1.  ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ТЕРИТОРИЈИ  И СТАНОВНИШТВУ

 

1.1 СТАНОВНИШТВО ПРЕМА БРОЈУ, ПОЛУ И СТАРОСТИ    Колубарски округ се простире у средњем делу западне Србије на 2.474 км 2 од чега пољопривредне површине чине 68,9%. У шест општина Колубарског округа (Ваљево, Лајковац, Љиг, Мионица, Осечина и Уб), према процени Републичког завода за статистику Србије за 2008. годину, живи 182.015 становника (192.204 по Попису из 2002. године). Просечна густина насељености износи 75 становника на 1 км2. У укупном броју становништва женски пол је незнатно доминантнији са 50,7 % учешћа.   Елаборат о оправданости интеграције Домa здравља Уб и Домa здравља Лајковац у

један Дом здравља 1 

                             

           Општина Уб се  простире на 456,7  км2  од  чега   пољопривредне   површине  чине 82,1%. У општини Уб у  38 насељених  места  према  процени  Републичког завода за статистику Србије  за  2008. годину живи 30.223 становника. Просечна густина насељености износи 69 становника на 1 км2.   Становништво општине Уб припада врло старој популацији, јер је удео становништва старијег од 65 година у општој  структури  20,13 %. Број лица и  процентуално  учешће  лица  старих преко 65 година,  из  пописа  у  попис  је све   већи,  док се истовремено број лица млађих од 19 година смањује. Биолошки тип становништва је регресиван  (16,16% становништва је узраста од 0-14 година, док је 61,7% становништва старије од 50 година). Просечна старост становништва је 41,3. године.        

           Општина  Лајковац простире се на 186 км2 од чега пољопривредне  површине чине 74,2%. У општини Лајковац, у 19 насељених  места  према  процени  Републичког завода за статистику Србије  за  2008. годину, живи 15.828 становника. Просечна  густина  насељености  износи  89 становника на 1км2.. Становништво општине Лајковац припада врло старој популацији, јер је удео становништва старијег од 65 година у општој  структури  18,3%. Број лица и процентуално учешће лица старих     преко 65 година, из пописа у попис је све већи, док истовремено број лица млађих од 19 година се смањује. Биолошки тип становништва је регресиван (15,95%  становништва  је  узраста  од  0-14  година, док  је 60,9 %  становништва старије од 50 година). Просечна старост становништва је 40,8. година.     У општинама Уб и Лајковац, поред 46.051 становника, колико их има према  процени Републичког завода за статистику, живи и око 4.500 Рома, који су смештени у 31 Ромском насељу, а који  нису обухваћени  Пописом становништва.     1.2 ПРИРОДНО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА   Наталитет је позитиван фактор у природном кретању становништва и мери се стопом наталитета. Последњих неколико година стопа наталитета (број живорођених на 1.000 становника) има изузетно ниске вредности и у 2008. години износила је 7,5/1.000 у општини Уб и 8,7/1.000 у општини Лајковац.   Морталитет је негативан фактор у природном кретању становништва  и представља ужи здравствени индикатор. Стопа морталитета (број умрлих на 1000 становника) износила је врло високох 15,4/1.000 у општини Уб, односно 15,5/1.000 у општини Лајковац.   Природни прираштај и витални индекс објашњавају суштину природног кретања становништва. Стопа природног прираштаја представља разлику између стопе наталитета и стопе морталитета, а витални индекс тумачи рационалност природног прираштаја тј. даје однос живорођених према умрлим (број живорођених на 100 умрлих).   Стопа природног прираштаја у 2008. години била је негативна у обе општине и износлиа је -7,8/1.000 становника у општини Уб, односно -6,8 у општини Лајковац, док је витални индекс износио веома ниских 49 у општини Уб и 56,1 у општини Лајковац.   Стопа смртности одојчади је значајан и осетљив индикатор како здравственог стања и здравствене заштите становништва, тако и стања у социјално-економској и другим сферама друштва. То је најосетљивији индикатор доступности, коришћења и ефикасности здравствене заштите. Стопа смртности одојчади на нивоу Округа у 2008. години имала је

вредност од 7,1 промила (број умрле одојчади на 1.000 живорођених) што је на нивоу просека у Републици Србији.  

1.3   ПРИВРЕДА

Када су у питању привредне делатности у Убској општини, онда су две најзачајније пољопривреда и рударство.

Пољопривредног становништва по попису 2002. године било је 11.646 или 36,3%, од чега је активног било 7.628, индивидуалних пољопривредника било је 7.428, а издржаваног пољопривредног 4.018 лица. На нивоу Округа, било је 48.870 пољопривредника, од чега 34.612 активних и 14.228 издржаваних лица.

Према постојећим подацима, структуру пољопривредне производње карактерише изузетна разноликост, са присуством свих видова производње, највећим делом за потребе самог домаћинства. Доминирају ситни, неспецијализовани пољопривредни произвођачи без јасне пословне и тржишне оријентације. Највећи број пољопривредних домаћинстава није регистрован. Закључно са 30. априлом 2007. године у општини Уб су била регистрована 3.088 пољопривредна газдинства (10 као предузеће) или 29,79% од укупног броја домаћинстава. Резултат овакве производне структуре и слабе уређености су ниски и нередовни приходи уз одсуство озбиљног планирања, развоја и већих инвестиција.

Обрадиво пољопривредно земљиште обухвата 32.955,18 ха или 72,16% и одликује се релативно високом просечном заступљеношћу ораничних површина, тако да на њиве и вртове отпада 29.470,05 ха или 89,42% обрадивих површина. То указује да је најзаступљенија делатност у општини Уб ипак гајење житарица (кукуруз, пшеница). Воћњаци и виногради су на површини од 1.953,55 ха или 4,65%. Ливаде се налазе на површини од 1.953,55 ха или 5,93%.

На подручју општине присутна су значајна лежишта лигнита у Колубарском басену, затим неметаличке минералне сировине (кварцни песак, глина, кречњак) и у мањем проценту металичке. Већи број локалитета се експлоатише, док је један број у процесу истраживања могућности екслоатације.

У структури Лајковачке привреде највеће учешће има пољопривреда у којој преовлађује индуивидуални сектор. Око 12.500 хектара је обрадивог земљишта. Ратарство, сточарство, повртларство и воћарство су доминантне гране привреде у овој општини.

Средином прошлог века стартовала су и индустријска предузећа: ИГМ “ Димитрије Туцовић” у Ћелијама, “Елмонт”- погон РБ “Колубара”, површински угљенокоп “Тамнава – Западно поље”. Рударски басен “Колубара”, најмоћнија карика у електропривреди Србије, већ деценијама исписује нови рељеф и географију на подручју свог деловања, па према томе и на подручју општине Лајковац. Због потребе ширења експлоатационог поља “Тамнава- Западно поље”, у наредних неколико година доћи ће до расељавања становништва из села Мали Борак, Скобаљ и дела Јабучја.

У индустријско - пословној зони Лајковца, комунално, инфраструктурно и урбанистички потпуно уређеној, делује неколико приватних предузећа, које својим успешним пословањем доприносе бржем развоју читаве општине. Ту се посебно издвајају “Борверк”  и “Нодел”. На подручју општине регистровано је и око 500 самосталних занатаских и услужних радњи.

1.4 ЗАПОСЛЕНОСТ

Према подацима Републичког завода за статистику, у 2007. години у општини Уб било је запослено 3.988 лица од чега су 38,4% жене, док је у општини Лајковац било запослено 3.050 лица од чега су жене чиниле 36,1%. Од тог броја, 2.941 лице у општини Уб и 2.596 у општини Лајковац припадало је категорији "Запослени у предузећима, установама, задругама

и другим организацијама". Од укупног броја запослених лица која самостално обављају привредну делатност било је 26,3% у општини Уб и 17,5% у општини Лајковац. Износ зараде по запосленом у 2007. години без пореза и доприноса, по секторима делатности (просек јануар – децембар) износио је 22.465 динара у општини Уб и 35.616 у општини Лајковац.

Према подацима Републичког завода за статистику (стање 31.12.2007. године) на подручју Колубарског округа регистровано је укупно 12.216 лица (6.267 жене) која траже запослење. Од тог броја, 2.364 лица (1.209 жена) је са територије општине Уб, а 690 лица (396 жена) са територије општине Лајковац.

 

1.5 ИНФРАСТРУКТУРА

Примарна путна мрежа на територији општине Уб даје могућности за добру саобраћајну повезаност са општинским и регионалним центрима који је окружују. Општина Уб је преко мреже регионалних путева, радијалног типа у односу на само насељено место Уб, повезана са суседним општинама. Преко путева, општина је повезана са магистралним путевима М-4, М-21, М-22 и М-19, а преко њих и са свим осталим градовима у Републици Србији. Према подацима из 2007. године, дужина путева у општини Уб износила је 255 км, од тога 197 км путева са савременим коловозом, а у општини Лајковац 196 км, од чега са савременим коловозом 174 км. Путна мрежа је у добром стању, а у наредним годинама планирано је њено проширење и побољшање. Кроз територију општине пролази индустријски железнички колосек који служи само за привредну делатност и којим се од површинских копова лигнита "Колубара", а градско насеље Уб налази се на 6 км од железничке станице у Лајковцу, на прузи Београд-Бар. Аеродром "Никола Тесла" Београд удаљен је око 50 км. Посебно су битне могућности развоја саобраћаја и делатности које прате саобраћај, а могу бити остварене изградњом аутопута Београд – Јужни Јадран, који својим делом пролази и кроз територије општина Уб и Лајковац.

    2.ОПШТИ  ПОКАЗАТЕЉИ ЗДРАВСТВЕНОГ СТАЊА СТАНОВНИШТВА     2.1.  МОРБИДИТЕТ  

2.1.1 Амбулантно-диспанзерски морбидитет   Морбидитет  (оболевање) на подручју  општина Уб и Лајковац у 2008. години регистрован је кроз медицинску документацију која се води у свим службама оба  дома  здравља. Као  и у  свакој  локалној  заједници  постоји и део  становништва  који  се  и  поред  нарушеног здравља не јавља лекару, као  и  део становништва  који не тражи  здравствену услугу,  јер  није  болестан.   Без  обзира на ову чињеницу регистровани морбидитет пружа доста реалну  слику здравственог  стања.                 На подручју општина Уб и Лајковац у 2008. години кроз рад здравствених  служби регистровано је 71.812 обољења те овако регистрован морбидитет указује  да  просечно на сваког становника општина Уб и Лајковац долази 1,56 обољења.     

  Графикон 1. Најчешће регистрована обољења и стања

код становништва општина Уб и Лајковац  у 2008. години

                      2.1.2 Хроничне  незаразне  болести   Највећи социјално- медицински значај имају болести кардиоваскуларног система и малигни тумори јер доминирају патологијом и у структури морталитета (умирања) и у структури морбидитета (разболевања). Ради се о болестима које су: -    дуготрајне, масовне  и  остављају резидуалну неспособност

-         последице које остављају су бројне и захватају низ сфера друштва (здравствене, економске и социјалне) -         захтевају дуги период стручног надзора и опсервације -         већина терапијских мера су неугодне и дуготрајне -         већина болести из групе кардиоваскуларних и малигних су неизлечиве -         на њихову појаву превасходно утичу фактори понашања -         превенција ових болести се огледа, првенствено у борби против фактора ризика а то су неправилна исхрана, недовољна физичка активност, пушење, алкохол и стрес.

   

·       Малигна обољења

 

У последњих осам година код мушке популације најбројнији су :

-         C34 -злоћудни тумор душника и плућа -         C18-C20 - злоћудни тумор задњег црева -         C61 -злоћудни тумор простате  

У истом периоду код женске популације најбројнији су :  

-         C50 -злоћудни тумор дојке -         C18- C20 - злоћудни тумор задњег црева -         C53 - злоћудни тумор грлића материце

  Табела 1. Кретање малигних болести становништва општина Уб и Лајковац (2001-2008.)   2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

новооткривени 200 238 236 234 230 241 241 163

умрли 46 51 83 104 127 121 95 39

   

·       Дијабет     Дијабет је обољење из групе хроничних незаразних обољења које због учесталости јављања има велики социо-медицински значај. Болест представља трајно прогресивно патолошко стање и болесници се доживотно лече. Последице у економском, социјалном и здравственом погледу су велике, како за оболеле тако и за целу друштвену заједницу.  

Табела 2.  Број новооткривених оболелих од дијабета код    становништва општина Уб и Лајковац (2002-2008.)

Општина 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Уб 78 73 73 73 68 60 58

Лајковац 43 38 48 45 34 19 18

         

      ·       Психозе  

  Психозе су обољења која, после малигних болести и дијабета, заузимају значајно место у укупном морбидитету. Постоји проблем са евидентирањем ових обољења због слабог пријављивања.          Табела 3.  Број пријава психоза код становништва општина Уб и Лајковац (2002-2008.)

Општина 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Уб 1 12 5 11 7 6 3

Лајковац 1 1   2   1 4

   

·       Кардиоваскуларне болести   Кардиоваскуларне болести, а нарочито коронарна болест и мождана апоплексија, задњих година бележе умерен раст.   Табела 4.  Број пријава оболелих од коронарних болести срца                                    код становништва општина Уб и Лајковац (2002-2008.)

Општина 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Уб 11 39 36 37 35 63 80

Лајковац 3 14 15 20 24 38 43

 

Охрабрују резултати истраживања вршених у току последњих неколико деценија, која показују да су ове болести превентабилне и да је могуће утицати на смањивање њихове учесталости, како у погледу морталитета тако и морбидитета.   2.1.3 Болнички морбидитет  

Графикон 2. Број болнички лечених лица са подручја општина Уб и Лајковац у  Општој болници у Ваљеву  у  2008. години

2.2.  МОРТАЛИТЕТ  

Један од најважнијих индикатора здравственог стања становништва је морталитет. Најчешћи узроци смрти становништва у општинама Уб и Лајковац у 2008. години били су:  ·       Болести система крвотока ·       Тумори ·       Повреде, тровања и последице деловања спољаних фактора ·       Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази ·       Болести система за дисање   3.  ЗДРАВСТВЕНО  СТАЊЕ ПОЈЕДИНИХ  ГРУПА СТАНОВНИШТВА

3.1 ЗДРАВСТВЕНО  СТАЊЕ ОДРАСЛОГ СТАНОВНИШТВА

  Највећи део становништва први контакт са здравственом службом остварује у служби  за здравствену заштиту одраслих становника, па и регистровани морбидитет представља најшири и најобухватнији део морбидитета. Број регистрованих обољења је 29.749 са стопом од  809,14 на 1.000 становника старијих од 18 година.   На основу података о утврђеним обољењима и стањима регистрованим кроз извештаје служби опште медицине, уочава се да су најчешће регистроване (графикон бр. 3):

·                  болести система за дисање  (X група по МКБ-у), ·                  болести мишићно- коштаног система и везивног ткива (XIII група), ·                  болести система крвотока (IX група), ·                  болести мокраћно-гениталног система (XIV група), и ·                  болести система за варење (XI група).

  Графикон 3.  Структура  регистрованих  обољења у  Службама за здравствену

заштиту одраслих  становника у домовима здравља Уб и Лајковац  у 2008. години

3.2 ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ ДЕЦЕ И ШКОЛСКЕ ДЕЦЕ

  На подручју општина Уб и Лајковац здравственом заштитом обухваћено је 10.220 деце, од тога предшколског узраста (0 - 6 година) 2.788 и школске деце и омладине (7-19 година) 7.432 .

3.2.1 Предшколска деца (0 - 6  година)

  У диспанзерима за здравствену заштиту предшколске деце  (старост  од 0 - 6 година)  током 2008. године регистровано је 11.973 обољења. На свако дете овог узраста регистровано је 4,3 обољења. Најчешће  су се јављале (графикон бр.4) :

-         болести система за дисање  (X група по МКБ-у), -         фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом (XXI група) -         болести система за варење  (XI група ) -         болести коже и поткожног ткива  (XII група), и -         болести мокраћно полног система (XIII група).

  Графикон  4.  Структура  регистрованих  обољења  предшколске  деце

у домовима здравља Уб и Лајковац у 2008. години

        

  3.2.2 Школска деца и омладина  (7 - 19 година)   У диспанзеру за здравствену заштиту школске деце и омладине на подручју општина Уб и  Лајковац у 2008. години евидентирано је 15.925 обољења односно  2,14  обољења на једно дете узраста 7-19 година.              Код школске деце и омладине у 2008. години најчешће групе регистрованих обољења и стања су (графикон бр. 5):

-         болести система за дисање  (X група по МКБ-у), -         болести система за варење ( XI група) -         фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом (XXI група) -         болести коже  и поткожног ткива (XII група), и -         повреде, тровања и последице деловања спољних фактора (XIX група).

   

Графикон  5.  Структура  регистрованих  обољења  школске  деце у домовима здравља Уб  и Лајковац у  2008. години

       

 

3.3 ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ ЖЕНА

  У  Служби  за  здравствену  заштиту  жена ДЗ Уб у 2008. години  је  регистровано  1.475 дијагноза, од  којих  је  838  из  групе  болести  мокраћно-полног система и 484 из групе – фактори који утичу на здравствено стање и контакте са здравственом службом.   У Служби за здравствену заштиту жена у ДЗ Лајковац у 2008. години је  регистровано  1.347 дијагноза, од  којих  је  593 из  групе  болести  мокраћно-полног  система, 49 из групе трудноћа, рађање и бабиње, а 640 из групе – фактори који утичу на здравствено стање и контакте са здравственом службом.     4. СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ХИГИЈЕНСКИХ ПРИЛИКА    Здравље као физички, психички и социјално одређена категорија резултанта је динамичне равнотеже човека и његове средине. Између биолошко-психосоцијалних карактеристика

људског организма и еколошко-социјалних карактеристика животне средине постоји непрекидна реципрочна интеракција. Сасвим је сигурно да стање човекове природне средине има знатног утицаја на његово здравствено стање: дејство бројних штетних фактора, хемијске, физичке, биолошке или механичке природе ремети природну равнотежу, доводи до поремећаја здравља, смањења виталних способности, настанка акутних и хроничних дегенеративних обољења, честих повређивања, настанка инвалидности па и смрт. Урбанизација градских и сеоских насеља, индустријализација, развој саобраћаја, примена нових технологија и др. побољшали су услове живљења и подизање стандарда, али су иза себе оставили бројне ризике по здравље људи у животној, комуналној и радној средини (чађ, сумпордиоксид и друге испарљиве и чврсте загађиваче, јонизујуће зрачење, појава генетски модификоване хране, канцерогени и токсични додаци намирницама, предметима опште употребе, тешки метали, пестициди, феноли у храни и води за пиће и др.).   Контрола над животном и радном средином има за циљ да побољша квалитет живота, да обезбеди хигијенски исправну воду за пиће, чист ваздух, здраву храну, хигијенска насеља, већи животни стандард и др. јер само здрава животна и радна средина заједно са другим факторима позитивно утичу на здравствено стање становништва, на његове биолошке и репродуктивне способности.   Последњих година бележи се пораст болести на чији настанак и ток значајно утичу фактори животне средине (респираторне болести, дигестивне болести, кардиоваскуларне болести, малигне болести и др).   Најзначајнији основни елементи животне средине који имају утицај на настанак ових обољења су: ваздух, вода за пиће, диспозиција (одлагање) отпадних материја, намирнице, исхрана, стамбени  и  комунални услови, као  и економски потенцијал становништва.  

             4.1 ВАЗДУХ

  Загађење ваздуха настаје услед присуства примеса које се не налазе у нормалном саставу ваздуха. Посебно су осетљива деца која због незрелог респираторног система, који је у развоју, имају већу учесталост алергијских респираторних обољења (алергијски ринитис, астма) у загађеним срединама.   Особе у урбаним срединама, поред магистралних путева, у зонама повећане загађености ваздуха сумпордиоксидом, угљеном  прашином, чађи и азотовим оксидима имају већу учесталост кашља, осећаја гушења и надражаја ждрела.   Сумпордиоксид на носној слузокожи деце изазива оток – конгестију и повећање броја мастоцита и лимфоцита у течности носне лаваже. Азотови оксиди, у кратком року, доводе до упале – инфламације слузкоже горњих дисајних путева и бронха.   На  територији општина Уб и Лајковац  нема  редовног  мерења аерозагађења.              4.2 ВОДА ЗА ПИЋЕ  

Обезбеђење здраве воде за пиће, један је од битних предуслова за очување здравља људи и спречавање појаве како појединачних оболевања тако и масовних хидричних епидемија заразних болести.            Микробиолошке, физичко-хемијске и биолошке анализе воде за пиће у "А" и "Б" обиму  централног  водовода  у  Убу  контролише  ЗЗЈЗ  Ваљево. Микробиолошке, физичко-хемијске и биолошке анализе воде за пиће у "А" и "Б" обиму  централног  водовода у Лајковцу контролише ГЗЗЈЗ Београд тако да резултати тих анализа  тренутно нису  доступни.             Опште  је  правило да  вода  из сеоских водовода, мањих локалних  водовода  и  приватних  бунара   најчешће бактериолошки  неисправна и  то присуством  фекалног  загађења (колиформне бактерије, присуство Enterococcus–а и Pseudomonas aeruginosa).     4.3 ДИСПОЗИЦИЈА ТЕЧНИХ И ЧВРСТИХ ОТПАДНИХ МАТЕРИЈА   Уобичајено  је  да  се отпадне воде у  насељима уклањају путем канализационе мреже  која на  подручју  општина  Уб  и   Лајковац  није  развијена.  

Табела 5.   Централни начин диспозиције отпадних вода – канализација у општинама Уб и Лајковац у 2008. години

РБ Општина Бр.

становника Има

канализацију

Прикључено Прикључено Пречишћавање

Пречишћавање

Бр. становника %

Индустријских о.в.

Санитарних о.в.

1 Уб 30.223 Да 4.300 13.5 Не Не 2 Лајковац 15.828 Да 2.500 14.7 Не Не

  Посебан проблем представљају отпадне воде из  здравствених објеката због своје инфективности. Обавеза је здравствених установа да врше аутоклавирање инструмената, прибора, радне одеће као вид стерилизације, пре испуштања отпадних вода у јавну канализацију.   У сеоским домаћинствима због конфигурације терена и типа насеља канализациона мрежа није изграђена. Свако домаћинство појединачно решава уклањање отпадних вода. Обично је то изливање у оближњи поток, вртачу или септичку јаму.                     Табела 6. Диспозиција чврстих отпадних материја у општинама Уб и Лајковац у 2008. години

РБ Општина Насеље Има

депон. Нема

депон.

Хигијенска депон. Хигијенска депон.

Конт. насипање

Конт. насипање Типска возила Типска возила

Да Не Да Не Да Не

1 Уб - Да - - Не Да - Да -

2 Лајковац        - Да - - Не Да - Да -

      4.4 ЖИВОТНЕ НАМИРНИЦЕ И ИСХРАНА               Проблем пораста хроничних незаразних болести узрокованих нутритивним факторима веома је изражен и на  подручју  обе општине. Последњих година у сталном порасту су обољења која се јављају као последица неправилне исхране (гојазност, срчана обољења, дијабет, обољења дигестивног тракта, хипертензија и др.)   Контролу хигијенске исправности намирница врши Завод за јавно здравље Ваљево. Бројни загађивачи преко земљишта, воде и ваздуха доспевају у храну на различитом нивоу од производње, прераде, транспорта, чувања и дистрибуције до потрошње.     4.5 ШКОЛСКА И ПРЕДШКОЛСКА СРЕДИНА   У циљу заштите и унапређења здравља мале и предшколске деце, школске деце и омладине, спроводи се хигијенско санитарни надзор над објектима за колективни боравак деце, школа и објеката за исхрану и смештај школске деце.   Завод за јавно здравље Ваљево са ХЕ службом  Домова  здравља током 2008. године извршио је надзор у 42 школска и 2 предшколска објекта. При вршењу надзора посебно се водило рачуна о одржавању санитарних чворова, одржавању учионичког простора, снабдевању ученика и др. особља хигијенски исправном водом за пиће и хигијени ђачких кухиња (тамо где су се још задржале, јер је велики број ђачких кухиња затворен).                  

  Табела 7. ХЕ санитарни надзор у предшколским и школским установама

у општинама Уб и Лајковац у 2008. години

Рб Општина Број

објекта

Број Извршених

надзора

Стање објекта Стање објекта Стање објекта Предложене мере Предложене мере Предложене мере

Предложене мере

Да Не Делимично Дате Извршене Делимично извршене

Не извршене

ОБДАНИШТА ОБДАНИШТА                  

1 Уб 1 8 1 - - 4 4 - - 2 Лајковац 1 4 1 - - 2 2 - -

ШКОЛЕ ШКОЛЕ                  

1 Уб 28 47 18 10 - 10 5 - 5

2 Лајковац 14 28 11 3 - 14 10 - 4      

Табела  8. Резултати  испитивања исправности воде за пиће из локалних школских водних објеката у општинама Уб и Лајковац у 2008. години

Рб Општина

Бактер. преглед

Бактер. преглед Бактер. преглед Бактер. преглед Физико – хемијски преглед Физико – хемијски преглед Физико – хемијски преглед Физико –

хемијски преглед Број

узетих узорака

Број неисправних

 

% неисправ-

них

Узрок неисправно-

сти

Број узетих узорака

Број неисправних

% неисправ-

них

Узрок неисправно-

сти 1 Уб 116 18 15.5 - 116 10 8.6 - 2 Лајковац 26 0 0 - 26 1 3.8 -

  5. ОБЕЗБЕЂЕНОСТ И КОРИШЋЕЊЕ ПРИМАРНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ

  5.1 КАДАР   У Домовима здравља Уб и Лајковац укупно је са  31.12.2009. години било 231 запослених (133 у ДЗ Уб и 98 у ДЗ Лајковац).   31.12.2009.год. у уговореном  броју  радника са РЗЗО, филијалом  Ваљево се налази 118 запослених из ДЗ Уб  и  90  запослених  из  ДЗ Лајковац. Укупно – 208  уговорених радика.   У ДЗ Уб је запослено 27 лекара (од којих је 19 изабраних лекара у Службама за здравствену заштиту одраслих становника, здравствену заштиту деце, здравствену заштиту школске деце и здравствену заштиту жена), а у ДЗ Лајковац 22 лекара (од којих је 12 изабраних лекара ), што чини обезбеђеност од једног лекара на 1.590 становника општине Уб, односно на 1.319 становника општине Лајковац, што би заједно износило један лекар на 1.486 становника  и знатно је  неповољније од просека за Србију који износи један лекар на 1.228 становника.

Табела 9. Запослени у  Дому  здравља Уб и Дому здравља Лајковац  у  периоду   2001.-2009. Установа Укупно 

2001 Укупно 

2009  

Здравствени радници и здравствени сарадници

 

              Немедицински/

административни радници

  Немедицински/

административни радници

  Немедицински/

административни радници

  Немедицински/

административни радници

  Здравствени радници и здравствени сарадници

  Здравствени радници и здравствени сарадници

  Здравствени радници и

здравствени сарадници  

% % Број Број % % Број Број

2001. 2009. 2001. 2009. 2001. 2009. 2001. 2009. Дом здравља Уб 140 133 71 74 100 98 29 26 40 35

Дом здравља Лајковац 106 98 75 73 79 72 25 27 27 26  

  Табела 10 Запослени у Домовима здравља  Уб и Лајковац  према одабраним занимањима, 2001 -  2009.

Установа Установа Лекари Лекари

Лекари

Лекари

Стом.

Фарм. МСОС МСПС Бабице ЗТ

ЛТ РТ

Свега Општа Меди.

На спец. Спец.

Дом здравља

Уб

2001. 23 13 2 8 8   37 7 2 4 9 1 2009. 27 17 4 6 5   37 7 2 3 8 1

  Дом

здравља Лајковац

2001. 16 2 3 11 5   34 3 3 3 6 1 2009. 22 4 6 12 3   29 3 2 1

6 1

      5.2 ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ОДРАСЛОГ СТАНОВНИШТВА   Здравствену заштиту одраслог становништва на примарном нивоу обезбеђују службе опште медицине и медицине рада.   У служби опште медицине у ДЗ Уб регистровано је 93.206 посета код изабраног лекара што чини 3,9 посета по становнику годишње.   У служби опште медицине у ДЗ Лајковац регистровано је 53.513 посета код изабраног лекара што чини 4,2 посете по становнику годишње.   Просечан годишњи број посета по лекару у ординацији износио је у 2009. години у ДЗ Уб   7.170, а у ДЗ Лајковац 7.645.     5.3. ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ДЕЦЕ   У служби здравствене заштите деце у ДЗ Уб регистровано је 14.363 посете код изабраног лекара што чини 7,8 посета по детету годишње.   У служби здравствене заштите деце у ДЗ Лајковац регистровано је 11.943 посете код изабраног лекара што чини 12,7 посета по детету годишње.     5.4 ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ШКОЛСКЕ ДЕЦЕ  

У служби здравствене заштите школске деце у ДЗ Уб регистровано је 13.218 посета код изабраног лекара што чини 2,7 посета по школском детету годишње.   У служби здравствене заштите школске деце у ДЗ Лајковац регистровано је 12.173 посете код изабраног лекара што чини 4,7 посета по школском детету годишње.   Просечан годишњи број посета по лекару у службама здравствене заштите деце и школске деце је у 2009. години износио у ДЗ Уб 5.516, а у ДЗ Лајковац 8.039.     5.5 ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА ЖЕНА   У служби здравствене заштите жена у ДЗ Уб регистровано је 5.567 посета код изабраног лекара што чини 0,4 посете по жени годишње.   У служби здравствене заштите жена у ДЗ Лајковац регистровано је 6.748 посета код изабраног лекара што чини приближно једну посету по жени годишње.   Просечан годишњи број посета по лекару у ординацији износио је у 2009. години у ДЗ Уб 5.567, а у ДЗ Лајковац 6.748.     5.6 СЛУЖБА ХИТНЕ МЕДИЦИНСКЕ ПОМОЋИ   Општине Уб и Лајковац заузимају територију од 644,7км2.   Анализом  извешајне Таб.бр.4 ИЗЈЗ Србије у Служби хитне медицинске помоћи  у ДЗ Уб  постоји пет екипа ( доктор медицине, медицински техничар,возач). Међутим, октобра 2008. године из те Службе су на специјализацију упућена три доктора медицине (од чега два на специјализацију из ургентне медицине). Наведени доктори медицине нису замењени новим кадром тако да Служба хитне медицинске помоћи у ДЗ Уб функционише на нивоу дежурства лекара који су у међувремену постали изабрани лекари (преостала два из Службе хитне медицинске помоћи и остали из Службе за здравствену заштиту одраслих становника), а за медицинске сестре/техничаре (5) и возаче (5) је организован рад у турнусима.   У ДЗ Лајковац у Служби за здравствену заштиту одраслих становника организовано је одељење за хитну медицинску помоћ са 5 доктора медицине ( од којих је један на специјализацији ) 8 медицинских сестара/техничара и 5 возача, који раде у турнусима. Важно је истаћи да се на територији општине Лајковац налази 8 километара Ибарске магистрале са „црном тачком“ у селу Ћелије, којом дневно (за 24 сата) прође 27.000 аутомобила. Такође, почиње изградња деонице новог аутопута Београд – Јужни Јадран, која пролази кроз територију општине Уб и општине Лајковац.   На територији општине Лајковац, а од следеће године и на територији општине Уб налазе се копови ПД РБ „Колубара“, где су честа повређивања радника.     5.7 СЛУЖБА КУЋНОГ ЛЕЧЕЊА И НЕГЕ  

Не постоје организоване службе кућног лечења и неге у ДЗ Уб и ДЗ Лајковац, док услуге пружају медицинске сестре/техничари запослени у  Службама за здравствену заштиту одраслих становника.     5.8 СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СЛУЖБЕ   Од специјалистичких служби, у ДЗ Уб и ДЗ Лајковац постоје организоване само специјалистичке пнеумофтизиолошке службе.   До доношења Правилника о начину, поступку и условима за обављање допунског рада здравствених радника у здравственој установи или приватној пракси ("Сл. Гласник РС" бр. 108/08) постојале су и специјалистичке службе интерне медицине, физикалне медицине, офталмологије, оториниларингологије и менталног здравља у које су два пута недељно долазили лекари специјалисти из других здравствених установа. Годишње је у овим службама остваривано око 50.000 прегледа и услуга. Од укидања специјалистичких служби, пацијенти су принуђени да ове услуге остварују у специјалистичким службама Опште болнице Здравственог центра Ваљево.   Услуге се остварују након заказивања при чему се време чекања креће од 15 дана у служби ОРЛ и дерматовенерологије, па преко 60 дана у служби интерне медицине, а до 90 дана у службама физикалне медицине и психијатрије.     6. УОЧЕНИ ПРОБЛЕМИ  

·        Смањење стопе наталитета и пораст стопе морталитета који резултирају смањењем стопе природног прираштаја, као и развој система здравствене заштите, допринели су продужењу живота, што за последицу има повећање удела старије популације у укупном броју становника и повећане потребе за здравственом заштитом ·        Велика заступљеност хроничних незаразних болести у популацији што захтева дуготрајне и бројне активности здравствене службе ·        Неповољна кадровска обезбеђеност, пре свега лекарима (нарочито у служби хитне медицинске помоћи), што представља проблем у организацији рада ·        Мање од 30% становника општина Уб и Лајковац живи у седиштима општина док остало становништво живи у 54 сеоска насеља, која су повезана лошим локалним путевима, без редовних аутобуских линија. Већи број становника насеља са територије општине Уб гравитира здравственим амбулантама које припадају ДЗ Лајковац и обрнуто, али нису у могућности да користе њихове услуге, већ услуге матичне здравствене установе која је знатно удаљенија и географски недоступнија. ·        Непостојање специјалистичких служби (осим пнеумофтизиолошке), што доводи до великог чекања становника на специјалистичке прегледе у Општој болници ЗЦ Ваљево (и до 90 дана у појединим службама) и самим тим смањује доступност и једнакост у коришћењу здравствене заштите становника општина Уб и Лајковац у односу на друге општине. ·        Велики број дијализа (око 4.400 годишње), на које се одвозе пацијенти из општина Уб и Лајковац у Општу болницу ЗЦ Ваљево, при чему се годишње пређе око 250.000 километара

   

7. ЦИЉЕВИ ИНТЕГРАЦИЈЕ ДОМА ЗДРАВЉА УБ И ДОМА ЗДРАВЉА ЛАЈКОВАЦ

    ·       Унапређење доступности и приступачности здравствене службе корисницима

·       Побољшања здравственог стања становништва

·       Смањење трошкова путем пораста ефикасности пружања здравствене заштите

·       Унапређење квалитета рада и повећања задовољства корисника радом здравствене службе, као и задовољства даваоца услуга

·       Повећање могућности избора за кориснике и даваоце услуга

·       Постављање корисника (пацијента) у центар система здравствене заштите. 

8. ПРАВНИ ОСНОВ ЗА ИНТЕГРАЦИЈУ ДОМА ЗДРАВЉА УБ И ДОМА ЗДРАВЉА ЛАЈКОВАЦ    

·       Закон о здравственој заштити Републике Србије, члан 50-52, 94-99 („Сл. Гласник РС“ бр. 107/05) ·       Уредба о Плану мреже здравствених установа, члан 5-7 („Сл. Гласник РС“ бр. 42/06,119/07,84/08,71/09,85/09) ·       Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе, члан 3-7 („Сл. Гласник РС“ бр. 43/06,112/09) ·       Закон о локалној самоуправи , чл. 20  и чл.88  („Сл. Гласник РС“ бр. 129/07)

9. НЕОПХОДНИ УСЛОВИ У ПОГЛЕДУ КАДРА, ОПРЕМЕ И ПРОСТОРА   9.1 КАДАР   Интеграцијом Домова здравља Уб и Лајковац у јединствени Дом здравља, да би се формирале  припадајуће Службе у складу са Правилником о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе (табела бр. 11, односно табела бр.12).   И у случају да се у интегрисаном Дому здравља оформе све Службе на које 46.051 становника општина Уб и Лајковац према важећим позитивним законским порписима имају право - средства неопходна за финансирање додатног кадра мања су од износа средстава која би се уштедела само на трошковима превоза пацијената на дијализи и трошкова одласка на специјалистичке прегледе у Ваљево.   Важно је нагласити да би се  интеграцијом ова два Дома здравља и формирањем свих Правилником предвиђених Служби, повећала доступност здравствене заштите за становнике општина Уб и Лајковац  ( табела бр.11 )  

Табела 11. Постојећи и потребан кадар у интегрисаном ДЗ (ДЗ Уб+ДЗ Лајковац) Назив службе Доктори медицине Доктори медицине

Мед. сестре/ техничари

Возачи Мед. сестре/ техничари

Возачи Остало Остало

постојећи кадар

потребан кадар

постојећи кадар

потребан кадар

постојећи кадар

потребан кадар

постојећи кадар

потребан кадар

ЗЗ одраслих 20 24 25 26 / / / / ЗЗ деце 5 5 8 7 / / / /

ЗЗ школске деце 3 4 6 5 / / / / ЗЗ жена 3 4 4 5 / / / /

ХМП 10 10 13 15 10+4 10+4 / / Кућно лечење и нега 0 2 7 8 / / / /

Патронажа / / 11 10 / / / / Радиолошка дијагностика 3 2 3 2 / / / /

Лаборатор. дијагностика 2 2 13 12 / / 2 2

Физикална медицина / 1 1 6 / / / / Интерна медицина / 2 1 4 / / / / Пнеумофтизиол. 2 1 3 2 / / / /

ОРЛ / 1 / 1 / / / / Офталмологија / 1 1 1 / / / / Психијатрија / 1 / 1 / /    

Дерма / 1 / 1         Социјална 1 / 3 /        

Хемодијализа / 1 / 4 / / / 1 Правно-екон.             11 10

Техничка             33+4 19+4 УКУПНО 49 62 99 110 10 10 50 36

НАПОМЕНА : Број немедицинских радника је срачунат  у односу на потребан број доктора медицине који је увећан за број запослених у Служби за

стоматолошку здравствену заштиту  са  ВСС + 8   У  интегрисаном   Дому  здравља  недостаје 13 ( тринаест ) доктора медицине и   11  ( једанаест )  медицинских сестара / техничара.   Правилником о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе регулисан  је  потребан  број  здравствених радника у односу  на  број  становника.   И поред права на  које  интегрисани  Дом  здравља  по  истом има са 46.051  становника ( односно са  око 50.000 становника рачунајући и Ромску популацију ) на  више  доктора  медицине, специјалиста одређених  грана ( очно, ОРЛ )  табела  бр. 11 приказује потребан  кадар који ће сразмерни број дана проводити у Дому здравља и огранку, док је број екипа ХМП повећан за две ( због турнуса у којим раде ) тако да укупан  број  потребних  здравствених радника  није промењен.  

Табела 12. Постојећи и потребан кадар у интегрисаном ДЗ - ПРЕДЛОГ  -  ПРВА ФАЗА Назив службе Доктори медицине Доктори медицине

Мед. сестре/ техничари

Возачи Мед. сестре/ техничари

Возачи Остало Остало

постојећи кадар

потребан кадар

постојећи кадар

потребан кадар

постојећи кадар

потребан кадар

постојећи кадар

потребан кадар

ЗЗ одраслих 20 22 25 24 / / / / ЗЗ деце 5 5 8 7 / / / /

ЗЗ школске деце 3 4 6 5 / / / / ЗЗ жена 3 4 4 5 / / / /

ХМП 10 10 13 15 10+4 10+4 / / Кућно лечење и нега 0 2 7 8 / / / /

Патронажа / / 11 10 / / / / Радиолошка дијагностика 3 2 3 2 / / / /

Лаборатор. дијагностика 2 2 13 12 / / 2 2

Физикална медицина / 1 1 6 / / / / Интерна медицина / 2 1 4 / / / / Пнеумофтизиол. 2 1 3 2 / / / /

ОРЛ / 1 / 1 / / / / Офталмологија / 1 1 1 / / / / Психијатрија / 1 / 1 / /    

Дерма / 1 / 1         Социјална 1 / 3 /        

Хемодијализа / / / / / / / / Правно-екон.             11 9

Техничка             33+4 18+4 УКУПНО 49 59 99 104 10 10 50 33

НАПОМЕНА : Број немедицинских радника је срачунат  у односу на потребан број доктора медицине који је увећан за број запослених у Служби за

стоматолошку здравствену заштиту  са  ВСС + 8    

  Посебна организациона јединица за кућно лечење и негу са једним доктором медицине и четири медицинске сестре - техничара на 25.000 становника, односно  два  доктора  медицине и осам  медицинских  сестара у  интегрисаном  Дому  здравља  ће се организовати прерасподелом укупног броја доктора  медицине из Службе  за  здравствену  заштиту  одраслих  становника (24 - 2 ) и ангажовањем постојећих  медицинских сестара - техничара опредељених за кућно лечење и негу.   У  интегрисаном  Дому  здравља, у првој  фази се  не би формирало  Одељење  хемодијализе, док  се  не  сачини  Елаборат  о  оправданости истог.   Из  напред наведеног произилази  да  је  број  недостајућих  доктора  медицине у интегрисаном Дому здравља 10 ( десет ), а број  недостајућих медицинских  сестара / техничара 5 ( пет ), док је број административних и техничких радника  већи од  постојећег  норматива   ( таб. бр. 12 ) и исти треба  у  наредном периоду  рационализовати.   У делу  кадра (5.1.) приказано је да се на  дан 31.12.2009.год. у уговореном  броју  радника са РЗЗО филијалом  Ваљево налази 118 запослених из ДЗ Уб  и  90  запослених  из  ДЗ Лајковац. Укупно – 208  уговорених   радика.   Након  интеграције, односно  проширења делатности, формирања Служби и упошљавања неопходних стручних кадрова , као  и  рационализације броја немедицинских радника интегрисани Дом здравља  би  имао 206  уговорених радника (два радника мање од  садашњег броја ), од којих су  33 немедицински радници. У број немедицинских радиника, по Правилнику  - не улазе  возачи  СХМП.   У  укупном  броју  запослених новог Дома здравља укључујући  и  Службу за стоматолошку  здравствену  делатност - 229  ( 31.12.2009.год. - 231 ) удео  немедицинских  радника  би  био  14,41 % што  је  испод   Правилником  дозвољених  15 % ( 31.12.2009.год – проценат немедицинских радника  у  укупном  броју запослених , не рачунајући возаче СХМП  је - 22,08 % ).   Фармацеутска  здравствена   делатност ( са апотеком) није третирана Елаборатом, јер  неопходни кадар не улази у уговорени број запослених са РЗЗО, а  простор за обављање делатности, као  и опрему обезбеђује општина  оснивач и општина за чију територију се оснива  Дом  здравља.         9.2 ОПРЕМА И ПРОСТОР    

Домови здравља Уб и Лајковац располажу са свом потребном опремом,  по  важећој  Листи  опреме и простором за обављање здравствене делатности .   Инвестиционо-техничко одржавање објеката и набавка нове опреме за проширење делатности су у обавези општине оснивача и општине за чију територију се оснива Дом здравља ( у овом случају то су општина Уб и општина Лајковац).   10. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА                         Реформа здравственог система у Републици Србији, посебан нагласак ставља на јачање примарне здравствене заштите.   Имајући у виду значај Дома здравља, који према актуелној законској регулативи спроводи примарну здравствену заштиту за становништво једне или више општина и обезбеђује институционални оквир примарне здравствене заштите, а полазећи од своје законске улоге оснивача Дома здравља и одговорности коју то са собом носи, општинска већа општина Уб и Лајковац су сагледала потребе за здравственом заштитом становништва општина Уб и Лајковац и могућности њиховог реализовања у постојећим условима.   Резултати опсежне анализе су указали на проблем како географске, тако и временске доступности одређених сегмената здравствене заштите за становнике ових општина. На основу тога приступило се изналажењу нових приступа и модела за бољу здравствену заштиту становника на локалном нивоу, што је довело до покретања иницијативе за оснивање једног Дома здравља за општине Уб и Лајковац, чиме би се, између осталог, без додатног финасијског оптерећења, ефикасније остваривали и циљеви Здравствене политике Србије.   Елаборат о оправданости интеграције Домa здравља Уб  и Домa здравља Лајковац у један Дом здравља 22