Metodi i tehnike naučnog istraživanja i analize - Benč · PDF filezaposlenih, praksa nabavke, proizvodnje, ... Analiza prikupljenih podataka u cilju zaključivanja o neophodnim

Metodi i tehnike nauMetodi i tehnike nauččnog nog istraistražživanja i analize ivanja i analize --

BenBenččmarkingmarking

Dr Đorđe KaliDr Đorđe KaliččaninaninEkonomski fakultet u BeograduEkonomski fakultet u Beogradu

2

Metodi i tehnike naučnog istraživanja i analize

•

Pojam benčmarkinga•

Kratka istorija benčmarkinga

•

Karakteristike benčmarkinga•

Metode benčmarkinga

•

Proces benčmarkinga•

Tipovi benčmarkinga

•

Značaj merila u benčmarkingu•

Izveštaji u benčmarkingu

3

Metodi i tehnike naučnog istraživanja i analize

•

Literatura: –

Đuričin, D., Janošević, S., Kaličanin, Đ., (2010), Menadžment i strategija, Ekonomski fakultet, Beograd

–

Stapenhurst, T., (2009), The Banchmarking Book: A how-to-guide to best practice for managers and practiotioners, Butterworth-Heinemann

–

Watson, G.H., (1993), Strategic Benchmarking –

How to Rate Your Company’s Performance against the World’s Best, John Wiley and Sons, Inc.

4

Pojam benčmarkinga•

“ako poznajete svog neprijatelja i poznajete sebe ne treba da se bojite ishoda stotine bitaka”

Sun Cu, 400 godina pre nove ere•

jap. Dantotsu

•

Benchmark: standard, nivo ili referentna tačka za poređenje

•

“sistematski i kontinuirani proces merenja performansi i upoređivanja poslovnih procesa konkretnog subjekta u odnosu na poslovne procese lidera, ma gde se on nalazio, u cilju dobijanja informacija koje će pomoći da se preduzmu akcije za poboljšanje performansi”

Američki centar za produktivnost i kvalitet

5

Šta je benčmarking?

•

“Kad god poredimo podatke mi se “benčmarkujemo””

•

“Kontinuelni proces merenja proizvoda, usluga i praksi u odnosu na najjače konkurente ili u odnosu na one koji su granski lideri”

•

“Metod merenja i unapređenja organizacionih performansi na osnovu poređenja sopstvene poslovne prakse sa najboljim praksama”

6

Šta je benčmarking?

•

Proces benčmarkinga rezultuje u dva tipa autputa: –

komparirane performanse (na primer, koeficijent obrta zaliha, broj dana “stockout-

a”) i –

prakse koje vode izvanrednim performansama (engl. enablers, na primer, novi moduli poslovnih softvera, specifične procedure upravljanja zalihama)

7

Šta (ni)je benčmarking?•

Nije

industrijski turizam•

Jeste

planirano istraživanje sa viskom stopom prinosa na ulaganja (troškovi benčmarkinga od 5.000$ do 100.000$)

•

Nije

sredstvo za ocenjivanje zaposlenih•

Jeste

koristan metod gde i na koji način unaprediti poslovni proces•

Nije

aktivnost kopiraj i zalepi (engl. copy and paste)•

Jeste

potencijalni izvor ideja, informacija, metoda, praksi•

Nije

jednokratni čin•

Jeste

deo kulture “stremljenja najboljem”•

Nije

industrijska špijunaža•

Jeste

fundamentalna promena u filozofiji konkurentskih odnosa –

saradnja se pretpostavlja

•

...METODA ISTRAŽIVANJA I ANALIZE U POSLOVNOM UPRAVLJANJU... SA BITNOM KARAKTERISTIKOM “NAUČNOSTI”

8

Kratka istorija benčmarkinga•

Poreklo starije od 1970-ih, 80-ih i 90-ih–

Možda se ideja o benčmarkingu pojavila sa prvim zavirivanjem u tuđe dvorište (tuđe useve)

–

Frederick Taylor (1856-1915)

–

Obrnuti inženjering –

Tupolev Tu-4 nastao na kopiranju B-29 (od 1944. do 1947. godine)

–

Japanske posete privrednika SAD nakon II svetskog rata –

(Taiichi Ohno, potpredsednik Toyota-e –

JIT; japanski biznismeni kao “copy-cats”; “prvaci”

u benčmarkingu)

–

Priča o Xerox-u–

1960-ih lider sa visokom stopom rasta–

1970-ih izgubljena konkurentska prednost -----

poseta Japanu–

1979. početak plana: benčmarkovanje podataka (pronalazak najboljih) i učenje (otkrivanje razloga najboljih performansi)

9

10

Benčmarking kao nauka u razvoju

11

Zašto benčmarkovati?

• Deo kulture unapređenja

• Prečica unapređenja

• Olakšano postavljanje ciljeva i zadataka

• Faktor motivacije unapređivanja procesa

• Rešenje konkretnih problema

• Mnogi modeli poslovne izvrsnosti podrazumevaju benčmarking

• Testiranje ideja

• Pronalaženje slabih strana konkurenata

12


Benčmarking se pojavljuje kao posledica uzajamnog dejstva naučnog i praktičnog znanja. Nova naučna saznanja primenjena u praksi omogućavaju nova praktična znanja, ali isto tako i nova praktična saznanja vode novom naučnom saznanju (vidi sliku 1.)

•

Pozicija benčmarkinga u matrici akcionih istraživanja indicira da uzajamno dejstvo između akcije i istraživanja u benčmarkingu otkriva njegove dve orijentacije edukativnu i projektnu (poslovnu). Projektna orijentacija odnosi se na njegovu svrhu unapređenja poslovnih performansi. Edukativna orijentacija se odlikuje dvostrukim fokusom (na spoljašnje okruženje i interne prakse), opservacijom praktičnih rešenja, interpretacijom prikupljenih podataka i organizacionim učenjem.

•

Karakteriše se induktivnim i deduktivnim rezonovanjem, pozitivističkom orijentacijom i interpretativnim pristupom, a danas sve više dobija na karakteristici normativizma.

13


Akciono orijentisano istraživanje (engl. action science) –

istraživanje inspirisano rešenjem

konkretnog problema

• Projektno orijentisana disciplina –

razvojni alat

koji služi za primenu postojećih naučnih saznanja

• Naučni karakter benčmarkinga: interpretacija i zauzimanje kritičnog stava prema konkretnim rešenjima i istraživanje drugih mogućnosti pronalaženja rešenja.

14

Karakteristike benčmarkinga

15

Spirala benčmarkinga

16

Metodi benčmarkinga

1.

Javno dostupni benčmarking2.

Bilateralni benčmarking

3.

Multilateralni benčmarking4.

Benčmarking baza podataka

5.

Probni benčmarking6.

Benčmarking ispitivanjem kupaca

7.

Benčmarking na bazi modela poslovne izvrsnosti

17

Javno dostupni benčmarking (engl. public domain benchmarking)

• Benčmarker prikuplja podatke iz javno dostupnih izvora, analizira ih i izveštava (na primer, potrošački magazini)

• U fokusu poređenja su “zaostajuća merila”

–

na primer, zadovoljstvo kupaca proizvodom, prolaznost na ispitu, vreme čekanja na operaciju, vreme odgovora na poziv (u hitnoj pomoći, na primer)

–

U fokusu nisu “vodeća merila”, na primer: zadovoljstvo zaposlenih, praksa nabavke, proizvodnje, distribucije i sl.

• Potencijal učenja je prilično mali

• Trajanje: relativno kratko (nekoliko dana)

• U proces benčmarkinga uključeno od jednog do više članova benčmarking tima

• Proces (ilustracija)

18

Proces javno dostupnog benčmarkinga

19

Bilateralni benčmarking (engl. one-to-one benchmarking)

•

Originalni benčmarking metod razvijen u Xerox-u 1970-ih i 1980-

ih

•

Podrazumeva pronalaženje organizacije(a) koje su najbolje u pojedinim aspektima posla, njihovo posećivanje, studiranje prakse i primenu prilagođene analizirane prakse

–

Npr. Xerox i L.L. Bean benčmarking distribucije•

Učesnici: inicijator i meta (enlg. target)•

Dogovaraju vreme posete, informacije koje će se razmeniti, sve pravne i logističke aspekte

•

Rizik: nekompletne informacije zbog loše pripreme, nerešenost da se primene analizirane prakse

•

Potencijal učenja je vrlo visok•

Trajanje: dan ili svega nekoliko dana•

U benčmarking timu poželjno je da bude manji broj ljudi i jedan eksterni konsultant

•

Proces (ilustracija)

20

Bilateralni benčmarking

21

Multilateralni benčmarking (engl. review benchmarking)

•

Podrazumeva uključenost većeg broja organizacija•

Učesnici su spremni da identifikuju razlike u praksi•

Najčešće su spremni da porede sopstvene procese u odnosu na procese u preduzećima u kojima postoje učešća u kapitalu (poređenje sa procesima u zajedničkim ulaganjima)

•

Izvodi se uz jednaku kontrolu svih učesnika•

Rizik obično mali, ali troškovi veći zbog koordinacije većeg broja učesnika

•

Potencijal učenja zavisi od efikasnosti procesa benčmarkinga. Takođe, zavisi da li je fokus na vodećim ili zaostajućim indikatorima

•

Trajanje: nekoliko nedelja ili meseci•

U benčmarking timu nalazi se predstavnik organizacije učesnika. Preporuka je da se timu od preko 6 članova priključuje eksterni konsultant koji će se baviti kreiranjem izveštaja i statističkom analizom.

•

Proces (ilustracija)

22

Multilateralni benčmarking

23

Benčmarking baze podataka (engl. datebase benchmarking)

• “konsultantski”

benčmarking –

obično nezavisni

konsultant pravi bazu podataka o nivioma performansi više organizacija tokom vremena

• Obično više organizacija učestvuje u benčmarkingu

• Rizik se vezuje za kompetentnost konsultanta i tačnost prikupljenih podataka

• Potencijal učenja zavisi od efikasnosti sprovedenog procesa

• Trajanje je nekoliko nedelja (vremenski ekstenzivniji je proces obrade informacija)

• Proces benčmarkinga direktno određuje angažovani konsultant

24

Probni benčmarking (engl. trial benchmarking)

•

Sličan javno dostupnom benčmarkingu•

Aktivni učesnik u benčmarkingu izvodi ceo proces bez znanja i saglasnosti benčmarkovanih organizacija

•

Obično podrazumeva korišćenje proizvoda/usluga benčmarkovanih organizacija (na primer, zaposleni jedne aviokompanije lete drugom aviokompanijom)

•

Posmatrane organizacije su najčešće konkurentske•

Potencijal učenja obično je mali, obzirom da se poređenje fokusira na rezultate, ali ne i na uzročnike (poslovne procese)

•

Trajanje: od nekoliko sati (poseta web sajta, na primer) do nekoliko meseci (testiranje pouzdanosti, na primer)

•

Probni benčmarking naročito koristan za analizu konkurentskih proizvoda i pronalaženje područja mogućeg unapređenja

•

Proces

25

Benčmarking ispitavanjem kupaca (engl. survey benchmarking)

•

Sličan probnom i javno dostupnom benčmarkingu•

Aktivni učesnik u benčmarkingu izvodi ceo proces bez znanja i saglasnosti benčmarkovanih organizacija

•

Podrazumeva ispitivanje mišljenja i namera kupaca putem intervjua, tradicionane i elektronske pošte, anketiranjem na ulici, prilikom “čekiranja”

u hotelima i dr.•

Posmatrane organizacije su najčešće konkurentske•

Najveći rizik odnosi se na moguću nedovoljnu statističku ekspertizu obrade prikupljenih podataka

•

Potencijal učenja obično je mali, obzirom da se poređenje fokusira na rezultate, ali ne i na uzročnike (poslovne procese)

•

Trajanje: može se pojaviti kao kontinuelni proces•

Probni benčmarking naročito koristan za analizu percepcije kupaca i pronalaženje područja mogućeg unapređenja

•

Proces

26


(engl. business excellence models)•

Modeli poslovne izvrsnosti obezbeđuju mehanizam za poređenje performansi bilo koje grupe organizacija ocenjujući svaku od njih u odnosu na standard

•

Malcolm Baldridge, European Quality Model...•

Kriterijumi kritični za uspeh svakog posla:1.

Vođstvo2.

Strategijsko planiranje3.

Fokus na kupce i tržište4.

Merenje, analiza i upravljanje znanjem5.

Fokus na zaposlene6.

Upravljanje procesima7.

Fokus na rezultate•

U procesu benčmarkinga ovi kriterijumi se koriste za razvoj merila za potrebe poređenja –

u kojoj meri se dostižu kriterijumi. •

Takođe, pronalaze se područja najvećeg odstupanja i time se identifikuju pravci unapređenja

27


(engl. business excellence models)

28

Pitanja u benčmarkingu

• Pitanja su deo okvira procesa benčmarkinga koji su razvili Boeing, Digital Equipment Company, Motorola i Xerox

29


• Šta bi trebalo da poredimo (benčmarkujemo)?

–

Poslovne procese

(logična kombinacija ljudi, opreme, materijala i metoda organizovanih u aktivnosti koje proizvode željene autpute)

•

Pareto princip: 20% svih aktivnosti utiče na 80% svih rezultata –

predmet benčmarkinga treba da budu ključni poslovni procesi (engl. key business processes)

•

Definisanje i razvoj proizvoda i usluga•

Performanse usluge potrošača•

Formiranje prodajnih cena•

Kontrola u proizvodnji•

Upravljanje zalihama•

Nabavka

30



–

Poslovne prakse

(metodi ili pristupi koji olakšavaju izvođenje poslovnih procesa)

•

Razni izveštaji•

Sistem bonusa•

Organizaciona struktura koja omogućava kreiranje novih proizvoda

•

Trening i razvoj zaposlenih•

Primena savremenih tehnika strategijskog menadžmenta

31



–

Kritične faktore uspeha

(karakteristike, uslovi, varijable koje imaju direktni uticaj na satisfakciju potrošača povodom proizvoda/usluge)

•

Upravljanje troškovima•

Percipiran kvalitet•

Funkcionalne karakteristike proizvoda•

Imidž

preduzeća

–

KFU treba da budu “operativno definisani”•

Brzo (“za 24 sata nezavisno od destinacije i količine)•

Minimalni troškovi (da ne prelaze 3% od prodajne cene)•

Itd.

32


• Koga bi trebalo da poredimo (benčmarkujemo)?

–

Najbolje u grani, “najbolje od najboljih”?–

Sa liste “najvećih”?

–

Partnere sa sličnim procesima

• Kako mi izvodimo procese?

–

Prikupljanje, merenje i analiza podataka povodom analiziranih procesa

• Kako oni izvode procese?

–

Isti procesi?

33

Pregled procesa benčmarkinga

1.

Planiranje studije (projekta) benčmarkinga (izbor i definisanje procesa koji će biti predmet studije; identifikovanje merila performansi; evaluacija sopstvenih sposobnosti u posmatranim procesima i opredeljenje za benčmarkovane organizacije)

2.

Sekundarno i primarno istraživanje (istraživanje javno dostupnih izvora o ciljanoj organizaciji; direktna komunikacija)

3.

Analiza prikupljenih podataka u cilju zaključivanja o neophodnim unapređenjima i preporuke povodom unapređenja pojedinih praksi u procesima

4.

Implementacija praksi koje vode vrhunskim rezultatima

34

Pregled procesa benčmarkinga

35

Benčmarking projekat

• Izvođenje tehnike benčmarkinga podrazumeva projektni pristup. Ovo znači da se u predlogu projekta navode sledeći elementi:

–

Predmet benčmarkinga–

Razlozi (opravdanost) studije

–

Ciljevi studije–

Merila i definicije predloženih performansi

–

Predloženi učesnici–

Vremensko određenje studije

–

Potrebni resursi–

Sadržaj izveštaja

36

1. Planiranje projekta benčmarkinga

1.

Identifikovati strategijske namere, ključne kompetentnosti, ključne poslovne procese i kritične faktore uspeha

2.

Izabrani procesi za benčmarkovanje treba da budu dokumentovani i solidno objašnjeni

3.

Uputiti zahteve za benčmarkovanje sa jasnim izlaganjem cilja projekta i koristima strana u projektu

• Pri izboru partnera vodi se računa o brojnim karakteristikama, kao što su: tip posla, organizaciona kultura, organizaciona struktura, profil zaposlenih, geografska pokrivenost, ključni finansijski indikatori performansi, kanali distribucije, stil menadžmenta

• Pri izboru partnera možemo se poslužiti okvirom na sledećoj ilustraciji

37


Kriterijum Ponder Potencijalni partnerA B C

Lokacija 15 10 4 10Potencijal učenja

20 1 7 3

Komercijalna sličnost

10 8 4 7

...itdUkupno 100

38


• Specifične aktivnosti su:

–

Identifikovanje ključnih kompetentnosti–

Izbor ključnih procesa

–

Obezbediti participacija nosioca projekta–

Izbor lidera benčmarking tima

–

Identifikovati profile kupaca i njihova očekivanja–

Analizirati tok procesa i merila performansi

–

Definisati inpute i autpute procesa–

Izbor KFU

–

Ustanoviti metod prikupljanja podataka–

Razvoj preliminarnog upitnika

39

2. Prikupljanje neophodnih podataka

• Obično ovo prikupljanje obuhvata tri faze:

–

Interno prikupljanje podataka–

Sekundarno istraživanje

–

Eksterno primarno istraživanje

• Smatra se da je sekundarno istraživanje ključni element benčmarkinga

• Telefon, e-mail, intervjui licem-u-lice

40

2. Prikupljanje neophodnih podataka


–

Prikupljanje internih podataka–

Vođenje sekundarnog istraživanja

–

Identifikovanje potencijalnih benčmarking partnera

–

Izbor i uspostavljanje saradnje sa benčmarking partnerima

–

Razvoj ankete i upitnika–

Vođenje primarnog istraživanja

–

Praćenje performansi procesa i analiza jaza u performansama

41

3. Analiza jaza u performansama i identifikovanje najboljih praksi

• Ovaj korak podrazumeva sledeće faze: analizu podataka, prezentaciju podataka, analizu uzroka i posledica, projektovanje rezultata i identifikaciju najboljih praksii


–

Prezentovanje podataka u cilju identifikacije jaza u performansama

–

Porediti trenutne performanse sa benčmarkom–

Projektovati performanse 3-5 godina unapred

–

Razvoj “najbolje”

prakse

42

4. Unapređenje performansi na osnovu “najboljih praksi”

• U ovom koraku korisno je operisati sa više ciljeva za ostvarenje rezultata:

–

Kratkoročni ciljevi (mogu se postići na osnovu ispravke onih neefikasnosti koje su primećene u samo-ocenjivanju

–

Paritetni ciljevi (mogu se postići primenom najboljih praksi)

–

Vodeći ciljevi (postižu se primenom superiornijih praksi u odnosu na prakse benčmarking partnera)

43


44


• Specifični ciljevi su:

–

Postavljanje ciljeva–

Izbor najboljih praksi

–

Modifikacija najboljih praksi u cilju prilagođavanja postojećoj strukturi i kulturi

–

Obezbeđenje prihvatljivosti, podrške i implementacija

–

Proglašenje uspešnih rezultata–

Identifikovanje šansi za budući benčmarking

45


• Kada se benčmarking projekti razlikuju po predmetu poređenja:

1.

Benčmarking procesa2.

Benčmarking objekata3.

Benčmarking proizvoda/usluga4.

Benčmarking aktivnosti (individualne aktivnosti)5.

Benčmarking poslovnih funkcija6.

Benčmarking generičkih aktivnosti7.

Benčmarking projekata

• Ili na:

1.

Strategijski i2.

Operativni benčmarking

46

Tipovi benčmarkinga -

najpopularnija podela

1.

Interni2.

Konkurentski

3.

Funkcionalni 4.

Generički

1.

Interni

2.

Eksterni1.

Konkurentski2.

Nekonkurenstki1.

Funkcionalni2.

Generički

47


• Interni benčmarking

–

Unutar organizacije (porede se organizacione jedinice)

•

Na primer: unutar HP porede se divizije na različitim lokacijama sa različitim proizvodnim programom (San Diego, Greeley, Roseville, Loveland, Boise, Vancouver, Cupertino, Lake Stevens)

–

Dobre strane: saglasnost benčmarka se podrazumeva, merila su obično usaglašena, prenos odličnih praksi olakšan (voditi računa o različitosti kultura i okruženja)

–

Slabe strane: moguće “čuvanje”

informacija, potencijal učenja nizak (izuzev kada je reč

o

liderskoj organizacionoj jedinici u grani –

na svetu...)

48


• Konkurentski benčmarking

–

Tip eksternog benčmarkinga–

Koristan ukoliko postoji visok stepen uporedivosti subjekata (najveća korist je po osnovu analize benčmarkovih performansi ako pripada istoj strategijskoj grupi)

–

Od najprostijeg (obrnutog inženjeringa) do najsloženijeg (analize procesa i generičkih aktivnosti)

–

Problemi se pojavljuju u slučaju direktnih konkurenata sa istim (simetričnim) ciljevima (na primer, ako je cilj i jednih i drugih tržišna penetracija istog tržišnog segmenta)

–

“igra sa neprijateljem”

49

Konkurentski benčmarking

50


• Funkcionalni benčmarking

–

Tip eksternog i nekonkurentskog benčmarkinga

–

Reč je o poređenju različitih funkcija nezavisno od pripadnosti grani ili sektoru

–

Učesnici nisu direktni konkurenti i spremni su za razmenu podataka

–

Na primer, benčmarking funkcije distribucije, logistike, šalterskih usluga, konstrukcije novih proizvoda, direktnog marketinga i sl.

51


• Generički benčmarking

–

Tip eksternog i nekonkurentskog benčmarkinga–

Reč je o poređenju koje obuhvata više funkcija (poređenje multifunkcionalnih procesa).

–

Preduzeća mogu da dolaze iz jedne ili iz različitih grana

–

Na primer, poređenje multifunkcionalnih procesa u preduzećima u elektronskoj industriji, a koji nisu neposredni konkurenti: Westinghouse, General Electric, Xerox, Motorola, IBM, Texas Instruments, Digital Equipment Corporation

52

Značaj merila u benčmarkingu

• Merila su najvažniji aspekt benčmarking studije – ona su osnova analize i preporuka za unapređenje performansi

• Iz tog razloga, neophodno je da se na samom početku ustanovi skup merila uključujući i njihove precizne definicije

• Na primer, ako se u procesu benčmarkinga vrši poređenje precizne isporuke, neophodno je definisati šta znači “zakasnela isporuka”. Da li je to:

–

kašnjenje od 2 sata, –

kašnjenje od 2 dana ili –

kašnjenje od neliko dana (sedmica) koje nije dovelo u pitanje kontinuitet u procesu proizvodnje?

53


• Identifikovanje merila u benčmarkingu na osnovu:

–

Opsega i ciljeva studije–

Pregleda trenutno korišćenih merila

–

Izjava o misiji, viziji, svrsi, vrednostima•

“Transport ljudi, na vreme, bezbedno, komforno i sa minimumom troškova”

–

KFU i KPI–

Usklađene liste (engl. balanced scorecard)

–

Analize potrošačkih potreba–

Analize uzroka i posledica

–

SWOT i dr.

54


• Usklađena lista konstruiše se na osnovu strategijske mape

STRATEGIJSKA MAPA CILJ MERILO ZADATAK INICIJATIVA

Šta

sestrategijom

želipostići?

Kako

se pratiuspeh

ilineuspeh

(performansa)prema

cilju

Nivoperformanse

ili

brzinapotrebnogpoboljšanja

Programiunapređenja

ključnihaktivnosti

potrebni

zapostizanje

cilja

Optimizacijaposlova

Organizacijaposade

na

zemlji

Brz

povratni

let

Pravovremenausluga

Najniže

cene

Privući

i zadržatikupce

Rast

prihoda Manje

aviona

Profit i ROAFinansije

Kupac

Interna

Učenje

i razvoj

55


• Adekvatna podloga za identifikovanje merila u benčmarkingu može da bude usklađena lista

56


• Kod kupaca, ključni metodi benčmarkovanja odnose se na:

–

Istraživanje kupaca–

Praćenje aktivnosti potrošača

• Uobičajena merila:

–

% zadržanih kupaca–

Tržišno učešće

–

Broj žalbi potrošača

57

Finalni izveštaj u benčmarkingu

• Dva tipa korisnika

–

Menadžeri –

izvršioci

• Svrhe izveštaja:

–

Informiše učesnike o relativnim performansama

–

Identifikuje gepove u performansama–

Pokretač je unapređenja

–

Obzebezbeđuje zaključke na osnovu kojih se postavljaju nove teorije

58


• Sekcije izveštaja:

–

Uvod u studiju–

Osnovni podaci o učesnicima u projektu

–

Dodatna analiza–

Podržavajući dokumenti

–

Dodatne informacije o projetku

59


Kritični faktori uspeha

60


Finansijske perfromanse

61


62


Veze između nivoa performansi (posledice) i menadžment metoda (uzroka)

63

Primena preporuka za unapređenje performansi

64

Odnos između teorije, praksi i rezultata

• Teorija (X): Organizacija misli da su ljudi po prirodi lenji i treba da budu usmereni i kontrolisani

• Praksa: organizacija uvodi supervizore sa izjavama o viziji, opisom posla i procedurama

• Rezultati : definisani od vrha, slab radni moral

• Teorija (Y): Organizacija misli da su ljudi željni rada

• Praksa: organizacija razvija samodisciplinu

• Rezultati :

hrabri prodori izvan postojećeg biznisa

65

Odnos između teorije, praksi i rezultata

• Primena najboljih praksi zbog fundamentalne teorije zahteva značajno prilagođavanje

• U suprotnom svaka promena jeste kratkoročna

Documents

Metodi i tehnike naučnog istraživanja i analize - Benč · PDF filezaposlenih, praksa nabavke, proizvodnje, ... Analiza prikupljenih podataka u cilju zaključivanja o neophodnim