Milena Diplomski PLUCA

7/23/2019 Milena Diplomski PLUCA

1/15

Diplomski radMilena Cvetkovi

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA PLUA

Plua (pulma) , suneraste su grae i sastoje se iz mnogobrojnih cevi

(bronchi) i cevica (bronchioli) koji se slepo zavravaju u alveolama. Plua su

glavni organ pribora za disanje. metena su u torakalnoj upljini koju okru!uju

kotane strukture"grudna kost, rebra i torakalni prstenovi. #o je pravni organ koji

se sastoji iz dva pluna krila"levog i desnog, izmeu kojih se nalazi sredogrue

(mediastinum). Pluna krila su podeljena dubokim brazdama na plune re!njeve

ili lobuse kojih ima desno $"gornji, srednji i donji, a levo %" gornji i donji. Pluni

re!njevi se dele na segmentne ili lobuse. &esno pluno krilo ima '' a levo '

lobulusa. evo pluno krilo je neto manje od desnog, jer je srce koje ih

razdvaja prete!no na levoj strani kimenog stuba. *ba pluna krila obavijena su

plunom maramicom (pleura) koja predstavlja vezivnu opnu. Pleura se sastoji iz

dva lista koja su vla!na i klize jedan preko drugog. poljni list (pleura parietalis)

nale!e na zid grudnog koa a unutranji (pleura viscelaris) na pluno tkivo. &eoplune maramice koja odvaja lobuse naziva se interlobarna pleura. +zmeu

pleuralnih listova nema slobodnog prostora, ve samo uzana pukotina"virtuelna

upljina u kojoj se skupljaju pleuralni izlivi.

Sinusi pleuresu kosto"medijastinalni, reniko"kostalni i gornji maramini.

-a unutranjoj strani plunih krila (facies mediastinalis) nalazi se (hilus

pulmonis)"ulazno polje plunih krila. sastav hilusa ulaze/ bronh, krvni sudovii nervi koji zajedno ine koren plua (radihpulmonis). 0ilusnu senku najveim

delom ine plune arterije 123, plune vene gornjeg re!nja ',43, a samo ,43

limne !lezde.

5ensku krv iz desnog srca dovode pluima leva i desna pluna arterija, od

kojih je desna du!a i deblja. 6ranaju se sve do kapilara, preko kojih se krv

snabdeva kiseonikom i tako postaje arterijska krv. Poremeaj cirkulacije krvi u

16


2/15


pluima su brojni. -ajee se sreu poremeaji u oticanju krvi"zastoj krvi u

luima, srani edem plua i inarkt plua.

Preaga-dijafragmaje pljosnati mii koji deli grudnu duplju od trbune.vojim podizanjem i sputanjem podpoma!e disanje. Pri radiograiji i

radioskopiji vidi se kao homogena senka, oblika dvostruke kupole. &esna

kupola je za ' medjurebarni prostor vie od leve.

Medijastinum-sredogruepredstavlja prostor koji poinje iza sternuma, a

pozadi se zavrava kimenim stubom i cervikalnim delovima rebara. 7one

ivice mu ine medijastinalna pluna maramica a donju dijaragma. 8adi lakegopisivanja medijastinum se deli horizontalnim ravnima na gornji, srednji i donji

a vertikalnim na prednji, srednji zadnji medijastinum.

Anatom

ija plua

17


3/15


RADIOSKOPIJA PLUA

8adioskopija je prvenstveno unkcionalna metoda u radiolokoj

dijagnostici plua, koju obavlja lekar radiolog uz pomo radiolokog tehniara.

8adioskopijom se posti!e opti pregled organa grudnog koa. 8adioskopiju

treba vriti sa manjim snopom 9"zrakova, u cilju zatite pacijenata, lekara i

njegovog pomonika. 8adioskopija plua i srca zapoinje po pravilu u

uspravnom stavu pacijenta u sagitalnim, rontalnim i kosim polo!ajima.

Pre pregleda pacijent treba da skine odelo, zajedno sa ukrasima. :atim

stane iza ekrana, podboi se i izbaci laktove napred da bi se uklonila senka

lopatice. ;ko je okrenut u proil treba da podigne ruke iznad glave. Po!eljno je

da pacijent u toku preleda dublje die. 8adioskopija plua i srca izvodi se pri

jaini stuje od ,4"',4 m; i naponu od


4/15


$AI%$A RADIO"RA#IJA PLUA

8adiograijom plua prikazuje se njihov parenhim u mozaiku svetlina isenki, koje se meusobno super poniraju, sloj preko sloja. nimak samo u P";

pravcu ili samo u proilnom daje dve dimenzije/ irinu i visinu. *va dva

snomaka omoguavaju uvid u treu dimenziju (dubinu), sto je va!no za

lokalizovanje patolokih promena.

RADIO"RA#IJA PLUA I SR&A

Radiogram plua i srca u P-A poloaju

Priprema pacijenta/ pacijenta osloboditi odee do pola, sa vrata ukloniti

premete koji bi mogli dati nepo!eljnu senku.

-a radiogramu moraju biti obuhvaeni pluni vrhovi, dijaragmalne

konture i eniko"kostalni sinusi. >kspozicija se vri u trenutku kada pacijent

duboko udahne i zadr!i vazduh.

Polozaj pacijenta/ pacijent je u stojeem stavu, prednjom stranom grudnog

koa okrenut je prema kaseti na stojeem, prenosnom stativu, bradom oslonjen

na gornju ivicu kasete. *be ruke su savijene u laktove i stavljene na bokovr,

rame i laktovi se izbaci prema napred da bi se izbegla senka lopatice, znai,

pacijent treba da bude to bli!e kaseti. 6ornja ivica kasete postevljena je % prsta

iznad ramena.

Pravac centralnog zraka/ pada horiznotalno tako da se kasetom gradi ugao

od 1. lazna taka centralnog zraka nalazi se na srednjoj liniji lee u visini

5++ torakalnog prljena.

?aterijal i opis/ nima se na ormat ilma koji se odreuje prema veliini

pacijenta, kod odraslih najee $4@$4 i $4@A$ cm, a za decu '2@%A ili %A@$cm. nimanje sa olijama, bez reetke. BB& '4 cm"teleradiograski. ;ko

19


5/15


pacijent iz ma kojih razloga ne mo!e da stoji ili ako se radiograija vri u

operacijonoj ali ili bolesnikoj postelji tada se upotrebljava lisholm"reetka, a

ako je BB& manje od '4 cm, onda se srazmerno smanjuje vreme ekspozicije.

:atita/ su!ena blenda na veliinu kasete i manje, zatitna kecelja

stavljena na donje delove tela ispod umbilikusa.

Radio'ram plu(a i srca u P)A polo*a+u

Profilni radiogram plua i srca

*vaj radiogram omoguava prikaz kao dopuna P"; radiogramu

omoguava prikaz retrosternalnog i retrokardijalnog dela plua .



Polo!aj pacijenta/ pacijent stoji okrenut bolesnom i stranom prema

kaseteti uvrenoj na stojeem stativi. *be ruke su podignute iznad glave.

6ornja ivica kasete postavljena je za A poprena prsta iznad ramena.

Pravac centarlnog zraka/ pada na 5++ grudni prljen kroz aksijalnu liniju

grudnog koa uspravno na kasetu. >kspozicija se vri u trenutku srednjeg

inspirijuma.

20


6/15


?aterijal i opis/veliina ilma $4@$4 cm. nimanje sa olijama, tubis

iroki BB& '4 cm. >ksozicija treba da bude za polovinu du!a nego pri

snimanju u P"; polo!aju.



Radio'ram plu(a i srca u profilu

Radiogram plua i srca u I kosom poloaju



Polo!aj pacijenta/ pacijent stoji okrenut desnim ramenom prema kaseti navertikalnom stativu, tako da njegovo telo i kaseta zaklapaju ugao od A"ksponira se u trenutku srednjeg

inspirijuma.

21


7/15


?aterijil i opis/ veliina ilma $@A cm. nimanje sa olijama, tubus

iroki bez buki"blende. BB& '4 cm. >kspozicija treba da bude za treinu du!a

nego pri radiograiji u P"; pravcu. -a dobijenom radiogramu vidi se cela

traheja.



Radio'ram plu(a i srca u I ,osom polo(a+u

Radiogram plua i srca u II kosom poloaju



Polo!aj pacijenta/ pacijent stji okrenut levim ramenom prema kasteti na

vertikalnom stativu, tako da njegovo telo i kaseta zaklapaju ugao od A"ksponira se u trenutku srednjeginspirijuma.

22


8/15


?aterijal i opis/ veliina ilma $@A cm. nimanje sa olijama. BB& '4 cm.

-a dobijenom radiogramu vidi se levi donji pluni lobus i prednji donji segment

srednjeg lobusa, odvojeno od drugih delova plunog tkiva.



Radio'ram plu(a i srca u II ,osom polo*a+u

RADIO"RA#IJA PLU$I- %R-O%A

Pluni vrhovi kao sedita patolokih promena naroito tuberkuloznih,

posebno se ispituju u radiolokoj dijagnostici.

Radiogram vrova plua



Polo!aj pacijenta/ pacijent stoji uz pokretni ststiv, leima okrenut prema

kaseti. 8amena i nadlaktice pacijenta su napred i nadole, a podlaktice ispru!ene i

nadlancima sastavljene u maksimalnoj unutranjoj rotaciji. 6ornja ivica kasete

postavljena je za 4 poprenih prstiju iznad ramena.

23


9/15


Pravac centralnog zraka/ ulazi pod kaudo kranijalnim udom od $ i

prolazi za $ porena prsta ispod kljunih kostiju.

?aterijal i opis/ veliina ilma %A@$ cm. nimanje sa olijama bez

reetke BB& ' cm. >ksponiranje se vri u inspirijumu.



Radio'ram plu(nih vrhova

!oro"alni radiogram vrova plua



Polo!aj pacijenta/ bolesnik stoji uz uspravni stativ, okrenut prednjomstranom grudnog koa prema kaseti. 8amena su usmerana napred i nadole, ruke

podboene. 6ornje ivice kasete je postavljena za 4 poprenih prstiju iznad

gornje granice ramena.

Pravac centralnog zraka/ ulazi pod kaudo"kranijalnim uglom od %$ u

grudniko u visini $ poprenig prsta ispod kljunjae na sredini kasete.

>ksponiranje se vri u inspirijumu.

24


10/15


?aterijal i opis/ veliina ilma %A@$ cm. nimanje sa olijama, tubus

srednji, bez buki"blende. BB& ' cm.

:atita/ su!ena blenda na veliinu kasete i manje, zatitna keceljastavljena na donje delove tela ispod umbilikusa.

Profilni radiogram plunog vra



Polo!aj pacijenta/ pacijent stoji bono, bolesnom stranom okrenut premakaseti na uspravnom stativu. 8ame i ruka bolesne strane maksimalno su

podignuti dok rame i ruka zdrave strane maksimalno su sputeni. 6lava je

zabaena unazad.

Pravac centralnog zraka/ ulazi iznad glave nad lakatne kosti zdrave strane,

izlazi ispod glave nad lakatne kosti bolesne strane i pada na sredinu kasete.

>ksponira se u inspirijumu.

?aterijal i opis/ veliina ilma '2@ %A cm. nimanje sa olijama, tubus

srednji, bez buki"blende, BB& ' cm.



KONTRASTNE RADIOGRAFIJE

*sim radiolokih metoda kojima se organi za disanje ispituju nativno,

postoji i metode za iju je primenu potrebno kontrastno sredstvo pozitivno ili

negativno. 5e je reeno da pregled organa grrudne duplje nije potpun bez

ispitivanja jednjaka ispunjenog kontrastom. amo takav pregled mo!e da

pokazuje polo!aj aorte, veliinu leve pretkomore, medijastinalne tumore i druga

oboljenja.

;).RO-$O"RA#IJA

25


11/15


7ronhograija je radioloko ispitivanje bronhijalnog stabla uvoenjem

posebnog pozitivnog kontrastnog sredstva u bronhijalne vazdune puteve.

+ndikacije za primenu bronhograije su/ bronhiektazije, razni oblici hroninog

bronhitisa, bronhijalne istule, tumori i td...

Priprema pacijenta/ najmanje C asova pre pregleda bolesnik ne treba ni

da jede, ni da pije da bi se izbeglo povraanje u toku pregleda. Pre bronhograije

naprave se standardni radiogrami u P"; pravcu i proilu. okalna anestezija daje

se u dva dela/ pre i posle intubacije.

=ontrasti/ poto se kao kontrastna sredstva za bronhograijuupotrebljavaju preparati joda u okviru pripreme mora se izvriti i proba

osetljivosti na jod.

-ajee se primenjuju sledea kontrastna sredstva/

" 5iskozni preparati topljivi u vodiD" +zotonine vodene suspenzijeD" ljne suspenzje topljive u vodi.

+zvoenje pregleda/ posle lokalne anestezije, kroz nos se uvodi kateter do

odreenog mesta. Poto se ubrizga anestetik kroz kateter u jednom aktu

ispunjava se bronhijalno stablo ili se vri selektivno punjenje. =ada se zavri

ubrizgavanje kontrasta treba odmah radiograisati, kako ne bi dolo do punjenja

alveola i kaljanja bolesnika. *bino se radiograie u P"; polo!aju. 5eliina

ilma i polo!aj kasete su u zavisnosti od pravca prostiranja patolokih promena.

Po zavrenoj radiograiji vadi se kateter. 7olesnik treba da iskalja kontrast.

=ontraindikacije za bronhograiju mogu biti opte. Posebe

kontraindikacije su/ gangrena plua, apces plua i teka pluna krvavljenja.

7) aringograija

#omograija je veoma podesna metoda za ispitivanje laringsa u rontalnoj

ravni na razliitim dubinama i zato se ona najee primenjuje. -ajbolji

tomogrami dobijaju se na %,4 i $ cm, od ;damove jabuice. #omograije treba

26


12/15


obaviti u dva navrata"za vreme respiracije u toku onacije. #omogrami se prave i

u lateralnoj projekciji. Bokus"ilm"rastojanje treba da bude ' m. ;ko se

tomograie u rontalnoj projekciji potrebno je $ m;, 1 k5 i ,4 s, a za

lateralnu projekciju ' m;, 2< k5 i ,A s.

-a tomogramima laringsa mogu se otkriti zapaljive promene u vdu otoka

sluzoko!e. #akoe se mogu dijagnostikovati tumorozne ormacije van laringsa i

u laringsu.

E)DIJA"$OSI/KI P$OU!OORAKS

Prodiranje vazduha u grudnu duplju naziva se pneumo toraks. 5azduh sekod dijagnostinog pneumo torksa ubrizgava, insulira u koliini od A"


13/15


"je radioloka metoda kojom se kontrastnim sredstvima prikazuju plune

arterije i njihove grane.

#ehniki se pluna angiograija mo!e izvesi na % naina kao angio"kardiopulmograija i kao selektivna pluna arteriograija.

Angio-kardio pulmografija-izvodi se na taj nain sto se kontrastno

sredstvo obino C


14/15


ZAKLJUAK

speh rendgenskog pregleda srca i plua zavisi od dobre pripreme

bolesnika i celishodnog planiranja samog pregleda. 8endgenski pregled ne mo!e

biti poetetna aza ipsitivanja, niti treba da prethodi klinikom pregledu. Eilj

rendgenskog pregleda je da potrvrdi i dopuni kliniki nalaz ili da iskljui

odreen sumnju.

:a dobar i pouzdan rendgenski pregled srca i plua potreban je struan,

savestan i eikasan radioloki tehiar, koji vodi rauna o sredstvima za rad i

priboru (kasete, ilmovi, olije, hemikalije i dr), koji strogo potuje

proesionalnu tajnu, uspostavlja potrebnu saradnju sa bolesnikom i koji se stara

o istoi aparature i ispravnosi radnog mesta. 8adioloki tehniar osim

rendgenskog snimanja kao struno lice poma!e i radiologu pri radioskopskim

pregledima (plua, srca, jednjaka, !eluca, tankog i debelog creva)

29


15/15


LITERATURA

'. 8endgenska dijagnostika &r. ?omilo Fivkovi, &r. &uan ?azi%. ;natomski atlas --= %. 7eograd$. 8adiologija niverzitetski ud!benik G. azi, 5. Hobi, . Iikari, 7.

6oldner, 8. 7abi, #. +vkovi, . uka, P. Hobi, P. #robojevi, j.

Geli, +. 6olubii, P. 7onjakovi, . ?ilatvi, &. &aki, J.

Haranovi. '11C.A. http/KKLikipedija.com

30
http://wikipedija.com/http://wikipedija.com/

Documents

Milena Diplomski PLUCA