MEĐUNARODNOPRAVNO REGULISANJE ZAŠTITE I ......161 MP 1-2, 2006 – Međunarodnopravno regulisanje zaštite vodnih resursa (str. 157-183) Posebno poglavlje Helsinških pravila odnosi

157

Vid VUKASOVIĆ1 UDK:341.24:627Biblid 0025-8555,58(2006)

Vol. LVIII, br. 1-2, pp. 157-183 Izvorni naučni rad

Januar 2006.

MEĐUNARODNOPRAVNO REGULISANJE ZAŠTITE IODRŽIVOG KORIŠĆENJA VODNIH RESURSA

ABSTRACT

The article deals with international legal regulation ofprotection and sustainable use of watercourses with specialreference to the Sava River Basin. This regulation is considerablydeveloped on universal, regional and sub regional internationallevels by a substantial number of declaratory, treaty and other actsdealing with the subject. In case of the river Sava the basic framefor regulation is on the European level: the documents concerningthe Danube River as a whole, and particularly the FrameworkAgreement on the Sava River Basin. The author stresses thatadoption and ratification of this document is probably one of thebiggest step forward in co-operation between Slovenia, Croatia,B&H, and Serbia and Montenegro.

1. UVOD

Jedno od najznačajnijih pitanja koja se postavljaju u međunarodnimodnosima uopšte, a posebno na nižem subregionalnom planu, jeregulisanje korišćenja i zaštite podeljenih prirodnih resursa, na svim

nivoima od lokalnog do globalnog. I sama planeta Zemlja u celini je podeljeniresurs koji, u većoj ili manjoj meri, koriste sve države. Zbog toga su sve one,

1 Dr Vid Vukasović, naučni savetnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu,Beograd.

158

MP 1-2, 2006 – Međunarodnopravno regulisanje zaštite vodnih resursa(str. 157-183)

srazmerno svom učešću u korišćenju i degradaciji prirodnog resursa u pitanju,odgovorne i za njegovo očuvanje. Korišćenje i očuvanje pojedinih prirodnihresursa može biti regulisano na raznim nivoima od bilateralnog isubregionalnog do univerzalnog. Najbolji primer saradnje na očuvanjuresursa na univerzalnom planu je saradnja na zaštiti ozonskog omotača koji semože očuvati jedino svetskom akcijom. Kod korišćenja i zaštite voda uopšte,a posebno međunarodnih vodotokova, o čemu je pre svega reč u ovom radu,saradnja se uspostavlja pre svega na nivou pribrežnih država. Zbog izuzetnevažnosti vodnih resursa, zbog njihove ograničenosti (kako po kapacitetu, takoi po sposobnosti samoočišćenja), zbog mnogostruke upotrebe vode (za piće,u poljoprivredi, industriji, za plovidbu itd.) jedno od najznačajnijih pitanja jemeđunarodnopravno regulisanje njihove zaštite i održivog korišćenja.

Bez obzira na još uvek rašireno uverenje da je naš kraj sveta bogatvodom, činjenice govore da to nije slučaj, a da se i raspoloživi resursi nekoriste i ne čuvaju kako treba. Zagađenost vodnih resursa (kako površinskihtako i podzemnih) je zabrinjavajuća, posvećuje se nedovoljna brigaizvorištima i vodotokovima koji još nisu zagađeni, vodni resursi se olakoustupaju na eksploataciju privatnom kapitalu, loše se održavaju vodovodne idruge instalacije itd. Ova, u celini gledano tmurna slika, može ozbiljnije da sepopravi jedino kombinovanom akcijom na više planova pri čemu je dalji radna pravnom regulisanju, na međunarodnom i nacionalnom planu, i na jačanjurelevatnih institucija jedna od najznačajnijih stvari. Međunarodnopravnoregulisanje je, pritom, za SCG (odnosno posebno za Srbiju kao podunavskuzemlju) važno i zbog činjenice da je ona pretežno nizvodna kad je reč omeđunarodnim vodotokovima.

Pri tome treba istaći, da se ne radi samo o neophodnosti za boljegazdovanje vodama zbog dobrobiti stanovništva, što bi svakako trebalo dabude osnovno, već i o obavezama koje proističu iz ugovornih i drugih akatakoje je već ratifikovala ili na druge načine prihvatila SCG. Najzad, tu je iharmonizacija vodnog prava SCG sa vodnim pravom i ekološkim pravomEU, koja je već nekoliko godina u toku i koja je preduslov za članstvo u EU.Treba dodati da su sve susedne, kao i sve zemlje regiona koje dele sa SCGpojedine vodne resurse (podunavske zemlje, na primer) ili već članice EUili na putu da to postanu.

2. OPŠTI OKVIR MEĐUNARODNOPRAVNOG REGULISANJA

Zaštita i održivo korišćenje vodnih resursa regulisani su odredbamadveju specijalizovanih grana međunarodnog prava: međunarodnog vodnog

159


prava i međunarodnog prava životne sredine. Obe ove grane, uz određenespecifičnosti, imaju iste izvore koje inače ima opšte međunarodno pravo, akoji su nabrojani u čl. 38. Statuta Međunarodnog suda pravde.2

Iz praktičnih razloga na ovom mestu neće biti govora o običaju idoktrini kao mogućim izvorima međunarodnog vodnog prava,3 pa ni o sudskojpraksi i pored njenog nesumnjivog značaja za razvoj ove grane prava.4 Upraksi su, međutim, daleko najznačajniji konkretno ugovorno regulisanje iodredbe pojedinih deklaratornih akata, pa ćemo se na neke, po našem mišljenjunajznačajnije, od njih osvrnuti u daljem izlaganju. Pored toga, treba podvući daprilikom razmatranja međunarodnopravnog regulisanja ove problematike trebaimati u vidu da ona u velikoj meri zavisi od primene međunarodnog prava nanacionalnom planu ali takođe i od razvijenosti nacionalnog zakonodavstva,5

efikasnosti nadležnih institucija, i kadrovske osposobljenosti, osnovnihpreduslova da se pravni propisi primene u praksi.

a) Dokumenta deklaratornog karakteraCeo niz međunarodnih dokumenata deklaratornog karaktera sadrži i

odredbe koje se tiču zaštite i korišćenja vodnih resursa. To se, pre svega,

2 To su: a) međunarodne konvencije ...b) međunarodni običaj...c) opšta pravna načelapriznata od civilizovanih naroda, d) “pod uslovom predviđenim čl. 59, sudske odlukei doktrina najpozvanijih stručnjaka javnog prava raznih naroda, kao pomoćnosredstvo za utvrđivanje pravnih pravila”. – Navedeno prema prevodu Povelje UN,Bogdana Babovića i Milana Šahovića.

3 Od stručne literature iz oblasti vodnog prava, posebnu pažnju zaslužuje serija radovaobjavljena od strane poznate izdavačke kuće Kluwer u ediciji “International andNational Water Law and Policy Series”. To su, na primer: Slavko Bogdanovic,International Law of Water Resources, 2001, i Attila Tanzi, Maurizio Arcari, TheUnited Nations Convention on the Law of International Watercourses, 2001.

4 Poznat je veći broj međunarodnih sudskih sporova koji se odnose na korišćenje izaštitu vodnih resursa. Dva koja se najčešće spominju su slučaj “Lac Lanoux” (1957)između Španije i Francuske i slučaj “Gut Dam” (1986) između Kanade i SAD. Odevropskih slučajeva interesantan je slučaj “Gabčikovo/Nađmaroš između Slovačke iMađarske pred Međunarodnim sudom pravde.

5 Tako je, na primer, u Republici Srbiji oblast voda neposredno regulisana sa nekolikopravnih akata, ali je u širem smislu posmatrano, za ovaj domen relevantan veliki brojpropisa, kako na republičkom tako i na bivšem saveznom nivou. Što se tiče propisadonetih u okviru SFRJ i SRJ treba imati u vidu pravilo utvrđeno odredbom čl. 64.Ustavne povelje SCG kojom se predviđa da će se “zakoni Savezne RepublikeJugoslavije primenjivati kao zakoni Srbije i Crne Gore” dok će se savezni zakoni“izvan poslova Srbije i Crne Gore primenjivati kao zakoni država članica ...”

160


odnosi na dokumente usvojene na značajnim međunarodnim konferencijama,kao što su, da spomenemo samo neke od najznačajnijih, Štokholmskadeklaracija o životnoj sredini (1972), Deklaracija iz Najrobija (1982), Riodeklaracija o životnoj sredini i razvoju (1992),6 Milenijumska deklaracijaUN7 usvojena od strane GSUN 2000. godine i Deklaracija Johanesburškogsamita o održivom razvoju 2002. godine.

Kad je reč o radu međunarodnih stručnih udruženja, posebnozaslužuju da se pomenu neki dokumenti usvojeni u okviru Udruženja zameđunarodno pravo (ILA),8 UNEP-a i na subregionalnom podunavskomplanu. U okviru ILA su 1966. godine prihvaćena tzv. Helsinška pravila.9Osnovno područje na koje se ona odnose je “međunarodno slivno područje”koje je definisano kao “geografsko područje koje se prostire na teritorijamadve ili više država, koje je određeno slivnim granicama sistema voda,uključujući površinske i podzemne vode, koje se ulivaju u zajedničkirecipijent” (čl. II).

Prema Helsinškim pravilima, svaka država, unutar svoje teritorije,ima pravo na razuman i pravičan udeo u upotrebi voda međunarodnogslivnog područja. Razuman i pravičan udeo se utvrđuje u svakomkonkretnom slučaju na osnovu više činilaca, navedenih u čl. V, od kojih suneki značajniji, na primer:

- geografske karakteristike sliva, posebno uključujući veličinu slivnogpodručja na teritoriji svake države u slivu,

- hidrološke karakteristike sliva, a posebno doprinos voda iz svakedržave u slivu,

- klimatski uslovi u slivu,

- ranije korišćenje voda sliva, a posebno postojeće korišćenje,

- ekonomske i društvene potrebe svake države,

- stanovništvo zavisno od voda sliva u svakoj državi u slivu itd.

6 Posebno poglavlje Agende 21 (poglavlje 18) posvećeno je pitanjima relevantnim zakorišćenje i zaštitu vodnih resursa (“Zaštita kvaliteta voda i zaštita izvorišta zavodosnabdevanje: primena integralnog pristupa u razvoju, upravljanju i korišćenjuvodnih resursa”).

7 Rezolucija Generalne skupštine UN A/RES/55/2

8 International Law Association-ILA.

9 Report of the Committee on the Uses of the Waters of International Rivers, London,International Law Association, 1967. http://www.internationalwaterlaw.org/IntlDocs/Helsinki_Rules.htm

161


Posebno poglavlje Helsinških pravila odnosi se na zagađivanje voda(Poglavlje 3) pod kojim se podrazumeva “svako pogoršanje prirodnogsastava, sadržaja ili kvaliteta voda međunarodnog slivnog područja,prouzrokovano ljudskim postupcima” (čl. IX).

U skladu sa principom pravičnog korišćenja voda međunarodnogslivnog područja, države su obavezne da spreče svaki novi oblik zagađenjavoda ili svako povećanje nivoa postojećeg zagađenja voda umeđunarodnom slivnom području koje bi moglo prouzrokovati znatnu štetuna teritoriji druge države. Nakon Helsinških pravila, pod okriljem ILAusvojeno je više drugih pravila relevantnih za korišćenje i zaštitu voda.10

U Programu UN za životnu sredinu (UNEP)11 1978. godine je usvojendokument pod nazivom “Principi ponašanja u oblasti životne sredine kaouputstvo državama u očuvanju i harmoničnom korišćenju nacionalnih resursapodeljenih između dve ili više država.”12 On se odnosi na sve prirodne resursekoje dele dve ili više država, uključujući tu naravno i međunarodne vodotoke.Najznačajniji princip unet u ovaj dokument je princip pravičnog korišćenja. Uskladu sa njim, države treba da sarađuju, na ravnopravnoj osnovi i uzimajućiu obzir suverenitet, prava i interese drugih država, po pitanju kontrole,prevencije, smanjenja ili eliminisanja negativnih uticaja u životnoj sredini kojimogu da rezultiraju iz takvog korišćenja resursa. Od njih se očekuje dazaključuju bilateralne ili multilateralne sporazume u cilju konkretnijegregulisanja međusobnih odnosa.

Jedan od najznačajnijih dokumenata za saradnju podunavskih državaje “Deklaracija o saradnji podunavskih zemalja o vodoprivrednim

10 To su: pravila o zaštiti od poplava (1972), pravila o zagađenju mora iz izvorakontinentalnog porekla (1972), pravila o održavanju i unapređenju prirodnih plovnihputeva koji dele ili presecaju nekoliko država (1975), pravila o zaštiti vodnih resursa iinstalacija za vreme oružanih sukoba (1976), pravila o administraciji u oblastimeđunarodnih vodnih resursa (1976), pravila o regulaciji toka međunarodnih vodotoka(1980), pravila o povezanosti međunarodnih vodnih resursa sa drugim prirodnimresursima i elementima životne sredine (1980), pravila o zagađivanju voda umeđunarodnom slivnom području (1982), pravila o međunarodnim podzemnim vodnimresursima (1986), dopunska pravila koja se primenjuju na međunarodne vodne resurse(1986), pravila o privatnopravnim sredstvima za prekograničnu štetu na međunarodnimvodotocima (1996), dodatna pravila o zagađenju (1996).

11 United Nations Environmental Programme-UNEP.

12 Videti Rezoluciju Generalne skupštine UN 34/186 od 18. decembra 1979. godine,kojom je od svih država zatraženo da koriste ova pravila „kao smernice i preporukeu formulisanju bilateralnih i multilateralnih ugovora koji se odnose na prirodneresurse podeljene između dve ili više država...”

162


pitanjima reke Dunav i posebno o zaštiti njegovih voda od zagađivanja”(Deklaracija o saradnji) usvojena u Bukureštu 1985. godine. U njoj se ističeviše ciljeva i principa saradnje, a posebno:

- racionalno korišćenje vodnih resursa i povezanost sa nacionalnimpolitikom u domenu zaštite životne sredine,

- sprovođenje kompleksnih dugoročnih mera putem međunarodnebilateralne i multilateralne saradnje,

- sistematsko praćenje kvaliteta vode Dunava,

- razmena informacija i usaglašavanje metodologije i programapraćenja kvaliteta voda,

- razmena rezultata analiza izvršenih na posmatranim profilima,

- međusobna pomoć,

- informisanje i saradnja u oblasti odbrane od poplava,

- preduzimanje mera radi zaštite, očuvanje i unapređenja životnesredine i rešavanja pitanja odgovornosti za zagađivanje voda,

- saradnja sa specijalizovanim organizacijama UN i drugimmeđunarodnim organizacijama, itd.

Uz Deklaraciju o saradnji usvojen je i Protokol Konferencijepodunavskih zemalja o vodoprivrednim pitanjima reke Dunav a definisane sui Zajedničke aktivnosti za saradnju podunavskih država u vodoprivrednimpitanjima reke Dunav, posebno zaštite njenih voda od zagađivanja.

b) Ugovorno regulisanjeU oblasti voda zaključen je u svetu veliki broj bilateralnih13 i

multilateralnih ugovora, pri čemu su neki od ovih drugih direktno relevantniza međunarodnopravno regulisanje korišćenja i zaštite voda u Podunavlju,pa samim tim od velike važnosti i za regulisanje korišćenja i zaštite slivareke Save.

13 Tako je, na primer, SFRJ imala relativno bogatu praksu bilateralnog ugovornoguređivanja odnosa sa susedima u oblasti voda.Mogu se navesti, na primer, sledećibilateralni sporazumi: Sporazum između Vlade FNRJ i NR Mađarske o vodoprivrednimpitanjima (1955); Sporazum između Vlade FNRJ i NR Mađarske o ribarstvu ugraničnim vodama (1957); Sporazum između Vlade FNRJ i NR Mađarske o plovidbirekom Tisom (1959); Sporazum o vodoprivrednim pitanjima između Vlade FNRJ i NRBugarske (1958); Sporazum između Vlade FNRJ i NR Bugarske o ribarstvu u graničnimvodama (1962); Sporazum između Vlade FNRJ i Rumunske NR o hidrotehničkim

163


Najznačajniji međunarodni multilateralni ugovor univerzalnogkaraktera koji reguliše oblast voda je Konvencija o pravu korišćenjameđunarodnih vodnih tokova u neplovidbene svrhe (Njujork,1997).14 Onajoš nije stupila na snagu ali je od velikog značaja pre svega zbog toga što senjom prvi put putem jednog međunarodnog ugovora na univerzalnom planuutvrđuju uslovi za korišćenje, razvoj, očuvanje, upravljanje i zaštitumeđunarodnih vodotokova i unapređenje njihovog optimalnog i održivogkorišćenja u neplovidbene svrhe.

U preambuli Konvencije ukazuje se, pored ostalog, na važnostunapređenja međunarodne saradnje i dobrosusedskih odnosa izmeđudržava. Konvencija ima sledeći sadržaj:

- uvod – I deo (područje primene Konvencije, upotreba termina,sporazumi o vodotocima),

- opšti principi – II deo (pravično i razumno korišćenje, faktorirelevantni za pravično i razumno korišćenje, obavezaneprouzrokovanja značajne štete, obaveza saradnje, redovnarazmena podataka i informacija itd.),

- planirane mere – III deo (informacije koje se odnose na planiranemere, notifikacija koja se odnosi na planirane mere, konsultacije ipregovori, postupak u nedostatku notifikacije, hitno sprovođenjeplaniranih mera),

- zaštita, očuvanje i upravljanje – IV deo,

- štetna stanja i vanredne situacije – V deo,

- razne odredbe – VI deo (međunarodni vodotoci u vreme oružanogsukoba, podaci i informacije od vitalnog značaja za nacionalnuodbranu i bezbednost, nediskriminacija, rešavanje sporova itd.),

- završne odredbe – VII deo.

pitanjima na hidrotehničkim sistemima i vodotocima graničnim ili presečenimdržavnom granicom (1955); Sporazum između Vlade FNRJ i Rumunske NR o ribarstvuu graničnim vodama (1961); Sporazum između Vlade FNRJ i Rumunske NR o izgradnjii eksploataciji hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap (1963, 1964, 1967, 1976,1977, 1987, 1998) i Sporazum između Vlade FNRJ i NR Albanije o vodoprivrednimpitanjima (1956). I SCG nastoji da reguliše svoju saradnju sa susednim državama uraznim domenima, pa i kad je reč o korišćenju i zaštiti voda, na bilateralnoj osnovi. Takoje trenutno u toku rad na zaključivanju ugovora o vodama sa svim susednim državamapodunavskog sliva (Hrvatskom, BiH, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom), u koji jeu fazi izrade prednacrta bio uključen i autor ovog teksta.

14 “Convention on the Law of the Non-navigational Uses of International Watercourses”.

164


Posebnim aneksom su regulisana pravila arbitraže.

Pored ovog međunarodnog ugovora usvojenog na univerzalnomplanu postoji čitav niz drugih ugovornih instrumenata koji se u većoj ilimanjoj meri odnose i na međunarodne vodotokove. Takvi su, na primer,jedan od najstarijih međunarodnih multilateralnih ugovora u oblasti životnesredine – Konvencija o močvarama od međunarodnog značaja naročito kaostaništa ptica močvarica – Ramsarska konvencija (1971)15 i Konvencija obiodiverzitetu (1992),16 uz koju je zaključen je i Kartagena protokol obiološkoj sigurnosti (2000).

Takođe zaslužuje da bude pomenuta i Bazelska Konvencija oprekograničnom transportu opasnih otpada i njihovom odlaganju (1989),17

obzirom da se taj transport često vrši vodenim putevima i ima slučajevaodlaganja otpada i u same vodotokove.

Na regionalnom evropskom planu zaključeno je pod okriljemEkonomske komisije UN za Evropu (UNECE) više multilateralnih ugovora,pri čemu posebno zaslužuju da se pomenu sledeći:

- Konvencija o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova imeđunarodnih jezera (1992),18

- Konvencija o prekograničnim efektima industrijskih udesa (1992).

- Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnomkontekstu (1991),

- Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u odlučivanjui dostupnosti pravosuđa u vezi sa pitanjima koja se tiču životnesredine (1998),19

15 “Convention on Wetlands of International Importance Especially as WaterfowlHabitat”, Službeni list SFRJ, br. 9/1977.

16 “Convention on Biological Diversity”, Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori, br.11/2001.

17 “The Basel Convention on the Control of Trans-boundary Movements of HazardousWastes and their Disposal”, Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori, br. 2/99. SRJ jepostala njena strana ugovornica 18. aprila 2000. godine ali nije strana ugovornica“Protokola o odgovornosti i nadoknadi štete” (1999).

18 “Convention on the protection and use of trans-boundary watercourses andinternational lakes” – Helsinki Convention. Konvencija je stupila na snagu 19. aprila2000. godine.

19 “Convention on Access to Information, Public Participation in Decision-Making andAccess to Justice in Environmental Matters done at Aarhus”. Stupila je na snagu oktobra

165


- Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnomkontekstu (1991).20

Najznačajnija od navedenih konvencija je Konvencija o zaštiti ikorišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera (1992),21

poznata i kao Helsinška konvencija. U Prvom njenom delu utvrđuje seobaveza država članica da preduzimaju sve odgovarajuće mere zaprevenciju, kontrolu i smanjenje bilo kakvog prekograničnog uticaja i to,ukoliko je to moguće, na izvoru.

Drugi deo Konvencije reguliše: zaključivanje bilateralnih imultilateralnih sporazuma (čl. 9), konsultacije (čl. 10), zajednički monitoringi procenu (čl. 11), zajednička istraživanja i razvoj (čl. 12), razmenuinformacija između priobalnih država (čl. 13), sistem upozoravanja iuzbunjivanja (čl. 14), uzajamnu pomoć (čl. 15) i informisanje javnosti (čl. 16).

Treći deo Konvencije sadrži institucionalne i završne odredbe.

Konvencija ima četiri aneksa. Prvim se definiše značenje izraza“najbolja raspoloživa tehnologija”, u drugim se daju smernice za razvoj“najboljih praksi za životnu sredinu”, u trećem aneksu se daju smernice zarazvoj ciljeva i kriterijuma kvaliteta vode a četvrti se odnosi na arbitražu.

Uz Konvenciju su zaključena i dva protokola: Protokol o vodi izdravlju (1999) i Protokol o odgovornosti i nadoknadi za štete koje nastanuusled prekograničnih uticaja industrijskih udesa na prekograničnimvodotocima (2003).

Najzad, zaslužuju da se pomenu, pošto mogu da imaju veze savodotokovima, i Evropski sporazum o ograničavanju upotrebe određenihvrsta deterdženata u sredstvima za pranje (Strazbur, 1968) sa dopunskimprotokolom iz 1983, Konvencija o očuvanju evropske divljači i prirodnihstaništa (1979), Konvencija o građanskoj odgovornosti za štete

2002. Ova konvencija, koja je poznata i po skraćenom nazivu “Arhuska konvencija”, jejedan od najznačajnijih međunarodnih ugovora kako za oblast zaštite životne sredinetako i za domen zaštite ljudskih prava. Njom se priznaje pravo na adekvatnu životnusredinu (čl. 1), garantuje se pravo na ekološku informaciju (tzv. prvi stub konvencije),reguliše se participacija javnosti (drugi stub) u domenu zaštite životne sredine iobezbeđuje pravo na pristup pravosuđu (treći stub). Uz “Arhusku konvenciju” usvojenje vrlo značajan Protokol o registrima ispuštanja i prenosa zagađenja (2003).

20 “Convention on Environmental Impact Assessment in a Transboundary Context”.

21 “Convention on the protection and use of trans-boundary watercourses and internationallakes” (Helsinki Convention). Konvencija je stupila na snagu 6. oktobra 1996.

166


prouzrokovane aktivnostima opasnim po životnu sredinu (1993) iKonvencija o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava (1998).

3. ZAKONODAVSTVO EU O ZAŠTITI VODA I UPRAVLJANJU VODNIM RESURSIMA

Zakonodavstvo EU, kako u domenu korišćenja i zaštite voda, tako iu oblasti zaštite životne sredine, je od izuzetnog značaja ne samo za državečlanice, već i za sve zemlje koje nameravaju da usko sarađuju sa Unijom ida pre ili kasnije postanu i njene članice, kakvu intenciju bez sumnje imajukako SCG, tako i sve susedne zemlje. Stoga je približavanje i harmonizacijanacionalnih zakonodavstava sa zakonodavstvom EU u pomenutimoblastima nužnost.

Zakonodavstvo EU koje se tiče korišćenja i zaštite vodnih resursauopšte, a posebno vodotokova, čine na prvom međunarodni ugovori i drugeobaveze22 koje je na širem međunarodnom planu (univerzalnom i širemevropskom) EU prihvatila. Pored toga usvojen je i veliki broj akataobavezujuće i formalnopravno neobavezujuće snage (preporuke, mišljenja,rezolucije i drugi akti), koji se odnose na bilo direktno na vode ili na pitanjausko povezana sa korišćenjem i zaštitom voda i njihovim kvalitetom, uopštea posebno voda namenjenih za ljudsku upotrebu.23

Najznačajniji i najčešće spominjan akt EU u oblasti voda je Okvirnadirektiva EU o vodama),24 usvojena 2000. godine od strane EvropskogParlamenta i Saveta. Osnovni cilj ove direktive je zaustavljanje daljedegradacije kvaliteta voda, odnosno postizanje “dobrog statusa” voda u EU.

22 Na primer, document “Životna sredina za Evropu” (Environment for Europe – EfE)usvojen pod okriljem UNECE.

23 Prva direktiva Saveta o kvalitetu voda za ljudsku upotrebu doneta je još juna 1975. godine(CD 75/440/EEC), a kasnije je usvojeno više dopuna (CD 79/869 EEC iz 1979. i CD80/778/EEC iz 1980. godine). Nešto kasnije usvojena je i direktiva Saveta EU (76/160/EEC)o kvalitetu vode za kupanje. Interesantno je da je povodom primene ove direktive predSudom pravde EU vođen postupak protiv Velike Britanije (Case C 56/90, Commission vs.United Kingdom, 14. 07. 1993, Rec. 1993, I-4109), kojom prilikom je utvrđeno da se VelikaBritanija nije u dovoljnoj meri pridržavala propisa EU. Videti publikacije o politici EU uoblasti voda: http://europa.eu.int/comm/environment/pubs/water.htm

24 Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October2000 establishing a framefork for Community framework in the field of waterpolicy. Videti, podrobnije: Vid Vukasovic, “Direktiva o ustanovljavanju okvira zaakciju Zajednice u oblasti politike voda (2000/60/EC)”, Evropsko zakonodavstvo,br. 1/02, str. 55-57.

167


Usvojen je ekološki i integralni pristup procene pomenutog statusa,

planiranje i upravljanje vodama na nivou rečnog sliva, strategija za

eliminisanje zagađenja prouzrokovanog opasnim supstancama, informisanje

i učešće javnosti itd. Treba dodati da se i čitav niz drugih direktiva i ostalih

akata EU odnosi u potpunosti ili delimično na vodu.25

25 Direktive i neki drugi akti EU koji se odnose u potpunosti ili delimično na vodu su:Direktiva Saveta 75/440/EEC od 16. juna 1975. godine koje se tiče kvalitetapovršinskih voda namenjenih za vodu za piće u državama članicama; DirektivaSaveta 76/160/EEC od 8. decembra 1975. godine o kvalitetu vode za kupanje;Direktiva Saveta 76/464/EEC od 4. maja 1976. godine o uzorkovanju vodezagađene izazvanom izvesnim opasnim supstancama; Direktiva Saveta 79/869/EECod 9. oktobra 1979. godine o metodu merenja i frekvencija uzorkovanja i analizapovršinskih voda namenjenih za apstrakciju vode za piće u državama članicama;Direktiva Saveta 79/923/EEC od 30. oktobra 1979. godine o potrebnom kvalitetuvode za ljuskare; Direktiva Saveta 80/68/EEC od 17. decembra 1979. godine ozaštiti podzemnih voda od zagađivanja izazvanog nekim opasnim supstancama;Direktiva Saveta 80/778/EEC od 15. jula 1980. godine u vezi sa kvalitetom vodenamenjene za ljudsku potrošnju; Direktiva Saveta 82/176/EEC od 22. marta 1982.godine o graničnim vrednostima i ciljevima kvaliteta za ispuštanja žive u industrijihloralkalnih elektroliza; Direktiva Saveta 83/513/EEC od 26. septembra 1983.godine o graničnim vrednostima i ciljevima kvaliteta za ispuštanja kadmiuma;Direktiva Saveta 84/491/EEC od 9. oktobra 1984. godine o graničnim vrednostimai ciljevima kvaliteta za ispuštanja heksahlorocikloheksana; Direktiva Saveta86/280/EEC od 12. juna 1986. godine o graničnim vrednostima i ciljevima kvalitetaza ispuštanja izvesnih opasnih supstanci uključenih u Listu I Aneksa Uputstva76/464/EEC; Direktiva Saveta 88/347/EEC od 16. juna 1988. godine kojim seamandira Aneks II na Direktiva 86/280/EEC o graničnim vrednostima i ciljevimakvaliteta za ispuštanje izvesnih opasnih supstanci uključenih u Listu I AneksaUputstva 76/464/EEC; Direktiva Saveta 91/271/EEC od 21. maja 1991.godine kojese tiče tretmana urbanih otpadnih voda; Direktiva Saveta 91/676/EEC od 12.decembra 1991. godine koje se tiče zaštite voda od zagađivanja izazvanog nitratimaiz poljoprivrednih izvora; Direktiva Saveta 91/692/EEC od 23. decembra 1991.godine o standardizovanju i racionalizovanju izveštaja o sprovođenju nekihuputstava u vezi sa životnom sredinom; Direktiva Saveta 93/75/EEC od 13.septembra 1993. godine koje se tiče minimalnih zahteva za brodove namenjene zaprevoz opasnih ili zagađujućih roba; Direktiva Saveta 98/83/EEC od 3. novembra1998. godine o kvalitetu vode namenjene za ljudsku upotrebu; Odluka Saveta77/795/EEC od 12. decembra 1977. godine kojom se osniva zajednička proceduraza razmenu informacija o kvalitetu površinske vode; Odluka Komisije 92/446/EECod 27. jula 1992. godine koja se tiče upitnika u vezi sa uputstvima u sektoru voda;Odluka Komisije 93/481/EEC od 28. jula 1993. godine koja se tiče formata zaprezentovanje nacionalnih programa predviđenih u članu 17. Uputstva Saveta91/271/EEC; Rezolucija Saveta od 25. februara 1992. godine o budućoj politiciZajednice u oblasti podzemnih voda; Rezolucija Saveta od 20. februara 1995.

168


Direktiva Saveta 75/440/EEC od 16. juna 1975. godine koje se tičekvaliteta površinskih voda namenjenih za vodu za piće u državamačlanicama; Direktiva Saveta 76/160/EEC od 8. decembra 1975. godine okvalitetu vode za kupanje; Direktiva Saveta 76/464/EEC od 4. maja 1976.godine o uzorkovanju vode zagađene izazvanom izvesnim opasnimsupstancama; Direktiva Saveta 79/869/EEC od 9. oktobra 1979. godine ometodu merenja i frekvencija uzorkovanja i analiza površinskih vodanamenjenih za apstrakciju vode za piće u državama članicama; DirektivaSaveta 79/923/EEC od 30. oktobra 1979. godine o potrebnom kvalitetuvode za ljuskare; Direktiva Saveta 80/68/EEC od 17. decembra 1979.godine o zaštiti podzemnih voda od zagađivanja izazvanog nekim opasnimsupstancama; Direktiva Saveta 80/778/EEC od 15. jula 1980. godine u vezisa kvalitetom vode namenjene za ljudsku potrošnju; Direktiva Saveta82/176/EEC od 22. marta 1982. godine o graničnim vrednostima i ciljevimakvaliteta za ispuštanja žive u industriji hloralkalnih elektroliza; DirektivaSaveta 83/513/EEC od 26. septembra 1983. godine o graničnimvrednostima i ciljevima kvaliteta za ispuštanja kadmiuma; Direktiva Saveta84/491/EEC od 9. oktobra 1984. godine o graničnim vrednostima iciljevima kvaliteta za ispuštanja heksahlorocikloheksana; Direktiva Saveta86/280/EEC od 12. juna 1986. godine o graničnim vrednostima i ciljevimakvaliteta za ispuštanja izvesnih opasnih supstanci uključenih u Listu IAneksa Uputstva 76/464/EEC; Direktiva Saveta 88/347/EEC od 16. juna1988. godine kojim se amandira Aneks II na Direktiva 86/280/EEC ograničnim vrednostima i ciljevima kvaliteta za ispuštanje izvesnih opasnihsupstanci uključenih u Listu I Aneksa Uputstva 76/464/EEC; DirektivaSaveta 91/271/EEC od 21. maja 1991.godine koje se tiče tretmana urbanihotpadnih voda; Direktiva Saveta 91/676/EEC od 12. decembra 1991. godinekoje se tiče zaštite voda od zagađivanja izazvanog nitratima izpoljoprivrednih izvora; Direktiva Saveta 91/692/EEC od 23. decembra1991. godine o standardizovanju i racionalizovanju izveštaja o sprovođenjunekih uputstava u vezi sa životnom sredinom; Direktiva Saveta 93/75/EECod 13. septembra 1993. godine koje se tiče minimalnih zahteva za brodovenamenjene za prevoz opasnih ili zagađujućih roba; Direktiva Saveta98/83/EEC od 3. novembra 1998. godine o kvalitetu vode namenjene zaljudsku upotrebu; Odluka Saveta 77/795/EEC od 12. decembra 1977.

godine o zaštiti podzemnih voda; Rezolucija Saveta i predstavnika vlada državačlanica Evropskih zajednica, sastanak u Savetu 3. oktobra 1984. godine o novimformama saradnje u oblasti voda.

169


godine kojom se osniva zajednička procedura za razmenu informacija okvalitetu površinske vode; Odluka Komisije 92/446/EEC od 27. jula 1992.godine koja se tiče upitnika u vezi sa uputstvima u sektoru voda; OdlukaKomisije 93/481/EEC od 28. jula 1993. godine koja se tiče formata zaprezentovanje nacionalnih programa predviđenih u članu 17. UputstvaSaveta 91/271/EEC; Rezolucija Saveta od 25. februara 1992. godine obudućoj politici Zajednice u oblasti podzemnih voda; Rezolucija Saveta od20. februara 1995. godine o zaštiti podzemnih voda; Rezolucija Saveta ipredstavnika vlada država članica Evropskih zajednica, sastanak u Savetu 3.oktobra 1984. godine o novim formama saradnje u oblasti voda

Regulativa EU koja se tiče zaštite voda, odnosno ekološka regulativaEU u celini, od posebnog je značaja i za evropske države nečlanice uopšte,a naročito za one koje imaju ambiciju za ulazak u članstvo EU.26

Harmonizacija zakonodavstva zemalja u tranziciji sa zakonodavstvom EUuopšte, a posebno u oblasti voda i zaštite životne sredine, jedan je odpreduslova za užu saradnju sa EU uopšte. Ovo se ističe u više dokumenata,na primer u beloj knjizi pod naslovom “Pripreme pridruženih zemaljaCentralne i Istočne Evrope (CIE) za integraciju u unutrašnje tržište Unije”.27

U ovoj publikaciji se, pored ostalog, kaže da je “od posebne važnosti zastvaranje šireg evropskog tržišta između EU i zemalja Centralne i IstočneEvrope”, da se “pitanje očuvanja životne sredine od samog početka tretirakao sastavni deo procesa trgovinske i ekonomske integracije pridruženihzemalja-članica Centralne i Istočne Evrope”, što naravno u punoj meri važii za zaštitu voda.

Pored toga EU je aktivna i na subregionalnom planu,28 uključujućitu i saradnju država Jugoistočne Evrope i Podunavlja. Tako je, na primer,ona jedan od osnivača Regionalnog centra za životnu sredinu Centralne i

26 Videti podrobnije u: Vid Vukasović, “Pravno regulisanje zaštite voda u EU i zemljeu tranziciji”, referat podnet na savetovanju “Pravni aspekti održivog upravljanjavodnim resursima”, Teslić, Republika Srpska, BiH, 14-18. maj 2001. Objavljeno u:Collected Papers - Radovi konferencije, pp. 267-274.

27 Videti podrobnije o Beloj knjizi: Radoslav Stojanović, Spoljna politika Evropskeunije, Beograd, 1998, str. 181-224. Preparation of the Associated Countries ofCentral and Eastern Europe for integration into the Internal Market of the Union,white paper, Commission of the European Communities, Brusseles, 1995. Prevodove knjige na srpski izdao je Institut ekonomskih nauka u Beogradu 1995. godine.

28 U ovakve aranžmane spada, na primer, Mediteranski akcioni plan (MAP), u komeje EU od početka (1975) jedna od strana ugovornica. Kasnije su slični akcioniplanovi ustanovljeni i za više drugih regionalnih mora.

170


Istočne Evrope (REC) koji je vrlo aktivan i u SCG,29 zatim Inicijative zasaradnju u Jugoistočnoj Evropi-SECI,30 koja se pored ostalog bavi iekološkim pitanjima i, za države ovog područja sve značajnijeg Paktastabilnosti za Jugoistočnu Evropu.31

EU je, takođe, aktivno učestvovala na svih pet panevropskihekoloških konferencija održanih pod okriljem Ekonomske komisije UN zaEvropu (ECE),32 pri čemu je za naše izlaganje posebno interesantandokument usvojen 1993. godine u Lucernu (Švajcarska) pod nazivomEkološki akcioni program za Centralnu i Istočnu Evropu (EAP),33 koji je odznačaja kao program za svaku dalju ekološku saradnju, pa i za saradnju nakorišćenju i zaštiti međunarodnih vodotokova, uključujući tu i sliv reke Save.

Deo ekološkog i vodnog prava EU sadrži i odredbe koje seneposredno tiču saradnje sa državama nečlanicama, na primer:

a) odluke EU o pristupanju međunarodnim ugovorima čije su straneugovornice i države nečlanice;

b) odluke EU koje se tiču njenih veza sa drugim međunarodnimorganizacijama, akcionim programima i drugim međunarodnimaranžmanima;

c) regulativa EU koja je za države nečlanice iz nekog razloga značajnaiako se na njih direktno ne odnosi, itd.

Propisi EU koji se odnose na vode su značajni i zato što:

1. SCG deli sa EU, odnosno sa pojedinim njenim članicama, razneznačajne vodne resurse (na primer, Podunavski sliv, Jadransko more,pogranične ekološke sisteme, itd.), uključujući i sliv reke Save.

29 Regionalni centar za životnu sredinu Centralne i Istočne Evrope (RegionalEnvironmental Center for Central and Eastern Europe-REC) osnovan je 1990. godinena inicijativu SAD i Komisije EU. Njegovi formalni osnivači “kao nezavisne ineprofitne međunarodne organizacije” su SAD, Komisija EU i Mađarska.

30 Ideju za osnivanje Inicijative za saradnju u Jugoistočnoj Evropi (SoutheastEuropean Cooperative Initiative-SECI) pokrenule su SAD i EU. SECI je formalnoosnovana na sastanku predstavnika država ovog područja u Ženevi, a njen glavnipromoter i finansijer njenih aktivnosti bile su dosad SAD.

31 Videti tekst pakta na Internetu: novembar 1999, http://europa.eu.int/comm/dg1a/see/intro/index.htm

32 Pomenute konferencije su održane 1991. godine u Debrisu (Čehoslovačka), 1993.godine u Lucernu (Švajcarska), u Sofiji 1995. godine i u 1998. godine u danskomgradu Arhusu (Aarhus) i 2003. u Kijevu.

33 “The Environmental Action Programme for Central and Eastern Europe” – EAP.

171


2. Sve susedne zemlje nečlanice EU intenzivno sarađuju sa EU, poredostalog i na ekološkom planu, a sa svima njima SCG deli poredostalog i vodne resurse.

Najzad, ne treba zanemariti ni političku dimenziju ovog pitanja.Mnoge političke i druge organizacije na teritoriji EU ekološki su u većoj ilimanjoj meri orijentisane, pa je vrlo važno da države kandidati za članstvo uEU pokažu slične sklonosti.

4. NAJVAŽNIJE MEĐUNARODNE INSTITUCIJE OD ZNAČAJA ZAUPRAVLJANJE VODNIM RESURSIMA I ZAŠTITU VODA

Danas se veliki broj međunarodnih organizacija i drugihinstitucionalnih aranžmana bavi pojedinim aspektima korišćenja i zaštitevoda, odnosno zaštitom životne sredine uopšte.34 Pošto je teško naograničenom prostoru dati iole iscrpan prikaz aktivnosti svih njih, ovdećemo ukazati samo na neke značajne za međunarodnu saradnju oblastikorišćenja i očuvanja voda uopšte, a posebno u Podunavlju.

Na prvom mestu sve organizacije sistema UN, kako na univerzalnomtako i na nižim planovima, daju veliki doprinos pored ostalog i saradnji nakorišćenju i zaštiti voda. Tu posebno valja pomenuti UNEP, UNDP, OECD,WHO i FAO. Od ostalih univerzalnih međunarodnih organizacija, važnuulogu igraju Svetska banka i Globalni mehanizam za finansijsku podršku uoblasti životne sredine (GEF),35 ali našu najveću pažnju zaslužujuorganizacije regionalnog i subregionalnog karaktera. Od njih su posebnovažne za saradnju u Podunavlju UNECE, EU i njena Agencija za životnusredinu (EEA)36 kao i Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj (EBRD).

34 Videti detaljnije o organizacijama u domenu zaštite voda i životne sredine uopšte:Dragoljub Todić i Vid Vukasović, Međunarodne organizacije i međunarodnasaradnja u oblasti zaštite životne sredine, “Prometej”, Novi Sad, 1999.

35 Global Environmental Facility – GEF.

36 European Environment Agency – EEA . EEA je osnovana 1990. godine, pri čemuje istim aktom osnovana je i Evropska mreža za informisanje i posmatranje u oblstiživotne sredine (The European environment information and observation network– EIONET), čiji je rad usko povezan sa EEA. EEA sarađuje sa drugimmeđunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom i unapređenjem životnesredine van sistema EU, kao na primer sa Mrežom za implementaciju ekološkogprava – (Implementation of Environment Law – IMPEL). Council Regulation(EEC) No 1210/90 of 7 May 1990 on the establishment of the EuropeanEnvironment Agency and the European environment information and observationnetwork, “Official Journal of the European Communities” (OJ), L 120, 11. 05.

172


Od međunarodnih organizacija i institucionalnih aranžmanasubregionalnog karaktera, važni su, pored Dunavske komisije iMeđunarodne komisije za zaštitu reke Dunav, dveju komisija o kojima jebilo reči u prethodnom izlaganju, i pored Komisije za reku Savu, o kojoj ćebiti govora u daljem izlaganju, sledeći institucionalni aranžmani:

“Proces saradnje u Podunavlju”37 uspostavljen je u Beču 2002.godine na Konferenciji ministara inostranih poslova država podunavskogbazena, prihvatanjem Deklaracije o uspostavljanju Procesa saradnje uPodunavlju.38 U njoj su utvrđena polazišta, načela, ciljevi i oblasti saradnje,koja treba da bude stalni proces zasnovan na dvogodišnjim konferencijamana nivou ministara inostranih poslova”. U osnovne oblasti saradnje ubrojanisu i plovidba i zaštita životne sredine, kao i druga pitanja relevantna zakorišćenje i zaštitu voda.

Dunavski forum za životnu sredinu (DEF)39 osnovan je 1999.godine, kao široka platforma za saradnju nevladinih organizacija koje sebave zaštitom Dunava, i ima posmatrački status pri Međunarodnoj komisijiza zaštitu reke Dunav (ICPDR).

Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope40 osnovan 1999. godine, saciljem “dugoročne stabilizacije, bezbednosti, demokratizacije i ekonomskeobnove i razvoj regiona”. U okviru njega postoje tri radna stola za pojedinegrupe pitanja: za demokratizaciju i ljudska prava, za ekonomsku obnovu,razvoj i saradnju i za pitanja unutrašnje i spoljne bezbednosti. Drugi radnisto obuhvata i životnu sredinu i tu je iniciran Regionalni program obnove uoblasti životne sredine (REReP) sa više projekata od kojih su neki narazličite načine značajni za oblast korišćenja i zaštite vodnih resursa.

Od značaja je i saradnja lokalnih vlasti na nivou evropskih regijakoja se odvija od pokroviteljstvom Saveta Evrope, OEBS-a i Pakta

1990. – Council Regulation (EC) No 933/1999 of 29 April 1999 amending theCouncil Regulation (EEC) No 1210/90, OJ, L 117, 05. 05. 1999.

37 Danube Co-operation Process. Proces obuhvata 13 podunavskih država: Austrija,BiH, Bugarska, Hrvatska, Ceška, Nemacka, Madarska, Moldavija, Rumunija,Slovacka, Slovenija, Ukrajina i Srbija i Crna Gora, a ravnopravni ucesnici su i EU iPakt stabilnosti za Jugoistocnu Europu.

38 “Declaration on the Establishment of the Danube Co-operaton Process”.

39 Danube Environmental Forum – DEF.

40 Pakt za stabilnost Jugoistocne Evrope (Stability Pact for Southeastern Europe).Clanice su: Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Madarska, Rumunija, Slovenija,Makedonija, Turska i Srbija i Crna Gora.

173


stabilnosti.41 Pri tome je za Srbiju posebno važna Radna zajednicapodunavskih regija. Osnovana 1990. godine, ona danas okuplja 23 članice

iz 10 podunavskih država,42 a osnovni cilj joj je unapređenje prekogranične

saradnje regija u podunavskom prostoru putem podsticanja ekonomskog

razvoja, saobraćaja, saradnje u oblasti prostornog planiranja, turizma,

kulture, nauke i zaštite životne sredine, uključujući tu pre svega vodne

resurse. Pored ove zajednice za saradnju u Podunavlju je značajna i

Euroregija Dunav-Kireš-Moriš-Tisa (DKTM), u čijem radu učestvuju 4

rumunske županije, 4 mađarske županije i Autonomna Pokrajina Vojvodina,

na raznim poljima pa i na korišćenju i zaštiti voda. Takođe treba pomenuti i

Inicijativu Dunav-Sava-Drava43 i “Dunav 21” koja je osnovana je 2001.

godine i koju sačinjavaju ukupno 22 opštine sa područja Vidina (Bugarska),

Zaječara (Srbija) i Kalifata (Rumunija), a saradnja obuhvata i zaštitu i

korišćenje voda.

5. MEĐUNARODNI UGOVORI KOJI SE

NEPOSREDNO ODNOSE NA DUNAVSKI SLIV

Kad je reč o međunarodnim multilateralnim ugovorima o vodnim

resursima sa državama, međunarodni ugovori zaključeni u vezi sa

Dunavom, koji su po samoj logici stvari značajni i za saradnju podunavskih

i posavskih država, spadaju u kategoriju najznačajnijih. To su:

- Konvencija o režimu plovidbe Dunavom (1948);

- Sporazum o zaštiti voda reke Tise i njenih pritoka od zagađivanja

(1986);

- Konvencija o zaštiti Crnog mora od zagađivanja (1992);

- Konvencija o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav

(1994);

- Okvirna konvencija o zaštiti i održivom razvoju Karpata (2003) i,

naravno,

41 Euroregije se registruju u Evropskoj komisiji za regije i pogranična područja SavetaEvrope i učlanjuju se u Asocijaciju evropskih pograničnih regiona.

42 Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Bugarska, Rumunija, Moldavija, Ukrajina,Hrvatska, Srbija i Crna Gora.

43 U okviru ove regije sarađuju teritorijalne jedinice iz Srbije i Crne Gore, Mađarske,Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

174


- Okvirni sporazum za sliv reke Save (2002), o kome će biti višegovora u daljem izlaganju.

- Konvencija o režimu plovidbe Dunavom (Beograd, 1948)44 regulišeplovidbu od Ulma do Crnog Mora koja je slobodna i otvorenadržavljanima, trgovačkim brodovima i robi svih država na baziravnopravnosti u pogledu lučkih i plovidbenih taksa kao u pogleduuslova trgovačke plovidbe (čl. 1).

Podunavske zemlje su obavezne da svoje sektore Dunava održavajuu plovnom stanju za rečne i, na određenim sektorima, za pomorske brodove,kao i da preduzimaju radove za obezbeđenje i poboljšanje uslova plovidbe.Ukoliko jedna podunavska država nije u stanju da sama preduzme radove unjenoj teritorijalnoj nadležnosti, a koji su neophodni za obezbeđenjenormalne plovidbe, ona je obavezna da izvođenje radova prepustiDunavskoj komisiji (čl. 5) pod uslovima koje ova odredi.

Režim plovidbe utvrđen je članovima 23-30. Plovidba na donjemDunavu i na sektoru Đerdapa vrši se shodno pravilima koja određujuadministracije naznačenih sektora. Na ostalim sektorima Dunava plovidburegulišu zemlje čiju teritoriju seče Dunav a u zonama gde obale Dunavapripadaju dvema državama, u skladu sa pravilima određenim zajedničkimsporazumom između tih država.

Brodovi koji plove Dunavom imaju pravo da ulaze u luke, da unjima vrše utovar i istovar, da ukrcavaju i iskrcavaju putnike i da sesnabdevaju gorivom, namirnicama, itd. Lokalni promet putnika i robe međulukama jedne iste države dozvoljeni su brodovima pod stranom zastavomsamo u skladu sa nacionalnim propisima države u pitanju.

Posebnim odredbama Glave II (čl. 5-19) regulisana su pitanja vezanaza rad Dunavske komisije koja, shodno članu 14. Konvencije ima svojstvopravne ličnosti “saobrazno zakonodavstvu države u kojoj se nalazi njenosedište”. Položaj, prava i obaveze Komisije detaljno su regulisaniKonvencijom o privilegijama i imunitetima Dunavske komisije (1964).Članovi Komisije uživaju diplomatski imunitet a službene prostorije, arhiva idokumentacija su nepovredivi. Komisija je nezavisna u radu, a njene funkcijesu, prema odredbama čl. 8, pored ostalog: nadzor nad primenom odredabaKonvencije; priprema generalnog plana velikih radova; uspostavljanje nacelom plovnom toku jednoobraznog sistema održavanja plovnih puteva;utvrđivanje osnovnih pravila o plovidbi Dunavom; ujednačavanje pravila

44 Službeni list FNRJ, br. 4/1949.

175


rečne bezbednosti; objavljivanje navigacionih priručnika, saobraćajnih karatai atlasa; koordiniranje rada hidrometeoroloških službi, itd.

Konvencijom o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav(Sofija, 1994)45 se na integralan način regulišu “održivo” korišćenje i zaštitaove reke i njenog sliva. Ona sadrži odredbe koje se odnose na sledeća pitanja:definicije (čl. 1), ciljevi i principi saradnje (čl. 2), okvir (čl. 3), forme saradnje(čl. 4), multilateralna saradnja (čl. 5), posebne mere zaštite vodnih resursa (čl.6), ograničenje emisije, ciljevi i kriterijumi za kvalitet voda (čl. 7), inventaremisija, akcioni programi i ocena uspešnosti (čl. 8), programe monitoringa(čl. 9), obaveze podnošenja izveštaja (čl. 10), konsultacije (čl. 11), razmenuinformacija (čl. 12), informacije za javnost (čl. 13), istraživanje i razvoj (čl.14), komunikacije, upozorenja i sisteme uzbunjivanja i planove za hitneslučajeve (čl. 16), međunarodnu pomoć (čl. 17), međunarodnu komisiju (DeoIII, članovi 18 i 19), prelazne i završne odredbe (čl. 20), postojeći i dodatnisporazumi (čl. 21), konferencija strana ugovornica (čl. 22), amandmani naKonvenciju (čl. 23), rešavanje sporova (čl. 24), itd.

Osnovni ciljevi i principi saradnje u okviru Konvencije su:

- održivi i pravedni ciljevi u upravljanju vodama i njihovoj zaštiti,poboljšanje i racionalno korišćenje površinskih i podzemnih voda...,

- kontrolisanje rizika proisteklih iz vanrednih situacija u koje suuključene materije opasne za vodu, poplave i kretanje leda rekomDunav,

- saradnja na bitnim pitanjima u oblasti upravljanja vodama ipreduzimanja svih odgovarajućih pravnih, administrativnih itehničkih mera za održavanje i poboljšavanje stanja životne sredinei kvaliteta vode reke Dunav i voda u njegovom slivu...

Sofijskom Konvencijom se, između ostalog, predviđa formiranje“Međunarodne komisije za zaštitu Dunava” (ICPDR) koja treba, sama ilipreko svojih ekspertskih grupa,46 da se stara o “realizaciji ciljeva i odredaba

45 Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori, br. 2/03. Strane ugovornice su: Austrija,Bugarska, Hrvatska, Češka, Nemačka, Mađarska, Moldavija, Srbija i Crna Gora,Slovačka, Slovenija, Ukrajina kao i Evropska Unija.

46 U okviru Međunarodne komisije formirano je 8 ekspertskih grupa: Grupa zaemisiju zagađenja (EMIS EG); Grupa za monitoring kvaliteta voda, laboratorijskamerenja, obradu i razmenu podataka o kvalitetu voda (MLIN EG); Grupa zaprevenciju havarijskih i incidentnih zagađenja i sistem za upozoravanje (APC EG)sa zadatkom da uspostavi sistem za rano upozoravanje u slučaju havarijskihzagađenja i preduzimanje preventivnih mera i kontrole na području sliva reke

176


ove Konvencije” (čl. 18). Istovremeno, strane ugovornice su Aneksom IVuz Konvenciju utvrdile i Statut Međunarodne komisije za zaštitu rekeDunav, čime su regulisana pitanja sastava Komisije, predsedavanja,sazivanja sastanaka, donošenja odluka, usvajanja odluka, ekspertskih tela,sekretarijata, izveštaja, troškova, itd.

Od konvencija usvojenih na subregionalnom planu, a koje imajudirektnu vezi sa Podunavljem, valja još svakako istaći i Konvenciju ozaštiti Crnog mora od zagađivanja (1992),47 uz koju je usvojeno i višeprotokola.

6. REGULISANJE SARADNJE NA KORIŠĆENJI I ZAŠTITI SLIVA REKE SAVE

Propast SFRJ i nastanak novih država na njenoj teritoriji učinilisu, pored ostalog, da mnogi prirodni resursi (reke, planinski masivi,ekološki sistemi, zaštićena prirodna dobra itd.) koji su ranije pripadaliJugoslaviji budu podeljeni između dve ili više država i samim timpostanu podređeni međunarodnoravnom regulisanju. U takve resursespada danas i reka Sava.

Do raspada SFRJ reka Sava je bila najveća nacionalna reka, a 593km njenog toka bilo je plovno za brodove nosivosti do 1 500 t. Ukupnipromet prevoza robe je iznosio 10-20 miliona t/god. Posle raspada SFRJ,prevoz se sveo na oko 2 miliona t/god, da bi u potpunosti bio obustavljenratnim dejstvima NATO 1999. godine. Valja istaći da je reka plovna na celojdužini toka kroz Srbiju, od ušća u Dunav do Jamene (207km).

Sava predstavlja značajan vodeni put kako za povezivanje privrednihcentara pribrežnih država tako i šire za njihovo povezivanje sa mrežom vodnihputeva Evrope i sa Crnim morem. Da bi se Sava koristila u plovidbene svrhe,potrebno je izvođenje opsežnih radova (čišćenje korita od posledica NATObombardovanja, bagerovanje peska i drugih naplavina, prosecanje itd.).

Dunav; Grupa za upravljanje slivom reke Dunav (RBM EG) koja ima zadatak daplanira i razvije pogodan i pouzdan sistem za sprovođenje direktiva i drugih propisau vezi sa održivim korišćenjem i zaštitom voda; Strateška ekspertska grupa (S EG)koja za svoj predmet delovanja ima pravna, administrativna i finansijska pitanja;Grupa za zaštitu od poplava (FP EG); Ekološka ekspertska grupa (ECO EG).Poseban značaj za aktivnosti koje se odvijaju u okviru Konvencije ima Radna grupaza upravljanje Programom (Programme Management Task Force) koja koordinirasaradnju sa drugim međunarodnim organizacijama i telima.

47 “Convention on the Protection of the Black Sea Against Pollution”.

177


Danas reku Savu dele četiri države: Slovenija, Hrvatska, Bosna iHercegovina i Srbija i Crna Gora i predstavlja za sve njih prirodni resurs odizuzetnog značaja, kako kad je reč o transportu, tako i kad je reč o korišćenjuu druge svrhe. Pojavila se, stoga, potreba da pomenute države pravnoregulišu saradnju na korišćenju i zaštiti reke Save, i to kako namultilateralnom tako i na bilateralnom planu.

Okvirni sporazum za sliv reke Save potpisan je 3. decembra 2002.godine u Kranjskoj Gori od strane predstavnika Bosne i Hercegovine,Hrvatske, Slovenije i SR Jugoslavije.48

U čl. 2. su izneti sledeći ciljevi Sporazuma:

- uspostavljanje međunarodnog režima plovidbe rekom Savom injenim plovnim pritokama

- uspostavljanje održivog upravljanja vodama i

- preduzimanje mera za sprečavanje ili ograničavanje opasnosti zasmanjivanje i uklanjanje štetnih posledica, uključujući i posledicepoplava, leda, suša i slučajeva ispuštanja po vodu opasnih materija.Strane će strane, radi ostvarivanja pomenutih ciljeva, “sarađivati uprocesu izrade i realizacije zajedničkih planova i razvojnihprograma za sliv reke Save i na usklađivanju sopstvenih propisa sapropisima Evropske unije”.

U drugom delu se daju “opšti principi saradnje”: opšta obavezasaradnje (čl. 3), razmena podataka i informacija (čl. 4), saradnja sameđunarodnim organizacijama (čl. 5), saradnja sa nacionalnim institucijama(čl. 6), princip razumnog i pravičnog korišćenja voda (čl. 7), smanjivanje iregulisanje prekograničnih uticaja (čl. 8), nenanošenje štete (čl. 9).

U trećem delu su regulisani: režim plovidbe (čl. 10), održivoupravljanje vodama (čl. 11), plan upravljanja slivom reke Save (čl. 12) ivanredni uticaji na vodni režim (čl. 13). Četvrti deo je posvećenmehanizmima saradnje (sastanak strana ugovornica i osnivanje, funkcije,finansiranje, sedište i statut Međunarodne komisije. U petom delu se dajuodredbe o rešavanju sporova gde se, pored klasičnih sredstava rešavanjasporova, predviđa i mogućnost osnivanja Komiteta stručnjaka zautvrđivanje činjenica (čl. 23). U šestom delu se daju završne odredbe.

48 “Zakon o ratifikaciji Okvirnog sporazuma o slivu reke Save i Protokola o režimuplovidbe uz Okvirni sporazum o slivu reke Save i Sporazuma o izmenama Okvirnogsporazuma o slivu reke Save i Protokola o režimu plovidbe uz Okvirni sporazum oslivu reke Save”, Službeni list SCG, Međunarodni ugovori, br. 12/2004, str. 20-32.

178


Dva aneksa uz ovaj sporazum bliže uređuju pitanja arbitražnogrešavanja sporova i funkcionisanje Komisije za sliv reke Save. UzSporazum je pripremljen i Protokol o režimu plovidbe. Njime se predviđada će se plovidba na reci Savi od 0 do 586 rečnog km, na reci Kolubari od0 do 5 km, na reci Drini od 0 do 15 km, na reci Bosni od 0 do 5 km, na reciVrbas od o do 3 km, na reci Uni od 0 do 5km, i na reci Kupi od 0 do 5 km,obavlja u skladu sa odredbama člana 10. Okvirnog sporazuma, tj. slobodnoza trgovačka plovila svih država. Pravila o plovidbi utvrđuje Međunarodnakomisija za sliv reke Save i nadležni organi država članica (čl. 2. Protokola).Brodovima svih država priznat je ravnopravan status u pogledu plaćanjanaknada, korišćenja usluga pilotaže, korišćenja lučke opreme, sidrišta,prevodnica, u pogledu utovara i istovara i ukrcavanja i iskrcavanja putnika,kao i vršenja svih vrsta kontrole, snabdevanja brodova gorivom, mazivom,vodom i drugim zalihama, odlaganja otpada, ispuštanja vode iiskorišćavanja mineralnih ulja s brodova. Nadzor plovidbe se vrši najednoobrazan način u skladu sa odlukama Savske komisije i nacionalnimpropisima država članica (čl. 5).

Predviđeno je da Komisija za sliv reke Save, u cilju sprovođenjaSporazuma, obavlja sledeće funkcije:

- donosi odluke s ciljem obezbeđenja uslova za sigurnu plovidbu,

- donosi odluke o uslovima finansiranja izgradnje plovnih puteva injihovog održavanja,

- donosi odluke o svom radu, budžetu i postupcima i

- donosi preporuke o svim drugim pitanjima koja se odnose nasprovođenje Sporazuma.

Odredbama Statuta Međunarodne komisije za sliv reke Save (AneksI uz Sporazuma) preciznije su regulisani zadaci i nadležnosti Savskekomisije (čl. 4), sastav (čl.1), predsedavanje (čl. 2), zasedanja (čl. 3),donošenje odluka i preporuka (čl. 5), finansiranje rada (čl. 6), sekretarijat(čl. 7), jezici (čl. 8), radne grupe (čl. 9), izveštaji (čl.10) i imunitetipredstavnika strana, službenika i funkcionera Sekretarijata Savske komisije(čl. 11).

Zaštita životne sredine, kao i neka druga pitanja, tek bi trebala dabudu predmet daljih razrada u okviru ovog sporazuma, verovatno putemusvajanja novih protokola. Od izuzetnog značaja je i činjenica da ćeugovorno regulisanje korišćenja i zaštite vodnih resursa na bilaterlanom i, unekim slučajevima trilaterlanom planu, morati u buduće da se u potpunostiusklađuje sa odredbama Konvencije o reci Savi, koja je opet sa svoje strane

179


prilagođena opštem međunarodnom vodnom pravu, regionalnomevropskom vodnom pravu, postojećoj regulativi za Dunavslki sliv irelevantnoj legislativi EU.

Sporazum i prateća akta su ratifikacijom postali deo unutrašnjegzakonodavstva država ugovornica, pa i SCG.49

Treba pomenuti da je odmah po potpisivanju Sporazuma bilaosnovana Privremena komisija za reku Savu50 koja je održala više sastanakai u mnogome unapredila saradnju strana ugovornica i pre ratifikacijeSporazuma i njegovog formalnog stupanja na snagu. Pored toga, održano jei više naučnih, stručnih i drugih skupova pposvećenih Okvirnom sporazumuza sliv reke Save.51

Značaj Sporazuma za SCG je višestruk kako kad je reč o korišćenjureke Save i njenih pritoka u plovidbene (Sava je celim svojim tokom krozSrbiju plovna, a delimično su plovne i neke pritoke) tako i u neplovidbenesvrhe. Od posebnog je značaja i onaj deo Sporazuma koji se odnosi naočuvanje kvaliteta voda sliva reke Save, pri čemu treba imati na umu da jeSCG nizvodna posavska država i da se uzvodno pored “običnih”industrijskih postrojenja i drugih izvora zagađenja nalazi i nuklearnaelektrana “Krško”, koja po samoj svojoj prirodi spada u potencijalno ultrarizična postrojenja.

7. ZAKLJUČAK

Može se zaključiti da je saradnja na korišćenju i zaštitimeđunarodnih vodotokova, uopšte a posebno u Podunavlju, regulisanavelikim brojem ugovornih i drugih akata. Pored toga za ovu saradnju odvelikog značaja je i rad više međunarodnih organizacija i drugihinstitucionalnih aranžmana. Osnovni međunarodnopravni okvir saradnjedaju principi i opšte odredbe usvojene na univerzalnom planu, koji se tičuili neposredno vodotokova ili zaštite životne sredine. Oni se najčešće nalaze

49 SCG je ratifikovala Sporazum i prateće akte 27. maja 2004.

50 Radovan Borović, Savska komisija: regionalna saradnja na testu, 1. jun 2004http://www.danas.org/programi/aktuelno/2004/06/20040601214333.asp

51 Tako su, na primer, održani regionalna radionica o reci Savi (Brčko, decembra2003, http://www.ekoforum.org.yu/htm/aktuelno_2003_dec.htm) i “Okrugli sto oučešću javnosti u Srbiji i Crnoj Gori u nastavku pregovora i realizaciji Okvirnogsporazuma za sliv reke Save” (Beograd, decembar 2003, http://www.recyu.org/yu/vesti/Beograd%20izvjestaj.doc).

180


u deklaratornim dokumentima usvojenim na međunarodnim konferencijamaili su se iskristalisali kroz međunarodnu sudsku praksu ili proističu izobičajnog prava. Pored toga na univerzalnom planu postoji i nekolikougovornih dokumenata kojima se konkretnije regulišu pojedina pitanja.Ipak, glavno međunarodnopravno regulisanje korišćenja i zaštitemeđunarodnih vodotokova u Podunavlju, uključujući tu i reku Savu,sprovođeno je na regionalnom i subregionalnom planu. Kao osnovni okvirposlužilo je regulisanje na sveevropskom planu (pri čemu su veliku uloguodigrali procesi unutar UNECE) i u okviru EU, ali su konkretni ugovornidokumenti usvojeni i za sliv reke Dunava u celini, pa i za pojedine delovetog sliva, uključujući tu i reku Savu. Okvirni sporazum o korišćenju i zaštitireke Save je, pritom, podjednako rezultat objektivne potrebe da se jedanovakav podeljeni resurs koristi na što je moguće više održiv način imeđunarodnog pritiska (od strane EU, UNECE, OEBS-a itd.) da seuspostavi saradnja u skladu sa evropskim standardima. Pritom je jedna odkarakteristika evropske saradnje u oblasti korišćenja prirodnih resursa izaštite životne sredine uopšte prožimanje međunarodnog i nacionalnogplana, na više načina. Ne samo što je saradnjom obuhvaćena zaštita rečnihslivova, a ne dakle samo međunarodnih voda u klasičnom smislu te reči, većse nastoji da se ta saradnja odvija na više nivoa sve do nivoa lokalnih vlasti(saradnja euro regija). Pored toga, paralelno sa daljim razvojemmeđunarodnog vodnog prava na regionalnom i subregionalnom planu (presvega daljim zaključivanjem novih i jačanjem postojećih ugovorniharanžmana, na multilateralnom i bilateralnom planu) u toku je harmonizacijavodnog i ekološkog zakonodavstva svih posavskih i podunavskih državanečlanica EU sa komunitarnim pravom (acquit communautair). Najzad, odvelikog značaja je činjenica da će u ne tako dalekoj budućnosti verovatnosve podunavske i posavske države biti u EU, čime će se i komunitarno pravou potpunosti proširiti na ceo podregion.

Za region bivše Jugoslavije, posebno je značajna saradnjaposavskih država na korišćenju i zaštiti sliva reke Save. Može se slobodnoreći da je Okvirni sporazum za taj sliv do sada jedan od najznačajnijihzajedničkih poduhvata država nastalih na prostoru bivše SFRJ. Poredkoristi koje će od Sporazuma imati u užem smislu, dakle u nastojanju dase na održiv način upravlja jednim međunarodnim vodnim resursom, odživotnog značaja za veliki deo stanovništva svih posavskih država, on ćedoprineti i podizanju sveukupne saradnje država potpisnica na viši nivo,kao i njihovim nastojanjima da se u većoj meri uključe u evropske

181


integracione procese uopšte, a posebno da uđu u članstvo EU. Ova setvrdnja može potkrepiti i ocenom iznetom od strane pojedinih evropskihzvaničnika. Tako je, na primer, Erhard Busek koordinator Pakta zastabilnost Jugoistočne Evrope izjavio da je Sporazum simbol ponovnogzbližavanja i saradnje bivših jugoslovenskih država i “važan putokaz zadalje evropske integracije”.52

LITERATURA

1. Slavko Bogdanović, International Law of Water Resources, Kluwer,International and National Water Law and Policy Series, 2001.

2. Attila Tanzi, Maurizio Arcari, The United Nations Convention on the Lawof International Watercourses, Kluwer, International and National WaterLaw and Policy Series, 2001.

3. Milenijumska deklaracija UN usvojena od strane GSUN (2000),Rezolucija Generalne skupštine UN A/RES/55/2

4. Helsinška pravila, Internet, http://www.internationalwaterlaw.org/IntlDocs/Helsinki_Rules.htm

5. Konvencija o pravu korišćenja međunarodnih vodnih tokova uneplovidbene svrhe (1997), Convention on the Law of the Non-navigational Uses of International Watercourses.

6. Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council of23 October 2000 establishing a framefork for Community framework inthe field of water policy.

7. Vid Vukasoviæ, “Direktiva o ustanovljavanju okvira za akciju Zajedniceu oblasti politike voda” (2000/60/EC), Evropsko zakonodavstvo, br. 1/02,str. 55-57.

8. Vid Vukasović, “Pravno regulisanje zaštite voda u EU i zemlje utranziciji”, referat podnet na savetovanju “Pravni aspekti održivogupravljanja vodnim resursima”, Teslić, Republika Srpska, BiH, 14-18. maj2001. Objavljeno u: Collected Papers – Radovi konferencije, pp. 267-274.

9. Dragoljub Todić i Vid Vukasović, Međunarodne organizacije imeđunarodna saradnja u oblasti zaštite životne sredine, Prometej, NoviSad, 1999.

52 Izjava Erharda Buseka, koordinatora Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, na petomsastanku Međunarodne komisije za sliv reke Save – http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/06/02/srpski/D04060104.shtml

182


10. “Council Regulation (EEC) No 1210/90 of 7 May 1990 on theestablishment of the European Environment Agency and the Europeanenvironment information and observation network”, Official Journal ofthe European Communities (OJ), L 120, 11. 05. 1990. CouncilRegulation (EC) No 933/1999 of 29 April 1999 amending the CouncilRegulation (EEC) No 1210/90, OJ, L 117, 05. 05. 1999

11. “Konvencija o režimu plovidbe Dunavom” (Beograd, 1948), Službenilist FNRJ, br. 4/1949.

12. “Konvencijom o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav”,(Sofija, 1994), Sl. list SRJ – Međunarodni ugovori, br. 2/03.

13. “Okvirni sporazum za sliv reke Save” (Kranjska Gora, 2002) i“Sporazuma o izmenama Okvirnog sporazuma o slivu reke Save iProtokola o režimu plovidbe uz Okvirni sporazum o slivu reke Save”,Službeni list SCG, br. 12/2004, Međunarodni ugovori, str. 20-32.

14. Radovan Borović, Savska komisija: regionalna saradnja na testu, 1. jun2004, http://www.danas.org/programi/aktuelno/2004/06/20040601214333. asp

Dr. Vid VUKASOVIĆ

INTERNATIONAL LEGAL REGULATION OF PROTECTION ANDSUSTAINABLE USE OF WATER COURSES

SUMMARY

The article deals with international legal regulation of protection andsustainable use of watercourses. The introduction and first part of the article aredevoted to the legal basis which generally regulates these matters on the universaland wider European levels. The author stresses the fact that on both levels legalregulation is considerably developed and that there are both declaratory andcontractual documents regulating this matter. A number of important conventionsand other treaties are already in force and/or are expected to be adopted and ratified.Second part of the article deals with the Danubian Region and, finally, the last partis devoted to the cooperation concerning the use river Sava in navigational and non-navigational purposes. The author emphasizes the fact that besides the internationalwater and environmental law, an important source of law is the EU. The wholecorpus of the EU water law is one of most developed branches of the CommunalLaw in general and important, from different reason not only for the Member Statesbut also for European Non-Member States in general and especially for those that

183


have the ambition to become its members. That is why harmonization of theirnational water law with the EU water legislation is on agenda in all those countries.

Special attention in the article is put on the cooperation of Slovenia, Croatia,B&H, and Serbia and Montenegro concerning the use and protection of the SavaRiver Basin. The Framework Agreement on Sava River Basin is the basis for theirfurther cooperation concerning this natural resource. Adoption and ratification ofthis document is probably one of the biggest successes in cooperation in the territoryof former Yugoslavia and is important not only for water use and protection in thenarrow sense but wider for the whole process of regional stabilization andparticipation in the European integration processes, concludes the author.

Documents

MEĐUNARODNOPRAVNO REGULISANJE ZAŠTITE I ......161 MP 1-2, 2006 – Međunarodnopravno regulisanje zaštite vodnih resursa (str. 157-183) Posebno poglavlje Helsinških pravila odnosi