Metodika Izgradnje Obaveštajnog Analitičkog Dela

7/24/2019 Metodika Izgradnje Obavetajnog Analitikog Dela

1/16

PRAVNE TEME, Godina 2, Broj 4, str.97-112 97

351.74/.75

METODIKA IZGRADNJE OBAVETAJNOG ANALITIKOG DELA

Prof. dr Muamer Nicevic

Prof. dr Dragan Manojlovi

Apstrakt:

Metodika izgradnje obavetajnog analitikog dela-predstavlja prvirukopis koji je napisan u svetskoj literaturi. Rad je plod viegodinjegprouavanja i istraivanja savremeniog koncepta izgradnje obavetajnoganalitikog dela, od obavetajnog nivoa do istranog. Drutva, time i dravevekovima pokuavaju pronai odgovarajue mehanizme i metode kojima bi

adekvatno delovalo u predpolju nastajanja posledice. Ovim radom nudimo

mogunosti bezbednosnim agencijama da ono to vide u bezbednosnommiljeu, budu sposobni da razumejui potom materijalizuju beleenjem. Ukolikorazumemopojavu koju vidimo u bezbenosnom miljeu, znai da smo sposobnida planirano, usmeravano resurse, vladamo pojavama i da je kljuni faktor-

vreme na vaoj strani. Novi izvori pretnji kao to su terorizam i organizovanekriminalne delatnosti sa sobom nose nove oblike ugroavanja graana i

drava. Prepoznati, razumeti i na vreme odgovoriti na potencijlnu pretnjuvrhunski je zadatak sistema bezbednosti.

Kljune rei: obavetajno analitiko delo, metodika izgradnje,bezbednosne izazovi rizici i pretnje.

1. Uvod

U teoriji metodike obavetajnog rada autori zastupaju stanovite,kojem se priklanjamo, da se pod obavetajnim analitikim procesom,podrazumeva tok nastajanja jednog obavetajnog analitikog dela (izvetaj,studija, dokument i dr.). Taj tok, moe da bude razliit u svim obavetajnimanalitikim delatnostima, ali i kod svih uesnika u jednoj istoj obavetajnojanalitikoj delatnosti. Od uoavanja bezbednosne pojave (izazova, rizika i

Vanredni profesor Departmana za pravne nauke, Univerziteta u Novom Pazaru, [email protected]. Vanredni profesor fakulteta za upravu i administraciju Univerziteta Megatrend Beograd, [email protected].


2/16

98 Muamer Nicevi & Dragan Manojlovi

pretnji) i njenih signala u okruenju do njenog definitivnog razumevanja i

nastajanja obavetajnog analitikog dela, esto je dug put u metodiciobavetajnog rada. Pogreno je misliti da obavetajna analitika dela nastajuodmah po uoavanju pojave, ona se moda tako manifestuju u poslednjemtrenutku u tehnikom aktu pisanja.

Nastajanje obavetajnog analitikog dela je mnogo sloenije od bilokoje obavetajne analitike delatnosti i moe trajati duevreme relativnogledajui, razume se, u zavisnosti od postavljenog zadatka (npr., ukoliko jepotrebno tzv. blic obavetajnog analitiko istraivanje ono e biti krae i sl.).Pri pisanju analitikog dela, metodika obavetajnog rada je uoila dvaaspekta: prvi aspekt, kada obavetajni analitiar ili tim obavetajnihanalitiara, koji je odreen da saini/napie delo na osnovu provedenog

obavetajnog analitikog istraivanja, ima nedostatak oblika obavetajnogterenskog izraavanja; drugi aspekt, kada obavetajni analitiar ili timobavetajnih analitiara, koji je odreen da saini/napie delo, nemanedostatak oblika obavetajnog terenskog izraavanja. Iz navedenog sepodrazumeva da e u prvom sluaju pisanje analitikog dela zahtevati duevreme, a u drugom sluaju znatno krae vreme. Bilo bi pogreno shvatiti datu postoje nekakve norme kada je vreme u pitanju, naprotiv, re je o vrloosetljivoj materiji koja svakodnevno izmie iz ruku (misli se nabezbednosne pojave koje su u stalnom kretanju). Kao to je bezbednosnimilje podloan stalnim promenama u pogledu delatnosti, saznanja iiskustava, tako su promenama podloni jezik i miljenje pa i manifestacija

tih pojava u obavetajnim analitikim bazama, a to znai i u obavetajnimanalitikim delima, kao obliku izraza, forme, sadrine i slino. ak i kodjednog istog obavetajnog analitiara, proces nastanka analitikog dela nijeisti za svako obavetajno analitiko istraivanje.

U procesu nastajanja svakog obavetajnog analitikog dela ima,razume se, mnogo specifinosti. Ceo tok nastajanja jednog analitikog delauslovljen je segmentima, kao to su: a) subjektivni: 1) pre svega linouobavetajnog analitiara; 2) njegovim pogledom na obavetajni jezik imiljenje; 3) njegovom shvatanju i odnosima prema metodici obavetajnihistraivanja; 4) njegovim analitikim sposobnostima i sklonostima; 5) saobavetajnim analitikim zadatkom koji je postavljen i 6) potovanjem

naela i procedura; b) objektivnim: 1) trenutak u kome se pie/nastajeobavetajno analitiko delo; 2) dotadanjim naunim i praktinimdostignuima u toj oblasti; 3) vrsti i obimu analitikog dela i 4) razvijenoumetodike i metoda (instrumenata za razvoj i nastanak dela). Porednavedenih elemenata moemo rei da postoje izvesne opte, zajednike crtei zakonitosti kojima je podlono stvaranje analitikog dela. To su oni


3/16

Metodika izgradnje obavetajnog analitikog dela 99

elementi zakonitosti koje kao takve ulaze u metodiku obavetajnog rada i za

koje moemo rei da pruaju mnogo vie slobode (heuristike) od onihkoje ulaze u pravnu teoriju koja je mnogo odreenija (silogistike).

Predmet obavetajnog analitikog dela je (presek/taka) bezbednosnapojava i informacije proistekle iz obavetajnog rada u najirem smisluznaenja, s jednestrane, saznanja do kojih se dolo primenom obavetajnihdelatnosti, s druge strane, i presek samih saznanja, s tree strane.Prikazujui taj najee nevidljiv obim odnosa, obavetajni analitiar tei daga u analitikom delu oformi i predstavi, pisano, misaono, zato ne rei,estetski i analitiki, da saopti svoju misao i zakljuak o predmetu iliobjektu. Iako je jasno da obavetajni analitiar posmatra i poimabezbednosne pojave u jednom odreenom pravcu svog saznanja koji mu je

nametnut njegovim znanjima i sopstvenom prirodom, s jedne strane, sdruge strane, on se u svemu mora podvrgavati metodici obavetajnog rada,odnosno propisanim procedurama i naelima i ne sme da prua neistinitostiili da uoene injenice falsifikuje.

2. Principi izgradnje obavetajnog analitikog dela

Pre nego to navedemo metodike obavetajne analitike principekoje poznaje metodika obavetajnog rada u teoriji i praksi danas u svetu, zaizgradnju obavetajnog analitikog dela, nuno je da kaemo neto oodnosima materije koja se izlae u analitikom delu. Naime, s obzirom na to

da se na naim prostorima odabir obavetajnih analitiara ne odvija premapravilima koja su prihvaena u metodici obavetajnog rada, odnosno unjenoj teoriji i strunoj praksi. U zemljama gde je ova obavetajna delatnostrazvijena, primenjuju se testovi kojima bi se izvrila trijaa i eliminisao nesamo interni nego i eksterni nivo, to za posledicu ima posedovanjepotrebnog profila kadrova. Naime, shodno navedenom, u Srbiji se ne moese znati, da li obavetajni analitiari imaju dovoljno razvijen nivosposobnosti izgradnje dela i njegovog izlaganja, prema principima

uslovljenim logikim obavetajnim miljenjem, kao i uoavanje etapa u tomprocesu kada nastaje analitiko delo.

Usled neprimenjivanja poznatih metoda trijae, nepoznato je da li

obavetajni analitiari u procesu logikog obavetajnog analitikogmiljenja, poznaju i primenjuju metod izlaganja celine kada ele dapredstave bezbednosni dogaaj, ne u prepriavanju koje je sada razvijeno,ve primenom metoda obavetajne analize. Kljuni momenat izgradnjejednog obavetajnog analitikog dela sastoji se u sposobnosti obavetajnoganalitiara da primenom metoda odvajanja i spajanja organskih delova


4/16


celine bezbednosnog dogaaja, izgradi jedan deo kao organski deo

jedinstvenog dela. Opasnosti nastaju kada obavetajni analitiar ne uoavajedinstvo delova i celine, niti delove kao male celine za sebe.

Znaaj obavetajne analitike metode povezanog niza pri izgradnjianalitikog dela jeste klju za izlaganje bezbednosnog dogaajaobavetajnim analitikim metodama. Tako, ovaj metod, ima znaaja urazvijanju, odvajanju i spajanju pojedinih delova analitikog dela u zasebneceline u okviru dela kao celine. Bez poznavanja ove metode teko se moeuspostaviti pozitivna korelacija izmeu delova obavetajnog analitikogdela, a naroito izmeu legendiranog uvoda i ire dostupnog izloenogsadraja u delu. Primenom ove metode obavetajni analitiar je u stanju dasvoje delo izloi tako: a) da se jasno vide razni nivoi u izgradnji dela i

dogaaja koji se izlae; b) da vizuelnim putem dok delo izlae itanjem,drugom licu bude jasna struktura dela i dogaaja, kao i obavetajna ideja i c)da korisnik dela moe pratiti odnos delova i celine dela, tj. da delovi bududela u malom, a da istovremeno prate glavnu obavetajnu ideju dela idogaaja.

Principi za izgradnju analitikog dela kako ih je spoznala metodikaobavetajnog rada, njena teorija i struna praksa, mogu se odrediti nasledei nain: 1) princip jedinstva obuhvata: 1) jedinstvo obavetajnoganalitikog zadatka podrazumeva da obavetajni analitiki zadatak iobavetajno analitika ideja moraju biti jasni od poetka do krajaanalitikog dela; 2) jedinstvo analitike ideje zahteva da obavetajni

analitiar ima obavezu da analitiko delo bude izgraeno u skladu sazadatkom, nita se ne sme uzeti to ne doprinosi osvetljavanju i jasnostinjega samog i obavetajne ideje analitiara i 3) jedinstvo izlaganja upuujena zahtev da svaka obavetajna ideja mora da bude tako iskazana da jenjena povezanost sa predmetom zadatka, oigledna za korisnika dela; 2)princip odabira obavetajne analitike grae obuhvata zahtev, da su svepojedinosti unete u ogled govora obavetajne ideje o predmetu, a materijalje tako odabran da ne doputa udaljavanje od zadatka. Nedoputene su sastanovita obavetajne analitike teorije digresije kada se pie obavetajnoanalitiko delo, vese pojanjenja daju u fusnotama i 3) princip harmonije,razume se, zahteva da pojedinani delovi budu samostalni u znaenju, a

opet budu u kompoziciji sa celinom dela i njegovom obavetajnom idejom.To znai da se u svakoj manifestaciji obavetajne ideje pojedinih delovamora jasno sagledati osnovna obavetajna ideja, osnovni cilj dela, i svedruge pojedinosti koje tu obavetajnu ideju, osvetljavaju, potkrepljuju iistiu. Naime, nuno je da obavetajno analitiko delo kako svojom celinom,


5/16


tako i pojedinim delovima koji ine tu celinu prate obavetajni analitiki

zadatak i ideju.

3. Faze izgradnje obavetajnog analitikog dela

Obavetajno analitiko delo, prema do sada poznatim teorijskimpristupima u obavetajnoj analitici, prolazi u stvaralakom procesuobavetajnog analitiara ili tima obavetajnih analitiara kroz etiri etape: uprvoj etapi obavetajni analitiar posmatra bezbednosnu pojavu, naosnovu dostupnih saznanja, uoava one elemente i pojedinosti koji seodnose na status obavetajnog analitikog zadatka i njegovog nivoa(strategijski, taktiki, problemski i sl.), belei i dokumentuje vezu s drugim

saznanjima, pamti, registruje, izdvaja; u drugoj etapi obavetajni analitiarrazmilja o svemu vienom, uoenom, opaenom i zabeleenom i dolazi dooptih ideja, zakljuaka i sudova o predmetu istraivanja i njegovimpojavama. Izmeu njih se jedna ideja izdvaja kao posebna i poinje da gainteresuje kao sud o predmetu istraivanja i oko nje se usredsreuje, na sveone pojave u obavetajnoj analitikoj bazi koje mogu da je potvrde iliporeknu, vrei pri tom potrebna odabiranja i uoptavanja; u treoj etapi kod obavetajnog analitiara se u poetku javlja nejasno, zatim sve jasnijezahtev da sve ono to je uoio, opazio i odabrao i o emu ima odreenu idejuili dubok doivljaj saopti, ak se u tom trenutku moe javiti i manje -viejasan oblik u kome e se takva obavetajna analitika koncepcija oformiti, u

nekom obavetajno-analitikom delu; u etvrtoj etapi obavetajnianalitiar oformljuje svoju obavetajnu analitiku ideju u formiobavetajnog analitikog dela (studija, dokument, izvetaj, prikaz i sl.), i tadelatnost je ne samo stvar talenta, odnosno njegovih linih svojstava nego istvar obavetajnog analitikog iskustva, onog zanatskog u obavetajnomanalitikom poslu, odnosno propisanih pravila. U daljem radu izloiemopojedine elemente etapa koje nismo naveli a odnose se na prikupljanje

grae i slino.U teoriji metodike obavetajnog rada, navode se sledee etape kao

nezaobilazne i nune za izgradnju obavetajnog analitikog dela: 1)prikupljanje obavetajne analitike grae; 2) odreivanje predmeta

obavetajnog analitikog dela; 3) oblik u kome e se predmet obavetajnoganalitikog istraivanja predstaviti; 4) obavetajna analitika ideja; 5)obavetajna analiza postavljenog zadatka; 6) pisanje obavetajnoganalitikog dela i 7) izlaganje obavetajnog analitikog dela.

Prikupljanje obavetajne analitike grae je vana faza da bi uoptedolo do predmeta za izgradnju obavetajnog analitikog dela. U daljem


6/16


tekstu bie rei o prethodnici koja je nuna za poetak prikupljanja

obavetajne analitike grae, koja je konkretnije izloena u metodiciobavetajnih delatnost. Naime, priprema za prikupljanje obavetajneanalitike grae zahteva da se uini jedna teorijska i praktina distinkcija,poev od prikupljanja obavetajne grae u redovnoj delatnosti dravnihobavetajnih agencija. Nije potrebno isticati koliko je pripremanje vanafaza u radu obavetajnog analitiara na izgradnji obavetajnog analitikogdela. Van svake sumnje je da se ni jedno obavetajno delo ne moekvalitetno izgraditi ukoliko izostane faza pripreme, kako za akt prikupljanja

obavetajne grae, tako i za akt pisanja i izlaganja analitikog dela. Dakle,sama priprema od obavetajnog analitiara zahteva da: 1) ispita svemogunosti koje e mu pomoi u prikupljanju obavetajne grae; 2) uoi

zahtev iz predmeta obavetajnog analitikog zadatka; 3) odredi sebe uodnosu na obavetajni analitiki zadatak i prikupljenu obavetajnuanalitiku grau; 4) ispita sve mogunosti i sugestije koje graa prua i kojese zadatkom postavljaju i 5) izvri analizu datog obavetajnog zadatka . Uteoriji metodike obavetajnog rada, navode se neki od elemenata zapripremu obavetajnog analitiara. Takoe se zastupa stav, da se nainipripreme ne mogu propisati jednim pravilom budua da su uslovljeni: 1)prirodom obavetajnog analitikog zadatka; 2) kapacitetom obavetajneanalitike grae; 3) nivoom bezbednosnog dogaaja; i 4) svojstvimaobavetajnog analitiara. U metodici obavetajnog rada se naroito ukazujena neophodnost upotrebe svih dozvoljenih sredstava, iskoriavanje svih

mogunosti da se doe do potrebnog nivoa obavetajne analitike grae, daobavetajnom analitiaru ne ostane nita nepoznato, nita bez ega bi bilaoslabljena njegova moda sagleda dogaaj i u celini i u pojedinostima.

Kada govorimo o pripremi, razume se, treba imati na umu mnoge

vane elemente bez kojih dobre pripreme nema. To je, pre svega, odnosanalitikog zadatka i analitike grae, koje treba dovesti u sklad, to je estoteko ostvariti. Naime, jednaina izmeu zadatka, grae i obavetajnoganalitiara je klju za kvalitetno obavetajno analitiko delo, to je veomateko postii. Obavetajni analitiki zadatak neretko eli da dobije jednoanalitiko delo a dobije drugo, ili bar onako kako se nije elelo, kako zadataknije obavetajnom idejom zamiljen. To najee dolazi otuda to ta dva

iskustva, pristupa i pogleda na bezbednosni dogaaj, kod obavetajnoganalitiara pretpostavljaju jedno, a kod davaoca obavetajnog analitikogzadatka neto drugo. Dogaa se zbog toga da se odreenja okvira uobavetajnom analitikom zadatku "penju" jedan, a esto i dva nivoa vienego to to doputaju mogunosti obavetajnog analitiara sa svim


7/16


njegovim linim i profesionalnim svojstvima, tj. kapacitet obavetajne

analitike grae.Dokumentacija, odnosno prikupljanje obavetajne grae je u metodici

obavetajnog rada esto drugi ili uporedni zadatak s analizom postavljenogobavetajnog analitikog zadatka. Mi ovoj etapi pristupamo kao drugoj, sobzirom na to da smatramo da je obavetajna analiza postavljenogobavetajnog analitikog zadatka prethodna etapa o emu emo rei netovie u daljem tekstu. Ova etapa je omeena, ili bolje rei uslovljena, to smove potvrdili rezultatom analize postavljenog obavetajnog analitikogzadatka, a realizuje se: 1) prikupljanjem obavetajnog materijala(informacija, saznanja, podataka) koji zadatak naznauje sadrinom i svojimogranienjem; 2) sadrinom obavetajne ideje; i 3) kapacitetom obavetajne

analitike baze. Metodika obavetajnog rada kao teorija i struna praksa uzemljama gde je ova grana bezbednosnih nauka razvijena, podrava pristupbriljivosti i profesionalizma kada je re o prikupljanju obavetajnoganalitikog materijala kao etape u nastajanju analitikog dela. Pridokumentovanju analitikog dela treba voditi rauna da se iz vaskolikeobavetajne analitike grae, koja se namee obavetajnom analitiaru,neretko kao sugestija, odaberu samo pojedinosti, koje su potrebne i

znaajne i koje jasno naznauju obavetajnu analitiku ideju dela i sutinuanalitikog zadatka. Ukoliko se taj prikupljeni analitiki materijal nerazgranii na osnovu obavetajne analize analitikog zadatka, onda eobavetajni analitiar biti izloen opasnostima da luta oko predmeta, ne

nalazei nikako pravi put za svoju obavetajnu ideju, a ceo njegov rad na izgradnji analitikog dela bie uzaludan i jalov.

Opasnosti kojima obavetajni analitiar moe da se izloi priodabiranju dokumenata iz obavetajne grae (obavetajne baze podataka)su viestruke. Naime, ukoliko se napori obavetajnog analitiara priprikupljanju dokumenata ne usmere ka odreenom smeru, koji je zadatkompostavljen, odabir moe da bude uzaludan. Takoe je znaajno daobavetajni analitiar pri svakom odabiranju dokumenata, odnosnopodataka iz baze, postavlja sebi pitanje da li je podatak koji je pronaao uvezi sa postavljenim obavetajnim analitikim zadatkom i njegovomanalizom i da li je karakteristian kao dokument za analitiki zadatak tako

odreen, ili nije? Ocena vrednosti odabranih podataka/dokumenata trebada bude objektivna i svestrana i proverena prema metodama koje se

primenjuju u obavetajnoj analitikoj teoriji i praksi.


8/16


4. Sadrina i forma obavetajnog analitikog dela

U svakom obavetajnom analitikom delu mogue je uoiti tri njegovabitna obeleja: 1) sadrinu; 2) formu i 3) sredstva pomou kojih su sadrinai forma ostvareni, odnosno dati. Analitiko delo je, praktino uzeto, jednavrsta, organizaciona celina koja se ne moe rastaviti. Podela na sadrinu,formu i sredstva ima samo praktian znaaj: da se lake uoe ta svojstvaanalitikog dela, iako ona ine neraskidivo jedinstvo.

Pod sadrinom jednog obavetajnog analitikog dela metodikaobavetajnog rada kao teorija i praktina delatnost, podrazumeva predmetprikazivanja jedne bezbednosne pojave, ili odreenog kruga bezbednosnihpojava koje je obavetajni analitiar uoio i izdvojio opisujui ih u svom

prikazivanju. Imajui prema svojim svojstvima (subjektivnim i objektivnim)shvatanje i odnos prema prikupljenim obavetajnim saznanjima,obavetajni analitiar to prepoznavanje prenosi u analitiko delo uposebnom vidu pisanim reima, a moe i slikom. Prikaz bezbednosne pojaveili odreenog kruga bezbednosnih pojava, ini sadrinu analitikog dela, aodnos obavetajnog analitiara, prema toj sadrini, tj. stav i odnos premabezbednosnoj pojavi ili bezbednim pojavama koje posmatra i belei, ineideju obavetajnog analitikog dela. Nuno je uoiti da je u nekimanalitikim delima, utvrivanje sadrine veoma delikatno. To dolazi otudato u njima moe da se javi vie sekundarnih tema i ideja koje nisu uvekvidno podreene glavnoj ideji obavetajnog analitikog zadatka.

Razumljivo je da e ideja obavetajnog analitiara i sadrinaobavetajnog analitikog dela biti jasna ukoliko uesnici budu to reljefnijeistaknuti, to plastinije prikazani, to je mogue samo ukoliko se u sadrinidogaaji skladno poveu sa radnjom, tokom radnje po uzrono-posledinojvezi, odnosno ukoliko imaju svoju kompoziciju. Prema tome i kompozicija je

jedan od bitnih elemenata za uobliavanje obavetajno-analitikog dela. Nemali znaaj za razumevanje jednog analitikog dela ima i obavetajnianalitiki jezik.

O tome kako nastaje jedno obavetajno analitiko delo ,,nema krutihpravila, jer je svako nastajanje obavetajnog analitikog dela individualno,ali se ipak mogu uoiti osnovne linije i zakonitosti metodike izgradnje

analitikog dela i obavetajnog analitikog toka. Obavetajni analitiar tvorac obavetajnog analitikog dela zapaa pojave i uesnike, sakupljagrau, belei, dokumentuje i slino. Na osnovu tako sakupljenog materijalaon primenom obavetajnih analitikih metoda dolazi do izvesnih sudova obezbednosnom miljeu ili nekoj konkretnoj pojavi, jednoj ili vie njih, otkrivazakonitosti tih pojava, njihovu stalnost u odreenim situacijama ili u


9/16


bezbednosnim okolnostima i poduhvatima. On ih obavetajno uobliava.

Ceo taj proces postavljanja osnovne zamisli i njenog ostvarenja teepovezano i najee istovremeno. Dok obavetajni analitiar stvaraanalitiko delo, bilo da ga najpre misaono osmisli, bilo da ga odmah tehnikiostvaruje pisanjem, stalno se vri prelazak sadrine u formu. Obliciobavetajnog analitikog dela samo su razni naini na koje obavetajnianalitiar saoptava svoju misaonu grau, odnosno ono to eli da kae.

Da bi obavetajni analitiar mogao da da formu sadrini svogobavetajnog analitikog dela, nuno je da dogaaji i pojave na neki nainmanifestuju odnose u nizu postupaka, radnji i dogaaja koji su meusobnopovezani. Te dve kategorije se esto meaju i one nisu jedno isto. Sadrinujednog obavetajnog analitikog dela ini skup svih okolnosti u kojima se

kree obavetajni analitiar u tom delu. Formu analitikog dela gradiureenje sadrine koju izlae obavetajni analitiar u samom delu.

Stil pisanja kojim se gradi analitiko delo, bitan je element na osnovukojeg obavetajni analitiar izlae i predstavlja svoju ideju i zamisao.Predstavljanje i izlaganje svoje zamisli, prema obavetajnom analitikomzadatku, pomou jezika je individualni stil obavetajnog analitiara, s jednestrane, i profesionalni jezik, sa strunom terminologijom, s druge strane.Kada kaemo da je stil obraanja obavetajnog analitiara u analitikomdelu individualan i obeleen profesionalnim izraavanjem i terminologijom,onda moramo ukazati na jasnu razliku izmeu tih dvaju pojmova. Naime,razlika izmeu obavetajnog profesionalnog izraavanja, odnosno upotrebe

termina i strune obavetajne terminologije, jeste u tome to je strunaterminologija u najveem broju rei internacionalna, dok profesionalnoizraavanje kao obavetajna osobenost izraavanja obavetajnog analitiarasadri zanatske ili dijalekatske govorne osobenosti. Pri tom se ne smeizgubiti iz vida da i dijalekat mora da bude podreen osnovnom zahtevu ipotrebi ove vrste istraivanja, tj. da obavetajni analitiari moraju jasno iprecizno jeziki da se izraavaju.

5. Analiza postavljenog obavetajnog analitikog zadatka

Metodika obavetajnog rada zastupa gledite, da ukoliko obavetajni

analitiar ne obavi analizu postavljenog obavetajnog analitikog zadatka,odnosno teme o kojoj treba da izradi analitiko delo, nee mu biti dovoljnojasno: 1) o emu konkretno treba da izgradi delo; 2) ta se od njega trai i 3)ta treba da istrauje. ta se u obavetajnoj analitikoj teoriji podrazumevapod analizom obavetajnog analitikog zadatka? Svaki obavetajni analitikizadatak obuhvata nekoliko elemenata koji se mogu izvesti analizom iz teme


10/16


koja je zadatkom postavljena, kao to su: 1) predmet obavetajnog

analitikog istraivanja; 2) obavetajno analitika ideja ili glavna zamisaozadatka i 3) oblik u kome e se taj predmet (delo) predstaviti.

Analiza obavetajnog analitikog zadatka obuhvata svestranouoavanje i raspoznavanje sva tri navedena elementa ponaosob. Predmetkoji je analizom uoen iz obavetajnog analitikog zadatka i njegov obim,uslovljeni su namerom davaoca zadatka, koja se moe analizom detaljnijerazloiti na vie delova: 1) da li obavetajni analitiar koji analizirapostavljene teme, moe da odgovori zahtevu koji proistie iz zadatka; 2) dali je profesionalnom specijalistikom edukacijom obuen da odgovori napostavljeni zadatak; 3) da li je postojei izvor podataka podesan da omoguiprikupljanje dokumenata/podataka za odgovor na postavljeni zadatak i 4)

da li je mogue na osnovu svih navedenih i potrebnih parametara izgraditiobavetajno analitiko delo. Obavetajna ideja/zamisao davaoca zadatkapodrazumeva ogranienje zadatka i opsega kretanja obavetajnoganalitiara. Naime, davalac zadatka je odreenjem obavetajnog opsegazadatka onemoguio slobodu obavetajnog analitiara u vezi sa ciljem kojise eli postii. Utvrivanje te zamisli uslovljava istovremeno i pogledobavetajnog analitiara na obavetajno analitiko delo, ili kako se to umetodici obavetajnog rada definie; 1) specijalizira temu; 2) problem kojise tretira; 3) vodi obavetajnog analitiara i 4) odreuje put kojim treba dase kree i opominje ga na cilj. Pri analizi postavljenog zadatka, obavetajnianalitiar obavetajnu ideju davaoca zadatka moe da posmatra iz nekoliko

aspekata; 1) konkretne obavetajne ideje iz koje se uoava kompozicijabudueg obavetajnog analitikog dela, a ona se prepoznaje analizommaterije koju naslov eli da istrai; 2) apstraktne obavetajne ideje, gde jeobavetajni analitiar uslovljen prethodnim razmiljanjem pomou kojeg edoi do objanjenja postavljenog zadatka i 3) obavetajne mate analitiara,koja se retko primenjuju u ovoj fazi. Naime, obavetajni analitiar je, uslednejasnoe zadatka, prinuen da obavetajnu analizu zadatka i njegovoznaenje, definie tako to e na osnovu svojih znanja, kako teorijsko-naunih, tako i praktinih vetina izgraditi pitanje koje je u vezi s temomzadatak. Dakle, u prva dva sluaja obavetajni analitiar nema tako velikuslobodu pri analizi teme zadatka, dok je u treem sluaju njegov opseg

slobode u analizi teme zadatka i utvrivanju obavetajne ideje znatan.

6. Oblik u kome se izlae obavetajno analitiko delo

Oblik u kome e biti izloeno obavetajno analitiko delo, razume se,uslovljen je sa prva dva elementa: 1) obavetajnom materijom koja je


11/16


predmet istraivanja i 2) obavetajnom idejom, odnosno zamisli davaoca

zadatka. On, smatraju teoretiari metodike obavetajnog rada, proistie iznjih. Jedan broj autora navodi da je, pored navedenih elemenata, oblik

obavetajnog analitikog dela u kome e biti izloeno, uslovljen jo i: 1)organskom sutinom bezbednosnog dogaaja (injeninim i pravnimstanjem); 2) obavetajnom analitikom graom koja je ogranienaobavetajnom idejom davaoca zadatka; 3) koncepcijom koju je uobavetajnom analitikom istraivanju usvojio obavetajni analitiar; 4)planom koji je nastao na osnovu prikupljene obavetajne grae i 5)statusom korisnika, odnosno kome je namenjeno obavetajno analitikodelo. U metodici obavetajnog rada se smatra, da obavetajno analitikodelo u svim svojim oblicima moe imati, sledee statuse: 1) obavetajni,

npr., -obavetajna studija; 2) operativni, npr., analitiki status jednogdogaaja; 3) procesni-istrani, npr., forenziki nalaz; 4) obavetajno-informativni, npr., struna informacija; 5) obavetajno-upuujui, npr.,razvoj trendova; 6) obavetajno-saznajni, npr., prikaz obavetajnihaktivnosti bez bezbednosnih dogaaja. U metodici obavetajnog radapoznato je vie oblika u kojima se izgrauje i predstavlja obavetajno-analitiko delo, kao to su: 1) dokument; 2) studija; 3) prikaz; 4) izvetaj,dnevnik, biografija i drugi koje emo izloiti.

7. Kako graditi obavetajno analitiko delo

U ovom delu rada daemo sublimat pogleda obavetajne analitiketeorije o tome, kako napisati obavetajno analitiko delo. Ve smo dalisaznanja o tome ime izgradnja analitikog dela moe biti uslovljena i u komobliku se moe izgraditi. Stanovite je obavetajne analitike teorije s krajadvadesetog veka, da navedenim elementima treba dodati jo dva, kao to su:1) svrha analize; 2) dostupnost resursa, koji su takoe nuni da biobavetajni analitiar izgradio i izloio obavetajno analitiko delo. Naime,teorija i struna praksa navode sledee elemente, strukture analitikog dela:1) rezime ima sadraj ija je svrha da kratko rezimira glavni sadrajobavetajnog analitikog dela, ponudi sutinska saznanja do kojih se doloprimenom obavetajnih analitikih metoda, shodno postavljenom

analitikom zadatku; 2) uvod nuno sadri elemente kojima se moeorijentisati korisnik analitikog dela, odnosno ta je svrha dela, koji terminisu upotrebljeni, pitanja koja su postavljena za obavetajnu analitikuobradu, radne metode (kako metodoloki pristupamo problemu i izvorima),koji je obavetajni analitiar pripremio delo i kada je delo zavreno; 3)glavni deo je dokumentarni deo obavetajnog analitikog dela. On prikazuje


12/16


pozadinu predmeta istraivanja, pogled na njega i trenutni status, shodno

postavljenom obavetajnom analitikom zadatku. Daje saznanja korisnikudela, npr., o identifikaciji bezbednosnih, obavetajnih, teroristikihaktivnosti, vezama, motivima, skrovitima, odnosima unutar grupa ibezbednosnog miljea, nainu rada teroristiki ili obavetajnih organizacija,prethodnim kriminalnim aktivnostima (kriminalnoj istoriji i kriminalnoj

tradiciji), predvienim kriminalnim aktivnostima (tendencijama razvoja); 4)zakljuak je deo obavetajnog analitikog dela koji treba da sadri kljunaotkria obavetajne analize shodno postavljenom obavetajnom analitikomzadatku (moe biti i bez zadatka kao to smo veobjasnili) i detalje koji suvani za kontekst nalaza s optim ili pojedinanim pogledima za svaki odnjih. Jedan od nezaobilaznih elemenata zakljuka jeste diskusija u kojoj

obavetajni analitiar treba da ukae na vrednost podataka ili nemogunostpristupa usled manjkavosti baze (misli se na nedostatak podataka); 5)

preporuka je element koji se u analitikom delu usredsreuje na moguestrategije ili metode koje se mogu ili ih treba primeniti kako bi korisnikdoao do reenja nalaza iz zakljuka. Obavetajni analitiar ovaj elementdela moe koristiti da ukae na potrebu da se prikupe odreene obavetajneinformacije o predmetu dela pre nego to se primeni zakljuak. Daje semogunost da se obavetajni analitiar, npr., osvrne na nove aspektepredmeta koje treba pratiti u budunosti; 6) dodaci su sadraji koji se neunose u glavni deo i zakljuak, ali su korisni za korisnika analitikog dela, jermogu da ukau na pozadinu nalaza u delu. Ovo se, primera radi, odnosi na

izvore jer moe da ukae korisniku na njegov kredibilitet, s jedne strane, a sdruge strane, pomae da se povea kredibilitet dela.

8. Primopredaja obavetajnog analitikog dela

U ovom delu rada daemo osnovna obavetajna analitika znanja kojasu neophodna studentima pravnih, kriminalistikih i bezbednosnih naukakada se eli definisati, odnosno odrediti opseg pojma primopredajeobavetajnog analitikog dela i podataka iz obavetajne analitike baze, sjedne strane. S druge strane, odgovoriemo na najea obavetajna pitanjakoja se odnose na taj problem, a mogli bismo ih najkrae pobrojati kao: gde,

od koga, na koji nain, kada, koje podatke, pod kojim uslovima?Kao to je poznato, obavetajno analitiko delo je skup podataka pa sezbog toga mora uvati u bazama odnosno kartotekama predvienim za to alipod odreenim uslovima. Prikupljanje i preuzimanje obavetajnihanalitikih podataka, jedan je od osnovnih zadataka obavetajne analitikebaze, a izvrenjem tog zadatka, obavetajna analitika baza preuzima


13/16


funkciju uvara, odnosno zatitnika i garanta rukovanja i raspolaganja

podacima shodno pozitivnim propisima. Mi se u radu neemo bavitizakonskim propisima koji reguliu ovu materiju, ve e nam obavetajniaspekt biti primaran. Naime, obavetajno analitiko delo i svi podaci koji supohranjeni u obavetajnoj analitikoj bazi imaju poseban oblik zatite.Najea pitanja koja se mogu postaviti kada je tema predaja i primanjeobavetajno-analitikog dela su: 1) gde jedan od poetnih zadatakaobavetajne analitike baze je prikupljanje, primanje i davanje podataka uskladu sa nadlenou. Kada se upotrebi u vezi sa davanjem i primanjempitanje gde, misli se na mesto gde se obavljaju ove obavetajne analitikeradnje; 2) od koga i kome, misli se na uesnike u procesu predaje i primanjaanalitikog dela. Preuzimanje obavetajnih analitikih podataka radi

unoenja u obavetajnu analitiku bazu, vri se samo od evidentiranihizvora. Od ovog pravila ne moe se odstupati. S druge strane, primanje ipredaju obavetajno-analitikog dela obavljaju samo evidentirani korisnici.To nikako ne znai da se podaci od neevidentiranih izvora nee prikupljati,naprotiv, hoe ali tada vae druga pravila, odnosno principidokumentovanja.

9. Nain predaje obavetajnog analitikog dela

Nain predaje ili preuzimanja obavetajno-analitikog dela i podataka,odvija se na vie nivoa: 1) po slubenoj dunosti unutar istog organa; 2) po

slubenoj dunosti, a po zahtevu eksternih organa iste drave; 3) poslubenoj dunosti a po zahtevu organa drugih drava; 4) po slubenojdunosti a po zahtevu meunarodnih organizacija; 5) po slubenoj dunostirazmenom obavetajnih analitikih podataka. Naime, predajom iliprimanjem na jedan od navedenih naina, prestaju, po pravilu, svadotadanja prava davaoca, odnosno, dotadanjeg imaoca analitikog dela.Uzimajui u obzir ove aspekte, moemo rei da se obavetajno analitikodelo po slubenoj dunosti moe preuzeti kada obavetajni analitiarzakljui: 1) da je delo izgraeno u celosti i 2) kada nema smetnji za njegovoizlaganje. Neophodno je uoiti da je analitiko delo bez obzirana na to tomoe da sadri neke osetljive podatke podlono jednakomreimu predaje,

kao i obavetajno analitiko delo koje nije oznaeno odreenim nivoomtajnosti, budui da su i davalac i primalac obavezni da uvaju tajnost ipoverljivost dokumenata. Bitno je, nadalje, da se obavetajno analitiko delou popisima koji se prilau, posebno oznai uz navoenje kategorijedostupnosti.


14/16


10. Koje evidencije se vode pri predaji obavetajnog analitikog dela

Koje evidencije je nuno voditi prilikom primopredaje obavetajnoganalitikog dela, uslovljeno je karakterom; 1) podataka; 2) baze i 3)korisnika, 4) pravnim pravilima. Neke od neizostavnih evidencija su: 1)

matina knjiga predaje i primanja; 2) dosije evidentiranih izvora i 3) knjigabaze podataka. Osim navedenih vodi se jo dosta pomonih evidencija, vrlovanih za rukovanje, korienje i obradu podataka. Postupak prilikomprimopredaje odreen je tako to primopredaju obino obavlja po jedanslubenik davaoca i primaoca podataka, ali je to mogue initi iposredstvom komisija za primopredaju. Osnovni akt o predaji/preuzimanju

gradiva je najee primopredajni zapisnik, koji je sastavni deo i detaljan

popis podataka koji se predaju, odnosno primaju. Budui da je predajaobavetajnog analitikog dela vana faza, treba joj posvetiti naroitu panju,a primopredaju izvriti to je mogue preciznije. Sam primopredajnizapisnik mora da sadri sledee elemente: 1) datum i mesto primopredaje;2) naziv primaoca i davaoca obavetajnog analitikog dela; 3) pravni osnovprimopredaje; 4) ukupnu broj preuzetih dela (str. i sl.); 5) obaveze davaoca

dela i primaoca dela, u smislu eventualnog ogranienja dostupnosti i 6)popis i sadraj priloga. Zapisnik se izrauje u tri primeraka, od kojih pojedan zadravaju davalac i primalac dela, a jedan primerak se deponuje ucentralnoj evidenciji baze. Zapisnik i popis sastavljaju lice koje predaje deloi lice koje prima delo. U teoriji metodike obavetajnog rada veliki broj

autora zastupa stav da treba izbegavati druge naine, kao to susainjavanje slubenih zabeleki o predatom i primljenom obavetajnomanalitikom delu.

U teoriji metodike obavetajnog rada jedan broj autora smatra da sepreuzimanje obavetajnog analitikog dela, koje je nastalo kao posledicapostavljenog obavetajnog analitikog zadatka, umnogome razlikuje odpreuzimanja obavetajnog analitikog dela, koje nastaje kao posledicasamostalne obavetajne analitike zamisli obavetajnog analitiara, jer seispunjavaju obaveze, odnosno ugovor izmeu naruioca i korisnika. On, sjedne strane, obavezuje, a s druge strane, titi i jednog i drugog. Takavodnos obavezuje obavetajnog analitiara da realizuje obavetajno

analitiko istraivanje prema potrebama naruioca, da ga titi odnekonzistentnih zahteva naruioca, i prua naruiocu priliku da utvrdi da lije takvo obavetajno analitiko delo zaista i dobio.


15/16


Zakljuak

U prvoj deceniji treeg milenijuma bezbednost se suoava sa bitnodrugaijim izazovima, rizicima i pretnjama koje sa sobom donose terorizam,nasilje i ekstremizam. Prvo pitanje na koje je nuno dati odgovor je: kakva jepriroda promena u bezbednosnom miljeu u delatnosti terorizma i

ekstremizma, u kom pravcu oni deluju? Da bi smo uoili ta te dogaa ubezbednosnom miljeu, kljunu ulogu ima obavetajna analitika i izgradnjaobavetajnog analitikog dela, kao skenera bezbednosnih izazaova, rizika ipretnji.

Informacije i znanja postaju kljuni resurs za borbu protiv ovih

fenomena. Naroita panja u bezbednosnim agencijama se poklanjainteraktivnosti sa dvostranom komunikacijom, jer je razumeju kao razmenu

znanja i informacija iz okruenja, to im omoguava korigovanje strategije, ato je osnova funkcija obavetajnog analitikog dela.

Literatura

Aleksi, .: Nauno otkrivanje zloina-ponovljeno izdanje iz 1972,Glosarijum, Beograd, 1996.

Manojlovi, D.: Kriminalistika istraivanja, kriminalistikoobavetajneanalitike metode, Teorijsko struni asopis Bezbednost, br. 6/05.,

Kosmos, Beograd, 2005.Manojlovi, D.: Kriminalistiko-obavetajni rad - prepoznavanje pojava izokruenja, Teorijski struni asopis, Bezbednost, br. 1/05., Kosmos,Beograd, 2005.

Manojlovi, D.: Teorijski i praktini aspekti kriminalistiko-obavetajnihizvora, Teorijsko struni asopis-Bezbednost, br.2/06., Kosmos, Beograd,2006.

Manojlovi, D.: Kriminalistika istraivanja-kriminalistiko obavetajnemetode-teorijski i praktini aspekti, Teorijsko struni asopis-Bezbednost,br. 6/05., Kosmos, Beograd, 2005.

Manojlovi, D., i Stevanovi, D.: Odredita i ishodita kriminalistiko-

obavetajne slube-teorijski aspekti, Teorijsko struni asopis-Bezbednost,br. 1/07. Kosmos, Beograd, 2007.

Manojlovi, D., i Jovi, V.: Nacionalna kriminalistiko obavetajna sluba,Teorijsko struni asopis, Bezbednost, br. 3/04., Kosmos, Beograd, 2004.


16/16


Manojlovi, D.: Razvoj modela kriminalistiko-analitike delatnosti u policiji,

Revija za bezbednost, br. 10. Struni asopis o korupciji i kriminalu, Centarza bezbednosne studije, Interprint, Beograd, 2008.

Manojlovi, D.: Kriminalistiko-obavetajna analiza, revija za bezbednost, br.6., Struni asopis o korupciji i organizovanom kriminalu, Centar zabezbednosne studije, Interprint, Beograd, 2007.

Manojlovi. D.: The Criminal Intelligence Network-a tool for the control oforganised Crime, Anti-Organised Crime Policy Conference, Interprint,

Belgrade, 21-22 November, 2008.

Mijalkovi. S.: Dihotomija organizovanog kriminala i terorizma iz uglanacionalne bezbednosti, Revija za bezbednost, br. 12, Centar za

bezbednosne studije, Interprint, Beograd, 2008.

Simonovi, B.: Kriminalistika, Pravni fakultet, Kragujevac, 2004.

METHODOLOGY OF CONSTRUCTION OF ANALYTICAL INTELLIGENCE WORK

Muammer Nicevic

Dragan Manojlovi

Abstract:

Methodology of building intelligence analytical work-is the first manuscript that was

written in the world literature. The work is the result of many years of study and

research of modern concept of building intelligence analytical work, the level of

intelligence to investigating. Society, hence the country for centuries trying to find

appropriate mechanisms and methods to adequately act in the formation phase

before consequences. With this work we able security agencies that what they see in

the security milieu, be able to understahd then to materialize by recording. If we

understand occurrence that we see in the relevant safety milieu, it means that we are

able to plan, directed resources, rule occurrences and that is a key factor-time on your

side. New sources of threats such as terrorism and organized crime activities carry

with them new forms of threat to citizens and the state. Identify, understand andtimely respond to the threat potencijlnu ultimate task of the security system.

Keywords: intelligence and analytical work, methods of construction, security

challenges risks and threats.

Documents

Metodika Izgradnje Obaveštajnog Analitičkog Dela