PRIMENA VREMENSKIH KRITERIJUMA PRI OCENI EKONOMSKE OPRAVDANOSTI INVESTICIJA U

AGROBIZNISU

Prof. dr Mehmed Meta

Internacionalni Univerzitet u Novom PazaruNovi Pazar, Srbija

mehmed_meta@hotmail.com

Apstrakt

Analiza ekonomske efektivnosti investicionih zahvata u agrobiznisu čini krucijalni deo investicione analize i zajedno sa analizom prirodnih i bioloških faktora i najznačajniju komponentu investicionog programa i biznis plana. Kvalitet ove analize, pored stručne kompetentnosti ljudi koji je obavljaju, zavisi i od izbora metoda i kriterijuma ocene na kojima se zasniva. Pri oceni ekonomske efektivnosti projektovanih ulaganja u agrobiznisu, kao i u drugim granama, može se koristi veliki broj metoda i tehnika za valorizovanje efekata investicionih zahvata i ocenu njihove ekonomsko-finansijske efektivnosti. Svi metodi koji se koriste pri evaluaciji investicionih ulaganja se za potrebe naše analize mogu klasifikovati u dve velike grupe: na diskontne (metodi koji se baziraju na cash flow analizi i uvažavanju koncepta vremenske vrednosti novca) i nediskontne (statičke).Ne umanjujući naučnu i stručnu fundiranost svih onih metoda koji uvažavaju koncept vremenske vrednosti novca i ne ignorišući jednostavnost računskih postupaka na kojima se baziraju nediskontni metodi u ovom radu ćemo glavnu pažnju posvetiti onim metodama koji uvažavaju vremensku komponentu investiranja, jer je ona posebno značajna za investiciona ulaganja u agrobiznisu. U okviru ovih metoda najveću informacionu vrednost u postupcima investicionog odlučivanja ima metod diskontovanog perioda povraćaja, pošto on podjednaki značaj pridaje uticaju aktivizacionog perioda, ekonomskog veka i nediskontovanog vremena povraćaja na ekonomsku efektivnost planiranih investicionih ulaganja u zahvate iz oblasti agrobiznisa..Primena ovog metoda u agrobiznisu je od izuzetno velikog značaja s obzirom na determinisanost dužine kako aktivizacionog, tako i eksploatacionog perioda, a preko njih i vremena povraćaja uticajem brojnih klimatskih, zemljanih i bioloških faktora. Važno je napomenuti da bilo kakav potez stručnjaka i menadžmenta u preduzećima iz sfere agrobiznisa u pravcu reduciranja aktivizacionog perioda, produženja eksploatacionog perioda, a preko njih i skraćenja vremena povraćaja investicionih ulaganja ima direktnih reperkusija na efektivnost investicija u ovoj oblasti.

Ključne riječi: Agrobiznis, vreme povraćaja, aktivizacioni period, eksploatacioni period, efektivnost investicija, vremenski kriterijumi, prirodni i biološki faktori, vreme plodonošenja, aktiviranje investicija.

UVOD

Ocena ekonomske efektivnosti investicionih zahvata, pa i onih koji se odnose na agrobiznis, odnosno na ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju mora biti kompleksna i obuhvatiti sve aspekte investiranja koje se namerava izvršiti. Iz tih razloga ocena efektivnosti ulaganja u sektoru poljoprivredne proizvodnje (stočarstvo, ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo) pored informacione podloge koja je potrebna pri oceni bilo kojeg projekta, mora biti bazirana i na određenim analizama koje su imanentne samo ovoj vrsti ulaganja i specifične za ovu proizvodnju. Ne umanjujući značaj ocene komercijalne (tržišne) isplativosti projekta, analize sirovinsko-energetskih izvora (stanje i perspektive na tržištu inputa), analize ekološke opravdanosti, infrastrukturne i lokacione podobnosti, analize tehničko-tehnološke, odnosno proizvodne koncepcije i kapaciteta, finansijske analize prihoda, troškova i sl., analiza prirodnih i bioloških faktora koji svojim uticajem dominantno određuju volumen projektovanog outputa, mora činiti ako ne najznačajniji, a ono jedan od najbitnijih segmenata svih analiza na bazi kojih treba doneti sud o prihvatljivosti investicione ideje i konačnu investicionu odluku.

Analiza prirodnih i bioloških faktora je od izuzetno velikog značaja ne samo sa aspekta uslovljenosti i rizika ostvarenja projektovanog outputa kod ovakvih vrsta projekata, već i stoga što ovi faktori svojim intenzitetom determinišu u najvećem broju slučajeva vreme ulaganja, odnosno dužinu aktivizacionog perioda i vreme korišćenja projekta, odnosno dužinu njegovog ekonomskog veka, sa svim reperkusijama kojih oni imaju na efektivnost zahvata u agrobiznisu. Ekonomska teorija stoji na stanovištu da pri oceni određene investicione ideje treba favorizovati one metode ocene koji uvažavaju koncept vremenske vrednosti novca i da ih treba kao superiornije u odnosu na statičke primenjivati, jer pružaju dovoljno informacija o perspektivnoj rentabilnosti investicionih zahvata.

Pošto karakter ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju i sama dužina perioda ulaganja i ekonomskog veka dominantno zavisi od dejstva prirodnih i bioloških faktora i gde ulaganja pokazuju neku “regularnost“, mi ćemo u ovom radu pokušati da ukažemo na mogućnost izvesnog „osavremenjavanja“ metoda vremena povraćaja investiranog kapitala, kao najpopularnijeg nediskontnog metoda. Time vreme povraćaja, sem dimenzije koja ukazuje na likvidnost projekta, sadrži i informacije o njegovoj rentabilnosti i dobija značaj koji se pridaje diskontnim metodama, u prvom redu metodu neto sadašnje vrednosti i metodu interne stope prinosa.

1. UTICAJ PRIRODNIH I BIOLOŠKIH FAKTORA NA EFEKTIVNOST INVESTICIJA U AGROBIZNISU

Investiciona ulaganja u sferi agrobiznisa su po mnogo čemu specifična u odnosu na ulaganja u druge privredne delatnosti. Osobenosti tih ulaganja proizilaze iz specifičnosti same poljoprivredne proizvodnje. U odnosu na druge privredne oblasti i grane, poljoprivredna proizvodnja se, između ostalog, karakteriše:

Postojanjem i dominantnim uticajem prirodnih uslova i Specifičnostima kojih karakterišu biološki procesi i organski karakter

ratarske i stočarske proizvodnje

Zavisnost poljoprivredne proizvodnje od prirodnih uslova je više nego očigledna.Iz tih razloga se investicije u agrobiznisu, za razliku od ulaganja u ostalim granama, moraju usmeravati i u pravcu otklanjanja ili ublažavanja negativnog uticaja prirodnih faktora na poljoprivrednu proizvodnju. Zbog prisustva ovih faktora poljoprivredna proizvodnja stalno oscilira, stim što je pri ekstenzivnoj proizvodnji ova zavisnost izraženija nego pri intenzivnoj proizvodnji. Zavisnost od prirodnih uslova može biti direktna, kakav je slučaj sa ratarskom,voćarskom i vinogradarskom proizvodnjom ili indirektna, kakav je slučaj sa stočarskom proizvodnjom. Zbog stalno prisutnog dejstva prirodnih faktora na poljoprivrednu proizvodnju i veliki deo investicija u projekte iz oblasti agrobiznisa mora biti usmeren ka stvaranju optimalnih prirodnih uslova ili eliminisanja i saniranja njihovog štetnog dejstva. Ulaganja ovakve vrste u drugim granama (industrija, trgovina, saobraćaj,sektor usluga i sl.) nema ili su simboličnog obima.

Većina investiciona ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju se ne mogu ni zamisliti bez svestrane analize prirodnih uslova (klimatskih i zemljanih faktora) i njihovog uticaja na ekonomsku efektivnost cele investicije. Podizanje voćnjaka, vinograda ili bilo koje ratarske kulture iziskuje kompleksno proučavanje klimatskih uslova. Veliki značaj klimatskih faktora ukazuje na potrebu da se svestrano prouči uticaj temperature, prolećnih i jesenjih mrazeva, ukupnih atmosferskih padavina i njihovog rasporeda po pojedinim periodima u toku godine, uticaj vetrova, njihove jačine i učestalosti i sl.

Zemljani uslovi kao sastavni deo prirodnih faktora imaju izuzetno jak uticaj na proizvodnju i efektivnost investicija u agrobiznisu. Zemljište po svojim fizičkim, hemijskim i biološkim karakteristikama čini osnovu za razvoj poljoprivredne proizvodnje. U užem smislu zemljišni uslovi obuhvataju i specifične zahteve određenih poljoprivrednih kultura koji moraju biti ispunjeni da bi zemljište bilo što produktivnije i da bi se postigli povoljniji uslovi za uzgoj. Prirodni uslovi u velikoj meri utiču na efektivnost investicija u agrobiznisu. Priroda ovih uslova je dosta različita a i stepen njihovog uticaja je promenljivog intenziteta. Kompleks klimatskih i zemljanih uslova se javlja kao faktor sa velikim dejstvom na efektivnost ulaganja u agrobiznisu. Različita plodnost zemljišta ili različiti

klimatski uslovi imaju veliki uticaj na visinu prinosa kod dugogodišnjih zasada, pa i efekti takvih ulaganja mogu biti vrlo različiti. Stoga je pri evaluaciji efekata investicionih ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju neophodno dejstvo ovih faktora kvantitativno izraziti.

Druga vrlo značajna karakteristika investicionih ulaganja u agrobiznisu proizilazi iz bioloških procesa koji su imanentni samo poljoprivrednoj proizvodnji. Poznavanje bioloških procesa i njihovo usmeravanje u pravcu koji obezbeđuje najbolje efekte javlja se kao izuzetno bitna determinanta u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Dok je u drugim privrednim granama investicioni ciklus moguće okončati u vremenu koje je direktno određeno tehničko-tehnološkim uslovima izvođenja određenih radova, u agrobiznisu nije takav slučaj. Vremenska dimenzija u investicionom ciklusu, odnosno sama dužina aktivizacionog perioda je ovde uslovljena vremenskim trajanjem bioloških procesa. Tako na primer, podizanjem dugogodišnjih zasada (voćnjaka, vinograda i hmeljnjaka) nisu stvoreni uslovi za njihovo plodonošenje i aktiviranje. Do plodonošenja dolazi nakon nekoliko godina, odnosno onda kada biološki razvoj dostigne takav stepen formiranja da može donositi rod. Velike razlike postoje u dužini ovog perioda ne samo između različitih vrsta, nego i različitih sorti u okviru određene vrste. I okviru samog perioda plodonošenja kod dugogodišnjih zasada postoje periodi različitog intenziteta davanja prinosa, period startnog plodonošenja, period punog plodonošenja i period opadajućeg plodonošenja. Slična je situacija i u stočarskoj proizvodnji koja se karakteriše postojanjem specifičnog reprodukcionog ciklusa. Investicije u agrobiznisu i ocena njihove efektivnosti moraju da uvaže sve ove specifičnosti koje su samo njima svojstvene i kojih u drugim privrednim granama nema.

2. KRITERIJUMI OCENE INVESTICIONIH ULAGANJA U AGROBIZNISU

Pri oceni investicionih ulaganja u agrobiznisu mogu biti korišćeni mnogobrojni kriterijumi. Oni se globalno posmatrano mogu klasifikovati u nekoliko velikih grupa: vrednosne, naturalne, kombinovane, vremenske, specifične i organizacione [3.str.79].

Od svih mogućih kriterijuma ocene efektivnosti ulaganja u agrobiznisu vremenski kriterijumi imaju izuzetno veliki značaj. Ovi kriterijumi ističu vremensku dimenziju investicionih ulaganja u agrobiznisu, koja je od posebne važnosti jer se većina projekata, posebno onih koji se odnose na ulaganja u nove zahvate karakterišu dugim trajanjem aktivizacionog i eksploatacionog perioda. Tri su dimenzije vremena posebno značajne sa aspekta ocene ekonomske efektivnosti ulaganja u projekte iz oblasti agrobiznisa:

Vremenska dimenzija koja obuhvata period investicione izgradnje, odnosno vreme od preduzimanja inicijalnih investicionih radnji do konačnog puštanja investicionog objekta u redovnu proizvodnju. Ovaj se vremenski interval najčešće naziva aktivizacionim periodom. Želja ne samo investitora i svih ostalih zainteresovanih (izvođača radova, projektanata, kreditora i sl.) je da ovaj period bude što kraći i da se investicija što pre proizvodno aktivira. Dužina aktivizacionog perioda kod pojedinih vrsta ulaganja u agrobiznisu je vrlo različita, što zavisi od vrste projekata i same tehničke strukture ulaganja. Tako je ulaganje u poljoprivrednu opremu vremenski posmatrano najkraće i obuhvata vremenski period od momenta naručivanja opreme do momenta njenog proizvodnog aktiviranja. Dužina ovog vremenskog perioda je određena vremenom potrebnim za naručivanje opreme, vremenom njene dopreme, vremenom montaže i sl., i u idealnim okolnostima traje nekoliko dana ili nekoliko meseci. Dužina aktivizacionog perioda kod investicija u dugogodišnje zasade, koje po svom kvantitetu dominiraju u ukupnim investicionim ulaganjima pri podizanju voćnjaka, vinograda i hmeljnjaka i u stočarskoj proizvodnji, traje znatno duže i vreme ulaganja, odnosno dužina aktivizacionog perioda se izražava brojem godina. Kod ove vrste projekata dužina aktivizacionog perioda je primarno određena vremenom koje je potrebno za postizanje punog roda (dugogodišnji zasadi) ili reprodukcionog ciklusa (stočarstvo). Dužina aktivizacionog perioda je vrlo značajna sa aspekta efektivnosti ulaganja i što je aktivizacioni period kraći ekonomski efekti investicionih ulaganja se u vremenskom smislu ranije ostvaruju.

Vremenski period u kome dati investicioni objekat može biti korišćen. Ovaj se vremenski period najčešće naziva eksploatacionim periodom ili ekonomskim vekom projekta. Dužina ovog vremenskog perioda je različita i uslovljena je dejstvom mnogobrojnih faktora od kojih vrsta ulaganja u agrobiznisu predstavlja dominantan uticajni faktor.

- Za ulaganja u dugogodišnje zasade postoji vremensko ograničenje koje je određeno dejstvom faktora biološke prirode (period rastenja i plodonošenja)

- Za opremu ovaj period je uslovljen faktorima fizičkog, moralnog i ekonomskog rabaćenja

- Za ulaganja u građevinske objekte ovaj vremenski period zavisi od prirode objekta i stepena njegovog korišćenja

- U stočarstvu se obezbeđuje kontinuelan reprodukcioni ciklus, pri čemu se ovaj vremenski period posmatra u kontinuitetu, uz uslov da ne postoje prekidi u tom ciklusu. Ali pošto se proizvodni ciklus odvija u određenim objektima i uz korišćenje određene opreme, to kada se govori o eksploatacionom periodu cele investicije govori se o relativno ograničenom periodu.

Vremenska dimenzija koja potencira značaj vremenskog perioda potrebnog za povraćaj uloženog kapitala. Sa aspekta ovog kriterijuma,svako investiciono ulaganje u agrobiznisu koje obezbeđuje kraći period povraćaja je ekonomski opravdanije.

Na osnovu vremenskih kriterijuma može se izvesti određeni zaključak o efektivnosti ulaganja i ocena njegove opravdanosti. Nije preporučljivo donositi odluku o prihvatanju određene investicione ideje i njenoj implementaciji samo na bazi kriterijuma vremenskog karaktera, jer su oni bremeniti i brojnim nedostacima, pa ih je stoga potrebno primenjivati kao dopunske i tretirati ih kao komplementarne onim kriterijumima i metodama koji primarno favorizuju rentabilnost ulaganja kao kriterijum efektivnosti.

3. VREME POVRAĆAJA ULAGANJA

Iako u kvalitativnom smislu možemo donositi vrlo korisne zaključke o različitim uticajima dužine aktivizacionog i eksploatacionog perioda na efektivnost investicija u agrobiznisu, njihova kvantitativna strana uticaja se najbolje može sagledati kroz vreme povraćaja investiranog kapitala. Vreme povraćaja investiranog kapitala, kao jedna izuzetno popularna i često korišćena metoda za prihvatanje, odnosno odbacivanje neke investicione ideje se može kvantitativno izražavati na različite načine.Klasičan pristup ovom metodu se bazira na statičkom pristupu ulaganjima i efektima određenog investicionog zahvata. On ne uvažava vremensku dimenziju ulaganja i ostvarenja efekata, odnosno ne uzima u obzir samu dužinu aktivizacionog i eksploatacionog perioda, i ne zasniva se na konceptu vremenske vrednosti novca. Time se ne želi negirati značaj ovog pristupa pri merenju vremena povraćaja i jednostavna interpretacija i upotrebna vrednost dobijenog rezultata, ali se želi istaći njegova manjkavost u postupcima donošenja investicionih odluka, jer ne ukazuje na rentabilnost ulaganja, koji predstavlja najsnažniji ekonomsko-finansijski motiv pri preduzimanju bilo koje aktivnosti, pa stoga i određene investicione namere. Mi ćemo vremensku dimenziju ulaganja u agrobiznisu sa aspekta vremena povraćaja investiranog kapitala tretirati sa trostrukog aspekta:

Nediskontovanog perioda povraćaja, pri kome investicioni zahvat ima karakter novog ulaganja,

Nediskontovanog vremena povraćaja, pri čemu novi investicioni zahvat ima karakter dopinskog ulaganja i

Diskontovanog perioda povraćaja.

3.1. Nediskontovani period povracaja

U ekonomskoj literaturi iz oblasti investicione analize i ekonomskog projektovanja [2.str.321] metod nediskontovanog perioda povraćaja se tretira kao jedan od najznačajnijih statičkih (nediskontnih) merila ocene efektivnosti investicionih zahvata. Ako su po sredi ulaganja u nove projekte,nediskontovano vreme povraćaja (s) se algebarski dobija na vrlo jednostavan način, deljenjem iznosa investiranog kapitala (I) sa godišnjim iznosom efekata (E),odnosno

s= IE

(1)

pri čemu se pod efektima podrazumeva razlika izmedu projektovanih godišnjih priliva i odliva novčanih sredstava u ekonomskom veku projekta.

Nediskontovano vreme povraćaja pokazuje za koji će broj godina kapital uložen u neku investiciju biti povraćen, deblokiran, odnosno reakumuliran. Iako se jednostavnost interpretacije rezultata dobijenog primenom gornjeg obrasca ne može dovesti u pitanje, metodološki problemi pri njegovom korišćenju nastaju u slučaju kada investiciona ulaganja imaju višekratni karakter (traju više godina, što je karakteristično za većinu projekata iz agrobiznisa koji se odnose na nova ulaganja) i kada su godišnji iznosi efekata u eksploatacionom periodu različiti.

Ulaganja u nove projekte u agrobiznisu, posebno u dugogodišnje zasade i u stočarstvu su zbog dejstva faktora bioloskog karaktera višegodišnja, a efekti koji se očekuju u eksploatacionom periodu mogu biti međusobno jednaki ili različiti. Uvažavajući ovu okolnost o višekratnosti ulaganja i njihovom različitom kvantitetu u toku aktivizacionog perioda (m) i višekratnim efektima različite visine u toku eksploatacionog perioda (n), nediskontovano vreme povraćaja se dobija deljenjem iznosa svih ulaganja u aktivizacionom periodu sa prosečnim iznosom godišnjih efekata u eksploatacionom periodu.

Ako su iznosi ulaganja u svim godinama aktivizacionog perioda međusobno jednaki (I 1=I 2=I3=…=I ( m−2)=I (m−1 )=Im=I) , a iznosi efekata u svim godinama ekonomskog veka projekta jednaki međusobno (E1=E2=E3=…=E (n−2 )=E(n−1 )=En=E), nediskontovano vreme povraćaja se dobija korišćenjem obrasca:

s=mIE

(2)

Pored brojnih nedostataka algebarsko-statističke prirode, prezentirani načini utvrđivanja vremena povraćaja investiranog kapitala ne mogu biti korišćeni kao dominantni, a jos manje kao jedini kriterijum pri oceni prihvatljivosti određene

investicione ideje uopšte, a u agrobiznisu posebno i stoga sto su oni manjkavi i iz sledećih razloga [1.str.9]):

Ne vode računa o preferenciji vremena, kao komponenti ulaganja u aktivizacionom periodu i komponenti ostvarenja efekata u ekonomskom veku projekta, jer ne koriste diskontnu stopu, odnosno stopu aktualizacije,

Ne ukazuju na stvarnu rentabilnost projekata i Ne vode računa o vremenskom kvantitetu ostvarenja efekata, posebno

onih posle vremena povraćaja i njihovom uticaju na efektivnost projekta.

3.2. Primena nediskontovanog perioda povracaja kod dopunskihulaganja u agrobiznisu

Većina dopunskih ulaganja koja se vrše u preduzećima iz sfere agrobiznisa imaju za cilj smanjenje eksploatacionih troškova, a preko njih i povećanje ukupnog profita preduzeća. Ali svako ulaganje dodatnog kapitala u cilju sniženja ukupnih troškova poslovanja ili pojedinih njegovih kategorija ne mora biti ekonomski efektivno. Dve su situacije posebno karakteristične sa aspekta preduzeća iz oblasti poljoprivredne proizvodnje:

a) Da li je određeno dopunsko ulaganje vrednovano sa vremenskog kriterijuma ekonomski prihvatljivo i

b) U slučaju alternativnog pristupa rešavanju problema dopunskih ulaganja, koju alternativu sa vremenskog aspekta treba prihvatiti.

Sa vremenskog aspekta posmatrano, pri rešavanju prve dileme, postavlja se pitanje u kojim slučajevima dopunsko investiciono ulaganje predstavlja ekonomski racionalan zahvat. Načelno posmatrano svako dopunsko ulaganje koje dovodi do ušteda u eksploatacionim troškovima ili do povećanja ukupnog prihoda ili izaziva oba efekta istovremeno je ekonomski prihvatljivo. Međutim ako pri tome uključimo i vremensku dimenziju projekta, odgovor ne mora biti tako jednostavan.

Ako aktiviranjem dopunskog ulaganja ukupni eksploatacioni troškovi preduzeća budu iznosili T e ', a bez dopunskog ulaganja T e , pri čemu je

T e '<T e

a ukupan prihod ostane isti, deljenjem dopunskog investicionog ulaganja sa razlikom u eksploatacionim troškovima,odnosno

s= IT e−T e '

(3)

dobićemo dužinu vremenskog perioda za koji ce dopunska investiciona ulaganja (I ) biti pokrivena uštedama u eksploatacionim troškovima (T e−Te '). Modernizacija ili automatizacija proizvodnih i tehnoloških procesa u agrobiznisu kojih karakteriše permanentna supstituciju ljudskog rada radom mašina i uređaja predstavlja tipičan primer dopunskih ulaganja ovakve vrste.

Dopunska ulaganja u oblasti poljoprivredne proizvodnje, kao i kod drugih delatnosti mogu uzrokovati povećanje ukupnog prihoda, pri čemu masa eksploatacionih troškova ostaje nepromenjena. Slučaj investicija ovakve vrste su ulaganja u obuku kadrova na poslovima istraživanja tržišta i upravljanja proizvodnim i poslovnim procesima, angažovanja specijalizovanih institucija za istraživanje marketiga u aktivnostima povećanja obima prodaje i sl. Ako visinu ukupnog prihoda nakon dopunskih ulaganja označimo sa UP' , bez dopunskog ulaganja sa UP, vreme povraćaja investiranog kapitala se može izraziti kao količnik dopunskih investicionih ulaganja i razlike ukupnog prihoda sa i bez dopunskih ulaganja.

s= I

U P'−UP(4)

Gornjim obrascem kvantificirano vreme povraćaja će nam pokazivati za koliko godina će dopunsko ulaganje biti pokriveno povećanim godišnjim ukupnim prihodom koji će nastati kao posledica investicionog zahvata koji se planira preduzeti.

Dopunska ulaganja u agrobiznisu najčešće dovode do istovremenih ušteda u eksploatacionim troškovima i povećanja ukupnog prihoda. Pri ovako dvostrukom dejstvu dopunskih ulaganja, vreme povraćaja kapitala se dobija deljenjem iznosa dopunskih ulaganja sa zbirom ušteda na eksploatacionim troškovima i povećanja ukupnog prihoda kojeg ono izaziva, odnosno

s= I

(T e−T e ' )+ (U P '−UP)(5)

Projekat je sa vremenskog aspekta prihvatljiv ako je ovako kvantificirana veličina vremena povraćaja manja od ekonomskog veka inicijalnog projekta ili pak ako se dopunskim ulaganjem ekonomski vek projekta produžava najmanje za broj godina koji odgovara kvantificiranoj veličini vremena povraćaja dopunskog ulaganja.

Posebno su značajne implikacije primene nediskontovanog vremena povraćaja kod dopunskih ulaganja [1.str.97-100] ako postoje više načina operacionalizacije investicionog zahvata, pri čemu se svaki od mogućih načina karakteriše različitim iznosom ulaganja i različitim iznosom eksploatacionih troškova koji nastaju u ekonomskom veku projekta. Normalno je da se problem izbora investicione varijante ne postavlja ako se jedna od raspoloživih varijanti ima manja investiciona ulaganja a iste eksploatacione troškove ili ako jedna od varijanti pri istoj visini investicionih ulaganja ima manje eksploatacione troškove ili pak ako su kod jedne investicione varijante obe kategorije troškova manje u odnosu na drugu. Sa aspekta vremena povraćaja treba birati onu varijantu koja pri istim eksploatacionim troškovima ima manja investiciona ulaganja, odnosno koja pri istim investicionim ulaganjima ima manje eksploatacione troškove, odnosno u ekstremnom slučaju varijantu kod koje su obe vrste ovih troškova manje. Problem izbora ivesticione varijante postoji ako se prvi zahvat (projekat A) karakteriše većim investicionim ulaganjima, ali manjim eksploatacionim troškovima u odnosu na drugi zahvat (projekat B), odnosno ako važe nejednakosti

I ( A )> I (B ) i

Te( A )<Te( B )

Da li će dopunsko ulaganje koga karakterišu investicioni troškovi I ( A ) i

eksploatacioni troškovi Te( A ) biti prihvaćeno ili odbačeno, zavisi od toga da li je u planiranom eksploatacionom periodu projekta moguće veće troškove ulaganja (I ( A )−I (B )) kompenzirati godišnjim uštedama na eksploatacionim troškovima (Te ( B)−Te ( A )). Ako se u ekonomskom veku projekta to ne može realizovati, projekat A će biti odbačen u korist projekta B i obratno. Vreme koje je potrebno za povraćaj uvećanih investicionih troškova projekta A uštedama na eksploatacionim troškovima, algebarski se dobija korišćenjem jednakosti

I ( A )+Te( A ) s=I (B )+Te(B ) s

gde s označava vreme za koje će veća investiciona ulaganja u projekat A biti kompenzirana njegovim nižim troškovima eksploatacije u odnosu na alternativni projekat B. Rešavanjem gornje jednačine po s dobijamo:

s=I ( A )−I ( B )

Te( B )−Te( A )(6)

Postoje vrlo različite mogućnosti primene gornjeg obrasca pri merenju vremena povraćaja kod dopunskih ulaganja. Ako dopunsko ulaganje u projekat A generiše veću masu dodatnog uprihoda a ima iste eksploatacione troškove kao i

projekat B, onda u imeniocu gornjeg obrasca treba operisati razlikom dodatnog prihoda projekta A i projekta B, a ako projekat A sem nižih eksploatacionih troškova generiše i veći dodatni prihod imenioc gornjeg obrasca treba da sadrži zbir oba ova efekta, pa se vreme povraćaja može izračunati po obrascu

s=I ( A )−I ( B )

(Te( B )−Te( A ) )+(UP( A )−UP (B ) )(7)

u kojoj UP ( A ) označava doprinos prihodu ako bude prihvaćena varijanta A, a UP (B ) doprinos prihodu ako bude prihvaćena varijanta B.

3.3. Diskontovani period povraćaja

Nedostaci koji su svojstveni nediskontovanom periodu povraćaja se u izvesnoj meri mogu ublažiti korišćenjem tzv. diskontovanog perioda povraćaja. Diskontovani period povraćaja se može definisati kao vremensko razdoblje pri kome se, uz datu stopu aktualizacije, sadašnja vrednost efekata izjednačava sa sadašnjom vrednošću ulaganja. Ako se u svakoj godini aktivizacionog perioda (m) ulaže po I novčanih jedinica, a u svakoj godini eksploatacionog perioda (n) očekuju jednaki godišnji efekti od E novčanih jedinica, pri datoj stopi aktualizacije (p), odnosno diskontnom faktoru r (r=1+p) sadašnja vrednost svih ulaganja (SV I) iznosi

SV I=I

r1+ I

r2+ I

r3+…+ I

r (m−2 ) +I

r (m−1 ) +I

rm(8)

Ako obe strane gornje relacije pomnožimo sa faktorom r dobićemo

SV I r= I

r0+ I

r1+ I

r2+…+ I

r (m−3 ) +I

r (m−2 ) +I

r (m−1 ) (9)

Oduzimanjem izraza (8) od izraza (9) dobija se

SV I r−SV I=I

r0− I

rm

Znajuci da je r0=1 to se rešavanjem gornje relacije po SV I dobija sadašnja vrednost svih ravnomerno raspoređenih ulaganja u aktivizacionom periodu, odnosno njihova vrednost u godini izrade investicionog elaborata i ocene efektivnosti planiranih ulaganja.

SV I=I [ r m−1rm (r−1 ) ](10)

U kojoj izraz u velikoj zagradi označava vrednost faktora IV finansijske tablice za broj godina m i stopu aktualizacije p.Sadašnja vrednost efekata se dobija korišćenjem obrasca

SV E=E

r (m+1) +E

r ( m+2 ) +E

r (m+3) +…+ E

r (m+n−2) +E

r ( m+n−1 ) +E

r (m+n ) (11)

Gornji izraz prikazuje sadašnju vrednost svih efekata, ako planirani efekti u prvoj godini eksploatacionog perioda, odnosno godinu dana nakon zadnjeg ulaganja iznose E, u drugoj godini eksploatacionog perioda, odnosno dve godine nakon okončanja perioda ulaganja iznose E, u trećoj godini eksploatacionog perioda, odnosno tri godine nakon puštanja objekta u redovnu proizvodnju iznose E,…,u zadnjoj godini eksploatacionog perioda, odnosno n godina nakon aktivizacionog perioda iznose E.

Ako obe strane relacije (11) pomnožimo faktorom r dobićemo

SV E r= E

r m+ E

r (m+1) +E

r (m+2) +…+ E

r (m+n−3) +E

r ( m+n−2 ) +E

r (m+n−1) (12)

Ako od izraza (12) oduzmemo izraz (11) dobićemo

SV E (r−1 )= Erm

(rn−1 )rn (13)

čijim rešavanjem po SV E dobijamo vrednost efekata u eksploatacionom periodu „konvertovanih“ na njihovu vrednost u godini 0 .

SV E=Erm [ r n−1

rn (r−1 ) ](14)

u kojoj izraz u velikoj zagradi označava vrednost faktora IV finansijske tablice za broj godina n i stopu aktualizacije p.

Diskontovani period povraćaja se definiše kao vremensko razdoblje u okviru eksploatacionog perioda pri kome se, pri datoj stopi aktualizacije, sadašnja vrednost efekata izjednačava sa sadašnjom vrednošću ulaganja. Ako ovaj vremenski period označimo sa s’ mora važiti jednakost:

Erm [ rs '−1

r s' (r−1 ) ]=I [ rm−1rm (r−1 ) ]

čijim preuređenjem dobijamo

IE

=

rs '−1rm r s' (r−1 )

rm−1

rm (r−1 )

= rs '−1

rs ' ( rm−1 )(15)

odnosnoIE

= 1

rm−1− 1

rs ' ( rm−1 )(16)

Kod projekata kojih karakterišu višegodišnja jednaka ulaganja i višegodišnji jednaki efekti, leva strana gornje jednakosti je kvantitativno posmatrano jednaka količniku nediskontovanog perioda povraćaja i dužine aktivizacionog perioda, odnosno

IE

= sm

čijom zamenom u obrazac (16) dobijamo

sm

= 1

rm−1− 1

r s ' (r m−1 )

Pošto gornju relaciju želimo rešiti po nepoznatoj s’, to se njenim preuređenjem dobija

1

rs ' ( rm−1 )= 1

rm−1− s

m=

m−s (rm−1 )m ( rm−1 )

odnosno

r s' (rm−1 )= m (rm−1 )m−s (rm−1 )

odnosno

r s'= m

m−s (r m−1 )čijim rešavanjem po s’ dobijamo

s'=

log [ m

m−s (rm−1 ) ]logr

(17)

Primenom metoda diskontovanog perioda povraćaja potenciraju se pozitivne strane savremenih diskontnih metoda ocene ekonomske efektivnosti i eliminišu nedostaci metoda nediskontovanog perioda povraćaja, kao tipično konvencionalnog vremenskog kriterijuma ocene efektivnosti. Naime, ako kvantificirana veličina diskontovanog perioda povraćaja implicira prihvatanje projekata sa aspekta ovog metoda, to podrazumeva i njegovu prihvatljivost i sa aspekta metoda neto sadašnje vrednosti (neto sadašnja vrednost će uvek biti pozitivna), metoda interne stope prinosa (ona će biti veća od stope aktualizacije) i metoda ratia koristi i troškova (indeks rentabilnosti će biti veći od jedan, odnosno prosečna stopa prinosa veća od nule), i obratno. Neispunjenje uslova za prihvatanje isključivih projekata sa aspekta ovog metoda implicira njihovo eliminisanje i sa aspekta kriterijuma na kojima se zasnivaju pojedini diskontni metodi. Ako su po sredi isključivi (nezavisni) projekti, vrednovani sa aspekta ovog metoda oni će biti prihvaćeni ako je diskontovano vreme povraćaja kraće od ekonomskog veka projekta, biće granično prihvatljivi sa ekonomsko-finansijskog aspekta ako je diskontovano vreme povraćaja manje od ekonomskog veka projekta a biće odbačeni ako je diskontovano vreme povraćaja duže od ekonomskog veka projekta.

Kod konkurentnih projekata ocena prihvatljivosti po kriterijumu diskontovanog vremena povraćaja se bazira na odbacivanju projekta koji ima duži diskontovani period povraćaja, odnosno na favorizovanju projekta sa kraćim diskontovanim periodom povraćaja.U određenim sistuacijama ovaj načelan stav o prihvatljivosti projekata na bazi upoređenja njihovih diskontovanih perioda povraćaja moze biti doveden u pitanje.

Očigledno da je primena diskontovanog perioda povraćaja, kvantitativno utvrđenog na opisani način, diskutabilna ako u realnosti nisu ispunjene pretpostavke na kojima se bazira. Kad ovo kažemo prvenstveno mislimo na pretpostavku o jednakim godišnjim ulaganjima tokom aktivizacionog perioda i jednakim godišnjim efektima tokom ekonomskog veka. Iz tih razloga se sasvim razumljivo postavlja pitanje mogućnosti njene primene kao validnog kriterijuma ocene efektivnosti. Kod projekata iz oblasti poljoprivredne proizvodnje ove pretpostavke su u većoj meri realistične nego kod projekata iz drugih privrednih oblasti i grana.

Postavka o jednakim godišnjim efektima kod investicija u stočarsku proizvodnju i dugogodišnje zasade u poljoprivredi je u većoj meri realno fundirana nego kod projekata iz ratarske proizvodnje. S druge strane pretpostavka o jednakim godišnjim ulaganjima u dovoljnoj meri karakteriše dinamiku ulaganja u

stočarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu, za razliku od karaktera ulaganja u ratarsku proizvodnju koja najčešće imaju jednokratni karakter. Veliki je, dakle, stepen primenjljivosti ovog metoda u projekte iz sfere agrobiznisa i pri oceni efektivnosti ga treba svestrano koristiti komplementarno sa metodom nediskontovanog perioda povraćaja i onim metodama koji primarno favorizuju samo aspekt rentabilnosti investicionih ulaganja.

BIBLIOGRAFIJA

1. Meta, M. (2000) Investicioni projekti. Građanski forum, Novi Pazar.2. Meta, M. (2002) Primena Pay-back metoda u investicionom odlučivanju.

Univerzitetska misao br.1/2002, Internacionalni univerzitet, Novi Pazar.3. Jovanović, D. (1976) Ekonomika investicija u poljoprivredi, Privredni pregled,

Beograd.4. Milić, S. Investicije u poljoprivredi i njihova ekonomska efektivnost, Ekonomika

poljoprivrede5. Kljusev, N. Teorija i ekonomika investicija. Ekonomski fakultet, Skoplje6. Ekonomika APK, br.1,2,3,…,9/95, Međunarodni institut za agrarnu ekonomiju,

Kijev, Ukraina7. Grupa autora, (2001) Investicije u poljoprivredi, Hrvatski zavod za poljoprivrednu

savjetodavnu službu, Zagreb.