"Na hiljadu devete stotine

osamdeset i seste godine.

Neka gusle pjesmu opjevaju,

to je bilo u mjesecu maju.

Kad se radi i ljetina sprema,

kad vremena za zenidbu nema,

kad cvijece pocinje da cvjeta,

kad je raja poslom zauzeta,

kad se kosi i povrce sadi,

al' sta ljubav moze da uradi,

Da potpuno covjekom ovlada,

pa mu nije ni do kakva rada,

Nego ima samo jednu boljku,

sprema sebe da nadje djevojku.

Tako jedan momak iz Rioca

za zenidbu ne upita oca.

Maj bijase dvadeset i osmi,

Milentija kad djevojku prosi.

U srijedu dvades' osmog maja,

kad je dos'o iz svog zavicaja.

Odluku je na precac donio

sto se nocas ne bi ozenio.

Pa na sebe oblaci odelo,

uputi se nekud kroza selo.

U Zlatiste Milentija zadje,

tamo Mira Stevanovic nadje:

,,Cujes Miro, prijatelju stari,

dobro slusaj jer su vazne stvari.

Ako nocas neces ici nedje,

ajde sa mnom sad na Bezdjedje.

Ajde brze, vece je devet sati,

jos cu Sloba, ja Bjelicu zvati.''

,,Sta je bilo crni Milentije,

da se nesto dogodilo nije?

Ima nesto, ja na tebi vidju,

sta cu sada radit’ na Bezdjedju.

Danu, pricaj, stotinu ti jada,

kakvo zlo se dogodilo sada?’’

,, Nemoj tako, nisu Miro jadi,

nego slusaj, o dobru se radi.

Ovaj datum vjecno cu da pamtim,

pa sam dos’o da ti se obratim.

Ja se nocas mislim ozeniti,

po djevojku idemo ja i ti.

Ti me neces udarit’ po ruci,

no se spremi i na se obuci odijelo,

pa da budes zgodan,

vozit’ ce nas Bijelica Slobodan.

Tebe smatram kao svoga brata,

ja drugije necu trazit’ svata.’’

,,Milentija, druze stari,

poci cu s’ tobom gde god imas zelju,

posao bih ti kao svome bratu.’’

Oko vrata nabaci kravatu,

onda ode da opere zube,

jer ce morat’ s’ mladom da se ljube,

umiva se, a sve nesto duma:

,,Mozda ce me pozvati za kuma.’’

Milentija umise po licu

da bi ljepsi stig’o pred punicu.

Opremi se tako ova trojka,

Slobo pita gdje je ta devojka.

Na Bezdjedju, moj posteni rodjo,

otac joj je Teletina Djordjo.

K’o avion ide limuzina,

okrenuse desno kod Divina.

Uza stranu dobro Skoda vuce,

dok im guma na granici ne puce.

Ali to ih nista ne koleba

,,Ici cemo pjeske ako treba.’’

Kad su bili pro ravnijeh cajira,

tuda Skoda neprestano svira,

I cuje se pjesma do Torina,

ne bil’ Rajko pozn’o svoga sina.

Kad su bili pro Lukavca polja

tu se zacu pucanj iz pistolja.

Nek’ njihovi Lukavcani vide,

Milentija po djevojku ide.

Jeci pjesma iz Slobovih kola

dok dodjose do Zovoga Dola,

Tad nastade prepirka u Skodi,

za put koji na Bezdjedje vodi.

Slaba puta sa hiljadu mana,

makadam je, a velika strana,

Pa kroz gustu goru bukovinu,

veli Slobo da se nazad vrnu.

Do Bezdjedja Skoda nece moci,

jedan sat je tacno po ponoci.

Miro veli:,,Stani Slobo teske,

moracemo nas dvojica pjeske.’’

Boze mili kamenita druma,

sad guraju dva nejaka kuma.

Pod od kola po kamenu lize,

jedva Skoda na Bezdjedje stize.

Miro krije rakiju pod ruku,

gdje je kuca, u boga ti kuku.

Samo vaske cuju se da laju,

potrefise na neciju staju.

,,Dobro vece’’ Milentija viknu,

u staji samo krava riknu.

Krava riknu, zarza kljuse,

dok vidjose pravarili su se.

Miro veli:,,Daj zatvaraj vrata,

rana dop’o, to ti je pojata.’’

Probudise Teletinu Veljka.

,,Putnici smo i to iz daleka.

Reci nam jer smo iz daljine,

gdje je kuca Vasa Teletine.’’

Veljko,’’ Momci moji, sto vi ne bi rek’o,

eno tamo vidi se terasa,

To je kuca Teletine Vasa.’’

Pa odatle kroz nekakvo pruce

dok dodjose do Vasove kuce.

Tu udjose i nazvase boga,

onda sjede jedan do drugoga.

Milentija razgleda po sobi,

pored njega Miro nesto drobi,

Rakija mu visi ispod bluze,

onda Slobo govoriti uze.

Dva su sata po ponoci sada.

,, Mi nemamo sjedeti kada,

mi smo dosli prositi djevojku

ovom nasem Milentiji momku.

Pa je zelja mene, a i momka,

neka dodje odje ta djevojka.

Da je odje fino upitamo

je li nasa, zelimo da znamo.’’

Sve ocima Milentiju kori:

,,Danu nesto i ti progovori.’’

Milentiji stislo se u dusi,

samo cigar za cigarom pusi.

Skupio se k’o nako siroce,

onda Miro govoriti poce:

,,Mi smo dosli iz Bileckog kraja,

mi ne znamo vasih obicaja.

Ja sam pos’o umijesto mu brata,

mi drugije nismo zvali svata.

Rad bi bio da djevojka dodje,

jos radosniji da sa nama podje.

Sa njime bi svaka sretna bila.’’

Onda rece njena strina Mila:

,, Nemam nista protiv, Milentije,

al’ vi cura na Bezdjedju nije.

Reci cu vam bez imalo lazi,

u Nevasinjskoj radi trikotazi.’’

Svatovi se zagledase u oci,

Milentija sa stolice skoci.

,,Naci cu je da je u Parizu,

odavde je Nevesinje blizu.’’

Za njim Slobo i Miro izlaze,

kriju bocu da je ne opaze.

Mislili su ispunice zelju

s njom nazdravit’ novom prijatelju.

Ali od toga nista biti nece,

sada Skoda Nevesinju krece.

Ide Skoda da ne moze brze,

ispred zore u kasabu stize.

Pa odatle pro nekih ledina,

ovu trojku vozi limuzina.

Milentija veli u svanuce:

,,Ja poznajem, eno njene kuce.

Do onih sam is’o stepenica.

’’ Veli Miro:,,To je drvarica.’’

Moracemo pitati komsije,

meni vise do lutanja nije.

Na Kilavce trazeci djevojku,

probudise Borovu Radojku,

Tada nastade galama i vika,

jedna glava, a sedam jezika.

Ne vide je, na spratu je soba:

,,Sta radite vi u ovo doba?

Vidite li koliko je sati,

ja cu sada miliciju zvati.

Vi nijeste iz Bilece svati,

no ste posli kuce obijati.

Stotine vas dopanulo jada,

za pistolj cu posegnuti sada..

’’ Veli Slobo:,, Znas sta cemo sade?

Dok smo zivi, bjezimo odavde.’’

Sve kamenje ispred njega strci,

za njim Miro prema Skodi trci.

,,Brze bjezmo, ovo sala nije.’’

A za njime trci Milentije.

Sad je vazno da je glava ziva,

kad u Skodi nestade goriva.

,,Jos i ovi trebaju nam jadi ,

kud’ ces sada benzinska ne radi.’’

Slobo veli:,, Svega mi je dosta!’’

Milentija u motelu osta,

Da saceka do zore i jutra,

ne bi li curu isprosio sjutra.

Slobo veli:,,Ja ti zelim srecu,

ja je s’ tobom vise prosit necu,

Nego odmah odoh u Bilecu.’’

Za njim Miro u auto sjeda:

,, Mi smo posli bez ikakvog reda,

kako cemo od sramote moci,

Bez djevojke u Bilecu doci?