije bile veoma daleko od Srebrenice — ~esto preko 70 ili ~ak

90 kilometara daqe. Iako je bilo malo verovatno da su grobnice toliko

udaqene od enklave imale veze s doga|ajima u Srebrenici od jula 1995,

svako novo otkri}e je bez izuzetka predstavqano kao potvrda teze o za-

ta{kavawu. Nikakvi specifi~ni dokazi koji bi potkrepili tu hipotezu,

me|utim, nisu objavqeni sve do su|ewa Draènu Erdemovi}u i Radislavu

Krsti}u pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za Jugoslaviju. Dokazi iz-

neti tom prilikom sastojali su se od Erdemovi}evog priznawa, tog Hrvata

~ije je mentalno zdravqe davalo povoda za ozbiqnu zabrinutost i ~iji su

motivi bili u najmawu ruku sumwivi, kao i „anegdotskihŒ dokaza u is-

kazima ostalih svedoka koji su tvrdili da su u~estvovali u masakrima. Kao

i u drugim slu~ajevima pred Krivi~nim sudom, ~esto se ~inilo da su sve-

do~ewa posledica nagodbe sa Tuìla{tvom (vidi: Poglavqe 5). [to se

ti~e otkrivawa masovnih grobnica, zbog ~iwenice da su na tome radile

organizacije koje su preuzele partijske funkcije vlade bosanskih Musli-

mana iz vremena rata, prema prakti~no svim prihva}enim pravilima o do-

kaznom postupku, validnost podataka prikupqenih na taj na~in smatrala

bi se fatalno kompromitovanom.Do sredine 2010. Me|unarodna komisija za nestala lica je objavila da

je za vi{e od 6.500 sakupqenih ostataka utvr|en identitet i da se radi o

nekada{wim stanovnicima „za{ti}ene zoneŒ Srebrenica.84 Nije, me|utim,

dato nikakvo ozbiqno obja{wewe o tome kako su ovi qudi, identifikovani

zahvaquju}i analizi DNK, povezani sa doga|ajima u Srebrenici iz jula

1995, niti kako je utvr|eno da je uzrok smrti bilo smaknu}e. Tako|e, ni

Me|unarodni krivi~ni sud za Jugoslaviju ni Me|unarodna komisija za ne-

stala lica nisu objasnili na koji je na~in potraga za telima iz Srebrenice

bila odvojena od paralelne potrage za telima hiqada poginulih u gra|an-

skim ratovima {irom Bosne izme|u 1992. i 1995.Do prekretnice je do{lo 1999, kada su vlasti u Tuzli saop{tile da se

u gradskoj mrtva~nici nalazi na hiqade sakupqenih tela iz Srebrenice.

Kao {to je ve} bilo uobi~ajeno, nisu objavqene detaqne informacije o

lancu nadle`nosti za tela, ali su ro|aci Srebreni~ana pozvani da posete

mrtva~nicu i vide da li mogu identifikovati svoje bli`we. Bila je to

sjajna prilika za medije. Tipi~an izve{taj napravio je Dejvid Sels za

Bi-Bi-Sijev program „WuznajtŒ:

„Pogrebni zavod u Tuzli, nazvan Memorijalni centar, turobno jemesto. Ovde je bez reda nagomilano 3.000 tela. Neka se ~uvaju ufriìderima, neka ne. To su `rtve masakra u Srebrenici. Gotovonijedno telo nije identifikovano. Zbog ~ega je, posle ~etiri go-dine, i daqe tako? Postupak identifikacije se odvija stra{nosporo. Jedan strani ve{tak je na posebnom sastanku u Tuzli rekao'@enama Srebrenice': 'Na ovome }e se raditi jo{ mnogo godina'.A za hiqade ìteqa Srebrenice se jo{ ne zna gde su.

113

…Istraìteqi Ha{kog tribunala, koji nastoje da dokumentuju

srebreni~ki masakr, ekshumirali su desetine masovnih grobnica,

ali se wihov posao tu zavr{ava. Ne zanima ih da identifikuju

pojedina~na tela koja su iskopali.Œ85

Iz ovog opisa vrlo jasno se vidi da je raspored tela u tuzlanskojmrtva~nici bio haoti~an i da je malo mera preduzeto, ako je to uop{te ibio slu~aj, da se za{titi integritet dokaza. Nije izvesno na osnovu ~egaDejvid Sels tvrdi da su to „`rtve srebreni~kog masakraŒ; nije ponudionikakvo obja{wewe, sem ako mu vlasti u Tuzli ili negde drugde nisu takorekle. Ako do tog trenutka nijedno od tela u Tuzli nije bilo identifi-kovano, kako je iko mogao sa sigurno{}u da kaè da imaju veze s padomSrebrenice? Tako|e, ponovo se ne pomiwu dokazi koji bi pokazali da su naovim telima postojali znaci smaknu}a. U svakom slu~aju, kao {to prime-}uje Sels, Me|unarodni krivi~ni sud za Jugoslaviju „ne zanima da iden-tifikuje pojedina~na tela koja su iskopaliŒ. Potrebama ovog suda su, iz-gleda, vi{e odgovarala neidentifikovana tela.

Metodologije kori{}ene tokom potrage za masovnim grobnicama do-datno su rasvetqene u emitovanoj verziji priloga koji je Sels u to vremenapravio za Bi-Bi-Sijev program „WuznajtŒ. U prilogu je otkriveno da jeprikupqawe dokaza obavqeno na krajwe amaterski na~in. Bilo je jasno i daSelsu nije po{lo za rukom da od svoje stru~ne sagovornice sazna kako je,bez identifikacije tela, mogla biti sigurna da se radi o qudima iz Sre-brenice koji su umrli 1995. S obzirom na borbe u toj oblasti od 1992. do1995. (da i ne pomiwemo stravi~ne okr{aje koji su se tu zbili tokom Dru-gog svetskog rata), pretpostavka da su sva tela sabrana u Tuzli pripadalanastradalima posle pada Srebrenice u julu 1995. zvu~i neverovatno. Sel-sov prilog iz 1999. tako|e nije dovodio u pitawe teriju o „sekundarnojŒgrobnici, iako bi, kao {to smo ve} rekli, bosanskim Srbima bilo ne-izmerno te{ko da sakriju izvo|ewe takve operacije. Kao i obi~no, kad seradi o istragama i izve{tavawu medija u vezi sa Srebrenicom, zakqu~ci sudono{eni unapred, a problem potvr|ivawa navoda guran je u stranu.

Nema pouzdanih podataka o stanovni{tvu

Nepostojawe relevantnih podataka o stanovni{tvu za{ti}ene zone Sre-brenica tokom 1995. predstavqa vaqan razlog za sumwu u sve identifi-kacije koje je obavila Me|unarodna komisija za nestala lica u Srebrenici.Spisak nestalih iz Srebrenice Me|unarodni komitet Crvenog krsta sa-~inio je u grozni~avoj atmosferi neposredno posle pada enklave, poslejavnih apela da ro|aci i prijateqi prijave nestale osobe. Videv{i datvrdwe o masakru lako mogu postati predmet istrage i biti korisne u po-liti~kom smislu, Izetbegovi} je sproveo javnu kampawu u kojoj su qudipozivani da „istupeŒ. Na ovaj na~in je neizbe`no stvoren ogroman poten-cijal za svesno ali i nenamerno pogre{no informisawe. U nedostatku po-

114

dataka o stanovni{tvu u za{ti}enoj zoni Srebrenica 1995, Me|unarodnikomitet Crvenog krsta nije imao kontrolnu dokumentaciju s kojom bi mo-gao uporediti rastu}e spiskove nestalih osoba. Najsveìji demografskipodaci za Srebrenicu poticali su iz 1991. godine, kada je op{tina Sre-brenica (grad i brojna okolna sela) imala 37.211 ìteqa, od kojih su 27.118bili Muslimani (72,8%) i 9.381 Srbi (25,2%). Gotovo svi Srbi napustilisu to podru~je kada je u prole}e 1992. po~eo rat. Jasno je i da mnogi pri-padnici muslimanske populacije iz 1991. vi{e nisu ìveli tamo 1995.Veliki broj ìteqa ove op{tine na po~etku jula 1995. ~inila su raseqenalica iz ostalih krajeva Bosne, koja su u Srebrenicu po~ela da stiù uprole}e 1992.

Kako zakqu~uje srpski istori~ar Milivoje Ivani{evi}:

„Svako je mogao da doda nestalu osobu na spisak, a da nije bilo nielementarne provere lica koje to ~ini. Ne treba zbog toga kri-tikovati Me|unarodni komitet Crvenog krsta. Prijave su ~estopodnosili pojedinci koji su se, ne pruàju}i ikakve dokaze, pred-stavqali kao ~lanovi porodice, kolege, saborci, susedi. Ovaj jespisak, bez daqih postupaka ili provera, objavqen i pretvoren uspisak `rtava iz Srebrenice, da bi to kasnije oti{lo i daqe, paje spisak pretvoren u listu masakriranih muslimanskih civila.Œ

Ivani{evi} je istakao nekoliko va`nih aspekata ovog spiska. PoredMuslimana, obuhvatao je i „osobe druge nacionalnosti i veroispovestiŒ,neke pojedince za koje se znalo da su ìvi, qude koji nikada nisu po-stojali, kao i „mnoge koji su ~inili zlo~ine na ovom podru~ju i u ~ijem jeinteresu bilo da se vode kao 'nestali'. Oni su promenili ime i sa drugimidentitetom nastavili ìvot u ‰Bosni i HercegoviniŠ ili inostranstvukao izbeglice.Œ86 U nastavku }emo se vratiti ovim temama.

Mrtvi qudi koji glasaju na izborima

Me|unarodna zajednica o~igledno nije bila zainteresovana ni da is-traì ima li istine u navodima da „nestaliŒ iz Srebrenice mo`da uop{tenisu mrtvi. Kao {to smo prethodno naveli, u julu i avgustu 1995. vladabosanskih Muslimana nije htela da otkrije imena vojnika BMA koji su seevakuisali iz Srebrenice i stigli do Tuzle ili drugih mesta na musli-manskoj teritoriji. Uvek se zanemaruje, ili tretira kao gotovo bezna~ajan,i nemali broj onih koji su oti{li u Srbiju i na kraju bili oslobo|eni,razmeweni kao zarobqenici ili su oti{li da nastave ìvot u drugim zem-qama. Tu su, zatim, i dokazi u vezi sa izbornim spiskovima i glasawemposle 1995. Tako su 1997. bosanski Srbi saop{tili da se preko 3.000 imenaqudi koji su glasali na izborima u Bosni 1996. tako|e nalazilo na spisku7.300 nestalih iz Srebrenice koji je sastavio Crveni krst. Rade}i u tovreme kao novinar informativnog programa Bi-Bi-Sija, autor ovog poglav-qa je kontaktirao Organizaciju za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS),

115

koja je nadgledala izbore, kako bi saznao mogu li oni da istraè problem sbrojkama. Ukazao sam na to da je oko 3.000 lica sa spiska nestalih ili jo{ìvo ili je do{lo do ozbiqne prevare na izborima. OEBS nije bio pre-terano zainteresovan i od obe}awa wihovih zvani~nika da }e se pozabavitiovim slu~ajem na kraju nije bilo ni{ta. Kako je autoru objasnio DejvidFoli iz OEBS-a, izborna dokumentacija iz 1996. nalazila se pod kqu~em uskladi{tima {irom Bosne, a OEBS navodno nije imao resursa da do wedo|e i uporedi imena koja su se nalazila na izbornim spiskovima sa onimana spisku nestalih Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta. Posle 1996. iz-gleda ni{ta vi{e nije u~iweno.87

Nezavisno od toga, autoru je poslat vrlo mali uzorak glasa~kog spiskaiz 1996. i on je uspeo da poveè preko 100 imena sa spiska nestalih Cr-venog krsta i glasa~kog spiska. Srpski analiti~ar Milivoje Ivani{evi}je izjavio da je na nezakonit na~in do{ao do kona~nog spiska glasa~a iz1996. Kako pi{e Ivani{evi}: „Imam ove spiskove, i broj ‰navodno ma-sakriranihŠ glasa~a iz obe ove op{tine ‰Bratunac i SrebrenicaŠ mogao bibiti i ve}iŒ.88

Sporne brojke u Poto~arima

Pre toga, ne bi li kona~no zacementirao teoriju o masakru, PediE{daun, visoki predstavnik Evropske unije za Bosnu i Hercegovinu (2002––2006) najavio je podizawe izuzetno skupog memorijalnog centra u Poto-~arima, sa sve 10.000 simboli~nih nadgrobnih spomenika (ovaj broj je za 25odsto ve}i od navodnog broja `rtava „masakraŒ), koji je u septembru 2003.sve~ano otvoren uz govor biv{eg ameri~kog predsednika Bila Klintona.

Tokom detaqne istrage o pojedincima sahrawenim u Memorijalnomcentru–mezarju u Poto~arima, koji su svi toboè bili `rtve srebreni~kogmasakra u julu 1995, Milivoje Ivani{evi} je otkrio ne samo veliki brojqudi koji su se nalazili na spisku glasa~a prilikom izbora 1996. ve} jeprona{ao i imena petoro pojedinaca za koje su postojali sudski dokumentikoji su pokazivali da su oni umrli prirodnom smr}u posle jula 1995. Po-red toga, Ivani{evi} je prona{ao imena 23 muslimanska vojnika koji supoginuli pre jula 1995, ali su kasnije ponovo sahraweni u Poto~arima;otkrio je jo{ i vi{e desetina imena muslimanskih vojnika koji su po-ginuli pre 7. marta 1994, ali danas po~ivaju u Poto~arima.89 Ivani{evi}je sastavio i duga~ak spisak imena muslimanskih vojnika koji jesu umrli ujulu 1995, od kojih su neki bez sumwe pogubqeni, ali za koje pokazuje da suu~estvovali u ekspedicijama u kojima su uni{tena mnoga srpska sela, pri-likom ~ega je ubijen ili povre|en veliki broj srpskih civila. On pro-cewuje da su te muslimanske snage ubile 3.262 Srba, od kojih su 2.382 (73odsto) bili civili.90

Primeti}emo i da je u govoru odrànom 31. marta 2010. u BawaluciMirsad Toka~a, muslimanski {ef Centra za istraìvawe i dokumentaciju~ije se sedi{te nalazilo u Sarajevu, rekao da je u toku istraìvawa ovaj

116

centar „prona{ao oko 500 ìvih osoba iz SrebreniceŒ na spisku onih koji

su prijavqeni kao nestali iz Srebrenice i za koje se pretpostavqalo da su

mrtvi; dodao je i da je Centar „registrovao 70 osoba koje su sahrawene u

Memorijalnom centru Poto~ari, ali nisu ubijene u SrebreniciŒ.91

Verujemo da su ovakva priznawa, koja su zapadni mediji ignorisali, deo

veoma rasprostrawene zablude. Na~in na koji Zapad tretira Srebrenicu

zna~ajno je i trajno obeleèn ~iwenicom da se istovremeno nekriti~ki

prihvataju i preuveli~avaju dokazi o srpskim egzekucijama u julu 1995,

potiskuju i pori~u prethodne srpske `rtve u toj oblasti i ignori{u

pitawa koja se odnose na pravi identitet, stvarni uzrok smrti i lanac

nadle`nosti nad posmrtnim ostacima nekih od muslimanskih vojnika koji

su sahraweni u Poto~arima.

Dokazi vezani za DNK

Ako su detaqi o iskopavawu masovnih grobnica bili retkost, takav je

bio slu~aj i sa informacijama o najnovijoj tehnici analizirawa DNK, raz-

vijenoj u Bosni, koja je najednom omogu}ila obavqawe ~ak, kako se tvrdilo,

tri identifikacije dnevno — {to je bio veliki pomak u odnosu na ukupno

tri izvr{ene identifikacije tokom ~itave prve godine istraìvawa. Do-

nedavno se najpreciznije obja{wewe nove tehnike moglo na}i u ovom od-

lomku iz ~lanka objavqenog 24. avgusta 2001. u ~asopisu Science:

„Projekat Me|unarodne komisije za nestala lica pokrenut je pro-{le godine, kada su poslate ekipe koje }e uzeti krv od ro|akanestalih osoba. Komisija je skupila preko 12.000 uzoraka, a nekiro|aci su ovamo doputovali ~ak iz Australije. U proseku, potreb-no je 2,5 davaoca kako bi se identifikovalo jedno telo… Me|u-narodna komisija za nestala lica raspolaè sa oko 100.000 kom-pleta za uzimawe krvi, {to je u principu dovoqno da se iden-tifikuje 40.000 tela. 'Kad budemo imali 100.000 uzoraka, moèmoo~ekivati da }e gotovo svako telo koje na|emo biti identifiko-vano', kaè Amor Ma{ovi}, direktor komisije za nestala licabosanskih Muslimana.Œ92

Prime}ujemo da Ma{ovi} pretpostavqa da }e sva prona|ena tela pri-

padati osobama nestalim iz Srebrenice ~ija su imena navedena na zva-

ni~nom spisku nestalih. To je veoma neizvesno. Na primer, ne postoji na-

~in da saznamo poreklo i lanac nadle`nosti za nekoliko hiqada tela koja

su muslimanske vlasti u Bosni izloìle u Tuzli 1999. Ta su tela mogla

biti dopremqena sa doslovce bilo kog mesta u Bosni. Mogu}e je i da nisu

uop{te imala veze s gra|anskim ratom 1992–1995. Neka su, mo`da i mnogo

wih, mogla pripadati nemuslimanskom ìvqu. Postoje izve{taji da su Na-

ser Ori} i wegova 28. divizija Bosanske muslimanske armije izme|u 1992.

i 1995. ubili preko 3.000 Srba sa tog podru~ja.

117

Pre 1995. ekipa na ~elu sa uglednim patologom dr Zoranom Stan-

kovi}em izvr{ila je preko 600 detaqnih autopsija na srpskim `rtvama.

Ova tela sahrawena su na lokalnim grobqima. Osim toga, ni u pribli`no

6.500 identifikacija, koliko je do sredine 2010. navodno obavila Me|u-

narodna komisija za nestala lica, ~ak i da su one 100 odsto ta~ne, nije

ustanovqena kqu~na razlika izme|u smrti usled egzekucije, u borbi ili

zbog drugih uzroka. Borbe su odnele mnogo ìvota.Identifikacija na osnovu DNK postala je, sli~no tehnologiji otiska

prsta, zlatni standard. Smatra se da postojawe poklapawa DNK predstavqa

neoboriv dokaz. To je mo`da ta~no u slu~ajevima kad se poklapawe utvrdi

na osnovu dostupnih uzoraka nekontaminirane DNK iz tela nedavno pre-

minulih osoba; ali da li se isto moè re}i za DNK uzet u okolnostima

kakve je podrazumevao rad Me|unarodne komisije za nestala lica, neiz-

be`no ostaje u domenu naga|awa.Me|unarodna komisija za nestala lica tvrdi da profile DNK do-

bijene iz kostiju upotrebqava ne samo za identifikovawe ostataka, putem

pore|ewa sa uzorcima koje su dali ìvi ro|aci nestalih, ve} i da bi kom-

pletirala skelete u slu~ajevima kad su kosti zavr{ile u razli~itim grob-

nicama. Drugi izvori, me|utim, kaù da se verodostojni profili DNK

obi~no dobijaju samo iz zuba ili butne kosti. Moè se u~initi da ovakvi

uslovi ostavqaju ogroman prostor za nepouzdanu identifikaciju i vi{e-

struko brojawe. Jedna zvani~nica Me|unarodne komisije za nestala lica

pomenula je da su kosti istog skeleta prona|ene u ~etiri odvojene grob-

nice, ali nijednom nije ukazala na mogu}nost da to moè biti pokazateq

mawkavosti kori{}ene metodologije.93

Fraze poput „na osnovu analize DNKŒ javqaju se u svim su|ewima

vezanim za Srebrenicu pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za Jugosla-

viju, daju}i presudama i dokazima na kojima one navodno po~ivaju prizvuk

nau~nog autoriteta. Takav je slu~aj i sa sintagmom „DNK vezeŒ, koje na-

vodno povezuju „sekundarneŒ sa „primarnimŒ grobnicama, ili ~ak „sekun-

darneŒ grobnice sa drugim „sekundarnimŒ grobnicama, i tako daqe. Ipak,

kako je 2010. godine objasnilo Sudsko ve}e u presudi u slu~aju Popovi} (do

danas posledwoj presudi ovog suda u vezi sa Srebrenicom): „Prema Stan-

dardnim operativnim postupcima Me|unarodne komisije za nestala lica za

statisti~ko izra~unavawe identifikacije na osnovu DNK, kao potenci-

jalni davalac ‰DNKŠ navodi se svako ko ima biolo{ku krvnu vezu sa ne-

stalom osobomŒ, a ne iskqu~ivo jedan ili oboje roditeqa.94 To ~ini po-

stupak traèwa davalaca DNK otvorenim, kao {to je slu~aj i sa konceptom

„primarnihŒ, „sekundarnihŒ i „tercijarnihŒ grobnica iz teorije o za-

ta{kavawu. Posledica je znatno pove}awe ukupnog broja DNK poklapawa u

vezi sa Srebrenicom, {to, poput teorije o ekshumaciji i ponovnom sa-

hrawivawu, daje Me|unarodnoj komisiji za nestala lica potrebno oprav-

dawe da ukupan broj pozitivnih nalaza DNK najavi kao rezultat svog po-

tencijalno beskrajnog postupka uzimawa uzoraka DNK. Na taj na~in se ko-

118

na~ni broj navodnih poklapawa DNK moè pove}avati u skladu s wihovimèqama.

Uprkos ~iwenici da su dokazi zasnovani na DNK imali presudnuulogu u dono{ewu osuda na su|ewima za Srebrenicu pred Me|unarodnimkrivi~nim sudom za Jugoslaviju, sada je potvr|eno da Me|unarodna komi-sija za nestala lica tom sudu nikada nije predala dokaze zasnovane na DNKkoje je, navodno, prikupila. Tim za odbranu Radovana Karaxi}a nije mogaoda dobije pristup dokazima ove komisije vezanim za DNK, a tuìlac Me-|unarodnog suda u Hagu, Hildegard Uerc-Reclaf, ~ak je pred sudom iz-javila da „Me|unarodna komisija za nestala lica ni nama nije dostavilaDNKŒ.95 Ovo je izuzetno va`no priznawe: da Me|unarodni krivi~ni sud upostupku dono{ewa ozbiqnih odluka o tvrdwama o „genociduŒ nije ni vi-deo ni ispitao kvalitet dokaza zasnovanih na DNK koje je predstavilazainteresovana strana, Me|unarodna komisija za nestala lica kojom ru-kovode bosanski Muslimani.

Izve{taji i „priznawaŒ Srba

îni se da je u posledwih nekoliko godina me|unarodnoj zajednicijako stalo do toga da se kona~no u~vrsti zvani~na verzija doga|aja u Sre-brenici. Pedi E{daun, koji se najduè zadrào na mestu visokog pred-stavnika za Bosnu i Hercegovinu, zatraìo je, naoruàn drakonskim mo-}ima, da vlada Republike Srpske napravi izve{taj u kom }e bosanski Srbipriznati da je wihova vojska tokom rata izvr{ila masakre. Prvobitni iz-ve{taj, sa~iwen u septembru 2002, bio je iscrpan i detaqan. U zakqu~ku jere~eno da je bilo nekoliko stotina egzekucija, ali i da je oko 2.000 bo-sanskih muslimana i 500 Srba poginulo bore}i se u {umama dok se kolonabosanskih Muslimana kretala iz Srebrenice ka teritoriji koju su kon-trolisali Muslimani.96

Ovaj prvi izve{taj je razbesneo E{dauna i on ga je nazvao „tenden-cioznim, ne~uvenim i izaziva~kimŒ, kao i „uvredom za narod svih etni-~kih pripadnosti u Bosni i HercegoviniŒ.

E{daun je Republici Srpskoj naredio da revidira izve{taj premawegovom receptu, prete}i drasti~nim kaznama ukoliko ne budu sara|iva-li.97 Kada je vlada RS poku{ala da zadatku pristupi sa izvesnom dozomnezavisnosti, otpustio je nekolicinu ~lanova komiteta koji je sastavqaoizve{taj i zamenio ih svojim kadrovima, od kojih je jedan bio Musliman.Veruje se da je ovaj ~ovek u velikoj meri zasluàn za izve{taj koji je E{daunobjavio 2004.98 Glavna struja u zapadnim medijima je ovaj drugi izve{tajprihvatila kao ozbiqno priznawe bosanskih Srba, ~ak pogre{no tuma~e}iwegov sadràj, koji nije predstavqao bezrezervno priznawe da je pogubqe-no 8.000 qudi.99

U oktobru 2005, nedequ dana po{to je E{daun bio primoran da izdaponiàvaju}e obja{wewe povodom svog svedo~ewa na su|ewu Milo{evi}ute iste godine, Kancelarija visokog predstavnika najavila je da je vlada

119

Republike Srpske saop{tila detaqe o 19.473 qudi koji su u~estvovali u

masakrima kod Srebrenice.100 Jo{ jednom su ovakve „informacijeŒ o~i-

gledno bile izvu~ene uz ozbiqne pretwe (poloàj visokog predstavnika

omogu}avao je E{daunu da Republici Srpskoj nametne bukvalno svaki ob-

lik ekonomskih ili politi~kih sankcija).101 Nema sumwe da je svrha ovog

~ina bila da se podupru tvrdwe da je Srebrenica bila pa`qivo planiran

genocid, zlo~ina~ka zavera ~ije se organizovawe moè uporediti sa ho-

lokaustom. Kao i obi~no, me|utim, nije ponu|eno nikakvo obja{wewe otkud

ta velika i precizna brojka. Kako je predstavqeno, svih 19.473 qudi su

aktivno u~estvovali u masakrima — oko tri ~oveka na svaku navodnu `rtvu

masakra. Bio je to besmislen statisti~ki podatak koji je trebalo da od-

vrati pa`wu od potpunog odsustva pouzdanih dokaza. Kosio se i sa usta-

novqenom ~iwenicom da je odluka bosanskih Srba da bukvalno zauzmu Sre-

brenicu bila doneta tek 9. jula, po{to je izostao o~ekivani oruàni otpor

28. divizije bosanskih Muslimana, ~ije su se vo|e bile ili povukle iz

enklave ili su po{li u proboj iz enklave ka teritoriji koju su kontro-

lisali bosanski Muslimani.102

Video snimak „[korpionaŒ

Kako se primicala 10. godi{wica pada Srebrenice, u~estali su po-

ku{aji da se u javnosti pro{iri pri~a o masakru. Novine u SAD i Velikoj

Britaniji po~ele su sa objavqivawem iscrpnih prikaza puna dva meseca

pre datuma godi{wice. U sferi zakonodavstva, glavni tuìlac Me|una-

rodnog krivi~nog suda za Jugoslaviju, Karla del Ponte, sa udvostru~enim

poletom je vodila medijsku kampawu za hap{ewe Radovana Karaxi}a i Ratka

Mladi}a, planiraju}i vreme posete Beogradu tako da se pogodi sa emi-

tovawem video snimka na su|ewu Milo{evi}u za koji se tvrdilo da pri-

kazuje smaknu}e muslimanskog mladi}a iz Srebrenice koje je izvr{ila spe-

cijalna srpska jedinica nazvana „[korpioniŒ.Ovakav razvoj doga|aja, koji su svetski mediji spremno proglasili za

„kona~ni dokazŒ srebreni~kih masakara, bio je samo bizarni trik. Xefri

Najs, tuìlac Me|unarodnog krivi~nog suda za Jugoslaviju u slu~aju Mi-

lo{evi}a, o~igledno je imao instrukcije da upotrebi video snimak pri-

likom unakrsnog ispitivawa jednog srpskog vojnog zapovednika koji je sve-

do~io u korist odbrane. Iako Najs nije uspeo da sro~i smislen zakonski

osnov za prikazivawe snimka, svejedno mu je bilo dopu{teno da to u~ini.

Mada se od wega zahtevalo da taj novi dokaz predo~i odbrani, ni to nije

uradio. Od svedoka je zatraèno da komentari{e odlomke, koji nisu imali

nikakve veze s wegovim prethodnim svedo~ewem, iz tog snimka, ~iji je kva-

litet u tehni~kom smislu bio vrlo skroman u originalnom obliku (ama-

terski video snimak, lo{e napravqen), a dodatno je bio umawen jakom kom-

presijom u streaming video format. Sud je delovao samo na osnovu Najsovog

uveravawa da snimak ima veze sa Srebrenicom — mada je Najs sam priznao

120

da je snimqen na mestu blizu Sarajeva, gotovo 200 kilometara daleko odSrebrenice.

Formalno opravdawe za kori{}ewe ovog materijala je bilo da se nataj na~in uspostavqa veza izme|u Milo{evi}a i doga|aja u Srebrenici jersu, kako je rekao Najs, „[korpioniŒ bili specijalni odred srpske poli-cije. U toku nedequ dana od emitovawa ovog snimka pred Me|unarodnimkrivi~nim sudom, saznalo se da su „[korpioniŒ bili grupa pla}enika kojaje, po svoj prilici kratko, imala nekakve veze sa snagama Republike SrpskeKrajine, ali ni na koji na~in nije bila povezana sa srpskom policijom.

Ispitivawem snimka je utvr|eno da je zapisom tonski i vizuelno ma-nipulisano. Postojale su naznake da je bio montiran od zapisa snimqenihu razli~itim trenucima i na razli~itim mestima. Ode}a koju na snimkunose vojnici i zarobqenici nije odgovarala vremenskim prilikama u Sre-brenici u julu 1995, kada je bilo veoma toplo. Kasnije su se na internetupojavile nove verzije ovog snimka: na wima se videlo kako tobo`we `rtveustaju, neozle|ene, posle „egzekucijeŒ.103

Lanac nadle`nosti nad snimkom tako|e je bio veoma sumwiv. Premazvani~nim izjavama, Me|unarodnom krivi~nom sudu za Jugoslaviju ga je do-stavila Nata{a Kandi}, koju ~esto opisuju kao srpsku aktivistkiwu zaqudska prava. Kandi}eva, za koju se govorilo da je finansiraju vlade vi{ezemaqa, kao i Fondacija za otvoreno dru{tvo Xorxa Sorosa, ve} je ne-koliko puta pre toga odigrala kqu~nu ulogu u pruàwu pravovremene po-dr{ke zvani~noj pri~i kada bi se ona na{la pod upitnikom — na primer,od we su potekli navodi o „hladwa~iŒ, prema kojima su se Srbi re{ilihiqada masakriranih kosovskih Albanaca tako {to su ih u kamionima--hladwa~ama prebacili u grobnice u Srbiji.104

Sve i da je ovaj snimak autenti~an, wegovo predstavqawe od stranetuìla{tva Me|unarodnog krivi~nog suda za Jugoslaviju, ali uz saradwusudija, bez provere autenti~nosti, obave{tavawa odbrane ili postojawapovezanosti sa iskazom aktuelnog svedoka, predstavqa jak dokaz politi~kepotke i korupcije na su|ewu Milo{evi}u. A razmere koje su ovom doga|ajudali mejnstrim mediji, dopu{taju}i da se navodno ubistvo {estorice za-robqenika upotrebi za propagirawe pri~e o 8.000 egzekucija, neoboriv sudokaz wihove podr{ke ovoj zakonodavnoj farsi.105

Zakqu~ne napomene

U odluci donesenoj avgusta 2001. na su|ewu generalu bosanskih SrbaRadislavu Krsti}u, sudija Me|unarodnog krivi~nog suda za JugoslavijuAlmiro Rodriges saop{tio je sudu da je „u Srebrenici izvr{en zlo~ingenocidaŒ i na osnovu ove najteè optu`be Krsti}a proglasio krivi~noodgovornim, s obzirom na wegovu ulogu komandanta Drinskog korpusa Ar-mije bosanskih Srba.106 Iako su o{troumni kriti~ari presudu Krsti}uprepoznali kao radikalno redefinisawe koncepta genocida,107 ovaj nalaz ogenocidu je {est godina kasnije usvojio Me|unarodni sud pravde.108 Zbog

121

osuda Me|unarodnog krivi~nog suda za Jugoslaviju vezanih sa Srebrenicu,

znatan broj bosanskih Srba sada sluì duga~ke zatvorske kazne, neki ~ak

doìvotne, a uskoro }e ih biti jo{.Refren „8.000 mu{karaca i de~akaŒ masakriranih u Srebrenici mo`da

nije prestao da odzvawa, ali nezavisni istraìteqi razli~itih profila i

uloga u svetu doveli su u sumwu dokaze koje su izloìli tuìoci Me-

|unarodnog suda a prihvatile sudije i zapadni mediji. Ti su dokazi ve-

}inom od po~etka bili nepouzdani i problemati~ni, a ta nepouzdanost

postaje sve o~iglednija kako vreme prolazi…Onaj ko bez predrasuda pogleda dostupne podatke o Srebrenici za-

kqu~i}e da je veoma te{ko pomiriti poznate ~iwenice sa prihva}enom

verzijom onoga {to se dogodilo, naro~ito s tvrdwom o 8.000 smaknu}a. U

ovom poglavqu smo naveli mnoge od tih konfliktnih ~iwenica. Verujemo

da pri~a o Srebrenici nastavqa da traje pre svega zbog politi~kih in-

teresa. Postoje mnoge jasne naznake da su Alija Izetbegovi}, SAD, Velika

Britanija i druge sile sledili sloène politi~ke strategije i da je Sre-

brenica igrala kqu~nu ulogu u razvoju tih strategija.Od Dejtona do dana{wih dana, masakr u Srebrenici predstavqa iz-

vanredno koristan simbol srpske pokvarenosti i zla. Pomogao je da se oprav-

da „humanitarniŒ rat NATO-a protiv Jugoslavije 1999, kao i optu`be i

su|ewa srpskom vojnom osobqu i liderima; i pod izgovorom „nikad vi{eŒ,

NATO i zagovornici „odgovornosti da se za{titeŒ bespomo}ni civili u

okvirima suverenih dràva nastavqaju da tobo`we „odsustvoŒ interven-

cije da se spre~i srebreni~ki masakr koriste kao na~in da {to boqe pro-

daju zapadnu vojnu silu i posredovawe. Verujemo da je upravo zarad ovih

izuzetnih i vrednih ciqeva uverewe da je posle pada Srebrenice ubijeno

„8.000 mu{karaca i de~akaŒ postalo neprikosnoveno u zapadnom establi-

{mentu.

Napomene

1 Osnivawu Memorijalnog centra Srebrenica-Poto~ari i grobqa `rtava ge-nocida 1995. prethodio je, u maju 2001, akt visokog predstavnika za Bosnu iHercegovinu, dok je u formi koju ima danas prvi put otvoren 20. septembra2003. Vidi: Pedi E{daun, Kancelarija visokog predstavnika, 25. mart 2003,http://www.ohr.int/print/ ?content_id=29527; i Christian Schwarz-Schilling, Kan-celarija visokog predstavnika, 25. jun 2007, http://www.ohr.int/print/?con-tent_id=40028.

2 U vezi sa onim {to ovde nazivam „najvi{om zvani~nom procenom“, vidianalizu koju su izvr{ili Helge Brunborg, Torkild Hodve Lyngstad i HenrickUrdal u ime Kancelarije tuìoca Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{uJugoslaviju, “Accounting for Genocide: How Many Were Killed in Srebrenica?”,European Journal of Population, Volume 19, 2003, str. 229–248. Ovi autoripi{u: „U studiji se zakqu~uje da je najmawe 7.475 qudi prijavqeno kaonestalo posle pada enklave Srebrenica 11. jula 1995. i za wih se pretpo-

122

stavqa da su mrtvi… Tako|e, nepoznat broj osoba verovatno nisu

prijavqene kao nestali, iz razli~itih razloga. Na{a procena nià je od

uobi~ajenih brojki 8–10.000 ubijenih qudi. Kao {to je re~eno, na{a

procena je umerena i zasnovana na veoma pouzdanim podacima. Stvaran broj

`rtava genocida verovatno je vi{i od 7.475 i ova se brojka moè smatrati

najniòm procenom. Koriste}i vi{e sistema za procenu, utvrdili smo da je

ukupan broj `rtava mo`da tek malo vi{i, 7.536” (str. 244).

3 âk i nedavno, kada je u julu 2008. u Beogradu uhap{en biv{i predsednik

bosanskih Srba, Radovan Karaxi}, britanski mediji su naro~ito pomiwali

brojku od 250.000. Vidi, npr: Shan Ross, “Serb leader Karadzic held after more

than a decade on the run”, Skotsmen, 22. jul 2008; Janine di Giovanni, “Spectres

of Sarajevo: News of the arrest conjures memories of those dreadful days of death.

Next, for Mladic”, Gardijan, 23. jul 2008; Ian Bruce, “Ultra-nationalist begin-

nings that led to a brutal and disastrous conflict”, Herald, 23. jul 2008; i “Geno-

cide’s legacy in Bosnia, Darfur”, uvodnik, Toronto star, 23. jul 2008. Ri~ard

Holbruk, nekada glavni ameri~ki pregovara~ za Bosnu i Hercegovinu 1995,

upotrebio je frazu „gotovo 300.000” u komentaru koji je napisao u to vreme,

“The Face of Evil” („Lice zla“), Va{ington post, 23. jul 2008.

4 Jo{ kad su 2. januara 1993. po~eli pregovori u @enevi, predsednik bosan-

skih Muslimana Alija Izetbegovi} upozorio je na 200.000 mrtvih (i de-

setine hiqada silovanih èna); nekoliko dana kasnije, govore}i pred zgra-

dom Ujediwenih nacija u Wujorku, Izetbegovi} je ponovio ovo upozorewe.

Vidi: Julijana Mojsilovic, “Peace Talks Recessed; Mediators Say Serbs Hold Up

Deal”, Aso{ijeted pres, 4. januar 1993; Anthony Goodman, “Bosnian leader

evokes memories of Munich appeasement“, Rojters, 7. januar 1993. Barry Schweid,

“Bosnian Leader Appeals for U.S. Support”, Aso{ijeted pres, 8. januar 1993.

5 Vidi odrednicu za “United Kingdom and Colonies”, “1939–1945 War”, u: “Break-

down of Numbers of War Dead by Forces”, PDF dokumentu u nadle`nosti

Komisije za ratne grobove Komonvelta (Commonwealth War Graves Commis-

sion), Ujediweno Kraqevstvo, http://www.cwgc.org/admin/files/Finances,%20

Statistics%20and%20Service.pdf .

6 Ewa Tabeau i Jakub Bijak, “War-related Deaths in the 1992–1995 Armed Con-

flicts in Bosnia and Herzegovina: A Critique of Previous Estimates and Recent

Results”, European Journal of Population, Volume 21, 2005, str. 187–215; ovde

str. 207. U to vreme Tabeau i Bijak radili su za Demografsku jedinicu

Kancelarije tuìoca Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju

(MKSJ).

7 Ibid. Prema podacima u Tabeau-Bijak, ~ini se da je etni~ki sastav proce-

wenog ukupnog zbira poginulih: 60 odsto Muslimani, 29 odsto Srbi, 7 od-

sto Hrvati i 4 odsto „ostali“ (uglavnom Romi i oni koji su se izja{wavali

kao „Jugosloveni“). Treba imati u vidu, iako je to gotovo potpuno zane-

mareno u zvani~noj verziji doga|aja, da je zna~ajan broj Muslimana na po-

dru~ju Biha}a u zapadnoj Bosni sledio nezavisnog vo|u bosanskih Musli-

mana, Fikreta Adbi}a, ~ijih se 5.000 vojnika borilo protiv Bosanske mu-

slimanske armije, kojom je upravqano iz Sarajeva.

8 Ibid. Vidi Tabelu 5: “Minimum war-related deaths by ethnicity, status as of mid-

2003”, str. 204. Od najmawe 45.980 bosanskih Muslimana poginulih u ratu,

123

23.755 (51,66 odsto) bili su vojnici u vreme svoje smrti, a 22.225 (48,33

odsto) civili.

9 “Research halves Bosnia war death toll to 100,000”, Rojters, 23. novembar 2005,

http://www.alertnet.org/thenews/newsdesk/L23677389.htm.

10 Vidi: Patrick Ball et al., Bosnian Book of the Dead: Assessment of the Database,

Research and Documentation Center („Centar za istraìvawe i

dokumentaciju“), Sarajevo, 17. jun 2007, Tabela 23a, str. 30, i str. 40,

http://www.hicn.org/research_design/rdn5.pdf. Ovi istraìva~i procewuju da

je tokom ~itavog rata u Bosni i Hercegovini poginulo ukupno 96.895 qudi,

od ~ega su 57.696 (59,6%) bili vojnici a 39.199 (40,5%) civili.

11 “Barack Obama demands justice 15 years after Srebrenica”, Vesti Bi-Bi-Sija,

11. jul 2010, http://news.bbc.co.uk/2/hi/world/europe/10593799.stm.

12 „Izjava ‰ameri~kogŠ predsednika povodom 15. godi{wice genocida u

Srebrenici“, Kancelarija sekretara za {tampu Bele ku}e, 11. jul 2010,

http://www.whitehouse.gov/the-press-office/statement-presi-

dent–15thanniversary-genocide-srebrenica.

13 Michael Evans, Michael Kallenbach, “‘Missing’ Enclave Troops Found”, Tajms

(UK), 2. avgust 1995. Tajms je daqe saop{tio da je Me|unarodni komitet

Crvenog krsta u @enevi „~ula iz izvora u Bosni da se i do 2.000 vojnika

bosanske vlade nalazi u oblasti severno od Tuzle. Do{li su tamo iz Srebre-

nice 'bez znawa wihovih porodica'.“ Tajms je dodao da je vlada bosanskih

Muslimana verovatno krila gde se vojnici nalaze „iz vojnih razloga“.

14 Po glavnokomanduju}em oficiru holandske vojske, generalu Hansu Kouziju,

i komandantu holandskog bataqona, pukovniku Tomasu Karemansu, „tamo je

bilo najvi{e pet odsto mu{ke populacije Srebrenice ‰okupqeno u Poto-

~arimaŠ“. (“Dutch colonel praises Bosnian Serb capture of Srebrenica”, novinska

agencija HINA ‰HrvatskaŠ, 23. jul 1995, kako je prevedeno za Bi-Bi-Sijev

Pregled vesti iz sveta, 25. jul 1995.) Pet procenata okupqenih u Poto-

~arima od procewenih 25.000 je 1.250—mnogo mawe od navodnih 3.000.

15 Linda Ryan, “What’s in a ‘mass grave’?”, Living Marxism, izdawe 88, mart

1996, http://www.balkanpeace.org/content/balkans/bosnia/srebrenica/boss11.incl.

16 Ula Ilnytzky, “Report drops trade center death toll by three, to 2,749; may be final

adjustment”, Aso{ijeted pres, 23. januar 2004. Vidi tako|e: David Peterson,

“Counting Bodies at the World Trade Center”, ZNet, 14. jun 2004, http://web.ar-

chive.org/web/20041101065722/blog.zmag.org/rocinante/archives/000614.html.

17 Vidi: “Former Yugoslavia: Srebrenica: help for families still awaiting news”,

saop{tewe 37, MKSJ, 13. septembar 1995, http://www.icrc.org/web/eng/site-

eng0.nsf/htmlall/57jmjl?opendocument.

18 Julian Borger, “More Atrocities Feared in Zepa Attack”, Gardijan, 17. jul 1995;

“Fate of thousands in Serb-controlled areas said uncertain”, agencija Deutsche

Presse, 17. jul 1995.

19 Vidi, npr: Michael Evans, Michael Kallenbach, “‘Missing’ enclave troops found”,

Tajms, 2. avgust 1995. U ovom tekstu se kaè: „Hiqade 'nestalih' vojnika

bosanskih muslimana iz Srebrenice, koji su ~inili osnov izve{taja o mo-

gu}im masovnim streqawima od strane Srba, sada su bezbedni, kako se ve-

ruje, i nalaze se severoisto~no od Tuzle. Nadzirawe bezbednog povla~ewa

muslimanskih vojnika i civila iz… Srebrenice i @epe pokazalo se kao

124

no}na mora za Ujediwene nacije i Me|unarodni komitet Crvenog krsta. Ju~e

je, me|utim, Crveni krst u @enevi prvi put saop{tio da je ~uo iz izvora u

Bosni da se i do 2.000 vojnika bosanske vlade nalazi u oblasti severno od

Tuzle. Do{li su tamo iz Srebrenice 'bez znawa wihovih porodica', izjavio

je portparol, dodav{i da ove izve{taje nije mogu}e proveriti, jer bosanska

vlada odbija da Crvenom krstu omogu}i pristup toj oblasti.“

20 Vidi: “To bury my brothers’ bones”, Amnesti interne{enel, jul 1996. (kako je

arhivirano na vebsajtu Forced Migration Online, http://reposi-

tory.forcedmigration.org/show_metadata.jsp?pid=fmo:3905).

21 Vidi: Darko Trifunovic et al., Report about Case Srebrenica, Centar za do-

kumentaciju Republike Srpske, Biro vlade RS za odnose sa MKSJ, Bawaluka,

septembar 2002, http://www.slobodan-milosevic.org/documents/srebrenica.pdf.

Kako pi{e ovaj autor: „201 vojnik (bili su veoma iscrpqeni a mnogi i

lak{e raweni) stigao je u @epu 17. jula 1995. Jo{ 500 qudi stiglo je u @epu

iz Srebrenice do 28. jula 1995.“

22 Vidi unakrsno ispitivawe Svedoka B–1770 od strane Slobodana Milo-

{evi}a: Transkript su|ewa Milo{evi}u, IT-02–54-T, 10. decembar 2003,

str. 30329–30330, i str. 30340, http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic

/trans/en/031210ED.htm.

23 Hjuman rajts vo~ izneo je procenu koja je bila tipi~na za to doba: „U vreme

ofanzive, u enklavi je ìvelo 38.000 do 39.000 qudi. Ove brojke su niè od

procewenog broja stanovnika od 42.000, koji je izneo visoki komesar za iz-

beglice UN, jer se brojevi UNHCR-a zasnivaju na koli~ini hrane koja je

dostavqana; UNHCR je precenio broj qudi u enklavi, po{to je deo dostav-

qane hrane morao da bude predat vlastima bosanskih Srba u okolini en-

klave.“ Vidi: The Fall of Srebrenica and the Failure of U.N. Peacekeeping,

Hjuman rajts vo~, oktobar 1995, Vol. 7, No. 13, napomena 9, str. 6–7,

http://www.hrw.org/en/node/85087/section/1.

24 Trifunovic et al., Report about Case Srebrenica, http://www.slobodan-

-milosevic.org/documents/srebrenica.pdf. „Ipak, bosanske snage su izgubile

bitku na mnogim mestima, poput Baqkovice, Krièvca, itd. i u wihovim

redovima je poginulo 300–500 vojnika, zato {to vojnici bosanskih Srba,

po{to ih je bilo mawe, ~ak ni uz pomo} te{ke artiqerije, nisu mogli da se

izbore sa stotinama ili hiqadama muslimanskih vojnika koji su u to vreme

prelazili puteve… mora se proceniti da je u muslimanskim redovima po-

ginulo gotovo 2.000 vojnika, iz vojne perspektive.“

25 Vidi: Stefan Karganovi}, Analiza gubitaka muslimanske kolone usled min-

skih poqa i borbenih dejstava, u: Stefan Karganovi}, prir. Dekonstrukcija

jednog virtuelnog genocida: vodi~ kroz Srebrenicu za pametne osobe, Beo-

grad: Istorijski projekat Srebrenica, 2011), str. 105–116.

26 Kako tvrdi Amnesti interne{enel, „najmawe 13.000 mu{karaca ‰iz Srebre-

niceŠ uspe{no se probilo kroz {umu“ do neposrednog zaklona na teritoriji

pod kontrolom bosanske vlade. “To bury my brothers’ bones“, http://reposi-

tory.forcedmigration.org/show_metadata.jsp?pid=fmo:3905.

27 „President on the war and the prospects for peace“, Radio Bosna i Hercegovina,

Sarajevo, 13. avgust 1995; Bi-Bi-Sijev pregled vesti iz sveta, 16. avgust

1995.

125

28 Patricia M. Wald, “General Radislav Krstic: A war crimes case study”, George-

town Journal of Legal Ethics, prole}e 2003, Vol. 16, No. 3, str. 445.

29 Vidi transkript su|ewa Krsti}u: IT–98–33-T, 6. april 2001, str. 9532,

redovi 20–21, http://www.icty.org/x/cases/krstic/trans/en/010406ed.htm. Haxi-

hasanovi} je tako|e svedo~io da je „ta~an broj pripadnika 28. divizije koji

su uspeli da se probiju ‰do teritorije pod kontrolom bosanske vladeŠ bio

3.175” (str. 9532, redovi 15–16).

30 Qubi{a Simi}, „Analiza forenzi~kih izve{taja tuìla{tva Ha{kog suda“,

i Simi} „Prezentacija i tuma~ewe forenzi~kih podataka (Obrazac povre-

da),“ u: Karganovi}, prir., Dekonstrukcija jednog virtuelnog genocida, str.

69–88, i str. 89–104.

31 Vidi: Dean Paul Manning, izjava svedoka, Tuìlac protiv Slobodana Milo-

{evi}a, IT- 02–54-T, 24. novembar 2003, paragraf 59, http://www.domovi-

na.net/archive/2003/20031124_manning.pdf.

32 Vidi: Tuìlac Tribunala protiv Radislava Krsti}a, IT–98–33-T, trans-

kript, 6. april 2001, str. 9532, redovi 20–21, http://www.icty.org/x/cases/krs-

tic/trans/en/010406ed.htm.

33 Vidi: Karganovi}, „Analiza gubitaka muslimanske kolone usled minskih

poqa i borbenih dejstava“.

34 „Predsednik traì od Klintona, Mejxora i ostalih da pomognu Srebre-

nici“, Radio Bosna i Hercegovina, Sarajevo, 9. juli 1995, kako je prevedeno

za Bi-Bi-Sijev Pregled vesti iz sveta, 11. jula 1995. Va{ington post je

kasnije preneo da su „Sjediwene Dràve prve obave{tene o mogu}nosti ma-

sovnih ubistava u toj oblasti, samo jedan ili dva dana po{to je pala Sre-

brenica, u telefonskom pozivu koji je bosanski ministar spoqnih poslova

Muhamed [a}irbej uputio ameri~koj ambasadorki u Ujediwenim nacijama,

Medlin K. Olbrajt.“ Michael Dobbs et al., “New Proof Offered Of Serb Atroci-

ties; U.S. Analysts Identify More Mass Graves” (29. oktobar 1995.)

35 Paul Koring, “Muslims manipulate refugees’ agony”, Dejli telegraf, 15. jul

1995.

36 “Pronk Breaks Official Silence On Genocide In Srebrenica”, ANP English News

Bulletin, 20. jul 1995, gde se prenosi intervju koji je Pronk dao za holandsku

televizijsku emisiju Nova o trenutnim de{avawima.

37 Paul Quinn-Judge, “Reports of atrocities unconfirmed so far; US aerial surveil-

lance reveals little”, Boston glob, 27. jul 1995.

38 Vi{e o Mevludinu Ori}u vidi u: Rene Gremaux i Abe de Vries, “Srebre-

nica…The Deconstruction of a Trauma”, na engleski preveo Nico Varkevisser,

De Groene Amsterdammer, 13. mart 1996. (kako je objavqeno na vebsajtu Em-

peror’s Clothes, http://www.emperors-clothes.com/analysis/falsely.htm).

39 Vidi: Anne Nelson et al., “The Rohde to Srebrenica: A Case Study of Human

Rights Reporting”, Fakultet za novinarstvo Univerziteta Kolumbija, 2001,

http://www.columbia.edu/itc/journalism/nelson/rohde/.

40 Gremaux, De Vries, “The Deconstruction of a Trauma,” http://www.emperors-

-clothes.com/analysis/falsely.htm.

41 Vidi David Sells, Wuznajt, Bi-Bi-Si 2, 30. jun 1999, http://news.

bbc.co.uk/olmedia/375000/video/_376122_sells_movie_vi.ram.

126

42 Tim Butcher, “Serb Atrocities In Srebrenica Are Unproved”, Dejli telegraf,

24. jul 1995.

43 Li~na prepiska putem elektronske po{te, Dr Dick Schoonord i Tim Fenton,

17. januar 2005.

44 Li~na prepiska putem elektronske po{te, George Kenney i Tim Fenton, jun

1997. Da prikaèmo deo korespondencije, Keni je napisao: „Jedan izvor…

vi{e puta mi je u to vreme, ali i kasnije, rekao da nije video ni{ta, po-

navqam ni{ta, {to bi potvrdilo navode u {tampi. Da ne ulazim u dosadne

detaqe o dozvoqenom pristupu, dovoqno je da znate da su stvarno postojali

takvi dokazi, da bi H morao znati za wih.“ Vidi tako|e: George Kenney, “The

Bosnia Calculation: How many have died? Not nearly as many as some would

have you think”, Wujork tajms magazin, 23. april 1995.

45 Vidi: Edward S. Herman, David Peterson, “The Dismantling of Yugoslavia”,

Monthly Review, Vol. 59, No. 5, oktobar 2007, str. 41–42, i n. 162, str. 56,

http://www.monthlyreview.org/1007herman-peterson1.php.

46 Dok je unakrsno ispitivan na su|ewu Milo{evi}u, Dragan Karleu{a, po-

licajac zaduèn za istragu u vezi s kamionom hladwa~om iz Dunava, odgo-

vorio je na pitawe predsedavaju}eg sudije Ri~arda Meja: „Nismo prosudili

kakvo je poreklo le{eva… U saop{tewima, rekli smo da nemamo osnova da

zakqu~imo da le{evi pripadaju qudima koji su do{li s Kosova… Ne znamo

odakle su zapravo ova tela.” Transkript su|ewa Milo{evi}u, 22. jul 2002,

str. 8413, red 5, str. 8414, red 9, http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milo-

sevic/trans/en/020722ED.htm.

47 Vidi: “The situation in the Republic of Bosnia and Herzegovina” (S/PV.3564),

Savez bezbednosti UN, 10. avgust 1995, str. 6–7.

48 Tim Weiner, “U.S. Says Serbs May Have Tried To Destroy Massacre Evidence“,

Wujork tajms, 30. oktobar 1995.

49 Vidi, npr: Ken Silverstein, Private Warriors (Wujork: Verso, 2000), str. 171–174.

50 Kako je napisao Dejvid Roudi: „Zanimawe Amerike je splaslo. Zvani~nici

UN odavno optuùju Klintonovu administraciju da je objavila fotografije

iz Nove Kasabe kako bi odvratila kritike zbog pre}utnog odobravawa pri-

nudnog uklawawa 150.000 Srba od strane Hrvatske vojske iz nekada srpske

oblasti Krajina u Hrvatskoj po~etkom avgusta. Pitawe Srebrenice je na-

pu{teno, kaù oni, zato {to se vi{e ne uklapa u planove administracije.“

(“Eyewitnesses Confirm Massacres in Bosnia”, Christian Science Monitor, 5. ok-

tobar 1995.)

51 David Rohde, “Evidence Indicates Bosnia Massacre Eyewitness report supports

charges by U.S. of killings”, Christian Science Monitor, 18. avgust 1995.

52 Ryan, “What’s in a ‘mass grave’?”, http://www.balkanpeace.org/content/bal-

kans/bosnia/srebrenica/boss11.incl.

53 “Bosnian Serb Official Denies Existence of Mass Graves around Srebrenica”,

Bi-Bi-Si, Monitoring Central Europe & Balkans, 22. decembar 1995.

54 Li~na prepiska putem elektronske po{te, Rolf Hartzuiker i Jonathan Rooper,

26. jun 1997.

55 Vidi: Edward Pearce, “Lies, Damned Lies, and Statistics”, Gardijan, 28. januar

1995, izve{taj o prilogu Xona Simpsona, voditeqa Bi-Bi-Sijeve

127

„Panorame“ („moralno najispravnijeg novinara koji postoji“, kako je to re-

kao Pirs), od 23. januara 1995, u kom je otkrivena „potpuna la`“ Harisa

Silajxi}a, naime da u Biha}u „nije poginulo 70.000“, kako je tvrdio Si-

lajxi}, „ve} oko 1.000 qudi, i to ne èna i dece, nego uglavnom vojnika koji

su ga branili. A kad se stiglo do Biha}a i porazgovaralo s tamo{wim sta-

novni{tvom, pokazalo se da grad uop{te nije osvojen.“

56 John Pilger, “Kosovo — the site of a genocide that never was…”, Wu stejtsmen,

13. decembar 2004.

57 Tim Weiner, “U.S. Says Serbs May Have Tried To Destroy Massacre Evidence”,

Wujork tajms, 30. oktobar 1995.

58 Jon Swain, “Empty Bosnian Graves baffle UN”, Sandej tajms, 3. novembar

1996.

59 Mike O’Connor, “In Bosnia Field, Changes Refuel Talk of Graves”, Wujork tajms,

3. april 1996.

60 Vidi: Emma Daly, “It is a crime too great to hide, but do we have the stomach to

bring the killers to trial?”, Independent, 3. april 1996.

61 Elizabeth Neuffer, “NATO puts grave sites in Balkans on watch”, Boston glob,

22. april 1996; David Rohde, “Bosnian Massacre Sites Swept of Key Evidence”,

Christian Science Monitor, 3. april 1996; i Mike O’Connor, „In Bosnia Field,

Changes Refuel Talk of Graves“, Wujork tajms, 3. april 1996.

62 „Pokrenuta misija da se prona|u nestali u biv{oj Jugoslaviji“, Rojters, 25.

novembar 1996. Osnivawe Me|unarodne komisije za nestala lica prvi je

najavio predsednik Bil Klinton na samitu Grupe 7, odrànom te godine u

Lionu, u Francuskoj. U to vreme Klinton je o tome govorio kao o „me|u-

narodnoj komisiji za nestala lica u biv{oj Jugoslaviji kojom }e predse-

davati biv{i dràvni sekretar Saj Vens“. („Transkript predsednikove kon-

ferencije za {tampu u Francuskoj“, U.S. Newswire, 29. jun 1996.)

63 Zaista, prava svrha MKSJ, da pozitivno identifikuje ratne `rtve me|u bo-

sanskim Muslimanima, ogleda se u ~iwenici da je 2005. godine MKSJ po~eo

da prebacuje zaduèwa Institutu za nestala lica Bosne i Hercegovine, no-

voj ustanovi na dràvnom nivou koja odgovara Savetu ministara Bosne i

Hercegovine. Vidi: “Missing Persons Institute of Bosnia-Herzegovina Exca-

vates Key Mass Grave Sites in Herzegovina”, MKSJ, 24. jun 2009,

http://www.icmp.org/press-releases/missing-persons-institute-of-bosniaherzegovi-

naexcavates-key-mass-grave-sites-in-herzegovinainstitut-za-nestale-osobe-bosne-

-i-hercegovine-iskopava-kljucne-masovne-grobnice-u-hercegovini–2/.

64 Kako je rekla [ina Mekdonald, voditeqka Vesti na britanskom Kanalu 4:

„Ovo se naziva sekundarnom grobnicom, jer se u woj nalaze tela koja su

krivci uklonili iz prvobitnih masovnih grobnica u blizini mesta egze-

kucija, u poku{aju da sakriju dokaze. E pa, nije im upalilo.“ (Channel 4

News, Velika Britanija, avgust 1998.)

65 Eric Stover, Gilles Peress, The Graves: Srebrenica and Vukovar (Cirih: Scalo

Publishers, 1998), str. 150.

66 Charlayne Hunter-Gault, intervju sa pomo}nikom ameri~kog dràvnog sekre-

tara Xonom [atukom, emisija The NewsHour with Jim Lehrer, televizija

Pi-Bi-Es, 25. januar 1996. Kada ga je Hanter-Goltova upitala za „masovnu

grobnicu kod Glogove“, i posle toga „gde su tela?“, [atuk je odgovorio:

128

„Obi{li smo jednu masovnu grobnicu, kod Glogove, koja se ovde opet

pojavquje na na{em filmskom snimku, i tamo smo stvarno videli komade

ode}e, cipelu, qudsku kost koja je izvirivala iz zemqe, a bilo je vrlo malo

dokaza, ako ih je uop{te i bilo, da je neko dirao tu grobnicu, izuzev

~iwenice da je o~ito, u nekom trenutku u proteklih {est meseci, verovatno

pre {est meseci, tu bila iskopana masovna grobnica.“

67 Cees Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 1992–1995 (London: Lit

Verlag, 2003), posebno Poglavqe 7, “Imagery Intelligence in Bosnia”, str.

313–353; ovde str. 315–316.

68 Paul Quinn-Judge, “Reports of atrocities unconfirmed so far; US aerial surveil-

lance reveals little”, Boston glob, 27. jul 1995.

69 Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 1992–1995, str. 347–350.

70 Vidi: sudija Carmel Agius et al., Presuda, Tuìlac protiv Vujadina

Popovi}a et al., IT-05–88-T, MKSJ, 10. jun 2010, paragraf 603,

http://www.icty.org/x/cases/popovic/tjug/en/100610judgement.pdf.

71 Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 1992–1995, str. 313–353.

72 Vidi, npr: John Prados, Hoodwinked: The Documents That Reveal How Bush

Sold Us a War (Wujork: The New Press, 2004). Vidi tako|e: John Prados, “PR

Push for Iraq War Preceded Intelligence Findings”, Arhiva nacionalne bezbed-

nosti (Univerzitet „Xorx Va{ington"), 22. avgust 2008, http://www.gwu.

edu/‹nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB254/index.htm.

73 Vidi: George Pumphrey, “The Srebrenica Massacre”—A Hoax?, drugi deo

(Bon, Nema~ka: novembar 1998), http://www.ocf.berkeley.edu/‹bip/docs/ko-

sovo_polje/srebrenica_hoax_a.html.

74 Nick Hawton, “‘Largest’ Bosnian grave found”, Vesti Bi-Bi-Sija, 28. mart

2003, http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/2895801.stm.

75 Hrvoje Polan, “Bosnian experts start exhuming ‘largest ever’ mass war grave”,

agencija Frans pres, 28. jul 2003; “New mass grave could be Bosnia’s biggest”,

The Australian, 30. jul 2003; i Nick Hawton, “Bosnia’s largest mass grave”,

Vesti Bi-Bi-Sija, 30. jul 2003, http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/3111189.stm.

76 Alexander S. Dragicevic, “Forensic experts continue excavating largest mass

grave, plan to begin removing remains Wednesday”, Aso{ijeted pres, 5. avgust

2003.

77 Russ Baker, “Grisly clues in Bosnia’s largest mass grave”, Christian Science

Monitor, 8. septembar 2003.

78 Vidi, na primer, Mike O’Connor, “In Bosnia Field, Changes Refuel Talk of

Graves”, Wujork tajms, 3. april 1996.

79 Alix Kroeger, “Identifying Srebrenica’s victims”, Vesti Bi-Bi-Sija, 10. april

2002, http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1920825.stm.

80 „Broj identifikovanih srebreni~kih `rtava pre{ao 2000”, Me|unarodna

komisija za nestala lica, 10. jun 2005, http://www.ic-mp.org/press-releases/

identification-of-srebrenica-victims-passes–2000/.

81 Vidi. Richard J. Goldstone, Tuìlac Tribunala protiv Radovana Karaxi}a i

Ratka Mladi}a (IT–95–18-I), 14. novembar 1995, Ta~ka 1, paragraf 47–51,

http://www.icty.org/x/cases/karadzic/ind/en/kar-ii951116e.pdf.

129

82 Vidi: Radislav Krsti}, „Srebrenica — Drinski korpus“ (IT–98–33), Infor-

macije o slu~aju, MKSJ, 8. jul 2005, str. 6–7, http://www.un.org/icty/glance

/krstic.htm.

83 Stover i Peress, The Graves, str. 174.

84 Prema jednom saop{tewu za {tampu Me|unarodne komisije za nestala lica,

Komisija je do po~etka jula 2010. identifikovala „6.481 osoba nestalih

posle pada Srebrenice u julu 1995“. Vidi: „DNA Results of the International

Commission on Missing Persons Reveal the Identity of 6,481 Srebrenica Vic-

tims“, 9. jul 2010, http://www.ic-mp.org/press-releases/dna-results-reveal–6481-

-srebrenica-victims/.

85 David Sells, “Seeking the truth in Srebrenica”, Bi-Bi-Sijev program Wuznajt,

30. jun 1999, http://news.bbc.co.uk/2/hi/special_report/1998/kosovo/376122.stm.

86 Milivoje Ivani{evi}, Srebrenica jul 1995: u tragawu za istinom (Beo-

grad, Hri{}anska misao, drugo izdawe, 2010), str. 76–78.

87 Li~na prepiska putem elektronske po{te i telefonski razgovori, David

Foley iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu i Jonathan Rooper,

jula 1997. i kasnije.

88 Li~na prepiska putem elektronske po{te, Milivoje Ivani{evi} i Edward

S. Herman, novembar 2008.

89 Milivoje Ivani{evi}, Srebrenica jul 1995: u tragawu za istinom (Beo-

grad, Hri{}anska misao, drugo izdawe, 2010), str. 78–82.

90 Ibid, str. 93–169.

91 Vidi: “Bosnian research centre says 500 Srebrenica victims still alive”, agencija

SRNA, 31. mart 2010, prevedeno za Bi-Bi-Sijev program Monitoring Europe,

2. april 2010; i “Bosnian Serb government seeks additional report on Srebrenica

victim numbers”, agencija FENA (Federalna novinska agencija, Sarajevo), 8.

april 2010, prevedeno za Bi-Bi-Sijev program Monitoring Europe, 8. april

2010. U posledwem izve{taju citira se direktor Centra za istraìvawe i

dokumentaciju Mirsad Toka~a: „Za vreme trajawa na{eg istraìva~kog pro-

jekta, koji se odnosi na qudske `rtve, prona{li smo 500 ìvih qudi iz

Srebrenice. Tako|e imamo informacije da je u ovoj oblasti poginulo ne{to

vi{e od 7.000 qudi, iako nisu svi bili iz Srebrenice. Dakle, ima qudi iz

Vlasenice, Zvornika, Bratunca, Vi{egrada, Rogatice, {to pokazuje i ~i-

wenica da smo registrovali 70 osoba sahrawenih u Memorijalnom centru

Poto~ari koje me|utim nisu ubijene u Srebrenici.“

92 Susan Ladika, “Laying Ghosts To Rest In Bosnia”, Science, 24. avgust 2001,

http://susanladika.com/freelance_journalist_susan_ladika_science_writing_bosnian

_massacre_1995.html. Kako se 5.800 neidentifikovanih tela moè

definitivno povezati sa Srebrenicom, nije obja{weno. Niti je novinarka

izgleda bila svesna da onih 200 identifikovanih tela nije pripadalo qu-

dima koji su definitivno bili u Srebrenici kad je pala, ve} je to bilo samo

200 qudi ~ija su se imena nalazila na spisku Me|unarodnog komiteta Cr-

venog krsta.

93 “DNA Results of the International Commission on Missing Persons Reveal the

Identity of 6,481 Srebrenica Victims”, 9. jul 2010, http://www.ic-mp.org/press-

-releases/dna-results-reveal–6481-srebrenica-victims/.

130

94 Vidi: sudija Carmel Agius et al., Presuda, Tuìlac protiv Vujadina Po-

povi}a et al., IT-05–88-T, MKSJ, 10. jun 2010, Sect. III(J)5, “ICMP Data on De-ceased Persons”, paragraf 638–649; ovde bele{ka 2329, str. 258,http://www.icty.org/x/cases/popovic/tjug/en/100610judgement.pdf . Isticawemovoga, Sudsko ve}e je odbacilo kritike koje je na ra~un metodologije MKSJizrekla stru~ni svedok odbrane Debra Komar, koja je, kako je reklo Sudskove}e, svedo~ila da bi „u idealnoj situaciji uzroci bili uzeti od oba ro-diteqa nestale osoba i upotrebqeni da se identifikuje ta osoba, po{toDNK jedne osobe predstavqa kombinaciju DNK oba roditeqa“. Ali, kako jetada priznalo Sudsko ve}e: „U mnogim situacijama, kao {to je to slu~aj saMe|unarodnom komisijom za nestala lica, DNK jednog ili oba roditeqanije dostupan, pa se stoga koriste uzorci daqih ro|aka“ (paragraf 643).

95 Vidi transkript su|ewa Krsti}u: IT–95–5/18-I, 23. jul 2009, paragraf 365,redovi 21–22, http://www.icty.org/x/cases/karadzic/trans/en/090723SE.htm. Vi-di tako|e Andy Wilcoxson, “Radovan Karadzic Previews Srebrenica GenocideDefense”, Balkan Report, 6. avgust 2009, http://www.nolanchart.com/arti-cle6706.html.

96 Trifunovi} et al., Report about Case Srebrenica, http://www.slobodanmilose-vic.org/documents/srebrenica.pdf.

97 Dragana Dardic, “Serb denial of Srebrenica massacre sparks outrage”, Rojters, 3.septembar 2002. Vidi tako|e “Official Bosnian Serb report on Srebrenica pro-vokes outrage”, agencija Frans pres, 3. septembar 2002; Irena Gajic, “BosnianSerb government report: Few Muslims killed in Srebrenica massacre”, Aso{i-jeted pres, 3. septembar 2002; “High Representative Slams Bosnian Serb Reporton Srebrenica”, HINA — Hrvatska izvje{tajna novinska agencija, 4. sep-tembar 2002; “EU, US condemn Bosnian Serb report on Srebrenica massacre”,agencija Frans pres, 5. septembar 2002; i “Missing persons group slamsBosnian Serb report on Srebrenica”, agencija Frans pres, 5. septembar 2002.

98 Vidi: The Events in and around Srebrenica between 10th and 19th July 1995 („Doga|aji u i oko Srebrenice izme|u 10. i 19. jula 1995“), Komisija za istra-ìvawe doga|aja u Srebrenici i oko we izme|u 10. i 19. jula 1995, Bawaluka,jun 2004.

99 Vidi, npr: Nicholas Wood, “Bosnian Serbs Admit Responsibility for the Massa-cre of 7,000”, Wujork tajms, 12. jun 2004. „Gotovo devet godina posle togdoga|aja vo|stvo bosanskih Srba priznaje odgovornost za masakr najmawe7.000 muslimanskih mu{karaca i de~aka u gradu Srebrenica“, napisao jeWood. U izve{taju „na 42 strane… prvi put se priznaje da su jedinicepolicije i vojske pod kontrolom vlade 'u~estvovale' u masakru koji se do-godio u julu 1995. …Tako|e se kaè da je 'izvr{ilac preduzeo sve mere dasakrije zlo~in uklawaju}i tela'“, i „navode se lokacije 32 masovne grob-nice, od kojih su 28 'sekundarne', u kojima se nalaze tela koja su uklowena sadrugih lokacija kako bi se sakrila od me|unarodnih istraìteqa“.

100 Nicholas Wood, “More Prosecutions Likely to Stem From New Srebrenica Re-port”, Wujork tajms, 6. oktobar 2005.

101 Ian Traynor, “Ashdown ‘running Bosnia like a Raj’”, Gardijan, 5. jul 2003.

102 Vidi: Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 1992–1995, Poglavqe 8,“Was ‘Srebrenica’ an intelligence failure?”, str. 355–421; posebno str.370–371.

131

103 Za kopiju video-snimka navodnog streqawa od strane [korpiona, koja jedostupna javnosti, vidi npr. “Srebrenica July 1995 ‘Execution’ Total Version”,koju je na vebsajt YouTube postavio “sanimideg,” http://www.youtube.com/watch?v=VvuwIba8Sck. Vidi tako|e kako je obra|en ovaj snimak u Poglavqu 5.

104 Vidi napomenu 46.

105 Tim Xuda (Tim Judah) i Danijel Santer (Daniel Sunter) nazvali su video--snimak „kona~nim, neoborivim dokazom u~e{}a Srbije u masakrima u Sre-brenici, u kojima je ubijeno vi{e od 7.500 mu{karaca i de~aka, bosanskihMuslimana“. (“How the video that put Serbia in dock was brought to light,”Obzerver, June 5, 2005.) Nicholas Wood i Marlise Simons napisali su da „ana-liti~ari kaù da je kaseta najzna~ajniji dokaz za formirawe srpskog javnogmwewa posle zavr{etka balkanskih ratova 1990-ih“. (“Videotape of SerbianPolice Killing 6 Muslims From Srebrenica Grips Balkans,” Wujork tajms, June12, 2005.)

106 Sudija Almiro Rodrigues et al., usmena izjava, Tuìlac protiv RadislavaKrsti}a, OF/P.I.S./609e, 2. avgust 2001, str. 7, <http://www.icty.org/x/cases/krstic/tjug/en/010802_Krstic_summary_en.pdf>; i sudija Almiro Rodrigueset al., Presuda, Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, IT–98–33-T, 2. avgust2001, Section G, “Genocide,” paragraf 539–599; paragraf 653–654,<http://www.icty.org/x/cases/krstic/tjug/en/krs-tj010802e.pdf>.

107 Vidi: Michael Mandel, How America Gets Away With Murder: Illegal Wars,Collateral Damage, and Crimes Against Humanity (Ann Arbor, MI: Pluto Press,2004), str. 152–160. Tako|e vidi Poglavqe 6 u ovom izdawu.

108 Vidi: Application of the Convention on the Prevention and Punishment of theCrime of Genocide (or Bosnia and Herzegovina v. Serbia and Montenegro), Me-|unarodni sud pravde, 26. februar 2007, <http://www.icj-cij.org/docket/files/91/7349.pdf>.

132

Poglavqe 5.

OSIGURAVAWE PRESUDA:

ZLOUPOTREBA ISKAZA SVEDOKA U HAGU

Xorx @amueli

Uloga Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (MKSJ) pre-sudna je za pretvarawe zvani~ne pri~e o Srebrenici u svojevrsnu svetiwu.Rad ovog suda po~iva na pretpostavkama zemaqa ~lanica NATO-a i in-stitucija koje ga ve}inski finansiraju, naro~ito ameri~ke vlade koja je iodabrala najve}i broj prvobitnih ~lanova. Prema ovim pretpostavkama, usta-novqenim mnogo pre nego {to se mogla izvr{iti bilo kakva svrsishodnaprocena uzroka i pona{awa u ratovima u biv{oj Jugoslaviji, Srbi su biliti koji su izazvali ove ratove; Srbi su sproveli genocid; Srbi su, za raz-liku od svih ostalih etni~kih grupa koje su u~estvovale u ratovima, ~i-nili grozna nedela u okviru dràvne politike; Srbi su bili zlo~inci kojisu sprovodili zlo~ina~ka nare|ewa koja je izdavalo zlo~ina~ko rukovod-stvo i Srbi se moraju naterati na to da priznaju krivicu kako bi okajaligrehe. I zaista, jedan od tvoraca Tribunala, biv{i slu`benik Stejt de-partmenta Majkl P. [arf otvoreno je pisao o misiji Me|unarodnog kri-vi~nog suda u „Va{ington postuŒ:1

„Prilikom pisawa statuta za Tribunal za Jugoslaviju, Savet bez-bednosti UN postavio je sebi tri ciqa: prvo, da se srpski narod,koji je dugo bio zaveden Milo{evi}evom propagandom, upozna sa~inovima agresije, ratnim zlo~inima i zlo~inima protiv ~o-ve~nosti koje je po~inio wegov reìm; drugo, da se olak{a nacio-nalno pomirewe tako {to }e se glavna krivica pripisati Milo-{evi}u i ostalim liderima u vrhu i razotkriti na koje je na~ineMilo{evi}ev reìm naveo obi~ne Srbe da vr{e zlodela i, tre}e,da se promovi{e politi~ka katarza dok se u isto vreme novoiza-brani srpski lideri podsti~u na distancirawe od represivne po-litike pro{losti.Œ

Re~i „pravdaŒ, „pravednostŒ i „me|unarodno pravoŒ ne pomiwu se uove tri svrhe postojawa, ili raison d’etre, i zaista, Me|unarodni krivi~nisud za Jugoslaviju je otvoreno sledio politi~ke ciqeve na u{trb zakon-skih postupaka koje su odavno usvojili isti zapadni narodi koji su stvo-rili i finansirali ovaj ad hoc tribunal.

Me|unarodni krivi~ni sud za Jugoslaviju i pravda

Mada Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju tvrdi da sledi

va`nu tradiciju utvr|ivawa moralne i pojedina~ne odgovornosti koja je

uspostavqena u Nirnbergu, jedan od principa kojima se Tribunal vodi

upravo kr{i tu tradiciju. Prema toj tradiciji, izvr{avawe nare|ewa nad-

re|enih ne opravdava ratne zlo~ine podre|enih. Nasuprot tome, MKSJ ge-

neralno nije preterano zainteresovan za zlo~ine relativno niskorangi-

ranih osoba koje su ih direktno po~inile. Po{to se pretpostavqa da su

izvr{avali nare|ewa, wihovi zlo~ini su razumqivi — ~ak se mogu i opro-

stiti. Oni koji su ih po~inili ~esto uop{te nisu optuèni ili, ako jesu,

odre|ene su im prili~no blage kazne. MKSJ odbija da prihvati da se ratni

zlo~ini doga|aju u àru bitke; da su motivisani strahom, osvetom, od-

mazdom i zlo~ina~kim pona{awem — onim {to nastupa kada bezakowe ovla-

da qudskom egzistencijom. Umesto toga, zlo~ini se predstavqaju kao po-

sledice genocidnog plana koji su skovali politi~ki lideri.Mora se priznati da je u Nirnbergu su|eno nacisti~kim vo|ama, a ne

wihovim sledbenicima — nacistima. To je, me|utim, imalo smisla, budu}i

da je u poveqi Me|unarodnog vojnog suda stajalo da je prvi i najva`niji

zlo~in — zlo~in protiv mira, „naime, planirawe, pripremawe, zapo~i-

wawe i vo|ewe agresorskog rata, ili rata koji kr{i me|unarodna primirja,

sporazume ili garancijeŒ. „Ratni zlo~iniŒ i „zlo~ini protiv ~ove~nostiŒ

smatrani su za posledice ovog osnovnog zlo~ina. Bilo je mawih zlo~ina

koji su direktno proisticali iz ovog prvog, najva`nijeg zlo~ina — uni-

{tewa zakonom ure|ene qudske egzistencije. Ta~ka 1. optu`nice protiv

nacisti~kih vo|a, na primer, kaè da: „Svi optuèni… u~estvovali su kao

vo|e, organizatori, podstreka~i ili sau~esnici u nastanku ili sprovo|e-

wu zajedni~kog plana ili zavere da se izvr{e, ili koji obuhvataju nare|i-

vawe, Zlo~ina protiv mira, Ratnih zlo~ina i Zlo~ina protiv ~ove~nostiŒ.

Ta~ka 2. bila je iskqu~ivo posve}ena zlo~inima protiv mira. Ratni zlo-

~ini bili su predmet ta~ke 3. a zlo~ini protiv ~ove~nosti ta~ke 4.Za razliku od toga, statut MKSJ, prate}i diktate SAD, ne pomiwe

zlo~ine protiv mira ili agresorske ratove. U Statutu su kao zlo~ini na-

vedena kr{ewa me|unarodnih humanitarnih zakona; te{ki prekr{aji @e-

nevskih konvencija iz 1949 (jedinih koje su SAD ratifikovale; Amerika

nije ratifikovala protokole I i II pridodate 1977. godine @enevskim kon-

vencijama iz 1949); kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa; genocid; i zlo~ini

protiv ~ove~nosti.Ako se, me|utim, zlo~ini protiv mira ne priznaju kao najva`niji

zlo~in, te{ko je shvatiti kako tuìoci MKSJ mogu da izvedu na su|ewe

politi~ke lidere ukoliko nisu u mogu}nosti da pribave dokaze da su ti

lideri ili direktno izvr{ili zlo~ine, ili da su te zlo~ine naredili ili

odobrili. Tuìoci MKSJ nisu uspeli da otkriju nijedan takav dokaz. U

poku{aju da izna|u nekakvu vajnu teoriju ili zaveru koja bi politi~ke

lidere povezala s pojedina~nim zlo~inima koji su se dogodili stotinama

134

kilometara daqe, MKSJ je do{ao do neizvesnih i nebuloznih ideja, kao

{to su „zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvatŒ ili plan za stvarawe Velike

Srbije.2

[to se ti~e dokaza, MKSJ umawuje vrednost patolo{kih nalaza i

umesto toga se radije usredsre|uje na svedo~ewa o~evidaca. To je najne-

pouzdaniji oblik dokaza, jer na se}awe neretko uti~u partijski programi,

da i ne pomiwemo vremensku distancu. Pored toga, svedoci se ~esto mogu

ubediti ili izmanipulisati da se prisete onoga ~ega tuìlac èli da se

prisete. O~evici su, tako|e, izvanredno pogodni, sa stanovi{ta MKSJ, zato

{to u postupak unose dramski momenat, posebno ako izaberu, {to se ~esto

doga|a, da svedo~e anonimno, i na taj na~in doprinesu pravedni~kom na-

stupu Tribunala koji èli da ispravi stra{ne nepravde i `rtvama donese

pravdu.Uz to, izuzetno je te{ko u postupku pred MKSJ pobiti iskaze o~e-

vidaca. Ako branilac ukaè na protivre~nosti u raznim svedokovim iska-

zima, sudije ga mogu ukoriti zbog maltretirawa svedoka koji je preìveo

strahote (vidi daqe u tekstu). Ako branilac istakne da je samo po sebi

neverovatno da se jedan doga|aj zbio onako kako ga svedok opisuje, sudije ga

mogu upozoriti da prestane da se raspravqa sa svedokom i da nastavi daqe

(vidi daqe u tekstu). Nemo}an da pobije iskaz svedoka, a s obzirom na

strukturu i svrhu Tribunala, optuèni — posebno optuèni Srbin — nema

bukvalno nikakve {anse da bude oslobo|en. Usled toga, najboqi put za

optuènog da za sebe osigura blag tretman jeste da zdu{no sve prizna,

vode}i se verzijom MKSJ o nedavnoj istoriji Balkana. Pored toga {to

„priznaweŒ predstavqa naizgled nepobitan dokaz stravi~nih zlo~ina, ono

tako|e ukida svaku potrebu za pravim su|ewem i izno{ewem forenzi~kih

dokaza koji bi potkrepili priznate zlo~ine. Tako|e ukida i potrebu za

rigoroznim unakrsnim ispitivawem. Za{to izazivati nekoga ko daje dokaze

protiv sebe?Namera MKSJ bila je da podigne optu`nice — pa onda potraì dokaze

koji }e ih opravdati — protiv politi~kih i vojnih vo|a koje je NATO, ili

boqe re~eno SAD, izabrao za protivnike. Prvobitne optu`nice za genocid

protiv lidera bosanskih Srba Radovana Karaxi}a i wegovog komandanta,

generala Ratka Mladi}a, objavqene su 27. jula 1995. i zasnivale su se na

navodnim dejstvima bosanskih Srba jo{ iz 1992; ovoj optu`nici, podig-

nutoj jedva dve nedeqe posle zauzimawa Srebrenice, pre istrage o doga-

|ajima u Srebrenici i dok su izbeglice iz Srebrenice jo{ stizale na

teritoriju oko Tuzle koju su dràli Muslimani, tek ~etiri meseca kasnije

je pridodata ta~ka optu`be o „genociduŒ u „za{ti}enoj zoni SrebrenicaŒ.3

Predsedavaju}i MKSJ, Antonio Kaseze, ushi}eno je saop{tio novinarima:

„Optu`nica zna~i da ova gospoda ‰Mladi} i Karaxi}Š ne}e biti u prilici

da u~estvuju u mirovnim pregovorima… Da vidim ko }e sesti za prego-

vara~ki sto s nekim ko je optuèn za genocid.Œ4 Ovo je tako|e utrlo put za

dugo planirano te{ko bombardovawe ciqeva bosanskih Srba od strane

NATO-a, poznato kao Operacija namerna sila. Kasezeovi komentari zvu~e

135

jo{ neobi~nije ako se uzme u obzir da su Karaxi}a i Mladi}a tek ~ekala

su|ewa ili osude i da }e on, kao glavni sudija, verovatno u nekom trenutku

predsedavati u wihovim slu~ajevima.

Vrste krivice

Rad MKSJ zasniva se na tri vrste teoretske krivice. Prvo, tu je NATO,

koji prolazi neka`weno. U junu 2000. godine glavni tuìlac Karla del

Ponte je saop{tila da nema osnova ~ak ni za pokretawe istrage o even-

tualnim ratnim zlo~inima NATO-a po~iwenim tokom akcije bombardova-

wa Jugoslavije 1999. — organizacija Amnesti interne{enel je u svom de-

taqnom izve{taju na tu temu osporila ovakav zakqu~ak, {to su u~inila i

brojna pravna lica.5 Po MKSJ, ni lideri NATO-a ni slu`benici na ni-

ìm poloàjima nisu po~inili nikakve ratne zlo~ine. Kao posledica toga,

tokom su|ewa Milo{evi}u, MKSJ je odbio da pozove kao svedoke odbrane

dvojicu vo|a NATO-a iz 1999. — britanskog premijera Tonija Blera i biv-

{eg nema~kog kancelara Gerharda [redera. Tribunal je ocenio kao ire-

levantno wihovo svedo~ewe u vezi s (planiranim) neuspehom pregovora u

Rambujeu, saradwom izme|u NATO-a i Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK),

odavno nastalim planovima za bombardovawe Jugoslavije, namernim obma-

nama u vezi s brojem `rtava na Kosovu da bi se opravdali napadi NATO-a,

kao i s planom da se zapo~ne kopnena invazija na Jugoslaviju:

„Uop{teno pomiwawe politike vlada Ujediwenog Kraqevstva iliNema~ke vezane na Kosovo, i posebno navodne politike vezane za'smawewe dràve Srbije', ne predstavqa 'neophodne' informacijeza odbranu ni po jednoj ta~ki optu`be u kosovskoj optu`nici.Niti su, {tavi{e, dodeqeni branioci pokazali da je 'svest' pre-dloènih svedoka o takvoj politici ne{to {to bi, ako bi se do-kazalo, uticalo na slu~aj odbrane Optuènog u pogledu bilo kojepojedina~ne optu`be… 'Svest' gospodina Blera i gospodina [re-dera o politici UK ili NATO-a da podrì OVK ili NATO ne bi,~ak ako bi se dokazala, poduprla argumente Optuènog ni po jed-nom osnovu relevantnom za utvr|ivawe wegove krivice ili ne-vinosti u pogledu ovih navoda.Œ6

Odluka je o~igledno apsurdna, s obzirom na neprestano ponavqane

optu`be MKSJ da je Srbija godinama vodila politiku etni~kog ~i{}ewa

na Kosovu kako bi „osigurala trajnu srpsku kontrolu nad tom pokrajinomŒ.

U optu`nici protiv Milo{evi}a za Kosovo se navodi: „Snage SRJ i Srbije

preduzimale su operacije ~ija su meta bili kosovski Albanci, sa ciqem da

se protera zna~ajan deo populacije kosovskih Albanaca sa Kosova kako bi

se osigurala trajna srpska kontrola nad pokrajinom. Da bi se postigao ovaj

ciq, snage SRJ i Srbije, deluju}i u sprezi, izvodile su pa`qivo plani-

rane i koordinisane operacije.Œ7 Kako osporiti ovakvu optu`bu, osim pru-

136

àwem dokaza da je ciq Srbije bio da se odbrani od dugo planiranog na-pada NATO-a i OVK?

Krivica ne-Srba

Tu su, zatim, Hrvati, bosanski Muslimani i Oslobodila~ka vojskaKosova — de facto saveznici NATO-a. Za razliku od gowewa visokoran-giranih Srba, MKSJ se ovde gotovo iskqu~ivo usredsredio na zlo~ine bo-raca na sredwim i niskim poloàjima. Za svaki slu~aj, ne bi li pokazao daje nepristrasan, MKSJ jeste pokrenuo — tajne — istrage bosanskog pred-sednika Alije Izetbegovi}a i hrvatskog predsednika Frawe Tu|mana. Te suse istrage, me|utim, razvla~ile godinama — da bi se wihovo postojaweobelodanilo tek po{to su ovi lideri umrli prirodnom smr}u.

Kad je pokojni Tu|man bio bezbedan, MKSJ je najzad na{ao za shodnoda optuì hrvatskog generala Antu Gotovinu za zlo~ine protiv ~ove~nostii kr{ewe zakona ratovawa tokom operacije „OlujaŒ 1995. godine, kada jeHrvatska okupirala podru~je Krajine i prognala 250.000 Srba. Zna~ajno jeto {to je on bio jedini visokorangirani hrvatski oficir koji je otpuèn uvezi sa operacijom „OlujaŒ. Pored toga, za razliku od Mladi}a i Karaxi}a,koji su optuèni samo nekoliko dana posle zauzimawa Srebrenice, i Mi-lo{evi}a, koji je optuèn dok je NATO jo{ bombardovao Jugoslaviju, pro-tiv Gotovine je optu`nica podignuta tek u julu 2001, {est godina po{to jeta vojna akcija zavr{ena i vi{e od 18 meseci posle smrti Tu|mana, ~ovekakoji je inicirao operaciju „OlujaŒ. To se dogodilo i vi{e od dve godinepo{to je „Wujork tajmsŒ, 21. marta 1999, objavio pri~u8, zasnovanu na in-formacijama koje su „procurileŒ iz tribunala, u kojoj se kaè da su is-traìteqi MKSJ zakqu~ili da je: „Hrvatska vojska tokom operacije 'Olu-ja' izvr{ila grupna pogubqewa, nasumi~na granatirawa civilnog stanov-ni{tva i 'etni~ko ~i{}ewe'Œ. [tavi{e, istraìteqi „preporu~uju da sepodignu optu`nice protiv tri hrvatska generala, a jedan ameri~ki zva-ni~nik je ove nedeqe izjavio da bi se to moglo dogoditi u narednih ne-koliko nedeqaŒ. Jedan od generala koji su imenovani u pri~i bio je AnteGotovina. Optu`nice su, uz to, bile prili~no neobi~no sro~ene. Na pri-mer, na vi{e mesta se pomiwalo „ponovno zauzimawe oblasti KrajineŒ9 —{to je ve} odavalo predrasude u vezi s tim pitawem. Daqe, optu`nicaprotiv Gotovine, koja je usledila nekoliko dana po{to je Milo{evi} pre-ba~en u Hag, delovala je kao neuspeo poku{aj da se MKSJ prikaè kaonepristrasan.

Nasuprot uobi~ajenom opisivawu Karaxi}a, Mladi}a i Milo{evi}akao inicijatora genocida, Karla del Ponte nije {tedela re~i hvale kad jeokarakterisala Gotovinu. U govoru odrànom u Londonu, ocenila je zlo-~ine Gotovine kao „izvr{ene u toku vojne operacije, koja je bez sumwe samapo sebi bila legitimna, ~iji je ciq bilo ponovno zauzimawe dela hrvatsketeritorije koji su okupirale srpske snage. Operacija je bila uspe{na iHrvati je pamte kao jedan od svojih najsvetlijih ~asova. Gotovina je bio

137

jedan od komandanata i, {to je i prirodno, po{tuju ga kao heroja.Œ10 Ovaj

uspeh je podrazumevao etni~ko ~i{}ewe 250.000 civila i ubijawe nekoliko

hiqada qudi, ukqu~uju}i preko tri stotine èna i dece, sa teritorije na

kojoj su oni i wihovi preci ìveli stotinama godina.[to se ti~e bosanskih Muslimana ili kosovskih Albanaca, u skladu

sa ulogom `rtava koju im je dodelio NATO–MKSJ, optuèno je svega neko-

liko zvani~nika. Za svaki slu~aj, MKSJ je izveo na su|ewe Sefera Ha-

lilovi}a, na~elnika {taba Bosanske muslimanske armije, ali samo na osno-

vu optu`bi za kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa i samo za navodne zlo~ine

nad bosanskim Hrvatima. Me|utim, MKSJ je uradio ne{to neobi~no: oslo-

bodio ga je. Sli~no tome, prijateqski tretman dobila je i Oslobodila~ka

vojska Kosova (OVK). Od trojice kosovskih Albanaca koji su dosad izve-

deni pred sud, dvojica — Fatmir Qimaj i Isak Musliu — oslobo|eni su

optu`bi za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja rato-

vawa, dok je jedan — Haradin Bala — oslobo|en optu`bi za zlo~ine protiv

~ove~nosti, ali je osu|en za kr{ewa zakona ratovawa na zatvorsku kaznu od

13 godina. (Osloba|awe od optu`bi za zlo~ine protiv ~ove~nosti je va`no,

jer to zna~i da MKSJ smatra da zlo~ini za koje je Bala osu|en nisu po-

~iweni u okviru obimnog i sistematskog napada na civilno stanovni{tvo,

ve} u toku sukoba sa drugim oruànim snagama.)U februaru 2005. MKSJ je podigao optu`nicu protiv kosovskog pre-

mijera Ramu{a Haradinaja. Haradinaj je podneo ostavku i oti{ao u Hag, gde

je bio pu{ten da su|ewe ~eka na slobodi. MKSJ je potom doneo odluku

kojom mu se dozvoqava da u~estvuje u politi~kim aktivnostima dok ~eka

su|ewe ({to se drasti~no razlikuje od wihovog odbijawa da odobre da Mi-

lo{evi} bude poslat u Moskvu radi hitnog medicinskog le~ewa). Na su-

|ewu koje je usledilo, kada je optuèn za zlo~ine protiv ~ove~nosti i

kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa, tuìoci MKSJ su naveli da je Hara-

dinaj u~estvovao u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu koji je imao za ciq

da OVK obezbedi kontrolu nad Metohijom putem „napadawa i progona iz-

vesnih delova tamo{weg civilnog stanovni{tva: naime, nezakonitog od-

strawivawa srpskih civila iz te oblasti, i silovitog, nasilnog gu{ewa

svakog realnog ili potencijalnog oblika saradwe tamo{wih albanskih ili

romskih civila sa Srbima.Œ Ipak, {to nije iznena|ewe, od toga ni{ta nije

bilo. On je bio saveznik i klijent SAD.Amerika je dugo gajila poseban odnos sa Haradinajem. Kada je Ha-

radinaj u julu 2000. rawen u misterioznom obra~unu, Amerikanci su po-

vre|enog Haradinaja smesta helikopterom prevezli u vojnu bolnicu u okvi-

ru baze Bondstil, {taba ameri~kih snaga na Kosovu. On je odatle potom

preba~en u vojnu bolnicu u Nema~koj. Ovakav briàn gest deluje ~udno ako

se uzme u obzir pri~a koja se pojavila nekoliko dana posle obra~una, na-

ime, da je Haradinaj povrede zadobio prilikom napada na ku}u rivalskog

lidera OVK. Prema AFP-u, Haradinaj je, po{to je bio „ume{an u navodni

napad ru~nim oru`jem i granatama na jednu porodi~nu ku}uŒ, sada „evaku-

isan iz provincije radi medicinskog tretmanaŒ. Prevezen je iz provincije

138

pre nego {to je policija UN stigla da ga ispita u vezi sa incidentom.11

Ogor~ewe zbog ~iwenice da Amerika {titi Haradinaja je bilo sve ve}e. U

septembru 2000, „ObzerverŒ je preneo da se policija UN àlila da joj

ameri~ka vojska uskra}uje dokaze o vatrenom obra~unu u kom je u~estvovao

Haradinaj. Tvrdili su da su Amerikanci „uklonili forenzi~ke dokaze sa

mesta obra~una, ukqu~uju}i metke izva|ene iz zidovaŒ.12 Vaqa ista}i da je

mesto obra~una bilo „daleko izvan zone odgovornosti vojske SAD, na jugo-

istoku KosovaŒ. U septembru se Haradinaj ve} nalazio u Va{ingonu, da bi

raspravqao o budu}nosti Kosova na sastanku koji je organizovao ameri~ki

Stejt deparment i da bi prikupio nov~ana sredstava. âk su i mediji iz-

gleda mislili da su male {anse da }e Haradinaj biti osu|en. „Los An|eles

tajmsŒ je primetio da zvani~nici SAD i UN otvoreno navijaju za wega.

Soren Jesen-Petersen, biv{i {ef UNMIK-a, opisao je Haradinaja kao svog

„prijateqaŒ. Kako je rekao: „Haradinaj je ~ovek sa energijom vo|e, velikom

posve}eno{}u i vizijomŒ. Zvani~nici UN i SAD kazali su jednom novi-

naru: „Haradinaj zasluùje po{tovawe i autoritet upravo zbog svoje uloge

neustra{ivog borca, {to ga ~ini kqu~nim za odràvawe stabilnosti na

putu Kosova ka nezavisnosti.Œ Re~eno je i da ga „ameri~ki saveznici po-

dràvaju zbog logisti~ke podr{ke koju je, kako se tvrdi, pruàoŒ NATO-u

1999.13

Su|ewe je po~elo neobi~nom uvodnom re~i Karle del Ponte, u kojoj se

poàlila da wen slu~aj, zbog zastra{ivawa svedoka, nije dovoqno jak:

„Ovo ne}e biti laka tu`ba. Iskrena da budem, ovo je tu`ba ~ijepokretawe neki nisu èleli i koju je svojom saradwom podràlomalo qudi, kako na me|unarodnom, tako i na lokalnom nivou. Ipak,ja sam insistirala na ovoj tu`bi i pokre}em je uverena da }e Sud-sko ve}e zakqu~iti da su dokazi Tuìla{tva jaki i uverqivi.Sada i ubudu}e, od presudne je va`nosti da se za{tite svedocikoji su imali hrabrosti da istupe. Znate da mnogi svedoci okle-vaju da progovore. Neki se toga ~ak pla{e. Zastra{ivawe i pretwekoje su svedoci pretrpeli u ovom slu~aju predstavqaju za doti~nepojedince i za Tuìla{tvo ozbiqan problem. Taj problem jo{postoji. Svedocima se i daqe preti, bilo prikriveno ili direkt-no… Gospodine predsedavaju}i, ako ne budem imala svedoke koji}e se pojaviti pred sudom, bi}u u obavezi da povu~em ovu optu-`nicu.Œ14

Priznawe Del Ponteove je ukazalo na niz problema. Prvo, ako su sve-

doci bili do te mere zastra{ivani, za{to je Haradinaju dozvoqeno da se

vrati na Kosovo i ~ak nastavi sa svojim politi~kim aktivnostima? Drugo,

MKSJ nije imao pote{ko}a prilikom optuìvawa, vo|ewa postupka protiv

wih i osu|ivawa Srba koji su zauzimali najvi{e poloàje u vlasti: Slo-

bodana Milo{evi}a (nekada{weg predsednika Srbije i Jugoslavije), Mi-

lana Milutinovi}a (nekada{weg predsednika Srbije), Milana Babi}a i

Milana Marti}a (obojica nekada{wi predsednici Republike Srpske Kra-

139

jine), Radovana Karaxi}a (nekada{weg predsednika bosanske Republike Srp-

ske), Mom~ila Kraji{nika (nekada{weg ratnog predsednika Narodne skup-

{tine bosanskih Srba i srpskog predstavnika u Predsedni{tvu Bosne).

MKSJ nije imao problema sa pronalaèwem svedoka koji }e svedo~iti pro-

tiv ovih srpskih zvani~nika i obezbe|ivawem za wih svakovrsne za{tite.

Ovo navodi na dva mogu}a zakqu~ka: kosovski Albanci su bili mnogo ve-

{tiji i nemilosrdniji u kori{}ewu terora i nasiqa nego Srbi. U tom

slu~aju, za{to se MKSJ gotovo iskqu~ivo koncentrisao na Srbe, koji se

optuùju za genocid i zlo~ine protiv ~ove~nosti i {aqu da sluè za-

tvorske kazne od nekoliko decenija? Ili je Del Ponteova ponudila alibi

kojim }e objasniti neizbe`nu osloba|aju}u presudu koju je MKSJ na kraju

dodelio Haradinaju. Drugim re~ima, nije postojala ozbiqna namera da se

osudi Haradinaj, ve} samo da se pokaè navodna nepristrasnost i potvrdi

srpska krivica. Jo{ jedna mogu}nost: Velike sile nisu podràle ovu tu`bu

i nisu htele da sara|uju u wenom sprovo|ewu, a takav su stav postepeno

prihvatile i sudije u sudskom ve}u — ali je naivna Del Ponteova insi-

stirala da nastavi, iako je videla da to nikuda ne vodi.15

Tre}eg aprila 2008. MKSJ je zaista oslobodio kosovskog premijera,

pravdaju}i se da je „nai{ao na zna~ajne pote{ko}e prilikom osiguravawa

svedo~ewa velikog broja svedoka. Mnogi svedoci su naveli strah kao vaàn

razlog {to ne èle da se pojave pred Sudskim ve}em i pruè dokaze. Sudsko

ve}e je steklo snaàn utisak da je su|ewe odràno u atmosferi u kojoj se

svedoci nisu ose}ali bezbedno… Te{ko}e u nalaèwu dokaza bile su is-

taknuta odlika ovog su|ewa, a malobrojni svedoci od kojih se o~ekivalo da

}e pruìti dokaze o glavnim aspektima slu~aja nisu ni saslu{ani.Œ16 Kak-

vo iznena|ewe! Za~udo, posle osloba|awa optuènog, Xefri Najs je napisao

radosno pismo kosovskom listu „Koha ditoreŒ u kojem je otkrio da su tri

advokata Tuìla{tva savetovala Del Ponteovoj da odustane od optuìvawa

Haradinaja jer se wegova krivica ne moè dokazati. Po Najsu, Del Pon-

teova je omanula, {to su wene kolege prepoznale kao fatalnu gre{ku u

tu`bi protiv Haradinaja, u tome {to je odbila da kao svedoka pozove jugo-

slovenskog generala Boìdara Deli}a.17

Sudije u Haradinajevom slu~aju delovale su u skladu s praksom koja se

o~ekuje kad god optuènici nisu Srbi. Priznali su da je bilo napada na

civile. Me|utim, takvim napadima, bez izuzetka, izgleda uvek nedostaju

ja~ina ili u~estalost potrebne da se oni ocene kao sistematski. Dokazi su,

poàlile su se sudije, „~esto nedovoqno precizni da se zakqu~i ko je ili

ko su bili odgovorni za incidente i da li su oni ~inili deo ve}eg napada

na civilno stanovni{tvo.Œ18 Za razliku od kosovskih Albanaca, koji su

napustili Kosovo zato {to su ih Srbi isterali, razlog zbog kog su ko-

sovski Srbi napustili svoje domove ostaje pod velom misterije. „Mnogi

Srbi su napustili svoje domove iz straha, osnovanog ili ne, da }e ih OVK

namerno napasti, ali bilo je i onih koji su beàli zbog op{teg straha da

}e se zate}i usred oruànog sukoba izme|u srpskih snaga i OVK. Ovo po-

tvr|uje i ~iwenica da su kosovski Albanci beàli iz svojih domova i

140

tokom perioda podizawa optu`nice. Sudsko ve}e, stoga, ne moè da izvu~e

neki op{ti zakqu~ak u vezi s navodnim napadom na civilno stanovni{tvo

na osnovu proste ~iwenice da su mnogi srpski civili napustili svoje

domove u ovom periodu.Œ19 Za Srbe se, naravno, nikad ne pokazuje takvo

velikodu{no razumevawe.Sudije su u Haradinajevom slu~aju zakqu~ile da civili kao takvi

nisu bili meta; samo pojedinci. Posle pa`qivog razmatrawa dokaza, od-

lu~ili su da „lo{ tretman, prinudno iseqavawe i ubijawe srpskih i rom-

skih civila, kao i kosovarskih albanskih civila koji su smatrani za sa-

radnike neprijateqa ili za koje se smatralo da ne podràvaju OVK (bilo

posmatraju}i ove grupe zasebno ili kao celinu) nisu imali razmere niti

u~estalost koja bi omogu}ila da se izvu~e zakqu~ak da se radi o napadu na

civilno stanovni{tvo. Sudsko ve}e tako|e smatra da su neke od `rtava

odabrane pre svega iz razloga koji se individualno na wih odnose, kao {to

je wihova stvarna ili zami{qena veza sa srpskim vlastima, ili iz drugih

razloga, a ne zato {to su pripadali civilnom stanovni{tvu.Œ20

Time je bio obavqen posao koji se odnosio na optu`be za zlo~ine

protiv ~ove~nosti. Sad je ostalo samo da se, slu~aj po slu~aj, re{i svaki

pojedina~ni navod iz optu`nice. Nije te{ko pobediti ako igrate sa obe-

leènim {pilom. Kad se MKSJ obra~unava sa Srbima, pretpostavqa se da

postoji zavera koja obuhvata najvi{e nivoe vlasti. Dakle, svaki zlo~in je

sigurno potekao sa najvi{eg nivoa. Kad se radi o ne-Srbima, preovla|uju

haos i neizvesnost. Nije mogu}e izvu}i nikakve zakqu~ke ni o ~emu. Dokazi

su uvek nedovoqni: svedoci su nepouzdani, okolnosti zlo~ina su vi{e-

zna~ne, dokazi ve{taka su kontaminirani ili izgubqeni. Iznenada, sumwa

se na dokaze iz druge ruke (re~i „iz druge rukeŒ pomiwu se na 37 mesta u

presudi, uvek u negativnom, pogrdnom smislu). Nema vi{e izvesnosti i

kategori~kih tvrdwi koje se tako ~esto isti~u u ve}ini presuda MKSJ.Ukoliko svedok konkretno ne vidi pripadnika OVK kad ubija, okol-

nosti u kojima je `rtva poginula ostaju misterija. âk nije dovoqno ni

prisustvovati ubistvu koje je izvr{ila OVK, jer uvek postoji mogu}nost da

ubica mo`da nije, ili mo`da vi{e nije, pripadnik OVK. Bilo je „samo

nekoliko navodnih ubistava za koje dokazi omogu}uju identifikovawe iz-

vr{ioca ili izvr{ilacaŒ, napisale su sudije. „âk i u tih nekoliko, do-

kazi ne potkrepquju dosledno u~e{}e OVK kao {to se navodiŒ.21 U dis-

kusiji o jednom slu~aju, sudije su utvrdile da su dokazi „u vezi sa po-

~iniocima i okolnostima mnogih navodnih ubistava nejasni, nepotpuni

ili prosto ne postoje. Dokazi ~esto nestaju kad osoba i{~ezne pod sumwi-

vim okolnostima i ponovo se pojavquju na mestu gde se prona|u posmrtni

ostaci na kojima se vide znaci nasilne smrti i kad se izvr{i identi-

fikacija. [ta se s tim pojedincem dogodilo u me|uvremenu, obi~no ostaje

neizvesno.Œ22 Sudije nisu uspele da zakqu~e da je iko bio ubijen ili po-

ginuo u borbi ili, ako je ubijen, ko ga je ubio i za{to.Pored toga {to su svedoci nepouzdani, izbegavaju odgovore ili im

nedostaje kredibilitet, wihovi iskazi su bez izuzetka nedosledni, nepove-

141

zani, vi{ezna~ni ili ih jo{ treba potvrditi. Ponekad su sumwivi i mo-tivi svedoka. Presuda Haradinaju obiluje izjavama kao {to je: „Sudskove}e stoga ne moè da zakqu~i, van svake opravdane sumwe, da su ova dvo-jica qudi ubijena, ili iskqu~i mogu}nost da su ta dvojica qudi aktivnou~estvovala u neprijateqskim dejstvima u vreme svoje smrtiŒ; „Sudsko ve-}e nije u mogu}nosti da zakqu~i van svake opravdane sumwe da je on ubi-jenŒ; „Sudsko ve}e smatra da dokazi koji su mu predstavqeni ne omogu}ujuda se zakqu~i van svake opravdane sumwe ko je izvr{io ubistva, kojoj jegrupi, ako je tako bilo, pripadao izvr{ilac, ili da li su se ubistva do-godila u nadle`nosti OVKŒ.

„Velika SrbijaŒ

Srbima se ukazuje mnogo druga~iji tretman: po MKSJ, razmere wi-hovih zlo~ina su hitlerovske. Pored toga {to su jedini me|u etni~kimgrupama koje su u~estvovale u ratovima optuèni za genocid, smatra se dawihove zlo~ine nisu po~inili nièrazredni funkcioneri, ve} ~itav srp-ski politi~ki i vojni vrh, u Beogradu, na Palama, u Bawaluci, u Kninu.Samo su srpski zlo~ini izvr{avani ne kao slu~ajni nusproizvodi legi-timnih ratnih ciqeva, ve} kao posledica ratnih ciqeva koji su sami posebi bili zlo~ina~ki. Srpski ciq bilo je etni~ko ~i{}ewe radi stvarawaVelike Srbije. Tuìla{tvo MKSJ nije do kraja objasnilo {ta su podra-zumevali pod Velikom Srbijom, zbog ~ega je optuènima bilo gotovo ne-mogu}e da ospore optu`bu. Taj se koncept, tako|e, stalno mewao prema po-trebama Tuìla{tva. Na primer, 2001, tokom saslu{awa u vezi s predlo-gom Tuìla{tva da se optu`nice za Hrvatsku i Bosnu protiv SlobodanaMilo{evi}a spoje sa kosovskom optu`nicom, koju je MKSJ prvi put po-digao u maju 1999, tuìlac Xefri Najs je pozvao na ovakvo spajawe jer:

„Ove tri optu`nice ti~u se istog poduhvata, u smislu zajedni~ke{eme, strategije ili plana, naime op{teg stava optuènog Mi-lo{evi}a u poku{aju da stvori — pod navodnicima — 'VelikuSrbiju', jednu centralizovanu srpsku dràvu koja bi obuhvatilaoblasti naseqene Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini icelo Kosovo. To je trebalo posti}i pre svega nasilnim odstra-wivawem ne-Srba sa velikih geografskih podru~ja teritorijebiv{e Jugoslavije putem nare|ivawa da se izvr{e zlo~ini, {to jeu suprotnosti sa ~lanovima 2 i 5 Statuta ovog tribunala.Œ23

Najs se ovom temom pozabavio u februaru 2002, tokom uvodnog obra-}awa na po~etku su|ewa Milo{evi}u. „VojskaŒ, istakao je Najs, „nije bilani{ta boqa, posvetiv{i se i sama programu optuènog. Oficiri, zadojeniideologijom bratstva i jedinstva, potpuno su odustali od svega — poka-zuju}i na taj na~in da podràvaju Veliku Srbiju. Otud arogancija, kao ikod vojske okupqene oko gra|anskih lidera, zbog koje nisu smatrali da imapotrebe za savetovawem.Œ24 Da su sudije u Milo{evi}evom slu~aju i same

142

verovale u istinitost navoda Tuìla{tva MKSJ — prema kojima je Mi-

lo{evi} navodne zlo~ine po~inio u nastojawu da ispuni svoj ciq stvarawa

Velike Srbije — jasno se videlo i kada su, juna 2004, odbile predlog za

odbacivawe optu`bi koji je izneo dodeqeni prijateq suda (amicus curiae).

U izjavi suda se kaè:

„Na osnovu zakqu~aka na koje dokazi navode… Sudsko ve}e je bilou mogu}nosti da se van svake opravdane sumwe uveri da je Op-tuèni u~estvovao u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu, za kojije Sudsko ve}e utvrdilo… da ukqu~uje lidere bosanskih Srba, ida je sa wima delio ciq i nameru da se uni{ti deo bosanskihMuslimana kao grupa… Na osnovu dokaza u vezi sa — (1) polo-àjem vrhovnog vo|e koji je Optuèni zauzimao u srpskom narodu,ukqu~uju}i bosanske Srbe u Bosni i Hercegovini; (2) zagovara-wem i podràvawem koncepta Velike Srbije od strane Optuè-nog; (3) logisti~kom i finansijskom podr{kom Srbije bosanskimSrbima, za koju se razumno moè zakqu~iti da je bila pruàna uzznawe i podr{ku Optuènog; logisti~ku podr{ku ilustruje bli-zak odnos osobqa VJ sa VRS; (4) prirodom odnosa Optuènog iu~e{}a u politi~kom i vojnom vo|stvu bosanskih Srba.Œ25

U avgustu 2005, me|utim, naizgled na iznena|ewe sudija, tuìlac Najs

je, tokom svedo~ewa lidera srpske Radikalne stranke, Vojislava [e{eqa,

izjavio da Milo{evi} ne samo da nije zagovarao i podràvao koncept Ve-

like Srbije ve} da Tuìla{tvo to nikad nije ni tvrdilo. „Uvek smo pri-

hvataliŒ, rekao je Najs, „da optuèni nikad li~no nije upotrebio re~i

Velika Srbija ili ih je samo upotrebio pripisuju}i ih drugima, ali da su

drugi… koristili taj termin, i uvek smo pravili razliku… izme|u re~i

koje su drugi koristili i na{eg slu~aja koji kaè da je optuènog moti-

visala èqa da svi Srbi ìve u jednoj dràvi… Moè biti da naposletku

ipak nema mnogo ili ~ak nema uop{te razlike izme|u prakti~ne reali-

zacije jednog i drugog.Œ26

U ovoj novoj oceni Milo{evi}a i Velike Srbije, Najs je prihvatio da

je Milo{evi} javno teìo da o~uva Jugoslaviju. Me|utim, kako je Najs objas-

nio:

„Po{to se raspadne biv{a Jugoslavija, stav je Tuìla{tva da jejedini na~in da se ispuni èqa da svi Srbi ìve u istoj dràvitaj da se u~ine razne stvari koje su se doga|ale na tri razli~iteteritorije… Analiziramo to u odnosu na ‰Milo{evi}evuŠ te`wuili wegovu iskazanu te`wu da svi Srbi treba da ìve u jednojdràvi, prihvataju}i da se na kraju ove izvedbe ~iweni~ni po-loàj moè malo razlikovati od onoga koji je prièqkivao ovajdoti~ni svedok ‰Vojislav [e{eqŠ u okviru svog dugoro~nog isto-rijskog koncepta Velike Srbije.Œ27

143

Razume se da su svi Srbi ìveli u jednoj dràvi pre nego {to je

Jugoslavija rasformirana uz jaku asistenciju spoqa{wih velikih sila, pa

se moè re}i da je on poku{avao da im omogu}i da ostanu u jednoj dràvi.

Tako|e, treba ista}i da je Milo{evi}eva èqa da pomogne Srbima da ìve

u jednoj dràvi bila potpuno u skladu sa jugoslovenskim Ustavom, koji je

jugoslovenskim „nacijamaŒ (dakle, narodima poput Srba, Hrvata i Musli-

mana) garantovao pravo da napuste Jugoslaviju i formiraju sopstvene dr-

àve. Ipak, po diktatu sila NATO-a, Jugoslavija je ne samo rasformirana

bez sporazuma sa tim nacijama ve} je gotovo dva miliona Srba u dràvama

koje su se povukle iz federacije ostalo uskra}eno za mogu}nost da se mirno

povuku, nego su morali da ìve kao mawine u zemqama u kojima su, samo

nekoliko decenija pre toga, ubijene stotine hiqada wihovih sunarodnika.

Svojim odbijawem da sve ovo prihvati bez otpora, Milo{evi} je navodno

zagovarao stvarawe Velike Srbije.Osim toga, nije ~ak bilo ta~no ni da je Milo{evi} aktivno podr-

àvao pravo preostalih srpskih mawina da ìve u jednoj dràvi. Milo-

{evi} je podràvao inicijativu Beograda, ~ija je namera bila da se spre~i

secesija Bosne time {to }e se Izetbegovi} postaviti za predsednika Jugo-

slavije; srpski Ustav iz 1992. nije poku{ao da preuzme nadle`nost nad

susednim teritorijama koje su naseqavali Srbi; Milo{evi} je pristao na

svaki me|unarodni mirovni plan predloèn tokom 1990-ih; Milo{evi} je

podrào povla~ewe jugoslovenskih oruànih snaga iz Hrvatske i Bosne, i

nije uradio ni{ta da za{titi Srbe iz Srpske Krajine u Hrvatskoj od obim-

nog etni~kog ~i{}ewa koje ih je zadesilo avgusta 1995. Svi ovi postupci

nespojivi su sa podràvawem jedinstvene ujediwene srpske dràve.[tavi{e, tokom su|ewa Milo{evi}u, [e{eq je jasno stavio do zn-

awa {ta zna~i koncept Velike Srbije: „Koncept Velike Srbije podrazu-

meva ujediwenu srpsku dràvu koja obuhvata sve srpske teritorije na ko-

jima Srbi ~ine ve}insko stanovni{tvo. To je, me|utim, protivno vekovnim

poku{ajima Vatikana, Austrije i drugih da srpski narod svedu samo na

pripadnike pravoslavne hri{}anske veroispovesti, po{to etni~ko bi}e

srpskog naroda podjednako obuhvata Srbe pravoslavne, katoli~ke i musli-

manske veroispovesti… I ono {to se defini{e kao srpska zemqa, gde se

govori srpskim jezikom… Ogromna ve}ina dana{wih Hrvata su Srbi ka-

toli~ke vere, katoli~ki Srbi. Svi muslimani u Bosni i Hercegovini i

oblasti Ra{ke su Srbi muslimanske vere.Œ28 Milo{evi}, kako je istakao

[e{eq, ne samo da nije podràvao takav koncept ve} mu se aktivno suprot-

stavqao. U obrazloèwu sudija povodom odbijawa predloga za odbacivawe

otpu`be na su|ewu u junu 2004. izri~ito se pomiwe: „zagovarawe i po-

dr{ka koju je optuèni pruào konceptu Velike SrbijeŒ (naglasak je do-

dat) i potowe wegovo otvoreno napu{tawe od strane Tuìla{tva trebalo je

da ozna~i kraj ovog slu~aja. Ali nije bilo tako — to je bilo politi~ko

su|ewe, ne pravi sudski postupak.

144

[okantne pri~e o genocidnim planovima

Prilikom konstruisawa sopstvene verzije pri~e o Srebrenici, MKSJje prosto zanemario dokaze koji su ukazivali suprotno, poput pismenih na-re|ewa koje je izdao predsednik bosanskih Srba, Radovan Karaxi}, kojimasu nedvosmisleno bile zabrawene egzekucije, zapravo sve vrste ratnih zlo-~ina29. U skladu sa svojim ciqevima, MKSJ je podsticao svedoke da istupesa {okantnim pri~ama o genocidnim planovima, nare|ewima da se izvr{ietni~ko ~i{}ewe i zaverama da se uni{te dokazi i zakopaju, i ponovo za-kopaju tela. Mnoge od tih pri~a su ispri~ali svedoci koji su tvrdili da suslu~ajno ~uli razgovore ~ije postojawe samo oni mogu da potvrde. TakoMiroslav Derowi}, civilni komesar za Srebrenicu i jedan od kqu~nihsvedoka za slu~aj Srebrenice, tvrdi da mu je predsednik bosanskih Srba,Radovan Karaxi}, u razgovoru koji su vodili na Palama, 9. jula 1995, rekaoda Muslimani moraju biti pobijeni. „MiroslaveŒ, navodno mu je rekaoKaraxi}, „svi oni moraju biti ubijeniŒ.30 Momir Nikoli}, jo{ jedankqu~ni svedok za Srebrenicu, opisao je razgovor sa Ratkom Mladi}em ukom je general potezom ruke pokazao svoju nameru da pokoqe Muslimane.31

Iskazi ove dvojice svedoka, kao posledica nagodbe o priznawu krivice, nina koji na~in nisu potvr|eni.

Tokom su|ewa Milo{evi}u, tuìoci su na klupu izveli upravnikajednog kazina u Vojvodini, severnoj srpskoj pokrajini, koji je prepri~aokako su se ~lanovi srpske vlade hvalili, dok se on nalazio dovoqno blizuda ih ~uje, kako su naoruàli Srbe u Krajini. Taj svedok, ozna~en samo kaoCe–48, tako|e je tvrdio da je ~uo Milo{evi}a kako govori o potrebi stva-rawa Velike Srbije. Milo{evi} je navodno rekao da „se mora napravitiujediwena srpska dràva koja }e obuhvatiti Republiku Srbiju, Crnu Goru,Republiku Srpsku i Republiku Srpsku KrajinuŒ.32 Ce–48 je izjavio da vo-di dnevnik u kom je zabeleìo sve {to je ~uo u kazinu. Bilo je, ipak,nekoliko problema. Prvo, nije se potrudio da zabeleì datume kada je na-vodno ~uo ove razgovore — a datumi su obi~no su{tinski deo jednog dnev-nika. [to je jo{ gore, pojavio se na sudu ne sa tim svojim dnevnikom, negosa odlomcima koje je iz wega kopirao. Iz nekog razloga, uni{tio je ori-ginalni dnevnik. Kako bi dokazao da govori istinu, Ce–48 je kazao da jeistraìteq Kancelarije tuìla{tva koji ga je intervjuisao video ori-ginalni dnevnik na wegovom stolu i navodno ga uverio da nema potrebe daga donosi u sud.33

Pro{irewe „komandne odgovornostiŒ

Druga taktika koju je primenio MKSJ bila je da se pojam „komandneodgovornostiŒ pro{iri tako da obuhvati ne samo nare|ivawe ili podsti-cawe zlo~ina koje izvr{avaju podre|eni, znawe ili neznawe o zlo~inimapodre|enih i odsustvo spre~avawa ili ka`wavawa zlo~ina podre|enih ve}i odsustvo predvi|awa da }e se izvr{iti zlo~in i uvi|awa da izvesni

145

zlo~ini mogu dovesti do drugih zlo~ina. Takve ideje se mo`da mogu pri-

meniti u gra|anskom pravu prilikom odre|ivawa i pripisivawa odgovor-

nosti; ali ne i u krivi~nom pravu, koje se zasniva na prisustvu ili odsu-

stvu jasno izraène namere — takozvane mens rea. Za Tribunal je, me|utim,

dovoqno da komandant ima „razloga da znaŒ za nare|ivawe ratnih zlo~ina

da bi se dokazala krivi~na namera.Mora se napomenuti da se ~lan 7(3) Statuta MKSJ zasniva na ~lanu

86(2) Protokola I kojim su dopuwene @enevske konvencije, ali me|u wima

postoje zna~ajne razlike. U Protokolu I stoji: „îwenica da je prekr{aj

Konvencija ili ovog protokola izvr{io podre|eni ne osloba|a krivice

wegove nadre|ene u smislu kaznene i disciplinske odgovornosti… uko-

liko su oni znali, ili raspolagali informacijama koje bi im omogu}ile da

pod datim okolnostima u to vreme zakqu~e da on ~ini ili namerava da

u~ini takav prekr{aj, i ukoliko oni nisu preduzeli sve raspoloìve mere

u okviru svojih mo}i da spre~e ili onemogu}e takav prekr{aj.Œ U Statutu

MKSJ se navodi: „îwenica da je bilo koje delo koje se pomiwe u … ovom

statutu izvr{io podre|eni ne osloba|a krivi~ne odgovornosti wegovog

nadre|enog ukoliko je on znao ili imao razloga da zna da je pot~iweni

spreman da izvr{i takva dela, ili je to u~inio a nadre|eni nije preduzeo

neophodne i razumne mere da spre~i takva dela ili da kazni wihove iz-

vr{ioce.Œ U Statutu MKSJ „kaznena i disciplinska odgovornostŒ zame-

wena je „krivi~nom odgovorno{}uŒ. „Informacije koje bi im omogu}ile da

pod datim okolnostima u to vreme zakqu~eŒ zameweno je mawe odre|enim,

sveobuhvatnijim „imao razloga da znaŒ. „Raspoloìve mere u okviru svojih

mo}i da spre~e ili onemogu}e prekr{ajŒ koje se o~ekuje da }e nadre|eni

preduzeti zamenile su „neophodne i razumne mereŒ. Ovakvom izmenom tek-

sta teret dokazivawa se o~ito prebacuje sa tuìoca na optuènog. Razlika

je u tome da li tuìlac treba da dokaè da je nadre|eni znao za zlo~ine i

imao mo} da ih spre~i, ili nadre|eni mora da dokaè da nije znao za zlo-

~ine i/ili nije bilo u wegovoj mo}i da ih spre~i. Prema Protokolu I, mora

se dokazati efektivna komanda; prema Statutu MKSJ — efektivna komanda

se podrazumeva.Zahvaquju}i nebuloznim pojmovima „sau~esni{tvaŒ, „pomagawa i

podstrekivawaŒ i „sau~esni{tva putem pomagawa i podstrekivawaŒ, MKSJ

moè da osudi koga god èli, uprkos odsustvu bilo kakvih dokaza o u~e{}u

u ratnim zlo~inima. Ta~nije, ko god je na komandnom poloàju odgovoran je

za svaki zlo~in koji izvr{i bilo ko pod wegovom komandom. Suvi{no je

re}i da se takvo pro{ireno tuma~ewe komandne odgovornosti primewuje

samo na protivnike Sjediwenih Dràva, nikad na SAD. Niko nije ni po-

mislio da odgovornost za Maj Laj pripi{e predsedniku Lindonu B. Xon-

sonu; ili za zlo~in u Rumaili (eng. ~esto turkey shoot) tokom Prvog za-

livskog rata predsedniku Xorxu H.V. Bu{u; ili za Abu Graib, Faluxu i

pokoq preko 1000 zarobqenika kod Mazar-e-[arifa u Avganistanu pred-

sedniku Xorxu V. Bu{u. Odgovornost nikad ne doti~e kadrove vi{e od

146

poru~nika Vilijama Kelija (William Calley) ili redova ârlsa A. Grejnera

mla|eg (Charles A. Graner Jr.) i Lindija R. Inglanda (Lynndie R. England).Uz pomo} rastegqivih pojmova, kao {to je „zajedni~ki zlo~ina~ki

poduhvatŒ, ~ije postojawe i svrhu MKSJ moè prosto da objavi bez potrebe

da se zamara pojedina~nim namerama wegovih navodnih ~lanova, koji mo`da

nisu imali pojma da pripadaju nekakvom kolektivnom poduhvatu, ili da on

uop{te postoji, MKSJ je u mogu}nosti da zaobi|e strogu formulaciju u

Konvenciji o genocidu iz 1948, koja se specifi~no odnosi na „nameru da se

uni{ti, u celini ili delom, jedna nacionalna, etni~ka, rasna ili verska

grupaŒ. Da bi dokazao genocid, tuìlac mora da dokaè da je po~inilac

delovao sa genocidnom namerom.Ne i pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju. Ka-

ko to defini{e MKSJ, prva kategorija „zajedni~kog zlo~ina~kog poduhva-

taŒ opisuje situaciju u kojoj „svi optuèni, deluju}i shodno zajedni~koj

zamisli, poseduju iste zlo~ina~ke namere; na primer, formulisawe plana

za ubistvo od strane po~inilaca zna~i da u sprovo|ewu te zajedni~ke za-

misli (pa ~ak i ako po~inioci u okviru toga vr{e zasebno razli~ite uloge)

oni svi ipak imaju nameru da ubijuŒ.34 Ova „zajedni~ka zamisaoŒ, koja bi

trebalo da se utvrdi na osnovu okolnosti, u realnosti je spekulativna

konstrukcija tuìlaca. „Zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvatŒ oslobodio je tu-

ìoce mukotrpnog zadatka da dokaù pojedina~nu krivi~nu odgovornost,

zlo~ina~ku nameru pojedinca ili ~ak direktnu komandnu odgovornost, bi-

lo zbog nare|ivawa ili nespre~avawa. Tuìoci su u mogu}nosti da pri-

pi{u kakav god zajedni~ki zlo~ina~ki ciq èle nasumi~nom zbiru poje-

dinaca a onda objave da bilo ko od qudi koje su odabrali deli nameru svih

ostalih u toj grupi, ~ak i ako takva namera nikad nije bila ustanovqena. Na

primer, optu`nica za Hrvatsku protiv Slobodana Milo{evi}a kaè da je

biv{i jugoslovenski predsednik bio ~lan zajedni~kog zlo~ina~kog podu-

hvata, koji je imao za ciq

„nasilno odstrawivawe ve}ine hrvatskog i ostalog nesrpskog sta-novni{tva sa otprilike tre}ine teritorije Republike Hrvatske,za koju je planirao da postane deo jedne nove dràve u kojoj }epreovla|ivati Srbi… Da bi ovaj zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvatuspeo u ostvarivawu svog ciqa, Slobodan Milo{evi} je radio usaglasju sa ili preko nekoliko pojedinaca u tom zajedni~kom zlo-~ina~kom poduhvatu. Svaki u~esnik ili po~inilac u okviru zajed-ni~kog zlo~ina~kog poduhvata igrao je svoju ulogu ili uloge kojesu zna~ajno doprinele sveukupnom ciqu poduhvata.Œ35

Tuìoci, me|utim, nisu predstavili nijedan dokaz da je Milo{evi}

ikada zahtevao, naredio, podstakao ili nameravao da izvede „nasilno od-

strawivawe ve}ine hrvatskog i ostalog nesrpskog stanovni{tva sa otpri-

like tre}ine teritorije Republike Hrvatske za koju je planirao da postane

deo jedne nove dràve u kojoj }e preovla|ivati SrbiŒ. Nema dokaza, osim

tvrdwi Tuìla{tva, ni da su ostali tome teìli, a po{to je Milo{evi}

147

bio ~lan te grupe, mora da je on li~no to nameravao. Kao {to je re~eno

ranije, Milo{evi} nije pruìo nikakvu podr{ku Srbima u Krajini dok su

ih hrvatske snage etni~ki ~istile u operacijama „BqesakŒ i „OlujaŒ. Ipak,

jasno je da su ta etni~ka ~i{}ewa, koja su pomogle SAD i pre}utno UN I

MKSJ, bila pravo „nasilno odstrawivaweŒ — u interesu stvarawa dràve

u kojoj }e preovla|ivati Hrvati, {to je i proisteklo iz ovih akcija.Inovacija MKSJ o kojoj se najvi{e govorilo bila je takozvana tre}a

kategorija „zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvataŒ. Prema ovoj kategoriji, neko

moè biti kriv za zlo~in ~ak i ako ga nije ni po~inio, niti je to na-

meravao, niti je nameravao da ga neko drugi po~ini. MKSJ pritom ima na

umu

„zajedni~ku zamisao da se prati odre|eni kurs pona{awa na komjedan od po~inilaca izvr{ava delo koje, iako je izvan okvira za-jedni~ke zamisli, ipak predstavqa prirodnu i predvidqivu po-sledicu postizawa tog zajedni~kog ciqa. Primer za to bila bizajedni~ka namera koju deli grupa da se pripadnici jedne narod-nosti prinudno odstrane iz svog grada, sela ili regije (da bi seostvarilo „etni~ko ~i{}eweŒ) sa posledicom da je, u toku ovogpostupka, jedna ili vi{e `rtava ubijena. Iako se ubistvo mo`dane pomiwe izri~ito kao deo te zajedni~ke zamisli, ipak se moglopredvideti da bi prinudno odstrawivawe civila pred ni{anommoglo izazvati smrt jednog ili vi{e tih civila. Krivi~na od-govornost moè se pripisati svim u~esnicima u okrivu zajedni-~kog poduhvata u kom je rizik da }e neko poginuti bio predvidivaposledica sprovo|ewa te zajedni~ke zamisli, i uz to optuèniili nije bio toga svestan ili je zanemario taj rizik.Œ36

Pored ~iwenice da je pitawe {ta se moè a {ta se ne moè pred-

videti subjektivno i da se krivi~ni zakon zasniva na nameri pojedinca da

izvr{i odre|eni zlo~in, ono {to sud govori je posve apsurdno. Postoji

vi{e vaqanih razloga za prinudno odstrawivawe civila iz ratne zone: da

civili ne bi bili u opasnosti, da bi se oruàne snage rasporedile da

brane deo teritorije ili da bi se razmenilo stanovni{tvo kao uvod u pre-

kid neprijateqskih dejstava, da bi se vratilo stanovni{tvo koje je prvo-

bitno bilo prognano iz svojih domova. Sasvim opravdana vojna operacija

na taj na~in se progla{ava „etni~kim ~i{}ewemŒ, a ubistvo postaje pot-

puno predvidqiva posledica toga. Na taj na~in komandanti te vojne ope-

racije postaju krivci za taj zlo~in.MKSJ je i dodatno pro{irio ovakvu odgovornost. Objavio je da usta-

noviti krivi~nu odgovornost „za zlo~in koji nije dogovoren na osnovu

zajedni~kog plana potrebno je samo ako se, pod okolnostima datog slu~aja,

(i) moglo predvideti da bi jedan ili ostali ~lanovi te grupe mogli iz-

vr{iti takav zlo~in i (ii) optuèni je svojevoqno preuzeo taj rizikŒ.37

Moglo se predvideti da bi neko drugi „mogaoŒ izvr{iti zlo~in! Ovakvo

rezonovawe vodi ne samo do toga da se qudi okrive za zlo~ine koje nisu

148

izvr{ili, ve} i za zlo~ine koje nisu èleli da neko drugi izvr{i, ~ije su

izvr{avawe mo`da poku{ali da spre~e i za koje mo`da nisu ni znali da su

izvr{eni.Ako optuèni pristupi zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu kako bi

premestio stanovni{tvo uz kori{}ewe sile, onda on deli nameru direkt-

nih po~inilaca da izvr{e taj zlo~in. Me|utim, ako ti po~inioci izvr{e i

genocid, onda }e optuèni postati kriv za genocid ako se pokaè da je bio

svestan da je genocid predvidiva posledica prinudnog preme{tawa sta-

novni{tva. Kad se odgovornost za genocid tretira sa ovakvom fleksibil-

no{}u a sam termin uzima u uop{tenom smislu, kako je pokazao MKSJ u

slu~aju Krsti} (opisanom u Poglavqu 6) i kad se zajedni~ki zlo~ina~ki

poduhvat tretira sa sli~nom fleksibilno{}u i oportunizmom, uspeh tu-

ìla{tva u gowewu koga god da izabere bukvalno je zagarantovan.

Razli~iti standardi za razli~ite grupe

Vaqa ista}i, me|utim, da se pro{ireni stavovi MKSJ o komandnoj

odgovornosti i zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu odnose samo na Srbe.

Kad se radi o zlo~inima ne-Srba, za dokaze i odgovornost se primewuju

druga~iji standardi. Nema vi{e stihijskih presuda, ma{tovitih hipoteza

koje se prihvataju kao ~iwenice, nepokolebqive vere u istinitost iskaza

svedoka. Umesto toga, nastupaju skepsa i cepidla~ewe. Sudije su prebirawe

po ~iwenicama u ciqu potvr|ivawa teorija Tuìla{tva o zlo~ina{tvu i

odgovornosti zamenile potragom za ~iwenicama koje }e osporiti teorije

Tuìla{tva. Na primer, u osloba|aju}oj presudi na~elniku {taba Bosan-

ske muslimanske armije, Seferu Halilovi}u, sud je zakqu~io da, uprkos

visokom ~inu, uprkos tome {to je fizi~ki bio prisutan na mestu zlo~ina,

uprkos tome {to je u~estvovao u planirawu i sprovo|ewu muslimanskog

plana da se napadnu dva hrvatska sela, uprkos tome {to je izdao nare|ewe

svojim vojnicima i {to su ga oni smatrali svojim komandantom, Halilovi}

ne moè biti odgovoran ni za jedan od zlo~ina za koje je bio optuèn jer se

ne moè dokazati da je zaista imao komandni autoritet. Nije u~estvovao ni

u kakvoj „zajedni~koj zlo~ina~koj zaveriŒ, a taj se koncept ina~e vrlo retko

primewivao, osim u srpskim slu~ajevima. Halilovi} je, po mi{qewu Suda,

bio „vo|a tima u jednom timu za inspekcijuŒ, kome nije bio poveren „ko-

mandni autoritet, ve} funkcije koordinatora i nadzornikaŒ.38 Sudije MKSJ

nije brinulo to {to Halilovi} nije u~inio ni{ta da spre~i zlo~ine niti

je naredio krivi~nu istragu ili ka`wavawe zlo~inaca. [tavi{e, oslo-

ba|aju}i ga krivice, Sud je istakao Halilovi}e vrline. Primetiv{i da

„neki od vojnika na niìm poloàjima koji su svedo~ili pred Sudskim

ve}em Sefera Halilovi}a smatraju komandantom 'operacije Neretva'Œ, Sud

je na{ao da wihovo svedo~ewe „samo pokazuje po{tovawe koje je Sefer

Halilovi} uìvao kod nièrangiranih vojnika kao vi{i oficir i jedan

od osniva~a ‰BMAŠŒ.39

149

U osloba|aju}oj presudi vo|i OVK Fatmiru Qimaju, za koga je na-

vedeno da je bio zapovednik zarobqeni~kog logora u selu Lapu{nik u kom

su ubistva i mu~ewe bili svakodnevna pojava, sudije MKSJ je najednom

obuzela sumwa u motive svedoka i zabrinutost zbog nedoslednosti dokaza i

mogu}nosti da su svedo~ewa o~evidaca mo`da podstakli spoqni ~inioci:

„Ve}e je svesno mogu}nosti da je na identifikovawe Optuènog usudnici mo`da neopravdano i nesvesno uticao fizi~ki poloàjOptuènog, kao i drugi ~inioci zbog kojih se Optuèni u sud-nici na{ao u sredi{tu pa`we.Œ40

Ovakvih olak{avaju}ih okolnosti nema u presudi koju je MKSJ iz-

rekao komandantu Drinskog korpusa, Radislavu Krsti}u, iako su svedo~ewa

o~evidaca koja su ga sme{tala na relevantne lokacije ostavqala daleko

vi{e prostora za sumwu. Za razliku od ve}ine presuda MKSJ, odluka u

slu~aju Qimaj posve}uje mnogo vi{e pa`we detaqima i pridaje vi{e va`no-

sti potrebi da se ne{to dokaè sa sigurno{}u. Najzanimqiviji od svega

bio je na~in na koji je MKSJ tretirao krivi~nu odgovornost OVK. Sud je

izjavio da, iako je politika OVK bila da „se obra~una sa kosovskim Al-

bancima koji su smatrani za saradnike srpskih vlasti ili osumwi~eni da

podràvaju srpske vlasti i intereseŒ, nema dokaza koji bi ukazali na to da

OVK ima „uop{tenu politiku obra~unavawa sa civilima kao takvim, bili

oni Srbi ili kosovski AlbanciŒ.41 Za napade OVK se, stoga, ne moè „re}i

da su bili usmereni protiv civilnog stanovni{tvaŒ.42 Sudije su potom

objavile da je to {to su razmere otmica i ubistava bile male u odnosu na

ukupan broj stanovnika na Kosovu prevagnulo u odnosu na nalaz da je ci-

vilno stanovni{tvo bilo izloèno sistematskom napadu. Otmice su se,

prema izjavi sudija,

doga|ale na razli~itim geografskim lokacijama, u relativno ogra-ni~enom broju i ukqu~ivale su relativno malo otetih lica u po-re|ewu sa ukupnim civilnim stanovni{tvom Kosova, tako da se naosnovu wih ne moè prosuditi da je samo civilno stanovni{tvobilo predmet napada, ili da su saradnici me|u kosovskim Al-bancima i potencijalni ili osumwi~eni saradnici i druga otetalica pripadali jednoj klasi ili kategoriji koja bi bila tolikobrojna i rasprostrawena da bi oni sami ~inili jednu „popula-cijuŒ u relevantnom smislu.43

To {to je ukupan broj navodno pogubqenih Muslimana u Srebrenici

bio mali u odnosu na ukupno muslimansko stanovni{tvo u Bosni nije spre-

~ilo sudije MKSJ da donesu osude za genocid protiv Radislava Krsti}a i

Vidoja Blagojevi}a. Napadi na pojedince osumwi~ene da su „saradniciŒ —

blaì termin koji ozna~ava slu`benike koji po{tuju zakon — sluè stra-

te{kom ciqu terorisawa civilnog stanovni{tva koje se na taj na~in od-

vra}a od saradwe sa legitimnim vlastima. Me|utim, po dono{ewu za-

kqu~ka, sudije MKSJ su odbacile sve optu`be za zlo~ine protiv ~ove~no-

150

sti protiv Qimaja. Ostalo je samo jo{ da se relativno lako diskreditujusvedoci koji su govorili protiv wega. Otkriveno je da svakom pojedi-na~nom svedoku ne{to nedostaje. Svedo~ewe vo|a OVK, poput [ukrija Bujau vezi sa Qimajevim komandnim autoritetom, odba~eno je jer ne predstavqani{ta vi{e nego dokaz o po{tovawu koje je Qimaj uìvao. „Pojam 'ko-mandanta' sam po sebi u to vreme su mo`da olako shvatali neki pripadniciOVK, po{to neki tvrde da su taj termin koristili samo u znak po{tovawaili da bi uvaìli wegov uticaj.Œ44 Svedok Tuìla{tva L96 izuzet je kao„saradnik SrbaŒ: „Ve}e prime}uje da je L96 mo`da bio motivisan èqomda za{titi sebe i svoju porodicu insistirawem na tome da ne prenosisvojevoqno informacije srpskim vlastima. Uprkos tome, Ve}e je steklosnaàn utisak da je L96 zapravo la`no svedo~io o ovom problemu. Wegovaspremnost da to u~ini probudila je kod Ve}a op{te nepoverewe u kre-dibilitet ovog svedoka.Œ45 Iskaz svedoka L96 odba~en je zbog toga {towegov „prethodni krivi~ni dosije, zlo~ina~ko pona{awe i istorija ko-ri{}ewa droge veoma negativno uti~u na ocenu ‰wegoveŠ verodostojno-stiŒ.46 Svedok optu`be policajac Dragan Ja{ovi} izuzet je zbog „navoda opritvarawu, ispitivawu, zlostavqawu i mu~ewu u policijskoj stanici ukojoj je ‰onŠ radioŒ.47 Zanimqivo je {to se u jednom od tih navoda pomiweprisustvo „bejzbol palicaŒ u toj policijskoj stanici, iako bejzbol pretoga nije bio poznat kao omiqena razbibriga u biv{oj Jugoslaviji.

Kao i u osloba|aju}oj presudi za Halilovi}a, Sudsko ve}e MKSJ, po-{to se uverilo da nema dovoqno dokaza na osnovu kojih bi se potvrdilo daje Qimaj bio vrhovni komandant oblasti u kojoj se nalazio zarobqeni~kilogor, nije se ni pozabavilo pitawem da li je Qimaj, kao visoki oficirOVK, uop{te naloìo se da istraè doga|aji u Lapu{niku ili ikada po-ku{ao da kazni po~inioce zlo~ina u tom mestu. Neizbe`no se name}e za-kqu~ak da, prilikom su|ewa ne-Srbima, naro~ito vo|ama NATO-ovih iza-branih `rtava, kao {to su bosanski Muslimani ili kosovski Albanci,MKSJ prosto u~estvuje u {aradi zarad odnosa sa javno{}u, ne bi li presvega pokazao da je nepristrasan, ~ak i kada primewuje potpuno druga~ijestandarde za forenzi~ku pouzdanost i krivi~nu odgovornost.

Tuìoci u ulozi sudija (ili, po srpski,kadija te tuì, kadija ti sudi)

Jedinstvena stopa uspe{nosti MKSJ u dono{ewu osuda (za srpskeoptuènike) o~igledno je tesno povezana sa ~iwenicom da je to u istovreme prvostepeni sud, àlbeni sud, sudija, porota, tuìlac, branilac,amicus curiae i posledwa instanca. Usled toga, onaj koga MKSJ izabere za`rtvu ima vrlo male {anse da se izvu~e iz wegovih kanxi. U svom statutu,pravilima postupka, dokaznom postupku i bezbrojnim proglasima svojihslu`benika, MKSJ tvrdi da se striktno pridràva krutih normi zapadnogpravosu|a: optuèni ima pravo na pretpostavku nevinosti, tuìla{tvosnosi teret dokazivawa, krivica se mora dokazati van svake opravdane sum-

151

we, optuèni imaju pravo na brza i javna su|ewa, tuìla{tvo i odbranamoraju raspolagati jednakim resursima, optuèni ima pravo na su~eqa-vawe sa onima koji ga optuùju. U praksi se, me|utim, MKSJ gotovo i nepretvara da se pridràva ovih normi. Na primer, „zajedni~ki zlo~ina~kipoduhvatŒ se nigde ne spomiwe u statutu MKSJ. Nema re~i ni o nagodbamao priznawu krivice i tome kada se one koriste. MKSJ tvrdi da sledi tra-dicije, kako obi~ajnog prava, tako i gra|anskog prava. U stvarnosti, MKSJsamo uzima od svake tradicije ono {to mu je potrebno da pove}a mo} tu-ìlaca i umawi prava optuènih. Tuìlac iznosi silne navode, optuù-ju}i za masovne zavere ali predstavqaju}i malo toga u smislu dokaza kojibi podràli ovakve navode, sporne nalaze ve{taka, mnogo dokaza iz drugeruke, sumwivih svedo~ewa o~evidaca koji ~esto ne bivaju temeqno una-krsno ispitani, „stru~wakeŒ koji su, u stvari, na platnom spisku Tri-bunala,48 i samobitne svedoke koji kriju sopstvene politi~ke ciqeve. Te-ret dokazivawa obi~no pada na optuènog, koji treba da dokaè da su na-vodi neistiniti — {to je nemogu} zadatak, s obzirom na modus operandiMKSJ. Umesto da budu nepristrasni arbitri koji }e se postarati da obestrane igraju po{teno, sudije MKSJ se pona{aju kao ~lanovi tuìla{tva.Pasivnost koju pokazuju dok optu`ba iznosi svoj slu~aj o{tro se razlikujeod agresivnih, neprijateqskih, unakrsnih ispitivawa kojima pribegavajukad do|e vreme za odbranu. Jo{ vi{e zabriwava {to se branioci koje jeMKSJ u jednom trenutku nametao nevoqnim optuènicima, poput advokataAlfonsa Orija dodeqenog optuènom Du{ku Tadi}u, na kraju imenuju zasudije Tribunala, time i tuìoce.

MKSJ je u su{tini samo tuìla{tvo, sve vreme. Pravdaju se time {to,navodno, donose pravdu `rtvama. Dokazi nisu neophodni — samo unapredodre|eni sudski ishodi — ili, boqe re~eno, politi~ki ishodi. Dokle god suiskazi svedoka u skladu s verzijom MKSJ o raspadu Jugoslavije i ratovimana Balkanu, MKSJ i, naravno, oni koji ga pla}aju, mogu se pretvarati da jeTribunal sud kao i svaki drugi, u slu`bi po{tenih gra|ana, koji teì daispravi nepravde i donese pravdu i pomirewe. Ovo MKSJ omogu}uje da sepretvara kako svedoci koje poziva daju istinita svedo~ewa i da ignori{ewihovu o~iglednu partijsku pripadnost i politi~ke ciqeve.

[tavi{e, zahvaquju}i simbiozi izme|u MKSJ i medija, Tribunal mo-è ra~unati na to da }e wegove svakodnevne, senzacionalne optu`be brzoobi}i svet, ma koliko ih dokazi ne podupirali. Razume se da se ovo odnosisamo na svedoke tuìla{tva. MKSJ svedoke odbrane, ili svedoke optu`bekoji odstupe od verzije MKSJ, podvrgava zlobnim napadima, povre|ivawuugleda i pretwama da }e biti optuèni, dok mediji svedo~ewa u koristodbrane potpuno zanemaruju.

Sumwivi dokazi

Predstavqawe video trake, za koju je re~eno da prikazuje smaknu}e{estorice Muslimana nekih 150 kilometara od Srebrenice, na su|ewu Mi-

152

lo{evi}u u junu 2005. sna`no ilustruje spremnost sudija MKSJ da pri-

hvate sumwive dokaze. Sud je odobrio tuìla{tvu da uvede traku tokom

unakrsnog ispitivawa svedoka odbrane, nekada{weg pomo}nika ministra

unutra{wih poslova, generala Obrada Stevanovi}a. Do tog trenutka, me-

diji su dosledno ignorisali wegovo obimno i va`no svedo~ewe. Traka nije

imala nikakve veze sa ispitivawem svedoka optu`be; wena verodostojnost

nije bila potvr|ena; o tome odakle je potekla nije re~eno ni{ta. A ipak su

tuìoci MKSJ znali da mogu ra~unati na to da }e im sud odobriti ovaj

prikaz krvoproli}a kao senzaciju, iako traku prethodno nisu uveli kao

ozbiqan dokaz, kao i na to da }e pristrasni mediji na odgovaraju}i na~in

obelodaniti sadràj snimka — taj kona~ni dokaz, kao da je uop{te bio

potreban, srpskog genocida u Srebrenici. Iskazi svedoka optu`be ~esto su

predvidqivi do te mere da postaju monotoni. Bilo da Tribunal slu{a sve-

do~ewa o Srebrenici, Bijeqini, Ra~ku ili ma kom drugom mestu, svedoci

prepri~avaju istu pri~u: Srbi su, navodno, opkolili selo tenkovima, bor-

nim vozilima i minobaca~ima, a onda je te{ka artiqerija zapo~ela vi-

{ednevno granatirawe. Srbi ulaze u selo, nasumi~no ubijaju i siluju,

pqa~kaju i pale ku}e. Seqani nemaju drugog oru`ja osim lova~kih pu{aka.

Onda nare|uju da svi ìteqi iza|u iz ku}a, razdvajaju mu{karce od èna i

dece, pakuju ène i decu u autobuse, a mu{karce gone na neko poqe ili

{umski proplanak, gde ih onda ubijaju ma{inkama, pu{kama ili ru~nim

granatama. O~evici koji svedo~e, bez izuzetka, uspeli su nekim ~udom da

pobegnu po{to su se pretvarali da su mrtvi ili su ih zatrpala tela ubi-

jenih. Povremeno, umesto da pobegne, poneki svedok se sakrije i posmatra

{ta se de{ava. S obzirom na jasan osnovni tok pri~e, ekstremne mere za-

{tite koju su im pruàle sudije MKSJ, ograni~eno vreme za unakrsno is-

pitivawe i oklevawe branilaca kako ne bi ispalo da maltretiraju qude

koji su, navodno, preìveli takve strahote, svedoci mogu o~ekivati da }e

pro}i relativno lako.Svakome ko je ~itao autenti~ne iskaze o ubistvima i mu~ewima ve}i

deo svedo~ewa ovih o~evidaca zvu~i prili~no neverovatno. Tipi~an pri-

mer je kosovski Albanac Agim Jemini, inèwer, koji je na su|ewu Mi-

lo{evi}u svedo~io kako se sakrio na tavan svoje ku}e dok su Srbi harali

po wegovom selu.49 Tvrdio je da je mogao da ~uje razgovore koje su preko

radija vodili srpski vojnici u ku}i preko puta wegove. Milo{evi} ga je

pitao kako je mogao da ~uje razgovore, budu}i da na ku}i preko puta nije

bilo prozora koji su gledali ka wemu. Osim toga, zar ne bi ti Srbi koji su

nasumi~no pucali, provaqivali u ku}e, urlali i pqa~kali pravili mnogo

buke? Sudije MKSJ su brè-boqe okon~ale unakrsno ispitivawe. Tu je,

zatim, Milazim Ta~i, kosovski Albanac koji je, na su|ewu Milo{evi}u,

tvrdio da su Srbi do{li u wegovo selo, okupili mu{karce i odveli Ta-

~ijevu grupu, u kojoj ih je bilo oko 33, u {umu, u pratwi jednog policajca

naoruànog ma{inkom.50 Mu{karcima je nare|eno da kleknu, a policajac je

onda zapucao na wih s razdaqine od oko osam metara. Dvojica qudi su pala

na svedoka i oborila ga na zemqu. Leào je nepomi~no dok pucwava nije

153

prestala; kasnije je otkrio da su mu meci probili jaknu, xemper i ko{uqu,ne ozlediv{i ga. Tuìlac je, razume se, pokazao sudu tri fotografije, jed-nu na kojoj se videla ko{uqa s rupama od metaka pozadi, drugu — xemper srupama od metaka pozadi, i tre}u — jaknu s rupama od metaka pozadi. Otkudpozadi rupe od metaka, ako je svedok ostao nepovre|en, ostalo je nejasno.Ipak, delovalo je da je MKSJ uveren.

Zamr{ena pravila

MKSJ je uveo veliki broj pravila i smernica, na prvi pogled kako bise postarao da svedoci budu za{ti}eni od sudskog gowewa, ali koja zapravosluè da se oni za{tite od ozbiqnog unakrsnog ispitivawa. Prema Pra-vilu 69, „Tuìlac moè Sudiji ili Sudskom ve}u podneti molbu da sezabrani otkrivawe identiteta `rtve ili svedoka koji bi se mogao izloìtiopasnosti ili riziku, dok se toj osobi ne obezbedi za{tita od strane Tri-bunalaŒ. Neotkrivawe identiteta svedoka vi{e {titi MKSJ nego samogsvedoka. Unakrsno ispitivawe postaje izuzetno te{ko kad gotovo svako pi-tawe preti da razotkrije identitet svedoka, a MKSJ takvo razotkrivaweo{tro ka`wava. Optuènima postaje te{ko da istraè svedokovo poreklo.Javnost nije u mogu}nosti da proceni verodostojnost svedoka ukoliko sesvi podaci o wegovom ili wenom poreklu kriju. Pored toga, tuìoci MKSJkao dokaze u su|ewu ~esto uvode iskaze svedoka iz drugog su|ewa, u celinii bez unakrsnog ispitivawa.

[tavi{e, MKSJ svedocima nudi mogu}nost da svedo~e anonimno. Usvakom sudskom postupku ima zna~ajno vi{e svedoka sa pseudonimima negoonih sa imenom i prezimenom. Stranice i stranice transkripata se re-diguju ne bi li se toboè sakrio identitet svedoka ili identitet qudiimenovih prilikom davawa iskaza. Svedoci se, a to je va`no, upravo pod-sti~u da anonimno svedo~e. Kapetan Dragan Vasiqkovi}, srpski iseqeniknastawen u Australiji koji je po~etkom 1990-ih obu~avao vojnike Repub-like Srpske Krajine i svedo~io u korist optu`be na su|ewu Milo{evi}u— prvobitno je bio naveden kao svedok Be-073 — otkrio je da je moraoizri~ito da zahteva da ne svedo~i anonimno. Dragan je tako|e otkrio da jeKancelarija tuìoca zatraìla od wega da potpi{e papir „kojim se po-tvr|uje da se Tuìlac obavezuje da svaki razgovor ili izjava koje }ete datiu toku priprema za svedo~ewe, kao svedok u slu~aju Tuìla{tva protivMilo{evi}a, ne}e biti upotrebqeni protiv vasŒ.51 Ovakav sporazum ravanje podsticawu na krivokletstvo.

Svedocima je tako|e velikodu{no omogu}eno da na jednom su|ewu ot-kriju svoj identitet, a na drugom svedo~e anonimno. Nekada{wi hrvatskipredsednik Stjepan Mesi}, na primer, svedo~io je i anonimno i neano-nimno. Mesi} — ~ovek koji je odigrao kqu~nu ulogu u raspadu Jugoslavije ikoji se, nekoliko nedeqa po{to je u oktobru 1991. odstupio sa mesta po-sledweg predsednika jedinstvene Socijalisti~ke Federativne RepublikeJugoslavije, otvoreno pohvalio pred hrvatskom Skup{tinom u Zagrebu: „Is-

154

punio sam svoju du`nost. Jugoslavija vi{e ne postojiŒ52 — redovno je naraspolagawu tuìla{tvu MKSJ. Daqe, svedocima optu`be je dozvoqeno daunapred ograni~e koja im se pitawa smeju ili ne smeju postavqati. Takav jebio slu~aj sa svedo~ewem nekada{weg vrhovnog komandanta NATO-a, Ve-slija Klarka, na su|ewu Milo{evi}u decembra 2003. Ameri~ka vlada jezahtevala da Klark ne bude ispitivan u vezi s ratom NATO-a protiv Jugo-slavije. MKSJ se sloìo, dozvoliv{i Klarku da drì pridike o navodnimzlo~inima koje su po~inili Srbi, ali ograni~iv{i Milo{evi}evo una-krsno ispitivawe na Klarkov iskaz o wihovim susretima i odbaciv{i sva-ku raspravu o zlo~inima NATO-a.

[tavi{e, branioci koji svedocima optu`be ne ukaù du`no po{to-vawe suo~avaju se sa sudskom cenzurom. Sudije se èstoko obra~unavaju saadvokatima odbrane koji prilikom ispitivawa svedoka odu predaleko. Naprimer, svedok Be–1054, Muslimanka iz Bosne, svedo~ila je na su|ewu Mi-lo{evi}u da je bila u grupi Muslimana koje su bosanski Srbi ìve spa-lili. Ubrzo se pokazalo da joj je te{ko da isprati pri~u. Prvo su, kako jetvrdila, „na tepihe sipali neku naftu ili gorivo. I tada su nas zapalili.ŒMe|utim, rekla je i da je u ku}u bila uba~ena bomba. Pomiwala je i gas.Po{to je neko vreme unakrsno ispitivao tu ènu, Milo{evi} je najzadizjavio: „Moram vam re}i da meni ovo zvu~i prili~no konfuzno, jer ste usvojoj izjavi istraìteqima… rekli da ‰redigovanoŠ isko~ili kroz prozorba{ kad je bomba eksplodirala… Dakle, bila je eksplozija, ne samo pa-qewe, ve} i bomba koja je eksplodirala? …Dakle, je li bomba eksplodirala,ili je bio gas, ili je tepih bio natopqen i isprskan nekom te~no{}u? [taje to bilo?Œ53 U tom trenutku sko~io je tuìlac, qut {to Milo{evi}o~ekuje od svedoka da se seti svakog pojedina~nog detaqa tog traumati~nogdoga|aja. Onda je do{ao red na Branislava Tapu{kovi}a, amicusa kog je sudodredio, da je unakrsno ispita. Svega nekoliko minuta po{to je po~eo,sudija Ri~ard Mej ga je prekinuo. „êmu to?Œ, zagrmeo je. „Ukazali ste naneka neslagawa u iskazu svedoka… Optuèni nije osporio ~itav iskaz otome da se ovo dogodilo, da su ti qudi bili u ku}i, da je ona zapaqena, onisu izgoreli. Sad, precizni detaqi o tome kako se to dogodilo u ovom tre-nutku ne deluju preterano va`no.Œ54 Detaqi nisu va`ni, ve} samo optu`ba.

Svedoci kao pokretne trake tuìlaca

Tuìoci koriste svedoke kao pokretne trake da bi razglasili pri~ekoje èle da pro{ire. Uloga svedoka je da potvrde zakqu~ke koje su tu-ìoci ve} doneli. U sistemu kakav je uspostavqen u MKSJ, koji dopu{tadokaze iz druge ruke, prepri~avawe pri~a, za koje tuìoci mo`da veruju dasu istinite, ali koje se ne mogu potkrepiti dokazima, ide prili~no lako.Svedoci mogu da kaù ono {to tuìoci èle da oni kaù i da zatim obja-sne da su to ~uli od nekog drugog. Pravila dokaznog postupka u Tribunalu,kao i wegova praksa u radu, omogu}avaju tuìocima da sami predstave do-kaze svedoka, iako svedoci nisu prisutni. [tavi{e, MKSJ je ustanovio

155

mehanizme koji strogo ograni~avaju mogu}nosti za unakrsno ispitivawe.

Pravilo 89(Ef) kaè da „Ve}e moè primiti dokaze svedoka u verbalnom

obliku ili, kada interesi pravde tako nalaù, u pisanoj formiŒ; a u Pra-

vilu 92be navodi se da „Sudsko ve}e moè prihvatiti, u celini i de-

limi~no, iskaz svedoka u vidu pisane izjave namesto verbalnog svedo~ewa,

koja se ti~e dokazivawa ne~ega {to nije konkretno delo i pona{awe koje se

optuènom stavqa na teret u optu`niciŒ. Kao da to nije dovoqno, àlbeno

ve}e MKSJ donelo je 30. septembra 2003. odluku da se pisane izjave mogu

predstaviti kao svedo~ewe u korist optu`be, a u prilog „dela i pona{awa

optuènog za koje ga optu`nica teretiŒ. Sve {to svedok treba da uradi

jeste da se pojavi i posvedo~i da je on istinski autor izjave.Unakrsno ispitivawe se dopu{ta, ali je izuzetno ograni~eno, kako u

pogledu trajawa, tako i u pogledu teme. Usled potpunog eliminisawa ver-

balnog svedo~ewa, optuènom postaje gotovo nemogu}e da se suprotstavi

onima koji ga optuùju, jer upravo protivre~nosti u svedokovim verbalnim

i pisanim izjavama, koje se otkrivaju prilikom unakrsnog ispitivawa, mo-

gu dovesti u pitawe kredibilitet svedoka. Kako pokazuju su|ewa pred MKSJ,

protivre~nosti izme|u verbalnih i pisanih izjava mogu biti veoma upad-

qive; o onima izme|u razli~itih pisanih izjava da i ne govorimo. Ovakva

pravila MKSJ od velike su koristi tuìocima: wima se umawuje mo-

gu}nost da optuèni razabere koliki deo „izjaveŒ koju su uzeli tuìoci

~ini direktni iskaz svedoka, a koliko konstruisana pri~a Kancelarije

tuìoca.Ne ~udi, onda, {to se svedoci ~esto pojavquju na sudu sa pisanim

izjavama koje pokazuju izvrsno poznavawe veoma sloène materije. Na pri-

mer, svedok Be–129, ~inovnica koja je navodno honorarno radila za Ar-

kanovu Srpsku dobrovoqa~ku gardu, znala je izuzetno mnogo o toj orga-

nizaciji. Naro~ito je ~udno delovalo to {to je svedo~ila o doga|ajima iz

1991. i 1992, iako je tek bila po~ela da radi za Arkana u novembru 1994.

Milo{evi} ju je upitao: „Po{to ovde govorite o doga|ajima iz perioda

koji pokriva gotovo ~etiri godine pre nego {to ste se zaposlili, moète

li mi re}i ko vam je pomogao u izno{ewu ovih ~iwenica –naizgled sa

takvom precizno{}u — kad te ~etiri godine niste radili?Œ @ena je odgo-

vorila: „Niko mi nije pomogao. Mislim da sam dovoqno inteligentna, iako

sam radila dve godine, ako su preda mnom bila dokumenta kojima sam imala

pristup, da mogu sama da ih hronolo{ki pore|am u glavi.Œ55 A opet su

sudije ozbiqno shvatile ovog svedoka, ~ak toliko ozbiqno da su u svom

obrazloèwu povodom odbijawa zahteva prijateqa suda 2004. za delimi~no

osloba|awe Milo{evi}a ba{ wu naveli kao kqu~nog svedoka optu`be: „Be–129

je svedo~ila da je, preko DB-a ‰srpske slu`be dràvne bezbednostiŠ, Op-

tuèni kontrolisao i podràvao Crvene beretke i Arkanove Tigrove i

znao za wihove aktivnosti u Bosni i HercegoviniŒ.56

Jo{ jedna svedokiwa koja je pokazala „izvanrednu stru~nostŒ bila je

Xevahire Siqa, kosovska Albanka koja je na su|ewu Milo{evi}u izvedena

da svedo~i kako je izbegli~ki konvoj, koji je NATO na kraju bio primoran

156

da prizna da je bombardovao, u stvari, bombardovala jugoslovenska avi-

jacija! Pa ipak, uprkos NATO-ovom sramnom priznawu, ona je senzacio-

nalno tvrdila da je NATO-ova prvobitna la` bila istina. O~igledno po-

u~ena svedokiwa pokazala je da zapawuju}e dobro barata tehni~kim deta-

qima: pomenula je da je jugoslovenska vojska bila opremqena automatskim

pu{kama „gulinovŒ. Imala je i „sjajan vidŒ: tvrdila je da je znala da avi-

oni koji bombarduju kolonu pripadaju jugoslovenskoj avijaciji jer su na

wima bile naslikane jugoslovenske zastave, trobojke. „To je i bio plan

optuènogŒ, rekla je u nastavku, „da uradi ovako ne{to i za to okrivi

NATOŒ.57

Primer svedo~ewa po nalogu Tuìla{tva tako|e je iskaz kosovskog

Albanca Alija Xogaja, grobara. Wegovo svedo~ewe na su|ewu Milo{evi}u

pruìlo je fascinantan uvid u razmere protekcije koju bi sudije priu{ti-

le svedocima optu`be koji zapnu u pri~i. \ogaj je dao dve izjave, jednu u

februaru 2000. a drugu u junu iste godine. U prvoj izjavi prepri~ao je kako

ga je u aprilu ili maju 1999. srpska policija primorala da ekshumira tela

u Pustom Selu i ponovo ih sahrani na drugom mestu na Kosovu. U drugoj

izjavi govorio je o tome kako su ga Srbi u aprilu 2000. odveli na vojni

poligon gde je iskopao i natovario oko 80 ili 90 tela u kamion-hladwa~u.

Milo{evi} je postavio o~igledno pitawe: Za{to je u prvoj izjavi zabo-

ravio da pomene {ta se dogodilo na vojnom poligonu? Istog ~asa se ume{ao

iznervirani sudija Ri~ard Mej, u to vreme predsedavaju}i sudija na Mi-

lo{evi}evom su|ewu, da objasni kako, po{to je u izjavi od juna 2000. opi-

sivao doga|aj iz aprila 2000, nimalo ne iznena|uje {to je \ogaj zaboravio

da pomene taj doga|aj u izjavi iz februara 2000. Milo{evi} je istakao da u

aprilu 2000. „na Kosovu nije bilo srpskih vlasti niti srpske policijeŒ.

Me|utim, ne obaziru}i se na Milo{evi}eva pitawa, svedok je nastavio

uporno da tvrdi da su se ekshumacije na poligonu dogodile u aprilu 2000, a

Mej je nastavio da ga u tome podràva.58

Narednog dana je tuìlac Kristina Romano objasnila da je pogre{ila

kad je o doga|ajima na poligonu govorila kao da su se zbili aprila 2000.

Htela je da kaè aprila 1999. Ni time, me|utim, nije bilo razja{weno

za{to je grobar insistirao na aprilu 2000. Milo{evi} se obratio svedoku:

„Gospodine \ogaj, molim vas, ju~e ste ovde pod zakletvom izjavili… da su

se ekshumacije na poligonu o kojima ste govorili kad ste pomenuli ka-

mion-hladwa~u, i tako daqe, da li se sve to dogodilo u prole}e 2000?Œ59

Mej nije dozvolio Milo{evi}u da postavi ovo pitawe, nego je umesto toga

upitao \ogaja za{to nije pomenuo ekshumacije na poligonu u svojoj izjavi

iz februara 2000. Svedok je objasnio da tuìoci koji su s wim razgovarali

nisu pomiwali poligon tokom prvog razgovora, ve} su ga pomenuli tek u

drugom razgovoru. Svedok je sad insistirao da su se doga|aji na poligonu

odigrali aprila 1999. Milo{evi} se pitao {ta je navelo grobara da preko

no}i promeni iskaz. Upitao ga je da li je razgovarao s nekim posle za-

vr{etka zasedawa prethodnog dana. Usko~io je Mej: „To je previ{e uop-

{teno pitawe.Œ Mej je onda pitawe preformulisao: „Da li ste razgovarali

157

s nekim iz Tuìla{tva dok je sednica bila u prekidu? To zna~i tokomno}i, otkako smo posledwi put bili zajedno u sudnici.Œ Svedok je biospreman za to pitawe, i bez oklevawa je odgovorio: „Ne.Œ

Pritisak na svedoke

MKSJ ne preza da upotrebi iznu|ena priznawa, kao u slu~aju Rado-mira Markovi}a, nekada{weg {efa srpske dràvne bezbednosti (prvobit-no ozna~enog kao Ka–34). Markovi} je uhap{en u Beogradu i proveo je ne-koliko meseci u zatvoru, tokom kojih su, kako je objasnio, predstavnicisrpskih vlasti povremeno razgovarali s wim i obe}ali mu slobodu, novidentitet i ìvot u inostranstvu ako bude la`no svedo~io protiv Mi-lo{evi}a. Kasnije je na sopstveno zaprepa{}ewe otkrio da je Tribunal nato ostao ravnodu{an, tvrde}i da je to interno pitawe kojim Beograd trebada se bavi. O~igledno nije bilo tako.

Kancelarija tuìoca je Markovi}a pozvala kao svedoka na osnovu iz-jave koju je dao beogradskim vlastima u vezi sa kamionima-hladwa~ama,sakrivawem zlo~ina na Kosovu i sahrawivawem i ponovnim sahrawivawemtela. Na otvorenoj sednici Markovi} je porekao izjavu datu u Beogradu,izjaviv{i da ju je dao pod pritiskom Ha{kog tribunala,60 ali je sudskove}e olako prihvatilo ovaj razotkriveni poku{aj zloupotrebe svedoka. Po-{to je o~igledno da su Hag i vlasti u Beogradu tesno sara|ivali, Tribunalje, u najboqem slu~aju, bio nezainteresovan, a u najgorem je aktivno u~e-stvovao u prinu|ivawu i/ili podmi}ivawu svedoka. Tuìoci èstoko na-padaju svedoke koji ne svedo~e kako se od wih zahtevalo. Na primer, o~e-kivalo se da }e Dragan Vasiqkovi}, srpski Australijanac, svedo~iti da jesrpske vojne operacije u Krajini nadziralo srpsko ministarstvo unu-tra{wih poslova. On je svedo~io suprotno od toga, naime, da srpska vladanije bila ukqu~ena u de{avawa u Krajini. Kada ga je Tuìla{tvo napalo,Vasiqkovi} je rekao da je izjava koju mu je Kancelarija tuìoca pripisalaimala vrlo malo veze s onim {to je zaista rekao: „Ne prihvatam ovu iz-javu.Œ61 Tuìoci su se prilikom ponovnog ispitivawa okomili na wega i,po Draganovoj pri~i, nisu mu platili avionsku kartu ku}i.

Tri kqu~na svedoka „insajderaŒ

[to se ti~e srpskih sitnih riba — od kojih su neki konkretno po-~inili ratne zlo~ine — MKSJ ih podsti~e da upru prstom u svoje nad-re|ene i blisko sara|uju sa tuìocima kako bi, u zamenu za olak{ice,konstruisali odgovaraju}u pri~u. U MKSJ najdelotvorniji na~in da se sve-dok natera da sara|uje s tuìocima je da se podigne optu`nica protiv wegaa onda zapo~nu pregovori o priznawu krivice. Po{to su osude MKSJ go-tovo sasvim izvesne, svaki optuènik je vi{e nego rad da sara|uje s tu-ìocima u ispredawu odgovaraju}e pri~e. Tako se, na primer, neko poputDraèna Erdemovi}a, kqu~ne karike u slu~aju Srebrenice, koji je tvrdio

158

da je u~estvovao u masovnom ubistvu preko 1.000 bosanskih Muslimana napoqoprivrednom dobru Brawevo i da je li~no usmrtio oko 100 qudi, iz-vukao sa kaznom od pet godina, koju, ina~e, nije do kraja odsluìo. [ta-vi{e, tretman trojice glavnih, toboè svedoka „insajderaŒ (Erdemovi}a,Miroslava Derowi}a i Momira Nikoli}a) od strane MKSJ ilustrova}ena~in na koji ovaj sud koristi sporna svedo~ewa da bi sastavio poèqnupri~u o Srebrenici. Ova trojica su prakti~no jedini svedoci navodnoplaniranih masovnih pogubqewa u Srebrenici koje MKSJ ima.

Draèn Erdemovi}

Jo{ od 1996. godine svedo~ewe Draèna Erdemovi}a ~ini osnov slu-~aja MKSJ u vezi sa Srebrenicom. U nadle`nosti Suda na{ao se, kako jedelovalo, nekada{wi borac u vojsci Republike Srpske koji je priznao da jeu~estovovao u hladnokrvnom streqawu 1.200 nenaoruànih mu{karaca ide~aka u Bosni. Ako je Erdemovi} govorio istinu, onda je slu~aj protivSrba u vezi s masovnim pogubqewima i te{kim raznim zlo~inima bio ne-oboriv.

Me|utim, ako je Erdemovi} lagao, a MKSJ to znao i ~ak ga u tomepodu~avao, a uàsna zlodela za koja tvrdi da su se dogodila su izmi{qenaili zna~ajno preuveli~ana, i/ili ako je bio pla}enik koji je po ugovoruubijao za nekog drugog, a ne za vo|e bosanskih Srba, onda je MKSJ sau~esniku wegovim laìma koji ga je naveo na krivokletstvo, falsifikovao dokaze,ometao sprovo|ewe pravde i koji je optuìo, pritvorio i poslao u zatvorpojedince za koje zna da su nevini. MKSJ bi se tada uklopio u sopstvenudefiniciju onog „zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvataŒ za koji druge op-tuùje da su u wemu u~estvovali.

Kako je sam svedo~io, Erdemovi} je bosanski Hrvat iz Tuzle i sluìoje, redom: u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA), BMA Alije Izetbego-vi}a, bosanskom Hrvatskom vije}u odbrane (HVO) i, najzad, Armiji bosan-skih Srba (ABS). Tvrdi da je 10. jula 1995. wegova jedinica, 10. diver-zantski odred, u{la u Srebrenicu i pomogla da se ìteqi varo{i okupe nafudbalskom stadionu. Jo{ neidentifikovani potpukovnik Armije Repub-like Srpske je 16. jula naredio wegovoj jedinici, sastavqenoj od osmoriceili desetorice vojnika, koji su ve}inom bili Hrvati, da ode na poqo-privedno dobro Brawevo u blizini Pilice i smakne muslimanske ratnezarobqenike. Za nekih ~etiri sata, po~ev od 10 sati ujutru, Erdemovi} ipripadnici wegove jedinice navodno su hladnokrvno ubili oko 1.000 ne-naoruànih Muslimana dovezenih autobusima iz Srebrenice. Po Erdemo-vi}u, prvo su samo osmorica pripadnika wegove jedinice izvr{avala ubi-stva, pa su kasnije do{li qudi iz Bratunca, koji nisu pripadali wegovojjedinici, da zavr{e posao.

Erdemovi} je opisao kako su izvodili qude iz autobusa po desetoricuodjednom. Kad okrenu le|a, Erdemovi} i wegovih sedam saboraca iz 10.diverzantskog odreda su pucali u wih. Egzekucije su navodno izvedene u

159

etapama, po~ev s jednog kraja terena pa prema poqoprivrednom dobru. Po-{to je ubijawe zavr{eno, vratio se potpukovnik i 10. diverzantskom odre-du i qudima iz Bratunca naredio da odu u Pilicu i ubiju jo{ neke mu-slimanske ratne zarobqenike koji su bili zakqu~ani u jednoj zgradi. Er-demovi} i ostali pripadnici 10. diverzantskog odreda su odbili da daqeu~estvuju u ubijawu. Umesto toga, oti{li su u Pilicu, seli u kafi} islu{ali kako qudi iz Bratunca ubijaju zakqu~ane Muslimane. Nekolikodana kasnije na Erdemovi}a je, pod pomalo misterioznim okolnostima, pu-cao pripadnik wegove jedinice i ozbiqno ga ranio. Proveo je mesec dana ujednoj beogradskoj vojnoj bolnici, gde je saznao razne detaqe o operacijiSrebrenica. Po{to je pu{ten, vratio se u Republiku Srpsku. Tokom poseteBeogradu februara 1996. ostvario je kontakt sa honorarnom dopisnicomVesti Ej-Bi-Sija (ABC News) Vanesom Vasi} Janekovi}, koja je u to vremeradila i kao „koordinator projekta monitoringa TribunalaŒ (TribunalMonitoring Project) Instituta za ratno i mirnodopsko izve{tavawe.62 Uintervjuu, snimqenom kamerom, koji je dao woj i francuskom listu „Fi-garoŒ, Erdemovi} je priznao da je streqao Muslimane koji su beàli izSrebrenice. Gotovo istog ~asa srpska policija ga je uhapsila i optuìlaza ratne zlo~ine, ali pre nego {to su stigle da pokrenu sudski postupak,beogradske vlasti su, pod jakim pritiskom ameri~kih zvani~nika, dozvo-lile da bude preba~en u Hag.

Ovo je, dakle, u grubim crtama, Erdemovi}eva pri~a o tome kako jezavr{io u Hagu optuèn za ratne zlo~ine.63 Iako je priznao da je u~e-stvovao u te{kom krvoproli}u, nikada mu za to nije su|eno. MKSJ ga je 22.maja 1996. optuìo za zlo~ine protiv ~ove~nosti, mada ne za genocid. Tri-deset prvog maja je priznao krivicu za jedan zlo~in protiv ~ove~nosti.Dvadeset sedmog juna, stru~na komisija je zakqu~ila da Erdemovi}, zbogsvog psihi~kog stawa, nije sposoban za su|ewe. Komisija je izjavila da „powihovom mi{qewu, u svom trenutnom stawu, optuèni Draèn Erdemovi},zbog te{kog poreme}aja izazvanog posttraumatskim stresom… moè se sma-trati nedovoqno sposobnim da u ovom trenutku izdrì su|eweŒ.

Ovakav nalaz, me|utim, nije spre~io Erdemovi}a da nekoliko danakasnije, 5. jula, svedo~i na saslu{awima prema Pravilu 61 protiv Kara-xi}a i Mladi}a. Saslu{awe prema Pravilu 61 je postupak koji je osmislioMKSJ da re{i problem slu~aja u kojima jo{ nisu ispuweni nalozi za hap-{ewe. Sredstva ovako optuènih pojedinaca se mogu zamrznuti ako, kao{to je sudsko ve}e MKSJ objavilo u ovom slu~aju, ono „utvrdi na osnovutih dokaza, zajedno sa dodatnim dokazima koje moè podneti Tuìla{tvo,da postoje osnovani razlozi da se veruje da je optuèni po~inio sva ilineke od zlo~ina navedenih u optu`niciŒ.

Presuda Erdemovi}u

MKSJ je 29. novembra 1996. osudio Erdemovi}a na 10 godina zatvora— {to je upadqivo blaga kazna za jedan sud koji redovno odrezuje po 39 i 40

160

godina za zlo~ine koji ni izdaleka nisu tako ozbiqni. Na primer, Goran

Jeli{i}, koji je 1998. priznao krivicu za kr{ewe zakona i obi~aja ra-

tovawa i zlo~ine protiv ~ove~nosti za zlo~ine po~iwene u Br~kom 1992,

ka`wen je sa 40 godina zatvora za ubistvo 12 qudi.64 Uprkos tome, Erde-

movi} nije bio zadovoqan presudom, pa se àlio, tvrde}i da je dela za koja

je optuèn izvr{io pod prisilom i „bez mogu}nosti druga~ijeg moralnog

izbora, to jest, u krajwoj nu`di, kao i na osnovu toga {to u vreme kada je to

uradio nije bio odgovoran za svoje postupke, niti je zlo~in izvr{io s

predumi{qajemŒ. Uz to, Erdemovi} je optuìo sudsko ve}e za nedosled-

nost, po{to su odre|eni delovi wegovih izjava bili prihva}eni kao is-

tiniti, a drugi nisu. Sudsko ve}e, saop{tio je on, „pogre{ilo je {to je

zahtevalo potvrdu tvrdwe Podnosioca àlbe da je delovao pod prisilom,

iako je prihvatilo wegovu nepotvr|enu izjavu da je u~estvovao u streqawu

MuslimanaŒ. Sudska ocena Erdemovi}evog svedo~ewa je, dakle, bila „i ne-

dosledna i neferŒ. @albeno ve}e je 7. oktobra 1997. zakqu~ilo da Erde-

movi} zaista „nije bio obave{tenŒ kada je priznao krivicu i vratilo we-

gov slu~aj na razmatrawe.Na novom pretresu, 14. januara 1998, Erdemovi} je, uz saglasnost tu-

ìla{tva, povukao priznawe o krivici za zlo~ine protiv ~ove~nosti i,

umesto toga, priznao da je kriv za kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa. Na

potowem saslu{awu, pred izricawe kazne, delovalo je kao da se tuìlac

posebno trudi da bude blag prema Erdemovi}u. Tuìlac je kao svedoka po-

zvao @an-Renea Ruesa, na~elnika francuske sudske policije koji je od

aprila 1995. godine radio kao istraìteq za Kancelariju tuìoca, da po-

svedo~i „o zna~ajnoj saradwi koju je gospodin Erdemovi} ostvario s Kance-

larijom tuìla{tvaŒ.65 Pretresno ve}e je, uz odobrewe tuìoca, skratilo

Erdemovi}evu kaznu na pet godina.MKSJ nije na{ao za shodno da otkrije koliko je od toga on zaista

odsluìo, ali je jasno da to nije bilo punih pet godina. Kad se 22. maja

2000. pojavio kao svedok na su|ewu Krsti}, priznao je da mu se zatvorska

kazna ve} bliì kraju.66

Neobja{wive okolnosti

MKSJ o~ito nije sproveo nikakvu ozbiqnu istragu koja bi otkrila da

li Erdemovi} govori istinu ili ne. Kancelarija tuìoca ima malo dokaza,

osim Erdemovi}evih iskaza, koji pokazuju da su se masakri koje je opisao

uop{te dogodili. Niko nije istupio da potvrdi wegove iskaze o ubistvima

na poqoprivrednom dobru Brawevo ili u zgradi u Pilici. Nijedan drugi

u~esnik u ubijawu nije priznao, niti je uhap{en i optuèn ni ~ak in-

tervjuisan.67 Do danas se ne zna ko je potpukovnik koji je navodno izdao

stra{no nare|ewe. Ovo je ~udno. U vojsci Republike Srpske nije moglo

biti mnogo potpukovnika, a MKSJ sasvim sigurno ima sve wihove foto-

grafije. Ne bi trebalo da bude te{ko prona}i jednog potpukovnika.68

161

Od po~etka je u Erdemovi}evom slu~aju bilo previ{e neobja{wivihokolnosti: pre svega, potpuno je nejasno za{to bi jedan bosanski Hrvatpristupio vojsci Republike Srpske iz razloga koje je naveo Erdemovi}.Niti izdaleka ima smisla da bi bosanski Srbi izvr{ewe egzekucija, na-ro~ito ukoliko su èleli da ih sakriju, poverili Hrvatima. Erdemovi} jeizjavio da su pripadnici wegove jedinice ve}inom bili Hrvati. Rekao je ida ga ne zanima politika i da se gnu{a svakog nacionalizma. Erdemovi} je„ispoqio pacifisti~ka uverewa i tvrdi da se protivio ratu i naciona-lizmu. Tvrdi da je morao da pristupi ABS kako bi prehranio porodicuŒ,kako je to uverqivo objasnilo drugo pretresno ve}e.69 Tako se ovaj paci-fista redom prikqu~ivao vojskama svih u~esnika u bosanskom gra|anskomratu. Tvrdio je da je u ABS stupio zato {to je strahovao za svoj ìvot, alinije pruìo dokaze da su takve pretwe stvarno postojale. Propovedao jepacifizam, ali je postupao kao pla}enik, kao i wegove kolege ubice koji sukasnije ratovali za Francuze u Kongu.70 Ipak, wegove tvrdwe uverile susudije MKSJ. Drugo, te{ko je razumeti kako bi bosanski Srbi uop{te ima-li koristi od takvih masovnih pogubqewa, {to navodi na pitawe: za koga jeDraèn Erdemovi} zapravo radio? Posle zauzimawa Srebrenice pa`wasveta se okrenula ka toj oblasti koju su ~ekali kqu~ni pregovori o te-ritoriji. Streqawe bi se svakako otkrilo, a takva otkri}a bi neizbe`noodgovarala interesima vo|stva bosanskih Muslimana u Sarajevu, koji sutraìli intervenciju NATO-a, a ne Srbima, koji su o~ekivali da Sre-brenicu zamene za Vogo{}u, koju su oni dràli, o ~emu se pregovaralo duèod dve godine. [ef policije u Srebrenici, Hakija Meholi}, svedo~io je daje 1993. bosanski predsednik Alija Izetbegovi} wemu i ostalim zapre-pa{}enim delegatima na skupu bosanskih Muslimana rekao da je sa pred-sednikom Klintonom diskutovao o scenariju prema kojem bi „~etniciŒ (po-drugqivo ime kojim muslimani zovu Srbe) ubili 5.000 Muslimana u Sre-brenici pa bi onda NATO intervenisao u wihovu odbranu.71 Erdemovi} jesvedo~io da je wegova jedinica bila odli~no pla}ena da u~estvuje u zlo-~inima kod Srebrenice, ali nije mogao da kaè ko je ta~no platio toj grupipla}enika. Vanesi Vasi} Janekovi} iz Ej-Bi-Sija je saop{tio da je wegovojjedinici bilo obe}ano 12 kilograma zlata.72 Da li je mo`da Erdemovi}evagrupa pla}enika bila angaòvana da obezbedi dodatni izgovor za inter-venciju NATO-a? êmu neizvesnost oko izvora novca, ako je potekao odzvani~nika bosanskih Srba? Koliko je verovatno da bi vojska bosanskihSrba platila zlatom? Zbog ~ega MKSJ nije sproveo zvani~nu istragu u vezis tim?

Popustqivi MKSJ

Zahvaquju}i popustqivosti MKSJ, Erdemovi} je izneo malo detaqa osamom masakru. Po{to joj je prvo bilo nare|eno da ne povredi civile,wegova jedinica, bez ikakvog obja{wewa, dobija nare|ewe da streqa nenao-ruàne zarobqenike. Uprkos tome {to je nare|ewe bilo izrazito brutalno

162

i u suprotnosti sa svim prethodnim nare|ewima, Erdemovi} i wegovihsedam kolega bez pitawa izvr{avaju ubistva. Detaqi o egzekucijama, me-|utim, ostaju nepoznati. Po Erdemovi}u, streqawe na poqoprivrednom do-bru Brawevo je trajalo ~etiri sata. Kako su on i wegove kolege navodnoubili 1.200 qudi, to bi zna~ilo da su morali ubijati oko 300 svakog sata —ili otprilike petoricu svakog minuta. To je svakako teàk zadatak za osmo-ricu qudi. Toliko pitawa vapi za odgovorima, a ne postavqaju se. Da li sunenaoruàni Muslimani ubijeni izbliza? [ta se dogodilo s rawenicima?Kako su qudi koji su izvo|eni iz autobusa reagovali na prizor tolikomrtvih tela, da ne pomiwemo pucwe? Da li je neko poku{ao da se odupreili pobegne? [ta se dogodilo s telima dok se sve to odvijalo? [ta sedogodilo s telima po{to je ubijawe zavr{eno? Kad je Milo{evi} poku{aoda od wega sazna neke detaqe, Erdemovi} je odbio da odgovori, a sudije nisudozvolile da bude pritisnut.

Pored toga {to nije razjasnio postupak ubijawa, Erdemovi} je ne-povezano govorio i o sledu doga|aja. Povremeno je tvrdio da se zlokobnipotpukovnik pojavio niotkuda. Drugi put bi rekao da mu je bilo nare|enoda podnese izve{taj tom potpukovniku. Isprva je ~ak navodio razli~itedatume kada se masakr navodno dogodio. Na svedo~ewu u Hagu, tvrdio je damu je bilo nare|eno da ubistva izvr{i 16. jula. Prethodno je, me|utim,rekao da je to bilo 20. jula. Milo{evi} je tokom unakrsnog ispitivawaukazao na ove o~igledne kontradikcije:

Milo{evi}: „Onda imate drugu izjavu koju ste dali {estog… itamo kaète: 'Dvadesetog jula 1995. ujutru samo dobili nare|ewaod komandanta, poru~nika Milorada Pelemi{a, da odemo u Zvor-nik i javimo se potpukovniku vojne policije ~ije ime nismo zna-li'. Dakle, to se opet razlikuje od onoga {to ste izjavili, jer steizjavili da se vi — da vam je pri{ao jedan potpukovnik sa dvo-jicom qudi i ovde kaète da vam je nare|eno da odete u Zvornik ijavite se pukovniku vojne policije, i opet je navedeni datum 20.juli 1995.Œ73

U intervjuu koji je dao listu „FigaroŒ Erdemovi} je tvrdio da suvoza~i autobusa pomagali da se izvr{i streqawe: „Neki voza~i autobusa sutako|e vrbovani da streqaju, i to su i uradiliŒ.74 U nekom trenutku, me-|utim, Erdemovi} je tvrdio da voza~i autobusa kojima su transportovaniMuslimani nisu znali da ih voze na streqawe, ve} su verovali da se radi orazmeni zarobqenika. Zvu~i prili~no neverovatno da bi oni posle togabili spremni da u~estvuju u ubijawu. Milo{evi} se brzo uhvatio ovoga:

Milo{evi}: „Ako voza~i autobusa nisu znali da Muslimane vozena gubili{te, kako Erdemovi} moè da zna da su qudi koji suposlali te Muslimane nameravali da ih isporu~e u ruke ubica?Ako voza~i autobusa nisu bili svesni {ta se doga|a, kako Er-demovi} moè da bude siguran da su nare|ewa za streqawe stiglaod visoke komande Republike Srpske?Œ75

163

MKSJ od po~etka nije mnogo zanimalo da li su Erdemovi}eve tvrdweistinite, ve} je nastojao da ga upotrebi u sopstvene svrhe. [tavi{e, i prenego {to se Erdemovi} na{ao u wihovoj nadle`nosti i stoga pre nego {tosu mogli da procene istinitost wegovog svedo~ewa, tuìoci MKSJ su muobe}avali izuzetnu blagonaklonost. „Bilo bi mnogo poèqnije i prihvat-qivije za javnost da takve osobe imaju koristi od svoje saradwe, u smisluskra}enih kazniŒ, da citiramo re~i zamenika tuìoca Grejema Bluita. „Sva-kako da postoji opcija, koja je dostupna tuìocu, da se u odre|enim slu-~ajevima odobri imunitet.Œ76 Kancelarija tuìoca je rano pustila ma~kuiz xaka. Dvadesetog novembra 1996. tuìlac je s ponosom saop{tio da jeErdemovi}evo svedo~ewe „na saslu{awu po Pravilu 61 uticalo, u pozi-tivnom smislu, na javne povike da se uhapse Radovan Karaxi} i Ratko Mla-di}Œ.77 Erdemovi} je postao sredstvo pomo}u kog MKSJ iznosi svojukqu~nu tvrdwu, naime, da je visoka komanda Republike Srpske naredilamasakr muslimanskih civila.

Nastupa inspektor Rues

Tuìoci se nisu dobro proveli u poku{aju da se podi~e Erdemo-vi}evim kredibilitetom. Devetnaestog novembra 1996, ne bi li potkrepiliErdemovi}evu pri~u, kao dokaz su uveli satelitske fotografije. Francu-ski istraìteq @an-Rene Rues je pokazao da se na nekoliko snimaka vidi

„iz pti~ije perspektive poqoprivredno dobro i moète videtiodre|eni broj tela ra{trkanih po poqani i ne{to {to je vero-vatno masovna grobnica u postupku iskopavawa… Tako|e smo us-peli da prona|emo tragove ne~ega {to li~i na poku{aj da se uni-{te dokazi na poqoprivrednom dobru Brawevo. Sad, ovo je snimakod 27. septembra 1995. i vide se neki tragovi radova na toj lo-kaciji… Sad, nalazi ovde potvr|uju da se dogodilo ono o ~emu jegovorio Draèn Erdemovi}, posebno okviri za metke tamo gde suprona|eni.Œ78

Dakle, Rues posebno skre}e pa`wu na okvire radi potvr|ivawa Erde-movi}eve pri~e, ali nastavqa:

„Sad, kad smo pri{li lokaciji, na{li smo ode}u, cipele, qudskiotpad, drugim re~ima, stvari koje su ukazivale na to da se u bli-zini mo`da nalazi masovna grobnica. Misija koja je usledila omo-gu}ila je SAD da sakupi odre|en broj ~aura na poqani gde suizvr{ene egzekucije. Prona|ena je samo 61 ~aura…, ali to svakakone zna~i da nije ispaqeno mnogo vi{e metaka.Œ

Obratite pa`wu na neodre|enost iskaza: „verovatno masovna grob-nica u postupku iskopavawaŒ; „tragovi ne~ega {to li~i na poku{aj da seuni{te dokaziŒ; „u blizini se mo`da nalazi masovna grobnicaŒ. âure sunavodno kqu~ni dokaz, iako je prona|ena samo 61. A gde je ta masovna grob-

164

nica koja je bila u postupku iskopavawa? A 1.200 tela? Da li je jo{ nekoosim ovog „glavnog svedokaŒ potvrdio da je ta pri~a istinita? Kancelarijatuìoca tvrdi da je obi{la poqoprivredno dobro Brawevo i zgrade u Pi-lici kako bi proverila Erdemovi}evu pri~u i obavila ekshumaciju na timlokacijama. Tokom zasedawa pred izricawe kazne, 14. januara 1998, tuìlacje saop{tio da je ekshumacija „obavqena na lokaciji gde su otkrivene `rt-ve. Nisu prona|ene sve `rtve, ali se ~ini da je veliki broj wih preme-{ten.Œ Tuìlac nije rekao koliko je tela prona|eno, niti je dao spisakimena, kao ni rezultate obdukcija. Ovo ne li~i na ozbiqan rad sudskihve{taka i ne predstavqa ozbiqne dokaze koji bi potkrepili Erdemovi}evenavode, ali toliko je MKSJ u~inio da te navode potvrdi.

Taj dan je tako|e doneo jo{ jedan ìvopisan primer nezaintereso-vanosti MKSJ za bilo {ta osim pripisivawa krivice. Erdemovi}ev ad-vokat je pitao Ruesa da li je „razgovarao sa svedocima koji su znali zazlo~in na osnovu direktnog svedo~ewa u Pilici i, ako je bilo takvih sve-doka, moè li nama da kaè wihova imena?Œ Tuìlac je smesta sko~io danoge da uloì prigovor. Imena svedoka su morala ostati tajna. Mora}e dase zadovoqe prostom tvrdwom da takvi svedoci postoje. âk je i predse-davaju}i sudija bio pomalo za~u|en. Da li je tuìlac nameravao da pred-stavi Tribunalu iskaze tih svedoka? „Nismo nameravali da to u~inimo,~asni sudeŒ, odgovorio je tuìlac.79 Sudija se zbunio: Tribunal svakakoume da razmotri iskaze svedoka ne otkrivaju}i wihov identitet. Naposlet-ku, „Tribunal na moè suditi o ~oveku za koga je re~eno da u dokumentimaTuìoca postoje svedo~ewa o wemu koja su zna~ajna, a kojih Tribunal nijesvestanŒ. Ovo savr{eno ima smisla, ali je sudija znao da ne treba da sumwau tuìoce i brzo se toga manuo.

Erdemovi}evi sau~esnici

Da rezimiramo, MKSJ nije na odgovaraju}i na~in istraìo ovaj ma-sakr niti iskaze ovog kqu~nog svedoka. Pri~a koju su konstruisali bila jeprosto previ{e korisna u politi~kom smislu da bi zahtevala nekakve do-kaze koji bi je potkrepili. Kako bi potvrdili Erdemovi}ev iskaz, istra-ìteqi MKSJ bi oti{li u neko skladi{te, prona{li u zidu rupe od me-taka i saop{tili da to potvr|uje da se radi o mestu pogubqewa. Ipak,najva`niji dokaz koji je dao Erdemovi} bila su imena ostalih pripadnika10. diverzantskog odreda koji su, kako je tvrdio, zajedno s wim u~estvovaliu streqawu. MKSJ se nije potrudio da ih prona|e. To je bilo vrlo ~udno,iz najmawe dva razloga. Prvo, MKSJ radi u skladu sa sistemom gra|anskogprava. To zna~i da se istraga zlo~ina ne zavr{ava samo zato {to je osum-wi~eni priznao. Drugo, MKSJ je nadohvat ruke imao bar dvojicu imeno-vanih Erdemovi}evih sau~esnika, ali je odabrao da ih ne privede.

Erdemovi} je vi{e puta ustvrdio da je komandant 10. diverzantskogodreda bio izvesni Milorad Pelemi{. Srpske vlasti su 2000. godine uhap-sile Pelemi{a pod optu`bom da je {pijunirao za Francuze (grupa „PaukŒ).

165

Novembra 2000, mesec dana po{to je u pu~u smewen Milo{evi}, Pelemi{ i

ostatak wegove grupe su oslobo|eni svih optu`bi. MKSJ nijednog trenut-

ka, dok je Pelemi{ bio u zatvoru, nije zatraìo wegovo izru~ewe, niti

makar da razgovara s wim. Takva nezainteresovanost MKSJ je bila vrlo

neobi~na. Prema svom statutu, trebalo bi da izvede na su|ewe i osudi

svakoga ko je izvr{io ratne zlo~ine. Pelemi{ je bio nadre|eni Erdemo-

vi}u i, po Erdemovi}u, on je izdao nare|ewe u slu~aju masakra. Ako je

Erdemovi} odsluìo kaznu za zlo~ine u ratu, onda je Pelemi{u to tako|e

sledovalo. On bi, osim toga, mogao da saop{ti vi{e detaqa i otkrije vi{e

imena.Tu je, zatim, ~udnovati slu~aj Marka Bo{ki}a, jo{ jednog bosanskog

Hrvata koji je kao pripadnik 10. diverzantskog odreda u~estvovao u stre-

qawu na poqoprivrednom dobru Brawevo. „IstraìteqŒ MKSJ @an-Rene

Rues je 19. novembra 1996. u Hagu svedo~io da je Erdemovi} naveo imena

pripadnika svoje jedinice: „Oficir zaduèn za Jedinicu koji je naredio

ubistva u Srebrenici je poru~nik Pelemi{, zaduèn za 10. diverzantski

odred. Pripadnici grupe koji su u~estvovali… gospodin Erdemovi} je ta-

ko|e naveo wihova imena; vo|a grupe je bio Brano Gojkovi}. Ostali pri-

padnici su bili Aleksandar Cvetkovi}, Marko Bo{ki}, Zoran Gorawa,

Stanko Savanovi}, Vlastimir Golijan, Franc Kos.Œ80

Dakle, 1996. se znalo da je Marko Bo{ki} bio ozna~en kao jedan od

ubica na poqoprivrednom dobru Brawevo. Uprkos tome, Bo{ki}u je 2000.

godine bez problema omogu}en ulazak u Sjediwene Dràve. U maju 1996.

„Boston globŒ je ~ak objavio ~lanak o Bo{ki}u (koji se u to vreme nalazio u

Bosni).81 Tokom boravka u Sjediwenim Dràvama Bo{ki} je u nekoliko

navrata dolazio u sukob sa zakonom, zbog vo`we u pijanom stawu i te{kih

napada, {to je dovelo do brojnih hap{ewa. U avgustu 2004. je najzad uhap-

{en i optuèn da je lagao u molbi za useqeni~ku vizu, ta~nije, da je sakrio

da je bio pripadnik 10. diverzantskog odreda i u~esnik u masakru na farmi

Brawevo.MKSJ je odmah saop{tio da ne}e traìti izru~ewe Bo{ki}a. Jedan

portparol je izjavio da Tribunal ima resurse samo za gowewe krupnih ri-

ba. „Mi smo mala institucija sa ograni~enim kapacitetomŒ, kazao je Anton

Nikiforov, savetnik Karle del Ponte. „Mi gonimo glavne igra~e, one koji

su planirali i naredili ubistva.Œ82 Nije objasnio na koji na~in MKSJ

moè goniti one koji su „planirali i naredili ubistvaŒ ako prvo ne obez-

bedi dokaze i svedo~ewa onih koji su ta ubistva li~no izvr{ili. Savezni

sud u Masa~usetsu je 2006. godine osudio Bo{ki}a, po osnovu dve ta~ke

optu`be za prevaru u vezi sa useqeni~kim dokumentima, na pet godina

zatvora. Nema naznaka da }e MKSJ traìti da on bude uhap{en kad bude

iza{ao.Mada razni Erdemovi}evi iskazi obiluju protivre~nostima, dok is-

tina o wegovim kqu~nim tvrdwama ostaje neproverena a finansijeri i

organizatori masakra nepoznati, Tuìla{tvo i ve}e MKSJ nikad nisu po-

zvali nijednog od sedmorice ostalih pripadnika wegovog odreda smrti da

166

svedo~e, kao ni poru~nika koji je bio zaduèn za tu jedinicu. On je u julu1996. bio kqu~ni svedok na saslu{awu po Pravilu 61 Karaxi}u i Mladi}uin absentia i glavni svedok za sveukupne tvrdwe o masakru u Srebrenici.îni se da, po{to je Erdemovi} bio spreman da kaè sve {to su MKSJ iwegovi sponzori èleli da kaè, za ovaj la`ni sudski postupak ni{tavi{e i nije bilo potrebno. Potraga za istinom nije bila na dnevnom redu.

Miroslav Derowi} i Momir Nikoli}

Postoje jo{ dvojica takozvanih insajdera ~ija je samouslu`na pri-znawa MKSJ razglasio kao dokaz srpskih genocidnih planova. Momir Ni-koli}, nekada{wi na~elnik za bezbednost i obave{tajne poslove Bratu-na~ke brigade ABS, i Miroslav Derowi}, nekada{wi civilni komesar Sre-brenice, dali su poduga~ke izjave i bezbroj puta svedo~ili pred MKSJtvrde}i da su u~estvovali, i znali za wega, u navodnom srpskom planu da sesmaknu Muslimani mu{kog pola iz Srebrenice. Obojica su priznali kri-vicu i obojica su uspeli, posle vi{e stotina sati pregovarawa s tuì-ocima, da sastave pri~e koje umnogome odgovaraju zvani~noj verziji MKSJ odoga|ajima u Srebrenici. Obojica su odgovornost za navodne masakre bez-rezervno pripisali Radovanu Karaxi}u i Ratku Mladi}u.

U svedo~ewima ove dvojice qudi najvi{e bode o~i ~iwenica da ni-jedan od wih nije prisustvovao nijednom ubistvu i da, kao i Erdemovi}, nijedan ni drugi nisu pruìli nikakve dokaze — niti u obliku dokumenataniti u vidu svedo~ewa koja bi to potvrdila — koji bi podràli wihovenavode. Na primer, iako je Karaxi} prete}e re~i: „Miroslave, ti qudimoraju biti ubijeni… [ta god moè{, mora{ da ubije{Œ toboè izgo-vorio u prisustvu Mom~ila Kraji{nika i Jovice Stani{i}a, ova dvojica,sasvim zgodno, nisu se nalazili dovoqno blizu da to ~uju.83

îtawe Nikoli}evog i Derowi}evog svedo~ewa na sudu predstavqabizarno iskustvo. Pored toga {to obojica neprestano protivre~e sami sebii, izloèni pritisku, daju neodre|ene odgovore, nijedan od wih nikadali~no nije video ubistva niti je svedo~io o bilo kakvom navodnom sahra-wivawu i ponovnom sahrawivawu. S jedne strane, Nikoli} i Derowi} zdu{nopriznaju da je u pisanim nare|ewima izri~ito stajalo da se zarobqeniMuslimani smatraju ratnim zarobqenicima i da se stoga prema wima morapostupati u skladu sa @enevskim konvencijama. S druge strane, tvrde da suprimili usmene komande koje su nare|ivale streqawe Muslimana. Nijedanod wih se, prema sopstvenom iskazu, nijednog trenutka nije zapitao otkudovakva nedoslednost. Niti su izrazili zaprepa{}ewe {to ikome pada napamet da sprovede egzekucije {irokih razmera dok se u blizi nalazi DutchBat(holandski bataqon) i UNPROFOR, a NATO samo traì izgovor da poja~adejstva protiv bosanskih Srba.

Nikoli} i Derowi} su imali mnogo razloga da ispri~aju ovakve pri-~e. Na primer, prema Derowi}evom sporazumu o priznawu krivice, on jeoslobo|en svake odgovornosti za Srebrenicu. Wegova krivica je ograni~e-

167

na na „zlodela u selu GlogovaŒ 1992. [tavi{e, nagodba o priznawu koju jepotisao sa tuìocima kaè da „na osnovu potpune i zna~ajne saradwe gos-podina Derowi}a sa Tuìla{tvom, Tuìla{tvo preporu~uje Sudskom ve}uda odredi kaznu od deset godinaŒ.84 I 10 godina je sve {to je dobio —upadqivo blaga kazna za ~oveka koga je predsednik Radovan Karaxi} imeno-vao za civilnog komesara novoosvojene Srebrenice i koji je wom upravqaou periodu kad je navodno pogubqeno izme|u 7.000 i 8.000 qudi.

Miroslav Derowi}

Derowi}ev iskaz posle sklapawa nagodbe o priznawu krivice dras-ti~no se razlikuje od onoga {to je prethodno izjavqivao. Tokom 1995. i1996. Derowi} je vodio po Srebrenici novinare i predstavnike UN, ~ika-ju}i ih da prona|u dokaze o masakrima ili masovnim grobnicama. U izve-{taju SRNA, novinske agencije bosanskih Srba, od 4. februara 1996, ci-tira se Derowi} koji kaè da su muslimanski civili Srebrenicu napu-stili „potpuno bezbedno u pratwi za{titnih snaga UNŒ, ali da je „velikibroj muslimanskih vojnika, kao i srpskih vojnika, ubijen u sukobima okogradaŒ. Objasnio je i da su muslimanski vojnici odlu~ili da se silomprobiju od Srebrenice do Tuzle.

„Na tom putu, koji je dug preko 100 kilometara, pro{li su kroz min-ska poqa i srpske linije. Borbe su trajale deset dana i u wima je poginuoveliki broj muslimanskih vojnikaŒ, izjavio je tada.85 Derowi} je tako|eispri~ao kako je, 25. avgusta 1995, primio grupu od 10 stranih novinara,me|u kojima je bio Majk Volas iz informativne slu`be Si-Bi-Esa (CBSNews), koji su doneli „fotografije navodnih masovnih grobnica musli-manskih `rtava snimqene iz 'avaksa'. Insistirali su da ih odvedemo nalokacije sa fotografija kako bi sami procenili istinitost muslimanskihnavoda. Bez oklevawa… pristao sam da ih li~no odvedem na svako mestokoje ih je zanimalo… Proveo sam 44 sata s wima, voze}i ih unaokolo po tompodru~ju i dozvoqavaju}i im da se sami uvere da li postoje navodne ma-sovne grobnice, pu{taju}i ih da se slobodno kre}u i istraè ~itavo po-dru~je, a pokazao sam i spremnost da ih odvedem na druga mesta, ukolikoimaju informacije da bi se tamo mogle nalaziti velike muslimanske grob-nice.Œ Derowi} se hvalio da mu je „Volas li~no zahvalio i izrazio uve-rewe da su ti navodi bili potpuno neosnovani i da je ~itava me|unarodnajavnost bila `rtva manipulacije, obe}av{i da }e svoj stav objektivno pre-neti svetskim medijima.Œ86 Bez obzira na to da li je Volas to stvarnoobe}ao Derowi}u, taj izve{taj u emisiji 60 minuta nikada nije ugledaosvetlost dana.

Kao svedok MKSJ, me|utim, Derowi} pri~a drugu pri~u. Na saslu-{awu povodom izricawa presude Momiru Nikoli}u Derowi} je tvrdio daje, kao novoimenovni civilni komesar Srebrenice, telefonom razgovorao,13. jula 1995. uve~e, sa Karaxi}em, koji mu je rekao da }e do}i neko sainstrukcijama kako da se re{i problem muslimanskih zarobqenika u Bra-

168

tuncu. Kasnije iste ve~eri u Derowi}evu kancelariju je stigao pijani pu-

kovnik Qubi{a Beara. Po Derowi}u, on je Beari rekao da su Karaxi}eva

nare|ewa bila da se zatvorenici „prebace prema Bijeqini i Zvorniku i …

Batkovi}imaŒ. Beara je navodno odgovorio: „Ja imam nare|ewa prema kojima

ove zatvorenike treba ubiti u Bratuncu.Œ87 Derowi} je razumeo da je na-

re|ewe poteklo od Karaxi}a. Derowi} tako|e tvrdi da je 13. jula saznao da

su neki autobusi s muslimanskim zarobqenicima oti{li iz Bratunca u

pravcu Zvornika. Me|utim, prilikom ispitivawa, Derowi} je priznao da je

Bearinu no}nu posetu i nare|ewe da se ubiju muslimanski zarobqenici

prvi put pomenuo neposredno pre nego {to }e priznati da je kriv. Po

Derowi}evom sopstvenom iskazu, nare|ewe da se ubiju zarobqenici se ko-

silo sa svim ostalim nare|ewima koja je Karaxi} pre toga izdao. U svom

svedo~ewu na Milo{evi}evom su|ewu Derowi} je izjavio da je Karaxi},

kada ga je postavio na poloàj civilnog komesara, predloìo tri mogu}no-

sti za muslimanski ìvaq u Srebrenici. Prvo, Muslimani su mogli da

nastave ìvot u Srebrenici. Drugo, mogli su da odu bilo gde na teritoriju

koju je kontrolisala vojska Bosne i Hercegovine, u pravcu Kladwa. I, tre-

}e, mogli su da idu kuda god èle, mo`da u druge zemqe. Milo{evi} je

nepoverqivo upitao Derowi}a:

„Dakle, Radovan Karaxi}, ista osoba koja vam govori da svi trebada budu ubijeni, svi Muslimani u Srebrenici, kasnije insistirada se vi, kao novi civilni komesar, sastanete sa Muslimanima, sMladi}em i UNPROFOR-om i predloìte te tri mogu}nosti. Dapredstavite ove tri opcije i tako|e da poku{ate da identifi-kujete ratne zlo~ince u redovima Muslimana. Gospodine Dero-wi}u, zar se to umnogome ne protivi onome {to ste prethodnorekli, da vam je on rekao da svi Muslimani treba da budu ubi-jeni?Œ88

Derowi} je odgovorio: „Da li mislite da bi mi direktno javno rekao

za bilo kakve druge namere koje su mo`da — pritom ni{ta ne tvrdim — on

ili neko drugi imali i da bi te namere mogle biti sprovedene u Poto-

~arima uz prisustvo me|unarodnih snaga, naro~ito UNPROFOR-a?Œ Ali

instrukcije nisu bile izdate javno, kao ni tobo`we instrukcije za ubi-

stva. Za{to ih je onda dao? Da li se taj ubistveni plan mogao izvesti i s

najmawom nadom da }e pro}i neprime}eno? I koja bi bila svrha?Nije samo to zvu~alo nepovezano u Derowi}evom svedo~ewu, kako je

uo~io Milo{evi}. U jednom trenutku, prilikom Milo{evi}evog unakrsnog

ispitivawa, Derowi} je rekao da je na tom sastanku s Bearom 13. jula ovome

rekao: „To {to mi prenosite kao nare|ewe ne podudara se sa instrukcijama

koje sam primio od predsednika Karaxi}a'. I tu smo se posva|ali.Œ Me-

|utim, ako je tako bilo, istakao je Milo{evi}, za{to je onda pretpostavio

da je Beara ~ovek koga je Karaxi} poslao kao svog izaslanika da bi re{io

problem muslimanskih zarobqenika. „Dakle, po vama, Beara vam je rekao da

te qude treba ubiti, da se ti qudi moraju ubiti, a vi ste odgovorili da to

169

nije u skladu s Karaxi}evim instrukcijama… A pre sat ili dva ste obja-snili da vam je Karaxi} rekao da… svi moraju biti ubijeni. Da li je sadajasno da vam Karaxi} nije rekao da treba sve ubiti, i moè li se ~ak do-vesti u pitawe {ta vam je Beara uop{te rekao, ako je bio toliko pijan kao{to tvrdite?Œ89 [tavi{e, nastavio je Milo{evi}, daleko od toga da priminare|ewa od Beare, Derowi} je pukovniku rekao da muslimanske zarobqe-nike treba prebaciti u vojni zatvor kako bi se utvrdilo da li me|u wimaima ratnih zlo~inaca. Milo{evi} je pitao: „Dakle, vi ste wegove instruk-cije protuma~ili tako da zatvorenike… treba odvesti u vojni zatvor… Neubiti; je l' tako?Œ „Tako jeŒ, odgovorio je Derowi}. [ta onda ostaje odDerowi}eve tvrdwe da je ~uo Karaxi}a kako nare|uje da se smaknu sre-breni~ki Muslimani? Izuzetno malo. Ne moè se dovoqno naglasiti dokoje se mere navodni srpski plan da se pogube Muslimani zasniva iskqu-~ivo na ovakvim labavim dokazima.

Momir Nikoli}

Kad je re~ o kapetanu Momiru Nikoli}u, izme|u wegovih svedo~ewapostoje jo{ ve}a neslagawa. Optu`nica protiv nekada{weg na~elnika zabezbednost i obave{tajne poslove u Bratuna~koj brigadi ABS obuhvatala je{est ta~aka, ukqu~uju}i jednu za genocid, ~etiri za zlo~ine protiv ~o-ve~nosti i jednu za kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa. Optuèn je zajednosa kolegama oficirima ABS, pukovnikom Vidojem Blagojevi}em, neka-da{wim komandantom Bratuna~ke brigade, potpukovnikom Draganom Joki-}em, glavnim inèwerom Zvorni~ke brigade, i trebalo je da mu bude su|enozajedno s wima.

Me|utim, kad je Nikoli} ve~e uo~i po~etka su|ewa priznao krivicu,tuìoci su povukli sve osim jedne optu`be protiv wega; Nikoli}u je do-zvoqeno da prizna krivicu za progone na politi~koj, rasnoj i verskoj osno-vi, {to je, prema Statutu MKSJ, zlo~in protiv ~ove~nosti.

Prema sporazumu o priznawu krivice koji je Nikoli} potpisao maja2003, tuìoci su mogli za wega da traè zatvorsku kaznu od izme|u 15 i 20godina. Zauzvrat, Nikoli} }e „sara|ivatiŒ i „pruìti istinite i potpuneinformacije Kancelariji tuìoca kad god se to od wega bude zahtevaloŒ, iuz to „sastajati se onoliko ~esto koliko bude potrebno sa ~lanovima Kan-celarije tuìoca kako bi im pruìo celovite i potpune informacije idokaze koji su mu poznati u vezi s do|agajima oko napada i pada enklaveSrebrenica u julu 1995Œ.90

Za razliku od Miroslava Derowi}a, drugog bosanskog Srbina koji jesklopio nagodbu o priznawu i dobio kaznu kakvu su mu tuìoci obe}ali,Tribunal je Nikoli}a osudio na 27 godina. Mora da je ne{to ozbiqnopo{lo naopako s wegovim svedo~ewem kad je MKSJ povukao svoje obe}awe iNikoli}a tako strogo kaznio. Ba{ tako je i bilo. U postupku koji }e po-stati poznat kao slu~aj Blagojevi}–Joki} sudsko ve}e je doslovce uhvatiloNikoli}a kako laè o zlo~inima koje nije izvr{io, laè o tome da je bio

170

prisutan na lokacijama na kojima nikad nije bio i laè da se pojavquje na

fotografijama na kojima ga nema. Ipak, u Presudi u slu~aju Blagoje-

vi}–Joki} iz januara 2005. MKSJ se jo{ oslawao na glavne elemente we-

govog sporazuma o nagodbi i svedo~ewu. (Ba{ kao {to je nastavio da se

oslawa na Nikoli}a zarad potoweg slu~aja povezanog sa Srebrenicom: u

Presudi iz juna 2009. na su|ewu Vujadinu Popovi}u i jo{ {estorici op-

tuènih.91)U sporazumu o nagodbi Nikoli} tvrdi da zna da je ABS streqala

muslimanske zatvorenike. Za Nikoli}evu ulogu u sveukupnoj strategiji Kan-

celarije tuìoca, me|utim, jo{ je va`nije {to Nikoli} tako|e tvrdi da je

direktno u~estvovao u operacijama iskopavawa i ponovnog sahrawivawa

koje je izvela ABS — drugoj polovini strategije MKSJ za obja{wavawe gde

se nalazi 8.000 muslimanskih mu{karaca navodno masakriranih posle pada

Srebrenice. Otud u sporazumu o nagodbi za priznawe krivice Nikoli}

kaè da:

„Od 14. jula do oktobra 1995. vojnici Bratuna~ke brigade, u sa-radwi sa MUP-om i ostalim snagama ‰ABSŠ, nastavili su da za-robqavaju i streqaju muslimanske zatvorenike koji su poku{a-vali da pobegnu sa podru~ja Srebrenice i @epe. Od septembra dooktobra 1995. Bratuna~ka brigada, u sadejstvu sa civilnim vla-stima, ekshumirala je masovne grobnice kod Glogove i druge ma-sovne grobnice muslimanskih `rtava ubila~ke akcije, i ponovoih sahranila u zasebnim masovnim grobnicama {irom ve}eg po-dru~ja Srebrenice.Œ92

Piter Mekloski, tuìlac koji je pregovarao s Nikoli}em o nagodbi

za priznawe krivice, pregovarao je sedam godina ranije i sa Erdemovi}em o

takvoj nagodbi. Ne bi trebalo umawivati zna~aj ove ~iwenice: ba{ kao {to

je MKSJ Erdemovi}evo priznawe i aparat za krivokletstvo kojim je bio

okruèn upotrebio da bi zvani~no priznao dokaze vezane za jedno ili vi{e

navodnih masovnih pogubqewa muslimanskih ratnih zarobqenika u kojima

Erdemovi} tvrdi da je u~estvovao, tako je MKSJ upotrebio Nikoli}evo

priznawe i aparat za krivokletstvo koji je wega okruìvao da bi zvani~no

priznao dokaze u vezi s navodnim operacijama ekshumirawa i ponovnog

sahrawivawa u kojima Nikoli} tvrdi da je u~estvovao.Na Nikoli}evom saslu{awu povodom priznawa predsedavaju}i sudija

Liu Dakun zapitao se {ta je moglo spre~iti optuènog da „ulep{aŒ svoju

pri~u u nadi da }e zadovoqiti tuìla{tvo i na taj na~in dobiti lak{u

kaznu. „Praksa Tribunala… je da izrekne kaznu optuènom pre nego {to on

pruì ikakve dokazeŒ, izjavio je sudija Liu. „Ovim se izbegavaju bilo kak-

vi nagove{taji da je on preuveli~ao ili izmislio svoje svedo~ewe, dato u

ciqu dobijawa zna~ajnih olak{ica u smislu ublaàvawe wegove kazne.Œ93

Ipak, izricawe kazne Nikoli}u bilo je uslovqeno wegovim budu}im na-

stupom u ulozi svedoka optu`be: u sporazumu o nagodbi za priznawe kri-

vice stoji da „Tuìla{tvo i gospodin Nikoli}… slaù se da }e zajedno

171

preporu~iti Sudskom ve}u da izricawe kazne gospodinu Nikoli}u u ovom

pogledu ne bude zakazano dok gospodin Nikoli} ne bude svedo~io na pred-

stoje}em su|ewuŒ.94

Tuìlac Mekloski je sudiji Liu odgovorio da „ako se optuènom

odredi kazna pre nego {to bude svedo~io, optuèni }e mo`da ste}i utisak

da posle toga moè da kaè {ta èli i ne}e… biti ni~ega {to bi ga

nateralo da ispuni svoj deo nagodbeŒ. Sudiju Liua, me|utim, to nije ube-

dilo. „Prema kojim kriterijumima vi rasu|ujete da li je ono {to je op-

tuèni svedo~io istinito?Œ, upitao je. Mekloski je odgovorio: „Oslawa-

}emo se na na{a saznawa iz pismene istrage i ono {to drugi qudi kaù,

kao i na na{e poznavawe slu~aja, kako bismo utvrdili da li verujemo da on

zaista govori istinu.Œ95 U ovakvim okolnostima za optuènog je jedina

nada za blaì tretman da ispri~a pri~u koju tuìlac èli da ~uje.Zahvaquju}i priznawu krivice, Nikoli} je bio izuzet iz predvi|enog

zajedni~kog su|ewa trojici bosanskih Srba, uz wega Vidoju Blagojevi}u i

Draganu Joki}u. Umesto toga, Nikoli} je sad trebalo da kao svedok optu`be

govori protiv Blagojevi}a i Joki}a na wihovom su|ewu. Ali ba{ kad je

Nikoli} trebalo da svedo~i, tuìoci su „otpe~atiliŒ izjavu koju je dao

nekoliko meseci pre toga, u kojoj je la`no tvrdio da je odgovoran za na-

re|ivawe pogubqewa u Sandi}ima i u skladi{tu u Kravici 13. jula 1995.

Nikoli} zapravo nije bio u Kravici kad su se navodno dogodila pogub-

qewa. Ovo pokazuje da je sudija Liu opravdano strahovao i da je Nikoli}

izmi{qao dokaze ili preuveli~avao svoju ulogu kako bi pruìo tuìoci-

ma ono {to su èleli da ~uju.Kad mu je Majkl Karnavas, branilac dodeqen Blagojevi}u, predo~io

ovu la`, Nikoli} je poku{ao da se opravda: „Na{ sporazum… je mogao da

propadneŒ, rekao je. „Pa sam èleo po svaku cenu da taj sporazum izme|u

mene i Kancelarije tuìoca opstane… Preuzeo sam odgovornost za vi{e

nego {to mi je sledovalo i {to sam zaista uradio.Œ96

Karnavas ga je potom upitao: „Kako ste mislili da }ete ako prizna-

te… jednu od najstra{nijih egzekucija koje su se ikada dogodile u ovoj

oblasti, da }e vam to pomo}i kod Tuìla{tva i Sudskog ve}a da dobijete

kaznu kakvoj ste se nadali i kakvu ste prièqkivali?Œ Nikoli} je od-

govorio: „Procenio sam da za sve {to se dogodilo u Srebrenici, zlo~in

koji se tamo dogodio, da niko, ukqu~uju}i mene, ne moè da izbegne od-

govornost i svoju krivicu.Œ97

Karnavas je pomenuo i izve{taj koji je sa~inio istraìteq Kance-

larije tuìoca Brus Bursik, u kome stoji: „Nikoli} izjavquje da je bio u

skladi{tu u Kravici 13. jula… i naredio pogubqewa… ‰QubomirŠ Bo-

rov~anin je stigao dok je pogubqewe bilo u toku, i razgovarali su o tome

{ta da u~ine s telima pogubqenih.Œ98

Prilikom unakrsnog ispitivawa, Nikoli} je porekao da je to kazao

Bursiku. Sada je izjavio da je Borov~anin znao za sve {to se doga|alo.

„Govorio sam o razlozima za pogubqewa, za{to se dogodilo, i o drugim

detaqima koje sam saznao posle svega {to se dogodilo.Œ Wegovo navodno

172

u~e{}e i samim tim wegova saznawa iz prve ruke o egzekucijama u stvari su

samo bile informacije iz druge ruke — ne{to {to je mnogo kasnije saznao

od drugih qudi. Karnavas ga je onda upitao: „Dobro, ali vi govorite da…

'Borov~anin nije ni{ta uradio da spre~i streqawe dok je bio tamo'. Kroz

ovu re~enicu ste ga ukqu~ili u svoju pri~u, da je bio tamo s vama, i ni{ta

nije u~inio da spre~i streqawe. Je l' tako?ŒNikoli} je odogovorio: „Izuzev mog u~e{}a, ostalo je istina. Bio je

tamo i ni{ta nije uradio. A to znam na osnovu informacija koje sam ka-

snije dobio, posle pogubqewa. Tako da znam da nije uradio ni{ta da to

spre~i.Œ99

Posle Karnavasovog unakrsnog ispitivawa ~inilo se da je Nikoli}

od po~etka do kraja izmislio pri~u. Ozbiqan sud bi, dakle, diskvalifi-

kovao Nikoli}a kao svedoka i odbacio wegov sporazum o priznawu. Umesto

toga, MKSJ je svesrdno prihvatio Nikoli}a. Po~ev od slu~aja Blagoje-

vi}–Joki}, kad god bi MSKJ izdao presudu u vezi sa Srebrenicom, svako

slede}e sudsko ve}e se oslawalo na kombinacije u smislu „izaberi {ta ti

odgovaraŒ iz kako Nikoli}evog sporazuma o nagodbi, tako i wegovih sve-

do~ewa u sudnici. Iako su u Presudi iz januara 2005. na su|ewu Blago-

jevi}–Joki} zapaèni problemi vezani za „neslagawa izme|u iskaza raz-

li~itih svedoka, ili izme|u iskaza jednog odre|enog svedoka i izjave koju

je taj svedok prethodno daoŒ, u woj se takva neslagawa pomiwu samo u pro-

lazu, a Nikoli} se ne izdvaja kao vrstan primer. U jednoj jedinoj re~inici,

ovo sudsko ve}e je tako|e navelo da je bele{ke tuìla{tva pre izrade na-

crta sporazuma o priznawu za Nikoli}a smatralo „poverqivimŒ i ~ak na-

velo da je „u interesu javnosti da se nagodbe o priznawu za{tite od ot-

krivawa tre}im licimaŒ.100

Kada je juna 2009. do{lo vreme za Presudu u slu~aju Popovi} i os-

tali, jedno druga~ije sudsko ve}e je smatralo neophodnim da jedan deo

svoje Presude posveti Nikoli}u, gde su ukratko razmotreni „problemiŒ

vezani za „wegov kredibilitetŒ. Ipak, ovo sudsko ve}e je ponovilo fi-

lozofiju „izaberi {ta ti odgovaraŒ kojom se vodi pravosu|e MSKJ, za-

kqu~iv{i da „‰Nikoli}evoŠ svedo~ewe ima dokaznu vrednost i zasluùje

da bude uvaèno kad je relevantnoŒ.101 Retki su primeri kada je princip

Falsus in uno, falsus in omnibus („Laàn u jednom, laàn u svemuŒ) odba~en s

vi{e iskrenosti.Dakle, uzastopna sudska ve}a pred MKSJ uvaìla su mogu}nost da

Nikoli} nije verodostojan svedok u vezi s predmetima vezanim za Sre-

brenicu, a nekoliko sudija je forme radi saop{tilo da }e sa oprezom pri-

miti sve {to Nikoli} kaè — ili, mo`da, bez odlagawa to odbaciti. Ipak,

na kraju, wegovo svedo~ewe, kao i Erdemovi}evo, bilo je previ{e korisno

da bi se moglo bez wega i bilo je od presudne va`nosti za gra|ewe slu~aja

koji je ostao tako tanak u pogledu forenzi~kih dokaza i same logike.

173

Zakqu~na napomena

Zahvaquju}i svojim pravilima za postupke i dokazni materijal, svompravosu|u sui generis, slobode od nadzora, boja`qivim braniocima i pred-usretqivim medijima koji efektivno sluè kao wegovi portparoli, MKSJje uspeo da kroz mnoga svedo~ewa, optu`nice, nagodbe o priznawu krivice,su|ewa i osude konstrui{e ono {to se na{iroko prihvata kao verodostojnazvani~na istorija raspada Jugoslavije.

Ve}ina svedoka koji su se pojavili pred Tribunalom prosto su sve-do~ili o ratnim zloupotrebama, koje su u bilo kojoj ratom zahva}enoj obla-sti mogle biti dvostruko gore, ali je MKSJ ove iskoristio da napraviodgovaraju}i atmosferu za unapre|ivawe „me|unarodnog humanitarnog za-konaŒ, u kom arene oruànih sukoba, u kontekstu vi{ebrojnih i ponekadpodudarnih krvavih gra|anskih ratova, treba tretirati kao mesta zlo~ina,uz gotovo ekskluzivan i ~esto mikroskopski fokus na pona{awe Srba. Natoj istoj liniji, ulaè se veliki napor da se ove poveù s navodnim od-lukama o kursu, planovima i zavereni~kim pona{awem srpskih livera uBeogradu i na Palama. Sa tim ciqem MKSJ, dok kroji istoriju, svedokepodvrgava prinudi i podmi}ivawu. Preti optu`nicama. Zloupotrebqavastrah svedoka od odmazde. Iznad svega, koristi postupak postizawa nagodbeda bi svedoke optu`be primorao da se povinuju i potom pred wim izre-cituju istorijski korektne scenarije.

Za one koji istinski veruju u va`nost vladavine zakona i pravde ume|unarodnim poslovima, MKSJ pruà depresivan i opomiwu}i spektakl.Svedocima tuìla{tva se ne samo dozvoqava svedo~ewe iz druge ruke, ilitre}e, nego se jo{ i podsti~e. Upla{eni optuènici navode se na kri-vokletstvo, uvi|aju}i da je verovatno}a da }e biti oslobo|eni ravna nuli.

U me|uvremenu, va`nijim politi~kim problemima koji su izniklitokom nasilnog razdvajawa Jugoslavije — tajno naoruàvawe „za{ti}enihzonaŒ UN od strane Sjediwenih Dràva i ponekad saveznika, uvo|ewe stra-nih islamskih sledbenika xihada u bosanski gra|anski rat uz pre}utnoodobravawe SAD, saradwa NATO-a sa teroristi~kom Oslobodila~kom voj-skom Kosova i pokretawe agresorskog rata protiv jedne suverene dràve uime „qudskih pravaŒ i propagandnih tvrdwi o spre~avawu „genocidaŒ —Tribunal se nije bavio.

@rtvama ratova u Jugoslaviji, koje MKSJ navodno zastupa, ova poli-ti~ka inkvizicija, tendenciozno pretvorena u sud, u~inila je vrlo nega-tivnu uslugu.

Napomene

1 Michael Scharf, “Making a Spectacle of Himself; Milosevic Wants a Stage, Notthe Right to Provide His Own Defense,” Va{ington post, 29. avgust 2004.

2 Vidi, npr: Michael Mandel, How America Gets Away With Murder: Illegal Wars,Collateral Damage and Crimes Against Humanity (Ann Arbor, MI: Pluto Press,

174

2004); John Laughland, Travesty: The Trial of Slobodan Milosevic and the Cor-

ruption of International Justice (Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2007) i Edward S.

Herman i David Peterson, “The Dismantling of Yugoslavia,” Monthly Review,

oktobar, 2007, <http://www.monthlyreview.org/1007herman-peterson1.php>.

3 Za prvobitnu optu`nicu, koja nije obuhvatala Srebrenicu, vidi: Richard J.

Goldstone, The Prosecutor of the Tribunal against Radovan Karadzic, Ratko

Mladic, IT–95–5-I, 24. jul 1995, paragraf 17–33, <http://www.icty.org/x/

cases/karadzic/ind/en/karii950724e.pdf>. Za potowu optu`nicu koja se odnosi

na „za{ti}enu zonu Srebrenica“, vidi: Richard J. Goldstone, The Prosecutor

of the Tribunal against Radovan Karadzic, Ratko Mladic, IT–95–18-I, 14.

novembar 1995, <http://www.icty.org/x/cases/karadzic/ind/en/kar-ii951116e.pdf>.

4 Paul Holmes, “Karadzic a pariah, says war crimes tribunal chief,” Rojters, 26. jul

1995.

5 Za poraàvaju}u analizu osnova MKSJ za osloba|awe krivice NATO-a, vidi:

Mandel, How America Gets Away With Murder, Poglavqe 6, “America Gets

Away With Murder,” str. 176–206.

6 Prosecutor v. Slobodan Milosevic, IT-02–54-T, Decision on Assigned Counsel

Application for Interview and Testimony of Tony Blair and Gerhard Schroeder, 9.

decembar 2005, paragraf 58 i 62, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_mi-

losevic/tdec/en/051209.htm>.

7 Prosecutor v. Slobodan Milosevic et al., IT–99–37-PT, Druga izmewena

optu`nica za Kosovo, 16. oktobar 2001, paragraf 54,

<http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/ind/en/mil–2ai011029e.htm>.

8 Raymond Bonner, “War Crimes Panel Finds Croat Troops ‘Cleansed’ the Serbs,”

Wujork tajms, 21. mart 1999.

9 Prosecutor v. Ante Gotovina, IT-01–45-I, Optu`nica, 21. maj 2001,

<http://www.icty.org/x/cases/gotovina/ind/en/got-ii010608e.htm>.

10 Carla Del Ponte, “Address to Goldman Sachs,” London, MKSJ, 6. oktobar 2005,

<http://www.un.org/icty/pressreal/2005/speech/cdp-goldmansachs-050610-e.htm>.

11 “Kosovo Albanian Politician Implicated in Attack Evacuated to Germany,” Agen-

cija Frans pres, 9. jul 2000.

12 “America ‘Covered Up’ for KLA Ally,” Obzerver, 10. septembar 2000.

13 “Kosovo War Crimes Suspect Is No Pariah,” Los An|eles tajms, 12. jul 2007.

14 Transkript su|ewa Haradinaju, IT-04–84-PT, 5. mart 2007, str. 359,

<http://www.icty.org/x/cases/haradinaj/trans/en/070305ED.htm>.

15 Del Ponteova se pokazala naivnom u ulozi tuìoca Me|unarodnog kri-

vi~nog suda za Ruandu kada je pomislila da moè da sprovede istragu o

u~e{}u Kagameove frakcije u obarawu aviona, 6. aprila 1994, u kom su bili

predsednik Huta u Ruandi @uvenal Habjarimana i predsednik Huta u

Burundiju Siprijen Ntarjamira, kada su poginuli svi putnici. Me|utim,

kako je Kagame bio pod za{titom SAD, bilo je naivno od Del Ponteove {to

je ovo poku{ala i ubrzo je smewena. Vidi, npr: Peter Erlinder, “Juridi-

cally-Constructed ‘Victor’s Impunity’?” DePaul Journal for Social Justice, Vo. 4,

No. 1, jesen 2010, str. 131–214. Tako|e vidi: Edward S. Herman, David Peter-

son, The Politics of Genocide (New York: Monthly Review Press, 2010),

Poglavqe 2.4, “Rwanda and the Democratic Republic of Congo”, str. 51–68.

175

16 Tuìlac v. Haradinaj, IT-04–84-PT, Presuda, 3. april 2008, paragraf 6 i

paragraf 28, <http://www.icty.org/x/cases/haradinaj/tjug/en/080403.pdf>.

17 Vidi: “Del Ponte almost dropped charges against Milosevic,” B92, 10. april

2008, <http://www.b92.net/eng/news/crimes-rticle.php?yyyy=2008&mm=04&dd=10&nav_id=49282>.

18 Presuda Haradinaju, paragraf 118.

19 Ibid, paragraf 120.




23 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 11. decembar 2001, str. 71–72,

<http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/011211MH.htm>.

24 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 12. februar 2002, str. 82,

<http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/020212IT.htm>.

25 Tuìlac v. Slobodan Milo{evi}, IT-02–54-T, Odluka o predlogu za dono{e-

we osloba|aju}e presude, 16. jun 2004, paragraf 288,

<http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/tdec/en/040616.htm>.

26 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 25. avgust 2005, str. 43218–43219,


27 Ibid, str. 43227–43228.

28 Ibid, str. 43220.

29 Delimi~an spisak nekih od nare|ewa koja je izdao predsednik Radovan Ka-

raxi} u vezi sa sprovo|ewem vojnih operacija moè se na}i u: “Orders, Di-rectives, and Other Acts of Dr. Radovan Karadzic”, na vebsajtu“The Case of Dr.Radovan Karadzic,” Centar za srpske studije, Beograd, 1997,

<http://www.srpskamreza.com/library/hague/hague-vs-justice.html>.

30 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 26. novembar 2003, str. 29675,

<http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/031126IT.htm>..

31 Transkript su|ewa Blagojevi}u, IT-02–60-T, str. 1718,

<http://www.icty.org/x/cases/blagojevic_jokic/trans/en/030922IT.htm>.

32 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 28. april 2003, str. 19689–19690,

<http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/030428ED.htm>.

33 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 29. april 2003, str. 19768–19771,


34 Tuìlac v. Du{ko Tadi}, @albena Presuda, 15. jul 1999, paragraf 196,

<http://www.icty.org/x/cases/tadic/acjug/en/tad-aj990715e.pdf>.

35 Tuìlac v. Milo{evi}a, Prva izmewena optu`nica, Hrvatska, IT-02–54-T,

23. oktobar 2002, <http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/ind/en/mil--ai021023.htm>.

36 Tuìlac v.Tadi}, @albena Presuda, paragraf 204.


38 Tuìlac v. Halilovi}, IT-01–48, Presuda, 16. novembar 2005, paragraf 364,

<http://www.icty.org/x/cases/halilovic/tjug/en/tcj051116e.pdf>.


176

40 Tuìlac v. Fatmir Qimaj et al., IT-03–66-T, Presuda, 30. novembar 2005,

paragraf 18 i 19, <http://www.icty.org/x/cases/limaj/tjug/en/lim-tj051130-e.pdf>.

41 Ibid, paragraf 215 i 216.







48 Samo na Milo{evi}evom su|ewu, me|u mnogim ekspertima koji su svedo-

~ili, a koji su u nekom trenutku bili na platnom spisku MKSJ, bili su:

sudski ve{tak EricBaccard, Barney Kelly, Fred Abrahams iz Hjuman rajts vo~a,

Philip Coo, Morten Torkildsen, Reynaud J.M. Theunens, i Ewa Tabeau.

49 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 7. jun 2002, str. 6540,

<http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/020607ED.htm> .

50 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 14. jun 2002, str. 7129,




52 “Croatian Assembly Recalls Stipe Mesic from Post of President of SFRY”, Tanjug

(Zagreb), 5. decembar 1991; BBC Summary of World Broadcasts, 7. decembar

1991. Prema Tanjugu, u znak odgovora na Mesi}evu izjavu „Obavio sam svoju

du`nost“, predsednik hrvatske skup{tine @arko Domqan „zahvalio je Me-

si}u {to je zavr{io svoj posao, tokom kojeg je uvek imao u vidu ~iwenicu da

zastupa interese Hrvatske. 'Mesi} je ispunio obe}awe da }e biti posledwi

predsednik Jugoslavije', rekao je u zakqu~ku Domqan.“

53 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 29. avgust 2003, str. 25635,


54 Ibid, str. 25650.

55 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 17. april 2003, str. 19508,


56 Tuìlac v. Slobodan Milo{evi}, IT-02–54-T, Odluka o predlogu za dono{e-

we osloba|aju}e presude, 16. jun 2004, paragraf 306.

57 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 17. jul 2002, str. 8209,


58 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 3. jul 2002, str. 7411–7419,








177

62 Michael Dobbs, “Serb Ex-Officer Sought By War Crimes Tribunal”, Va{ingtonpost, 8. mart 1996.

63 Vidi tako|e prikaz u: Germinal îvikov, Srebrenica: The Star Witness, Naengleski preveo John Laughland (Beograd: NGO Srebrenica Historical Project,2010), Poglavqe 3, “Capture and transfer” str. 28–32.

64 Tuìlac v. Goran Jeli{i}, IT–95–10, Presuda, 14. decembar 1999,<http://www.icty.org/x/cases/jelisic/tjug/en/jel-tj991214e.pdf>.

65 Tuìlac v. Draèn Erdemovi}, IT–96–22, 14. januar 1998, str. 32. Trans-kript saslu{awa ovog dana vrlo je te{ko prona}i na vebsajtu MKSJ. Me|u-tim, trebalo bi da bude dostupan na<http://www.icty.org/x/cases/erdemovic/trans/en/980114it.htm>.

66 Transkript su|ewa Krsti}u, 22. maj 2000, str. 3068,<http://www.icty.org/x/cases/krstic/trans/en/000522it.htm>.

67 Vidi: îvikov, Srebrenica: Krunski svedok, Poglavqe 1, „Nismo bili pla-}enici, bili smo profesionalci“, str. 20–23.

68 Vidi: îvikov, Srebrenica: Krunski svedok, str. 26–27, str. 48, str. 57–58,str. 59–61, str. 108, str. 121–122, i str. 130. îvikov skre}e pa`wu na „ano-nimnog“ i „misterioznog“ potpukovnika, koji se u Erdemovi}evim iskazimapojavquje kad god to odgovara Erdemovi}u i tuìla{tvu. Uprkos tome, osta-je neidentifikovan.

69 Tuìlac v. Draèn Erdemovi}, Izricawe presude, 5. mart 1998, para-graf16, <http://www.icty.org/x/cases/erdemovic/tjug/en/erd-tsj980305e.pdf>.

70 Vidi: îvikov, Srebrenica: Krunski svedok, Poglavqe 27, „Francuska ve-za”, str. 111–114. Tamo pi{e: „Jugoslav Petru, poznat i kao 'pukovnik JugoDominik', nekada{wi je pripadnik francuske Legije stranaca sa dvojnimdràvqanstvom, francuskim i jugoslovenskim. Petru tvrdi da radi za fran-cusku Direction generale de la securite exterieure (DGSE), {to jenajverovatnije ta~no, ali Francuska to nije zvani~no potvrdila. Kao {todaqe kaè ‰nekada{wi srpski ministar informisawa GoranŠ Mati}, 1996, tojest, po zavr{etku rata u Bosni, Petru je, zajedno sa Miloradom Pelemi{em,regrutovao oko 180 pla}enika za francusku tajnu slu`bu i poveo ih u Zair(Kongo) da se bore u gra|anskom ratu na strani predsednika Mobutua. îtavuakciju finansirala je francuska kompanija za telekomunikacije ‘Geolink’, za{ta vlada u Beogradu tvrdi da ima dokaze“ (str. 112–113).

71 Intervju sa Hakijom Mehoqi}em, Dani (Sarajevo), 22. jun 1998.

72 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 25. avgust 2003, str. 25210–25212,<http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/030825ED.htm>.

73 Ibid, str. 25233.

74 Citirano u: Louise Branson, “Serbian Killer Turned Away by U.S. Embassy”,Sandej tajms (London), 17. mart 1996.

75 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 25. avgust 2003, str. 25223–25225.

76 Du{an Stojanovi}, N.T., Aso{ijeted pres Worldstream, 14. mart 1996.

77 Transkript su|ewa Erdemovi}u, 20. novembar 1996, str. 318,<http://www.icty.org/x/cases/erdemovic/trans/en/961120ED.htm>.

78 Transkript su|ewa Erdemovi}u, 19. novembar 1996, str. 134,<http://www.icty.org/x/cases/erdemovic/trans/en/961119IT.htm>.

178

79 Ibid, str. 141–145.

80 Ibid, 19. novembar 1996, str. 210.

81 “The Ghosts of Srebrenica”, Boston glob, 19. maj 1996.

82 “Peabody Man Won’t Face Tribunal,” Boston glob, August 28, 2004.

83 Prosecutor v. Momir Nikolic, IT-02–60/1-S, Sentencing Proceeding, 28. oktobar

2003, str. 1565, <http://www.icty.org/x/cases/nikolic/trans/en/031028ED.htm>.

84 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 26. novembar 2003, str.29641,


85 BBC Summary of World Broadcasts, 5. februar 1996; izvor: novinska agencija

bosanskih Srba SRNA.

86 BBC Summary of World Broadcasts, 21. decembar 1995; izvor: novinska agen-

cija Tanjug.

87 Prosecutor v. Nikolic, 28. oktobar 2003, str. 1550.

88 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 26. novembar 2003, str. 29688.

89 Ibid, str. 29706–29707.

90 Vidi: Joint Motion for Consideration of Plea Agreement Between Momir Nikolic

and the Office of the Prosecutor, Amended Plea Agreement, IT-02–60-PT, 7. maj

2003, paragraf 9, <http://www.un.org/icty/mnikolic/trialc/plea030507e.htm>.

91 Vidi: sudija Carmel Agius et al., Prosecutor v. Vujadin Popovic et al.,

IT-05–88-T, Presuda, 10. jun 2009, posebno “Momir Nikolic,” paragraf 48–53,

<http://www.icty.org/x/cases/popovic/tjug/en/100610judgement.pdf >.

92 Statement of Facts and Acceptance of Responsibility, Tab A to Annex A to the

Joint Motion for Consideration of Plea Agreement Between Momir Nikolic and the

Office of the Prosecutor, <http://www.un.org/icty/mnikolic/trialc/facts030506.htm>.

93 Transkript su|ewa Nikoli}u, IT-02–60-PT, 6. maj 2003, str. 269–270,

<http://www.icty.org/x/cases/blagojevic/trans/en/030506MH.htm>.

94 Joint Motion for Consideration of Plea Agreement Between Momir Nikolic and the

Office of the Prosecutor, Amended Plea Agreement, Annex A, IT-02–60-PT, 7.

maj 2003, paragraf 10, <http://www.un.org/icty/mnikolic/trialc/plea

030507e.htm>.

95 Transkript su|ewa Nikoli}u, 6. maj 2003, str. 283–284,

<http://www.icty.org/x/cases/blagojevic/trans/en/030506MH.htm>.

96 Transkript su|ewa Blagojevi}u i Joki}u, IT-02–60-T, 29. septembar 2003,

str. 2126–2127, <http://www.icty.org/x/cases/blagojevic_jokic/trans/en/

030929IT.htm>.

97 Ibid, str. 2133.

98 Ibid, str. 2138.

99 Ibid, str. 2141.

100 Sudija Liu Daqun et al., Tuìlac v. Vidoje Blagojevi} i Dragan Joki},

IT-02–60-T, Presuda, 17. januar 2005, paragraf 21–24; paragraf 876,

<http://www.icty.org/x/cases/blagojevic_jokic/tjug/en/bla-050117e.pdf>. Prili-

kom izricawa presude Nikoli}u, sudsko ve}e je ve} istaklo: „Ako se izuzmu

wegovi po~etni la`ni komentari u vezi sa ubistvima u skladi{tu u

Kravici, koje je kasnije objasnio, Tuìla{tvo ne zna za postojawe drugih

179

la`nih iskaza Momira Nikoli}a. Tuìla{tvo smatra da je svedo~eweMomira Nikoli}a verodostojno po{to ga podràvaju dokumenti, kao iiskazi svedoka u vezi sa ofanzivom ‰ABSŠ u Srebrenici, Nikoli}evomulogom u koordinisawu razdvajawa, pritvarawa, pogubqivawa, sahrawivawai ponovnog sahrawivawa muslimanskih zarobqenika. Vidi Tuìlac v.Momir Nikoli}, IT-02–60/1-S, Izricawe presude, 2. decembar 2003,paragraf 153, <http://www.un.org/icty/mnikolic/trialc/judgement/mniksj031202e.htm>.

101 Sudija Carmel Agius et al., Tuìlac v. Vujadin Popovi} et al., IT-05–88-T,Presuda, paragraf 53, <http://www.icty.org/x/cases/popovic/tjug/en/100610judge-ment.pdf >.

180

Poglavqe 6.

MKSJ TO NAZIVA „GENOCIDOMŒ

Majkl Mandel

Drugog avgusta 2001. godine Sudsko ve}e Me|unarodnog krivi~nog su-da za biv{u Jugoslaviju (MKSJ) presudilo je da doga|aji koji su se odi-grali u Srebrenici u julu 1995. predstavqaju „genocidŒ.1 Za ovaj i drugezlo~ine general Radislav Krsti}, koji je bio zaduèn za jedan od korpusakoji su u~estvovali u toj operaciji, osu|en je na zatvorsku kaznu u trajawuod 46 godina. @albeno ve}e MKSJ je odlukom od 19. aprila 2004. pre-ina~ilo Krsti}evu osudu u „pomagawe i podstrekivaweŒ i osudilo ga na 35godina zatvora, uz to potvrdiv{i jo{ jednom da se Srebrenica pravno ka-rakteri{e kao genocid.2 Me|utim, ako slu~aj Krsti} i{ta zna~i, zna~i dase u Srebrenici nije dogodio genocid, a zakqu~ak ovog suda da se dogodiomoè se posmatrati samo kao ozakoweni oblik propagande koji nanovo do-prinosi utisku da je Tribunal pre „politi~ko oru|eŒ nego „pravosudnainstitucijaŒ, da parafraziramo wegovog ~uvenog branioca.3 Ni ~iwenicekoje je Tribunal utvrdio niti pravo kojim se naizgled rukovodio nisupodràli tvrdwu da se u Srebrenici desio genocid. Nalazi Tribunalanisu eksplicitno podràli ~ak ni zakqu~ak Sudskog ve}a da su „snagebosanskih Srba pogubile nekoliko hiqada bosanskih Muslimana ‰i daŠukupni broj `rtava… moè biti u rasponu izme|u 7.000 i 8.000 qudiŒ.4

Ukupno je ekshumirano svega 2.028 tela, a Sudsko ve}e je priznalo i to da jeodre|en broj tih `rtava poginuo u borbi, oti{av{i ~ak dotle da kaè kakodokazi samo „nagove{tavajuŒ da „ve}inaŒ poginulih nije stradala u borbi:„Rezultati forenzi~kih istraìvawa nagove{tavaju da na ve}ini ekshu-miranih tela nema tragova smrti u borbi; oni su ubijeni u masovnim egze-kucijama.Œ5 Prema stru~nim procenama iznetim pred sudom, broj nestalihposle preuzimawa enklave, za koje se jo{ nije znalo gde su, dostigao je7.475, dok je Sudsko ve}e utvrdilo da dokazi u celini tek „ozbiqno na-gove{tavaju da je posle preuzimawa Srebrenice nestalo mnogo vi{e od7.000 qudiŒ. Utvr|eno je samo da dokazi „podràvaju pretpostavku da jeve}ina nestalih qudi, u stvari, pogubqena i sahrawena u masovnim grob-nicamaŒ.6 Ve}ina od maksimalnih 7.000–8.000 bi zna~ila da je maksimalanbroj pogubqenih bliì cifri od 4.000.

Naravno da bi i smaknu}e 4.000 ili 2.000 ili 200 qudi bio stravi~anzlo~in, zapravo masovno ubistvo, pa bi na ~isto zakonskoj osnovi bilote{ko shvatiti za{to je Sudsko ve}e „rastegloŒ brojeve toliko izvan onoga{to je dokazano „van svake opravdane sumweŒ. Mnogo je, ipak, lak{e ra-zumeti to kao propagandu, jer je prednost tako velike brojke bila u tome

{to je ona odgovarala zvani~noj pri~i kako u pogledu kvantiteta, tako i,

jo{ va`nije, kvaliteta, sa uàsavaju}om odrednicom „genocidaŒ.U bukvalnom i moralnom smislu, kao i u svakodnevnoj upotrebi, „ge-

nocidŒ je za narod ono {to je ubistvo za ~oveka. Poqski Jevrejin Rafael

Lemkin skovao je ovaj termin upravo s tim zna~ewem, imaju}i na umu ho-

lokaust koji je jedva izbegao:

„Pod 'genocidom' podrazumevamo uni{tewe jedne nacije ili jedneetni~ke grupe. Ova nova re~, koju je autor skovao kako bi ozna~iojednu staru praksu u fazi modernog razvoja, sastavqena je od sta-rogr~ke re~i genos (rasa, pleme) i latinske re~i cide (ubijawe), tena taj na~in po obliku odgovara re~ima kao {to su tiranicid,homocidijum, infanticidijum, itd. … Namera je… da se ozna~iuskla|eno planirawe razli~itih akcija radi uni{tewa su{tin-skih osnova u ìvotu nacionalnih grupa, sa ciqem potirawa sa-mih grupa.Œ7

Tako|e, doslovno i uobi~ajeno zna~ewe ovog termina je isto, o ~emu

svedo~i i to {to se wegovoj upotrebi protivi jedan tako revnostan zago-

vornik vojnih intervencija NATO-a na Balkanu kakav je Eli Vizel:

„Po mom mi{qewu, genocid je namera i èqa da se jedan narodzatre… Holokaust je osmi{qen kako bi se istrebio posledwi Jev-rejin na planeti. Da li iko veruje da su Milo{evi} i wegovisau~esnici ozbiqno nameravali da zatru sve Bosance, ili Alba-nce, sve mulimane na svetu?Œ8

Sudsko ve}e u slu~aju Krsti} zapravo je izvelo suprotan zakqu~ak,

naime da ubijawe srebreni~kih mu{karaca nije bilo ni deo plana da se

ubiju svi srebreni~ki Muslimani. Uprkos zlokobnoj konotaciji koju ima

razdvajawe mu{karaca od èna, dece i staraca, Sudsko ve}e je potvrdilo da

je to u~iweno (vidi daqe u tekstu) kako bi se ène, deca i starci iz-

mestili na sigurno. Drugim re~ima, u~iweno je upravo suprotno od onoga

{to je ra|eno u logoru Au{vic–Birkenau, ne isto to. U tom duhu, Sudsko

ve}e je utvrdilo da „planŒ da se ubiju mu{karci nije ni postojao pre pre-

uzimawa ove enklave (tri godine po{to je po~eo gra|anski rat u Bosni) i da

je „osmi{qenŒ i sproveden tek u onih nekoliko dana posle pada Srebre-

nice: „Posle zauzimawa Srebrenice, u julu 1995, snage bosanskih Srba

osmislile su i sprovele plan da se pogubi {to je mogu}e vi{e mu{karaca

sposobnih za vojsku me|u bosanskim Muslimanima prisutnim u toj enkla-

viŒ.9

Istina je da je definicija „genocidaŒ u Statutu MKSJ (koja prosto

ponavqa uslove iz Konvencije o genocidu UN od 1948) mnogo {ira od do-

slovnog i uobi~ajenog zna~ewa tog termina i obuhvata ubijawe ili ~ak

„nano{ewe ozbiqnih telesnih i psihi~kih povreda pripadnicima grupeŒ

kada se to radi „s namerom da se uni{ti, u celini ili delimi~no, jedna

nacionalna, etni~ka, rasna ili verska grupa kao takvaŒ.10 Uzeto doslovno,

182

ovo moè zna~iti svako ubistvo na rasnoj osnovi, pa se ameri~ki Senat

1950. godine upla{io da bi moglo obuhvatiti „povremenaŒ lin~ovawa na

ameri~kom jugu.11 Ipak, odavno je postojao pravni sporazum, koji je pri-

hvatio MKSJ, da tu definiciju ne treba primewivati doslovno, dok je re~

„delimi~noŒ trebalo izmeniti tako da stoji „zna~ajnoŒ ili „znatnoŒ. Ra-

zume se da je to ostavqalo prostora za razli~ita tuma~ewa, ali, prema

tradicionalnoj liniji mi{qewa, a u skladu sa originalnim i uobi~ajenim

zna~ewem tog koncepta, uni{teni deo bi morao da bude znatan u tolikoj

meri da zna~i efikasno uni{tewe celine. Ne bi li ameri~kom Senatu

pomogao da razre{i svoje sumwe u pogledu lin~ovawa, Lemkin je to ovako

formulisao.

„Naglasak je na uni{tewu, {to zna~i da uni{tewe mora biti ta-kve vrste da uti~e na celinu. Hajde da uporedimo uni{tewe jednerase sa uni{tewem jedne ku}e. Uni{titi jednu ku}u zna~i iza-zvati takve promene u ku}i da se ona vi{e ne moè smatrati ku-}om. Na to se odnose re~i 'kao takva' u Konvenciji. Kada je 1915. uTurskoj uni{teno 1.200.000 Jermena, nisu ubijeni svi Jermeni ko-ji su ìveli u Turskoj, ali je ovo veliko uni{tewe uticalo nasamu egzistenciju jermenskih verskih grupa. Isto se odnosi i naJevreje u Nema~koj i drugim delovima Evrope.Œ12

Sad, niko nije ni tvrdio da je (improvizovani) plan da se ubiju svi

mu{karci u Srebrenici (koji je Odbrana èstoko poricala) bio deo plana

da se ubiju svi Muslimani u Bosni. I svi su se sloìli da su, pred zako-

nom, Muslimani u Bosni bili „grupaŒ. Niko nije tvrdio da su Muslimani

u Srebrenici ~inili celu „nacionalnu, etni~ku, rasnu ili versku grupu,

kao takvuŒ. Sudsko ve}e je prosto ignorisalo ovaj problem i odlu~ilo da je

namera da se uni{te srebreni~ki Muslimani sposobni za vojsku bila na-

mera da se uni{ti zna~ajan deo bosanskih Muslimana kao celina, bez ikak-

vog poku{aja da se pokaè kako bi to uticalo na ~itavu grupu.Ni to, me|utim, nije bio najve}i propust u rezonovawu Sudskog ve}a,

jer nije bilo dokaza ni da je ubijawe tih qudi bilo deo poku{aja da se

fizi~ki uni{ti svih 40.000 qudi u Srebrenici. Otud izme{tawe èna i

dece na sigurno. Sudsko ve}e je to re{ilo tako {to je realna destrukcija

zajednice zamewena geografskom „destrukcijomŒ, to jest, wenim uklawa-

wem iz Srebrenice — ~ime se „etni~ko ~i{}eweŒ izjedna~ava sa genoci-

dom, upravo onako kako su u~inili zapadni propagatori. („Usled toga po-

stoje o~igledne sli~nosti izme|u genocidne politike i prakse koja se

obi~no naziva 'etni~kim ~i{}ewem'.Œ13)Po Tribunalu, genocidna namera je postojala u dovoqnoj meri ako se

teìlo ubijawu svih qudi iz date grupe u jednoj oblasti, ~ak i ako to nije

bio deo plana da se oni ubiju na drugim mestima. Upori{te za ovo su

uglavnom prona{li u sopstvenim prethodnim, sumwivim osudama i — {to

se verovatno nije dopalo izraelskom vo|stvu — Rezoluciji Generalne skup-

{tine UN iz 1982, prema kojoj je ubistvo najmawe 800 Palestinaca u

183

izbegli~kim logorima Sabra i [atila te godine u Bejrutu bilo „~in ge-

nocidaŒ.14 Po Tribunalu:

„…ubijawe svih pripadnika dela jedne grupe locirane u okvirumale geografske oblasti… bi}e okvalifikovano kao genocid akoje izvedeno s namerom da se uni{ti deo te grupe, kao takav, lo-ciran u toj maloj geografskoj oblasti. [tavi{e, fizi~ko uni-{tewe moè biti usmereno samo na deo tog geografski ograni-~enog dela ve}e grupe, zato {to izvr{ioci genocida smatraju da jetakvo uni{tewe dovoqno da se ta grupa zatre kao zaseban entitet ugeografskoj oblasti o kojoj je re~.Œ15

Sud je potom povukao kona~ni potez i sasvim odbacio zna~ewe koje

ima re~ „zatreŒ, na{av{i da genocidna namera postoji u ubijawu zarad

trajnog odstrawivawa jedne grupe iz jednog podru~ja na drugo. Da bi ovo

povezao sa ubijawem mu{karaca („ubijawe… s namerom da se uni{ti… jed-

na grupaŒ), a ne samo sa odstrawivawem èna i dece, Sud se delimi~no

oslonio na patrijarhalnu prirodu dru{tva bosanskih Muslimana i drevnu

ideologiju patrijarhata, po kojoj su mu{karci va`niji od èna. Ali nije

utvr|eno da su Srbi poku{avali da ubiju sve mu{karce, ve} samo one spo-

sobne za vojsku; tako je sud bio primoran na jedno vojno opravdawe, koje je

odbrana iznela upravo kao argument koji negira genocid: mu{karci spo-

sobni za vojsku predstavqali su vojnu pretwu jer su mogli ponovo da za-

uzmu tu oblast.

Dobro, samo su mu{karci sposobni za vojsku sistematski masa-krirani, ali je zna~ajno to {to su se ovi masakri dogodili u vre-me kad je prinudno raseqavawe ostatka populacije bosanskih Mu-slimana ve} bilo u toku. Snage bosanskih Srba nisu smele da neznaju, pre nego {to su odlu~ili da ubiju te mu{karce, da }e takvoselektivno uni{tewe grupe verovatno trajno uticati na ~itavugrupu. Wihova smrt je predupredila svaki delotvoran poku{ajbosanskih Muslimana da ponovo osvoje tu teritoriju. [tavi{e,snage bosanskih Srba morale su biti svesne pogubnog uticaja kojibi na opstanak jednog tradicionalnog patrijarhalnog dru{tvaimao nestanak dve ili tri generacije mu{karaca, uticaja koji jeVe}e prethodno detaqno opisalo. Snage bosanskih Srba su znale,pre nego {to su doneli odluku da ubiju sve mu{karce sposobne zavojsku, da bi neizbe`na posledica tih ubistava, zajedno s pri-nudnim iseqavawem èna, dece i staraca, bio fizi~ki nestanakpopulacije bosanskih Muslimana u Srebrenici…16

Drugim re~ima, genocid je „etni~ko ~i{}eweŒ — ali, ~ini se, samo

ako ga izvr{e Srbi, jer se genocid kao ta~ka optu`be, za~udo, ne pojavquje

u zakasneloj optu`nici MKSJ za operaciju „OlujaŒ, veliko etni~ko ~i{}e-

we Srba od strane hrvatskih snaga u hrvatskoj oblasti Krajina avgusta

1995. godine. Optu`nica za operaciju „OlujaŒ je zbog ka{wewa ve} bila

184

sumwiva. Ameri~ki saveznik, hrvatski predsednik Frawo Tu|man, imeno-

van u optu`nici, „zgodnoŒ je umro pre nego {to je ona podignuta 2001, a

sama optu`nica nije ni otkrivena sve do 2004. To nije olak{alo hvatawe

optuènog, Ante Gotovine, kome je, prema izve{tajima {tampe, dojavqena

~im je podignuta i koji je ostao na slobodi sve do decembra 2005, kada ga je

Hrvatska predala kao quid pro quo zarad svojih te`wi prema Evropskoj

uniji.17 Za Tribunal nije bilo ni{ta neobi~no {to se u toj optu`nici ne

pomiwu ameri~ki lideri ili generali zbog wihove dobro poznate uloge u

operaciji „OlujaŒ.18 Ali, u skladu s nalazom o „genociduŒ u slu~aju Krs-

ti}, kako se ta~ka koja se odnosila na „genocidŒ mogla izostaviti iz jedne

optu`nice koja je obuhvatala slede}e optu`be?

Deportacija / prinudno raseqavawe

27. Izme|u 4. avgusta 1995. i 15. novembra 1995. godine hrvatskesnage izvr{ile su nasilna i zastra{uju}a dela protiv Srba u Kra-jini, ukqu~uju}i pqa~kawe i uni{tavawe wihove imovine, na tajna~in ih primoravaju}i da beè u ju`ni deo oblasti Krajina.

28. Ovakva dela imala su za ciq da one koji su ve} pobegli iz teoblasti, ili neposredno pre ili tokom operacije „OlujaŒ u o~e-kivawu oruànog sukoba, obeshrabre ili spre~e da se vrate u svojedomove. Posledica ovih nasilnih i zastra{uju}i dela bila je de-portacija i/ili raseqavawe desetina hiqada kraji{kih Srba uBosnu i Hercegovinu i Srbiju.

Tuìla{tvo navodi da su slede}a dva dela bila prirodne i pred-

vidqive posledice zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata i na toj osnovi ta-

ko|e doprinela zlo~inu progona.

Ubistvo

29. Izme|u 4. avgusta 1995. i 15. novembra 1995. hrvatske snageubile su najmawe 150 Srba iz Krajine. U ovoj Dopuwenoj optu-`nici izri~ito se pomiwu ubistva jedne osobe u op{tini Ben-kovac, 30 osoba u op{tini Knin i jedne osobe u op{tini Kore-nica.

Ostala ne~ove~na dela

30. Izme|u 4. avgusta 1995. i 15. novembra 1995. veliki broj kra-ji{kih Srba podvgnut je ne~ove~nom tretmanu, poniàvawu i de-gradirawu od strane hrvatskih snaga koje su ih tukle i napada-le.19

185

@albeno ve}e u slu~aju Krsti} — kojim je predsedavao ameri~ki su-

dija Teodor Meron (dok su Ve}e ~inile nominovane sudije iz ~etiri zemqe

~lanice NATO-a, od kojih je jedan bio musliman iz Turske, a jedan mu-

slimanski sudija iz prete`no hri{}anske dràve Gvajana)20 — o~ito je

postideo nalaz Sudskog ve}a: „Mora se ista}i da se Sudsko ve}e, u de-

lovima svoje presude, neprecizno izrazilo, {to daje podr{ku argumentima

Odbrane. Sudsko ve}e je trebalo pa`qivije da izrazi svoje rezonovawe.Œ21

Onda su se dali na spasavawe odrednice genocida preko ozbiqnog mani-

pulisawa nalazima Sudskog ve}a.Razume se da su sve nedoumice u vezi s brojem `rtava morale biti

otklowene jednom za svagda. Sad se to svelo na: „izme|u 7.000 i 8.000 bo-

sanskih Muslimana je bilo sistematski ubijenoŒ.22 Fokus Sudskog ve}a se

morao preusmeriti sa raseqavawa na uni{tewe: „Konvencija o genocidu i

uop{te me|unarodni zakon koji se obi~no primewuje zabrawuju samo fi-

zi~ko i biolo{ko uni{tewe jedne grupe qudiŒ.23 Trebalo je potisnuti i

vojni motiv: „istrebqewe tih qudi nije bilo podstaknuto iskqu~ivo voj-

nim opravdawemŒ.24 Me|utim, jedino „opravdaweŒ da se spasi presuda o

genocidu koje je preostalo bilo je ono o patrijarhatu. Zadatak je zato bio da

se to na neki na~in utka u ne{to {to se ti~e ne samo muslimanskog pri-

sustva u Srebrenici ve} egzistencije ~itave grupe:

„Sudsko ve}e je tako|e bilo zaduèno da razmotri dugoro~ni uti-caj koji bi eliminisawe sedam do osam hiqada qudi iz Srebre-nice imalo na opstanak te zajednice. Prilikom ispitivawa tak-vih posledica, Sudsko ve}e se pravilno usredsredilo na vero-vatno}u fizi~kog opstanka ove zajednice. Kako je utvrdilo Sudskove}e, masakrirani mu{karci ~inili su otprilike jednu petinuukupne zajednice u Srebrenici. Sudsko ve}e je utvrdilo da bi, sobzirom na patrijarhalni karakter bosanskog muslimanskog dru-{tva u Srebrenici, uni{tewe tako znatnog broja mu{karaca 'ne-izbe`no rezultiralo fizi~kim nestankom populacije bosanskihMuslimana u Srebrenici'.Œ25

Samo po sebi, ovo ne bi zna~ilo vi{e od raseqavawa („u Srebre-

niciŒ), pa je @albeno ve}e sada navelo ~iwenicu, na drugim mestima za-

ta{kavanu, da su dokazi o smrti onih koji su navedeni kao nestali bili

neubedqivi, {tavi{e, po svoj prilici nedovoqno jaki da ubede samu za-

jednicu:

„Dokazi uvedeni na su|ewu podràli su ovakav nalaz, pokazuju}ida, po{to se ve}ina ubijenih mu{karaca zvani~no vodila kao ne-stala lica, wihove supruge nisu mogle da se ponovo udaju i, po-sledi~no, ra|aju decu. Fizi~ko uni{tewe mu{karaca je stoga ima-lo te{ke implikacije u smislu razmnoàvawa za muslimansku za-jednicu u Srebrenici, potencijalno osu|uju}i tu zajednicu na iz-umiraweŒ.26

186

Naravno, ono {to je trebalo da (potencijalno) „izumreŒ nije stvarnobilo postoje}ih 80 odsto stanovnika Srebrenice koji su preìveli tajgenocid — primeti}ete da to nije nazvano ni poku{ajem genocida, ve}stvarnim ~inom — ili ~ak ni budu}i potomci onih koji su preìveli.Sra~unajte: mnogo mawe od preostalih 20 odsto stanovnika ~inile bi su-pruge ubijenih mu{karaca s decom koju }e tek roditi. Bila bi istrebqenajedna virtuelna zajednica — apstrakcija, koja je zahvaquju}i pogodnoj de-finiciji obuhvatala pokojnike i wihovu nero|enu decu.

Ova bizarna ra~unica nosi svoje probleme. Na prvom mestu, premapravosu|u, genocid zahteva „izri~itu nameruŒ, {to zna~i da su ubice mo-rale svesno teìti ostvarewu ovog veoma komplikovanog ciqa. Nije bilodovoqno {to su te mu{karce ubili da bi stekli vojnu prednost (posle trigodine gra|anskog rata), zbog odmazde, radi terorisawa ili prosto izmr`we. Razlog je moralo biti izumirawe te zajednice. Sudsko ve}e je oti-{lo dotle da zakqu~i da su odgovorni znali da }e ovo biti posledica. âkje i to bilo samo naga|awe, ne zasnovano na direktnim svedo~ewima, ve}izvu~eno kao zakqu~ak iz toga {to su ubice morale biti svesne, po{to jeovaj veoma komplikovani rezultat bio tako lako uo~qiv, te su zato bilisvesni: „snage bosanskih Srba morale su biti svesne pogubnog uticaja…Snage bosanskih Srba su znale…Œ.27

Ali ni znawe nije ravno ciqu — „specifi~noj nameriŒ da se izvr{igenocid, pa je @albeno ve}e moralo da rastegne stvari jo{ malo i ustvrdida je to bio pravi~an zakqu~ak donet na osnovu (pretpostavqenog) znawa daim je to bio ciq:

„Sudsko ve}e je utvrdilo da su snage bosanskih Srba bile svesneovih posledica kada su odlu~ile da sistematski elimini{u za-robqene muslimanske mu{karce. Nalaz da su neki od ~lanovaGlavnog {taba VRS smislili da ubiju mu{ke zatvorenike, pot-puno svesni pogubnih posledica koje bi to imalo po fizi~ki op-stanak zajednice bosanskih Muslimana u Srebrenici, daqe po-tvr|uje zakqu~ak Sudskog ve}a da su podstreka~i te operacijeimali potrebnu genocidnu nameru.Œ28

Jo{ jedan problem u vezi s namerom bio je onaj koji je na su|ewuistakla Odbrana: ako su hteli tu zajednicu fizi~ki da uni{te, za{to nisuubili i ène, decu i starce? @albeno ve}e je poku{alo da poni{ti svakinagove{taj humanosti ovog ~ina, pretvaraju}i ga u cini~nu smicalicu zapotrebe odnosa sa javno{}u:

„Odluka da se ne ubiju ène ili deca moè se objasniti sluhombosanskih Srba za javno mwewe. Za razliku od ubijawa zarobqenihboraca, takva akcija se ne bi mogla lako sakriti, ili podmetnutikao vojna operacija, pa je zbog toga podrazumevala pove}an rizikod izazivawa me|unarodne cenzure. …Pa`wa me|unarodne javno-sti usmerena ka Srebrenici, uz prisustvo vojnika UN u toj oblas-ti, spre~ila je ~lanove Glavnog {taba VRS koji su smislili ge-

187

nocidni plan da ga sprovedu na najdirektniji i najefikasniji

mogu}i na~in. Zate~eni okolnostima, usvojili su metod koji bi im

omogu}io da genocidnu zamisao sprovedu uz minimalan rizik od

odmazde.Œ29

Ali ovo dokazuje mal~ice previ{e, kako se govorilo na Oksfordu (amo`da se i daqe govori), jer na~in na koji su bili primorani da sproveduplan (za koji je proceweno da su osmislili) bio je na~in koji nije pred-stavqao genocid. [to samo zna~i (razume se da ne dokazuje van svake oprav-dane sumwe) da bi to mo`da u~inili, ili poku{ali da u~ine, da su mi-slili da }e se s tim izvu}i. Ali znate li kako se kaè kad i ne poku{ate daizvr{ite zlo~in — ~ak ni ako jako èlite da ga izvr{ite — zato {tomislite da se ne}ete izvu}i s tim? Zove se neizvr{avawe zlo~ina.

@albeno ve}e je imalo jo{ posla, po{to se setilo onoga {to je Sud-sko ve}e zaboravilo — da je genocid nekako morao da bude usmeren ka uni-{tewu grupe kao celine: „Ciq Konvencije o genocidu je da se spre~i na-merno uni{tewe ~itavih grupa qudi, a ugroèni deo mora biti dovoqnozna~ajan da ima uticaja na ~itavu grupu kao celinu… delo mora biti usme-reno ka uni{tewu grupe.Œ30 Jo{ jednom su, me|utim, svi priznali da sre-breni~ki Muslimani nisu predstavqali jednu celovitu „nacionalnu,etni~ku, rasnu ili versku grupuŒ: „Ugroèna grupa identifikovana u Op-tu`nici i prihva}ena od strane Sudskog ve}a bila je grupa bosanskih Mu-slimanaŒ.31 Na koji je na~in ~ak i stvarno (kamoli „potencijalnoŒ) uni-{tewe srebreni~kih Muslimana, nekmoli wihovo izme{tawe — moglo bitiusmereno ka uni{tewu bosanskih Muslimana kao celine?

Ovde se Sud pozvao na politi~ku verziju vojnog opravdawa, koju je nadrugim mestima u presudi odbacio, nagla{avaju}i strate{ku va`nost Sre-brenice za dràvu bosanskih Srba koja bi se mogla odràti.

„Mada je ova populacija u to vreme ~inila samo mali procenat

ukupnog muslimanskog stanovni{tva Bosne i Hercegovine, va`nost

srebreni~ke muslimanske zajednice ne odraàva samo wena veli-

~ina. Kako je objasnilo Sudsko ve}e, Srebrenica (i okolna oblast

centralnog Podriwa) imala je neizmernu strate{ku vrednost za

vo|stvo bosanskih Srba. Bez Srebrenice, etni~ki srpska dràva

Republika Srpska koju su nastojali da stvore ostala bi podeqena

na dva nepovezana dela, a pristup Srbiji bio bi prekinut. Osva-

jawe i etni~ko pro~i{}avawe Srebrenice bi stoga ugrozilo vojne

napore bosanskih Muslimana da obezbede odrìvost svoje dràve,

~ega je muslimansko vo|stvo bilo potpuno svesno i {to je na-

stojalo da spre~i. Zbog toga je kontrola nad obla{}u Srebrenice

bila presudna za ciq nekih lidera bosanskih Srba da stvore odr-

ìv politi~ki entitet u Bosni, isto kao i za kontinuirani opsta-

nak muslimanskog naroda u Bosni. Po{to je ve}ina muslimanskog

ìvqa u toj oblasti, do 1995, potraìla uto~i{te u enklavi Sre-

188

brenica, eliminisawem te enklave bi se postiglo èqeno ~i{}e-we ~itave oblasti od muslimanskog stanovni{tva.Œ32

Za{to bi etni~ki o~i{}ena Srebrenica ugroàvala egzistenciju bo-sanskih Muslimana, a ne wihove teritorijalne pretenzije, ne moè se ra-zumeti. Kao da svaki srpski dobitak nije zna~io samo gubitak za Musli-mane ve} da je ~itavoj zajednici odzvonilo. Poluautonomna Republika Srp-ska koja je proistekla iz Dejtona zapravo obuhvata Srebrenicu, a Musli-mani u Bosni niti su zbrisani sa lica zemqe, niti iz muslimanskog delaBosne.

Ne{to sli~no se kaè u kona~nom opravdawu Suda — da bi Srebre-nica bila lekcija za sve Muslimane i stoga 'simbol' wihove sudbine:

„[tavi{e, Srebrenica je bila va`na jer je bila posebna u o~imabosanskih Muslimana ali i me|unarodne zajednice. Od svih 'za-{ti}enih zona' koje je u Bosni uspostavio Savet bezbednosti UN,grad Srebrenica privla~io je najvi{e pogleda. Me|unarodni me-diji su joj i pre 1995. pridavali zna~ajnu pa`wu. Savet bezbed-nosti je u rezoluciji kojom je Srebrenica progla{ena za za{ti-}enu zonu saop{tio da je 'treba osloboditi oruànih napada ilibilo kakvih neprijateqskih dejstava'. Ovu garanciju za{tite jepotvrdio komandant Za{titnih snaga UN u Bosni (UNPROFOR-a)i poduprlo raspore|ivawe vojnika UN. Eliminisawe srebreni~kemuslimanske populacije, uprkos garancijama koje je dala me|u-narodna zajednica, posluìlo bi kao snaàn primer svim bosan-skim Muslimanima koliko su rawivi i bespomo}ni pred srpskimvojnim snagama. Sudbina srebreni~kih bosanskih Muslimana sim-bolizovala bi sudbinu svih Muslimana u Bosni.Œ33

„SimbolŒ kakve sudbine, me|utim? U isto vreme se maltene priznajeda bosanski Srbi nisu hteli da ubiju sve Muslimane u Bosni. U tom smislusu srebreni~ki Muslimani svakako bili simbol, jer Srbi ni wih nisuhteli sve da ubiju. Bili su simbol ~iwenice da se radilo o brutalnojborbi oko teritorije, u ~ijem se sredi{tu upravo nalazila Srebrenica.Ali nije bilo dokazano, ni pred sudom ni van wega, da su bosanski Srbiimali ikakve zamisli u vezi sa opstankom bosanskih Muslimana u bilokom drugom delu Bosne. Po „genocidnom planuŒ, ostali bi fizi~ki i kul-turolo{ki netaknuti na ve}em delu svoje tradicionalne domovine, {to jeumnogome i omogu}io Dejtonski sporazum, koji su nametnuli Amerikanci.

Naposletku, ovo zamr{eno klupko argumenata moè samo posluìtida podvu~e ~iwenicu da se u Srebrenici nije dogodio nikakav genocid, pa~ak ni da se nisu dogodila nekakva genocidna dela. Dogodile su se ratnegrozote, na ~iji uàs ni na koji na~in nije uticalo to da li su bile za-konite ili nezakonite. Odgovornost za wih se, me|utim, mora podeliti umnogo ve}oj meri nego {to je Sud to èleo da pokaè upotrebqavaju}ipojam genocida izvan neposrednih izvr{ilaca, pa ~ak i svih lokalnih ak-tera, tako da se obuhvate ostali odgovorni za rat u Bosni: Evropqani, koji

189

su zarad sopstvenih interesa kresnuli {ibicu i prineli je „biv{oj Jugo-

slavijiŒ pristajawem na weno razjediwavawe, i Amerikanci, koji su iz

sli~nih razloga raspalili plamen i postarali se da nikome ne bude dozvo-

qeno da ugasi poàr pre nego {to wihovi bombarderi obave posao. A kao

pomaga~a i podstreka~a ne smemo izostaviti sam MKSJ, koji je u slu~a-

jevima kao {to je Krsti}, ali i mnogim drugim pre i posle wega, obezbedio

propagandni zaklon za ovo nasiqe.

Napomene

1 Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, IT–98–33-T, “Srebrenica — Drinskikorpus”, Presuda Sudskog ve}a, 2. avgust 2001,<http://www.icty.org/x/cases/krstic/tjug/en/krstj010802e.pdf>.

2 Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, IT–98–33-A, Presuda @albenog ve}a,19. april 2004, <http://www.icty.org/x/cases/krstic/acjug/en/krs-aj040419e.pdf>.

3 Tuìlac protiv Slobodana Milo{evi}a, IT-02–54, “Kosovo, Croatia AndBosnia Herzegovina”, transkript, 30. avgust 2001, str. 25<www.un.org/icty/transe54/020830IT.htm>.

4 Krsti}, Sudsko ve}e, Presuda, paragraf 84 i 426.

5 Ibid, paragraf 75 (naglasak je dodat). Vidi tako|e paragraf 76: „Izvesno jeda su u grobnicama u kojima prilikom iskopavawa nisu prona|eni povezi zao~i niti povezi za ruke dokazi da `rtve nisu poginule u borbi mawe uve-rqivi. Zna~ajno je to {to su neke grobnice koje se nalaze kod Nove Kasabe iKowevi} Poqa, gde su se vodile èstoke bitke izme|u bosanskih Srba ibosanskih Muslimana, 12. i 13. jula 1995, me|u onima u kojima je prona|enovrlo malo poveza za o~i i vezova za ruke.“

6 Ibid, paragraf 81 i 82, naglasak je dodat.

7 Raphael Lemkin, Axis rule in occupied Europe: laws of occupation, analysis ofgovernment, proposals for redress (New York: H. Fertig, 1973 ‰prvo izdawe1944Š), str. 79.

8 Elie Wiesel, “The Question of Genocide,” Newsweek, 12. april 1999, str. 37.

9 Krsti}, Sudsko ve}e, Presuda, paragraf 87.

10 Statut Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, 23. maj 1993,uvaàvaju}i posledwu izmenu od 29. septembra 2008, ~lan 4, „Genocid“.

11 Senat Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Komitet za odnose sa inostranstvom,Potkomitet za konvenciju o genocidu, 12. april 1950, u Executive Sessions ofthe Senate Foreign Relations Committee, Historical Series (1976), Vol. 2, str.361.

12 Ibid, str. 370.


14 Ibid, paragraf 589, napomena 1.306, citira se Rezolucija Generalne skup-{tine UN AG/ Res.37/123D, 16. decembar 1982.


190

16 Ibid, paragrafi 593, 595, naglasak je dodat.

17 Ian Traynor Zagreb i Giles Tremlett, “Capture of war crimes suspect pave Cro-atia’s way to EU entry,” Gardijan, 9. decembar 2005.

18 Carlotta Gall, Marlise Simons, “Croatia in Turmoil After Agreeing to Send Twoto Tribunal,” Wujork tajms, 8. jul 2001, str. A3. Vidi tako|e: Michael Mandel,How America Gets Away With Murder: Illegal Wars, Collateral Damage andCrimes Against Humanity (Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2004), Poglavqe 6,“America Gets Away with Murder”, str. 176–206.

19 Tuìlac protiv Ante Gotovine, IT-01–45, Dopuwena optu`nica, 19.februar 2004, <http://www.un.org/icty/indictment/english/got-ai040224e.htm>.

20 U slu~aju Krsti} sudsko ve}e ~inile su sudije iz dve zemqe ~lanice NATO-a(predsedavaju}i sudija Almiro Rodriges i sudija Patri{a Vold) i jednemuslimanske zemqe (sudija Fuad Rijad).






26 Ibid.

27 Krsti}, Sudsko ve}e, Presuda, paragraf 595, citirano u celosti gore.

28 Krsti}, @albeno ve}e, Presuda paragraf 29.

29 Ibid, paragrafi 31 i 32.





191

Poglavqe 7.

IZVE[TAJ UN O SREBRENICI

— ISKRIVQENA SLIKA DOGA\AJA

Xorx Bogdani~

Ujediwene nacije su novembra 1999. godine objavile izve{taj pod na-slovom Pad Srebrenice.1 Izradu izve{taja je godinu dana pre toga poru-~ila Generalna skup{tina UN, u nameri da Pad Srebrenice objasni „za{toUjediwene nacije nisu spre~ile srpski napad na Srebrenicu i stra{nedoga|aje koji su uslediliŒ (pasus 3). Kako je sa izvesnim ponosom u Uvodusaop{tio generalni sekretar UN Kofi Anan, „po{to nije odlu~no reago-vala tokom svih ovih doga|aja, me|unarodna zajednica je posle pada Srebre-nice prona{la novi motivŒ, kada je „pokrenuta orkestrirana vojna ope-racija kako bi se osiguralo da se takvi napadi vi{e ne ponoveŒ (pasus 4).

Uprkos ~iwenici da je ovaj izve{taj UN prihva}en kao ozbiqna pro-cena, zasnovana na ~iwenicama o „stra{nim doga|ajimaŒ, kako kaè i samnaslov, u wemu postoji mnogo gre{aka — u pogledu navoda, istraìvawa,analize i zakqu~aka. Ovo proizlazi iz ~iwenice da je Pad Srebrenicenajpre i najzad politi~ki dokument, a ne plod nepristrasne potrage zaistinom. Kao i u slu~aju rada upadqivo politizovanog Me|unarodnog kri-vi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (MKSJ), prava svrha Pada Srebrenicebila je da decenijsko (i jo{ aktuelno) razbijawe Jugoslavije predstavi usvetlu koje odgovara toj doktrini.2

Pad Srebrenice uzdiè ~uvenu „lekciju o SrebreniciŒ,3 stalno is-ticanu „odgovornost da se za{titiŒ — navodno, princip da se svakom „na-mernom i sistematskom poku{aju zastra{ivawa, proterivawa ili ubijawa~itavog naroda mora odlu~no suprotstaviti svim neophodnim sredstvima,uz politi~ku voqu da se takva politika sprovede do svog logi~nog zakqu~kaŒ(pasus 502). „Orkestrirana vojna operacijaŒ, koju pomiwe Kofi Anan, po-znata je kao „Operacija namerna silaŒ, serija bombardovawa ciqeva bo-sanskih Srba koju su odobrile UN, ali ih je sproveo NATO, a koja je po~ela30. avgusta 1995. i trajala do 14. septembra.4 Me|utim, iako Anan korene„Operacije namerna silaŒ nalazi u Srebrenici, incident koji je izazvaobombardovawe NATO-a bilo je granatirawe prepune javne pijace u Sarajevu28. avgusta, kada je poginulo 37 qudi, za koje se kasnije pokazalo da su gaizveli agenti bosanskih Muslimana protiv sopstvenog naroda.5 Tako|e do-sta posle Srebrenice, operacija „OlujaŒ, daleko najve}a pojedina~na ak-cija etni~kog ~i{}ewa u balkanskim ratovima, izvedena u sadejstvu sa voj-skama Hrvatske i Bosne, koje su obu~avali Amerikanci, protiv srpskihìteqa oblasti Krajina (vidi daqe u tekstu), jasno je pokazala da NATO nesamo da se nije suprotstavio svakom „namernom i sistematskom poku{aju

zastra{ivawa, proterivawa ili ubijawaŒ ve} ih je u izvesnim slu~ajevima

pomogao i podstakao.Tako je, zapravo, NATO i upotrebio „kaznenu silu protiv bosanskih

SrbaŒ, kako je tu operaciju opisao „Wujork tajmsŒ6, da bi se pokazalo i

bosanskim Srbima i ostatku sveta da je Alijansa izabrala stranu u ovim

ratovima i da bi se Srbi u Bosni, kao i u Hrvatskoj, primorali na predaju

— {to se nije samo neizmerno razlikovalo od humanitarnog motiva sve~ano

objavqenog u izve{taju UN, ve} ga je upravo negiralo. Iako su tvorci po-

litike bloka koji su ~inile SAD i NATO koristili humanitarnu reto-

riku po~etkom 1999, kada su zapo~iwali svoj 78-dnevni rat protiv Savezne

Republike Jugoslavije da bi podràli pobuweni~ke snage kosovskih Al-

banaca na Kosovu, i uprkos tome {to je ovaj rat prekr{io i Povequ UN i

me|unarodno pravo izazvav{i jo{ jednu ogromnu humanitarnu krizu u tom

regionu,7 politi~ki projekat iza Pada Srebrenice mora se razumeti upravo

kao akt legitimizovawa vi{e takvih ratova.Po{to je ovaj izve{taj UN objavqen vi{e od ~etiri godine posle

doga|aja iz jula 1995, mogli su mu doprineti raznovrsni ~lanci i kwige

pojedinaca na va`nim poloàjima unutar i izvan UN koji su osporavali

zvani~ni stav, prema kojem su bosanski Muslimani i Hrvati bili nevine

`rtve, a Srbi agresori na podru~ju na kom su ìveli od sedmog veka. Dela

komandanata UN generala Filipa Morijona iz Francuske, generala Luisa

Mekenzija iz Kanade i generala ser Majkla Rouza iz Velike Britanije nude

daleko stru~nije i uravnoteènije prikaze akcija zara}enih strana nego

autor Pada Srebrenice. U jednom ratu u kom je surovost svih strana na

vi{e mesta detaqno opisana, izve{taj UN ne propu{ta priliku da umawi

nasiqe bosanskih Hrvata i Muslimana ili da podrì preuveli~ane iz-

ve{taje o nasiqu bosanskih Srba. Na spisku intervjuisanih za potrebe

izve{taja UN8 je Bjanka Xeger, biv{a èna rok zvezde koja je postala ak-

tivista, ali ne i zamenik komandanta NATO-a, ameri~ki general ârls

Bojd, kome je uloga {efa obave{tajne slu`be u NATO-u omogu}ila uvid bez

presedana potreban da se ocene doga|aji na terenu u Bosni. U izve{taju

nema ni stavova pomo}nika generalnog sekretara UN Sedrika Tornberija,

koji je li~no istraìvao prijavqene ratne zloupotrebe svih strana pre

zauzimawa Srebrenice. Nije intervjuisan ni Filip Korvin, koordinator

gra|anskih poslova za Bosnu, visoki civilni ~inovnik UN u Bosni u vreme

zauzimawa Srebrenice i autor kwige o tom kqu~nom periodu u Bosni,9 koja

je prethodno bila dostavqena Sekretarijatu i mogla se kupiti u kwiàri

UN. Te{ko se moè zamisliti da je slu~ajno izbegavan kontakt sa onima

koji su mogli da iznesu alternativan stav o doga|ajima u Srebrenici. Pi-

{u}i za list „Forin afersŒ, general Bojd prime}uje da se rezultati zau-

zimawa Srebrenice mogu uporediti sa hrvatskim napadom u operaciji „Bqe-

sakŒ dva meseca pre toga, u kom je „preko 90 odsto Srba iz zapadne Sla-

vonije bilo etni~ki o~i{}eno kada su hrvatski vojnici u maju hrupili u

za{ti}enu zonu UN… Ova operacija se izgleda razlikuje od srpskih akcija

u okolini za{ti}enih zona UN Srebrenica i @epa samo u pogledu razmera

193

uvrtawa ruku sa Zapada i na~ina na koji su ovi drugi predstavqeni na

snimcima Si-En-Ena. Etni~ko ~i{}ewe izaziva osudu samo kada ga izvr{e

Srbi, ne kad se radi protiv wih.Œ10

Va`na razlika izme|u ovih hrvatskih i srpskih vojnih akcija je ~i-

wenica da muweviti hrvatski napadi na etni~ke Srbe nisu ukqu~ivali

ponudu da se rawivi nenaoruàni civili bezbedno izvuku, za razliku od

konvoja pod nadzorom UN sa hiqadama qudi iz Srebrenice, uglavnom èna

i dece, koje su bosanski Srbi transportovali autobusima do ivice teri-

torije koju su dràli Muslimani kod Tuzle. Nasuprot tome, hrvatske snage

koje su izvele operaciju „BqesakŒ napale su veliku kolonu civila u kojoj

su bili i ène i deca. (Isti tretman ène i deca su dobili i u hrvatskoj

operaciji „OlujaŒ, o kojoj }emo kasnije govoriti.) Opisuju}i operaciju

„BqesakŒ, izve{ta~ „Wujork tajmsaŒ Roxer Koen je napisao: „Mnogi Srbi

su izgubili ìvote u te{kom bombardovawu iz hrvatskih tenkova, arti-

qerije i iz vazduha… dok su poku{avali da pobegnu ka jugu prema mostu na

reci Savi koji vodi u Bosnu. Poginulo je 450 Srba, kako je procenio Gojko

[u{ak, hrvatski ministar odbrane, ali se procena koju je dao ~ini ne-

realnom.Œ11

Posve nerealnom, sude}i po zvani~nicima Srpske pravoslavne crkve

iz zapadne Slavonije, koji su saop{tili da se poginuli broje na hiqade. U

me|uvremenu, nije usledila nikakva osuda ameri~ke vlade, koja je podràla

napore uloène u operaciju „BqesakŒ da se promene granice na karti Bal-

kana i odvratila UN i Kontakt grupu, koju su ~inile glavne sile, od osude

nasiqa nad Srbima. U svojoj kwizi Balkanska Odiseja, lord Dejvid Oven,

evropski izaslanik u Bosni tokom konflikta, prime}uje: „Pristaju}i da

hrvatska vlada zauzme zapadnu Slavoniju, Kontakt grupa ‰kojom je domi-

nirala AmerikaŠ u stvari je dala zeleno svetlo bosanskim Srbima da na-

padnu Srebrenicu i @epuŒ.12

Operacija „OlujaŒ bila je daleko najve}i napad na jednu za{ti}enu

zonu UN, masivna ofanziva hrvatske vojske na srpsko stanovni{tvo u sek-

torima Sever i Jug Za{ti}ene zone UN, u kojoj je u roku od ~etiri dana, u

avgustu 1995. proterano oko 250.000 civila i zauvek izmewen etni~ki sas-

tav tog regiona poznatog kao Krajina, gde su Srbi vekovima ìveli. Ope-

raciju „OlujaŒ, pokrenutu nepunih mesec dana posle zauzimawa Srebre-

nice, sponzorisale su SAD i izveli hrvatski vojnici koje su obu~ili i

opremili ameri~ki vojni stru~waci iz kompanije Military Professional Re-

sources Inc., privatnog vojnog podizvo|a~a.13 „PenzionisaniŒ ameri~ki ge-

nerali, poput Karla Vuona i Ri~arda Grifitsa, duboko su bili upleteni u

planirawe te operacije, a Military Professional Resources Inc. imala je vaz-

du{nu podr{ku ameri~kih pomorskih letelica iz baze Avijano, koje su u

odsudnom trenutku oborile elektronske komunikacije srpske odbrane, ne-

dugo posle po~etka onoga {to }e se ispostaviti kao najve}e etni~ko ~i{}e-

we u ~itavom ratu.Za{to je onda, nekih tri godine posle ovih doga|aja, poru~en izve{taj

UN o zauzimawu Srebrenice, ali ne i o progonu Srba iz zapadne Slavonije

194

ili upravo masivnom progonu srpskih civila iz oblasti Krajina avgusta

1995? Za{to se u tom izve{taju UN vojne akcije Srba — ukqu~uju}i zau-

zimawe Srebrenice — nazivaju „etni~kim ~i{}ewemŒ, ali se ovakva termi-

nologija pa`qivo izbegava prilikom opisivawa hrvatskih i muslimanskih

ofanziva ~ija su meta bili srpski civili u zapadnoj Slavoniji, Krajini i

zapadnoj Bosni?@ene i deca su „deportovaniŒ iz Srebrenice, ali Srbi isterani iz

Krajine samo su „pobegli iz svojih domovaŒ. Srbi u zapadnoj Bosni bili su

samo „raseqeniŒ, a ne „etni~ki o~i{}eniŒ ili „deportovaniŒ. Hrvatska

operacija „BqesakŒ prethodila je „progonu i bekstvu nekoliko hiqada Sr-

ba iz Hrvatske preko granice na teritoriju koju su dràli Srbi u Bosni i

HercegoviniŒ, dok je ta operacija samo „pokrenula novi talas 'etni~kog

~i{}ewa' u zapadnoj Bosni, gde su Bo{waci i Hrvati izba~eni kako bi se

napravilo mesta za raseqene Srbe koji su nadiraliŒ (pasus 183). Na ovom

mestu, u istom tom pasusu izve{taja UN, nalazimo da su u su{tini isto-

vrsne vojne operacije opisane veoma razli~ito, a upotreba re~i prilago-

|ena kako bi odgovarala politi~kim ciqevima UN i NATO-a, u zavisnosti

od toga da li su Srbi izveli operaciju („etni~ko ~i{}eweŒ) ili su bili

`rtve operacije („progon i bekstvoŒ). Sli~no tome, u izve{taju se progon

Hrvata i Muslimana predstavqa kao „genocidŒ, dok se progon Srba smatra

„odmazdomŒ. Re~i poput „groznoŒ, uàsnoŒ, „divqa~koŒ, „neumoqivoŒ,

„stravi~noŒ i „masovno ubistvoŒ koriste se samo kada se govori o pona-

{awu Srba, nikad Hrvata ili bosanskih Muslimana (ili wihovih uve-

zenih ratnika muxahedina). Takav re~nik i dvojni standardi uverqiv su

dokaz istinske pristrasnosti ovog izve{taja i NATO-ove podr{ke ratu.Pad Srebrenice je promovisao generalni sekretar Kofi Anan, koji je,

po Ri~ardu Holbruku,14 za unapre|ewe na poloàj generalnog sekretara

imao da zahvali Sjediwenim Dràvama, pre svega zbog svojih zasluga u

propagirawu ameri~kog plana u Bosni nekoliko godina pre toga. Pretwa

Amerike vetom spre~ila je Ananovog prethodnika, generalnog sekretara

UN Butrosa Butrosa Galija, da stekne drugi mandat, uprkos gotovo jedno-

glasnoj podr{ci koju su mu pruàle ostale nacije ~lanice UN. Poku{aj

Butrosa Galija da UN tokom bosanskog rata nastave da deluju dosledno svom

zvani~nom mandatu koji ne obuhvata intervencije stvorio je probleme na

doma}em terenu ameri~kom predsedniku Bilu Klintonu, ~iji je suparnik

na predstoje}im ameri~kim predsedni~kim izborima, senator Robert Dol,

predwa~io u pruàwu vojne podr{ke bosanskim Muslimanima na {tetu

nagodbe postignute pregovorima.Jednako je va`no i to {to se delovawe UN pre Ananovog unapre|ewa

kosilo s naporima NATO-a da opravda svoje postojawe posle raspada Sov-

jetskog Saveza. „Bez terena, ili bez poslaŒ,15 postao je slogan onih koji su

traìli razlog da odrè Alijansu koja je s krajem hladnog rata izgubila

svoju osnovnu misiju. Pri~a o tome kako }e Evropqani preuzeti sopstvenu

odbranu, kroz novu Alijansu, kao osniva~i NATO-a, bila je anatema za tvor-

ce ameri~ke politike, koji su NATO videli kao sredstvo da ameri~ko pri-

195

sustvo ostane dominantno u Evropi. Kako je primetio iskusni izve{ta~

„Wujork tajmsaŒ Dejvid Bajnder, koji se tri decenije bavio Balkanom: „Lo-

gika je da se NATO mora pro{iriti, a jedini razlog da se NATO pro{iri

je da imate misiju. Gde na}i misiju? U Bosni, na Balkanu. Tako je Balkan

postao talac ameri~kog koncepta mo}i, koji nalaè da se Evropa sputava

dok Amerika napreduje.Œ16

Najzad, Pad Srebrenice je upotrebqen da se opravda i podrì jo{

jedna agencija UN, kontroverzni ad hoc MKSJ, koji su kriti~ari optuìli

da sprovodi politiku „sad optuì, posle istraìŒ, dok je sukob jo{ bes-

neo. Na prvoj stranici izve{taja UN citira se sudija MKSJ Fuad Rijad,

koji govori o „unakaènim i zaklanim mu{karcima i ènama, deci ubi-

jenoj pred o~ima majki, dedi primoranom da pojede unukovu jetruŒ (pasus

2). To {to je sudija Rijad bez zadr{ke „progutaoŒ ove pri~e i {to se u

izve{taju UN na prvoj strani navode Rijadovi slikoviti opisi, mnogo nam

govori o predrasudama i osobinama kako sudija, tako i izve{taja UN.Godine 2002. objavqen je jedan izve{taj o Srebrenici koji je spon-

zorisala vlada Holandije.17 Bilo je mnogo pitawa u vezi s dràwem holand-

skog vojnog kontingenta u okviru UNPROFOR-a, poznatog kao Dutchbat,

zaduènog da odràva mir u Srebrenici i prisutnog u vreme kad je grad

zauzela Armija bosanskih Srba. Za razliku od izve{taja UN, koji krivicu

pripisuje iskqu~ivo Srbima, u holandskom izve{taju, ~iji su autori ima-

li neometan pristup obave{tajnim dokumentima svih glavnih aktera u Bos-

ni, stoji da se UNPROFOR „na{ao izme|u dve vatreŒ — Bosanske musli-

manske armije i Armije bosanskih Srba. Bosanska muslimanska armija „ni-

je prezala od kr{ewa svih pravila u okr{ajima sa ‰Armijom bosanskih

SrbaŠŒ. Oni su „izazivali bosanske Srbe da pucaju, a onda traìli za{ti-

tu pri jedinici Dutchbat…Œ18 Tako|e, za razliku od izve{taja UN, u delu

holandskog izve{taja koji se ti~e obave{tajnih poslova, a koji je napisao

Ces Vibes, detaqno se opisuje uloga Amerike u tajnom snabdevawu oru`jem

radikalnih islamista preko Odbrambene obave{tajne agencije Pentagona,

koja je Srebrenicu i ostale muslimanske „za{ti}ene zoneŒ uspe{no pre-

tvorila u pozornicu za vojne napade na okolne teritorije koje su nase-

qavali Srbi.19

U holandskom izve{taju beleì se da nisu na|eni dokazi o ume{a-

nosti Beograda u zauzimawe Srebrenice i da je „u~e{}e srpskog predsed-

nika Radovana Karaxi}a (Republike Srpske) neizvesnoŒ, po{to je on bio

izuzet iz postupka dono{ewa odluka, gde je wegovu ulogu preuzeo general

Mladi}. U holandskom izve{taju se navodi da je pri zauzimawu Srebre-

nice glavnu ulogu imao general Mladi}, „bez pogovora i van svake sum-

weŒ.20 General Mladi} je o~igledno snosio svu odgovornost za akcije snaga

bosanskih Srba. Ipak, oni koji su pripremili ovaj holandski izve{taj

isti~u da se u vezi s kqu~nim pitawem validnosti navoda o masovnim

pogubqewima od strane snaga bosanskih Srba — kojima nije prisustvovao

Dutchbat — slaù sa izve{tajem UN.

196

Za ovakvo slagawe nema osnova. Izve{taj UN vrvi od gre{aka, pre-

drasuda, nepotvr|enih iskaza i diskreditovanih verzija o temeqno istra-

ènim doga|ajima, ukqu~uju}i granatirawe Sarajeva, preuveli~ane izve-

{taje o `rtvama, odgovornost za kr{ewe sporazuma i niz epizoda etni~kog

~i{}ewa. U wemu se tako|e ignori{e strategija bosanske vlade, koja je

nalagala da se srpska strana isprovocira, pa da se onda neposredno pre

zauzimawa grada odatle povu~e 28. divizija bosanske vojske. U izve{taju

UN stoji da je „rat po~eo 6. aprila 1992Œ, kada su bosanski Srbi zapo~eli

granatirawe Sarajeva, te da je u roku od 60 dana „ubijeno nekoliko desetina

hiqada qudi, ve}inom bosanskih MuslimanaŒ (pasus 7). Pre svega, rat je, u

stvari, po~eo jedanaest dana ranije, 26. marta 1992, prvim etni~kim ~i{}e-

wem koje su izvele hrvatske snage kada su preko reke Save u{le u severnu

Bosnu i poklale pet srpskih porodica u Sijekovcu kod Bosanskog Broda,

naterav{i stotine Srba u bekstvo.21 Borbe oko Bosanskog Broda pomiwu se

i u Padu Jugoslavije, Mi{e Glenija, gde se kaè da je na tom mestu po~eo

rat.22 Hrvatskim snagama su se tamo uskoro pridruìle muslimanske pa-

ravojske, koje su i same napale srpska sela. Muslimanske i srpske snage

sukobile su se u Bijeqini 1. aprila. Dan kasnije, naoruàne hrvatske jedi-

nice napale su Kupres, koji je kasnije ponovo zauzela Jugoslovenska na-

rodna armija (JNA). êtvrtog aprila naoruàni bosanski Muslimani iz

sela Kora}e ubili su 117 srpskih izbeglica — staraca, èna i dece iz

Barica i Kostre{a.23

U izve{taju UN se ne iznose nikakvi dokazi koji bi podràli tvrdwu

da je „nekoliko desetina hiqadaŒ qudi ubijeno izme|u po~etka aprila i

po~etka juna 1992 (pasus 6). Ova brojka je mnogo ve}a i od procena bo-

sanskog predsednika Alije Izetbegovi}a, koji se nije ustezao od preuve-

li~avawa ili umnoàvawa broja `rtava. Na primer, decembra 1992, posle

osam meseci borbi, bosansko ministarstvo zdravqa i Ujediwene nacije

procenili su da je u borbama poginulo otprilike 17.000 osoba — nekih

osam meseci od po~etka rata.24 Jo{ jedna tvrdwu iz izve{taja UN, prema

kojoj je do po~etka juna 1992. „raseqeno pribli`no milion qudiŒ (pasus

6), tako|e ne potkrepquje dokumentacija UNHCR-a, agencije koja je nad-

zirala i obezbe|ivala izbeglice i raseqena lica. Tokom vi{e od tri i po

godine rata broj ubijenih i rawenih }e rasti, ali se autor izve{taja UN

bezobzirno poigrava i brojevima i ~iwenicama koje se mogu proveriti.Evo jo{ jednog primera la`nih prikaza u izve{taju UN, gde se tvrdi

da su srpske granate padale „u oblasti naseqene civilima, a svrha je ~esto

bila da se usmrti {to ve}i broj civilnih `rtava, ponekad nasumi~no i tek

retko zarad vidqivih vojnih ciqeva. Ova praksa, koja je po~ela 6. aprila

1992, nastavila se, sa zati{jima razli~ite duìne, sve do 'Operacije na-

merna sila' u septembru 1995Œ (pasus 93).Ovaj navod odraàva pisawe {tampe u Sarajevu u to vreme, ali vode}i

zvani~nici UN, ~iji su posmatra~i to pratili u datom trenutku i koji su

raspolagali obimnom dokumentacijom, zakqu~ili su da su procene {tampe

o broju `rtava bile vrlo nepouzdane, kako kaè biv{i urednik strane ru-

197

brike britanske televizijske mreè Aj-Ti-En, Nik Gouing, sada voditeq

Bi-Bi-Sijevih „Vesti iz svetaŒ, kome je visoki vojni oficir UN u Sa-

rajevu rekao:

„Iznenadilo me je ono {to sam ~uo na vestima, s obzirom na ono{to sam video.Œ On je ‰taj oficir UNŠ za srpsko granatirawe bo-sanske armije rekao da „bi u {tampi bilo predstavqeno kao jakogranatirawe Sarajeva. U izve{tajima bi stajalo da su Srbi is-palili 500 granata na Sarajevo, ali ne i da je 480 bilo usmerenona bosansku vojsku a mo`da dvadeset na grad.Œ25

I Herb Okun, zamenik izaslanika UN Sajrusa Vensa, rekao je Gouingu

da srpsko granatirawe nije bilo nasumi~no, dok je jedan visoki britanski

oficir UN tako|e potvrdio da je „srpsko granatirawe velikim delom bilo

izazvano muslimanskim napadimaŒ.26 Takve provokacije je bilo „vrlo lako

uo~iti, po{to su se bh. minobaca~i uglavnom nalazili u blizini jedinica

i {tabova UNPROFOR-aŒ, zapisao je general Fransoa Brikemont.27 Gouing

dodaje:

„Visoke ~inovnike UN posebno je brinulo to {to izvitopereniizve{taji {tampe u Sarajevu stvaraju pogre{an utisak u samojorganizaciji UN i me|u ~lanovima Saveta bezbednosti. To je, za-uzvrat, uticalo na krivo krojewe politike UN u Savetu bezbed-nosti. Zvani~nici UN u Zagrebu i Wujorku naredili su svojimkolegama u Sarajevu da obaveste {tampu i isprave gre{ke. Ovi sutako u~inili, ali tvrde da time nije otklowena neravnoteà uizve{tavawu… Ameri~ka televizija je intervjuisala na~elnika{taba UN, general-majora Vira Hejsa. „Na ameri~koj televizijisam to objasnio, ali se Stejt departmentu to nije dopalo.Œ28

Ameri~ki Stejt department opirao se poku{ajima da se javnosti sa-

op{ti ta~na verzija doga|aja u Sarajevu jer su, kako je primetio zamenik

komandanta NATO-a ârls Bojd, Sjediwene Dràve nastojale da Musli-

manima omogu}e vojnu pobedu, dok su UN, u na~elu, traìle da se pre-

govorima postigne nagodba u Bosni. Ni u svojoj zvani~noj istoriji rata u

Bosni, niti u komentaru o specifi~nim doga|ajima oko zauzimawa Sre-

brenice, izve{taj UN nije mogao da prizna ovakve sukobqene ciqeve.„De{avawa na Balkanu moramo videti onakvim kakva jesu, ne kakva

èlimo da budu. Moramo razdvojiti stvarnost od slike koju zami{qamoŒ,

upozorio je general Bojd u listu „Forin afersŒ.29 Umesto da tako postupi,

izve{taj UN stalno iznova ignori{e ili odbacuje ~iwenice i verodostoj-

ne iskaze koji negiraju ili diskredituju zvani~nu verziju doga|aja, kakvu je

smislio ameri~ki Stejt department.U Padu Srebrenice se ~ak i ne pomiwe da su Sjediwene Dràve sa-

botirale kqu~ni Lisabonski sporazum, koji su Dejvid Karington i por-

tugalski ministar spoqnih poslova Hose Kutiqero ugovorili pre nego

{to su izbili sukobi i za koji mnogi posmatra~i na visokim poloàjima

198

veruju da je mogao da spre~i rat u Bosni. Po Lisabonskom sporazumu, koji

su potpisale sve tri strane, bila bi postavqena jedna centralna vlada sa

tri samoupravna kantona za Srbe, Muslimane i Hrvate, po ugledu na [vaj-

carsku. Me|utim, sporazum je propao, po{to je bosanski muslimanski pred-

sednik Alija Izetbegovi}, posle sastanka sa ameri~kim ambasadorom u Ju-

goslaviji Vorenom Cimermanom, povukao svoj potpis. Kada se Izetbegovi}

poàlio Cimermanu da su ga pregovara~i iz Evropske zajednice pritiskali

da potpi{e, Cimerman je odgovorio: „Ako mu se ne dopada ‰taj sporazumŠ,

za{to da ga potpi{e?Œ30 Izetbegovi} je o~igledno osetio da }e imati ame-

ri~ku podr{ku ako se odrekne potpisa, pa je to i u~inio krajem marta 1992,

neposredno pre nego {to su izbili sukobi.Na~in na koji se u izve{taju UN predstavqa danas zloglasni „masakr

na pijaciŒ Markale u Sarajevu 5. februara 1994. bri{e preostali privid

objektivnosti.31 Iako se kaè da je komandant UNPROFOR-a u Sarajevu,

britanski general Majkl Rouz, obavestio bosansku vladu da je spreman da

objavi izve{taj u ~ijem zakqu~ku stoji da je granate ispalila muslimanska

strana, u izve{taju pi{e da su UN na kraju zakqu~ile da su granate do{le

sa srpske strane. Uistinu, iako su rezultati testova bili neodre|eni,

kqu~ni pokazateq u kona~nom izve{taju UN, do kog je do{ao Dejvid Baj-

nder iz „Wujork tajmsaŒ, bila je ~iwenica da su posmatra~i UN sme{teni u

okviru srpskih linija prijavili da srpski minobaca~i 5. februara nisu

ispalili granate. „Zvani~nici na najvi{im poloàjima u Ujediwenim na-

cijama i Evropskoj uniji su mi li~no poverili da su sigurni da je iz

minobaca~a pucala jedna muslimanska jedinicaŒ, pi{e Bajnder u listu

„Forin polisiŒ.32 Ubijawe sopstvenog naroda kako bi se poslala poli-

ti~ka poruka je svakodnevna pojava u Iraku. Tako je bilo i u Bosni.Gotovo istog ~asa kad je prijavqena eksplozija na Markalama, pred-

stavnica UN Medlin Olbrajt je naterala generalnog sekretara UN Butrosa

Butrosa Galija da odobri vojne napade na Srbe. Butros Gali je zaista for-

malno dao odobrewe vojsci UN da nastupi, ali se u svojim memoarima, pod

naslovom Unvanquished („Nepobe|eniŒ, prim. prev.), prise}a razgovora sa

ameri~kim dràvnim sekretarom Vorenom Kristoferom posle eksplozije

na pijaci:

„Rekao sam Kristoferu da je ‰specijalni predstavnik UN Jasu{iŠAka{i prijavio da su bosanski Muslimani pucali iz minobaca~akako bi izazvali intervenciju NATO-a. Kristofer je odgovorioda je video brojne obave{tajne izve{taje i da su oni ukazivali na'obe mogu}nosti'.Œ33

Izme|u ostalih, ameri~ki general ârls Bojd, {ef obave{tajne slu`be

NATO-a, bio je uveren da su za masakr na pijaci Markale odgovorne mu-

slimanske snage. Izve{taj UN, uprkos tome {to navodi dokaze da su mu-

slimani koristili „za{ti}ene zoneŒ da odatle napadaju srpske snage kako

bi izazvali kontrareakciju koja bi opravdala intervenciju NATO-a, ne

uvi|a da bi se ovakav obrazac mogao primeniti i u Srebrenici. Umesto da

199

poku{a da odbrani Gora`de, citira se u izve{taju UN komandant UN

Majkl Rouz, „bosanska vojska se verovatno povukla kako bi uvukla Ujedi-

wene nacije i NATO u rat. Na uskim stazama i gudurama ‰srpskeŠ tenkove je

mogao gvozdenom {ipkom da zaustavi ko je hteo… Bosanci su se okrenuli i

pobegli, ostavqaju}i Ujediwene nacije da spasu {ta se moglo spasti.Œ Pri-

likom li~ne posete Gora`du, po{to su borbe okon~ane, general Rouz je

potvrdio da su izve{taji koje su podneli posmatra~i Ujediwenih nacija

„bili neta~ni, jer su preterivali u razmerama napada na civilne ciqeveŒ

(pasus 13).Bosanski Muslimani su ipak odneli pobedu u Gora`du, ubediv{i UN

da NATO-u odobri da zapo~ne svoj prvi ograni~eni vazdu{ni napad „van

terenaŒ — na snage bosanskih Srba. Ovi napadi su o~ito bili odmazda, {to

je suprotno mandatu UN, a ne samoodbrana. Iako iz perspektive koja omo-

gu}ava uvid u pro{lost, Pad Srebrenice ne priznaje da je Gora`de bilo

proba za doga|aje koji }e uslediti u Biha}u i, kona~no, u Srebrenici i

@epi naredne godine. Sa svakom provokacijom muslimanskih trupa i sva-

kim srpskim odgovorom rastao je pritisak Amerike na Savet bezbednosti

UN da komandantu UN poveri autoritet da naredi vojni napad protiv srp-

skih snaga. A opet, kad je general Rouz iz UNPROFOR-a utvrdio da mu-

slimanske snage kr{e rezolucije UN i zatraìo vazdu{ni napad, u izve-

{taju UN stoji da su snage NATO-a, predvo|ene Amerikom, prosto odbile

da to u~ine.34 Uprkos tome {to je autor izve{taja UN, Dejvid Harland,

sluìo u okviru UN u Sarajevu, za razliku od ostalih zvani~nika UN koji

su se javili da prijave niz incidenata u kojima su snage odane Izetbe-

govi}evoj vladi `rtvovale sopstvene gra|ane kako bi za to okrivili Srbe,

Harland se kruto pridràva zvani~ne pri~e o doga|ajima i ignori{e ili

obezvre|uje hrpu dokaza biv{ih kolega iz UN koji ukazuju da su musli-

manske snage vi{e puta pucale na svoje gra|ane ne bi li krivicu svalile na

Srbe. Na primer, „Wujork tajmsŒ je u avgustu 1995. pisao da francuske

snage u UN tvrde da su „do sredine juna te godine vladini vojnici svesno

pucali u sopstvene civile. Po{to je sprovedena istraga koja je nazvana

'definitivnom', jedinica francuskih marinaca koja motri na snajpere sa-

op{tila je da je snajperska vatra do{la iz zgrade u kojoj obi~no borave

bosanski ‰muslimanskiŠ vojnici i ostale snage bezbednosti. Jedan visoko-

rangirani francuski oficir je izjavio: 'Iako nam je gotovo nemogu}e da u

to poverujemo, sigurni smo da je istina'.Œ35

Ova inscenirana ubistva u „snajperskom sokakuŒ prestala su po{to

su francuski oficiri u UN pitali bosanskog predsednika Aliju Izetbe-

govi}a za to, ali se ova pogubna informacija ne pojavquje u Padu Sre-

brenice, iako se u tom dokumentu grad Sarajevo pomiwe na vi{e od 200

razli~itih mesta.36 Slu`benik obave{tajne slu`be bosanskih Muslimana

potvr|uje da je zloglasna paravojna jedinica povezana sa Izetbegovi}em,

zvana [eve, ubila jednog oficira UN, poku{ala da ubije biv{eg musli-

manskog komandanta Sefera Halilovi}a i usmrtila brojne srpske civile

na Grbavici, sarajevskom predgra|u koje su dràli Srbi. U intervjuu za

200

hrvatski list „Slobodna DalmacijaŒ, taj slu`benik, Edin Garaplija, pri-

setio se razgovora sa Nexadom Herendom, aktivnim ~lanom jedinice [eve,

koji mu je objasnio kako se regruti obu~avaju i raspore|uju:

„Upu}ivani su ‰regrutiŠ u logor Pogorelica ‰kod FojniceŠ, gde suposle, prema Herendi, redovno ve`bali precizno ga|awe. 'Heren-da, kako ste ve`bali?', upitao sam ga. Odgovorio mi je da bi sepopeli na vrh brda ili zgrade i onda pucali na Srbe na Grbavici.'Kako ste birali mete?' 'Pucali smo na bilo koga', odgovorio jeHerenda. 'Na primer, odaberemo ènu, stariju ènu, i onda pu-camo u wu. Jedan prati kuda se kre}e, a drugi puca.' Kad sam gapitao kako su mogli da budu sigurni da ta èna nije, na primer,Bo{wakiwa koja je slu~ajno ostala na Grbavici, odgovorio je dasu pazili na to. Recimo, postarali bi se da mete nose crninu ‰to jeobi~aj kod hri{}anskih starica u ruralnim krajevima Bosne i udrugim mestima na BalkanuŠŒ.37

Garaplija ukazuje na to da je svrha ovih ubistava bila da se ispro-

vocira „reakcijaŒ Srba koja bi dovela do novog srpskog granatirawa i

pritiska na NATO da interveni{e.Uprkos ovakvim dokazima obave{tajne agencije u samoj Bosni, Pad

Srebrenice nudi manihejski portret nevinih Muslimana i zlih Srba, koji

treba da predupredi dokaze da je zauzimawe Srebrenice bilo orkestrirano,

kao Gora`de prethodne godine, „kako bi se uvukle Sjediwene Dràve i

NATO u ratŒ. U skladu s tim, u izve{taju se ne pomiwe su{tinski va`na

odluka bosanske vlade da iz Srebrenice ukloni 18 glavnih komandanata,

ukqu~uju}i Nasera Ori}a i Zulfu Tursunovi}a, koji su povu~eni iz Sre-

brenice mesec dana pre nego {to je ona osvojena.U istom stilu zamagqivawa istine, izve{taj umawuje zna~aj namernih

provokacija srpskih civila u okolini i vojnih jedinica od strane pre-

ostalih snaga muslimanske 28. divizije izolovanih u Srebrenici, koje su

kr{ile sporazum o demilitarizaciji, iako je biv{i muslimanski koman-

dant Sefer Halilovi} svedo~io pred Ha{kim sudom da je „tih dana po-

stojao veliki broj nare|ewa ‰visoke komande bosanske vojskeŠ za operacije

sabotaè iz za{ti}enih zonaŒ.38

Po{to je o tom incidentu postojala obimna dokumentacija, izve{taj

UN nije mogao u potpunosti da ignori{e Izetbegovi}evu {okantnu izjavu

pred srebreni~kom delegacijom na bo{wa~koj konferenciji 1993. da je s

predsednikom Klintonom razgovarao o scenariju prema kojem bi vest o smr-

ti 5.000 Muslimana u oblasti Srebrenice dovela do intervencije

NATO-a.39 Po{to je holandski film sa ovom informacijom bio prikazan

pred Ha{kim sudom, Pad Srebrenice pomiwe ovo uznemiruju}e otkri}e,

ali se u izve{taju samo navodi da je Izetbegovi} porekao da se taj incident

dogodio i stvara utisak nere{enog rezultata40, iako je Izetbegovi}eve re-

~i potvrdilo bar devet svedoka, ukqu~uju}i {efa policije u Srebrenici

Hakiju Mehoqi}a.

201

Mada priznaje da su „Bo{waci bili broj~ano nadmo}niŒ, izve{taj se

svesrdno trudi da objasni za{to je 28. divizija, za koju se procewuje da je

imala „3.000–4.000Œ vojnika, 9. jula napustila Srebrenicu, dva dana pre

nego {to je odred od samo 200 Srba, sa pet tenkova, 11. jula bukvalno u{e-

tao u nebrawen grad. Svedo~ewa muslimanskih vojnih komandanata Sefera

Halilovi}a i Envera Haxihasanovi}a govore da se u Srebrenici nalazilo

preko 5.000 vojnika iz 28. divizije pre nego {to je zauzeta, {to poja~ava

nesrazmeru izme|u snaga bosanskih Srba i 28. divizije.41 Za{to toliko

broj~ano nadmo}na vojska bosanskih Muslimana nije branila grad od ma-

lobrojnih srpskih vojnika koji su, u po~etku, samo hteli da smawe veli-

~inu xepa, kako bi obezbedili puteve za nabavku i presekli dotok oru`ja iz

@epe u Srebrenicu? Pad Srebrenice smatra da je „komanda bila raspar-

~ana, disciplina slaba, moral nizak, komunikacije i logistika uglavnom

nisu postojaliŒ (pasus 230). Jeste, ovakav se rezultat mogao predvideti kad

su predsednik Izetbegovi} i wegova visoka komanda namerno uklonili vo-

|e one iste vojne jedinice koja je pre toga harala {irom podru~ja Sre-

brenica–Bratunac uni{tavaju}i sve pred sobom. I ako se ura~unaju ove

okolnosti, me|utim, snage bosanskih Muslimana su o~ito bile sposobne da

brane grad.Vojni posmatra~i iz holandskog bataqona zapaweno su gledali kako

se snage bosanskih Muslimana, koje su malo pre toga napale srpsko selo

Vi{wica, povla~e iz Srebrenice, dok malobrojna srpska trupa koja je 6.

jula u{la u enklavu iz pravca juga napreduje s lako}om. Uprkos tome, ko-

mandant snaga UN Rupert Smit jedinicama holandskog bataqona je naredio

da postave blokade, kako bi spre~ili Srbe da napreduju prema gradu. Nes-

vesni do koje mere se manipuli{e Ujediwenim nacijama, visoki zvani~ni-

ci UN bili su zbuweni akcijama lokalnih muslimanskih vojnih lidera.

Pad Srebrenice navodi jutarwu informaciju specijalnog predstavnika UN

Jasu{ija Aka{ija 10. jula: „Komandant odreda je procenio da su Bo{waci

bili u poloàju da se brane, ali su umesto toga pucali na blokade ho-

landskog bataqona i na kontrolore vazdu{nog prostora. Specijalni iza-

slanik je podrào negativnu ocenu pona{awa Bo{wakaŒ (pasus 279).Ipak, pod pritiskom SAD i javnog mwewa, oblikovanog jednostranim

medijskim izve{tajima u kojima su Srbi okrivqeni za sve ratno nasiqe,

UN su sutradan naredile vazdu{ne napade. Napadi holandskih bombardera

F–16 nisu spre~ili bosanske Srbe da u|u u grad, po{to se 28. divizija

uglavnom, zajedno s ve}inom mu{karaca sposobnih za vojsku, ve} povukla iz

Srebrenice u selo [u{wari, na severozapadu enklave.Uprkos jasnim naznakama da je Izetbegovi}eva vlada spremna da `rt-

vuje Srebrenicu kako bi naterala NATO da interveni{e (vidi Poglavqe

2), izve{taj UN odbija da to kaè. Zbog toga Pad Srebrenice ne uspeva da

objasni za{to Komanda Druge armije u Tuzli nije poslala poja~awe da po-

mogne vojnicima 28. divizije, koji su izabrali da se u borbi probiju do

Tuzle, umesto da se predaju u Poto~arima, gde im je ponu|eno da sa ènama

i decom bezbedno odu autobusima koje su obezbedili bosanski Srbi.42 Naj-

202

zad, izve{taj ne moè da objasni za{to je muslimanskim vojnicima koji su

se povla~ili izgleda bilo nare|eno da probiju koridor koji je otvorila

Armija bosanskih Srba i stupe u borbu sa srpskim snagama, umesto da prate

planinske puti}e kojima su hiqade drugih qudi stigli na bezbedno mesto,

u „prstŒ Sapne kod Tuzle.Najava da se u Srebrenici radi o ne~em mnogo ve}em do{la je 9. jula,

kada je Izetbegovi} po~eo da {aqe pisma i telefonom poziva svetske li-

dere, ukqu~uju}i ameri~kog predsednika Bila Klintona, optuùju}i Srbe

za „terorizamŒ i „genocidŒ u Srebrenici. Prema {emi jednog takvog pis-

ma, koje je u to vreme kruìlo sa Izetbegovi}evim potpisom i bilo adre-

sirano na nekoliko {efova dràva, ukqu~uju}i SAD, Veliku Britaniju,

Nema~ku i Francusku:43

„Kriza oko Srebrenice, oblasti u isto~noj Bosni koja je pod op-sadom od po~etka rata, traje ve} duè vreme. Rezolucijama Savetabezbednosti 824 i 836 ta oblast je progla{ena za zonu pod za{ti-tom UN. U dogovoru sa Unproforom, oblast je demilitarizovana1993. Uprkos ovim ~iwenicama, grad i okolina su izloèni ne-prestanom granatirawu. Me|utim, ju~e ‰8. julaŠ srpski agresor jezapo~eo bespo{tedan artiqerijski napad na ovu oblast. Ono malopripadnika Unprofora niti su sposobni niti voqni da za{titenapadnuti grad i oko 60.000 gra|ana, me|u wima veliki broj èna,dece i staraca, nalazi se pod pretwom istrebqewa. Molim vas daupotrebite svoj uticaj kako bi me|unarodna zajednica ispunilasvoje obaveze prema ovoj za{ti}enoj zoni UN i spre~ila akt te-rorizma i genocida protiv civilnog stanovni{tva Srebrenice.

U o~ekivawu va{e brze akcije,Iskreno va{, Alija Izetbegovi}.Œ

Ovo se dogodilo celih dva dana pre nego {to su Srbi uop{te u{li u

Srebrenicu, u vreme kad su srpske snage, iznena|ene {to nailaze na tako

slab otpor, odlu~ile da nastave sa napredovawem i zauzmu grad. Izetbe-

govi}eva izjava da je Srebrenica bila „demilitarizovana 1993.Œ je velika

la`, ali {to{ta otkriva i predvi|awe da Srebrenica ne}e biti brawena u

julu 1995. i da sledi „genocidŒ.Mnogo problema se javilo u vezi sa ovom tvrdwom o „genociduŒ. Za{to

je ènama i deci omogu}eno da bezbedno odu u Tuzlu? Za{to je otvoren

koridor za muslimanske vojnike i mu{karce koji su oti{li direktno u

Tuzlu? Ako je postojala namera da se uni{te Muslimani u Srebrenici,

za{to su zarobqenici koje su Srbi uhvatili kod Poto~ara kasnije pu{te-

ni, ukqu~uju}i Ibrana Mustafi}a, {efa vladaju}e muslimanske partije

SDA? Pad Srebrenice ne samo {to ne daje odgovore na ova pitawa — ve} ih

i ne postavqa, jer bi i postavqawe ugrozilo zvani~nu pri~u.Kako je primetio Karlos Martins Branko, nekada{wi zamenik glav-

nog oficira za operacije Vojnih posmatra~a UN: „Ako je i postojao una-

203

pred smi{qeni plan za genocid, umesto da napadaju u samo jednom pravcu,

sa juga ka severu — {to je ostavqalo mogu}nost bekstva ka severu i zapadu,

Srbi bi postavili opsadu kako bi se postarali da niko ne pobegne. Po-

smatra~ka mesta UN na severu enklave ostala su nedirnuta i nastavila da

rade i po{to su zavr{ene vojne operacije.Œ44

Holandski izve{taj raskrinkava ideju da su Srbi planirali da uklo-

ne muslimansku populaciju Srebrenice u vreme kad je o~ito bio postignut

neizvestan sporazum o razmeni teritorija izme|u Srba i Muslimana. U

delu holandskog izve{taja koji se bavi obave{tajnim poslovima navodi se:

„Planovi da se napadne enklava su, zapravo, sastavqeni veoma ka-sno i za vrlo kratko vreme. Nije bilo vi{emese~nih priprema; upitawu su bili dani. Isto tako, nije postojala namera da se en-klava u potpunosti okupira… [estog jula VRS je zapo~ela napadna poloàje holandskog bataqona i ARBiH na ju`nom kraju en-klave. Gotovo sva dejstva bila su usmerena ka ovom sektoru, {to seslagalo s primarnim ciqem da se razdvoje Srebrenica i @epa.VRS je toliko dobro napredovala da je 9. jula uve~e usledila va`na'prekretnica' koje Dutchbat, UNPROFOR i ARBiH nisu bili sves-ni. Bosanski Srbi su odlu~ili da se ne}e vi{e ograni~avati naju`ni deo enklave, ve} }e pro{iriti operaciju i zauzeti sam gradSrebrenicu. Karaxi} je obave{ten da je, zahvaquju}i postignutimrezultatima, Drinski korpus u poloàju da zauzme grad; on je iz-razio zadovoqstvo zbog toga i pristao da se operacija produìkako bi se razoruàle 'muslimanske teroristi~ke bande' i posti-gla kompletna demilitarizacija te enklave.Œ45

Za razliku od Pada Srebrenice, holandski izve{taj kaè da je svim

srpskim jedinicama bilo nare|eno da po{tede osobqe UN, gra|ansku imo-

vinu ili muslimanske zarobqenike koji se budu predali:

„U ovom nare|ewu, koje je izdao general-major Zdravko Tolimir,tako|e je re~eno da je Karaxi} odlu~io da se treba postarati davojnici UNPROFOR-a i stanovni{tvo ostanu bezbedni. Nare|ewau ovom smislu trebalo je preneti svim jedinicama koje su u~e-stvovale. Trebalo je garantovati i bezbednost stanovni{tvu u slu-~aju da ono poku{a da pre|e preko teritorije Republike Srpske. Unare|ewima se nije pomiwalo prinudno iseqavawe stanovni{tva.Jedinicama VRS je nare|eno da ne uni{tavaju nikakvu gra|anskuimovinu, osim ukoliko nai|u na otpor. Nisu se smele paliti zgra-de. Kona~na instrukcija, {to je tako|e zna~ajno, bila je da se pre-ma stanovni{tvu i zarobqenicima mora postupati u skladu sa@enevskom konvencijom. Jedanaestog jula je cela Srebrenica palau ruke bosanskih Srba.Œ46

U holandskom izve{taju se kaè da MKSJ u Hagu poseduje pismo ge-

nerala Tolimira, ali su Tribunal i novinske organizacije odabrali da ne

204

objave taj izrazito vaàn dokument, koji osporava zvani~nu pri~u o Sre-

brenici. Iako je bilo ugroèno, ABS, u stvari, nije na{kodila osobqu UN

u ovoj operaciji. Prilikom osvajawa grada nanesena je minimalna {teta

imovini, a preko 25.000 civila je dobilo dozvolu da ode u Tuzlu. [tavi{e,

pismo generala Tolimira potvr|uje da bi se nasiqe nad zarobqenim mu-

slimanskim vojnicima protivilo vojnim nare|ewima.Izve{taj UN ne ponavqa ~estu i pogre{nu tvrdwu da je u Srebrenici

streqano 7.000–8.000 Muslimana sposobnih za vojsku. Umesto toga, foku-

sira se na 2.500 tela koja su navodno otkrivena u masovnim grobnicama

(pasus 467) — posle tri i po godine krvavih borbi. U izve{taju odjekuje

stav MKSJ da je „ve}inaŒ `rtava stradala u egzekucijama (pasus 467), ali

nema dokaza koji bi tu neosnovanu tvrdwu poduprli. Karlos Martins Bran-

ko, koji je intervjuisao vojne posmatra~e poslate u Srebrenicu, izjavio je,

{tavi{e, da se u „masovnim grobnicama nalazi ograni~en broj le{eva sa

obe strane, {to je posledica èstokih borbi i dejstava, a ne rezultat una-

pred smi{qenog plana za genocidŒ.47

Jedini svedok koji je pred MKSJ izjavio da je u~estvovao u bilo kak-

vom streqawu bio je hrvatski pla}enik Draèn Erdemovi}, koga je Tribu-

nal proglasio mentalno nesposobnim da svedo~i na sopstvenom su|ewu.

Erdemovi} je, me|utim, iskori{}en da svedo~i — ma koliko nejasno i kon-

tradiktorno — protiv srpskih vojnih oficira u okviru veoma kontrover-

zne nagodbe za priznawe krivice (vidi Poglavqe 5). Po tuìocu MKSJ,

Erdemovi} je zasluìo da sud bude popustqiv — odsluìo je mawe od pet

godina za ozbiqne zlo~ine — jer „je on na saslu{awu po Pravilu 61 uti-

cao, u pozitivnom smislu, na javne povike da se uhapse Radovan Karaxi} i

Ratko Mladi}Œ.48 Erdemovi} je jedini svedok koji se imenom i prezimenom

pomiwe u izve{taju UN i wegovom iskazu se ukazuje puno poverewe. To da

bi komandant bosanskih Srba, Ratko Mladi}, naredio streqawe zatvore-

nika, ne slaè se s wegovim postupcima u bezbroj drugih situacija kada su

srpske snage koje je predvodio osvajale muslimansku teritoriju. Takav je

bio slu~aj i sa osvajawem obli`we „za{ti}ene zoneŒ @epa, gde su, priznaje

UN, muslimanski zarobqenici bili oslobo|eni. Osvajawe @epe je bilo

deo iste vojne operacije bosanskih Srba kao i osvajawe Srebrenice. Treba

ista}i i da su se borbe izme|u srpskih snaga i muslimanske 28. divizije,

koja se povla~ila, nastavile i kad se general Mladi} svakodnevno sastajao

s pregovara~ima UN, pod budnim okom me|unarodne zajednice i medija. U

skladu s tim, mora se postaviti slede}e pitawe: sve i da je Mladi} imao

interesa da sprovede grupna pogubqewa na organizovan i zaista sistemat-

ski na~in, koliko je verovatno da bi srpska Visoka komanda u tom slu~aju

poverila takvu misiju psihi~ki labilnom vojniku, bosanskom Hrvatu iz

10. diverzantskog odreda Armije bosanskih Srba, koji se pre toga borio na

strani bosanskih Muslimana, kao i Hrvatskog vije}a odbrane bosanskih

Hrvata? Da li bi srpski komandant, ~ija je iscrpqena Armija jedva sebi

mogla da priu{ti sledovawa i gorivo za vozila, platila 12 kilograma zlata

pla}enicima, u ~iju se odanost moglo opravdano sumwati, da izvr{e stra-

205

vi~an zlo~in, koji bi sigurno na{kodio srpskim ciqevima dok su pre-

govori jo{ trajali?Ova pitawa ostaju bez odgovora u Padu Srebrenice. U ovom izve{taju

nema ~ak ni nagove{taja da je preterivawe u pogledu broja qudi koji su

poginuli prilikom zauzimawa Srebrenice sluìlo dugoro~nim strate{kim

zamislima neumoqivih slu`benika Stejt departmenta, koji, u tom trenut-

ku, nisu ba{ imali ~ime da opravdaju to {to su osujetili napore UN i

Evrope da se postigne mir, koje su ulagali Sajrus Vens, Dejvid Oven i

Torvald Stoltenberg, zahvaquju}i kojima se sukob mogao okon~ati neko-

liko godina ranije. Stejt department je iskoristio neproverene pri~e o

zverstvima da opi{e doga|aje u Srebrenici neposredno pre nego {to je

NATO pokrenuo, mesecima planiranu, „Operaciju namerna silaŒ protiv

srpskih ciqeva.Uprkos dokumentovanim akcijama i svedo~ewu Visoke komande bo-

sanskih Muslimana, koja je naredila provocirawe Srba, a onda povukla

svoju veliku vojnu jedinicu pred malom trupom bosanskih Srba koja je na

to uzvra}ala, i uprkos svedo~ewu posmatra~a iz holandskog bataqona i

izjavama muslimanskih lidera u Srebrenici da je grad `rtvovan kako bi se

izazvala intervencija NATO-a, izve{taj UN osloba|a krivice bosanskog

predsednika Aliju Izetbegovi}a i wegove ameri~ke privrènike. Zvu~i

neverovatno, ali tvrdi se da nijedna strana, „bosanska ni me|unarodna,

nije osmislila ili podràla pad Srebrenice, nego oni koji su naredili i

izveli napad na wuŒ (pasus 485). Radi se o ozbiqnom izvrtawu istorijskih

~iwenica.49

Kao {to smo primetili na po~etku, Pad Srebrenice potvr|uje da je

„prevashodna lekcija iz Srebrenice da se svakom namernom i sistematskom

poku{aju zastra{ivawa, proterivawa ili ubijawa ~itavog naroda mora od-

lu~no suprotstaviti svim neophodnim sredstvima, uz politi~ku voqu da se

takva politika sprovede do svog logi~nog zakqu~kaŒ (pasus 502). Takva

lekcija, me|utim, pored toga {to iznosi jednu politi~ki pristrasnu ver-

ziju bosanske istorije, pogre{no predstavqa i stvarnu istoriju vojnog upo-

ri{ta bosanskih Muslimana u Srebrenici tokom gra|anskog rata, koja bi

obuhvatila „sistematski poku{aj zastra{ivawa, proterivawa ili ubija-

waŒ u ni~im izazvanoj vladavini terora Nasera Ori}a nad srpskim ìvqem

na podru~ju Srebrenice i Bratunca (koji nisu {tedeli ni ène ni stare

civile). Prava istorija bi se tako|e pozabavila detaqno planiranom i

mnogo obimnijom operacijom „OlujaŒ, koju su Hrvati izveli protiv Srba u

Krajini, u avgustu 1995, uz strate{ku i takti~ku podr{ku Sjediwenih Dr-

àva. Umesto toga, stvarni doga|aji, poput ovih, zaba{ureni su i pomiwu

se u svega {est pasusa od ukupno 506 koliko sadrì taj dokument.50 Iz-

vrtawem istine, Pad Srebrenice ~ini medve|u uslugu Ujediwenim naci-

jama, koje su imale svojih heroja u ukupnim humanitarnim naporima da se

pomogne `rtvama, kao i u diplomatskim i vojnim ulogama. Vojni zapoved-

nici UN Mekenzi, Rouz, Morijon, Nambijar i ostali razumeli su da UN

trpi pritiske i manipulacije u korist jedne strane. Ovi visoki vojni

206

oficiri preduzimali su politi~ke rizike kako bi rekli istinu o doga-

|ajima koje su mediji i zemqe ~lanice UN ~esto pogre{no predstavqali.Pad Srebrenice odràva kako zahvalnost Kofija Anana Sjediwenim

Dràvama {to su mu omogu}ile unapre|ewe na vrhovno mesto u UN, tako i

wegovu odanost ameri~koj doktrini da se preuveli~a nasiqe Srba, a pri-

krije nasiqe bosanskih Muslimana, Hrvata i, kasnije, kosovskih Alba-

naca, ne bi li se opravdala serija intervencija NATO-a na Balkanu. Za-

hvaquju}i neta~nim, ali politi~ki korisnim „lekcijama iz SrebreniceŒ,

proturen je i bomba{ki rat NATO-a na Kosovu. U izve{taju UN se ~ak

tvrdi, la`no, da je „me|unarodna zajednica poku{ala da pregovorima po-

stigne nagodbuŒ sa „beskrupuloznim i ubila~kim ‰jugoslovenskimŠ reì-

momŒ (pasus 502), pri ~emu se verovatno misli na konferenciju u Rambujeu,

taj poku{aj da se postigne saglasnost kosovskih Albanaca, iako je izneseni

predlog i bio osmi{qen tako da ga Jugoslavija odbije i da se pripremi

teren za planirani vojni napad. Na taj na~in izve{taj UN prenosi la` koja

opravdava napad kojim se kr{i Poveqa UN!Zvani~ne obmane u vezi s doga|ajima u Bosni i na Kosovu svakako su

utrle put la`nim izve{tajima o ira~kom oru`ju za masovno uni{tewe, koje

su odano prenosile novinske organizacije u ranim godinama rata u Iraku.

Uspeh ovih obmana i oslabqena, pot~iwena uloga UN samo su deo onoga {to

u nasle|e ostavqa Pad Srebrenice.

Napomene

1 The Fall of Srebrenica (A/54/549) („Pad Srebrenice“), izve{taj generalnogsekretara shodno Rezoluciji Generalne skup{tine 53/35, 15. novembar 1999,<http://www.un.org/ News/ossg/srebrenica.pdf>. Iako je ovaj izve{taj na 113strana kruìo pod imenom generalnog sekretara Kofija Anana i postao sim-bol Ananovog sve ve}eg zalagawa za „odgovornost da se za{titi“ i „huma-nitarne intervencije“, glavni autor izve{taja bio je Dejvid Harland (DavidHarland), nekada{wi ~inovnik UN za civilna i politi~ka pitawa za Sa-rajevo, od 1993. do 1999.

2 Za analize stvarnih politi~kih ciqeva MKSJ, vidi: Michael Mandel, HowAmerica Gets Away With Murder: Illegal Wars, Collateral Damage, and CrimesAgainst Humanity (Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2004), posebno Poglavqa 3–6;Michael Barratt Brown, Edward S. Herman, David Peterson, The Trial ofSlobodan Milosevic (London: Spokesman, 2004), posebno Poglavqe 2, “A Studyin Propaganda”, str. 31–78; John Laughland, Travesty: The Trial of SlobodanMilosevic and the Corruption of International Justice (Ann Arbor, MI: PlutoPress, 2007); i Edward S. Herman, David Peterson, George Szamuely, “HumanRights Watch in Service to the War Party”, Electric Politics, 26. februar 2007,<http://www.electricpolitics.com/2007/02/human_rights_watch_in_service.html>.U posledwem delu, autori detaqno prou~avaju izve{taj Hjuman rajts vo~a(Sara Darehshori, Weighing the Evidence: Lessons from the Slobodan MilosevicTrial, decembar 2006), odakle citiraju slede}i deo: „Hjuman rajts vo~ veruje

207

da izneti dokazi ‰na su|ewu Milo{evi}uŠ treba da pomognu da se formira

stav o ratovima kod sada{wih i budu}ih generacija, naro~ito o ulozi Sr-

bije u wima“. Jasno je da je formirawe stava kod sada{wih i budu}ih gene-

racija o bilo ~emu politi~ki projekat par ekselans. Ovakva ocena moè se

jednako primeniti na Pad Srebrenice, koliko i na MKSJ.

3 The Fall of Srebrenica , Odeqak G, “Lessons for the future”, paragraf 498–506.

Govore}i na ovu temu, u to vreme ameri~ki senator, Xon Mekejn (John

McCain) (R-AZ) rekao je: „Nau~ili smo gorku lekciju u Srebrenici i Bosni

kada smo dozvolili Ujediwenim nacijama da preuzmu ulogu koja im uop{te

nije odgovarala. Da su Ujediwene nacije bile nadle`ne za ovu operaciju ‰tj.

rat NATO-a na Kosovu 1999Š, ne verujem da bismo gajili optimizam kao

danas. Ujediwene nacije nisu odgovaraju}e sredstvi. NATO jeste.“ The

NewsHour with Jim Lehrer, Televizija Pi-Bi-Es, 4. jun 1999.

4 Me|u zemqama ~lanicama NATO-a koje su u~estvovale u „Operaciji namerna

sila“ bile su SAD, Velika Britanija, Nema~ka, Francuska, [panija, Ita-

lija i Turska. Upotrebqeno je ~ak 500 tona municije, ukqu~uju}i krstare}e

rakete. Vidi: Tim Ripley, Operation Deliberate Force: The UN and NATO Cam-

paign in Bosnia 1995 (Lancaster, U.K.: Centre for Defense and International Se-

curity Studies, 1999).

5 Vidi, npr: David Binder, “Bosnia’s Bombers”, The Nation, 2. oktobar 1995;

LTC John E. Sray, “Selling the Bosnian Myth to America: Buyer Beware”, For-

eign Military Studies Office Publications, Department of the Army, Fort Leaven-

worth, oktobar 1995, <http://fmso.leavenworth.army.mil/documents/bosnia2.htm>;

i Cees Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 1992–1995 (London: Lit

Verlag, 2003). Na osnovu poverqivog razgovora, Vibes pi{e da je „âk i

najva`nije britansko telo u oblasti obave{tajnih poslova, „Joint Intelli-

gence Committee“… do{ao do zakqu~ka da granatirawe sarajevske pijace

verovatno nije delo VRS ‰armije bosanskih SrbaŠ, ve} bosanskih Musli-

mana” (str. 68). Ovo delo objavqeno je i kao Appendix II izve{taja

holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju Srebrenica: A “safe” area,

<http://srebrenica.brightside.nl/srebrenica/toc2.html>.

6 “Force and Diplomacy in Bosnia”, urednici, Wujork tajms, 31. avgust 1995.

7 Vidi, npr: James Bissett, “The tragic blunder in Kosovo”, Toronto Globe and

Mail, 10. januar 2000. Biset, nekada{wi ambasador Kanade u Jugoslaviji,

prime}uje da je „procena UN da je blizu 200.000 etni~kih Albanaca ra-

seqeno pre vazdu{nih napada NATO-a — opet, àlosna brojka, ali ne iz-

nena|uje, budu}i da su ovi qudi isterani iz svojih domova usled gra|anskog

rata. Kad su po~ele da padaju bombe NATO-a, preko 800.000 Kosovara bilo je

primorano da beì od srpske odmazde i NATO-vih bombi.“ Biset je dodao da

je „biv{i ~e{ki ministar spoqnih poslova, Jirì Dinstbir… svedo~io da

je NATO bio potpuno svestan da }e bombardovawe naterati Srbe da pro-

teraju Albance Kosovare, u okviru vojne taktike. Pa ipak na{i politi~ki

lideri nastavqaju da nas ube|uju da je bombardovawe bilo osmi{qeno tako

da spre~i — a ne izazove — etni~ko ~i{}ewe“.

8 Vidi: The Fall of Srebrenica, Annex II, “Individuals interviewed in the prepara-

tion of the report”. str. 115–117.

9 Phillip Corwin, Dubious Mandate: A Memoir of the UN in Bosnia, Summer 1995

(Durham, NC: Duke University Press, 1999).

208

10 Charles G. Boyd, “Making Peace with the Guilty”, Foreign Affairs, Vol. 74, No.

50, septembar/oktobar 1995, str. 22–23.

11 Roger Cohen, “Serbia Moves Tanks to Croatia Border”, Wujork tajms, 7. maj

1995.

12 David Owen, Balkan Odyssey (New York: Harcourt Brace and Company, 1995),

str. 199–200.

13 Vidi Ken Silverstein, Private Warriors (New York: Verso, 2000), str. 171–174.

14 U svojoj kwizi To End a War (New York: The Modern Library, 1999), biv{i

izaslanik Stejt departmenta Ri~ard Holbruk pi{e: „Po{to se ‰'Operacija

namerna sila'Š zavr{ila, kad smo se na{li u poziciji da ocenimo ko je

najvi{e pomogao, moje kolege iz Va{ingtona obi~no su izdvajale Kofija

Anana iz Ujediwenih nacija, kao i Vilija Klesa (Willy Claes) i generala

Xoulvana (Joulwan) iz NATO-a. Ananov hrabri nastup tokom tih 24 ~asa

posta}e glavni razlog jake podr{ke Va{ingtona koju je dobio godinu dana

kasnije kao naslednik Butrosa Butrosa Galija na mestu generalnog sekretara

Ujediwenih nacija. U izvesnom smislu, Anan je zapravo tog dana dobio po-

sao“ (str. 103).

15 Richard G. Lugar, “NATO: Out of Area or Out of Business: A Call for U.S. Lead-ership to Revive and Redefine the Alliance”, primedbe iznete na Otvorenom

forumu ameri~kog Stejt departmenta (Open Forum of the U.S. Department ofState), 2. avgust 1993.

16 David Binder, intervju, u: George Bogdanich i Martin Lettmayer, Yugoslavia:

The Avoidable War (New York: Frontier Theatre & Inc., 2000).

17 Vidi: Srebrenica: A “safe” area—Reconstruction, background, consequences

and analyses of the fall of a Safe Area, Trans. Taalcentrum — VU (Amsterdam:

Netherlands Institute for War Documentation, 2002–2003),

<http://srebrenica.brightside.nl/srebrenica/>.

18 Vidi: Isabel Vincent, “Srebrenica not Milosevic’s fault, report says: Former Yu-

goslavian leader not directly responsible for 1995 Bosnian massacre”, National

Post, 11. april 2002.

19 Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 1992–1995 (London: Lit Verlag,

2003), Poglavqe 4, “Secret arms supplies and other covert actions,” str. 157–218.

20 Vidi: Abigail Levene, “Srebrenica report slams Dutch”, Rojters, 10. april 2002.

21 Za izvore vidi: George Bogdanich, Ch. 2, “Prelude to the Capture of Srebre-

nica”, napomena 9.

22 Misha Glenny, The Fall of Yugoslavia, Rev. Ed. (New York: Penguin Books,

1996), str. 167ff.

23 Carl Savich, “Srebrenica and Naser Oric: An Analysis of General PhilippeMorillon’s Testimony at the ICTY”, Serbianna, 27. mart 2004,

<http://www.serbianna.com/columns/savich/052.shtml>.

24 Vidi, npr: David Crary, “U.S. Plane Struck by Gunfire On Landing Approach,

Airlift Suspended”, Aso{ijeted pres, 1. decembar 1992; i Julijana Mojsilovic,

“Panic Sends Lukewarm Congratulations to Milosevic”, Aso{ijeted pres, Salt

Lake Tribune, 27. decembar 1992.

25 Nik Gowing, “Television Coverage of Armed Conflict and Diplomatic Crises:

Does it Pressure or Distort Foreign Policy Decisions”, izve{taj za „Joan

209

Shorestein Center on Press, Politics and Public Policy“ pri Univerzitetu Har-

vard, 1994, str. 46–47.

26 Ibid.

27 Ibid.

28 Ibid.

29 Boyd, “Making Peace with the Guilty”, str. 22–23.

30 Vidi: David Binder, “U.S. Policymakers on Bosnia Admit Errors in Opposing

Partition in 1992”, Wujork tajms, 29. avgust 1993. Po Bajnderu: „To {to je g.

Izetbegovi} prihvatio podelu, koja bi wemu i wegovoj muslimanskoj stra-

nci onemogu}ila preuzimawe dominantne uloge u republici, {okiralo je

tvorce politike u SAD… 'Ambasada je bila za priznavawe BiH negde od

februara“, rekao je ambasador Cimerman povodom svoje preporuke iz Beo-

grada. Kad se Izetbegovi} vratio iz Lisabona, 25. februara ‰1992Š, g. Ci-

merman ga je posetio u Sarajevu i primetio: 'Rekao je da mu se ne svi|a.

Kazao sam mu, ako mu se ne svi|a, za{to onda da potpi{e?“

31 Vidi: The Fall of Srebrenica, Sect. D, “Markale massacre and disagreements on

the use of air power”, paragraf 117–123.

32 David Binder, “Anatomy of a Massacre”, Foreign Policy, Vol. 97, zima 1994/95,

str. 77–78. Kao {to dodaje Ces Vibes: „Razni ~inovnici obave{tajnih i

bezbednosnih slu`bi iz Kanade, Velike Britanije, Danske, [vedske, Nor-

ve{ke, Belgije i Holandije tvrdili su, nezavisno jedni od drugih, da je to

bilo delo ARBiH, koja je htela da bosanske Srbe predstavi u lo{em svetlu“.

Intelligence and the War in Bosnia, 1992–1995, str. 68.

33 Boutros Boutros-Ghali, Unvanquished: A U.S. — U.N. Saga (New York: Random

House, 1999), str. 145.

34 Vidi Michael Rose, Fighting for Peace: Lessons from Bosnia (London: The

Harvill Press, 1998), str. 43–49; str. 113; str. 118; str. 124–126.

35 Mike O’Connor, “Investigation Concludes Bosnian Government Snipers Shot at

Civilians”, Wujork tajms, 1. avgust 1995.

36 Zapravo, pretraga u programu „Adobe Acrobat Reader“, u kojoj je u dokumentu

The Fall of Srebrenica traèna re~ 'Sarajevo', pokazala je da se ta re~ pomiwe

ukupno 221 put u tekstu, napomenama i aneksima izve{taja The Fall of Sre-

brenica.

37 Intervju sa Edinom Garaplijom, Slobodna Dalmacija, Split, Hrvatska, 12.

septembar 2000.

38 Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, IT–98–33-T, transkript su|ewa, 5. april

2001, str. 9471, <http://www.icty.org/x/cases/krstic/trans/en/010405it.htm>.

39 Hakija Mehoqi}, intervju u: Hasan Hadzic, “5,000 Muslim Lives for Military

Intervention”, Dani (Sarajevo), 22. jun 1998. (kako je postavqen na vebsajt

Centra za mir na Balkanu, <http://www.balkanpeace.org/cib/bos/boss/boss06.shtml>).

Tako|e vidi: Hakija Mehoqi}, Transkript su|ewa Krsti}u, IT–98–33-T, 5.

april 2001, str. 9480, <http://www.un.org/icty/transe33/010405it.htm>. Ovo je

bila retka prilika kada je pred Sudskim ve}em emitovana video traka sa

holandskim filmom koji je obuhvatao intervju sa Mehoqi}em (str.

9480–9485). Mehoqi}eve izjave, kako ih je zabeleìo holandski tvorac fil-

ma, prevedene su Sudskom ve}u tokom emitovawa video trake.

210

40 Kako se ova pri~a opisuje u The Fall of Srebrenica: „Neki od preìvelih~lanova srebreni~ke delegacije izjavili su da je predsednik Izetbegovi},izme|u ostalog, rekao kako je saznao da je intervencija NATO-a u Bosni iHercegovini mogu}a, ali se moè dogoditi samo ukoliko bi Srbi provaliliu Srebrenicu i ubili najmawe 5.000 tamo{wih stanovnika. PredsednikIzetbegovi} ne priznaje da je tako ne{to izjavio“ (paragraf 115).

41 Transkript su|ewa Krsti}u, 4. april 2001 ,<http://www.icty.org/x/cases/krstic/trans/en/010404ed.htm>;

i Transkript su|ewa Krsti}u, 5. april 2001,<http://www.icty.org/x/cases/krstic/trans/en/010405it.htm>.

42 Zvonimir Trajkovi}, “Srebrenica, lies and media games”, Ogledalo, Beograd,22. jun 2005, <http://www.trajkovic.co.yu/Engleski/texts/istina-srebrenica.html>.

43 “President Asks Clinton, Major and Others To Help Srebrenica”, BBC MonitoringCentral Europe and Balkans, 11. jul 1995, prevod izve{taja od 9. jula 1995.koji je preneo Radio Bosna i Hercegovina iz Sarajeva u 18.00 po Grini~u.Tako|e vidi “Bosnian president appeals for world leaders to help Srebrenica”,Agencija Frans pres, 9. jul 1995.

44 Carlos Martins Branco, “Was Srebrenica a Hoax? Eye-Witness Account of a For-mer UN Military Observer in Bosnia”, 4. mart 1998 (postavqeno na vebsajtCentre for Research on Globalisation, <http://globalresearch.ca/articles/BRA403A.html>). Branko dodaje: „Jo{ jedan neobi~ni aspekt bilo je odsustvovojne reakcije 2. korpusa muslimanske vojske, koji ni{ta nije u~inio dasmawi vojni pritisak na tu enklavu. Znalo se da je srpska jedinica u tomregionu, 'Drinski korpus', iscrpqena i da je napad na Srebrenicu mogu}samo uz pomo} jedinica iz drugih regiona. Uprkos toj ~iwenici, Sarajevonije prstom mrdnulo kako bi pokrenulo napad koji bi podelio srpske snagei otkrio slabosti nastale usled koncentracije resursa oko Srebrenice. Ta-kav napad umawio bi vojni pritisak na enklavu.“

45 Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 1992–1995, Poglavqe 8, “Was ‘Sre-brenica’ an intelligence failure?”, str. 355–421; ovde str. 370.

46 Ibid.

47 Martins Branco, “Was Srebrenica a Hoax?”

48 Citirano u: Xorx @amueli, „Osiguravawe presuda: zloupotreba iskaza sve-doka u Hagu“, Transkript su|ewa Erdemovi}u, IT–96–22, 20. novembar 1996,str. 318, <http://www.icty.org/x/cases/erdemovic/trans/en/961120ED.htm>.

49 U izve{taju UN se ~ak citira generalni sekretar Butros Butros Gali, kojije „uo~io, sa izvesnom dozom optimizma, 'blisku saradwu koja se razvilaizme|u UN i NATO-a u pogledu biv{e Jugoslavije'. Posebno je istakao da jepretwa vazdu{nim snagama NATO-a efikasno iskori{}ena kako bi se do{lodo pozitivnog ishoda u za{ti}enoj zoni Sarajeva. Zbog toga je zakqu~io da je'boqe nastaviti delovawe u nadi nego odustati uz odricawe odgovornosti'“(paragraf 130).

50 Vidi: Sect. G, “Operation Storm and the United Sates-led peace initiative”, pa-ragraf 432–437, gde se samo paragrafi 433 i 434 konkretno bave operacijom„Oluja“.

211

Poglavqe 8.

KAKO SU O SREBRENICI IZVE[TAVALI

AMERI^KI MEDIJI

Edvard S. Herman

Ovo poglavqe je nastalo na osnovu revizije i analize 95 {tampanihtekstova koji u naslovu sadrè re~ „SrebrenicaŒ objavqenih u {est glav-nih ameri~kih medijskih izdawa izme|u aprila 1993. i novembra 2004.godine. [ezdeset tri ~lanka objavila su dva vode}a lista, Wujork tajms(28) i Va{ington post (35), deset Boston glob, sedam Christian ScienceMonitor („Monitor hri{}anske naukeŒ, prim. prev.), ~etiri Wuzvik i jedanJu-Es-Ej tudej. Sedamdeset jedan od ovih 95 ~lanaka iza{li su sredinomjula 1995. ili kasnije, pa se stoga bave doga|ajima u Srebrenici i wenojokolini posle „srebreni~kog masakraŒ; preostalih 24, od kojih je 14 izVa{ington posta, govore o prethodnoj opsadi Srebrenice od strane bo-sanskih Srba u prole}e 1993. godine.

Glavne odlike ovih ~lanaka su to {to su pisani po receptu, {to sebespogovorno pridràvaju partijske linije koju je Zapad brzo ustanovio,koriste ograni~en broj izvora, ne pruàju uvid u kontekst niti postavqajunezgodna (ponekad o~igledna) pitawa. Dvadeset jedan ~lanak od 71, pisanpolovinom jula 1995, uz bezna~ajne varijacije, govori o ubistvima kao o„najgorem masakru u Evropi posle Drugog svetskog rataŒ i u ve}ini senavodi broj nestalih ili pogubqenih „muslimanskih mu{karaca i de~a-kaŒ, koji se kre}e od 2.500 do 8.500. Prva, nià brojka se rano pojavila, alije ubrzo zamewena sa 7.500–8.500, koliko je osoba navodno bilo nestaloprema prvobitnim i neproverenim procenama Crvenog krsta. Za razliku odbroja qudi za koje se tvrdilo da su poginuli u Wujorku 11. septembra ili uhrvatskoj oblasti Krajina avgusta 1995. godine, koji se na kraju ispostaviokao niì nego {to se mislilo, ove po~etne procene o broju srebreni~kih`rtava nisu se dale promeniti, uprkos vrlo slabom osnovu u ra~uniciCrvenog krsta, dokazima da su mnogi Muslimani bili ubijeni u borbamaprilikom bekstva ili prebegli na teritoriju bosanskih Muslimana, i upr-kos bezuspe{noj potrazi za telima i forenzi~kim dokazima koji bi podrà-li broj od 7.500–8.500 (u vezi sa ovim problemima, vidi poglavqa 2 i 4).1

Po{to je prvobitni, veliki broj bio politi~ki podoban, brzo je pre-tvoren u „istinuŒ, a dovesti je u pitawe zna~ilo je izazvati optu`be zaopravdavawe genocida. U 71 relevantnom novinskom ~lanku nema ni trunkesumwe niti ijednog pitawa o tome da li se iza davawa razmera egzekucijamatim po~etnim procenama mo`da kriju predrasude, niti ima poziva iliideje da se one ponovo razmotre zbog nedostatka uverqivih dokaza koji biih potvrdili. Iako se ustanovqeni broj pogubqenih i sahrawenih

(7.500–8.500) isti~e kao nepobitna ~iwenica — po jednom ~lanku se ~ak svi

nalaze u jednoj masovnoj grobnici — izve{ta~i ~esto kaù da se za egze-

kucije ili broj tela u grobnicama „verujeŒ da su veoma veliki, ili da

grobnice „mo`da sadrèŒ veliki broj tela, „istraìteqi kaùŒ ili „sum-

wajuŒ da je veliki broj tela mo`da zakopan, ili da su se „egzekucije na-

vodno dogodileŒ — zainteresovane strane bez prekida niù spekulacije,

ali se one nikada ne kritikuju.2

Predrasude su o~igledne i u ~estom pomiwawu „mu{karaca i de~akaŒ

navodno masakriranih u Srebrenici. Nema forenzi~kih dokaza o tome da je

znatan broj „de~akaŒ, {to zna~i osoba mu{kog pola koje su previ{e mlade i

male da bi bili borci, ubijen na podru~ju Srebrenice u julu 1995. i samo je

jedan ~lanak u na{em uzorku makar poku{ao da potkrepi ovakvu upotrebu

re~i.3 Ipak, to „i de~akaŒ sluì da u~vrsti zamisao da Srbi nisu ubijali

samo vojnike, ve} je posredi bio napad na „civileŒ, mada je takvoj optu`bi

ve} smetala ~iwenica da su Srbi za{titili ène i „decuŒ.Od po~etka raspada Jugoslavije 1990–1991, otcepqivawa Slovenije i

Hrvatske i potoweg povla~ewa Bosne i Hercegovine iz Jugoslavije, Zapad je

zauzeo stav da su Srbi, na ~elu sa Milo{evi}em, odgovorni za otimawe

teritorije i etni~ko ~i{}ewe koje je usledilo i da su primarna, ako ne i

jedina sila koja sprovodi etni~ko ~i{}ewe. Oni su èleli „veliku Sr-

bijuŒ i u tom postupku su vr{ili agresiju na sve nekada{we republike

koje su se odvojile. Zapadne sile su pogre{ile samo u tome {to nisu èsto-

ko odgovorile na srpsku agresiju, najizraèniju u srpskom preuzimawu Sre-

brenice u julu 1995, ali i pre toga. Radilo se o jo{ jednom prostom slu~aju

borbe dobra i zla, a jedini nedostatak strane „dobraŒ bio je {to je okle-

vala i zakasnila sa upotrebom sile.Ovakav prost stav moè se osporiti iz mnogo razloga: Zapad je pod-

stakao raspad, koji nije bio tema narodnog referenduma i kojim se kr{io

zakon i bosanski ustav;4 {tavi{e, ometao je preraspodelu nacionalnih

grupa u okvirima ve{ta~kih republika u saveze kojima su teìli, stva-

raju}i na taj na~in pozornicu za etni~ko ~i{}ewe.5 Etni~ko ~i{}ewe je

bilo uzajamno i uzajamno surovo, u zavisnosti od wegovih korena i odnosa

zlo~inac–`rtva na lokalnom terenu u datom trenutku, dok su na ukupnoj

skali razlike izme|u grupa neizvesne (nedavna studija je pokazala da je broj

`rtava u Bosni u gruboj proporciji sa udelom stanovni{tva).6 Bitku Srba

koji su ostali bez za{tite — od kojih su mnogi pamtili genocidni mal-

tretman koji su nad wima izvr{ili Hrvati i Muslimani, koji su u Drugom

svetskom ratu stali na stranu nacisti~ke Nema~ke — da se ponovo spoje sa

sve mawom Jugoslavijom, Zapad je preina~io u bitku za „veliku SrbijuŒ.

Zapadne sile nisu „oklevaleŒ: aktivno su podsticale raspad Jugoslavije,

neprestano se me{aju}i u uzaludne diplomatske aktivnosti izme|u 1991. i

1995, pri ~emu treba najpre imati u vidu ameri~ku ulogu u sabotirawu

va`nog Lisabonskog sporazuma iz 1992, na koji su pristali Hrvati, bo-

sanski Srbi i Milo{evi}, ali od kog je Izetbegovi} odustao, uz ohrabrewe

SAD.7 Tako|e, nisu oklevali da MKSJ upotrebe kao oru|e za demonizaciju

213

i ka`wavawe izabranih srpskih lidera, niti za organizovawe i vo|ewe

rata protiv Jugoslavije, po{to su u Rambujeu odigrali ulogu koja je osi-

gurala neuspeh tih pregovora.8

Ovih 95 ~lanaka koje istraùjemo nigde ne odstupaju od zapadnih

premisa, koje smo naveli i kritikovali, niti dopu{taju da se one dovedu u

pitawe. Scenario „dobro protiv zlaŒ prosto se prihvata bez diskusije, uz

pomo} neve{to izdvojenih i pogre{no upotrebqenih dokaza, prema kojima

su samo Srbi zapo~eli ne{to lo{e — ostali su se tek svetili — i nisu

po{tovali sporazume.9 Taj scenario, tako|e, po~iva na izvorima bez sumwe

zavisnim od zapadnog establi{menta, ukqu~uju}i SAD, NATO, Tribunal i

zvani~nike UN, zapadne „istraìteqeŒ grobnica i svedoke i porodice pre-

ìvelih bosanskih Muslimana. Tuìoci Tribunala su naro~ito poèqni.

Novinari koji su pisali ove ~lanke nijednom nisu doveli u sumwu objek-

tivnost MKSJ, o~ito politi~kog sluge sila NATO-a, koje su ga organi-

zovale i finansirale.10 Kad tuìlac ili sudija Tribunala kaè ne{to o

Srebrenici, to se prihvata bez pogovora. Bilo je minornih odstupawa od

ove me|uzavisne sprege sa zvani~nim izvorima i svedocima bosanskim Mu-

slimanima: nekoliko bosanskih Srba, koji su svedo~ili u okviru nagodbe o

priznawu krivice, izvestan broj vojnika bosanskih Srba, koji su navodno

èleli da priznaju i opi{u zlo~in,11 kao i nekolicina radnika Crvenog

krsta i slu`benik organizacije Hjuman rajts vo~ Ri~ard Diker, stari i

odani promoter ratova NATO-a i tribunala i miqenik medija. Novinari

su bili spremni da, bez ustezawa, poveruju u iskaze svedoka — nisu se

javile sumwe kad je jedan od svedoka bosanskih Muslimana, koji je pri-

sustvovao srpskim ubistvima, izjavio da je smrad bio nepodno{qiv ~im su

Srbi oti{li!12 Nema pomena o problemima vezanim za iskaze svedoka koji

su sklopili nagodbe sa tuìla{tvom (vidi Poglavqe 5). Ne pomiwu se

zakqu~ci istaknutih srpskih sudskih ve{taka, poput Zorana Stankovi}a,

niti brojni zapadni stru~waci i nekada{wi zvani~nici koji su kriti-

kovali uvreèni stav, poput Tifejna Diksona, Roberta Hejdena, Hansa Koh-

lera, generala Luisa Mekenzija, generala Sati{a Nambijara, Jana Oberga,

Filipa Korvina, Xona Holbruka, ârlsa Bojda i Xorxa Kenija.Dozvolite da ilustrujem ove predrasude osvrtawem na to kako se u

ovom uzorku tretiraju neka va`na pitawa, relevantna za masovna ubistva u

Srebrenici i tvrdwe o genocidu.

• U na{em uzorku stalno se ponavqa da su bosanski Srbi odbili Vens–Ove-nov plan iz 1993, ali niko ne navodi razloge takvog odbijawa, koji,daleko od toga da ne zasluùju kritiku, ipak pokazuju ne{to {to nijesasvim iracionalno: sa Radovanom Karaxi}em kao portparolom, odbilisu plan, koji, po wihovom mi{qewu, „nacijamaŒ nije davao dovoqnoautonomije u okviru federalnog sistema i koji je predlagao podelu te-ritorije prema kojoj bi wima sledovali minimalni energetski resursii industrijska postrojewa, zbog ~ega bi bili „osu|eni na trajnu eko-nomsku inferiornost i zavisnostŒ.13

214

Pored toga, u ovim ~lancima se nigde ne pomiwe da su SjediweneDràve i Izetbegovi} zajedni~ki spre~ili realizaciju Lisabonskog plana,iz februara–marta 1992, na koji su pristali Hrvatska i bosanski Srbi ikoji je imao re{ewe za Karaxi}eve primedbe Vens–Ovenovom planu. î-talac ovih tekstova, koji borbu dobra i zla prikazuju jednostrano i navodena pogre{ne zakqu~ke, stekao bi iskrivqenu predstavu o pozadini diplo-matskih napora.

• Fraza „etni~ko ~i{}eweŒ javqa se 21 put u ovih 95 ~lanaka, uvek kad segovori o bosanskim Srbima, iako se svi nezavisni analiti~ari bosan-skih ratova slaù da su sve strane u sukobu u zna~ajnoj meri sprovodileetni~ko ~i{}ewe.14 U nekoliko slu~ajeva, govori se o ~iwenici da suSrbi koji su preuzimali domove izba~enih bosanskih Muslimana i samipobegli od nasiqa na drugim mestima, odakle su ih proterale snagebosanskih Muslimana ili Hrvata. Pa ipak, novinari ne mogu da se „na-terajuŒ da to {to se dogodilo izbeglim Srbima opi{u kao „etni~ko~i{}eweŒ — oni su prosto „izbegli pred hrvatskim i muslimanskimofanzivamaŒ ili `rtve „odmazde za zverstva u Srebrenici i druga takvaubistvaŒ.15

[to se ti~e same Srebrenice i okolnih gradova, postoje ~vrsti do-kazi da su Srbi proterani iz Srebrenice tokom 1992–1994. i da je na de-setine obli`wih gradi}a uni{teno i podvrgnuto etni~kom ~i{}ewu iubijawu, u kom je stradalo preko 3.000 civila,16 ali se ova fraza ne pojav-quje u ~lancima pisanim 1993. i kasnije, a ~iwenice o etni~kom ~i{}ewuSrba se jedva mogu uo~iti. Samo tri ~lanka pomiwu ime Nasera Ori}a,vojnog lidera bosanskih Muslimana u Srebrenici, koji se zapadnim no-vinarima otvoreno hvalio da je ubijao i odsecao glave srpskim civilima,ali koji se u ovim ~lancima tretira gotovo kao heroj, dok ga jedina obimnadiskusija opisuje samo kao „opasnogŒ momka.17

Ovakvo zanemarivawe ili zata{kavawe prethodnih i ozbiqnih zlo-~ina nad Srbima spre~ilo je da se ubistvo vojnika bosanskih Muslimanaod strane bosanskih Srba u julu 1995. razume kao ubistvo iz osvete i deociklusa „milo za dragoŒ i u~vrstilo ideju o iracionalnoj osveti i jedno-stranom ubijawu od strane zlih sila.

• Samo dva od 71 ~lanka koji se bavi doga|ajima u Srebrenici iz 1995.pomiwu etni~ko ~i{}ewe oko 250.000 Srba iz hrvatske oblasti Krajinau avgustu 1995, a tek jedan od ova dva pomiwe i potencijalnu vezu sasrebreni~kim masakrom. Predrasude su ovde o~igledne na vi{e nivoa.Prvo, samo odsustvo zanimawa za ovaj slu~aj mnogo govori. Bio je tonajve}i pojedina~ni ~in etni~kog ~i{}ewa u balkanskim ratovima, alimu se ovde svejedno pridaje zanemarqivo malo pa`we, kao i uop{te uzapadnim medijima. Procene o broju ubijenih u ovoj operaciji su ne-izvesne, ali dostiù 2.500, iako su u ovom slu~aju, za razliku od „sre-breni~kog masakraŒ, poginuli uglavnom civili, ukqu~uju}i ène i decu(ne samo „mu{karci i de~aciŒ). Vrlo je mogu}e i da je u ovoj epizodi

215

poginulo vi{e civila nego u Srebrenici jula 1995. Kao {to se moè

o~ekivati, postoji upadqiva razlika u upotrebi re~i i prihvatqivim

~iwenicama: Va{ington post citira ameri~kog ambasadora u Hrvat-

skoj, Pitera Galbrajta, koji tvrdi da „progon Srba nije etni~ko ~i{}e-

weŒ, i tu se stvar zavr{ava.18 To je prosto bila jedna „vojna ofanzivaŒ i

„progonŒ stanovni{tva, uz ~ak nagove{taj da se samo radilo o „odgo-

voruŒ na Srebrenicu i „preventivnojŒ akciji, u odnosu na onog {to bi

Srbi mogli kasnije da urade.19 U ovom ~lanku nema re~i o tome da je iko

ubijen. U Wujork tajmsu se kaè da su Hrvati „po~eli ofanzivu koja je

poremetila ravnoteù mo}i na Balkanu. Hrvati su ponovo osvojili hr-

vatsku oblast Krajina, nanev{i srpskim snagama prvi veliki poraz.Œ20

U se ~lanku i ne pomiwe „progonŒ izbeglica, a kamoli ~iwenica da su

ubijeni civili. Kontrast u odnosu na na~in predstavqawa srpskih na-

pada i preuzimawa Srebrenice u obe ove glavne novine je dramati~an i

indikativan.

Kona~no, iako je ova masivna operacija u hrvatskoj Krajini izvedenau mesecu posle preuzimawa Srebrenice, i mada je Medlin Olbrajt po~elaintenzivno da se fokusira na masakr u Srebrenici i pokazuje satelitskefotografije koje podràvaju tvrdwe Zapada istog meseca kad se dogodionapad u Krajini, tek se u jednom jedinom ~lanku izdaleka nagove{tava da bihalabuka oko Srebrenice mogla imati funkciju da zaba{uri masivno et-ni~ko ~i{}ewe u Krajini koje su podràle SAD.21 Tako je, kao i u ostalimslu~ajevima, prilago|avawe ameri~kih medija ameri~koj politici bilo sve{to su tvorci ameri~ke politike mogli poèleti.22

• U {est ~lanaka pomiwu se satelitski snimci koje su SAD predstavile u

Ujediwenim nacijama avgusta 1995, kada su predale tobo`wu fotodo-

kumentaciju o julskim masakrima. Ni na jednoj od podnesenih fotogra-

fija se nisu videla ubistva, tela, iskopavawe grobnica ili preme{tawe

i ponovno zakopavawe tela — svi, osim jednog od na{ih {est ~lanaka,

pomiwu samo onu fotografiju na kojoj je grupa okupqenih zarobqenika

i kasniju fotografiju obli`weg poqa na kom je zemqa bila nedavno

iskopana ili razrovana. Jedan ~lanak pomiwe fotografiju bagera koji

kopa, tamo gde su Srbi „mo`da poku{ali da sakriju dokazeŒ, ali „taj

poku{aj je ili propao, ili su mraz i ki{a otkrili kosti koje su stajale

tik ispod povr{ineŒ.23 Ni u jednom od {est ~lanaka se ne citira izjava

Medlin Olbrajt iz avgusta 1995: „Posmatra}emo vasŒ, koja ukazuje na to

da }e se posebna pa`wa posvetiti ponu|enim satelitskim dokazima. Ni

u jednom od {est ~lanaka ne postavqaju se o~igledna pitawa, kao {to je:

ako postoji interes da se iznesu dokazi o srpskim egzekucijama, za{to

nema fotografija le{eva, postupka sahrawivawa i kamiona koji odvoze

nekoliko hiqada tela do novih grobnica, kao {to je kasnije re~eno?

Odsustvo zanimawa medija za dokaze satelitskih snimaka naro~ito se

prime}uje u medijskoj tvrdwi da su „Srbi uloìli velike napore da

tela sakriju, tako {to }e ih premestiti i ponovo zakopatiŒ.24 Ne pitaju

216

za{to fotografije nisu predstavqene javnosti, niti ispituju razloge zatakvu tajnovitost. To {to se ovakva pitawa uop{te ne postavqaju odra-àva naivnost novinara, koji unapred znaju istinu, pre nego {to suprikupili relevantne ~iwenice, te stoga de facto sluè kao propaga-tori.

• Ni u jednom od ovih ~lanaka ne kaè se da su SAD i wihovi saveznici uNATO-u imali interesa na Balkanu, osim kao iskreni posrednici imirotvorci koje zabriwava etni~ko ~i{}ewe. Redovno se predstavqajukao uglavnom dobronamerni, ali neefikasni smetewaci, koji nisu uvi-deli zlo i silovito intervenisali.25 Da li se politika Nema~ke i Aus-trije mo`da zasnivala na tradicionalnom neprijateqstvu prema Srbi-ma i èqi da se obnovi ranija uloga u „sferi uticajaŒ u toj oblasti, sadkad vi{e nema Sovjetskog Saveza i kad je nestalo svakog razloga da sepodrì nezavisna Jugoslavija?26 Da li je Klintonova administracijaintervenisala na zahtev mo}nih lobija,27 ili da oja~a odnos sa musli-manskim saveznicima, poput Saudijske Arabije i Turske,28 ili da od-vrati pa`wu od politi~kih problema kod ku}e? Ova pitawa se ne jav-qaju nijednom u 95 ~lanaka, kao ni u brojnim ~lancima Marlize Simonsu Wujork tajmsu o Me|unarodnom krivi~nom sudu za biv{u Jugosla-viju.29

• Ni u jednom od ovih ~lanaka, ni na jednom mestu, ne kaè se da je bo-sanskim Muslimanima bio potreban jedan „srebreni~ki masakrŒ kako biostvarili svoje politi~ke ciqeve, niti da su igrali va`nu ulogu kakobi olak{ali zauzimawe Srebrenice, postarav{i se da ubijawa bude ipomogav{i da se iznese adekvatan broj masakriranih. Nijedan od ovih~lanaka ne pomiwe uverqivi izve{taj da je Klinton rekao Izetbegovi}uda mu je potrebno 5.000 tela u Srebrenici kako bi dobio vojnu podr{kuNATO-a.30 Ni u jednom se ne pomiwe ~iwenica da su bosanski Musli-mani odbili da Crvenom krstu daju imena qudi koji su pobegli iz Sre-brenice i stigli do teritorije bosanskih Muslimana, {to bi omogu-}ilo da se snizi po~etna cifra ukupno „nestalihŒ. Nijedan od wih nepomiwe izjave i dokaze da je Izetbegovi} sa saradnicima bio spreman daubije ili gleda ubistvo sopstvenih civila i osobqa kako bi stekaopoliti~ki kapital.31 Nijedan ne pomiwe s kakvom je lako}om mali brojbosanskih Srba uspeo da osvoji Srebrenicu u julu 1995. i nijedan nerazmatra politi~ki aspekt povla~ewa bosanskih Muslimana.32

• Iako se u ~lancima redovno ukazuje na to da je Srebrenica bila pro-gla{ena „za{ti}enom zonomŒ, {to, nagla{ava se, bosanski Srbi nisupo{tovali, dok UN nisu reagovale da je za{tite, malo ili nimalo pa`wepridaje se ~iwenici da je trebalo da bosanski Muslimani budu razo-ruàni u tim zonama, ali nisu, {tavi{e, iz tih sigurnih skrovi{taodlazili su u redovne pqa~ka{ke pohode na obli`we srpske varo{i.Zanemarivawe ove druge strane neuspeha „za{ti}enih zonaŒ doprineloje da srpski napadi deluju van pameti.

217

• Tema koja se ponavqa u govoru saradnika Tribunala za Jugoslaviju i

onih koji ho}e da izbore odmazdu za masakr u Srebrenici jeste da je

potrebna pravda kako bi se zapo~eo proces pomirewa.33 Ovo je, naravno,

tobo`wi osnov za insistirawe da bosanski Srbi priznaju zlo~ine u

Srebrenici, kao i za pozama{na ulagawa u sudsko ve{ta~ewe i brojawe

i identifikaciju `rtava iz Srebrenice. Ovaj zahtev za pravdom radi

pomirewa ima izrazito selektivan karakter: ne zahteva se pravda za `r-

tve kraji{kih Srba, niti za bukvalno hiqade srskih `rtava u zapadnoj

Bosni, samo za bosanske Muslimane. Niti ima razloga da se poveruje da

}e jednostrano traèwe pravde, dok druga strana trpi o{tru diskri-

minaciju, i na koji na~in doprineti pomirewu. Tako|e, nema razloga da

se veruje da je pomirewe ciq onih koji Srbe teraju da priznaju i na

drugi na~in se pokaju. Ipak, ~lanci koje smo ovde razmotrili stalno

ponavqaju ovu temu.

Da rezimiramo, na~in na koji ameri~ki mediji tretiraju Srebrenicuu ovom na{em srazmernom uzorku pokazuje nedostatak miinimalnog novi-narskog integriteta. Ono prati jednu de facto partijsku liniju, crpi izizvora koji takvu liniju uzimaju kao datost, dok ostale iskqu~uje, ne obez-be|uje odgovaraju}i kontekst i prosto je bez sposobnosti i voqe da postavio~igledna pitawa i istraì probleme koji vape za istragom (poput na-vodnih satelitskih dokaza o ubistvima). Kao {to je bio slu~aj sa novi-nskim izve{tavawem ameri~kih medija o poku{aju atentata na papu u maju1981. ili obarawu aviona, 1983. godine, korejske nacionalne aviokompa-nije na letu 007,34 radi se o propagandi pod maskom vesti.

Napomene

1 Proceweni broj smrtnih slu~ajeva usled otmice aviona 11. septembra pao jesa 7.000 na mawe od 3.000 (vidi Predgovor Edvarda S. Hermana, napomena 6;tako|e Xonatan Ruper, Poglavqe 4, „Poigravawe brojkama“); sli~no tome,proceweni broj poginulih Srba u hrvatskom etni~kom ~i{}ewu Krajineavgusta 1995. pao je sa 14.000 na 2.500 (o tome vidi: Gregory Elich, “The Inva-sion of Serbian Krajina”, CirqueMinime/Paris, 3. april 2005, <http://cirque-minime.blogspot.com/2005/04/invasion-of-serbian-krajina-by-greg.html >).

2 O jedinoj masovnoj grobnici vidi: Ryan McKinnick, “‘Requiem’ Shines Lighton Atrocities in Bosnia”, Boston glob, 1. novembar 2000; reporter JohnPomfret koristi {est razli~itih oblika spekulativnog izve{tavawa ujednom jedinom ~lanku: „After ‘Ethnic Cleansing,’ Srebrenica Is a Wasteland ofGarbage”, Va{ington post, 17. januar 1996.

3 U ovom ~lanku pomiwe se „nekoliko tela de~aka od samo 15 godina“, ali sene kaè koji je izvor odredio wihove godine, iako se uop{teno govori o„istraìteqima“ (Elizabeth Neuffer, “Buried Truth”, Boston glob, 30. jul1996); u drugom ~lanku kao `rtve se pomiwu 800 dece, ali se ne navode

218

dokazi. (Peter Finn, “Dutch Government Quits After Report on Srebrenica Massa-

cre”, Va{ington post, 17. april 2002.)

4 Diana Johnstone, Fools’ Crusade: Yugoslavia, NATO and Western Delusions (New

York: Monthly Review Press, 2002), str. 41–43.

5 Ibid.

6 Vidi: Nebojsa Malic, “Death Tolls, Part 3”, Gray Falcon, <http://grayfalcon.

blogspot.com/2004/12/death-tolls-part–3.html>. Tako|e vidi: Srdja Trifkovic,

“Unespectaculaire revision de chiffres”, Balkan Infos (B.I.), februar 2005; i

Cedric Thornberry, “Saving the War Crimes Tribunal; Bosnia Herzegovina”, For-

eign Policy, septembar 1996.

7 Vidi: Susan L. Woodward, Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution After the

Cold War (Washington, D.C.: The Brookings Institution), str. 243.

8 Vidi: George Kenney, “Rolling Thunder: The Rerun”, The Nation, 14. jun 1999.

9 Vidi tekst u napomeni 14 radi ilustracije tvrdwe da su se ostali samo

„svetili“. Za ilustraciju koja je primer kako se birala istorija koja }e

potvrditi zlo~ine vidi: “KeyEvents Leading Up to the Srebrenica Massacre”,

Christian Science Monitor, 16. novembar 1995.

10 Zanimqivu analizu duboko ukorewenih predrasuda MKSJ vidi u: Michael

Mandel, How America Gets Away With Murder: Illegal Wars, Collateral Damage

and Crimes Against Humanity (Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2004), posebno Po-

glavqe 4, “The War Crimes Tribunal”, passim. Tako|e vidi Edward Herman,

“The Milosevic Trial (Part 1), Z Magazine, april 2002.

11 Elizabeth Neuffer, “Buried Truth”, Boston glob, 30. jul 1996. Autorka tvrdi da

je intervjuisala 30 bosanskih Srba dok je pisala ~lanak, iako se navodi

svega nekoliko imena.

12 Ibid. Navodno, ubijawe je trajalo nepunih deset minuta. „Kad sam skupio

hrabrost da si|em, sve je bilo potpuno pokriveno. Ali smrad je bio ne-

podno{qiv!“ Ovo je rekao Reuf Mehmedovi} kada ga je godinu dana kasnije

intervjuisala Elizabet Nojfer.

13 Woodward, Balkan Tragedy, str. 211, str. 270.

14 Elizabet Nojfer je napisala: „Kako bi se shvatio bes koji je pro{log leta

obuzeo Armiju bosanskih Srba, treba priznati da su i bosanski Muslimani,

sa svoje strane, vr{ili zlo~ine“, ali je posle ovog neobi~nog priznawa brzo

dodala da „se pokoq koji su Tuìoci tribunala opisali kao 'prizore iz

pakla' ne moè objasniti prosto kao osveta“. “Buried Truth”, Boston glob,

30. jul 1996. O uzajamnom karakteru etni~kih ~i{}ewa, vidi napomenu 6 i

tekst u vezi s wom.

15 „Srbi u Srebrenici su i sami izbeglice, proterane tokom rata iz svojih

domova“ (Lee Hockstader, “Refugees Prevail in Srebrenica, But To What End?”,

Va{ington post, 7. decembar 1997). Na drugim mestima, me|utim, ovo je

bilo „samo odmazda za zlo~ine u Srebrenici i ostala sli~na ubistva“ (Dana

Priest, “U.S. Troops Extend a Hand to Refugees Tainted by War”, Va{ington

post, 18. februar 1997).

16 Vidi izve{taj predat Generalnoj skup{tini UN i Savetu bezbednosti

(A/48/177 — A/25835), Memorandum o ratnim zlo~inima i zlo~inima ge-

nocida u isto~noj Bosni (op{tine Bratunac, Skelani i Srebrenica) protiv

219

srpskog naroda od aprila 1992. do aprila 1993, Jugoslovenska dràvna

komisija za ratne zlo~ine i genocid, april 1993, str. 19, <http://unbisnet.un.

org:8080/ipac20/ipac.jsp?session=KE997922Q7026.88080&profile=bib&uri=

full=3100001‹!320302‹!1&ri=3&aspect=subtab124&menu=search&source=‹!

horizon#focus>. Tako|e vidi: Milivoje Ivani{evi} „Kwiga mrtvih

Srebrenice i Bir~a 1992–1995“, u Srebrenica jul 1995: u tragawu za is-

tinom, Beograd, Hri{}anska misao, drugo izdawe, 2010, str. 93; i Joan Phil-

lips, “Victims and Villains in Bosnia’s War”, Southern Slav Journal,

prole}e–leto 1992.

17 John Pomfret, “Weapons, Cash and Chaos Lend Clout to Srebrenica’s Tough

Guy”, Va{ington post, 14. februar 1994.

18 N.A., “U.N. Report: Bosnian Serbs Massacred Srebrenica Muslims,” Va{ington

post, 12. avgust 1995.

19 Michael Dobbs, “Srebrenica Massacre’s Uncertain Legacy”, Va{ington post,

7. jul 1996.

20 Stephen Engelberg et al., “Massacre In Bosnia”, Wujork tajms, 29. oktobar

1995.

21 Ibid.

22 Na ve~eri povodom dodele nagrada u klubu „Overseas Press Club“, Ri~ard

Holbruk pohvalio je medije zbog „izvanrednog i primernog“ izve{tavawa o

ratu na Kosovu. (Citirano u: Norman Solomon, “Media Toeing the Line”, At-

lanta Journal Constitution, 9. maj 1999.)

23 Jonathan Landay, “More Mass Graves Found at Srebrenica”, Christian Science

Monitor, 19. januar 1996.

24 David Rohde, “The World Five Years Later”, Wujork tajms, 9. jul 2000.

25 Vidi: Edvard S. Herman, Poglavqe 1, „Uvod“, napomena 23 u ovoj kwizi. Kao

{to sam ovde napisao, tvrditi da su Sjediwene Dràve i wihovi saveznici

bili nepristrasni ili nezainteresovani zna~ilo je, u to vreme, falsifi-

kovati istorijske podatke, a tako je i danas.

26 Dobar prikaz moè se na}i u Johnstone, Fools’ Crusade, Poglavqe 4, “The

Making of Empires”, str. 165–200.

27 Woodward, Balkan Tragedy, str. 283.

28 Johnstone, Fools’ Crusade, str. 45–47.

29 Vidi: Edward S. Herman, David Peterson, “The New York Times on the Yugosla-

via Tribunal: A Study in Total Propaganda Service”, ColdType, 2004,

<http://www.coldtype.net/Assets.04/Essays.04/YugoTrib.pdf>.

30 Prema oceni generalnog sekretara UN iz 1999: „Neki od preìvelih ~la-

nova srebreni~ke delegacije izjavili su da je predsednik Izetbegovi}, iz-

me|u ostalog, rekao da je saznao da je intervencija NATO-a u Bosni i Her-

cegovini mogu}a, ali se moè dogoditi samo ukoliko bi Srbi provalili u

Srebrenicu i ubili najmawe 5.000 tamo{wih stanovnika. Predsednik Izet-

begovi} ne priznaje da je tako ne{to izjavio.“ (Vidi The Fall of Srebrenica

(A/54/549), Izve{taj generalnog sekretara povodom rezolucije Generalne

skup{tine 53/35, 15. novembar 1999, paragraf 115 <http://www.ha

verford.edu/relg/sells/reports/UNsrebrenicareport.htm>.) U ovom izve{taju UN

ne kaè se da je tom sastanku prisustvovalo jo{ devet osoba, me|u kojima i

220

Hakija Mehoqi}, biv{i {ef policije u Srebrenici, koji je izjavio dapreostalih osam (svi koji su jo{ bili ìvi) „mogu da potvrde“ Klintonovpredlog. (Vidi: Dani, 22. jun 1998, <http://cdsp.neu.edu/info/students/marko-dani/dani2.html >.)

31 Za analize zlo~ina koje su bosanski Muslimani izvr{ili sami protiv sebe,vidi, npr: L.T.C. John E. Sray, “Selling the Bosnian Myth to America: Buyer Be-ware”, Foreign Military Studies Office, Department of the Army, oktobar 1995,<http://fmso.leavenworth.army.mil/documents/bosnia2.htm>; David Binder,“Bosnia’s bombers”, The Nation, 2. oktobar 1995; i Cees Wiebes, Intelligenceand the War in Bosnia, 1992–1995 (London: Lit Verlag, 2003), str. 68–69.

32 Vidi: Xorx Bogdani~, Poglavqe 2, „Uvod u osvajawe Srebrenice“, u ovojkwizi.

33 “Unearthing the truth about victims of war crimes is seen as crucial to establishinga lasting peace in Bosnia” (Elizabeth Neuffer, Boston glob, 30. jul 1996). Noj-ferova ne kaè ko jo{, pored ~lanova ustanova nadle`nih za ratne zlo~ine,deli weno mi{qewe. Tako|e, zapadni humanitarci koji se zalaù za in-tervencije nikada nisu zatraìli da se pred sud izvedu biv{i indonezijskidiktator Suharto i wegovi saradnici, {to bi bilo od su{tinske va`nostiza uspostavqawe dugoro~nog mira i socijalnog pomirewa u Indoneziji, amoèmo biti sigurni da sli~nih zahteva ne}e biti ni u slu~aju biv{egegipatskog diktatora Hosnija Mubaraka i wegovih doglavnika. Razlog se,kao i uvek, krije u ~iwenici da se zahtevi za podizawe optu`nica protivratnih zlo~inaca i biv{ih diktatora, kao sredstva za dono{ewe „pravde“ i„pomirewa“, izdaju u skladu sa ameri~kim ciqevima.

34 O obarawu korejskog aviona na letu 007 od strane Sovjeta: Sa velikim za-ka{wewem, Wujork tajms je objavio tekst urednika pod naslovom „La` kojanije oborena“ (“The Lie That Was Not Shot Down”, 18. januar 1988), u kom sevlada SAD optuùje da je lagala u vezi sa prvobitnom pri~om, ali nemapomena o tome da je Tajms, naivno podràvaju}i tu istu vladu, doprineo dapri~a opstane.

221

Poglavqe 9.

KAKO SU O SREBRENICI IZVE[TAVALI

BRITANSKI MEDIJI

Filip Hemond

I. Kako je opisan napad bosanskih Srbana Srebrenicu u vreme kad se dogodio?

(po~etak jula 1995)1

U prvim izve{tajima britanske {tampe o Srebrenici posebno se is-ti~u dve odlike. Prvo, mada ne u potpunosti, kontekst i pozadina doga|ajapovremeno su nazna~avani u ve}oj meri nego u mnogim kasnijim izve{ta-jima, pa se srpski napad na grad ponekad sme{ta u kontekst borbi izme|ubosanskih Srba i bosanskih Muslimana. Drugo, postojalo je veliko zani-mawe za to kakve }e posledice pad Srebrenice ostaviti na autoritet Za-pada, tako da prezir koji su Srbi o~ito gajili prema zapadnoj politicipovremeno deluje kao va`nija briga od sudbine muslimanske populacije utom gradu. Obe ove odlike novinskog izve{tavawa po~etkom jula 1995. usuprotnosti su s kasnijim na~inom obrade ove pri~e, gde se naglasak bezsumwe stavqa na zlo~ine u Srebrenici koje su izvr{ili bosanski Srbi, akoji se predstavqaju kao rezultat unapred smi{qene, jednostrane, „geno-cidneŒ agresije.

(i) Kontekst, pozadina i obja{wewau po~etnim novinskim izve{tajima

Nasuprot predstavi o jednostranom, genocidnom napadu, koja se ka-snije pojavila, neki od prvih izve{taja pokazuju da su izme|u srpskih imuslimanskih snaga vo|ene borbe oko Srebrenice. Kako je 7. jula 1995.izvestio Independent: „Najè{}e borbe u posledwe tri nedeqe… bosan-ski Srbi ispaquju rakete u taj xep, verovatno u znak odgovora na pqa~ka-{ke pohode muslimanskih snagaŒ,2 dok je u Gardijanu od 11. jula pisalo dasu „holandski 'plavi {lemovi' u Srebrenici izloèni paqbi sa obe stra-neŒ.3

S obzirom na op{ti obrazac izve{tavawa Zapada o Bosni — po komsrpski napadi ~esto deluju kao ni~im izazvana agresija, jer se provokacijene prijavquju — ponekad se ~inilo da je novinare i komentatore zbunilaodluka bosanskih Srba da napadnu grad. Tajms je pisao: „Zauzimawe Sre-brenice vi{e je pokazateq srpskog ma~izma nego ~in od strate{ke va`no-stiŒ,4 dok su ostali izve{taji taj potez tuma~ili kao poku{aj da se poniziZapad (vidi daqe u tekstu).

Tamo gde su napadi bosanskih Muslimana na okolna srpska sela —

zapo~iwani iz navodno demilitarizovanih „za{ti}enih zonaŒ5 — uop{te

prijavqeni, postoji sklonost da se ublaè. Ijan Trejnor iz Gardijana na-

pisao je 13. jula 1995: „Sela koja kontroli{u bosanski Srbi imaju slabu

odbranu. Zauzimawem Srebrenice, oni bi neutralisali pretwu Muslimana,

oslobodili qudstvo i uklonili prepreku svom dugoro~nom ciqu, da pot-

puno preuzmu kontrolu nad isto~nom Bosnom.Œ On, me|utim, kaè i da je

„Visoka komanda bosanskih Srba organizovala posete stranih novinara

obli`wem selu Vi{wica, koje su Muslimani upravo bili napaliŒ, pred-

stavqaju}i to, pritom, kao nameran propagandni potez Srba, iako su, za

razliku od toga, napori zvani~nika bosanskih Muslimana da izazovu sa-

àqewe Zapada obi~no prihvatani bez dvojbe. Trejnor tako|e umawuje zna-

~aj muslimanskog napada na ovo selo, ukazuju}i da je to bio samo „jedan

poku{aj Muslimana da Srbima pokvare uìtak, toga dana koji ima sim-

boli~no zna~ewe u wihovom kalendaru, na Vidovdan, 28. junaŒ, i izvrgava

ruglu viziju generala Ratka Mladi}a o „svesrpskom rajuŒ.6

U istom izdawu Gardijana, kolumnista Martin Vulakot prime}uje da

„su Srbi mogli da zauzmu Srebrenicu… u svakom trenutku tokom protekle

dve godineŒ, i pita se: „Za{to su izabrali ovaj trenutak da odigraju na

kartu koju su uvek dràli u rezervi?Œ On je zastupao tezu da „minorni

napadi lokalnih muslimanskih snaga iz Srebrenice nisu bili ozbiqan

problemŒ, nagove{tavaju}i da Srbi mo`da imaju ciq da oslobode vojnike

koje }e poslati u Sarajevo, „gde su snage bosanske vlade ja~eŒ. Tako|e je

napisao: „Moè biti da lideri bosanskih Srba nisu mogli da smisle {ta

drugo da u~ine… Po{to su ovo mogli da urade, to su i uradili.Œ To je

slabo obja{wewe, ali se opet razlikuje od kasnijih izve{taja o unapred

smi{qenom genocidnom pohodu. Vulakot tako|e osporava ideju da su bo-

sanski Srbi mo`da odgovarali na napade bosanskih Muslimana, govore}i o

„monstruoznom samosaàqewuŒ koje je Srbe navodno navelo da „se stave u

ulogu mu~enikaŒ koji brane „SrpstvoŒ.7

Najzanimqivije obja{wewe mo`da dao je dopisnik Tajmsa Majkl Ev-

ans, u izve{taju objavqenom 14. jula, na prvoj strani, pod naslovom „Mu-

slimanski vojnici 'nisu uspeli da odbrane grad od Srba'Œ,8 koji se oslawa

na izvore vojnih i obave{tajnih slu`bi. U ~lanku se kaè da su se snage

bosanskih Muslimana u Srebrenici „slabo branile… a wihovi komandan-

ti su oti{li te no}i pre nego {to }e srpski tenkovi u}i u gradŒ. Prema

jednom „obave{tajnom izvoruŒ, ‰Bosanska muslimanska armijaŠ „prosto je

i{~ezla iz Srebrenice, dok su visoki oficiri oti{li prethodne no}iŒ.

Srebrenica je, zapravo, napu{tena „{to je relativno slaba srpska trupa

iskoristila za napredovaweŒ. Negiraju}i ostale izve{taje, prema kojima je

„u napadu u~estvovalo i do 1.500 SrbaŒ, Evans navodi da obave{tajne slu`be

procewuju da je „glavni napad izvela trupa od oko 200 qudi, sa pet tenko-

vaŒ. Po jednom od wegovih neimenovanih izvora iz obave{tajnih krugova:

„Bila je to operacija niskog intenziteta, ali iz nekog razloga, koji ne

moèmo razumeti… vojnici ‰bosanskih MuslimanaŠ nisu se mnogo opira-

223

liŒ. Ovakav opis „operacije prili~no niskog intenzitetaŒ protivan je ko-

ordinisanom genocidnom pohodu koji su mediji kasnije pomiwali.Evans odstupa od uobi~ajenog scenarija i kada prime}uje da, uprkos

tome {to je Srebrenica bila „zvani~no demilitarizovanaŒ 1993, snagama

bosanskih Muslimana u gradu „nije nedostajalo oru`jaŒ i „granatirale su

srpske jedinice du` glavnog puta ka juguŒ. Muslimanske snage su bile „ade-

kvatno opremqene za uli~ne borbeŒ. Po wegovim „obave{tajnim izvorimaŒ,

upravo to „nasiqe je prethodilo srpskom napaduŒ, iako je taj napad bio

„oportunisti~ki potezŒ bosanskih Srba: „Odluka Muslimana da napuste

grad iznenada je Srbima dala priliku da okupiraju SrebrenicuŒ.Evans je ukazao na mogu}nost da su Muslimani napustili Srebrenicu

zbog toga {to su bili slabi u vojnom smislu, po{to su „lokalni brani-

teqiŒ potencijalno „bili nesposobni da uspostave odbranuŒ. Tako|e je

primetio: „Ako je napu{tawe Srebrenice bilo politi~ka odluka, Srbi su

to mogli doìveti kao poziv da pre|u na slede}e muslimanske enklave, pre

svega @epu i Gora`deŒ.Srebrenica je kasnije postala vrlo zna~ajan doga|aj — „najve}i zlo-

~in posle Drugog svetskog rataŒ — ali u ranim medijskim izve{tajima, pre

nego {to se u~vrstio ovakav stav, doga|aj se sam po sebi nije ~inio tako

bitnim. Srebrenica je britanskim izve{ta~ima i komentatorima postala

va`na ne toliko zbog odre|enih doga|aja na terenu koliko zbog izazova koji

je srpska akcija uputila Zapadu. [tavi{e, mo`da je ba{ ovaj ose}aj po-

nièwa mnoge pisce naveo da Srebrenicu pretvore u jedan od najsna`nijih

primera srpskog zla.

(ii) Negodovawe zbog srpskog podsmehivawa autoritetu Zapada

Zapawuje i to koliko ~esto se Srebrenica predstavqa kao poraz Za-

pada, a ne kao poraz bosanskih Muslimana. Uvodna kolumna Independenta

od 13. jula 1995. po~iwe re~ima: „Farsa, fijasko, katastrofa, ponièweŒ

— sve te re~i su „upotrebili politi~ari i komentatori… u posledwih 24

~asa da opi{u pad enklave SrebrenicaŒ.9 Dva dana kasnije, u uvodniku

lista je oàqen prizor „mo}nog Zapada, sa svim svojim bombama, avionima

i raketama… koji je ostao da kr{i ruke po straniŒ. Independent je ocenio

da se UN suo~avaju sa „mukomŒ, predvi|aju}i da }e „povla~ewe… izazvati

krizu poverewa u me|unarodne institucijeŒ. Opisuju}i „poqa smrti oko

SrebreniceŒ, koja su nanela „najve}u {tetu evropskoj geopoliti~koj stra-

tegiji posle rata protiv HitleraŒ, ~lanak nagove{tava da je poretku usta-

novqenom posle Drugog svetskog rata do{ao kraj, dok se za Sjediwene Dr-

àve, „taj garant mira i bezbednosti na ovom kontinentu tokom 50 godinaŒ,

kaè da sada samo „pometene, figuriraju izdalekaŒ. U uvodu se Bosna eks-

plicitno prikazuje kao popri{te nadmetawa izme|u Evrope i SAD, uz ko-

mentar da je „do{ao kraj pax Americana na na{em kontinentu. Vreme je za

pax Europa. Ali je ponovo Balkan teren za ogled.Œ10

224

Majkl Evans i Tom Rouds naveli su u Tajmsu da je srpsko zauzimaweSrebrenice zadalo „smrtni udarac kredibilitetu UNŒ. Kao da napad nijebio toliko usmeren na bosanske Muslimane koliko na Zapad: Ujediwenenacije su u stvari tu pretrpele „jo{ jedan smrtonosni udaracŒ, koji su imzadali Srbi.11

Sli~no tome, Ijan Trejnor je u Gardijanu pisao kako se Srbi premaUN odnose sa „uobi~ajenim preziromŒ, jer su holandski vojnici bili uzetikao taoci.12 Martin Vulakot je zabeleìo: „Srbi nam daju pune ruke po-slaŒ. Zauzimawe Srebrenice bilo je „jo{ jedno na duga~kom spisku poni-èwa UNŒ, po{to je general Mladi} „oduvek koristio enklave da izazivaUN i omalovaàva wihove komandanteŒ.13

II. Rani izve{taji o masakrima(kraj jula — oktobar 1995)

U razmatrawu ovog perioda u izve{tavawu dve stvari najvi{e padajuu o~i. Prvo, jo{ se donekle izve{tava o kontekstu, ali mawe nego u po-~etku. Drugo, procene o broju nestalih, za koje se pretpostavqa da su mrtvi,veoma se razlikuju me|u sobom i tek se, u periodu od nekoliko nedeqa,pretvaraju u prihva}enu verziju.

(i) Kontekst, pozadina i obja{wewe

Kako je 16. jula 1995. godine u Gardijanu primetio Xon Svini: „Pad jepo~eo masakrom seqana u Vi{wici. Paqewe krovova, kasapqewe seqaka:poznat prizor, ali s jednom razlikom. Ubice su Muslimani, `rtve Srbi.Po~etkom juna jedan komandos bosanske armije, odan multietni~koj ali pre-te`no muslimanskoj vladi u Sarajevu, napustio je enklavu i oti{ao daspali Vi{wicu.Œ Ovo je labavo, ali ipak predstavqa srpski napad na Sre-brenicu kao deo postoje}eg sukoba dveju strana, a ne kao unapred smi{qeniplan za genocid. Svinijevo obja{wewe za napade je bilo: „Uzavrele krvi,bosanski Srbi su se osvetili.Œ14

U Independentu Robert Blok je zapisao: „Muslimanski vojnici izSrebrenice bili su sposobni borci i tokom rata, u nekoliko navrata uspe-vali su da se probiju iz enklave i razore neka okolna sela, ubiv{i pritommnogo srpskih civila.Œ15 Ponovo, ovo nije cela istina, ali se barem raz-likuje od kasnijeg izve{tavawa, koje je srebreni~ke Muslimane predsta-vqalo iskqu~ivo kao `rtve.

(ii) Proceweni broj nestalih

Iz ove perspektive vaqa pogledati koliko su se procene o broju ne-stalih razlikovale i utvrditi koji su izvori saop{tavali takve razli~itebrojke. U izve{taju Xona Svinija od 16. jula, ve} pomenutom, tvrdilo se da

225

„svi znaju {ta se upravo sada doga|a muslimanskim mu{karcima u Sre-

brenici. Oko 10.000 wih je nestalo. U ovom ~asu ih 'ispituju'.Œ16 U izdawu

Gardijana od istog dana citira se komesar EU za humanitarne poslove Ema

Bonino, koja kaè: „Glavni problem su nestala lica… wih oko 15.000.Œ17

Deluje jasno da je brojka od 10.000 dobijena kada je od procewenog

broja stanovnika Srebrenice 1993. godine oduzet broj izbeglica iz tog

grada. Kako je u Independentu napisao Kristofer Belami: „Godine 1993. u

toj enklavi je ìvelo oko 42.000 qudi. Ju~e je izbegli~ki logor UN u Tuzli

registrovao 6.440 izbeglica, uglavnom èna, dece i staraca, dok se u

obli`wim logorima nalazi jo{ 10.500 qudi. Veruje se da ih u okolini ima

jo{ 11.000. Brojka od 10.000 nestalih lica je, dakle, spekulacija zasnovana

na proceni iz 1993, koja zanemaruje broj eventualno poginulih ili onih

koji su, zbog te{kih uslova, pobegli za ove dve godine.Œ Tako|e se ~inilo,

iz Belamijevog izve{taja, da su procene potekle od vlade bosanskih Mu-

slimana: „Bosanske vlasti zatraìle su ju~e da se sprovede akcija potrage

i spasavawa, kako se procewuje, 10.000 qudi, za koje se ne zna gde su.Œ18

Metod ra~unawa, a kamoli verodostojnost vi{ih procena, poput cifre Bo-

ninove od 15.000, retko se dovodi u pitawe. Gardijan je, me|utim, pri-

metio: „Jo{ se ne zna koliko je qudi nestalo iz Srebrenice. Zvani~ni

podaci govore da je pre pada u woj ìvelo oko 40.000 qudi, ali ona je tri

godine bila odse~ena i agencije za pomo} veruju da je bosanska vlada pre-

uveli~ala broj stanovnika kako bi obezbedila ve}i priliv pomo}i.Œ19 Ako

je ovo ta~no, ~ini se izvesnim da se znalo da je cifra od 10.000 preterana.[tavi{e, u pore|ewu s kasnije ustanovqenom zvani~nom verzijom,

neke od procena iznetih u izve{tajima iz ovog perioda ~ak deluju oprezno

i uzdràno. Na primer, izve{taj od 25. jula u Independentu pomiwe: „Pre-

ma nekim procenama, broj pogubqenih zatvorenika dostiè 4.000.Œ20 U tom

trenutku je jo{ pravqena razlika izme|u broja „nestalihŒ i broja „ma-

sakriranihŒ, kao i u drugom izve{taju iz Independenta koji kaè da su

„~ak 6.000 nestalih muslimanaŒ i „~ak 4.000 zarobqenih muslimanskih

mu{karaca iz Srebrenice… Srbi grupno pogubiliŒ. Prethodna cifra je

izgleda potekla od Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta, dok je druga na-

vodno bila zasnovana na iskazima „muslimanskih izbeglica iz Srebrenice

i svedo~ewima Srba koji ìve u okolnim gradovima i selimaŒ. Treba ista-

}i i da su oni grupno pogubqeni bili „srebreni~ki borciŒ.21

Dvadeset petog jula Gardijan je pisao o konferenciji za {tampu iza-

slanika UN Tadeu{a Mazovjeckog, na kojoj je on rekao da je „iz Srebrenice

nestalo 7.000 qudiŒ, ukazuju}i da je posredi „veoma ozbiqno kr{ewe ‰qud-

skih pravaŠ ogromnih razmeraŒ, i da su „po~iwena varvarska delaŒ. U izve-

{taju ovog lista se, me|utim, prime}uje da, iako su mnoge izbeglice govo-

rile o zverstvima, „analiti~ari upozoravaju da se u vreme rata gotovo bez

izuzetka preteruje u pogledu zlo~ina, usled konfuzije, straha, za potrebe

propagande ili psiholo{kog ratovawaŒ. Izve{taj je, tako|e, skrenuo pa`wu

na niì proceweni broj od 4.000 ubijenih, a poput ostalih ~lanaka iz tog

vremena citira i primedbu holandskog ministra odbrane, Jorisa Vorhevea,

226

da su holandski vojnici pri UN u Srebrenici rekli da su videli „grozote,

ali ono {to su na{i vojnici videli ne obja{wava gde su nestale hiqade

qudiŒ.22

Nije pro{lo mnogo vremena otkako je Mazovjecki ovo izjavio, kada je

Savet bezbednosti UN odlu~io da se pozabavi fotografijama, koje je to-

boè snimila slu`ba za prismotru iz vazduha, koje je pred Savetom otkrila

ameri~ka ambasadorka Medlin Olbrajt. Tajms je preneo da je generalnom

sekretaru UN, Butrosu Butrosu Galiju, naloèno da „sastavi izve{taj o

mogu}im 'zlo~inima protiv ~ove~nosti'Œ. U ~lanku se pomiwe procena Ol-

brajtove da je „streqano i do 2.700 muslimanskih mu{karacaŒ, ali se kaè

i da „Crveni krst procewuje da je nestalo 6.000 qudiŒ, da Amerika „uku-

pan broj lica za koja se ne zna gde su procewuje na 13.000Œ i da su iz

organizacije Amnesti interne{enel rekli da se „za vi{e hiqada mu{ka-

raca, ukqu~uju}i de~ake od samo 12 godina, ne zna gde su i moè biti da su

namerno ili proizvoqno ubijeniŒ, {to je potvrdilo „procene da je mo`da

nestalo ~ak 4.000 muslimanskih mu{karacaŒ.23 Sve ove procene pojavile su

se u istom izve{taju, {to je stvorilo vrlo konfuznu sliku. Mo`da je do-

prinos Olbrajtove, kao i zvani~nika UN i ostalih, presudio u tome da se

smrti u Srebrenici okarakteri{u kao deo unapred planiranog masakra, a

ne kao posledica vojnog sukoba. Na zasedawu Saveta bezbednosti Olbraj-

tova je rekla: „Ovi mrtvi nisu poginuli u àru borbe. Oni su ubijani

sistematski, prema instrukcijama lidera bosanskih Srba.Œ24 Prenose}i

wene re~i, Xon Svini prime}uje da je Olbrajtova iskoristila fotografije

snimqene iz vazduha u Savetu bezbednosti upravo na vreme da spre~i bilo

kakvu „korisnu propagandu za SrbeŒ, koju su stvarale slike „bede Srba u

Krajini, koje je isterala hrvatska vojska: qudi pretvoreni u senke napu-

{taju domove u kojima su generacijama ìveli; spaqene ku}e; Srbi ka-

menovani pred o~ima hrvatske policije, nepokretniŒ.25 Ovakva opserva-

cija, kakvu je izneo Svini, u to vreme je bila retkost i brzo je nestala iz

ukupnog medijskog izve{tavawa.Mnogi su nastup Olbrajtove u UN prihvatili kao pokazateq onoga

{to je Gardijan/Obzerver u naslovu Svinijevog ~lanka opisao kao „~vrste

dokaze da je masakrirano ~ak 2.700 mu{karaca i de~akaŒ. Posebno treba

ista}i izve{taj Dejvida Roudija za ameri~ki Christian Science Monitor

(„Monitor hri{}anske naukeŒ, prim. prev.), koji je 19. avgusta preneo Gar-

dijan.26 Roudi u svom izve{taju tvrdi da je posetio mesto koje se vidi na

jednoj od fotografija Olbrajtove, gde je prona{ao „qudsku nogu u fazi

raspadawa, koja je virila iz nedavno raskopane zemqeŒ. U tom trenutku

Roudi je jo{ govorio o „zvani~nim procenama Ujediwenih nacija, prema

kojima se 4.000 do 6.000 muslimanskih mu{karaca jo{ vodi kao nestaloŒ,

ali do oktobra 1995. takve uobi~ajene procene porasle su na 8.000, a ta je

cifra izgleda potekla od Crvenog krsta (vidi Predgovor). Po~etkom ok-

tobra, Independent je izvestio da je „Crveni krst saop{tio da se jo{ ne

zna gde je 8.000 od 42.000 qudi, koliko je bilo u Srebrenici pre padaŒ,27

dok je u uvodniku objavqenom krajem meseca re~eno da „se posle pada Sre-

227

brenice preko 8.000 mu{karaca i de~aka tinejxera jo{ vode kao nestali.

Pretpostavqa se da je ve}ina masakrirana kada su grad u julu osvojili

bosanski Srbi.Œ28

III. Izve{tavawe tokom 2001. godine

Zanimqivo je ista}i tri odlike ~lanaka o Srebrenici iz 2001. go-

dine. Prva je uloga Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju

(MKSJ) u tuma~ewu onoga {to se dogodilo. Druga, u vezi s tim, je sada

bezrezervno obeleàvawe Srebrenice kao „genocidaŒ, uz ~este paralele sa

Drugim svetskim ratom. Tre}a su navodni dokazi masakra, u vidu le{eva u

tuzlanskoj mrtva~nici.

(i) MKSJ

Hap{ewe Dragana Obrenovi}a u aprilu 2001. i osu|ivawe Radislava

Krsti}a na osnovu optu`bi vezanih za genocid, u avgustu iste godine, dali

su povoda za izve{taje u kojima se sumira zna~aj Srebrenice. Kasnije }emo

govoriti o pronalaèwu paralela sa Drugim svetskim ratom, ali prvo tre-

ba ista}i na koji je na~in MSKJ dao neke vrlo jasne signale o tome kako

treba tretirati ovaj doga|aj.U optu`nici protiv Obrenovi}a je pisalo da je on „u~estvovao u

zlo~ina~kom planu i poduhvatu, ~ija je zajedni~ka svrha bila da se zadrì,

zarobi, grupno pogubi, od strane streqa~kog voda, i zakopa preko pet hi-

qada muslimanskih mu{karaca i de~aka iz enklave Srebrenica, {to obu-

hvata ekshumirawe tela `rtava i ponovno zakopavawe na tajnim lokaci-

jama…Œ29 Independent je citirao MSKJ, koji kaè da „je muslimanska

populacija Srebrenice bukvalno eliminisanaŒ,30 ~ime se stanovni{tvo

proterano usled rata pre}utno spaja s qudima koji su stvarno ubijeni.îtaju}i obrazloèwe Presude sudskog ve}a u slu~aju Radislava Krs-

ti}a, predsedavaju}i sudija Almiro Rodriges rekao je da je ime Srebrenica

„postalo sinonim za konflikt koji je uni{tio biv{u Jugoslaviju…. ime

koje priziva slike koje ~ovek radije ne bi video… le{eve nagomilane u

masovnim grobnicama; le{eve s vezanim rukama ili povezima na o~ima…

ra{~ere~ene le{eve, tako|e; neidentifikovane le{eve… le{eveŒ. Rodri-

ges je tako|e kazao i da je u Srebrenici „etni~ko ~i{}ewe preraslo u

genocidŒ.31

Ono {to je — bar ponekad — u julu 1995. prikazivano kao oportu-

nisti~ki potez ili kao osveta za ranije pqa~ka{ke pohode muslimanskih

boraca, sada je postalo unapred planirani zlo~ina~ki poduhvat, ~ak i ge-

nocid. „SrebrenicaŒ vi{e nije postojala u kontekstu jednog gra|anskog

rata ve} samo kao izuzetan doga|aj, izvan istorije. Kao takva, izgleda da je

imala vi{e veze s Drugim svetskim ratom nego s gra|anskim ratom u Bosni.

228

(ii) Paralele s Drugim svetskim ratom

U svim navedenim ~lancima o su|ewima Obrenovi}u i Krsti}u iz-

vode se paralele s Drugim svetskim ratom. Srebrenica se naj~e{}e opisuje

kao „najgori zlo~in u Evropi od Drugog svetskog rataŒ,32 ili „najgori zlo-

~in na evropskom tlu jo{ od Drugog svetskog rataŒ,33 ili „najgori evrop-

ski zlo~in jo{ od vremena nacistaŒ,34 ili „sistematske egzekucije kakve

nisu vi|ene od Drugog svetskog rataŒ.35 Varijacije ovakvih opisa koriste

se toliko ~esto i uobi~ajeno da ~ine standardnu formulu za definisawe

„SrebreniceŒ.Novinarima su se, izgleda, pri svakom pomenu Srebrenice ukazivale

nove mogu}nosti za pore|ewa s Drugim svetskim ratom. Stiven Kasl je u

Independentu napisao da presuda MKSJ „izdvaja Krsti}a kao najva`nijeg

ratnog zlo~inca koji je izveden pred sud jo{ od nacisti~kog lidera Adol-

fa AjhmanaŒ (iako „Tribunal nije saop{tio da je on li~no u~estvovao u

bilo kom od zlo~ina koji su navedeniŒ).36 Ijan Blek, koji pi{e za Gardijan,

uvi|a istu paralelu, jer je „Tribunal upotrebio re~nik poznat sa su|ewa

nacisti~kom ratnom zlo~icu Adolfu Ajhmanu u Izraelu 1961. godineŒ.

Blek je dodao: „U scenama koje podse}aju na Drugi svetski rat, mu{karci i

de~aci uzrasta izme|u 13 i 70 godina odvojeni su od èna i dece i odvezeni

autobusima na streqawe.Œ37 Tajms je intervjuisao doktora Danijela O'Bra-

jena iz organizacije „Lekari bez granicaŒ, koji je bio svedok pada Sre-

brenice. O'Brajen je izjavio: „Rekli su da se tako ne{to vi{e nikad ne bi

moglo dogoditi u Evropi posle Au{vica… Ali se dogodilo, i to pred

o~ima vojnika UNŒ.38

(iii) Tela u Tuzli

Veliki broj ~lanaka pomiwe tela u tuzlanskoj mrtva~nici kao dokaz

srebreni~kog masakra. Uprkos prihva}enoj proceni da je usmr}eno 7.000–

–8.000 qudi, jo{ su stizale razli~ite informacije o ta~nom broju po-

ginulih.Aprila 2001. Gardijan je napisao da, za razliku od Me|unarodnog

komiteta Crvenog krsta, koji procewuje da je u Srebrenici masakrirano

„7.300 mu{karaca i de~akaŒ, „ro|aci nestalih procewuju da ih je ukupno

ubijeno verovatno 10.000Œ. U tekstu pi{e da je „do septebra pro{le go-

dine, iz masovnih grobnica oko grada ekshumirano 4.000 tela, ali je samo

76 identifikovano sa izvesnom sigurno{}uŒ.39

U julu je Kejt Holt iz Independenta napisala da „se sada veruje da je

ubijeno gotovo 9.000 qudiŒ, iako nije rekla za{to se tako misli, niti ko

tako misli. Saop{tila je, me|utim, da je „do sada otkriveno preko 4.700

tela… Od toga je zasad identifikovano samo 180.Œ40 Da su ove brojke bile

ta~ne, to bi zna~ilo da je izme|u aprila i jula 2001. otkriveno jo{ 700 tela

i da su identifikovana dodatna 104.

229

Nekoliko dana posle izve{taja Holtove Independent je objavio ~la-nak (pretpostavqamo) bosanskog, muslimanskog novinara, Nedima Dervi{be-govi}a, koji je iz Sarajeva izvestio da „zvani~nici bosanskih Muslimanakaù da su otkrili masovnu grobnicu u isto~noj Bosni u kojoj se nalazipreko 200 `rtava srebreni~kog masakra, u kom je poginulo i do 8.000 Mu-slimanaŒ. Primeti}ete da se u Sarajevu izgleda verovalo da je poginulo„do 8.000Œ, ne 9.000 ili 10.000. Dervi{begovi} je naveo re~i neimenovanogzvani~nika, koji je to opisao kao „jedno od najve}ih dosada{wih otkri}a uzasebnoj masovnoj grobnici… Te{ko je re}i koliko se ta~no tela tamonalazi, ali svakako vi{e od 200.Œ U ~lanku stoji da je „oko 4.500 telasrebreni~kih `rtava otkriveno u pojedina~nim i masovnim grobnicamaili na|eno po {umama isto~ne BosneŒ.41

Tri dana kasnije Independent je doneo jo{ jedan ~lanak o Srebre-nici, govore}i ovog puta da je „nestalo gotovo 8.000 qudiŒ, ali predvi-|aju}i da }e „do kraja ove godine biti ekshumirana tela nekih 6.000 `rtavamasakraŒ. U ~lanku se tako|e zapaà slede}e: „âk i uz pomo} tehnologijeispitivawa DNK, identifikuje se svega stotinak tela mese~noŒ.42 Premaovom predvi|awu, broj navodno prona|enih tela pribliàvao se prihva-}enom zbiru od 8.000 ubijenih, iako nije jasno za{to se o~ekivalo da }e dokraja te godine biti ekshumirano 6.000. Nema poku{aja da se uspostavinekakva doslednost izme|u razli~itih tekstova u istom listu, ~ak ni kadse objavquju u razmaku od samo nekoliko dana.43

Najdetaqnije informacije dao je ~lanak na tu temu koji je 3. avgustaosvanuo u Gardijanu. Xenifer Fridlin (koja je procenila da je u Sre-brenici ubijeno 7.500 qudi) zapisala je da „oko 4.000 plasti~nih vre}a saostacima, kako se procewuje, 3.000–3.500 qudi ubijenih u Srebrenici sto-ji uredno sloèno i obeleèno na beskrajnom nizu policaŒ. Ovo zvu~iuverqivije — ne 4.000 ili 4.700, ili „predvi|enihŒ 6.000 tela, ve} 4.000vre}a sa ostacima mawe qudi. [to je neobi~no, Fridlinova je tako|e uka-zala na mogu}nost da neka od ekshumiranih tela mo`da ne pripadaju bo-sanskim Muslimanima, navode}i da je Me|unarodna komisija za nestalalice iz Sarajeva u to vreme procenila da „od 30.000 tela nestalih iz Bosnei Hercegovine, vi{e od dve tre}ine pripada Muslimanima, izme|u 4.000 i7.000 Srbima, a mawe od 1.000 HrvatimaŒ.44

IV. Naser Ori}: „muslimanski Robin HudŒ

Jedna od najupadqivijih odlika izve{tavawa medija o napadu bosan-skih Srba na Srebrenicu je to {to se taj doga|aj retko shvata i obja{wava ukontekstu gra|anskog rata. O tome govori i zanemarqiv broj ~lanaka u ko-jima se pomiwe lokalni lider bosanskih Muslimana Naser Ori}. Potragaza ~lancima o Srebrenici u kojima se posle jula 1995. javqa Ori}evo imeotkrila je samo devet tekstova u ~etiri lista u rasponu od devet godina.45

Na~in na koji je {tampa predstavqala Ori}a za to vreme se promenio, aliwegova va`na uloga, po svoj prilici, ostaje marginalna.

230

U prvom, najboqe „potkovanomŒ ~lanku, iz jula 1995,46 „general Ori}Œ

progla{ava se „muslimanskim 'Robinom Hudom'Œ. Uprkos tome {to „Ori-

}a… wegov narod posmatra kao nekakvog Robina Huda, ~iji su hrabri po-

tezi omogu}ili enklavi da se prehrani i odbraniŒ, u ~lanku se o Ori}evim

pqa~ka{kim pohodima na srpska sela oko Srebrenice ne govori kao o raz-

logu srpskog napada. Uticaj ovih pohoda se umawuje, ali se u tom trenutku

izve{ta~ bar ose}a obaveznim da pruì kakvo-takvo obja{wewe: „Ti su

pohodi samo iskori{}eni kao opravdawe za prodor bosanskih Srba u 'za-

{ti}enu zonu'. 'To je, jednostavno, bilo teroristi~ko upori{te i mi to

vi{e nismo mogli da toleri{emo', izjavio je ju~e Radovan Karaxi}, lider

bosanskih Srba.ŒDok se Srbi prikazuju kao u~esnici u „etni~kom ~i{}ewuŒ, ozbiq-

nost Ori}evih aktivnosti se prikriva, a ubistva se uop{te ne pomiwu:

„Tokom krvave jeseni 1992, kada su vojnici bosanskih Srba i wihovi pa-

ravojni saveznici '~istili' isto~nu Bosnu od Muslimana, Naser Ori} i

wegovi qudi su napadali uzvodno i nizvodno dolinom reke Drine, kradu}i

stoku, pale}i sela i nanose}i bolno ponièwe krilima Armije bosanskih

Srba.Œ Kona~ni pohod na selo Vi{wica pomiwe se kao razlog zbog kog su

Srbi zauzeli Srebrenicu, a navode se i re~i pukovnika Milovana Mi-

lutinovi}a, koji kaè da je „od januara u teroristi~kim akcijama ubijeno

50 Srba. Ne moèmo vi{e tolerisati neuspeh i nerad Unprofora. U}i }emo

i sami obaviti posao Unprofora umesto wih. Mi }emo demilitarizovati

Srebrenicu.Œ Me|utim, jasno se stavqa do znawa da je to tek izgovor i da je

pohod na Vi{wicu bio samo poku{aj da se do|e do hrane, po{to su Srbi

blokirali konvoje koji su donosili pomo}: „Posle nekoliko meseci, tokom

kojih su Srbi ograni~avali ulazak konvoja koji nose pomo} u enklavu, mu-

slimanska pqa~ka{ka druìna iz Srebrenice napala je Vi{wicu, obli-

`we srpsko selo. Verovatno su traìli stoku, ali su Muslimani uz to

spalili {est ku}a, ubili jednog srpskog vojnika i te{ko ranili jednu

staricu. Vlasti su smesta u Vi{wicu odvele malu grupu stranih novinara,

kako bi pripremili svetsku javnost za poku{aj osvajawa te enklave.ŒNekoliko dana posle ovog ~lanka u Independentu, Gardijan je po-

menuo Ori}a kao „bosanskog komandanta SrebreniceŒ koji je „kapituli-

raoŒ po{to je „postignut dogovorŒ: „Bosanski vojnici su pristali da pre-

daju oru`je UN, a Srbi su, zauzvrat, pristali da obustave napad.Œ47 Ori} se

ovde prikazuje kao „vrhunski komandant gerile, najboqi na BalkanuŒ, po

izvorima iz UN. Zato ostaje misterija zbog ~ega „Ori} i wegovih 250 sjaj-

nih vojnika nisu gotovo ni poku{ali da pruè otporŒ. „Izvori pri UNŒ,

citirani u ~lanku, ukazuju da je, „kao dobar vojni zapovednik, Ori} uvideo

da je Srebrenicu uzaludno braniti i povukao svoje qude u brda, kako bi

odande pomrsili konce Srbima — '{to su', kaè UN, 'svakako u stawu da

u~ine'.Œ U ~lanku se, me|utim, prime}uje: „Postoje mnoge teorije zavere,

po kojima je postignut nekakav dogovor — da se on i wegovi qudi povuku 24

sata pre nego {to }e grad pasti, i po kojima je bosanska vlada, svesna da se

Srebrenica ne moè odràti, zadovoqna {to }e ponovo imati status `rtve

231

u o~ima me|unarodne javnosti.Œ Namera je o~igledno da se ospore ovakve

„teorije zavereŒ.Do novembra 1995, tokom mirovnih pregovora u Dejtonu, javila se

mogu}nost da }e Ori} — opisivan kao „vojni komandant bosanske vlade u

isto~noj muslimanskoj enklaviŒ i „komandant enklave SrebrenicaŒ — „ka-

ko se o~ekuje, biti optuèn za ratne zlo~ineŒ.48 Ori} nije imao glavnu

ulogu u ovoj kratkoj pri~i, kao ni Srebrenica, po{to je mogu}nost da on

bude optuèn za ratne zlo~ine bila nespojiva s prihva}enom verzijom o

masakru u Srebrenici. U skladu s nastavqenim naporima da se o~uva Ori-

}ev imix „herojaŒ, Xon Svini ga je decembra 1995. opisao kao „sposobnog

bosanskog komandanta gradske milicijeŒ.49

Do slede}e godine po~elo se govoriti o navodima Srba da je Ori}

vr{io zlo~ine, iako ponekad na takav na~in da oni ispadnu sumwivi. Xu-

lijus Straus napisao je za Dejli telegraf: „Televizija bosanskih Srba

naro~ito voli da pokazuje jedan stra{an polu~asovni film, sa krupnim

kadrovima zlo~ina, koje je navodno izvr{io vojni komandant Srebrenice,

Naser Ori}, protiv srpskih seqana.Œ50 U drugom ~lanku iz Telegrafa, iz

1996. godine, kaè se da „mnogi Muslimani krive gospodina Ori}a za krah

zakona unutar srebreni~kog xepaŒ i da je za „mnoge izbeglice iz Srebre-

niceŒ Ori} „lik koji treba mrzeti, optuèn da je profitirao od tu|e be-

deŒ. U ~lanku se javqaju daqe kontroverze, kada se kaè da ga „bosanski

Srbi tako|e optuùju kao ratnog zlo~inca, koji je tokom ~itavog rata orga-

nizovao napade na srpske civile u blizini SrebreniceŒ. Neobi~no je i to

{to ovu uop{tenu izjavu nije osporila, ve} upravo podràla jedna spe-

cifi~na ilustracija: „Za Veselina [arca, bosanskog Srbina koji danas

ìvi u Mili}ima, nema sumwe da je g. Ori} zlo~inac. Preko 12 belih

fleka od oìqnog tkiva na wegovim rukama jedini su dokaz koji je g. [ar-

cu potreban da svedo~i o tome kakav je ~ovek g. Ori} postao u ratu.Œ51

îni se da je Ori} potom i{~ezao iz ~lanaka o Srebrenici, sve do

2001, kad je nakratko pomenut u izve{tajima o su|ewu pred MKSJ. U oba

~lanka se kaè da je on nepravedno optuèn za ratne zlo~ine. U Gardijanu,

Xonatan Stil je izvestio da Ori} èli da „ispri~a Ha{kom sudu istinu o

svojoj ulozi tokom rata 1992–1995.Œ i da je „predvodio odbranu Srebrenice

pre nego {to je masakrirano na hiqade muslimanskih mu{karacaŒ.52 U

Dejli telegrafu, Ori} je opisan kao „muslimanski komandant Srebrenice,

koji je nekoliko godina pruào otpor nadmo}noj srpskoj vojsciŒ, uz pri-

medbu da „su se oni koji su preìveli srebreni~ki masakr 1995. zakleli da

}e {tititi Ori}a, iako ga mnoge Sarajlije optuùju da se obogatio od

ratnih dejstavaŒ.53 Ove iste optu`be iznesene su i kada je NATO, u ime

MKSJ, uhapsio Ori}a u aprilu 2003. Independent je objavio ~lanak sa

detaqnim opisom zlo~ina za koje je bio optuèn, ali ga je uz to prikazao

kao „na{iroko hvaqenog u Bosni {to je branio Muslimane od srpskih

napada~aŒ.54 Sve u svemu, lik Nasera Ori}a kao „muslimanskog Robina Hu-

daŒ ostao je neukaqan.

232

Zakqu~na napomena

Izve{tavawe ~etiri vode}a britanska lista o padu za{ti}ene zone

Srebrenica primer je obrasca koji se uo~ava u sveukupnom izve{tavawu

zapadnih medija, pri ~emu su napori uloèni po~etkom i sredinom jula

1995. da se saop{te ~iwenice i pruì bilo kakav relevantan kontekst u

te{koj ratnoj situaciji, brzo podlegli u korist senzacionalisti~ke ten-

dencije dramatizovawa standardne pri~e o zlo~incima i `rtvama, zahva-

quju}i kojoj je, od kraja jula do oktobra 1995, nastala zvani~na verzija o

srebreni~kom masakru.Tako se krajem jula 1995. izve{tavawe spustilo na povr{an i pri-

strasan nivo. Mediji svakako nisu ~itaocima razjasnili situaciju, ve} su

potvr|ivali partijsku liniju koja je bosanske Srbe pretvarala u zlotvore,

a bosanske Muslimane predstavqala kao wihove jedine `rtve. Pozadina

doga|aja od jula 1995. ne isti~e se ~ak ni u ranim prikazima, dok je iz

kasnijih izve{taja posve nestala. Zanemaruju se razmere i brutalnost ubi-

stava Srba tokom 32 meseca pre jula 1995, dok se Naser Ori}, borac bo-

sanskih Muslimana, koji je nare|ivao takva ubistva velikih razmera, pri-

kazuje kao plemeniti braniteq svojih saboraca, ne kao ratni zlo~inac.

Uprkos tome {to su se mogle ~uti razli~ite i kontradiktorne procene,

broj poginulih kod Srebrenice jula 1995. i na~in na koji su oni umrli u

na{em medijskom uzorku nikad se ozbiqno ne istraùju, dok se uloga Za-

pada i MKSJ tako|e tretira nekriti~no. Jasan stav novinara da je Zapad

bio „poniènŒ u Srebrenici o~ito ih je podstakao da istorijske doga|aje

od jula 1995. pretvore u vanistorijsku, pou~nu pri~u, koja obiluje odje-

cima Drugog svetskog rada, kako bi se ona potom mogla upotrebiti da se

opravda daqe intervenisawe Zapada u tom regionu, pre svega u sklopu hr-

vatskog napada na Srbe u Krajini, uz podr{ku SAD.

Napomene

1 U ovom poglavqu analizira se izve{tavawe o Srebrenici u ~etiri bri-tanska dnevna lista: Tajmsu, Dejli telegrafu, Independentu i Gardijanu.Ispituju se tri perioda: po~etak jula 1995; kraj jula — oktobar 1995; ijanuar — decembar 2001. ^lanci objavqeni u navedenim vremenskim peri-odima odabrani su na osnovu elektronske pretrage novinske baze „ProQuest“,u okviru koje su traèni ~lanci koji imaju re~ 'Srebrenica' u naslovu.

2 Christopher Bellamy, “Serbs turn firepower on Srebrenica”, Independent, 7. jul1995, str. 15.

3 Ian Traynor, Julian Borger, “Serbs defy UN air raid threat Dutch ‘blue helmets’ inSrebrenica find themselves shot by both sides as safe haven faces new shelling”,Gardijan, 11. jul 1995, str. 11.

4 Michael Evans, Tom Rhodes, “Capture of Srebrenica strikes mortal blow to UNcredibility; Bosnia,” Tajms, 12. jul 1995, str. 1.

233

5 Vidi: Xorx Bogdani~, Poglavqe 2, „Uvod u osvajawe Srebrenice“, posebno

deo „Manipulisawe za{ti}enim zonama“ u ovoj kwizi.

6 Ian Traynor, “Third time unlucky for unsafe area Ian Traynor traces the tortuous

antecedents to the defiant Serbian conquest of Srebrenica”, Gardijan, 13. jul

1995, str. 11.

7 Martin Woollacott, “Sacrifice and salvation: The loss of Srebrenica is heartbreak-

ing but, says Martin Woollacott, it could improve the chances of saving Sarajevo

and stopping the Bosnian Serbs”, Gardijan, 13. jul 1995, str. 15.

8 Michael Evans, “Muslim soldiers ‘failed to defend town from Serbs’; Assault On

Srebrenica; The Balkans”, Tajms, 14. jul 1995, str. 1.

9 “The fall of Srebrenica”, tekst urednika, Independent, 13. jul 1995, str. 16.

10 “Beyond the killing fields of Srebrenica”, tekst urednika, Independent, 15. jul

1995, str. 16.

11 Michael Evans, Tom Rhodes, “Capture of Srebrenica strikes mortal blow to UN

credibility; Bosnia”, Tajms, 12. jul 1995, str. 1.

12 Ian Traynor, “Third time unlucky for unsafe area Ian Traynor traces the tortuous

antecedents to the defiant Serbian conquest of Srebrenica”, Gardijan, 13. jul

1995, str. 11.

13 Martin Woollacott, “Sacrifice and salvation The loss of Srebrenica is heartbreak-

ing but, says Martin Woollacott, it could improve the chances of saving Sarajevo

and stopping the Bosnian Serbs”, Gardijan, 13. jul 1995, str. 15.

14 John Sweeney, “UN memo to Bosnia: Surrender safe areas It took the United Na-

tions four days before it agreed to act over Srebrenica — and then it was too late.

Amid the limousines, paperwork and a man in a sombrero, John Sweeney reports

from the torpor of UN headquarters in Zagreb”, Gardijan, 16. jul 1995, str. 14.

15 Robert Block, “‘River killings’ shed light on scale of horror after the fall of

Srebrenica”, Independent, 25. jul 1995, str. 8.

16 John Sweeney, “UN memo to Bosnia: Surrender safe areas. It took the United Na-

tions four days before it agreed to act over Srebrenica — and then it was too late.

Amid the limousines, paperwork and a man in a sombrero, John Sweeney reports

from the torpor of UN headquarters in Zagreb”, Gardijan, 16. jul 1995, str. 14.

17 Julian Borger, “Eyewitnesses tell of executions and burnt bodies Julian Borger re-

ports from Tuzla on the full story of horror now emerging about last week in

Srebrenica”, Gardijan, 16. jul 1995, str. 1.

18 Christopher Bellamy, “Thousands still missing after fall of Srebrenica”, Inde-

pendent, 20. jul 1995, str. 10.

19 Julian Borger, “More atrocities feared in Zepa attack Srebrenica refugees confirm

reports of rape and murder. Fate of missing thousands unknown as Serbs deny UN

and Red Cross access”, Gardijan, 17. jul 1995, str. 8.

20 Robert Block, “‘River killings’ shed light on scale of horror after the fall of

Srebrenica”, Independent, 25. jul 1995, str. 8.

21 Emma Daly, Robert Block, “Srebrenica fighters ‘executed by Serbs’”, Independ-

ent, 1. avgust 1995, str. 7.

22 Ian Black, “UN envoy condemns ‘barbaric’ Serbs. Fears grow for 7,000 Muslims

missing from Srebrenica,” Gardijan, 25. jul 1995, str. 9.

234

23 James Bone, Eve-Ann Prentice, “UN seeks access to Srebrenica sites of allegedmass grave; Bosnia”, Tajms, 12. avgust 1995, str. 1.

24 „Situacija u Republici Bosni i Hercegovini“ ‰“The situation in the Republicof Bosnia and Herzegovina” (S/PV.3564)Š, Savet bezbednosti UN, 10. avgust1995, str. 6.

25 John Sweeney, “Observer picture essay: No man’s land. These are the survivors ofSrebrenica — women, girls, young boys and a few old men. They fled the Bosniantown as it fell to Serb forces. When they reached a UN refugee camp near Tuzla itwas clear that they had seen terrible things. Ten days ago the American govern-ment released hard evidence of a massacre of up to 2,700 men and boys fromSrebrenica and their burial in mass graves. These photographs are a portrait of eth-nic cleansing”, Gardijan, 20. avgust 1995, str. 18.

26 David Rohde, “Witness finds evidence of Serb killing fields. The first journalisthas reached the scene where mass graves are believed to hold Bosnian Muslimsexecuted when the former ‘safe havens’ of Srebrenica and Zepa fell in July”, The

Guardian, 19. avgust 1995, str. 10. Za kriti~ku diskusiju o Roudijevom „ot-kri}u“, vidi Edward S. Herman, David Peterson, “The Dismantling of Yugosla-via”, Monthly Review, Vol. 59, No. 5, oktobar 2007, <http://www.monthly-review.org/1007herman-peterson1.php>. Kako pi{u ovi autori: „Roudijevnastup podse}a na doga|aje koji su usledili nekoliko godina kasnije, kadasu mediji i zvani~nici SAD i Velike Britanije zajedni~ki promovisalitvrdwe o ira~kom programu proizvodwe oru`ja za masovno uni{tewe ivezama sa Al Kaidom — pri tom mislimo i na Roudijeve bliske veze sazvani~nim izvorima koje pomiwe, ali ih ne imenuje, i wegovu spremnost dadoslovno prenese wihove navode… Iako su Roudijeva jedna qudska noga ufazi raspadawa, ~ije poreklo nije utvr|eno, kao i prazni okviri za mu-niciju, za wegove urednike, MKSJ i komisiju za Pulicerovu nagradu bili'potvrda' da je streqano oko 8.000 qudi, da postoje masovne grobnice okoSrebrenice i da se radi o najgorem masakru u Evropi posle Drugog svetskograta, osim toga {to je ponavqao navode zvani~nih izvora, koje su ~inilituìoci MKSJ i SAD, i kasnije prenosio da su ti isti izvori 'potvrdili'ono {to je objavqeno pod wegovim imenom, Roudi li~no nije otkrio ba{ni{ta.“

27 Aida Cerkez, “Survivors tell of massacre following fall of Srebrenica”, Aso{i-jeted pres, Independent, 5. oktobar 1995, str. 12.

28 “Our empty pledge to Srebrenica”, tekst urednika, Independent, 30. oktobar1995, str. 16.

29 Tuìlac protiv Dragana Obrenovi}a, Optu`nica, IT-01–43, 16. mart 2001,paragraf 10, <http://www.icty.org/x/cases/obrenovic/ind/en/obr-ii010409e.pdf>.Vidi tako|e Martin Fletcher, “Srebrenica suspect held for trial in The Hague”,Tajms, 17. april 2001, str. 14.

30 Justin Huggler, “Srebrenica commander faces genocide charges”, Independent,17. april 2001, str. 12.

31 “Radislav Krstic Becomes the First Person To Be Convicted of Genocide at theICTY and Is Sentenced To 46 Years Imprisonment”, Press Release OF/P.I.S./609e,2. avgust 2001, str. 2; str. 7, <http://www.icty.org/x/cases/krstic/tjug/en/010802_Krstic_summary_en.pdf>. Tako|e vidi: Stephen Castle, “Serb gets 46years for Srebrenica massacre”, Independent, 3. avgust 2001, str. 1; i Ian

235

Black, “General gets 46 years for Srebrenica genocide”, Gardijan, 3. avgust2001, str. 2.

32 Martin Fletcher, “Srebrenica suspect held for trial in The Hague”, Tajms, 17.april 2001, str. 14.

33 Justin Huggler, “Srebrenica commander faces genocide charges”, Independent,17. april 2001, str. 12; Ambrose Evans-Pritchard, “Serb denies killing 5,000Muslims in Srebrenica”, Dejli telegraf, 19. april 2001, str. 16; JuliusStrauss, “Scattered bones testify to three-day massacre Serbs in Srebrenica stilldeny any knowledge of the worst crime in the Balkan wars”, Dejli telegraf, 3.jul 2001, str. 13.

34 Ian Black, “General gets 46 years for Srebrenica genocide”, Gardijan, 3. avgust2001, str. 2.

35 Stephen Castle, “Bullet marks and blood stains told tale of Srebrenica horror”,Independent, 3. avgust 2001, str. 12.

36 Stephen Castle, “Serb gets 46 years for Srebrenica massacre”, Independent, 3.avgust 2001, str. 1.

37 Ian Black, “General gets 46 years for Srebrenica genocide”, Gardijan, 3. avgust2001, str. 2.

38 Emily Davies, “The horror of Srebrenica”, Tajms, 19. april 2001, str. 16.

39 Nick Thorpe, “Serb major denies Bosnian genocide: Prosecutors hope formercommander will shed more light on the Srebrenica massacre”, Gardijan, 19.april 2001, str. 13.

40 Kate Holt, “UN War Crimes Tribunal: Blood is given again to identify the dead ofSrebrenica”, Independent, 2. jul 2001, str. 10.

41 Nedim Dervisbegovic, “Srebrenica massacre: 200 Bosnian Muslim victims foundin mass grave”, Independent, 9. jul 2001, str. 10.

42 Rupert Cornwell, „Bosnia’s Muslims unveil tribute to Srebrenica dead“, Inde-

pendent, 12. jul 2001, str. 13.

43 Mahmud Mamdani (Mahmood Mamdani) uo~ava isti problem u vezi sa veomarazli~itim — sa jasnom politi~kom pozadinom — procenama o broju po-ginulih u Darfuru, na zapadu Sudana. Primetiv{i da kolumnista Wujork

tajmsa Nikolas D. Kristof (Nicholas D. Kristof) svodi „sloèn politi~kikontekst na pou~nu pri~u sme{tenu u svet u kom ìve zlo~inci i `rtve,koji nikad ne mewaju uloge, pa ih je uvek lako razlikovati“, Mamdani dodajeda su se u periodu od tri meseca tokom 2005. godine „Kristofove procene sa10.000 popele na 15.000 ubijenih qudi mese~no. [est meseci kasnije, 27.novembra, Kristof je upozorio da bi 'ukoliko se humanitarne grupe po-vuku… broj mrtvih mogao dosti}i 100.000 mese~no'. Svakoga ko je pratioprocene o broju poginulih u Darfuru iznete u Kristofovim kolumnama mo-rale su za~uditi te brojke koje su rasle, smawivale se i ponovo rasle. Prvoje predvideo da je u 2004. godini poginulo 320.000 qudi (16. jun 2004), alije zatim snizio broj na izme|u 70.000 i 220.000 (23. februar 2005). Brojka seonda ponovo popela na 'gotovo 400.000' (3. maj 2005), da bi se opet spustilana 300.000 (23. april 2006). Brojke su svaki put saop{tavane sa jednakimuverewem, ali bez obja{wewa koji je wihov osnov. Da li su brojevi biliodraz realnog smawewa broja ubistava u Darfuru ili se Kristof prostoprilago|avao promenqivom raspoloèwu me|unarodne javnosti? Vidi: “The

236

Politics of Naming: Genocide, Civil War, Insurgency”, London Review of Books,Vol. 29, No. 5, 8. mart 2007, <http://www.lrb.co.uk/v29/n05/mamd01_.html>.

44 Jennifer Friedlin, “DNA brings hope to Srebrenica’s widows: Technology cuts thetime and cost of putting names to the remains”, Gardijan, 3. avgust 2001, str. 17.

45 Vidi napomenu 1.

46 Robert Block, “BOSNIA CRISIS: Muslim ‘Robin Hood’ heads for the hills”, In-dependent, 13. jul 1995, str. 3.

47 Charlotte Eagar, “From ‘haven’ into hell: Charlotte Eagar reports on the Serbs’swaggering contempt as they humiliate the Muslims in full view of the world”,Gardijan, 16. jul 1995, str. 15.

48 “UN tribunal indicts Bosnian Croats”, Gardijan, 14. novembar 1995, str. 12.

49 John Sweeney, “How the UN crushed Srebrenica. The Bosnian peace deal wouldnot have happened if Srebrenica had not fallen. John Sweeney in Amsterdam un-ravels the secret and shameful story of how peacekeepers caused the death ofMuslims they were meant to protect”, Gardijan, 17. decembar 1995, str. 19.

50 Julius Strauss, “‘Cleansed’ town changes allegiance: Julius Strauss reports fromSrebrenica, where politicians play on prejudice”, Dejli telegraf, 30. april1996, str. 14.

51 Tim Butcher, “Besieged enclave was ruled by law of jungle. ONE YEAR LATER:THE ENEMY WITHIN”, Dejli telegraf, 11. jul 1996, str. 11.

52 Jonathan Steele, “Hague tribunal delivers Milosevic warrant”, Gardijan, 6. april2001, str. 15.

53 Julius Strauss, “Croatia to hand over war crime suspects”, Dejli telegraf, 9. jul2001, str. 10.

54 Toby Sterling, “Bosnian Muslim to face war crimes trial at UN tribunal”, Inde-pendent, 12. april 2003, str. 13.

237

Poglavqe 10.

KRATAK PREGLED I ZAKQU^CI

Edvard S. Herman

1. I razmere ubijawa i kontekst koji je okruìvao ubijawa iz jula1995. u Srebrenici bili su pogre{no tuma~eni u zvani~nim izve{tajimavladinih i nevladinih organizacija, kao i u mejnstrim medijima. Visokivojni i civilni zvani~nici UN, obave{tajni oficiri NATO-a i neza-visni analiti~ari osporavaju zvani~nu karakterizaciju koju je dao Ha{kitribunal o padu Srebrenice i evakuaciji stanovni{tva ove „za{ti}enezoneŒ kao jedinstvenom uàsu bosanskog sukoba i slu~aju genocida. Tvrdwada je ~ak 8.000 muslimanskih mu{karaca i de~aka smaknuto u toku jednesedmice, da je srebreni~ki masakr bio „najgori uàsŒ u ratovima u biv{ojJugoslaviji i da je to „najstra{niji masakr koji se dogodio na tlu Evropeposle Drugog svetskog rataŒ nemaju osnova u postoje}im dokazima i pred-stavqaju u su{tini politi~ku konstrukciju.1

2. Cifru od 8.000 prvi je objavio Crveni krst na bazi svojih grubihprocena o 3.000 Muslimana koje su zarobili bosanski Srbi i 5.000 koji suprogla{eni „nestalimŒ. Ta~no je utvr|eno da su hiqade „nestalihŒ

2uspe-

li da se domognu sigurnosti u gradovima, kao {to je Tuzla, ili prekogranice u Srbiji, ili su ubijeni u borbama na putu ka teritoriji bosan-skih Muslimana. Ipak, u neobi~noj transformaciji izazvanoj àrkom è-qom da se bosanski Srbi prikaù kao zli izvr{ioci uàsnih zlo~ina abosanski Muslimani kao wihove nevine `rtve, zanemarene su kategorijepreìvelih koji su se domogli sigurnosti i poginulih u borbama, i pre-tvorene u „nestaleŒ koji su zatim izjedna~eni sa kategorijom pobijenih.Ovom zbuwuju}em spajawu razli~itih kategorija `rtava doprineo je Crve-ni krst svojim navodima da je 5.000 „jednostavno nestaloŒ i propu{tawemda ispravi upotrebu ovog izraza nabijenog politi~kim zna~ewem, uprkossopstvenog priznawa da se „nekoliko hiqadaŒ preìvelih domoglo teri-torije bosanskih Muslimana.

Tome je pripomoglo i vo|stvo bosanskih Muslimana svojim odbija-wem da obelodani spiskove onih koji su se domogli sigurnosti. Ali jeistovremeno postojala i neobi~na spremnost zapadnih vlada i medija dazanemare one koji su se domogli sigurnosti, kao i poginule u borbama,progla{avaju}i svako mrtvo telo `rtvom smaknu}a. Bezgrani~na je bilavoqa da se poveruje u najgore o Srbima. Novinar Dejvid Roudi je prikazaokost koja je virila iz zemqe u blizini Srebrenice, uzimaju}i zdravo zagotovo da se radi o ostacima `rtve smaknu}a i navode}i to kao ozbiqandokaz „masakraŒ.3 Postala je standardna medijska praksa da se polaze}i od

nedokazane tvrdwe o hiqadama nestalih ili otkri}a tela u grobnici, ili

~ak od sumwivog video snimka {est osoba koje su navodno smaknuli Srbi —

zakqu~i da je time dokazan masakr 8.000 qudi.4

3. Sa 8.000 navodno pobijenih i mnogo poginulih u borbama, moralebi postojati ogromne grobnice, kao i satelitski ili snimci iz vazduha,koji bi prikazivali smaknu}a, sahrawivawa, ekshumacije i ponovna sahra-wivawa. Ali potraga za telima je dala rezultate daleko ispod o~ekivanih,sa samo oko 2.750 tela prona|enih do 2003,

5u {ta ulaze i tela poginulih u

borbama, tela Srba, pa i tela koja datiraju iz perioda pre jula 1995. Osku-dnost ovih nalaza prinudila je Ha{ki tribunal da pribegne tvrdwama omasovnom preno{ewu tela, {to je bilo malo verovatno i bez ikakvih do-kaza.

6Bio je to period kada je NATO bombardovao srpske poloàje, a mu-

slimanska i hrvatska vojska se kretala ka Bawaluci. Armija bosanskih Sr-ba je bila u defanzivi, oskudevaju}i u opremi i resursima, ukqu~uju}igorivo. Organizovawe operacije takvih razmera koja bi omogu}ila ekshu-maciju, transport i ponovno sahrawivawe hiqada tela prevazilazilo jemogu}nosti Armije bosanskih Srba u to vreme. [tavi{e, te{ko su se moglinadati da }e u takvoj operaciji izbe}i pogledima personala OEBS, lo-kalnog stanovni{tva ili {pijunskih satelita.

4. Ameri~ki ambasador u UN Medlin Olbrajt je, u kampawi denun-

cirawa Srba, na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti 10. avgusta 1995.

pokazala nekoliko fotografija, od kojih je jedna prikazivala qude oku-

pqene na stadionu, navodno bosanske Muslimane blizu Srebrenice, a dru-

ga, navodno snimqena kratko nakon prve, prikazivala je obli`we poqe sa

„prekopanom zemqomŒ.7 Samo neke od ovih fotografija kasnije su objav-

qene, ali ~ak i da su sve originalne, ne dokazuju ono {to se od tog trenutka

nadaqe smatralo da dokazuju — masovna smaknu}a i sahrane. [tavi{e, iako

je Ha{ki tribunal govorio o „organizovanom i sra~unatom naporuŒ da se

prikriju ubijawa i smaknu}a sahrawivawem tela `rtava na izolovanim me-

stima rasutim u {irokoj oblasti,8 iako je Dejvid Roudi iznosio tvrdwe o

„ogromnom naporu koji su uloìli Srbi da sakriju tela prenose}i ih sa

jednog mesta na drugoŒ9 — niko nije pokazao nijedan satelitski snimak ili

fotografiju iz vazduha na kojoj bi se videla smaknu}a, sahrawivawa, isko-

pavawa i ponovna zakopavawa, ili kamioni koji su prenosili tela na druga

mesta. U avgustu 1995. Medlin Olbrajt je upozorila Srbe: „Posmatra}emo

vasŒ,10 sateliti su u to vreme kruìli bar osam puta dnevno, a geosta-

cionarne letelice su lebdele i snimale i najsitnije detaqe nad Bosnom.

Mejnstrim mediji nisu pridavali nikakav zna~aj ~iwenici da ameri~ka

vlada nije obelodanila bilo kakve vizuelne dokaze.5. Veliki broj tela je sakupqen u Tuzli, nekih 7.500 i vi{e. Ali to su

bila tela sakupqena iz ~itave Bosne, mnoga u lo{em stawu ili samo delovi

tela. Sakupqana su na na~in koji ne odgovara profesionalnim foren-

zi~kim standardima. Wihovo poreklo je bilo nejasno, veza sa doga|ajima u

Srebrenici iz jula 1995. nedokazana i ~esto malo verovatna, a na~in smrti

239

obi~no neizvestan.11 Zanimqivo, iako su Srbi stalno optuìvani za poku-

{aje skrivawa tela, nikada se nije pojavila ideja da su bosanski Musli-

mani, u dugom periodu zaduèni za traèwe tela, mogli da ih pomeraju ili

da na drugi na~in manipuli{u dokazima, uprkos pozama{nom „dosijeuŒ o

wihovim prevarama.12 U~iwen je sistematski poku{aj da se DNK analizom

dokaè veza sa Srebrenicom, ali on sa sobom nosi mnoge probleme, ne samo

zbog o~uvanosti materijala i procesa istraìvawa, i ne}e razre{iti prob-

lem razlikovawa smrti u egzekucijama od smrti u borbi. Tu su i spiskovi

nestalih, ali oni sadrè velike gre{ke, sa dupliranim imenima, osobama

koje su umrle pre jula 1995, koje su pobegle da bi izbegle mobilizaciju u

armiju bosanskih Muslimana, koje se nalaze na glasa~kim spiskovima 1997,

a ukqu~uju i osobe koje su poginule u borbi, domogle se sigurne teritorije

ili su zarobqene i zatim zapo~ele novi ìvot na drugom mestu.13

6. Broj od 8.000 je nekompatibilan sa osnovnom aritmetikom srebre-ni~kih brojeva pre i posle jula 1995. Ukupan broj izbeglica iz Srebreni-ce, dakle onih koji su preìveli masakr, koje su registrovale Svetska zdrav-stvena organizacija i bosanska vlada po~etkom avgusta 1995. iznosi 35.632.Oko 3.000 muslimanskih mu{karaca dokopalo se muslimanskih linija (a dawihove porodice o tome nisu obave{tene), a 2.000 je ubijeno u borbama.Ovo daje ukupno 38.632 preìvelih plus 2.000 ubijenih u borbi, te bi,ukoliko je bilo 8.000 `rtava egzekucija, populacija u za{ti}enoj zoni Sre-brenica pre evakuacije 11. jula 1995. trebalo da je bila 48.600. Ali po-pulacija pre evakuacije po~etkom jula je bila pre u opsegu 37.000–40.000. Izaista, ha{ki sudija Patri{a Vold iznela je brojku od 37.000 kao svojuprocenu.

14Brojevi se jednostavno ne slaù.

7. Postoje svedoci ubijawa u Srebrenici ili oni koji tvrde da susvedoci. Ali ih nema mnogo, a pojedini su imali li~ni politi~ki interesili su iz drugih razloga bili nepouzdani. Dokazi sugeri{u da su bosanskiSrbi ubili stotine Muslimana, ali ne 8.000, i ni{ta blizu tom broju.Samo je Draèn Erdemovi}, svedok i direktni u~esnik, tvrdio da ih jebilo 1.000. On je etni~ki Hrvat iz grupe pla}enih ubica koji su dobili 12kg zlata za svoju slu`bu u Bosni (prema izjavi samog Erdemovi}a) i koji suzavr{ili u Kongu u slu`bi francuske obave{tajne slu`be. Wegovo sve-do~ewe je prihva}eno i pored neodre|enosti i nekonzistentnosti, nedo-statka potvrda wegovih tvrdwi, wegove problemati~ne pro{losti i veza,wegovih mentalnih problema, koji su bili dovoqni da ga oslobode su|ewaali ne i svedo~ewa pred Tribunalom, bez unakrsnog ispitivawa, u okvirudve nedeqe od osloba|awa. Dokazi ovog i drugih svedoka pate od ozbiqnezloupotrebe procesa nagodbe, prema kome su svedoci mogli dobiti blaèkazne ako su dovoqno sara|ivali sa tuìla{tvom.

15

Vredno je pomena da veliki broj nepristrasnih posmatra~a u Sre-

brenici i oko we u julu 1995. nisu primetili nikakve dokaze o masakru,

ukqu~uju}i pripadnike holandskih snaga prisutne u „za{ti}enoj zoniŒ.

Hubert Viland, glavni istraìteq UN za povrede qudskih prava, nije us-

240

peo da na|e svedoke zlo~ina ni posle pet dana intervjua koje je vodio me|u

20.000 preìvelih iz Srebrenice u izbegli~kom kampu na tuzlanskom aero-

dromu. „Nismo na{li nikoga ko je svojim o~ima video zlo~ineŒ, rekao je

Viland londonskom Dejli telegrafu.16 Karlos Martins Branko, zamenik

direktora posmatra~a UN u Bosni, koji je saslu{avao posmatra~e UN koji

su bili zaduèni za Srebrenicu, pi{e da su procene od 8.000 `rtava „ko-

ri{}ene za manipulaciju u svrhu propagandeŒ, i dodaje da je „nesumwivo

bar 2.000 Muslimana poginulo u borbama sa boqe obu~enom Armijom bo-

sanskih Srba, koja je imala i boqu komanduŒ tokom tri godine èstokih

borbi.17 Cifra od 2.000 poginulih jednaka je, grubo govore}i, broju po-

jedina~nih tela koja su ekshumirana iz grobnica vezanih za Srebrenicu u

oblasti koju je ozna~io Ha{ki tribunal do 2002. (izme|u 1.919 i 2.028,

zavisno od izvora18). Ali mnogi su umrli pre pada Srebrenice, a u mnogim

drugim slu~ajevima uzrok smrti nije mogao biti utvr|en, ili se defi-

nitivno ne radi o egzekucijama.

8. Od mnogih anomalija vezanih za zvani~nu verziju srebreni~kog ma-sakra, ona koja najvi{e otkriva vezana je za stabilnost broja muslimanskih`rtava — 8.000 u periodu juli–septembar 1995, i 8.000 sve od tada, uprkoskrajwe problemati~noj osnovi za prve procene, dokazima da su mnogi ilinajve}i broj „nestalihŒ uspeli da se domognu teritorije bosanskih Mu-slimana ili Srbije, ili su poginuli u borbama, i uprkos nemogu}nosti dase predo~e odgovaraju}i fizi~ki dokazi i pored ogromnih napora. U dru-gim slu~ajevima, kao {to je prva procena broja `rtava 11. septembra, ili~ak ukupnog broja `rtava u Bosni ili broja `rtava na Kosovu, prvobitneprocene su kasnije znatno smawivane jer su fizi~ki dokazi i prebrojavawetela po~etne procene u~inili neodrìvim.

19Ali u slu~aju Srebrenice,

zbog kqu~ne politi~ke uloge koju je imala za SAD, bosanske Muslimane iHrvate, gotovo religiozni zanos pratio je brojku od 8.000 i srebreni~kimit je ostao otporan na sve protivdokaze, ma kako ~vrsti bili. Od po~etkado danas, broj muslimanskih mu{karaca i de~aka koje su navodno masa-krirali bosanski Srbi sluìo je kao neka vrsta vi{e istine. Sumwa u wupokazala bi nedostatak prave vere ili, jo{ gore, bila predstavqena kao„apologetikaŒ za Srbe, za Milo{evi}a i za „genocidŒ.

9. Doga|aji u Srebrenici i tvrdwe o velikom masakru bili su odizrazite koristi za Klintonovu administraciju, vo|stvo bosanskih Mu-slimana i hrvatske vlasti. Klinton je 1995. bio pod velikim politi~kimpritiskom, kako medija, tako i republikanskog predsedni~kog pretendentaBoba Dola, da preduzme sna`nije akcije u korist bosanskih Muslimana iwegova je administracija àrko èlela da prona|e opravdawe za svoju agre-sivnu politiku. Klintonovi zvani~nici su se stu{tili na lice mesta, uSrebrenicu, da bi potvrdili i objavili optu`be za masakr, ba{ kao {to }eto kasnije u~initi Vilijem Voker u Ra~ku u januaru 1999.

20Uve}avaju}i

broj `rtava nakon zauzimawa Srebrenice, ameri~ki zvani~nici su isto-vremeno skretali pa`wu sa jo{ masovnijih hrvatskih napada na za{ti}ene

241

zone UN u Zapadnoj Slavoniji u maju (operacija „BqesakŒ) i u oblastiKrajine u avgustu 1995 (operacija „OlujaŒ) koje je Amerika podràvala.Po{to su sabotirali dogovor pod pokroviteqstvom UN i Evropske unijekoji je mogao spre~iti izbijawe rata 1992. (Lisabonski sporazum iz marta1992), kao i druga dva dogovora (Vens–Ovenov i Oven–Stoltenbergov plan)kojima je rat mogao biti prekinut 1993, predstavnici tvrde linije Stejtdepartmenta posvetili su se nametawu vojnog re{ewa, ~ime je rat pro-duèn sve do pred kraj 1995.

10. Olak{avaju}i transfer naoruàwa snagama bosanskih Muslimanai zatvaraju}i o~i pred ulaskom stranih muxahedinskih boraca, Amerika je„za{ti}ene zone za civileŒ Ujediwenih nacija pretvorila u oblasti zapripremu oruànih napada na bosanske Srbe i, kasnije, zamke za inter-venciju NATO-a. Ces Vibes, koji je op{irnim analizama doprineo izve-{taju holandske vlade o Srebrenici iz 2002, primetio je da je Obave{tajnaagencija ameri~ke vojske pomagala transport ilegalnog oru`ja iz musli-manskih zemaqa do aerodroma u Tuzli koriste}i crne transportne avione„herkules C–130Œ i organizuju}i prekide u nadgledawu „avaksaŒ koji jeba{ trebalo da spre~avaju ovakve ilegalne transporte oru`ja.

21Zajedno sa

oru`jem dolazili su i muxahedinski borci, iz kampova za obuku iranskih{iita i iz Al Kaide, ukqu~uju}i dva od devetnaest otmi~ara koji su u~e-stvovali u napadima 11. septembra. Zvani~ni izve{taj ameri~ke komisije odoga|ajima od 11. septembra navodi da su se Navaf al Hazmi i Halid alMihdar, kao i mozak operacije Halid [eik Mohamed borili u Bosni i da jeOsama bin Laden imao kancelarije u Sarajevu, kao i u Zagrebu.

22Ambasada

Bosne i Hercegovine u Be~u, prema muslimanskoj publikaciji Dani, izdalaje paso{ samom Bin Ladenu 1993. Bin Laden je dva puta prime}en u kan-celariji bosanskog predsednika Alije Izetbegovi}a.

23

11. I ameri~ki zvani~nici i zvani~nici Ha{kog tribunala koje jepostavila Amerika potvr|uju politi~ki zna~aj podizawa optu`nica Tri-bunala. Tako je, nakon podizawa optu`nice za „genocidŒ protiv vo|e bo-sanskih Srba Radovana Karaxi}a i generala Ratka Mladi}a 24. jula 1995,24

glavni sudija Ha{kog tribunala Antonio Kaseze pohvalio optu`nicu kao„dobar politi~ki rezultatŒ i primetio da „ova gospoda ne}e biti u pri-lici da u~estvuju u mirovnim pregovorimaŒ

25— strogo politi~ki stav,

koji i pored toga nije uspeo da diskredituje Ha{ki tribunal u o~ima sveta.„Shvatio sam da je Me|unarodni tribunal za ratne zlo~ine mo}no i dra-goceno sredstvoŒ, rekao je Bi-Bi-Siju glavni ameri~ki pregovara~ Ri~ardHolbruk. „Koristili smo ga da dva najve}a evropska ratna zlo~inca, Ka-raxi}a i Mladi}a, drìmo izvan Dejtonskog procesa i da opravdamo sve{to je usledilo.Œ

26

12. Vo|e bosanskih Muslimana su se nekoliko godina trudili da ube-de sile NATO-a da sna`nije interveni{u u wihovu korist. Postoje ~vrstidokazi da su bili spremni ne samo da laù ve} i da `rtvuju svoje sopstvenostanovni{tvo i vojnike da bi izazvali intervenciju. Zvani~nici bosan-

242

skih Muslimana tvrde da im je wihov ratni predsednik Alija Izetbegovi}

rekao da ga je Klinton obavestio da je direktna ameri~ka vojna interven-

cija mogu}a samo ako Srbi ubiju najmawe 5.000 qudi u Srebrenici.27

Na-

pu{tawe Srebrenice pre 11. jula 1995. od strane oruànih snaga bosanskih

Muslimana pred broj~ano mnogo slabijim srpskim napada~ima i povla~ewe

koje je muslimanske snage u~inilo rawivim i izazvalo velike gubitke u

borbama i osvetni~kim smaknu}ima — proizvelo je broj `rtava koji je,

nakon uve}awa, ne samo dostigao ve} i prestigao prag koji je postavio Klin-

ton. Postoje i drugi dokazi da povla~ewe iz Srebrenice nije bilo vojna

neophodnost, ve} strate{ko, sa ura~unatim gubicima u qudstvu koji su

smatrani potrebnom `rtvom zarad postizawa vi{eg ciqa.28

Devetog jula 1995, dva dana pre nego {to su bosanski Srbi zauzeligotovo prazan grad Srebrenicu i pre nego {to su zapo~ele iole ozbiqnijeborbe, predsednik Izetbegovi} je ve} zvao predsednika Klintona i drugesvetske lidere poùruju}i ih da preduzmu akciju protiv „terorizmaŒ i„genocidaŒ snaga bosanskih Srba. Bio je to deo uobi~ajenog {ablona pokome su optu`be za masovna silovawa, logore smrti i inscenirani zlo~inikori{}eni za manipulaciju javnim mwewem u korist vojne intervencije.

Vojni izvori navode da muslimanske vojne snage u Srebrenici, koje subrojale 5.500 boraca, nisu ni poku{ale da odbrane grad od 200 vojnika ipet tenkova koji su ~inili srpske snage. Tim Ripli, analiti~ar vojnoglista Xejns, prime}uje da su muslimanske snage napustile Srebrenicu ioti{le u okolna brda pre nego {to su Srbi zauzeli skoro prazan grad. Onpi{e da su holandski vojnici „videli bosanske trupe koje su beàle izSrebrenice kako prolaze pored wihovih osmatra~kih punktova nose}i pot-puno novo antitenkovsko naoruàwe, neraspakovano. Ovaj i drugi sli~niizve{taji izazvali su sumwe kod mnogih oficira UN i stranih novinara.ŒBritanski potpukovnik Xim Bakster, pomo}nik komandanta UN RupertaSmita, rekao je Timu Ripliju: „Oni su (bosanska muslimanska vlada) znali{ta se doga|a u Srebrenici. Siguran sam da su odlu~ili da je vredelo`rtvovati je.Œ29

Muslimanske vo|e iz Srebrenice tvrde da su bosansko predsedni{tvoi general{tab namerno „`rtvovaliŒ grad da bi izazvali intervencijuNATO-a. U svojim svedo~ewima pred Ha{kim tribunalom generali bosan-ske muslimanske vojske Sefer Halilovi} i Enver Haxihasanovi} potvr-dili su da je general{tab bosanske armije naglo povukao 18 najvi{ih ofi-cira 28. divizije iz Srebrenice. Ovo je u~iweno iako je vi{a komandanare|ivala akcije sabotaè protiv bosanskih Srba. Jedna od wih je biovojno besmislen napad na strate{ki bezna~ajno obli`we srpsko selo Vi-{wicu. Zavr{ni napad je bio na jedinice Armije bosanskih Srba na putuju`no od Srebrenice, tek nekoliko dana pre nego {to su Srbi zauzeligotovo nebrawen grad.30

U svojoj kwizi Ratnici mira (Les Guerriers de la Paix) iz 2004, Ber-nar Ku{ner, biv{i {ef „Lekara bez granicaŒ i francuski ministar spoq-nih poslova u Sarkozijevoj vladi, kaè da je ratni predsednik Bosne i

243

Hercegovine, Alija Izetbegovi}, na samrti priznao i Ku{neru i Ri~ardu

Holbruku da je preterivao u optu`bama za srpske zlo~ine kako bi izazvao

intervenciju NATO-a protiv Srba. Izetbegovi} je konkretno pomenuo za-

robqeni~ke logore koje su dràle sve tri strane u bosanskom gra|anskom

ratu, ali za koje je wegova vlada 1992. tvrdila da su to bili „logori za

istrebqeweŒ. Ovu optu`bu su na{iroko objavqivali novinari, kao Roj Gat-

man iz Wuzdeja (koji je delio Pulicerovu nagradu za ovu pri~u) i uzdanica

TV Ej-Bi-Si Piter Xenings. „To je izazvalo vrlo emotivne reakcije {irom

svetaŒ, se}a se Ku{ner Izetbegovi}evih re~i. Izetbegovi} je priznao pred

wim i Holbrukom da zaista „nije bilo logora za istrebqewe, ma kako uà-

sna ova mesta bilaŒ i dodao da je „mislio da }e ovo otkri}e ubrzati bom-

bardovawe (bosanskih Srba).Œ31

13. Hrvatske vlasti su bile odu{evqene tvrdwama o srebreni~kommasakru jer je to odvla~ilo pa`wu od wihovog razornog etni~kog ~i{}ewaSrba u Zapadnoj Slavoniji (koje su zapadni mediji gotovo u potpunostizanemarili) i zato {to je obezbe|ivalo pokri}e za ve} planirano prote-rivawe vi{e stotina hiqada Srba iz Krajine u Hrvatskoj. U operaciji„BqesakŒ, izvedenoj u maju 1995, Hrvati nisu obezbedili bezbedan prolazza ogromnu kolonu srpskih izbeglica u kojoj je bilo mnogo èna i dece.„Mnogi Srbi su nastradali u te{kom tenkovskom, artiqerijskom i vaz-du{nom bombardovawu… dok su poku{avali da pobegnu preko mosta naSavi u BosnuŒ, izve{tavao je Robert Koen iz Wujork tajmsa, i „izgleda daje nerealna procena o 450 srpskih `rtava koju je dao Gojko [u{ak, hr-vatski ministar odbrane.Œ

32

Masovno hrvatsko etni~ko ~i{}ewe Srba iz Krajine koje je usledilo

u roku od mesec dana, izvr{eno je sa ameri~kom dozvolom i logisti~kom

podr{kom. Mogu}e je da je broj srpskih civilnih `rtava bio ve}i od broja

muslimasnkih civila ubijenih u oblasti Srebrenice u julu mesecu. Naj-

ve}i broj muslimanskih `rtava su bili borci, a ne civili, po{to su Srbi

ène i decu iz Srebrenice poslali autobusima na sigurno. Ali u Krajini,

kao i u Zapadnoj Slavoniji, Hrvati to nisu u~inili, pa je veliki broj èna,

dece i starih poklan u Krajini. Okrutnost Hrvata je bila impresivna:

„Trupe UN uàsnuto su gledale kako hrvatski vojnici vuku tela mrtvih

Srba du` puta izvan logora UN, a onda pucaju u wih iz AK–47. Posle su

gusenicama tenkova gazili tela rastrgnuta projektilima.Œ33 Ali ovo je pro-

{lo skoro neprime}eno u jeku propagande i ogor~ewa stvorenih oko Sre-

brenice uz pomo} mejnstrim medija, koji su u balkanskim ratovima ve}

bili u{an~eni na jednoj strani.

14. Ha{ki tribunal i Ujediwene nacije su imali da odigraju va`nuulogu u u~vr{}ivawu standardne pri~e o srebreni~kom masakru. Od samogpo~etka Ha{ki tribunal je sluìo kao produèna ruka sila NATO-a. Onesu ga osnovale i finansirale i igrale ulogu wegove policije i izvorainformacija. Od ove organizacije su o~ekivale i dobijale odgovaraju}eusluge. Ha{ki tribunal se intenzivno fokusirao na Srebrenicu i obez-

244

be|ivao va`nu i nominalno nezavisnu potvrdu tvrdwi o masakru, zajedno sa

„pravnimŒ optu`bama za planirani „genocidŒ, na koje se moglo kasnije

pozivati. Iako se ukupan broj `rtava u operacijama „BqesakŒ i „OlujaŒ

meri hiqadama, Ha{ki tribunal nije, nasuprot svom odnosu prema Sre-

brenici, ali u skladu sa svojom ulogom instrumenta NATO-a, nikada po-

digao optu`nicu za genocid u slu~aju ovih pa`qivo planiranih etni~kih

~i{}ewa i masakra.

15. Organizacija UN je bila mawe nego Ha{ki tribunal integrisana u

zahteve NATO-a, ali je tako|e odgovarala zahtevima, a kada se radi o Sre-

brenici, sve je pro{lo ba{ kao {to su Amerika i weni saveznici èleli.

Pod pritiskom Amerike UN su primewivale dvostruke standarde za iz-

no{ewe navodnih zlo~ina srpskih snaga u odnosu na poredive zlo~ine hr-

vatskih i muslimanskih snaga. U periodu od maja 1992. do aprila 1993.

jedva da je pro{la ijedna nedeqa bez masakra ili napada tipa spaqena

zemqa koje je muslimanski vojskovo|a Naser Ori} sprovodio po gradovima

i selima, kao {to su Sikirice, Kowevi} Poqe, Glogova, Zala`je, Fako-

vi}i, Kaludra, Loznica, Breàni, Krnica, Zagoni, Orli}e, Biqaca, Crni

Vrh, Mili}i, Kamenica, Bjelovac, Kravica, Skelani i Zabokvica.„Naser Ori} je bio vojni zapovednik koji je uz pomo} terora vladao

ovom obla{}u i wenim stanovni{tvomŒ, svedo~io je general Filip Mo-rijon pred Ha{kim tribunalom. „Nije sebi mogao da dozvoli da drì za-robqenike. Koliko se se}am, nije se ~ak trudio ni da prona|e razlog.Œ34

Ori}eve snage su odgovorne za smrt 1.200 Srba u okolini Srebrenice domarta 1993, sude}i prema izve{taju koji je Ujediwenim nacijama podnelajugoslovenska Dràvna komisija za istragu o ratnim zlo~inima, u junu 1993.35

Srpski istori~ar Milivoje Ivani{evi} procewuje da se do kraja rata,krajem 1995, broj srpskih `rtava popeo na 3.287.36 Ipak, i pored brojnihdokaza o direktnom u~e{}u Nasera Ori}a u ovim uàsima, ameri~ki Stejtdepartment, UN i najve}e medijske ku}e su }utali o ovim zlo~inima. Re-zolucije Saveta bezbednosti kojima bi se osudili zlo~ini hrvatskih imuslimanskih snaga su osuje}ivane prete}im vetom Medlin Olbrajt. Iz-ve{taj o Ori}u je predat Ekspertskoj komisiji UN za ratne zlo~ine, ~ijegje predsedavaju}eg [erifa Basiunija postavila ambasador Olbrajt. Ali, uzavr{noj verziji izve{taja Komisije Ori} nije ni pomenut.37 Kad je Ha{kitribunal kona~no uspeo da podigne optu`nicu protiv Ori}a, 28. marta2003, vrlo verovatno da bi stvorio iluziju pravne ravnoteè, ona je sa-dràla samo mawe va`ne ta~ke, vezane za nekoliko smrti, lo{e postupawesa zarobqenicima, uni{tavawe imovine i, iznad svega, nemogu}nost da dr-ì pod kontrolom vojnike koji su bili pod wegovom komandom.38 Iako seOri} zapadnim novinarima hvalio o masakrirawu srpskih civila,39 port-parol Ha{kog tribunala Florans Artman je tvrdila da „Ha{ki tribunalnije na{ao dokaze da je u srpskim selima koja su predstavqa popri{tewegovih operacija bilo civilnih `rtava.Œ40

245

ârls Bojd, biv{i zamenik komandanta NATO-a koji je bio odgovoran

za obave{tajne procene, pisao je u listu Forin afers da se hrvatski napad

na oblasti pod za{titom UN naseqene Srbima u zapadnoj Bosni „razlikuje

od srpskih akcija u okolini Srebrenice i @epe, tako|e zona pod za{titom

UN, samo po stepenu zapadnog uvrtawa ruku i snimaka Si-En-Ena koji su

ove posledwe iznele na videlo. Etni~ko ~i{}ewe se osu|uje samo ako ga

vr{e Srbi, a ne ako se vr{i protiv wih.Œ41

16. Jo{ jedna anomalija koja ukazuje na sveti, nedodirqivi i poli-tizirani karakter srebreni~kog masakra — unapred spreman opis ubijawakao slu~aja „genocidaŒ. Tribunal je igrao va`nu ulogu u tome, sa te{kodosti`nom lakoverno{}u, neograni~enim psihologizirawem, problemati-~nim pravnim rezonovawem i spremno{}u da prihvati sudsko svedo~ewesvedoka tuìla{tva koji su po~inili krivokletstvo u procesu nagodbe (naj-poznatiji su Draèn Erdemovi} i Momir Nikoli}42

). Ha{ki tribunal jeizmanipulisao pojam genocida, nekada rezervisan za najuàsniji zlo~in,planirano istrebqewe odre|ene grupe, da bi opravdao optu`nice podig-nute pre bilo kakvog ozbiqnog istraìvawa doga|aja vezanih za osvajaweSrebrenice.

Kad je re~ o lakovernosti, jedan od sudija Tribunala kao ~iwenicu je

prihvatio trvdwu svedoka da su srpski vojnici naterali jednog starog Mu-

slimana da pojede jetru svog unuka.43 Sudije su ponavqale kao utvr|enu

~iwenicu tvrdwu da su 7.000 do 8.000 muslimanskih mu{karaca bili `rtve

smaknu}a, istovremeno priznaju}i da dokazi samo „upu}ujuŒ da „ve}inaŒ od

tih 7.000–8.000 nije ubijena u borbi, {to daje broj koji je znatno mawi od

7.000–8.000. Tribunal se bavio sumwivim problemom genocidne namere

Srba koji su muslimanske ène i decu autobusima poslali na sigurno,

navode}i kao argument da su to u~inili u marketin{ke svrhe. Ali, kako

nagla{ava Majkl Mandel, ako neko ne izvr{i kriminalni akt i pored èqe

da to u~ini, to jednostavno zna~i da „zlo~in nije izvr{enŒ.44 Tribunal

nikada nije pitao za{to Srbi nisu opkolili grad pre zauzimawa da bi

spre~ili hiqade mu{karaca da pobegnu, ni za{to su muslimanski vojnici

ostavili svoje ène, decu i mnoge rawene drugove na milost i nemilost

Srbima. Tribunal se nije suo~io sa ~iwenicom da je 10.000 uglavnom mu-

slimanskih stanovnika Zvornika potraìlo spas iz gra|anskog rata u bek-

stvu u samu Srbiju, kako je tvrdio svedok optu`be Borisav Jovi}.45

Me|u ostalim slabostima argumentacije sudija Ha{kog tribunala je i

to da je genocid ako ste ubili mnogo mu{karaca jedne grupe da biste sma-

wili wenu populaciju u budu}nosti, uklawaju}i je na taj na~in iz neke

oblasti. Naravno, mogu}e je da ste ubili da biste wih spre~ili da ubiju

vas i va{e qude, kao deo oruànog sukoba koji je u toku. Ali sud boqe

poznaje srpsku psihologiju — ne moè to biti jedini razlog, mora da je

postojao neki mra~niji ciq. Rezonovawe Tribunala nudi mogu}nost da uz

malo sudskog psihologizirawa naklowenog tuìla{tvu, svaki slu~aj ubi-

jawa neprijateqskih vojnika moè biti progla{en genocidom.

246

Postoji i problem definicije grupe. Da li su Srbi poku{avali da

elimini{u sve Muslimane iz Bosne ili sve Muslimane globalno? Ili

samo u Srebrenici? Sudije su sugerisale da je samo proterivawe Musli-

mana iz Srebrenice genocid, i u su{tini su izjedna~ili etni~ko ~i{}ewe

i genocid. Ha{ki tribunal, upadqivo, nikada nije proglasio „genocidomŒ

hrvatsko etni~ko ~i{}ewe 250.000 Srba iz Krajine, iako je u tom slu~aju

ubijeno mnogo èna i deca, a etni~ko ~i{}ewe primeweno na mnogo {ire

podru~je i mnogo ve}u populaciju `rtava nego u Srebrenici. Medlin Ol-

brajt je, 10. avgusta 1995, pred Savet bezbednosti iznela da je „13.000 mu-

{karaca, èna i dece proterano iz svojih domova u SrebreniciŒ. Ali ni-

kada nije smatrala neugodnim proterivawe 250.000 Srba iz wihovih do-

mova, a neaktivnost Ha{kog tribunala ju je pratila. Ovde je pristrasnost

o~ita a politizacija sudskog predmeta ekstremna.17. Medijski tretman srebreni~kog i kraji{kog slu~aja sledio je isti

{ablon i dobro ilustruje kako mediji neke `rtve mogu da u~ine vrednim, a

druge bezvrednim, zavisno od politi~kih ciqeva.46 Kako su Srbi bili

meta zapadnih vlada u ovim sukobima, a ameri~ka vlada posebno aktivno

pomagala programe masovnog etni~kog ~i{}ewa Srba iz Krajine od strane

hrvatskih i snaga bosanskih Muslimana, zapadni mediji su posve}ivali

ogromnu pa`wu Srebrenici, sa ogor~ewem, zlom namerom, pozivom na ak-

ciju i bez navo|ewa konteksta. A u slu~aju Krajine, pa`wa je bila mi-

nimalna i prolazna, ogor~ewe nepostoje}e, detaqni izve{taji o stawu `r-

tava minimalni, jezik izve{tavawa neutralan, a kontekst koji je ponu|en

u~inio je doga|aje potpuno razumqivim. Kontrast je dramati~an. Napad

bosanskih Srba na Srebrenicu je bio „jezivŒ, „ubila~kiŒ, „divqa{tvoŒ,

„hladnokrvno ubijaweŒ, „genocidŒ, „agresijaŒ i, naravno, „etni~ko ~i{}e-

weŒ. Za Krajinu, mediji nisu koristili tako o{tar jezik — ~ak je i izraz

„etni~ko ~i{}eweŒ smatran prejakim. Hrvatski napad je pre bio veliki

„ustanakŒ koji „smek{ava neprijateqaŒ, „muwevita ofanzivaŒ i obja{wen

je kao „odgovor na SrebrenicuŒ i rezultat ~iwenice da su srpske vo|e

„preteraleŒ. Va{ington post je ~ak citirao Pitera Galbrajta, ameri~kog

ambasadora u Hrvatskoj, koji je usred operacije „OlujaŒ tvrdio da „egzodus

Srba nije etni~ko ~i{}eweŒ.47 List nije dozvolio osporavawe ovog mi-

{qewa. U stvari, hrvatske operacije protiv Srba u Krajini u~inile su

Hrvatsku etni~ki naj~istijom od svih republika biv{e Jugoslavije, iako je

NATO okupacija Kosova od 1999. nadaqe omogu}ila Albancima etni~ko

~i{}ewe koje je moglo da parira onom u Hrvatskoj.Mnogi novinari koji su pratili Srebrenicu i rat u Bosni konzi-

stentno su prihvatali izjave bosanske i ameri~ke vlade kao ~iwenice, ume-

sto da sprovedu nezavisne provere. Xon Srej, potpukovnik ameri~ke armije

i stru~wak za vojna pitawa na Balkanu, koji je bio na licu mesta u Bosni,

pisao je u oktobru 1995. da „mnogi novinari, koji nesumwivo rade u te-

{kim i opasnim uslovima…dozvoqavaju sebi da postanu pioni propagan-

dne strukture.Œ Srej nastavqa:

247

„Ovi dopisnici ~esto ograni~avaju vreme provedeno u Bosni nakratke boravke i propu{taju da shvate prave nijanse koje su u igriu ovom ratu. Gledawe i ~itawe wihovih priloga pre~esto ostavqautisak da ose}aju pritisak utakmice sa whovim razmaènim ta-bloidnim konkurentima za voajersku publiku (kao {to su oni kojisu pratili su|ewe O Xej Simpsonu) i da reaguju u skladu s tim.Ovaj segment medija ose}a da sigurnost wihovog zaposlewa zavisiod toga da li }e dobiti tridesetak sekundi dobrog video snimka,pra}enog izjavama muslimanskih zvani~nika ili wihovog stanov-ni{tva. Kao rezultat se, o~igledno, javqaju bezvredni napisi kojipodilaze bosanskim stavovima i zavode ~itaoce.Œ48

O~igledno, ova karakterizacija ne opisuje kompletno izve{tavawe osukobu ili slu~aju Srebrenice, ali dobro opisuje dugoro~ni pristup mej-nstrim medija i obja{wava za{to danas, vi{e od petnaest godina kasnije,javnim mwewem dominira vrlo izvitoperena slika onoga {to se dogodilo uSrebrenici i kako je to pomoglo dono{ewu odluka koje su uticale na sud-binu Bosne, Kosova i same Srbije.

18. Ali zar Srbi nisu „priznaliŒ da su pobili 8.000 civila? Ovo jestav zapadnih medija koji jo{ jednom demonstriraju podlo`nost poli-ti~kim ciqevima svojih lidera. Bosanski Srbi su prvi izve{taj o Sre-brenici izdali u septembru 2002, ali je taj izve{taj odbio tada{wi vi-soki predstavnik Pedi E{daun zbog neodgovaraju}ih zakqu~aka. U tokuslede}e dve godine on je otpustio niz politi~ara i analiti~ara RepublikeSrpske, prete}i ~ak i obarawem wene vlade, i iznudio pisawe drugog, pa itre}eg izve{taja, koje su pripremali qudi ~ija se verzija doga|aja pro-gresivno pribliàvala zvani~no odobrenim zakqu~cima. Tre}i izve{taj,objavqen u junu 2004, bio je pozdravqen u zapadnim medijima kao razumnapotvrda zvani~ne linije: „Vo|stvo bosanskih Srba priznalo odgovornostza masakr 7.000 muslimanskih mu{karaca i de~aka u SrebreniciŒ — bio jeuobi~ajeni refren.

49Zanimqivo, ~ak i ovaj iznu|eni i nametnuti izve{taj

ne dolazi ni blizu priznawa o 8.000 smaknu}a. Umesto toga, on govori o7.800 „nestalihŒ i postavqa pitawe integriteta metoda sastavqawa vi{epromenqivih spiskova „nestalihŒ. I dok predlaè da se vlada RepublikeSrpske „pokloni pred `rtvama SrebreniceŒ, istovremeno izraàva naduda }e razli~ite institucije Bosne i Hercegovine u~initi to isto za drugenevine `rtve ubijene u toku ovih ratova.

50Mediji nisu pomiwali ove kva-

lifikacije i verovatno}a da }e vlasti sprovesti istragu i pozvati na izvi-wewe za hiqade nemuslimanskih (i implicitno bezvrednih Srba) `rtavaizrazito je mala.

19. Jo{ jedna osobina srebreni~kog slu~aja je insistirawe na dovo-|ewu svih (srpskih) zlo~inaca pred sud, gde }e priznati krivicu navodnozbog zadovoqewa pravde i procesa pomirewa. Ovo pravilo nije bilo pri-meweno u slu~aju Indonezije i Isto~nog Timora (1975–1999) gde su ame-ri~ki i britanski saveznici po~inili masovna ubistva. Naravno, ono se

248

ne}e primeniti ni u slu~ajevima gde su Amerika i Velika Britanija po-

~inile agresiju i pobile veliki broj civila, kao u Iraku. [to se ti~e

primene ovog pravila u ratovima na Balkanu, problem je u tome {to pravda

ne moè biti jednostrana, jer onda prestaje da bude pravda i otkriva svoje

pravo lice kao osveta ili pokri}e za druge politi~ke ciqeve. Etni~ko

~i{}ewe {irom biv{e Jugoslavije nikako nije sprovodila samo jedna stra-

na. U stvari, broj izbeglih i interno raseqenih lica bio je i ostaje naj-

ve}i me|u Srbima.51[tavi{e, Srbi tvrde i dokumentuju mnogo hiqada

ubijenih od ruku bosanskih Muslimana i uvezenih muxahedina, i Hrvata.

Imali su sopstvenu grupu za ispitivawe i identifikaciju tela u 63 ma-

sovne grobnice.52To je pro{lo skoro neprime}eno kod zapadnih medija i

Ha{kog tribunala. Kako je uvaèni stru~wak za sudsku medicinu Zoran

Stankovi} primetio jo{ 1996, „tuìlac Ri~ard Goldston nije bio zain-

teresovan za ~iwenicu da je wegov tim prethodno identifikovao 1.000 tela

(bosanskih) Srba u oblasti SrebreniceŒ.53

Umesto toga, postoji stalni re-

fren o srpskom jadikovawu, dok se àlbe bosanskih Muslimana uzimaju za

àlbe pravih `rtava i nikad nisu smatrane jadikovawem.Umesto da doprinese pomirewu, stalno fokusirawe na srebreni~ke

`rtve i Srbe ubojice doprinosi intenzivirawu mr`we i nacionali-sti~kih podela, ba{ kao {to su rat i nasiqe na Kosovu poja~ali mr`wu ipokazali da je ciq koji je Klinton proklamovao u aprilu 1999. kao borbu za„principe multietni~ke, tolerantne i inkluzivne demokratijeŒ bio pre-vara.54 Na Kosovu je ova jednostrana propaganda i NATO uprava oslobodilaozbiqno i konstantno nasiqe usmereno protiv Srba (ali i protiv Roma,Turaka i albanskih disidenata) koje je dodatno poja~ano spremno{}u NATOvlasti da skrenu pogled dok wihovi saveznici, navodne `rtve, sprovodeosvetu i postiù dugoro~ni ciq etni~kog ~i{}ewa. U Bosni je predlogbritanskog Forin ofisa da se desetogodi{wica srebreni~kog masakra is-koristi za „dràvni~ku inicijativuŒ javnog pomirewa razli~itih grupanavodno primqena kao mogu}nost da se na brzinu zavr{i sa tim. Kao {tonagla{ava Dejvid êndler, „fokusirawe me|unarodne zajednice na rat daloje podr{ku najreakcionarnijim i najnazadnijim politi~kim snagama u Bos-ni…Oni koji su dru{tveno najvi{e iskqu~eni iz bosanskog ìvota bilisu u mogu}nosti da diktiraju politi~ke ciqeve i da se suprotstave po-mirewu jer je wihova dru{tvena teìna ve{ta~ki uve}ana me|unarodnomdominacijom u politici ove male zemqe. Bez politi~ke, socijalne i eko-nomske zavisnosti od spoqa{wih aktera koja je legitimizovana idejom obo{wa~kim `rtvama, malo je verovatno da bi rat opstao kao centralnata~ka ìvota u Bosni.Œ55

I u Bosni i u Srbiji, Srbi su pod stalnim napadom, poniàvani, awihove vo|e i vojna lica ka`wavani, dok oni koji su optuèni za zlo~ineme|u Muslimanima, Hrvatima i silama NATO-a nisu bili predmet op-se`nih istraga i ka`wavawa, pa su ~ak i prikazivani kao deliteqi pravde.Jasno je da stvarni ciqevi onih koji insistiraju na odmazdi nisu pravda ipomirewe. Wihov ciq je, osim puke osvete, da se oja~a pozicija bosanskih

249

Muslimana, da se smrvi i ako je mogu}e ~ak i elimini{e Republika Srpska

kao nezavisni entitet u Bosni, da se Srbija zadrì u stawu potpune neo-

rganizovanosti, slaba i zavisna od Zapada, da se stvori osnova za formalno

odvajawe Kosova od Srbije i da se nastavi sa prikazivawem u povoqnom

svetlu ameri~kog i NATO napada i raspada Jugoslavije. Posledwi ciq

zahteva da se skrene pa`wa sa uloge Klintona i bosanskih Muslimana u

davawu Al Kaidi wenog upori{ta na Balkanu, sa Izetbegovi}evog bliskog

savezni{tva sa Osamom bin Ladenom, sa wegove Islamske deklaracije (1970),

koja je objavila neprijateqstvo multietni~koj dràvi, sa uvoza 4.000 mu-

xahedina da se bore u „svetom ratuŒ u Bosni uz aktivnu potporu Klin-

tonove administracije, i sa veze izme|u OVK i Al Kaide.56

20. Zavr{na napomena. Razumevawe doga|aja koji okruùju Srebrenicumoè tako|e da pomogne da se utvrdi ho}e li Srbi i daqe da budu izloènisilini napada za krivicu za tragi~ni sukob koji se desio kada su velikesile — Evropska unija, Amerika i UN — ohrabrile raspad Jugoslavije di-plomatskim priznawem naoruànih separatisti~kih republika i nisu u~i-nili ni{ta konstruktivno da spre~e nacionalno-politi~ku borbu za teri-torije koja je usledila. U stvari, oni su ohrabrili nasiqe jer su pro-pustili da re{e problem mawinskih enklava, jer su pustili bosanske Mu-slimane i OVK da veruju (s pravom) da provokacije i sukobi mogu da izazo-vu ukqu~ewe Amerike i NATO u borbu na wihovoj strani i jer su prika-zivali ove sukobe kao sukob dobra i zla. Ova kontinuirana demonizacija iprogon jedne strane kao jedino odgovorne za seriju gra|anskih ratova ukojima je u~estvovalo vi{e zara}enih strana, pospe{ili su mr`wu i na-siqe {irom ve}eg dela biv{e Jugoslavije i sigurno nisu osigurali putpomirewa. To je predstavqalo i osnovu za opasan i pogre{no dobronameranodnos prema „humanitarnoj intervencijiŒ NATO-a na Balkanu, koja nijebila ni humanitarna ni legalna, koja je ostavila ostatke u stawu zavisnostii haosa i obezbedila moralnu osnovu za budu}e ilegalne i nehumanitarneintervencije. Kao {to smo naglasili, naduvana i politi~ka konstrukcijasrebreni~kog masakra igra zna~ajnu ulogu u kreirawu ovih nesre}nih re-zultata.

Napomene

1 Vidi, npr: „îwenice o Srebrenici“ (“Facts About Srebrenica”), sinopsis,na osam strana, o stavovima MKSJ o relevantnim doga|ajima; N.A. and N.D.,International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, <http://www.icty.org/x/file/Outreach/view_from_hague/jit_srebrenica_en.pdf>. Zakqu~ci i cita-ti u vezi s kriti~nim stavovima navedeni su u poglavqima 1–7 ovogzbornika. Tako|e vidi: Diana Johnstone, Fools’ Crusade: Yugoslavia, NATOand Western Delusions (New York: Monthly Review Press, 2002); MichaelMandel, How America Gets Away With Murder: Illegal Wars, Collateral Damageand Crimes Against Humanity (Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2004); John

250

Laughland, Travesty: The Trial of Slobodan Milosevic and the Corruption of In-

ternational Justice (Ann Arbor, MI: Pluto Press, 2007); Edward S. Herman, David

Peterson, “The Dismantling of Yugoslavia,” Monthly Review, Vol. 59, No. 5,

oktobar 2007, str. 19–26, <http://www.monthlyreview.org/1007herman-peter-

son1.php>; Germinal îvikov, Srebrenica: Krunski svedok, (Beograd: NVO

Istorijski projekat Srebrenica, 2010); i Stephen Karganovic, Ed., Decons-

truction of a Virtual Genocide: An Intelligent Person’s Guide To Srebrenica

(Beograd: Istorijski projekat Srebrenica, 2011).

2 Vidi: Edvard S. Herman, „Predgovor“.

3 Vidi: David Rohde, “Evidence Indicates Bosnia Massacre”, Christian Science

Monitor, 18. avgust 1995.

4 Na primer, u junu 2005. srpska aktivistkiwa koja podràva NATO, Nata{a

Kandi}, prosledila je Tuìla{tvu na su|ewu Milo{evi}u pred MKSJ

video kasetu sa snimkom streqawa {estorice muslimanskih zarobqenika od

strane srpske paravojske 1995. Za Kandi}evu, za tuìla{tvo, kao i za

zapadni politi~ki i medijski establi{ment ovaj video snimak bio je

„kona~ni, neoborivi dokaz u~e{}a Srbije u srebreni~kim masakrima u

kojima je ubijeno preko 7.500 muslimanskih mu{karaca i de~aka“. (Tim Ju-

dah, Daniel Sunter, “How video that put Serbia in dock was brought to light”,

Obzerver, 5. jun 2005, http://www.guardian.co.uk/world/2005/jun/05/bal-

kans.warcrimes>.)

5 Vidi: Dean Paul Manning, iskaz svedoka, Tuìlac protiv Slobodana

Milo{evi}a, IT-02–54-T, 24. novembar 2003, paragraf 59,

<http://www.domovina.net/archive/2003/20031124_manning.pdf>.

6 Vidi: Xonatan Ruper, Poglavqe 4, „Poigravawe brojevima“.

7 Vidi, npr: Anthony Goodman, “U.S. alleges 2,700 massacred after Srebrenica

fell”, Rojters, 10. avgust 1995; Rupert Cornwell, Emma Daly, “2,700 Civilians

‘Butchered by Serb Gunmen’”, Independent, 11. avgust 1995; Barbara

Crossette, “U.S. Seeks to Prove Mass Killings,” Wujork tajms, 11. avgust 1995;

Josh Friedman, “Bosnia Photos Shock U.N.,” San Francisko kronikl, 11.

avgust 1995; Stephen Handelman, “Serbs buried 2,000 in mass graves,” Toronto

star, 11. avgust 1995; Catherine Toups, “Bosnian survivor tells U.N. of mass ex-

ecutions by Serbs,” Va{ington tajms, 11. avgust 1995; i Pilita Clark, “U.S.

Fury At ‘Systematic Slaughter’,” Sidni morning herald, 12. avgust 1995.

8 Vidi, npr: Karla del Ponte, Dopuwena optu`nica, Tuìlac tribunala

protiv Radislava Krsti}a, IT–98–33, MKSJ, 27. oktobar 1999, paragraf 25,

<http://www.icty.org/x/cases/krstic/ind/en/krs–1ai991027e.pdf>. Sli~ne

optu`be ponavqaju se i u ostalim slu~ajevima protiv optuènih za

Srebrenicu.

9 David Rohde, “The Battle of Srebrenica Is Now Over the Truth”, Wujork tajms,

9. jul 2000.

10 Vidi: Steven Lee Myers, “Making Sure War Crimes Aren’t Forgotten”, Wujork

tajms, 22. septembar 1997.

11 Vidi: Ruper, Poglavqe 4, “Poigravawe brojevima”.

12 Poraàvaju}i prikaz uloge medija kao ratnih hu{ka~a i provokatora u bo-

sanskom sukobu i wihovog sluèwa silama NATO-a, vidi u: Peter Brock, Me-

251

dia Cleansing: Dirty Reporting, Journalism and Tragedy in Yugoslavia (Los An-geles: GMBooks, 2005).

13 Vidi: Ruper, Poglavqe 4, “Poigravawe brojevima”.

14 Vidi: Patricia M. Wald, “General Radislav Krstic: A war crimes case study”,Georgetown Journal of Legal Ethics, prole}e 2003, Vol. 16, No. 3, str. 445.Tako|e vidi: Ruper, Poglavqe 4, “Poigravawe brojevima”.

15 Vidi: Xorx @amueli, Poglavqe 5, „Osiguravawe presuda: Zloupotreba is-kaza svedoka u Hagu“. Tako|e vidi: îvikov, Srebrenica: Krunski svedok.

16 Tim Butcher, “Serb Atrocities In Srebrenica Are Unproved”, Dejli telegraf ,24. jul 1995.

17 Carlos Martins Branco, “Was Srebrenica a Hoax?”, Centre for Research on Glob-alization, 24. jul 2005 (originalno izdawe autora, 4. mart 1998),<http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=731>.

18 Za diskusiju o brojki od 2.028, vidi: sudija Almiro Rodrigues et al., Presuda,Tuìlac protiv Radislava Krsti}a, IT–98–33-T, MKSJ, 2. avgust 2001,paragraf 73, <http://www.icty.org/x/cases/krstic/tjug/en/krs-tj010802e.pdf>. Broj-ku od 1.919–1.923 izneo je srpski forenzi~ki analiti~ar Qubi{a Simi},koji je prou~io patolo{ke izve{taje dostavqene MKSJ tokom 2002. godine(godinu dana posle Presude Krsti}u) i zakqu~io, kako u ovom poglavqupi{e Xonatan Ruper, da je „stvaran broj skupova ostataka predstavqenih uovim izve{tajima ukupno mawi od 2.000, a verovatno izme|u 1.919–1.923”.Vidi: Qubi{a Simi}, “Analysis of Srebrenica Forensic Reports Prepared byICTY Prosecution Experts”, i Simi}, “Presentation and Interpretation of Foren-sic Data (Pattern of Injury Breakdown)”, u: Deconstruction of a Virtual Genocide,urednik Karganovi}, str. 69–88, i str. 89–104. Tako|e vidi: Ruper, Poglav-qe 4, „Poigravawe brojevima“.

19 Vidi: Edvard S. Herman, Poglavqe 1, „Uvod“.

20 O ulozi Vilijema Vokera u podsticawu interesovawa Zapada za navodnimasakr oko 45 etni~kih Albanaca u selu Ra~ak na Kosovu januara 1999, vidi:Johnstone, Fools’ Crusade), “Racak: casus belli for NATO”, str. 238–244. Ta-ko|e vidi Edward S. Herman, David Peterson, The Politics of Genocide (NewYork: Monthly Review Press, 2010), “Mythical Bloodbaths: Racak”, str. 95–101.

21 Vidi: Cees Wiebes, Intelligence and the War in Bosnia, 1992 — 1995 (London:Lit Verlag, 2003), posebno Poglavqe 4, “Secret Arms Supplies and Other CovertActions”, str. 157–218.

22 Thomas H. Kean, Lee Hamilton, The 9/11 Commission Report (New York: W.W.Norton & Co., 2004), str. 147, str. 488, i str. 58.

23 Vidi: Xorx Bogdani~, Poglavqe 2, „Uvod u osvajawe Srebrenice“, u ovojkwizi. Kako isti~e Bogdani~: „Britanska novinarka Iv-En Prentis (Eve-AnnPrentice) izjavila je da je, dok je ~ekala da po~ne zakazani sastanak sa AlijomIzetbegovi}em negde u novembru 1994, videla kako jednog '~oveka koji jeli~io na Arapina' uvode da pre we vidi Izetbegovi}a. Novinarka koja je utom trenutku bila s wom, Renata Flotau (Renate Flottau) iz nema~kog [pigla,kasnije je tog ~oveka prepoznala kao Osamu bin Ladena“ (napomena 13).

24 Vidi: Richard J. Goldstone, Tuìlac tribunala protiv Radovana Karaxi}a,

Ratka Mladi}a, IT–95–5-I, 24. jul 1995, paragraf 17–33,<http://www.icty.org/x/cases/karadzic/ind/en/kar-ii950724e.pdf>.

252

25 Paul Holmes, “Karadzic a pariah, says war crimes tribunal chief”, Rojters, 26. jul

1995. Tako|e vidi @amueli, Poglavqe 5, „Osiguravawe presuda“, u ovoj kwizi.

26 Richard Holbrooke, “United Nations or not?”, Intervju za Bi-Bi-Sijev Radio 4,

9. septembar 2003, <http://www.bbc.co.uk/radio4/news/un/transcripts/richard_hol-

brooke.shtml>.

27 Vidi: Kofi Annan et al., The Fall of Srebrenica (A/54/549), Izve{taj gene-

ralnog sekretara povodom rezolucije Generalne skup{tine 53/35, 15. no-

vembar 1999, <http://www.un.org/News/ossg/srebrenica.pdf>. Kako stoji u ovom

dokumentu: „Neki od preìvelih ~lanova srebreni~ke delegacije izjavili

su da im je predsednik Izetbegovi} tako|e rekao ‰1993Š kako je saznao da je

intervencija NATO-a mogu}a u Bosni i Hercegovini, ali se moè dogoditi

samo ukoliko bi Srbi provalili u Srebrenicu i ubili najmawe 5.000 ta-

mo{wih stanovnika. Predsednik Izetbegovi} ne priznaje da je tako ne{to

izjavio“ (paragraf 115). Tako|e vidi: Xorx Bogdani~, Poglavqe 7, „Izve-

{taj UN-a o Srebrenici — Iskrivqena slika doga|aja“, u ovoj kwizi.

28 Vidi Bogdani~, Poglavqe 2, „Uvod u osvajawe Srebrenice“, u ovoj kwizi.

29 Tim Ripley, Operation Deliberate Force: the UN and NATO Campaign in Bosnia

1995 (Lancaster: Centre for Defence and International Security Studies, 1999),

str. 192, str. 145.

30 Vidi: Xorx Bogdani~, Poglavqe 7, „Izve{taj UN-a o Srebrenici — Is-

krivqena slika doga|aja“, u ovoj kwizi.

31 Bernard Kouchner, Les Guerriers de la Paix (Paris: Grasset, 2004), str. 373–374.

(Prevela Diana Johnstone, li~na komunikacija, 9. mart 2011.)

32 Roger Cohen, “Serbia Moves Tanks to Croatia Border”, Wujork tajms, 7. maj

1995.


34 Transkript su|ewa Milo{evi}u, 12. februar 2004, str. 31.966,

<http://www.un.org/icty/transe54/040212ED.htm>.

35 Vidi izve{taj predat Generalnoj skup{tini UN i Savetu bezbednosti:

(A/48/177 — A/25835), Memorandum o ratnim zlo~inima i zlo~inima ge-

nocida u isto~noj Bosni (op{tine Bratunac, Skelani i Srebrenica) protiv

srpskog naroda od aprila 1992. do aprila 1993, Jugoslovenska dràvna ko-

misija za ratne zlo~ine i genocid, april 1993, str. 19, http://unbisnet.un.

org:8080/ipac20/ipac.jsp?session=KE997922Q7026.88080&profile=bib&uri=

full=3100001‹!320302‹!1&ri=3&asect=subtab124&menu=search&source=‹!ho-

rizon#focus>.

36 Vidi: Milivoje Ivani{evi}, Srebrenica jul 1995: u tragawu za istinom,

Beograd, Hri{}anska misao, drugo izdawe, 2010, str. 93. U ovom izdawu

Ivani{evi} dokumentuje broj iz „Kwige mrtvih Srebrenice i Bir~a

1992–1995” (str. 95–169), gde navodi imena i datume ro|ewa i smrti 3.287

srpskih `rtava na tom podru~ju i u datom vremenskom razdobqu.

37 Vidi: M. Cherif Bassiouni et al., Final Report of the Commission of Experts Es-

tablished Pursuant to Security Council Resolution 780 (S/1994/674), Savet

bezbednosti UN, 24. maj 1994, <http://unbisnet.un.org:8080/ipac20/ipac.jsp?ses-

sion=1299G107990HF.85918&profile=bib&uri=full=3100001‹!346883‹!

7&ri=13&aspect=subtab124&menu=search&source=‹!horizon#focus>.

253

38 Vidi: Carla Del Ponte, Tuìlac tribunala protiv Nasera Ori}a (IT-03–68- I),

28. mart 2003, paragrafi 22–38, <http://www.icty.org/x/cases/oric/ind/en/

oriii030328e.pdf>.

39 Vidi, npr: Bill Schiller, “Muslims’ hero vows he’ll fight to the last man”, To-

ronto star, 31. januar 1994. i John Pomfret, “Weapons, Cash and Chaos Lend

Clout to Srebrenica’s Tough Guy”, Va{ington post, 16. februar 1994.

40 “No Evidence of Civilian Casualties in Operations By Bosnian Commander”,

Novinska agencija Beta, 11. april 2003; BBC Monitoring International Reports,

11. april 2003.

41 Charles G. Boyd, “Making Peace with the Guilty; The Truth about Bosnia,” For-

eign Affairs, September/October, 1995. Summary and Conclusions

42 O Draènu Erdemovi}u i Momiru Nikoli}u vidi: @amueli, Poglavqe 5,

„Osiguravawe presuda“, u ovoj kwizi. Posebno o Erdemovi}u vidi: îvikov,

Srebrenica: Krunski svedok.

43 Vidi: “Radovan Karadzic and Ratko Mladic Accused of Genocide Following the

Take-Over of Srebrenica,” saop{tewe za {tampu CC/PIO/026-E, MKSJ, 16. no-

vembar 1995. U izjavi pred sudom sudija ve}a Fuad Rijad rekao je da „dokazi

koje je izneo Tuìlac opisuju prizore nezamislivog divqa{tva: na hiqade

mu{karaca je streqano i zakopano u masovnim grobnicama, stotine qudi

zakopani su ìvi, mu{karci i ène su kasapqeni i klani, deca ubijena pred

o~ima majki, a jedan deda je bio primoran da pojede jetru svog unuka. Ovo su

zaista prizori iz pakla, zapisani na najmra~nijim stranicama qudske is-

torije.“ Tako|e vidi: Barry Schweid, “Top Bosnian Serbs Indicted for ‘Scenes

From Hell’ in Srebrenica”, Aso{ijeted pres, 16. novembar 1995.

44 Vidi Majkl Mendel, Poglavqe 6, „MKSJ to naziva 'genocidom'“, u ovoj kwi-

zi.

45 Vidi: Transkript su|ewa Milo{evi}u, IT-02–54, 18. novembar 2003, str.

29.113–29.114,


46 Vidi uporednu analizu slu~ajeva Srebrenice i Krajine u: Herman, Peterson,

“The Dismantling of Yugoslavia,” str. 19–26,

<http://www.monthlyreview.org/1007herman-peterson1.php>.

47 “A UN Report: Bosnian Serbs Massacred Srebrenica Muslims”, Va{ington

post, 12. avgust 1995.

48 LTC John E. Sray, “Selling the Bosnian Myth to America: Buyer Beware”, For-

eign Military Studies Office Publications, Department of the Army, Fort

Leavenworth, oktobar 1995, <http://fmso.leavenworth.army.mil/documents/bo-

snia2.htm>.

49 Nicholas Wood, “Bosnian Serbs Admit Responsibility for the Massacre of 7,000”,

Wujork tajms, 12. jun 2004.

50 Vidi: Milan Bogdani} et al., Kona~ni izve{taj Komisije za istraìvawe

doga|aja u Srebrenici izme|u 10. i 19. jula 1995. (Bawaluka, Republika Srp-

ska), juni 2004.

51 Vidi: Herman, Peterson, “The Dismantling of Yugoslavia”, Tabela 1, “Refugees

and internally displaced persons in the former Yugoslavia, as of January 1, 2005”,

str. 31.

254

52 Vidi: “Serb official says mass grave discovered in northwestern Bosnia”, No-vinska agencija Onasa, 21. februar 2006; BBC Worldwide Summary, 21. fe-bruar 2006.

53 “Yugoslav forensic expert says no proof about Srebrenica mass grave”, Novinskaagencija Tanjug, 12. jul 1996; BBC Summary of World Broadcasts, 15. jul 1996.

54 Bill Clinton, “Remarks by the President to the American Society of NewspaperEditors”, Federal Documents Clearing House, 15. april 1999.

55 David Chandler, “Srebrenica: Prolonging the wounds of war”, Spiked Online, 20.jul 2005, <http://www.spiked-online.com/articles/0000000CAC9B.htm>.

56 Vidi, npr: John R. Schindler, Unholy Terror: Bosnia, Al-Qa’aida, and the Rise ofGlobal Jihad (Minneapolis, MN: Zenith Press, 2007).

255

BELE[KA O AUTORIMA

Xorx Bogdani~ reìrao je i zajedno s Martinom Letmajerom, film-skim umetnikom iz Minhena, producirao dokumentarni film Jugoslavija,rat koji se mogao izbe}i. (George Bogdanich, Martin Lettmayer: YugoslaviaThe Avoidable War; „Frontier Theatre & Inc.Œ, 2000.)

Filip Korvin radio je 27 godina kao slu`benik Ujediwenih nacija,izme|u ostalog i na mestu koordinatora za civilna pitawa UN u Bosni iHercegovini 1995. godine, {to je bio najvi{i poloàj za politi~kogslu`benika UN u Sarajevu. Korvin je tako|e u~estvovao u mirovnim ope-racijama UN na Haitiju, u Zapadnoj Sahari i Avganistanu, a pisao je igovore za generalnog sekretara UN Peresa de Kveqara. Autor je kwigaDubious Mandate: A Memoir of the UN in Bosnia, Summer 1995 („Sumwivimandat: memoari UN-a u Bosni, leta 1995.Œ, izdawe Duke University Press,1999) i Doomed in Afghanistan: A UN Officer’s Memoir of the Fall of Kabul andNajibullah’s Failed Escape, 1992 („Neuspeh u Avganistanu: Se}awa slu`be-nika UN o padu Kabula i Naxibulahovom propalom poku{aju bekstvaŒ, iz-dawe Rutgers University Press, 2002).

Tim Fenton ìvi u Oksfordu, u Engleskoj, gde radi kao istraìva~i stru~wak za informacione tehnologije. Veza s Jugoslavijom nastala jepre 26 godina, kada se oènio Jugoslovenkom. Od tada prati turbulentnedoga|aje u ovom regionu, koji je vi{e puta li~no posetio. Raspad Jugo-slavije zainteresovao ga je kada je li~no prisustvovao ponovnom ro|ewuhrvatskog nacionalizma tokom predizborne kampawe Frawe Tu|mana 1989.godine. Uveren je da su sukobi oko biv{e Jugoslavije, oko Bosne i Herce-govine, a naro~ito oko Kosova, bili od presudne va`nosti za definisaweupotrebe „novih medijaŒ u politi~ke i vojne svrhe.

Filip Hemond predaje Medije i komunikacije na Fakultetu umet-nosti i dru{tvenih nauka Univerziteta Saut Benk u Londonu. Zajedno sEdvardom S. Hermanom uredio je kwigu Degraded Capability: The Media andKosovo Crisis („Degradirana sposobnost: mediji i kosovska krizaŒ, izdawePluto Press, 2000). Autor je dela Framing Post-Cold War Conflicts: The Media& International Intervention („Okvir za sukobe posle Hladnog rata: mediji ime|unarodne intervencijeŒ, izdawe Manchester University Press, 2007); Media,War and Postmodernity („Mediji, rat i postmodernizamŒ, izdawe Routledge,2007); zajedno s Endrjuom Kalkatom (Andrew Calcutt) urednik je kwigeJournalism Studies: A Critical Introduction („Studije novinarstva: kriti~kiuvodŒ, izdawe Routledge, 2011).

Edvard Herman penzionisani je profesor finansija na fakultetuVorton Univerziteta u Pensilvaniji i autor mnogih dela iz oblasti eko-

nomije, politi~ke ekonomije i medija, me|u kojima su: Corporate Control,Corporate Power („Korporativna kontrola, korporativna mo}Œ, izdaweCambridge University Press, 1981), The Real Terror Network („Stvarnateroristi~ka mreàŒ, izdawe South End Press, 1982); dvotomno delo ThePolitical Economy of Human Rights, koje potpisuje zajedno s Noamomômskim („Politi~ka ekonomija qudskih pravaŒ, izdawe South End Press,1979) i Manufacturing Consent („La`ni pristanakŒ, izdawe Pantheon, 2002).Zajedno s Filipom Hemondom urednik je kwige Degraded Capability: TheMedia and Kosovo Crisis („Degradirana sposobnost: mediji i kosovska kri-zaŒ, izdawe Pluto Press, 2000); nedavno je sa Dejvidom Pitersonom potpisaodelo The Politics of Genocide („Politika genocidaŒ, izdawe Vesna info,2010, Beograd).

Majkl Mandel profesor je prava na pravnom fakultetu „Ozgud HolŒUniverziteta Jork u Torontu. Bavi se me|unarodnim pravom i prati rad adhoc Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju. Autor je dela HowAmerica Gets Away With Murder: Illegal Wars, Collateral Damage and CrimesAgainst Humanity („Kako ameri~ka ubistva prolaze neka`weno: nezakonitiratovi, kolateralna {teta i zlo~ini protiv ~ove~nostiŒ, izdawe PlutoPress, 2004). Godine 1999, predvodio je grupu intelektualaca koji su poku-{ali da ubede MKSJ da sprovede istragu i podigne optu`nice protiv po-liti~kih lidera NATO-a zbog wihove uloge u bombardovawu Savezne Re-publike Jugoslavije.

Xonatan Ruper radio je petnaestak godina kao producent i rediteqtelevizijskih vesti Bi-Bi-Sija, jedno vreme i kao {ef informativne re-dakcije. Napustiv{i Bi-Bi-Si, bavio se odnosima sa javno{}u za potrebekorporacija i finansijskih ustanova, pre nego {to je pomogao osnivawejedne nezavisne kompanije za televizijsku produkciju. Krajem 1980-ih go-dina po~eo je redovno da pose}uje biv{u Jugoslaviju, a onda i da istraùjeraspad Jugoslavije, {to je sve pre{lo na jedan vi{i nivo kada se 1994.godine pridruìo neformalnoj istraìva~koj grupi Nore Belof. Danasradi kao nezavisni predava~ za oblasti medija i prezentacije, producent iurednik korporativnih video materijala.

Xorx @amueli autor je i novinar koji je u Evropi i SjediwenimDràvama objavio veliki broj dela. Radio je kao urednik listova Spektej-tor (London), Tajmsov kwièvni dodatak (London) i Nacionalni pravnipregled (The National Law Journal, Wujork). O~ekuje se kwiga „Bombe zamirŒ (Bombs for Peace), prikaz zapadne intervencije na Balkanu tokom de-vedesetih godina.

257

CIP

ISBN 978-86-88135-10-8

9 788688 135108