MILORAD S. KURAICA CIRILICA

8/14/2019 MILORAD S. KURAICA CIRILICA

http://slidepdf.com/reader/full/milorad-s-kuraica-cirilica 1/11

БЕСМРТНА ЋИРИЛИЦА

Хиљадугодишња српска ћирилица је национално фонетско писмо. Српска

ћирилица је темељ и ослонац српског духовног и историјског постојања. Наша –српска ћирилица је миленијумско писмо ! Један од најревноснијих чувара нашећирилице до дана данашњег јесте Српска Православна црква. До данас на ни једној цркви Српске Православне цркве, а ни у њој није написано ни једно словолатиницом !

Ћирилица је најфункционалније писмо на свијету. До краја испоштованфонетски систем "једно слово - један глас". Исто тако, употреба ћирилице нијеодраз национализма и затуцаности, већ би бар требала бити сасвим нормалнаствар. У прилог овој констатацији иде и питање - Да ли неко каже за Кинезеили Грке да су националисти и примитивни што користе своје вјековно писмо ?

Први споменик писан ћирилицом је Мирослављево јеванђеље из XIIвјјека ( око 1192. године ). Данас се чува у Народном музеју у Београду.

Радован М. Грујић у књизи ``Апологија србског народа у Хрватској иСлавонији`` Нови Сад. 1909. даје нам на знање да су и дипломатеосманлијског, аустроугарског и румуњског двора користили српску ћирилицу. Усрпској држави хрватска латиница долази тек по уједињењу 01. децембра 1918.године ! Ако је то тако, а јесте, поставља се питање – Шта је старије? Много је``тежак`` одговор. А, данас колико је ћирилице на простору Републике Хрватскеа латинице у Репиблици Србији. Небо и земља. Додуше, у Загребу оследњафирма са ћириличним натписом био је хотел `` Београд``. Било је то давне1937.!? Данас писати ћирилицом у Републици Хрватској је прави јерес. Она јебоље речено забрањена за употребу. Сви документи на ћирилици морају сепреводити на новоустоличени хрватски језик и латиницу!!!

„Све што је вредно у вишевековној прошлости српског народа написано јена ћирилици, нашем првом и основном писму. И поред тога, потискивањећирилице сталан је процес и за то смо највећи кривци ми сами. Ђирилицубранимо јер нам је циљ да њоме пише и наше још нерођено потомство. Да њеима и у родном листу и на надгробном споменику” истиче Мато Пижурица.

Мало ли је што је у српском народу српска ћирилица готово заборављенаи нема је у употреби! Као награда српском народу уведена су два писма, ускоро

очекујемо да ће их бити и више. Док је постојала нормална ситуација и владалоправо и правна држава Србија и поштован српски народ, тада је цијењени ЛујКордије, професор, писац и новинар, припадник великог француског народа,„потпуно савладао и научио српски језик и правилно писао, служећи сећирилицом“. Можемо се сјетити и Јованче Мицића и његових ријечи: „Ама,браћо Срби, престаните...“. Зашто ? У даљњем тексту покушати ћемо у парреченица појаснити.



Данас, на почетку 21. вијека, српска ћирилица је у Србији постала писмо

другога реда. Како је до тога дошло, у чему се крије тајна овога националногпораза и шта нам је чинити?

Као поборник очуваања и активне употребе наше ћирилице пробаћунаглас размишљати.

За очување наше ћирилице достављам само мало онога што посједујем. Прво, Француска је још у вријеме Де Гола имала закон о заштити језика,Друго, у књизи ``Пут духовне обнове`` Ивана Иљина, написаној прије 70

година, у једној реченици даје значај и важност језика: ``Језик на тајанствен иконцетрисан начин садржи у себи целокупну душу, целокупну прошлост,целокупни духовни склоп и целокупне стваралачке замисли народа``..

Ето, ми имамо широку тему разговора и заједничку љубав –ћирилицу.Обавеза свих нас је да је користимо, чувамо, афирмишемо иунапређујемо. Наиме, наше дружење са ћирилицом јесте први корак, на плануочувања српског идентитета, а ако се не учини ни тај први корак нећемо доћини до хиљадитог, каже Киненска мудрост.Драги људи, ми обични грађани смо

ревноснији у чувању ћирилице од оних који су за то плаћени.

Наиме, обавеза је да се закони у правној и демократској држави поштујудок су, наравно, на снази. Но, у земљи Србији то није случај. Значи, плачивољена земљо! Надлежни не примјењују, нити поштују Закон о службенојупотреби језика и писма, а ако се сада не буду ни Устав ``збогом дико``.Додуше, ни до сада није било идеалано. Ипак, цијенимо да је досадашњиЗакон солидан, али какав је такав, мора се примјењивати. Управо се зато и јављам да помогнем успаваном српском народу. Појединачно неће битиуспјеха, али заједно, иако тешко и дуготрајно, резултата ће бити.

Значи, ови ``наши``: ``Бога се не боје, људи не стиде, или како рече ИсусХристос опрости им оче не знају шта да раде``. Њима је лични испреднационалног интереса. Они продају вјеру за вечеру. Додуше, пишу ћирилицусамо када им требамо. А, требамо им само за изборе. Погледајте само плакате.

Поставља се питање: Зашто Срби нису сложни? Зато што смо несрећаннарод, живимо у злим временима, вјечна борба за опстанак... У борби заопстанак нема толеранције. На нашим просторима за идеје и вјеру давала се,нажалост, глава.

Још једно питање: Зашто ћирилица ? Одговор је – Зато што је то првонаше и основно писмо. Сјећам се добро да је неко 90 - тих година 20. вијека

рекао да ``ћирилица одмара очи``. Све што се дешавало српском народу крозвијекове дешавало се и ћирилици. На ћирилици је нашисано много вриједнихствари у десетовјековној српској писмености. Нема дилеме ћирилица је симболнашег културног идентитета на мапи свијета. Ћирилица се потискује лагано истално. За њено потискивање, слободан сам рећи, искључиви кривци смо миСрби. Због употребе ћирилице спочитава нам се заосталост, примитивизам икочење уласка у лажни европски свијет. Дакле, још једна неаргументованакритика ћирилице је да „уз ћирилицу нећемо ући у Европу и свет“. Иначе,



постоје примјери, као што је Грчка, како се „улази у Европу“ са нелатиничнимписмом и неенглеским језиком.

Ваља рећи да је ћирилица једно вријеме била и хрватско писмо. У 17.вијеку католичка Конгрегација де пропаганде фиде направила је анкету у јужнославенским зенљама о употреби писма у којој је надмоћно побједила

ћирилица. Такођер, од 18. вијела на ћирилици се воде и матичне књиге укатоличким и хрватским срединама. Исто тако су на ћирилици написаниДубровачки зборник, Винодолски статут... Имамо и примјере коресподенције између Хрвата и Срба и то на ћирилици. Фрањо Рачки је Стојану Новаковићустално писао на ћирилици, а овај њему латиницом. Дакле, у 19. вијеку је тобило знак поштовања и културног опхођења. А, како је данас ?

Реформама Вука Караџића добили смо писмо које је поред осталихслова, заједничких за све модерне варијанте ћирилице, садржало и посебнасрпска слова. Српска ћирилица је, поред тога, и једино фонетско писмо насвијету. Ћирилица је писмо са најдужим „стажом“ код нас. Ћирилицом смо сеодувјек служили.

Прије двадесетак година читао сам једну изузетно демократску максиму,а она гласи: ``Моје свето, а и твоје свето, своје чувај у моје не дирај``. Дакле,чувајмо нашу ћирилицу а други људи и народи нека пишу својим писмом. А, омултикуултури говоре и ријечи мађарског реформатора Szechenyi Istvana изсредине 19. века: ``Припадност једном народу не искључује човечност, особакоја је верна свом народу, није мање верна читавом људском роду, јер настепеницама развијених народа се може очекивати просперитет људског рода``).

Убјеђен сам да уз живот на балканској вјетрометини, са разнимкомшијама, који све чине да затру нашу ћирилицу, а тиме и српско биће,основни проблем јесте у нама – Србима. Заиста, мислим да у овом ``грму лежзец``. О томе Толстој каже: ``Чудно! Човек се буни против зла које долазиспоља, од других, зла које он не може да избегне, а не буни се против свогсопственог зла које је у његовој власти``.

Драги пријатељи, Ко не зна добро ће му доћи, ко зна неће му сметати ако напишем

неколико мисли великих људи и неких од оних који су нањели magnum crimen(велики злочин) српском народу.

Ево их: Преподобни Симеон Мироточиви, Стефан Немања, родоначелник

династије Немањића непосредно пред смрт, 1200. године, издиктирао је у перосвом најмлађем сину, светом Сави – Растко Немањић: `` Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као

град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Неузимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да ниси освојио, негоси себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, негонајмању и најнезнатију ријеч свог народа.



Земље и државе се не освајају само мачевима, него и језицима. Знај да те јенепријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потро и својихпотурио. Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.

Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик.Послије изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. Послијеизгубљеног језика нема народа.

Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очавај негогледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Тамогдје одзвања наша ријеч, гдје се још глагоља и гдје се још, као стари златник,обрће наша ријеч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њојвлада. Цареви се смјењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају,па ће се тако освојени дио земље и народ опет кад – тад вратити својој језичкојматици и своме матичном народу``.

А, родоначелник модерне српске културе и креатор ћирилице бесмртниВук Стефановић Караџић написа:

``Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо ипишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи и народ;може се међу собом разумијевати и умно сједињавати; не прелива се у други,

не пропада`` и ``Што су гођ људи на овоме свијету измислили, ништа се не може

успоредити са писмом. Могло би се рећи да је онај који је први (писмо)измислио био више Бог него човјек.``

Кладим се да је Бернард Шо, славни енглески драмски писац био у правукада је оставио тестаментом новац као награду ономе ко успе да изврширевизију енглеске абецеде по узору на српску азбуку. Ћирилицу је Шо сматраонајбољим, најлогичнијим и најједноставнијим писмом на свету. Сматрао је да ју је могуће научити за два дана и надао се да ће неко успети да, попут ВукаКараџића, изврши ефикасну реформу енглеског писма. Јер, по њему, Вук јеизвршио генијално поједностављење – 30 слова као коначан и трајан видћирилице, стандардног писма српског језика.

``Годинама слушамо наше родоотпаднике, мондијалисте лажне

``еуропејце`` како забринуто постављају питање како ћемо ми у Европу саћирилицом и у својој ``очинској`` бризи раде у корист српске штете, потапајућисве што је српско зарад неких виших усрећитељских рајских предела који насчекају само да будемо спремни да што мање лочимо на себе.``, наводи ЂокоСтојчић Затим додаје: ``Подсећам на један културолошки податак. Далеке 1937.године у Лајпцигу Немац Е. Вебер, , очни лекар, брани докторску дисертацијупод насловом: `Азбуке света`. Проучио је писма свих народа света саразличитих аспеката. Закључак његовог вишегодишњег рада је следећи:

`Српска ћирилица је најбоље и најједноставније писмо на свету, најбрже се учи,лако чита и најмање замара очи читача`. Српску ћирилицу је др Вебер каорезултат свога истраживачког рада исписао на првој унутрашњој страни својекњиге. Дисертација му је прихвађена, а он је добио титулу доктора наука``.Sapienti sat. ( Паметном доста ).

А свети владика Николај Велимировић о ћирилици каже: ``Свето је оно,што су свети људи створили. Ћирилицу су створили света браћа Кирил иМетодије. Ћирилицом се служе данас само православни Словени: Руси, Срби и



Бугари. Једно се добро мора признати руским комуистима, што су задржалиЋирилицу. Некада су се сви словенски народи служили само ћирилицом. Али јеримска црква, кроз дугу и крваву борбу, наметнула латиницу покатоличенимСловенима, да би их већма одвојили од праволавних. Оно што ни комунистинису учинили у Русији, чине сада нека српска господа, пишу и издају листове икњиге латиницом. Па чак су у доба комуниста и неки свештеници штампали

своје билтене латиницом. Ти Срби просто, не знају шта раде. Они не знају, даодбацити ћирилицу, значи одбацити половину Православља, одвојити се од овесрпске писмености из прошлости, трампити боље за горе. То значи и увредитисвете апостоле словенске Кирила и Методија,...``до крви српски народ и навући

Но, сви не мисле о ћирилици исто, ево примјера.

Поглавник Независне Државе Хрватске у којој су животе изгубиле стотинехиљада Срба, исто тако хиљаде Јевреја, Рома и других народа, само петнаестдана након проглашења фашистичке творевине Анте Павелић потписао језаконску одредбу о забрани ћирилице 25. априла 1941. године.

Тај закон има само два члана:

``1.На подручју Независне Државе Хрватске забрањује се упораба ћирилице.

2.Ова законска одредба ступа на снагу даном проглашења у ``Народним

Новинама``, а проведење повјерава се министарству унутарњих послова.

У Загребу, 25. травња 1941.``

Анте Старчевић, и данас у Хрватској слови за „оца домовине“,често је нападао Србе и српство, иако га је родила Српкиња!!! ( ``Коће коме него свој своме`` ). Тако је за српски језик рекао да је „свињски“, а Сундачић на његов „пренемио дар“, то јест превеликумржњу, одговорио слиједећим стиховима:

„Није „свињски“ језик српски,

Него језик - златни језик,

Језик вила пјевачица,

Језик ситних тамбурица.“.

Јован Сундечић људска и пјесничка величина написа три стотинепригодних пјесама.

Такођер, Старчевић помиње сјекире, којом је пријетио Србима,Сундачић овако одговара:

„Вјеруј Анте! ... за сјекиру



Створене су само главе оне Које од нас сличну политику Политици твојој гоне. Ох! мој Анте, мућни главом,

Сједа глава за лудила није:

Мућни главом, па позови памет,

Те с' отраси рђе и поганства.“

Окупатор је 1915. године забранио ћирилицу и увео латиницу, те јеоктобра 1918. замјењена латиницом и то актом Управе града Београда.

Добри људи, да ли нам ови примјери довољно кажу?

Академик Василије Крестић каже:``Чињеница да у Хрватској и данас, удвадесет и првом веку, кад је реч о националној припадности, владају принципифеудалног друштва, доказ је да је та средина далеко од сваке демократије, да је она не само конзервативна већ и дубоко реакционарна.`` Sapienti sat( Паметном доста. ).

А, шта да кажемо за слиједеће: ``Одлуком Беча Ћирилица је проглашена за равноправно писмо са

латиницом. Први званични акт признања ћирилице као равноправног писма био је царски указ о наименовању Саве Косановића за сарајевског митрополита –20 децембра 1880. године. Тај указ био је написан ћирилицом... Како је

забележено у Босанско – херцеговачким новинама (број 30, од 14 априла 1881.године) цар Франц Јозеф се потписао - ``чврстом руком и одвећ лијепоћирилицом...`` - Васо Казимировић, ``Србија и Југославија 1914 –1945``.



Шибенска молитва на ћирилици из средине 14. вијека

И аустријска царица Марија Терезија чинила је напоре да покатоличи иунијати Србе. Они који су се опирали покатоличавању Марија Тереза јеиздавала указе да пређу на латиницу, што су Срби изричито одбијали. Оваквопоступање Марије Терезије према Србима било је узроковано чистим

интересима аутријске државе. Ипак, Марија Терезија је умрла а није успјела дасве Србе покатоличе и/или да пређу на латиницу.Њен син, Франц Јосиф II, то је радио на суптилнији начин.Но, и његов труд је био без видљивог резултата. Срби су сачували своје писмо.

Марија Терезија је забранила Србима ћирилицу, осим у цркви, уз јавнообразложење да се уједине културе Војводине, Славоније и Хрватске! Иако јешколованих Срба било мало, отпор је био толики да је морала укинути забрану.

Ћирилицом су писане повеље Краља Твртка II.Ево један његов потпис.

Нека искуства из свијета су и више него добродошла. Навести ћемо самотри: Грчка, Канада и Кина. Без претјеривања ове земље могу нам бити узор узаштити нашег писма. Канађани у заштити свог идентитета равномјерно, како јето законом прописано, исписују називе фирми на енглеском и француском језику. Наше комшије Грци, иако чланови Европске уније све натписе исписујусамо на грчком писму. А, Кинезима не пада на памет да се због ``виших``интереса одрекну свог, не тако једноставног писма.

Такође, књижевна "дјела дубровачких писаца",као и писма, поруке,тестаменти, званична акта – увек су исписивана ћирилицом ("српскаћирилица"). Исто тако непобитна је чињеница да су и први забељеженистихови у Дубровнику били исписани баш ћирилицом, и то на једном примеркуцаринског статута. Аутор је Џоно Калић 1421.

Стихови гласе:



`` Сада сам остављен срид морске пучине, валовју моћно бјен, даж[д] дојде с висине; кад дојдох на копно, мних да сам ... ``.

Неки кажу ћирилица доприноси бржем достизању умних стања.Ћирилица буди моћ ума.

Па за основу ћирилица или боље речено ћирилична слова чине древнизнаци винчанског (београдског), ертурског (рашанског) и грчког (пелашког)писма. А, Бога ми то су писма много старија од латинице!!!

Такођер, код ћирилице имамо парадигму – образац: читај као што пишеш,пиши као што говориш, говори као што мислиш и мисли као што ћеш даурадиш.

Да ли ћемо и о овом српском бренду ћутати зарад иних интереса ?Хоћемо ли се већ једном опаметити, сложити, обожити и умножити, или ћемосе пустити низ ријеку, а Бога ми вода нам је до грла.

Но, док буде ћирилице - биће и Срба. Свако ће се сложити са владикомИринејом Буловићем да за спас ћирилице нису довољни само декрети, него илични пример.

Чини се да је Томица Керчуљ у праву кад каже: `` Највећи део посла уобнови наше националне части, пада на нас интелектуалце. Ми дајемо основниправац, од нас креће акција, ми будимо духове, ...``

Једна мудрост из Библије каже: `` Ко чува уста своја и језик свој, чувадушу своју од невоља``. Бојим се, да смо, по свему судећи, у веома великимневољама.

А Прота Матеја Ненадовић: У ком народу појаве се јунаци и људи заслужни заотечество, тај ће народ родити и оне људе који ће њихова дела описати.

Лидија Поповић у стиховима пјесме говори:„...Србин – то је српско писмо,Јер без писма Срби нисмо...“

Да додам још утјешни стих пјесника Рајка Петрова Нога: ``Није свепропало, кад пропало све је``. Ваљда није ?

Обиљежје једног народа је између осталог и његов језик и његово писмо.

Народ је организован у државу која би требало да брине о његовим потребамаи његовом идентитету. Дакле, држава је дужна да брине и о језику и писму свогнарода.

Да ли то наша држава и ради ?

Лидија Поповић у пјесми „Душа народа“ каже:

`` Јадни народ, још јадније душе,Кад му језик, писмо кваре, руше.



Језик – то је крма нашег брода,Језик – душа нашега народа.Језик – то је пола ПравослављаИ мерило право српског здравља.Туђа реч је рупица у броду,Пуно рупа – брод тоне у воду!

Говор, писмо–

то није ситница! Српски народ чува ћирилица! ̀`

Петар Ђорђић, у капиталном дјелу Историја српске ћирилице, наводи:"Ћирилица у нас Срба или српска ћирилица кроз векове је била и остала до данаданашњега национално писмо наше писмености, била она на народном или, раније, и напонародњеном старословенском језику".

А, Лукијан Мушицки: "Живи језик народа србског јесте сокровишче мислињегових, стољетијама утврђена и осећана. Што се у њему садржи, светиња јесваком правом Србљину" .

Но, оних са друге стране који пишу афирмативно о ћирилици, ипак, има!Примјера ради наводим мошљење чувеног Хрвата, Тому Маретића. Маретић усвојој ``Граматици или стилистици хрватског или српског језика`` о ћирилициговори: ``Тако управо зна шта се хоће у писму, да буде што једноставније и штолакше, тај мора признати да у читавој Европи, а ваљда на читавом свијету немаписма које би било боље од азбуке коју је Вук сложио и употребљавао, зато инема нигдје језика којему би човјек азбуку брже и лакше могао научити него ли је Вукова.``

Вјероватно ниједан други народ на свијету није толико мрзео себе, својепорјекло, вјеру, културу, па чак и језик којим говори и писмо којим пише коликосу то Срби у двадесетом вијеку.

О опасности која се надвила на српски народ и његово писмо – ћирилицууказивао је бесмртни Мехмед Меша Селимовић. Ево једног упозорења:``Наметнуто нам је како да мислимо, кога да слушамо, шта да једемо, кога даволимо... Је ли то та слобода човјека коју толико пропагирају? Нисмо ни свјесниколико нашим расуђивањем манипулишу (између осталог) и медији који су урукама богатих и моћних. Ријека са запада је донијела отпад на наше обале.Трује нашу традицију, обичаје, језик, културу. Ако нам разболи главнаупоришта, попут светосавља, фолклора, ћирилице, лако нама можеманипулисати. Ми, мали, треба да будемо под економском, политичком, војномсилом великих. Да ли је то `нови свјетски поредак ̀? Толико `хваљена`глобализација?``

Ево и ћириличног записа из 16. вијека о доградњи католичке цркве Госпиногрођења у Равни, 15 км од Дубровника, данас припада Босни и Херцеговини:



Inscription testifying that Bosko and two men named Nikola AndrijaŠevic restored thisMedieval church in 1579. The tablet was written by Fra. Bazilio, who calls himself"Ravjanin" (a man of Ravno) and was probably in the monastery in Slano. TheBishop blessed the church on 6th June 1579.

Оригинални текст ( ред по ред) :

Гради БошкоНикола. И Ник ола. Андриаш. На славу. Бога. и Св(е)теГоспе. И Благо(со)ви

Бискуп. Након 1. 5.7.9. година. порода Исусова. На. се(стога) зуна. Писа фра Базилио. Равнанин.

Нашу ћирилицу је, једноставно, потребно користити. Дакле, треба да намузор буде принцип Ричарда М. Сталмана да слободни софтвер: не требамијењати друге, већ себе.

Шта да се ради ? Једноставно речено - Волимо своје писмо и чувајмо га.

Нема дилеме - ћирилица је службено писмо ове државе и поштовањећирилице је елементарно поштовање закона.



Недавно Владимир Павловић изнесе свој став о ћирилици. Могу се

сложити да је наша ћирилица жива, али никако и здрава. Наставили се оваквимтрендом ћирилица је ускоро мртва. Био бих искрено срећан да се то не деси.

Да нисмо сви инертни говори и реаговање господина Ранка Томића који усвом тексту о ћирилици веома лијепо каже: ``Како год било, борба и даље траје.

Чак се јављају и људи који сматрају да је безобразлук тражити да ћирилицабуде наше главно писмо и да треба тежити равноправности са латиницом. Свето у име назови грађанских права и којечега. Па где су грађанска права нас којикористимо ћирилицу и сматрамо је својим писмом? Ко се за њих брине? Нашадржава сигурно не, она је препустила да ствари иду како иду. А како ствари иду,ћирилица се полако али сигурно протерује са свога огњишта - не дозволимото!`` Свака част !

Још су Латини утврдили шта је обавеза власти: ``Nihil tam propriumimperio quam legibus vivere. (C. J. - 6, 23, 3) - Ништа није тако значајно за власткао поштовање закона.`` Да ли је то случај и у Републици Србији ?

Када ћирилица дође у још тежу ситуацију, а и данашње стање јеалармантно, сви ће се запитати „шта нас снађе” и „како нам се то догодило”.

Срби имају своје специфичности, а то су ћирилица, слава..., треба самобити стрпљив и чувати своје посебности.

Значи, вјера, писмо и језик су ствари које чувају идентитет сваког народа,па и српског.

И закључак: Не треба да молимо никога, већ да захтјевамо однадлежних државних органа да поштују Устав Републике Србије гдје стојиодредба по којој је службено писмо у Републици Србији ћирилица.

Суботица, На Митровдан љета Господњег 2008.

Мр Милорад С. Кураица изсела Плавно поред Книна, сада силом прилика у Суботици

Documents

MILORAD S. KURAICA CIRILICA