Iternacionalni Univerzitet u Novom Pazaru

Seminarski rad

Predmet : Socijalna patologija

Tema : Maloletnička delikvencija

Profesor: Učenik: Ergin Hakić Denić Milica

1

Sadržaj:

Uvod........................................................................3Pojam maloletničke delikvencije............................4Karakteristike mladih delikvenata..........................5Inteligencija maloletnih delikvenata.......................6Emocionalne i socialne osobine..............................7Uticaj porodičnog faktora.......................................8Formiranje slike mladih o sebi................................9Duštvo i delikvencija..............................................10Narkomanija i delikvencija.....................................11Polne razlike...........................................................12Pomoć i promena....................................................13Zaključak................................................................14Literatura................................................................15

2

Uvod

Maloletnička delinkvencija ozbiljan je problem s kojim se susreću savremena društva. Reč je o maloletnim osobama koje su počinile različita kaznena dela, zbog kojih je protiv njih pokrenut kazneni postupak i izrečena neka kazna. Mnoga istraživanja bavila su se fenomenom maloletniče delinkvencije iz različitih perspektiva. O pojmu maloletničke delikvencije postoje različita i brojna shvatanja. U upotrebi je i mnogo termina kojima se ova pojava ili pojedini njeni oblici označavaju. Takvo shvatanje je višestruko uslovljeno. Pored složenosti same pojave, tome su u najvećoj meri doprineli različiti konceptualni pristupi, koji vode različitim rešenjima. U početku se maloletnička delikvencija nije razlikovala od kriminaliteta. Danas se ističe razlika između delikvencije i kriminilateta. Konflikti izmedju sociološkog i psihijatrijsko-psihološkog pristupa objašnjenju kriminaliteta posebno su vidljivi iz načina na koji tretiraju porodicu kao faktor kriminaliteta. Sociolozi se zanimaju za odnose izmedju porodice i šire društvene zajednice i mogućnosti socijalizacije dok psihijatri i psiholozi pristupaju porodici kao izvoru emocionalnog zadovoljstva i lišavanja te kao značajnom faktoru razvoja ličnosti.

3

Pojam maloletničke delikvencije

Delinkvent je u širem smislu osoba koja ispoljava antisocijalna ponašanja kojima krši moralne, prekršajne i krivično-pravne norme. U psihološkom smislu, nekada znači delinkventnu ličnost koja ima određena i specifična psiho-socijalna svojstva (npr. Psihopatija, agresivnost, emocionalna nezrelost, snižena inteligencija itd.) koja uzrokuju devijantna ponašanja. U krivično-pravnom smislu – osoba koja je izvršilac krivičnih dela. Pojam se najčešće vezuje za maloletnike koji vrše prekršaje i krivična dela.

Maloletnička delinkvencija je prestupničko ponašanje specifično za populaciju maloletnika. U užem, strogo pravnom smislu, svi vidovi ponašanja mladih, starijih od 14, a mlađih od 21 godinu koji, prema zakonu, spadaju u krivična dela. Svi oblici delinkventnog ponašanja mladih mogu se svrstati u četiri kategorije: radnje destruktivno uperene protiv integriteta drugih ličnosti, radnje destruktivno uperene protiv vlasništva i materijalnih dobara drugih, radnje povlačenja i radnje samouništenja. Postoji i podela koja u oblike delinkvencije uključuje: prestupe krivično-pravnih normi, prestupe prekršajnih normi i prestupe moralnih normi.

Delinkvencija je u opštem smislu ukupnost ljudskih ponašanja kojima se ugrožavaju osnovne društvene norme i vrednosti. U užem i najčešće korišćenom smislu, pod delinkvencijom se podrazumevaju različiti oblici devijantnog i nekomformističkog ponašanja dece i maloletnika kojima se krše neke od društvenih moralnih, prekršajnih i krivičnih normi. Najčešći oblici maloletničke delinkvencije su asocijalnaponašanja, različiti oblici prekršaja, imovinski delikti i delikti protiv života i tela. Na ova ponašanja postoje specifični institucionalizovani preventivno zaštitni, porodično pravni i procesno krivični vidovi društvenogreagovanja koji se razlikuju od društvenog reagovanja na prestupnička ponašanja odraslih.

4

Karakteristike mladih delikvenata

Odrastanje je vrlo dinamičan proces. Mladost je razdoblje života u kojem se pojedinac suočava sa različitim problemima i zadacima koji se pred njega postavljaju. Jedan od najvećih zahteva je izgradnja vlastitog identiteta i potraga za odgovorima na brojna pitanja.To je period kada je maloletnik emotivno nestabilan.

Kod mladih se javlja potreba za druženjem i uključivanjem u društveni život šire zajednice kroz pripadanje određenim vršnjačkim grupama i društvima. Ako se pojedinac uključi u određenu skupinu koju društvo identifikuje kao pozitivnu grupu koja neguje i promiče odredjene pozitivne vrednosti i ciljeve, imajući u vidu poštovanje normi i zahteva šire okoline onda možemo govoriti o zadovoljavajućem uključivanju.

Međutim, u nekim manje kontrolisanim uslovima mladi se udružuju i identificiraju s devijantnim grupama tražeći sebi slične sa istim psihičkim i društvenim problemima a kao cilj i sadržaj njihovo druženje postaje obeleženo nasiljem, zavisnošću, različitim kaznenim delima i to sve kao sastavni deo rituala grupe. Takvo uključivanje prouzrokuje devijantno ponašanje koje često prerasta u delinkvenciju i kaznena dela te postaje pretnja široj zajednici.

Mlada ličnost u fazi kada je još nedovoljno izgrađena postaje osetljiva i razni uticaji mogu njen razvoj i ponašanje usmeriti prema asocijalnom i antisocijalnom ponašanju. Takođe postoji i značajna povezanost emocionalnih osećanja, uznemirenosti, inferiornosti itd. Sa devijantnim ponašanjem. Kao što je već istaknuto celi niz i individualnih i društvenih činioca može uticati na pojavu društveno neprihvatljivog ponašanja.

Najvažnije je naglasiti da je porodica biološko i socijalno zajedništvo utemeljeno u skladu s važećim društvenim normama u najširem smislu. Uloge koje se stavljaju pred porodicu su različite ali neizbežne su osnovne funkcije koje su medjusobno isprepletene a koje porodica ima kao primarna društvena grupa. Od porodice se očekuje da ostvaruje reproduktivnu, ekonomsku, emotivnu zaštitnu i odgojno-moralnu funkciju.

5

Inteligencija maloletnih delikvenata

Ranija istraživanja pokazivala su da su 50% do 75% maloetnih delikvenata upravo deca sa smanjenom inteligencijom.

Niža inteligencija može da utiče posredno na pojavu maloletničke delikvencije, jer se ove osobe teže socijalno prilagođavaju, teže uče i pre napuštaju školu, slabije uspevaju u poslu. Pored toga, deca sa smanjenom inteligencijom su sugestibilnija, nego deca prosečne inteligencije, manje kritična, tako da lako mogu da padnu pod uticaj drugih, posebno ako su im jedini prijatelji vaspitno zapuštena deca.

Novija istraživanja pokazuju da je većina maloetnih delikvenata i vaspitno zapuštene dece, upravo, prosečne inteligencije (procenti se kreću od 70% do 90% ).Neka istraživanja pokazuju da ima čak od 10% do 20% maloetnih delikvenata i među decom iznad prosečne inteligencije.Većina maloetnih delikvenata ima prosečnu inteligenciju i sama inteligencija nije presudan faktor u nastajanju maloetničke delikvencije.

Mnoga istraživanja potkrepila su dokaze o povezanosti ili uslovljenosti takvog ponašanja i osobina kao što su emocionalna stabilnost, frustraciona tolerancija, upornost i drugih osobina ličnosti u užem smislu, koje predstavljaju relativno stabilnu organizaciju motivacionih sklonosti individue, koja proizilazi iz interakcije bioloških poriva i socijalne i fizičke okoline.

Život mladih u savremenom društvu je neizmerno složeniji, pa sama činjenica da je adolescent anatomski i fiziološki zreo ne govori neminovno o njegovoj psihološkoj zrelosti, a posebno ne o njegovoj socijalnoj zrelosti i ekonomskoj samostalnosti.

6

Emocionalne i socialne osobine

Adolescentima se nameće rešavanje mnogih životnih zadatka i postihnuća u različitim područjima. Emocionalna stabilnost se postupno stiče, obogaćena emocijama vezanim za ljubav i tek probuđenu polnost, što je povezano sa potrebom za privlačenjem pažnje suprotnog pola i ponašanjima koja do toga dovode. Prisutna je nesigurnost u ličnosti mladih, vezana za status i egzistenciju, kao i druge elemente koji odlikuju život odraslih. Sanjarenje se često bira kao jedino moguće rešenje kada su svesni svojih teškoća i nemogućnosti da se sa njima suoče i da ih reše, ili im ono bar predstavlja način da se oslobode teskobe, napetosti i izbegnu sukobe. U ovom periodu oblikuju se i moralna gledišta i shvatanja mladih. Nekada se u ponašanju mladih ne razvijaju viši moralni ciljevi, a njihova humanizacija i socijalizacija bitno su oštećeni.

Emocionalna nezrelost i nestabilnost ove dece ispoljava se u raznim oblicima neadekvatnog emocionalnog ponašanja (agresivnost, stalno protivljenje, česta razdražljivost, neposlušnost, nalet besa i sl.). Ova deca često pružaju otpor svima i na projektivnim testovima pokazuju veću agresivnost nego druga deca.

Osnovno pitanje mladih: „Ko sam ja?“ Neprestano teže da ih tretiraju kao odrasle, nastoje da se ističu, budu zapaženi i originalni, a istovremeno su posebno osetljivi po pitanju ugleda i časti. U procesu traganja za svojim identitetom, mladi se uključuju u društvo.

Maloletni delikventi su socijalno nezrele osobe. Neki psiholozi smatraju da su svi maloletni delikventi, koji prekidaju sa školom i koji su neuspešni na profesionalnom osposobljavanju ili radu, su socijalno nezreli. Utvrđeno je da neki maloletni prestupnici, kada uključe u zdravu sredinu i rade ono što ih interesuje mogu da postignu odlične rezultate i da budu socijalno uspešni. Mnogi maloletni delikventi ispoljavaju izrazito implusivno, nemirno ekstovertno, agresivno ili destruktivno ponašanje. U svojim antisocijalnim stavovima najčešće protiv vlasti i autoriteta, tvrdoglavi su i sumljičavi, često nezadovoljni i neraspoloženi sa svim i svačim i protiv svega i svačega, skloni da mrze i da prkose svakome.

7

Uticaj porodičnog faktora

Porodica je najvazniji cinilac formiranja licnosti, njen uticaj je najvazniji u prvim godinama zivota, a izuzetno je bitano za normalan razvoj licnosti da dete bude voljeno ( topao odnos prema detetu ) i da dete oseca sigurnost ( sto zavisi i od odnosa izmedju roditelja ) - Roditelji namerno i sistemacki ( vaspitne metode ) formiraju kod dece odredjene karakteristike. Roditelji su uzor svojoj deci sa kojima se ona indetifikuju i prihvataju i one oblike ponasanja koja mozda ni roditelji ne ocenjuju kao dobra.- U odnosu roditelja prema detetu nije dobra preterana strogost ali ni izrazita popustljivost, obaveze treba postepeno povecavati i postepeno razijati samostalnost i nezavisnost deteta. Narocito je stetna nedoslednost roditelja u vaspitnim merama, jer moze biti vazan uzrok nesigurnosti kod dece.

Porodica može izazvati dvojaki efekat u pogledu razvoja, formiranja i uvođenja u život mladog čoveka.

Normalna porodica predstavlja značajan faktor u prevenciji devijacija, a naročito delikvencija kod svojih mladih članova . Kod takvih porodica je uočljiv harmoničan i zdrav život, raspoređene aktivnosti svojih članova. S druge strane, negativni efekat daju porodice gde su teški materijalni uslovi, porodične svađe, prisutnost alkoholizma, prostitucije, droge… One nisu u stanju da vrše kontrolu ponašanja nad decom. To su najčešće porodice rastavljenih brakova, gde je živ samo jedan roditelj, porodice koje su preokupirane poslovima tako da decu zapuste. U ovaj faktor možemo uvrstiti i materjalne faktore bogastvo – siromaštvo. Problematične grupe ‘ obično ‘ pronalazimo u zaostalim krajevima u kojima vlada beda i siromaštvo.

8

Formiranje slike mladih o sebi

Način na koji se formira slika o sebi i drugima može trajnije uticati na ispoljavanje ličnosti adolescenta. Njihove stavove o sebi mogli bismo grupisati u tri celine:

- Oni koji prema sebi pokazuju negativan stav izražavaju nepoverenje u svoje sposobnosti i vrednosti, nedostatak samopoštovanja,što kao posledicu može imati otežano postizanje uspeha.

- Grupacija maloletnika koja sebe precenjuje, time ne olakšava, već još više otažava svoju adaptaciju, ne mogavši da uskladi idealnu i realnu sliku sebe, iz čega takođe proističu neuspesi u rešavanju razvojnih i životnih problema.

- Većina maloletnika ima još uvek neizgrađen odnos prema sebi, što nosi zbunjenost i konfuziju vezanu za lične potencijale i mogućnosti.

Kako se opšti društveni uslovi života stalno menjaju, a u okviru tog procesa odvija se i unutrašnje menjanje i proces sazrevanja mladih, postojeći društveni poremećaji će u većoj ili manjoj meri uticati i na uslove života, ličnost i ponašanje mladih. Nesklad i raskorak između ličnih interesa i mogućnosti, koji oni najoštrije doživljavaju, čine da je upravo ovaj segment društva upravo onaj koji društvene promene najsnažnije doživljava. Istovremeno nesrazmerno izloženi pritisku negativnih političkih i kulturnih tendencija, podložni su krizama koje samo dodatno kontaminiraju ionako težku i kompleksnu razvojnu sliku ovog životnog perioda. Neke od osnovnih vrednosti koje adolescenti sebi postavljaju odnose se na potrebu za privatnošću, samosvojnošću, odgovarajućim materijalnim položajem, profesionalnim uspehom i kvalitetnim organizovanjem slobodnog vremena. Iz redova onih koji su izrazito nezadovoljni mogućnostima ostvarenja ovih cileva regrutuju se oni koji na ovakve okolnosti reaguju socijalno devijantnim i kriminalnim oblicima ponašanja.

Doba najveće fizičke snage, adolescencija, koincidira sa vrhuncem uspona kriminaliteta. Proces prerastanja mladića u zrelu ličnost povezan je sa nizom biopsihičkih promena, čija dinamika pruža velike mogućnosti za vaspitne uticaje i usmeravanje procesa socijalizacija. U ovoj fazi razvojma, mladi ljudi su prijemčivi za uticaje koji njen uticaj mogu usmeriti kako u pozitivnot, tako i u asocijalnom ili antisocijalnom smeru. Za svoje ponašanje, kao još nepotpuno formirane ličnosti, imaju znatno umanjenu pravnu i moralnu odgovornost.

9

Duštvo i delikvencija

Opšti društveni uslovi imaju izuzetan uticaj na delikvenciju. Možda ne toliko na strukturu ličnosti I asocijalni poremećaj iste, koliko sam pojavni oblik kršenja pravnih i moralnih normi. I to ne samo kod mladih.

Neposredno ratno okruženje nas je sve naviklo,pa možda i zbližilo sa agresijom i destrukcijom. Dostupnost oružja je omogućila mnogima da zadovolje svoju ,jos ranije razvijenu, potrebu da budu naoružani pa I da koriste to oružje. To je doprinelo izraženom povećanju broja oružanih pljački i korišćenja oružja u medjusobnim sukobima. Današnje generacije negiraju “ferku” (tuču golim rukama,jedan na jedan), ona više nije interesantna, a realno je glupo ulaziti u sukob bez oružja kad znaš da će ga druga strana sigurno imati.

Odnos delikvencije i države je višeznan. Spolja gledano,državi je u interesu da suzbije kriminal jer je jedna od njenih uloga upravo zaštita gradjana od kršenja pravnih i moralnih normi . Država je razvila posebne mehanizme i izdvaja naročita sredstva u borbi protiv kriminala ,jer isti ugrožava državu.

No,da li opasni momci i devojke ,koji se odaju kriminalu ,mogu biti korisni državi ,čak drušvenoj zajednici uopšte? Da li delikventnost može biti društveno poželjna ? Koju funkciju obavlja društvo?

Država delom i podstiče delikvenciju.

Evo neki primeri:

-Mladi ili stari delikventi su neophodni jer privlače na sebe deo oduska društvenog nezadovoljstva i bunta,kao i druge mariginalne grupe.-Oni predstavljaju simbol “negativnosti i zla” nasuprot “običnih,poštenih gradjana i političara”,inače bi podela mogla da padne i na nekom drugom mestu.-Opasni i smeli momci ,pa i devojke ,mogu da budu vrlo korisni u opasnim državnim poduhvatima-ratnim sukobima i revolucijama. Neki od njih ,retki i izuzetni po mnogo čemu ,postaju idoli,heroji nacije,ulaze u istoriju,u članke,predstavljaju romantični uzor patriotizma i junaštva. Dovoljno je samo da istorija zamrači drugu stranu njihove ličnosti i ponašanja.

10

Usvakom slučaju,klinički orijentisani stručnjaci su zapazili da ovih godina medju počiniocima krivičnih dela ima onih koji verovatno nikad ne bi učinili isto da smo kao društvo poslednje dve decenije proživeli bolje.

Narkomanija i delikvencija

Narkomanija kao jedna od bolesti zavisnosti ne poznaje rase, pol, ekonomsko stanje, uzrast ili nacionalnost. Mađutim, mladi ljudi su najpodložniji za eksperimentisanje sa drogama i kasniji razvoj zavisnosti.Stručnjaci smatraju da je uzrast od 12 do 15 godina doba visokog rizika, kako za početak uzimanja droga, tako i za posledice koje su za mlade mnogo ozbiljnije, teže i komplikovanije. One se ogledaju kako na mentalnom planu, tako i na socijalnom, odnosno porodičnom planu.Jedan od najznačajnijih faktora je netačna informacija i nedovoljno znanje o delovanju i štetnim posledicama droga. Može se reći da je stanje zabrinjavajuće i zbog činjenice da mladi često negiraju štetene posledice droga.I pored toga većina mladih uspešno odoleva netačnim informacijama, a prihvata informacije o drogama zasnovane na stručnim i savremenim saznanjima.

Veza izmedju narkomanije I delikvencije je složena. To su u suštini dve nezavisne pojave koje mogu ići u potpunosti jedna bez druge,jer postoje delikventi koji ne podnose droge ni narkomane. Sa druge strane ima onih koji su probali ,povremeno je koriste ili su zavisni od narkotika,a da nikad nisu počinili krivično delo.Danas I kod nas ,ma koliko smatrali da su opasne ,lake droge postaju obična stvar. Mladi,koji su potpuno izvan sveta delikvencije,redovno “duvaju”.Kako uživaocima droge zatreba novac za njihovu nabavku,snalaze se na razne načine,ali u trenucima krize oni ne odole da se upuste u kriminal kako bi došli do nje.Oni mladi koji ne mogu da odole činjenju krivičnih dela ,a pri tom se plaše i u glavi imaju nekog preostalog strogog roditelja koji zvoca I kontroliše ,lakše se odluče uz narkotik.Sve češće ove povremene veze izmedju dve pojave prerastu u trajnu medjuuslovnjenost,pa se može reći da u poslednje vreme delikvencija I narkomanija idu zajedno,neuporedivo češće nego ranije.

11

Polne razlike

Činjenica je da muškarci,bilo maloletni ili odrasli,čine više krivičnih dela nego žene. To se posebno odnosi na primenu fizičkog nasilja. Muška agresivnost je nešto što se forsira od malena,ona se toleriše,pa čak i podstiče.Medjutim,ni devojke nisu imune.Ima primera gde su one bile vodje grupa maloletnih izvršilaca krivičnih dela.

Devojke svoj poremećaj ponašanja ispoljavaju na drugačiji način od muškaraca. Dok kod momaka preovladjuju ne sputani agresivni nagon,kod devojaka dolazi do izražaja seksualni. Tako nas uče u detinjstvu,a nije isključeno da postoji I izvesna prirodna sklonost polova ka odredjenom načinu reagovanja.Kod devojaka se,znatno učestalije nego kod momaka,delikventno ponašanje ogleda u preteranoj izmeni seksualnih partnera,sve do prostitucije. Devojke često saučestvuju u krivičnim delima ili asocijalnom ponašanju momaka:čuvaju stražu,odvlače pažnju čuvaru,prodavcu, itd..

Psihopatija je poremećaj koji ljudi po pravilu pripisuju muškarcima, ali to je samo deo istine. Iako psihopatije ima više među muškim rodom, isti fenomen sreće se i kod žena, samo u manjem broju i ispoljava se na nešto drugačiji (“manje muški“) način.

12

Pomoć i promena

Postoji podatak po kome 80% maloletnika koji prvi put prodju sudski postupak,nikad više se ne pojave pred sudom kao ivršioci krivičnih dela.

Ali,takodje,postoji veliki rozik da će maloletni prestupnici koji dodju u sukob sa zakonom nastaviti putem kriminala. Intervencije u ranomom stadijumu mogu doprineti odbacivanju devijatnog ponašanja. One imaju za cilj smanjenje broja maloletnika koji nastavljaju putem kriminala.

Tretman u centrima za socijalni rad,savetovalištima i vaspitnim ustanovama noje dovoljno praćen da bi se njegovi efekti mogli oceniti. Za pun uspeh neophodno je uključiti celu porodicu,posebno roditelje. Rad samo sa prestupnikom ,ma koliko roditelji to najviše voleli,obično je nedovoljan.Kod velikog broja mladih koji ispoljavaju problem u ponašanju bilo koje vrste u nekoj fazi svog života ,to je smao razvojna faza,burnija I teža,ali prolazna.Oni ponekad imaju veće šanse da postanu uspešni ljudi,jer su prošli vrlo bogato I ilustrovano iskustvo ,videli da to nije njihov život I izbacili energiju nezadovoljstva I bunta. Na žalost, kod mnogih to nije slučaj ,tako da se moraju uključiti u posebnu vrstu tretmana kako bi prom enili svoj životni put.

Delikventno ponašanje je i neka vrsta zavisnosti ,a ona,maker i samo psihološka, nije stvar potpuno slobodnog izbora I izuzetno jednostavnom ličnom odlukom napušta. Pozivanje na moć slobodne volje predstavlja u stvari samo otpor pravoj promeni. S druge strane , kad ide uz tretman, volja za promenom ima presudni uticaj.

13

Zaključak

Devijantnost nije tema i problem kojom se bavi uski krug ljudi. To je tema koja je zahvatila razne grane znanosti: biologiju, psihologiju, sociologiju itd. Svaka znanost ima svoje gledište, svoje teorije i svaka teorija je u svom pogledu točna, što ukazuje da devijantnost nije posledica samo jednog faktora koji utiče na čovekovo ponašanje. U pogledu devijantnosti ljude možemo podeliti na tri vrste: sami devijanti, pasivci tj. ljudi koji ne čine devijantna dela, ali se i ne bore protiv njih, te na ljude koji svojim delovanjem i radom pokušavaju zatvoriti, rehabilitirati i na kraju vratiti u društvo bivše devijante. Danas je sve više ustanova gde se može potražiti potrebna pomoć u krizi (razna utočišta, SOS-telefoni, centri za nezbrinutu decu…), ustanova koje edukujui odgajaju društvo (vrtići, škole, fakulteti, porodica kao temelj odgoja pojedinca) i ustanova koje , napokon, kažnjavaju i brinu se o izdržavanju kazne devijanata (sudovi, zatvori, bolnice…).

Trebalo bi više pažnje posvetiti pozitivnim delima, akcijama i postignućima koja bi društvo pokrenulo prema boljoj budućnosti.

Uz porodicu,škola je nezamenjiva u socijalizaciju deteta. Medjitim,naše škole ne ispunjavaju očekivanja i potrebe dece. Ne pržaju im dovoljno interesantnih sadržaja.

Treba raditi na jačanju veza izmedju delikvenata I društva ,uključujući mlade u društveni život ,dati im osećaj da ih društvo nije zaboravilo I da ih treba,prihvatiti ih kao mlade sa njihovim željama I težnjama.Ne smemo zaboraviti da mi zajedno činimo mlade ovog sveta ,i da jedino zajedno možemo da ga učinimo mestom za bolji život.

14

Literatura :

- Materijali instituta za sociolosko-psihološko istraživanje u oblasti maloletničke delikvencije

- Maloletnička delikvencija- Dr Slobodanka Konstantinović

- Freud Ana: Normalnost i patologija dece, Prosveta, 2000

- Milutinović Milan, Osnovni fenomenološki i etiološki problemi omladinske delikvencije, Osvrti, Beograd 1971.

- www.wikipedia.com

15