05 Milorad Banjanin

Milorad K. Banjanin*

Univerzitet u Istočnom Sarajevu

Filozofski fakultet Pale

Katedra za matematiku i računarstvo

UDK 004.822

Originalni naučni rad

KOMUNIKACIONI ALATI ZA UČENJE U

ZAJEDNICAMA PRAKSE I MREŽAMA ZNANJA

Apstrakt: Znanje je kompleksna pojmovna kategorija i osnovni resurs života ko-

ji se ne troši. Pojedini vidovi ili aspekti znanja – podaci, informacije, stečeno znanje,

primenjeno znanje, inteligencija, mudrost i kapacitet za deljenje znanja u zajednicama

znanja i učenja, nisu odvojeni delovi pojedinačnog znanja, međusobno izolovani ili dis-

kretni (prekidivi) nivoi već su određeni pozicijama kognitivnog kapaciteta pojedinca ili

su povezani u kompleksnoj mreži znanja koja se može predstaviti kao njegov kontinuum

u ravni pojedinca. Efekti učenja u organizacijama demonstrirani su sa poboljšanim per-

formansama, a u zavisnosti od vida znanja i oblika saradnje razvija se performansni fo-

kus i nivo svesti. U radu se analiziraju pojedini aspekti znanja i komunikacija u mreža-

ma znanja i učenja.

Ključne reči: komunikacija, komunikacioni alati, kontinuum znanja, konverza-

cija, mreže znanja, interesne zajednice, kooperacija, koordinacija, kolaboracija.

Uvod

Mogućnosti komunikacije među ljudima i oblici učenja su se proširili i

ojačali razvojem visokih, posebno informacionih i komunikacionih tehnologija.

Naročito su internet-tehnologije doprinele dostizanju širokog opsega i visokog

stepena svetske konverzacije, koja nije ograničena ni prostorom ni vremenom,

niti je pod kontrolom bilo koje države, vlade ili korporacije. Ova konverzacija

je otvorena za svakog pojedinca ili organizaciju koji mogu da komuniciraju on-

lajn, gde sve ide javno, i ono što je dobro i ono što je loše, i ono što je prijatno ili

stvarno ružno.

Međutim, i pored moćnih tehnoloških dostignuća koja eliminišu prostor-

ne i vremenske barijere u komunikaciji nije otapala potreba ljudi da kontaktiraju

neposredno, tj. uživo, makar izvesno vreme, da bi izgradili dublje saradničke

odnose i poverenje koji podržavaju zajednički rad. Tako je i ranije postavljena

hipoteza, po kojoj će „sva ova globalna povezanost dovesti do manje avionskih

putovanja, jer se većina poslova sada može obaviti na daljinu“, opovrgnuta, jer

je obim putovanja porastao, a praksa i potreba za javnom konverzacijom, „sa ko-

jom ljudi mogu da nauče više jedni od drugih o raznim stvarima“, je ne samo

održana već je i ojačana. To znači da se konverzacija nije promenila, jer „uvek u

komunikaciji postoji pitanje kredibiliteta i poverenja“, tako da „ljudi i dalje ima-

ju potrebu za kontaktom lice u lice kada ulaze u dublju vezu jedni sa drugima”.

Ljudska konverzacija ima nepogrešivo drugačiji ton, „ton koji je nenalickan i

* [email protected]

Milorad K. Banjanin

56

pošten, ponekad ćudljiv, a često čak i vrlo smešan“. Ali, glasovi na koje se ljudi

okreću kada žele da saznaju šta se stvarno dešava u njihovom okruženju i dalje

imaju jako prisustvo i uticaj na život, rad i njihovu dinamiku. Tome doprinose

nove vrste zajednica koje igraju značajnu ulogu u kreiranju, sakupljanju, disemi-

naciji i upotrebljivosti novog znanja. U komunikacionoj dinamici ljudi ostvaraju

nove kontakte, izgrađuju odnose i prijateljski sarađuju na daljinu kao učesnici u

komunikacionim mrežama na kojima se zasnivaju i funkcije drugih mreža – soci-

jalnih, tehnoloških, poslovnih, obrazovnih, mreža znanja i zajednica znanja i

učenja.

Aspekti znanja i korespodentni tipovi učenja

Znanje je pojam za koji su u viševekovnom periodu kreirane brojne de-

finicije naučnika iz različitih oblasti stvaralaštva. I pored toga nije postignut

konsenzus o tome šta je znanje. Prema novijim definicijama „znanje je jedini re-

surs u životu ljudi koji se ne troši ali je podložan zastarevanju i slabljenju akcio-

ne moći u vremenskom toku“. Znanje kao resurs se ne može odvojiti od ljud-

skih mreža i zajednica koje ga stvaraju, koriste, dele i razvijaju. Zato su danas

jednako važne komunikacione strategije personalizacije i strategije kodifikacije.

Neke od značajnih definicija znanja date su na slici 1.

Slika 1: Znanje kao višekategorijalni pojam

Osnovni način organizovanja ljudskog akumuliranog znanja u ravni po-

jedinca označava se kao „kontinuum znanja“. Čovekov lični ili indidvidualni ko-

ntinuum znanja formira se učenjem pojedinih aspekata ili vidova: podaci, info-

rmacije, stečeno znanje, primenjeno znanje, inteligencija, mudrost i kapacitet za

deljenje znanja u zajednicama znanja, zajednicama učenja i u naučnim mrežama.

Kontinuum znanja pojedinca možemo posmatrati kao molekularnu jedinicu neke

mreže ljudskog znanja koja ne zna za hijerarhiju. Drugim rečima, kontinuum z-

nanja nema hijerarhijsku strukturu, niti su pojedini vidovi (podaci, informacije,

znanje, primenjeno znanje, inteligencija, mudrost i kapacitet za deljenje znanja u

mrežama znanja i zajednicama) odvojeni, izolovani, diskretni (prekidivi) nivoi.

Svaki vid znanja je međuzavisan od ostalih a podržava ga korespodentan

tip učenja i to respektivno: instiktivno (podaci), proceduralno (informacije), re-

fleksivno (stečena znanja), komunalno ili kontekstualno (primenjena znanja), in-

tegrativno, (inteligencija) generativno (mudrost) i sinergijsko učenje (kapacitet

za deljenje znanja). Pojedine vidove znanja karakteriše akcioni fokus, i to re-

spektivno: feedback u sakupljanju i kodovanju podataka, proceduralnost u ge-

nerisanju informacija, funkcionalnost u sticanju znanja, upravljanje u primeni

znanja, integrisanje u inteligentnoj optimizaciji, obnova u mudroj i saradnja u

stvaranju i deljenju znanja.

Komunikacioni alati za učenje u zajednicama prakse i mrežama znanja

57

Slika 2: Kompleksnog kontinuuma znanja na individualnoj ravni

Efekti učenja u pojedinim organizacijama demonstrirani su sa poboljša-

nim performansama, odnosno performansni ciljevi su respektivno označeni kao:

feedback sakupljanja podataka. Informaciona efikasnost i rad sa težištem na

razvoju, praćenju i završavanju proceduralnih zadataka., efektivnost funkcija

stečenog znanja sa težištem na efektivnim akcijama i otklanjanju nedoslednosti,

produktivnost u primeni znanja i razumevanju višestrukih varijabli efekata, op-

timizacija aktivnosti koje se posmatraju kao celina, i adaptivnost na promene

ambijenta, integritet vrednosti, vizije i misije sa razumevanjem svrhe i saradnja

na postizanju performansi sa konzistentnim razumevanjem vrednosti u širem

kontekstu.

Aktivnost učenja za svaki aspekt znanja, sa korespodentnim akcionim

fokusom i performansnim ciljem dimenzionirana je i sa vremenskim horizontom

i to respektivno: neposrednim-trenutačnim, veoma kratkim, kratkoročnim, sred-

njoročnim, dugoročnim, vrlo dugoročnim i intergeneracijskim ili vanvremen-

skim horizontom, što prati i razvoj svesti na nivou: osećanja, fizičke osetljivosti,

samorefleksije, komunalne, strukturalne, etičke i univerzalne svesti (vidi tabelu

na slici 2).

Eefekti učenja i domet pojedinih vidova ili aspekata u smeru razvoja

kontinuuma znanja interpolirani su na liniji ili krivoj učenja. Kapacitet deljenja

znanja je prepoznatljiv u načinu saradnje i poverenja koje se razvija na bazi us-

postavljenih odnosa, intenziteta veza i vremenske perspektive. Tri osnovna vida

Milorad K. Banjanin

58

saradnje u sticanju, akviziciji i deljenju znanja su kooperacija, koordinacija i ko-

laboracija.

Kooperacija je oblik saradnje sa vezama slabijeg intenziteta. U njoj po-

stoje neformalni odnosi saradnje dogovoreni na kraći vremenski rok i bez decid-

ne podele resursa i ovlašćenja.

Koordinacija je oblik saradnje koji podrazumeva nešto formalniji odnos,

plan i podelu uloga. Ona otvara puteve za komunikaciju, ali svako zadržava svo-

ja ovlaštenja. Pitanje moći uticaja može biti sporno, ali se sredstva i zasluge de-

le. U koordinaciji su veze srednjeg intenziteta.

Kolaboracija je oblik saradnje sa vezama jakog intenziteta i zahteva se

trajan odnos između saradničkih entiteta. Za nju je potrebno izgraditi novu struk-

turu, odrediti zajedničku misiju i obećati potpuno uključivanje u svakoj fazi od-

lučivanja. Karakteriše je potpuna i simetrična komunikacija na svim nivoima.

Svaka strana ili saradnički entitet ulaže svoje resurse – sredstva i ugled. Raspo-

dela moći može biti nejednaka, ali partneri zajednički ulažu i dele resurse.

Nanaka (2001), kaže: „učenje je proces kojim pojedinac stiče novo zna-

nje, veštine, stavove, iskustva i kontakte sa generisanjem promena u ponašanju,

odlučivanju i akcionom delovanju“. Drugim rečima, učenje je proces dinamič-

kog razvoja kontinuuma znanja, usavršavanja veština, izgrađivanja orijentacija

i ponašanja kroz sticanje, primenu i razvoj svakog novog vida znanja i/ili isku-

stva. Po definiciji, ljudsko iskustvo je integracija vidova znanja, veština i orijen-

tacija koja omogućava da se ista, slična ili analogna problemska situacija deter-

miniše i reši na isti, sličan ili analogan način. Kako mnoge događaje u svako-

dnevnom životu karakterišu relativno prosta ponavljanja nekih prethodnih pona-

šanja, iskustvom se, iz širokog izbora prethodnih situacija, izgrađuju modeli po-

našanja i navike, kao odbrambeni mehanizmi ili rešenja za određenu situaciju.

Zato kažemo da su „u iskustvu mrežno povezani ili integrisani naučeni modeli

veza“ koje omogućavaju razumljiva objašnjenja za tekuće situacije i njihovo re-

šavanje pomoću analogije sa „prepoznatim situacijama“.

Paralelno sa procesom učenja teče i proces stvaranja značenja koje

predstavlja prevođenje sadržaja učenja u relevantne koncepte koji formiraju

mapu iskustava pojedinca. La Personn (1995) ističe da je „učenje iz ličnog isku-

stva naročito važno jer u svakoj novoj situaciji utiče na samousmeravanje prema

pozitivnim iskustvima i na izbegavanje usmerenja na negativna iskustva“. Može-

mo reći da je iskustvo permanentan izvor kompetentnosti. Po definiciji, kompe-

tentnost je rezultanta svih vidova znanja, veština, iskustava, orijentacija, stavova

i kontakata na pojedinačnom, timskom ili organizacionom nivou posla.

Efekti učenja u organizacijama, demonstriraju se sa poboljšanim perfor-

mansama, a performansni ciljevi su respektivno označeni kao: feedback saku-

pljanja informacija, efikasnost rada sa težištem na razvoju, praćenju i završava-

nju zadataka, efektivnost funkcija sa težištem na efektivnim akcijama i otklanja-

nju nedoslednosti, produktivnost u primeni znanja i razumevanju višestrukih va-

rijabli efekata, optimizacija aktivnosti koje se posmatraju kao celina, i adaptiv-

nost na promene ambijenta, integritet vrednosti, vizije i misije sa razumevanjem


59

svrhe i saradnja na postizanju performansi sa konzistentnim razumevanjem

vrednosti u širem kontekstu.

Mreže saradnje u stvaranju i deljenju znanja i učenju

Nezamenljiv dinamički i kreativni izvor znanja je konverzacija, dok su

mentalne mape, semantičke mreže, frejmovi, produkciona pravila, stabla odluči-

vanja, tabele odlučivanja i agenti znanja načini predstavljanja kodiranog znanja

u višedomenskoj funkcionalnoj primeni i implementaciji u različite sisteme i

procese. Pojedine tehnike kodifikovanja ili predstavljanja eksplicitnog znanja vi-

zuelno su objašnjene na slici 3.

Slika 3: Alatke za kodifikaciju eksplicitnog znanja

U svim oblicima funkcionisanja znanja, pa čak i tamo gdje je tehnologi-

ja od velike pomoći, ljudi zahtevaju konverzaciju, eksperimentisanje i iskustva -

koja dele sa drugim ljudima koji rade to što rade. Naročito u današnje vreme, k-

ada se ljudsko delovanje i ponašanje pomera iznad rutinskih procesa u ko-

mpleksnije izazove, jača potreba snažnog oslanjaja na konverzaciju sa svojim ko-

legama i prijateljima kao partnerima u razmišljanju, rezonovanju, zaključivanju

i odlučivanju.

Svaka proaktivna konverzacija je eksperiment u stvaranju znanja kroz

testiranje ideja, proveravanje reči i koncepata, neprestano destiliranje i ponovno

stvaranje novog iskustva o samom životu. Najkorisniju konceptualizaciju zna-

nja i njegovo adekvatno razumevanje omgućava mrežni kontekst stvaranja i

deljenja znanja. Istraživač Rob Cross, iz IBM Istitute of Knowledge Manage-

ment, identifikovao je pet načina umrežavanja u zajednice znanja i učenja koji

olakšavaju stvaranje i upotrebu znanja za svakog pojedinca. Tom prilikom

korisnici:

– dobijaju odgovore na svoja pitanja (znam-šta i znam-kako);

– dobivaju metaznanje (orijentacije ka domenima znanja, bazama pod-

ataka i ljudima);

– pronalaze načine da preformulišu svoje probleme;

– dobijaju potvrdu o vrednovanju svojih planova i rešenja i

– stiču simbolizam (prestiž) iz kontakata sa cenjenim osobama.

Mnoga praktična znanja koja koriste profesionalci u različitim oblastima

delovanja vuku korene iz organskih metafora. Radi toga u interakcijama sa okru-

ženjem, organizacije, kao otvoreni sistemi koji konvertuju inpute u outpute, d-

eluju ne kao diskretni entiteti nego kao elementi u socioekonomskom ekosistem-

u. u živom, mrežnom svetu organizacija. Logično je da se razumevanje drugih -

živih sistema koristi za razumevanje dinamike i upravljanja saradnjom u m-

režama. Nastanak poslovnih mreža, kao nizova nelinearnih i nehijerarhijskih

veza koje su povezane sa drugim mrežama, vezuje se za dolazak virtualnih ko-

mpanija, koje su najavili Davidow i Malone 1992. Danas, u umreženoj e-

Milorad K. Banjanin

60

konomiji postoje razne digitalne mreže za marketing, lociranje materijala i re-

sursa, i proširenje distribucije, što sve daje vrednost za njihove učesnike.

Takođe, postoje društvene mreže, profesionalne mreže, i mreže za zajednice i

entuzijaste – koje imaju svoju svrhu i koje obezbeđuju vrednosti za sve učesnik-

e. Pošto mrežni principi dominantno rastu u biznis okruženju, značajno je da -

menadžeri i svi zaposleni razumeju i preduzimaju akcije za koje smatraju da su

zdrave i vitalne u odnosu na mrežu (network), pošto su njen dio. To praktično z-

nači da svi zaposleni – poslovni ljudi moraju biti obrazovani u analiziranju onih

vrednosti koje primaju kroz sistem i onih vrednosti čijem stvaranju ili dodavanju

oni doprinose u materijalnim i nematerijalnim transakcijama. Zato je znanje u

fokusu interesovanja poslovnog sveta, koje se mora razumeti da bi se bolje

iskoristili, pre svega resursi znanja i organizaciona inteligencija u kreiranju vr-

ednosti.

Društvene mreže (social networking website) – popularne su platforme

za interakciju, komunikaciju i saradnju. Društvena struktura sastavljena od

pojedinaca (ili organizacija) – „čvorova mreže“, povezanih pomoću jedne ili v-

iše specifičnih vrsta međuzavisnosti, kao što su: prijateljstvo, srodstvo, fini-

nansijske razmene, znanje, prestiž. Pošto su društvene interakcije tako važne za

deljenje znanja, sada postoji rastući interes ne samo za zajednice prakse već i z-

a zajednice učenja, za izučavanje principa organizacije, mreže zajednice prakse i

analizu društvenih veza. Pažnja se proširuje sa grupa na šeme za grupisanje i na

stvaranje zajednica u kojima se ljudi zbližavaju, rade na zajedničkim projektima,

učestvuju u jačanju zajednica i njihovom povezivanju sa različitim poslovnim, -

tehnološkim i vrednosnim mrežama, a zatim se eventualno razilaze i odlaze u d-

ruge mreže odnosa.

Osnovna svrha društvenih neformalnih mreža je sakupljanje i prenoše-

nje informacija. U mrežama znanja i poslovnim mrežama, koje su skupovi n-

eformalnih odnosa, pojedine veze se konstantno pomeraju i menjaju.

Sa aspekta komunikacije društvene mreže su jeftini veb servisi koji sin-

ergijski uključuju i tehnologiju i društvenu interaktivnost. Omogućavaju pojed-

incima da:

– formiraju javni, delom javni ili privatni profil u okviru ograničenog

sistema,

– definišu listu korisnika sa kojima dele informacije,

– imaju uvid u profil informacije korisnika sa liste, kao i

– uvid u liste njihovih konekcija unutar sistema.

Mreže znanja i zajednice prakse i učenja

Treba istaći i različite interesne zajednice koje su takođe neformalne m-

reže, samo malo više fokusirane. One evoluiraju organski i funkcionišu na

pitanjima informisanja „jednih od drugih“. Primeri su slobodne veze između

prijatelja, komšija i porodice, koji dele svoju zainteresovanost za isti hobi ili str-

ast, kao što je košarka ili video-igre.


61

Danas mnogi ljudi koji rade za uspeh kompanije čak i nisu u kompaniji.

Oni su klijenti, dobavljači, poslovni partneri, radnici pod ugovorom ili savetnici.

No, ipak, oni sudeluju u mrežama znanja i interesnim zajednicama koje prelaze

preko organizacionih granica. Ove mreže služe kao inteligentne „sinaptičke

mreže“ koje povezuju znanje i ideje iz većih društvenih sistema sa unutrašnjim

veštinama.

Zajednice učenja imaju jače veze i odnose od mreža znanja. U zajednici

učenja ljudi zaista žele da nauče jedni od drugih i da pronađu načine da generišu

događaje i projekte, da pomognu svim zainteresovanim da poboljšaju svoje zna-

nje i veštine. Oni mogu deliti oruđe, metode i savete, a čak mogu imati s-

istematske načine za prikupljanje istih. Postoji jak osjećaj zajednice i prirodne

evolucije grupe kroz prepoznatljive faze.

“GLAVNA AKTIVNOST SVAKOG POSLA JE UČENJE, A NJEGOVA GLAVNA KATEGORIJA JE ZNANJE”

AKCIONO PREDIKTIVNO

REAKTIVNO

TRANSFORMATIVNO

Sistemsko mišljenje

Mentalni modeli

Strategijsko učenje

Upotreba feedback sistema

Self-menadžment

Timsko učenje

Dijalog

Zajednička vizija

Korišćenje IS

Deljenje znanja

Zajednice su mreže ljudi sa sličnim

problemima, pitanjima i potrebama.

Slika 4: Veštine učenja u zajednicama znanja i učenja

Pojam zajednica možemo definisati kao mrežu ljudi koje povezuju slič-

ne potrebe, interesovanja i problemi, a funkcionišu u višedimenzionalnom inter-

kulturnom kontekstu sa simetričnom komunikacijom i razvijenim poverenjem.

Zajednice prakse ili CoPs (Community of Practices ) su: grupe ljudi u mreži koji

neformalno rade zajedno, dele zajednička interesovanja u specifičnim oblastima

znanja ili kompetencija i opredeljeni su da uče zajedno tokom vremenskog peri-

oda razvijajući i deleći znanje.

Koncept „zajednice prakse“ prvi su uveli Lave и Wenger 1991. godine,

na bazi razumevanja sticanja znanja kao socijalnog procesa. Po tom konceptu

ljudi mogu učestvovati u komunalnom učenju na različitim nivoima autoriteta ili

pozicije u grupi u koju su uključeni i novi članovi i članovi koji su u njoj duže

Milorad K. Banjanin

62

vreme. Ljudi unutar CoPs-a direktno sarađuju, uče jedni od drugih, dele iskustva

i znanja na načine koji gaje inovativnost i najviši nivo poverenja.

Metaforički rečeno, CoPs su kanali za deljenje znanja koje protiče kroz

granice određene procesima, funkcijama, vremenom i prostorom. CoPs karakte-

riše socijalna i profesionalna snaga u ciljnom organizacionom funkcionisanju

izvan tradicionalnih granica i hijerarhija, a određuju ih tri bitna i međusobno za-

visna elementa – domen znanja, veština i orijentacija (ono što znaju), ciljna i

funkcionalna struktura (ono što jesu) u kojoj ljudi funkcionišu kroz veze u za-

jedničkom angažovanju i praksa (ono što rade) kojom zajednica gradi mogućno-

sti i stvara zajedničku bazu resursa (alate, dokumente, rutine, vokabular, simbo-

le...) za akumuliranje novog znanja koje služi za buduće učenje. Kod oblikova-

nja pojedinih elemenata uspešne zajednice prakse posebnu pažnju treba obratiti

na izgradnju poverenja i stvaranje socijalnog kapitala.

Slika 5: Učenje kao socijalni proces u zajednicama prakse

Aktivnost učenja za svaki aspekt znanja, usklađena sa korespodentnim

akcionim fokusom i performansnim ciljem dimenzionirana je i sa vremenskim h-

orizontom i to respektivno: neposrednim – trenutačnim, veoma kratkim, kratko-

ročnim, srednjoročnim, dugoročnim, vrlo dugoročnim i intergeneracijskim ili

vanvremenskim horizontom, što prati i razvoj svesti na nivou: osećanja, fizičke

osetljivosti, samorefleksije, komunalne, strukturalne, etičke i univerzalne svesti.

Dakle, kontinuum znanja se vizuelno opisuje kao okvir kompleksnosti -

znanja i učenja.

Učenje podataka je sa singl-petljom i rezultira akcijom bez refleksije. U-

čenje infromacija je procedualno i iziskuje ponovno adresiranje (slanje nazad)

toka (pravac) radnje da prati predodređeni tok. Učenje je uglavnom mučno i -

pogrešno (reproduktivno).

Učenje radi sticanja znanja je sa duplom petljom ili samosvesnom reflek-

sijom, ima veću perspektivu koja uključuje ocenu (procenu) i modifikaciju na-

menskog ili objektnog cilja tako dobro kao što je na primer plan puta ili proc-

edura korišćenih za njihovo postizanje. Učenje zahteva samosvesnu refleksiju.

Komunalno učenje uključuje razumevanje konteksta, relacija i trendova

i zahteva stvaranje značenja, „priče“, praćenje trendova i stvaranje alternativa.

Pod promenljivim se podrazumevaju veze – relacije između komponenti isto kao

i razumevanje uloga i veza – odnosa između ljudi.

Integrativno ili sistemsko učenje traži razumevanje dinamičkih veza i -

nelinearnih procesa raspoznavajući obrasce koji se vezuju, uključujući prototip-

ove i metafore. Zahteva se prepoznavanje izgradnje i uzajamne zavisnosti

sistema.


63

Alati za razvijanje i deljenje znanja

Blogging timova

i zajednica

Document management

Diskusioni forumi

Weblog-ovi

Taksonomije i

metapodaci

Help sistemi-

Context-sensitive

Integracija sa korisničkom

home okolinomPretraživanje i navigacija

Personal notebook

Koautorstvo i kolaborativni

content management

Wiki software

Personalna

izdavačka delatnost

Slika 6: Komunikacioni alati za razvijanje i deljenje znanja

Generativno učenje i vrednosno zaključivanje je učenje sa uživanjem u

otvorenim interakcijama sa okolinom. Ovo uključuje kreativne procese, heuri-

stiku, vremenski neograničeno istraživanje i duboko samoispitivanje, otkrivanje

najviših sposobnosti, talenata, odlučnosti i dometa pojedinca. Generativno uče-

nje je sistemsko ili deutero učenje, koje takođe znači i zanimanje o našim proce-

sima razmišljanja. Ono traži obrasce logike izbacujući i dovodeći u pitanje poje-

dine pretpostavke i tvrdnje. Na ovaj način se uzima u obzir i praksa koja je tipič-

na za napredno sistematsko razmišljanje.

Deutero učenje, kao temelj pravog sistemskog razmišljanja je tip učenja

koje traži da se razumeju dinamički odnosi i nelinearni procesi kroz razlikovanje

obarazaca konekcija između koncepata. To je učenje koje prepoznaje ugrađenost

i međusobnu zavisnost sistema, omogućavajući ljudima da rade sa složenošću i

dinamikom mreže. Ono se zasniva na planu priče i projiciranju te priče u buduć-

nost sa istraživanjem različitih mogućnosti, pa je radi toga značajno iznad ko-

munalnog učenja, koje interpretira i prevodi najneposredniji kontekst.

Milorad K. Banjanin

64

Obaveštavanja

Alati za koordinaciju, odnose

i građenje poverenja

Profili i adresari članova

Indikatori

online konekcije

Messaging

i chat u realnom vremenu

Projektne oblasti

Alati za objavljivanje

zajedničkih pogleda i namera

Calendaring

GlasanjaAnketiranjaPregledanja

Obaveštavanja

bazirana

na interesimaAutorska

obaveštavanjaSistemska

obaveštavanja

Šablonski pozivi

za pridruživanje

online aktivnostima

Slika 7: Komunikacioni alati i onlajn komunikacija u zajednicama

praksi i učenja

Najviši nivo je integrativno sinergijsko učenje koje integriše direktno

iskustvo i razumevanje jedinstva ili duboke veze sa većim kosmosom. Ono zah-

teva misaone procese koji povezuju ličnu i kolektivnu svrhu zdravlja i blago-

stanja većih zajednica i okoline (izvor: Verna Allee: The Future of Knowledge,

page. 255–257). Dakle, svaki aspekt znanja ili saznavanja podržava korespod-

entna aktivnost učenja i to respektivno: instiktivno učenje podataka, procedura-

lno učenje informacija, refleksivno učenje u sticanju znanja, komunalno ili

kontekstualno učenje sa primenom znanja, deutero-sistemsko razmišljanje i uče-

nje na nivou inteligencije, generativno učenje mudrosti i integrativno učenje u

zajednicama znanja i učenja kroz konverzaciju do sinergijskog efekta.

3. Umesto zaključka

Pojedini vidovi ili aspekti znanja – podaci, informacije, stečeno znanje,

primenjeno znanje, inteligencija, mudrost i kapacitet za deljenjeznanja u za-

jednicama znanja i učenja, nisu odvojeni delovi pojedinačnog znanja, m-

eđusobno izolovani ili diskretni (prekidivi) nivoi već su određeni pozicijama -

kognitivnog kapaciteta pojedinca ili su povezani u kompleksnoj mreži znanja

koja se može predstaviti kao njegov kontinuum u ravni pojedinca.

Efekti učenja u organizacijama demonstrirani su sa poboljšanim per-

formansama. U zavisnosti od vida znanja (podatak, informacija, znanje, primen-

jeno znanje, inteligencija, mudrost, kapacitet za deljenje znanja u zajednicma zn-


65

anja i učenja) performansni ciljevi su respektivno označeni kao: feedback -

sakupljanja informacija, efikasnost rada sa težištem na razvoju, praćenju i

završavanju zadataka, efektivnost funkcija sa težištem na efektivnim akcijama i -

otklanjanju nedoslednosti, produktivnost u primeni znanja i razumevanju višest-

rukih varijabli efekata, optimizacija aktivnosti koje se posmatraju kao celina i -

adaptivnost na promene ambijenta, integritet vrednosti, vizije i misije sa razum-

evanjem svrhe i saradnja na postizanju performansi sa konzistentnim razumev-

anjem vrednosti u širem kontekstu.

Aktivnost učenja za svaki aspekt znanja usklađena je sa korespodentnim

akcionim fokusom i performansnim ciljem, a dimenzionirana je sa vremenskim

horizontom i to respektivno: neposrednim – trenutačnim, veoma kratkim, kratko-

ročnim, srednjoročnim, dugoročnim, vrlo dugoročnim i intergeneracijskim ili

vanvremenskim horizontom. Prati i razvoj svesti na nivou: osećanja, fizičke oset-

ljivosti, samorefleksije, komunalne svesti, strukturalne svesti, etičke svesti i

univerzalne svesti.

Literatura

Banjanin 1994: Banjanin, M., Menadžment znanja u akciji, Naučna knjiga,

Beograd.

Banjanin 2004: Banjanin, M., Agentna komunikacija u poslovnim mrežama, pril-

og u knjizi „Socijalno-psihološke implikacije informatizacije društva“ –

Zbornik radova BK Univerzitet, Beograd.

Banjanin 2004: Banjanin, M., Reinženjering i modeliranje mrežne dinamike, -

Tehnika broj 3, Beograd.

Banjanin 2007: Banjanin, M, Komunikacioni inženjering, Saobraćajno-tehnički

fakultet Doboj.

Tuyls i dr. 2006: Tuyls, K., Hoen, P., Verbeeck, K., Sen, S., Learning and

Adaption in Multi-Agent Systems, Springer-Verlag, Berlin.

Turban i dr. 2005: Turban, E., Leidner, D., McLean, E., Wetherbe, J., Inf-

ormation Technology for Management: Transforming Organizations in -

the Digital Economy, fifth edition, Baylor University, USA.

Vedral 2006: Vedral, V., Introduction to Quantum Information Science, Oxford

University Press, New York.

Verna 2003: Verna, Allee: The Future of Knowledge – Increasing Prosperity -

through Value Networks, Elsevier Science(USA).

Milorad K. Banjanin

66

Milorad K. Banjanin

COMMUNICATION STUDYING TOOLS WITHIN THE

PRACTICE AND KNOWLEDGE NETWORKS

Summary

Knowledge is a complex phenomenon and basic resource of life that

cannot be spent. Certain aspects of knowledge – data, information, acquired kno-

wledge, received knowledge, applied knowledge, intelligence, wisdom and cap-

acity for transferring knowledge within the studying and scientific communities,

do not represent the individual parts or isolated or discreet levels. They are def-

ined by the positions of cognitive capacity of an individual or they are linked in

the complex knowledge network which can be represented as its continuum for

each individual. The effects of studying in the organizations are demonstrated w-

ith increased performances, depending on the aspect of knowledge and form of

cooperation. This leads to the development of the performance focus and level

of awareness. The paper analyses certain aspects of knowledge and

communication within the studying and knowledge networks.

Documents

05 Milorad Banjanin