Miodrag Pavlovic Nekoliko Pesama

Slutnja kraja

Prete nam sa svih strana

u ime oca i sina,

prete nam potopom

to stoji odmah iza brda

kao din od sluzi,

pa glau

od koje ne titi ni jedno bilje,

prete i uasnim obiljem hrane

(kakva budunost!)

i najezdom vina.

U kardinalski-crvenom

etaju nam nou po stanu

i trae prekidae

za sve to svetli i greje,

dre propovedi duge

koje malo znae,

a mogu da se pozovu samo na trube

to vrebaju sa neba

ko topovi s ratne lae.

Prete nam sa svih strana

udarcima i stranim snima,

avaj, i nai snovi su s njima!

No pretnja predugo traje,

udrite ve jednom, ili dosta!

U nama vidno prkos raste

i svako u svom uglu spreman je da umre

sopstvenom smru, hrabro i polako.

Udrite!

Kosti nam postaju metal

i zvone kao zvona,

gospodarima ludim i sporim

uzvratiemo pretnju

glasom sa gore Siona!

Miodrag Pavlovi

From: Velika skitija

Svjetlost, Sarajevo 1969

Audio production: Radio Beograd / Radio Belgrade

Sloveni pod Parnasom

Glavari su nas na june doveli strane

od bezmerja pijane, od snage zelene,

da mramoru grizemo bedra,

da batinama kvarimo planine,

da stada luda po moru teramo.

Divlje sred plaveti igramo kolo,

s veeri goli spavamo

kraj plemaenih kipova.

Kriom nas pitaju pevai:

ko je to bio na sahrani neba,

ko svedoi da je venost u ropcu?

Rekli su jo: ne u ruenju

nego u pesmi treba provesti no,

a zorom e stii velike dvorane

s lepim telima vladara zemlje

i ukotvie se na vrhu planine.

Boanski e stas u vazduhu svanuti

i ruke se spustiti na naa ramena

da nas priznaju za nove sinove.

I naa e se golotinja u rei odenuti

ko breza s prolea u lie.

Miodrag Pavlovi




Silazak u Limb

Tu smo mi i prazan prostor,

u praznom se ne zna tano gde smo,

a prostor se trude da ispune zveri:

one bivaju sve vee,

njihovi kosturi rastu,

duga se krzna po ledini vuku

i vetar im trese mlohave glave

meine to podstiu poar

poslednjih ljudskih zdanja.

udovita se teturaju,

ne zna se njihova vrsta,

slina su ulju kad se prospe,

jeziina im ko vlano rublje po nama

i preko svega mastilo nepismenog mraka.

udimo se kako nam pogled jo radi

i savetuju da se sklonimo pod zemlju;

nije ba rat, al poi da se skrije

meu bivu gamad

to nam sad izgleda veselo i edno

u poreenju... sva su poreenja pala

i oko je svaije razrooko.

Ko zna gde su vrata?

Boansko poslednju poruku alje

preko mrklog mraka.

Ta se poruka vie ne probija

ni kao no do naeg srca, jao!

No tamo u dnu sale, gle,

otvaraju se vratanca na rupi mia

i mala svetlost i mali stvor

hoe svom snagom da se probiju ka nama!

Nek doe taj spasitelj najmanji,

taj mi na vidiku

naa velika nada!

Miodrag Pavlovi

From: Svetli i tamni praznici

Matica srpska, Novi Sad 1971


Balkanski putopis

Polako idi kroz male crkve

ne pitajui za put,

pozdravi se s drvenim rukama svetaca

ogrezlim u krv i mleko,

gledaj u svodovima damija

drhtanje belih zmija,

podesi svoje vreme

po kunim satovima venosti,

sagni se pod pononim zvonjavama

bistrim i tekim

kao da ti zvezde padaju na lem,

u umi velikih rua

posedi s majstorima

neka ti nenim dletom promene lik.

Onda u planine!

Do divovskih aa punih leda

i studenih ardaka magle.

Tad se obazri

i pogledaj dole te trke ludih uma

i zveri benje od vetra,

na pustonom vidiku naroda nema

ni vitkih zdanja,

jo niko tu nije stigao,

jo nita tu nije stvoreno,

ni sabor glasova, ni reke!

Sve to si video na Balkanu

behu samo privid-lae

na mrkoj puini prapoetka.

Miodrag Pavlovi




j

j

j ,

j j.

j ,

:

j j ,

, j, ,

a

.

: j,

j ,

j

.

,

j ,

j j

; ,

.

:

,

j j .

.

,

.

Audio production: 2005, M.Mechner / Literaturwerkstatt Berlin

a

j

j


j

j

j

j j

j

j

j

j

j

j

j


o

j

j

j

J

j

j


J j

,

j

j j .

.

jj ,

.

,

e ,

,

j j .

,

,

j ,

,

j

j .

j

j .


o j

j , j,

, ,

, ,

;

,

, c j,

.

j ,

j j ,

. j

j j

.

: j

j ,

j j .

j, ,

,

j

.

,

j , j

j j

:

,

,

,

, , ,

,

, .


Documents

Miodrag Pavlovic Nekoliko Pesama