МЕРЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ПРОЦЕНА ЕФЕКАТА ПРЕДУЗЕТИХ МЕРА

Београд, новембар 2012. године

I. МЕРЕ У О БЛАСТИ ПОРЕЗА И БУЏЕТА

Упоредо са смањењем неких парафискалних захватања, извршене су и измене пореских закона са основним циљем да се повећају приходи по основу пореза и обезбеди одрживост буџетских прихода. Основне измене су извршене у септембру, као део пакета мера који је пратио ребаланс Буџета за 2012. годину (''Сл. гласник РС'', бр.93/2012). Предлог измена и допуна Закона о порезу на добит правних лица и Предлог Закона о Буџету за 2013. годину налазе се у скупштинској процедури.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност

У Закону о изменана и допунама Закона о порезу на додату вредност усвојене су обимне измене и уведена нека нова системска решења. Кључне измене Закона o порезу на додату вредност су:

- Повећање опште пореске стопе са 18% на 20%. Ова стопа се примењује према изменама и на комуналне услуге одржавања улица, путева и јавних површина, као и на услуге јавне расвете у градовима.

- Повећање накнаде пољопривредним произвођачима са 5% на 8% - чиме се настоји стварање повољнијих услова за развој пољопривреде. Истовремено је прописана и обавеза плаћања надокнаде на текући рачун или рачун штедње пољопривредника, како би се ограничила пракса да корист од надокнаде имају трговци, уместо пољопривредни произвођачи.

- Увођење система наплате за мала и средња предузећа са годишњим прометом мањим од 50 милиона динара - што омогућава овим предузећима да ПДВ обавезе измирују по наплати потраживања. Истовремено је прописано да порески обвезници за које пореска обавеза настаје у периоду у ком је потраживање наплаћено, право на одбитак претходног пореза стичу у периоду у ком је плаћена обавеза према добављачу. Ова новина би требало да се позитивно одрази на ликвидност привредних субјеката који се определе за овакав систем, као и на њихове добављаче. У циљу смањења злоупотребе новог система предвиђено је испуњење одређених услова - да се ПДВ обавеза измири у року од максимално шест месеци након фактурисања, као и да само обвезници који прописно извршавају своје обавезе у периоду од 12 месеци могу да пређу у систем ПДВ по наплати.

- Повећање прага за обавезан улазак у ПДВ систем, са 4 милиона на 8 милиона динара годишњег промета, укидање прага за добровољни улазак у систем ПДВ и повећање цензуса за утврђивање месечног пореског периода са 20 милиона на 50 милиона динара укупног промета – као решења која ће олакшати рад пореске администрације, али и смањити администрацију предузетника и малих предузећа која углавном спадају у ову групу пореских обвезника.

- Измене у промету непокретности - обвезници ПДВ могу да се уговором о промету непокретности определе да ли ће за одређени промет грађевинских објеката (изузев првог код ког постоји обавеза обрачунавања ПДВ-а) обрачунавати и плаћати ПДВ или порез у складу са законом о порезима на имовину, при чему у случају плаћања ПДВ-а обвезник ПДВ који је грађевински објекат стекао ради даљег промета има право да искористи право на одбитак претходног пореза. Ова измена усмерена је на развој тржишта непокретности,

2

али је у условима кризе која траје, тешко проценити колико ће стварно допринети опоравку овог тржишта.

- Измене у опорезивању грађевинских услуга - У циљу опоравка грађевинске индустрије и смањења неликвидности извођача грађевинских радова ангажованих од стране инвеститора који је обвезник ПДВ-а или државни орган (републички, покрајински, орган локалне самоуправе и правна лица основана у циљу обављања послова државне управе и локалне самоуправе) уводи се обавеза инвеститора, а не извођача радова да обрачунавају и плаћају ПДВ.

- У промету секундарних сировина прописано је да ПДВ обрачунава прималац – што би требало да се одрази на смањење сиве економије у трговини секундарним сировинама између обвезника ПДВ-а.

- Уведено је пореско ослобађање са правом на одбитак претходног пореза за промет добара и услуга у слободним зонама – ово пореско ослобађање би требало да утиче на стварање подстицајнијих услова за рад слободних зона.

- Републички органи, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе сматрају се обвезницима ПДВ-а у случају кад врше промет добара и услуга из своје надлежности – ова новина би требала да елиминише досадашње прекиде у остваривању права на одбитак претходног пореза у случају набавке добара и услуга од тих органа.

- Утврђено је да разлике због валутне клаузуле не утичу на ПДВ обавезу – чиме је омогућено да у случају уговарања промета са девизном клаузулом, промена курса динара не доводи до промене основице за обрачун ПДВ-а, под условом да је при обрачуну ПДВ-а и наплати накнаде за промет примењена иста врста курса динара исте банке.

Основни разлог за измене Закона о ПДВ-у је неопходност повећања прихода по основу овог пореза ради смањења буџетског дефицита за 2012. годину, после смањења неких јавних прихода. Зато је извршено повећање опште стопе ПДВ-а. Процењени ефекти мера повећања опште стопе у последњем кварталу 2012. године су 7,8 милијарди динара и око 20 милијарди динара у 2013. години, односно око 0,7% БДП додатних годишњих прихода у средњем року. Терет повећања опште стопе ПДВ са 18% на 20% у дугом року сносиће потрошачи. Међутим краткорочно посматрано то ће се одразити на ликвидност привредних субјеката, с обзиром да се ради о порезу који се плаћа у свим фазама. Иако изнуђене, ове измене су искоришћене и за свеобухватније измене и прецизирања законских одредби. Део тих измена је у складу са ранијим захтевима привреде.

Закон о изменама и допунама Закона о акцизама

Изменама и допунама Закона о акцизама настављена је хармонизација акцизне политике Републике Србије са прописима и стандардима Европске уније. Најважније измене у Закону се односе на:

- Повећање акциза на дуванске производе - Изменама Закона о акцизама је повећан специфични износ акцизе на дуванске прерађевине са 33 динара на 43 динара по паклици (45 динара од 1.јула 2013. године). Измене се односе и на смањење пропорционалног износа акцизе са 34% на 33%. У Србији су вредности акциза на дуван пре доношења Закона о изменама и допунама Закона о акцизама биле око три пута мање од минималног износа који прописују Директиве Европске уније.

3

- Уједначавање и делимично повећање акциза на нафтне деривате - Акциза на безоловни бензин је остала на истом нивоу, а износи акциза на гасна уља и течни гас су повећани. Ове измене као и смањење разлике између акциза на алтернативне облике нафтних деривата су део усаглашавања са директивама Европске уније.

- Прелазак са пропорционалног на апсолутни износ акцизе на кафу – Обрачун акцизе на кафу у апсолутном номиналном износу по килограму нето масе је пракса у свим европским државама. До сада је пропорционална акциза на кафу је била 30%, а вредност увезене кафе се одређивала у складу са царинским прописима.

- Прецизирано је да произвођач акцизних производа има право на умањење обрачунате акцизе за износ плаћене акцизе на репродукциони материјал уколико је набављен директно од произвођача, увозника или га сам производи или увози.

Повећање акциза на дерифате нафте и цигарете може се одразити на раст цена дувана за пушење и других дуванских прерађевина у 2013. години, јер је предложено поступно повећање стопе акцизе од наредне године. У годинама које следе може се очекивати раст малопродајних цена и цигарета и нафтних деривата, имајући у виду да је прво наредно усклађивање износа акцизе на цигарете планирано у 2014. години, а да ће се усклађивање износа ацкизе на деривате нафте извршити у 2016. години.

Према образложењу предлагача, овим мерама се врши постепено усклађивање са обавезујућим прописима ЕУ о минималном акцизном оптерећењу акцизних производа. Истовремено јасно је да су измене закона извршене у циљу стварања услова за повећање прихода по основу акциза и обезбеђења одрживости прихода у републичком буџету. Према процени очекује се раст прихода по основу акциза у висини од 38 милијарди динара у периоду од 2013. до 2016. године. У 2014. и 2015. години планирано је повећање прихода од акциза на деривате нафте од 6 милијарди динара. Изменама акцизног система је предвиђено повећање јавних прихода за приближно 0,25% бруто домаћег производа годишње, а највеће повећање прихода по основу акциза се очекује услед повећања акциза на дуванске прерађевине.

Иако су измене Закона о акцизама извршене у септембру 2012. године, Влада Републике Србије је Скупштини крајем новембра доставила нови предлог за измене и допуне овог Закона. Предлогом се врше одређена прецизирања законских одредби, као и прецизирање рокова у којима ће се вршити усаглашавање износа за плаћање акциза у периоду 2013-2016. године. На овај начин требало би да се обезбеди већа извесност акцизне политике. Истовремено се предлаже повећање специфичне компоненте акцизе на цигарете, како би се створили услови да приходи Буџета по том основу буду готово независни од ценовне политике произвођача и увозника цигарета. Такође се предлаже и усаглашавање са ЕУ законодавством прописивањем рефакције плаћања акцизе на деривате нафте који се користе у индустријске сврхе, односно користе се као енергетска горива у производњи електричне и топлотне енергије.

Закон о изменама и допунама Закона о фискалним касама

У Закону о фискалним касама извршене су следеће измене:

- Укинута је обавеза евидентирања промета преко фискалне касе за предузетнике који се баве производном делатношћу и порез плаћају паушално – ова могућност отворена је за предузетнике који у оквиру производне делатности продају сопствене производе, односно пружају услуге физичким лицима везане за производну делатност којом се баве;

4

- Прописана је могућност издавања налога за исправку и у случају рекламације пружене услуге после издавања фискалног исечка – чиме је омогућна исправка евидентираног промета преко фискалне касе не само за рекламирана добра, већ и за пружене услуге;

-Укинута је обавезна мера забране обављања делатности у трајању до 60 дана за одређене неправилности утврђене у поступку контроле – казна привремене забране обављања делатности неће се убудуће изрицати за неправилности као што су постојање друге регистар касе у објекту поред фискалне касе, онемогућавање даљинског очитавања дневних извештаја фискалне касе иако је фискална каса исправна; постојање неслагања између података из дневног извештаја из базе података Пореске управе и података код обвезника; издавање исечака који не садрже све прописане елементе или садрже погрешно унете елементе. Уместо привремене забране обављања делатности, предвиђене су новчане казне.

Измене Закона о фискалним касама извршене су у циљу смањења трошкова пословања предузетника, имајући у виду специфичност начина обављања тих делатности и отежане услове пословања услед економске кризе.

Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана

У оквиру пореза на доходак грађана основна новина је повећање стопе пореза на приходе од финансијског капитала са 10% на 15%. Ове измене се односе на повећање пореске стопе на приходе од камата, дивиденди и капиталних добитака. Осим тога извршене су и друге промене:

- Повећане су стопе пореза на приходе од осигурања лица са 10 на 15%

- Прихода од осигурања лица више нису предмет опорезивања годишњим порезом на доходак грађана

- Уведено је ослобађање пољопривредника од обавезе плаћања пореза на катастарски приход за 2013. годину

Процењује се да ће наведене измене повећати јавне приходе за приближно 6 милијарди динара у 2013. години. Иако предлагач највеће повећања очекује на основу повећања пореске стопе на приходе од дивиденди, имајући у виду ограничења у пословању у условима економске кризе и трендове у остваривању добити, ова очекивања нису реална. С друге стране евидентно је да је због недеље штедње, кад истиче период орочења за велики број штедних улога орочених прошле године, порески приход по основу повећања пореза на приход од камате имати позитиван ефекат на буџетске приходе већ у овој 2012. години. Што се тиче опорезивање пољопривредника, практично је продужено ослобађање које је до сада важило за период 2004.-2012. година. Ово пореско ослобађање требало би да потстакне улагања у пољопривредну производњу, али треба имати у виду да се не ради о дугорочном законском решењу.

Предлог Закона о изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица

Основне измене које се предлажу изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица се односе пре свега на:

- Повећање пореске стопе са 10% на 15%

5

- Смањење и укидање појединих пореских подстицаја:

1) укидање пореског кредита (80% извршених улагања) за инвестиције у одређене производне делатности (чл. 48а);

2) укидање ослобађања за концесиона предузећа (чл.45.)

3) укидање ослобађања плаћања пореза на добит за кориснике слободне зоне (чл. 46а. уведен 2012. године)

4) укидање пореског ослобађања за остварену добит и за улагања у неразвијеним подручјима (чл. 47. и чл. 50б.)

5) смањује се порески кредит за улагања у основна средства за средња и велика правна лица (чл. 48)

6) повећава се цензус за остваривање права на пореско ослобађање са 800 мил. динара на 1 милијарду, а критеријум минималног броја запослених се повећава са 100 на 200.

Осим ових измена, предложене су и друге новине, као што су:

- Повећање износа расхода који се признају по основу рекламе и пропаганде са 5 на 10% укупног прихода;

- Увођење пореза по одбитку на приходе по основу накнада за услуге за нерезидентна правна лица из тзв. пореских рајева и то по стопи од 25%;

- Свеобухватнији начин прописивања обавезе утврђивања трансферних цена;

- Продужење рока за подношење пореских пријава.

Повећање пореске стопе и укидање пореских ослобођења и пореских кредита ће повећати буџетске приходе, према пројекцији предлагача за око 8 милијарди динара у 2013. години, собзиром да најављене измене неће примењивати приликом утврђивања добити за 2012. годину.

Иако предлагач у образложењу наводи да је сужавање броја изузећа у функцији веће неутралности овог пореза, евидентно је да је основни циљ повећање пореских прихода. Због кризе и смањења инвестиција не може се проценити како ће се ове мере одразити на улагања у инвестиције, али је неспорно да мењање политике у овом домену сигурно није позитиван сигнал потенцијалним инвеститорима. Свакако није добар сигнал укидање ослобађања за слободне зоне које је уведено ове 2012. године, јер то утиче на неизвесност у планирању и пореску оптимизацију компанија. Осим тога слободне зоне као инструмент привредног развоја губе на значају и атрактивности за пословање.

Што се тиче стопе пореза на добит од 15%, та стопа је и даље једна од најнижих у Европи. Стопа пореза на добит у просеку је преко 25% у развијеним земљама Западне Европе, у Румунији 16%, Мађарској 19%, Хрватској 20%. Политика ниске пореске стопе усаглашена је са циљевима за привлачење страних инвестиција. Међутим предлагач је приступио преиспитивању те политике због дужине трајања глобалне економске кризе и ниског нивоа страних улагања, а имајући у виду и чињеницу да реномирани страни инвеститори из Западне Европе плаћају порез на добит у својим матичним државама.

Подношења пореске пријаве у року од 180 дана од дана истека периода за који се утврђује пореска обавеза, представља значајно продужење рока у односу на важеће законско решење. Ова измена заједно са предложеним брисањем обавезе да уз пореску пријаву и

6

порески биланс обвезник подноси финансијске извештаје (биланс стања, биланс успеха), утицаће на смањење папирологије и трошкова у комуникацији са пореском администрацијом.

Закон о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији

Повод за најновије измене овог закона је преношење на Пореску управу надлежности за послове државне Управе у области игара на срећу, Девизног инспектората и у вези са тим послова надзора и контроле мењачких послова. Пореска управа од 2013. године биће надлежна и за првостепени прекршајни поступак за јавне приходе које утврђује, контролише и наплаћује, као и за одлучивање по правним лековима уложеним против пореских управних аката које доносеу јединице локалне самоуправе (осим када је тај поступак у искључивој надлежности прекршајног суда).

Значајну измену представља уређење области опорезивања лица која обављају нерегистровану, односно непријављену делатност. Пореска стопа од 20% би требало да стимулише регистрацију ових субјеката, собзиром да се приход од обављања самосталне делатности опорезује по стопи од 10%.

Извршена је измена метода обрачуна каматне стопе на износ мање или више плаћеног пореза. Уместо комфорне методе обрачуна, уведен је прост интересни рачун од сто, од 1. јануара 2013. године. Висина те каматне стопе утврђује се на годишњем нивоу у висини референтне стопе НБС увећане за 10 пп.

Рок на који се може извршити одлагање плаћања пореског дуга продужен је са 12 на 24 месеца. Истовремено је извршено смањење каматне стопе која се брачунава за време одлагања плаћања пореског дуга за обвезнике који захтев за одлагање поднесу пре доспелости пореског дуга или сами пријаве доспелу пореску обавезу. У том случају плаћа се каматна стопа на репрограмирани дуг у висини референтне стопе НБС.

У циљу смањења администрирања и трошкова пореског поступка порески обвезници, односно правна лица која нису сврстана у велике пореске обвезнике и предузетници, од 1. јула 2014. године, пореске пријаве треба да подносе електронским путем.

Највећи број измена, посебно укидање конформне методе у обрачуну казнене камате за порески дуг, предвиђање контоле и код нерегистрованих лица која неовлашћено обављају привредну делатност, продужење рока за репрограм пореског дуга уз камату која није казнена, у сагласности су са предлозима ПКС, који су још 2008. године достављени Влади РС. Ефекти донетих измена свакако би били већи да су примедбе прихваћене одмах, а не после 5 година. При том треба имати у виду да је промена камате на порески дуг уследила тек после одлуке Уставног суда о неуставности примене конформне методе у обрачуну затезне камате.

Значајно је и извршено прецизирање и правнотехничко усаглашавање законских одредби. Посебно је важно прецизирање обавеза банака код реализације налога за исплату зарада. Укинута је одредба да ће банка дозволити исплату зарада само уз истовремено плаћање обавеза по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање. Уместо тога прописано је да банка преко које се врши исплата зарада најкасније до краја наредног дана доставља Пореској уплати у електронској форми информације о извршеном налогу за исплату зарада, са прописаним садржајем тих прегледа.

7

Ефекти на смањење трошкова у комуникацији са ПУ одлажу се за 2014. годину, када је предвиђен прелазак на електронске пријаве пореза за мале пореске обвезнике.

Предлог Закона о Буџету за 2013. годину

Предлогом Буџета планирана су укупна примања буџета РС за 2013. годину у износу од 956.444 милиона динара, од чега:

- порески приходи у износу од 818.844,0 мил. динара или 85,6%,

- непорески приходи и примања у износу од 136.400 мил. динара или 14,3%

- донације у износу од 1.200 млрд динара или 0,1% укупних прихода.

Процењује се да ће раст пореских прихода, у односу на приходе предвиђене ребалансом за 2012. годину, износити 16,9%, а раст непореских прихода 7,1%.

Укупни расходи планирани су у износу од 1.078,3 милијарди динара, што је раст од 4,4% у односу на расходе по ребалансу за 2012. годину. Расходи и издаци у Буџету исказани су по бруто принципу и обухватају не само расходе и издатке који се финансирају из општих прихода буџета, већ и расходе и издатке који се финансирају из донација, домаћих и међународних кредита, као и прихода које корисници буџетских средстава остваре продајом добара и услуга и других извора. Највишу стопу раста од 36,8% бележе расходи за отплату камата, који имају и значајно повећање учешћа у укупним расходима буџета (са 6,4% на 8,4%), што је последица високе задужености и дефицитарног финансирања државе.

Расходи за субвенције бележе значајан пад од 7,9% и смањење учешћа у расходима са 8,6% на 7,6% у односу на износ предвиђен у 2012. години. Смањење расхода за субвенције односи се на субвенције у привреди, што је евидентно дугорочно опредељење Владе РС, како је образложено зато што се у наредном периоду очекује завршетак процеса реструктурирања. Субвенције за пољопривреду биће номинално више у односу на претходну годину.

Предлог Буџета за 2013. годину представља добар заокрет у макроекономском смислу. Консолидовани буџет државе за 2013. годину је планиран са дефицитом од 132,3 млрд динара, односно 3,6% БДП. У односу на претходну годину смањење дефицита износи 90,2 млрд дин, односно око 2,5% БДП. Оваква фискална позиција, према образложењу предлагача, резултат је средњорочне фискалне стратегије чији је циљ свођење јавног дуга у одрживе оквире и смањење дефицита на 1% БДП у 2015. години. Дугорочни циљ је спуштање висине јавног дуга на 45% БДП. Ипак отворено је питање да ли је у време кризе оправдано овакаво смањење субвенција привреди, или је требало преспитати систем субвенција у складу са пројектованим стопама привредног раста, а уштеде остварити на другим позицијама.

Имајући у виду постојеће стање и привредна кретања, може се оценити да су постављени циљеви и пројекције преамбициозне и да није реално да ће буџетски дефицит бити преполовљен. Ипак то говори о намерама да се заједно са донетим пореским мерама, изврши фискално уравнотежење. Међутим остаје отворено питање реалности основних претпоставки на којима почива предлог Буџета за 2013. годину, посебно планиране стопе раста БДП од 2% и могућности да се оствари суштинска контрола трошења код буџетских корисника.

8

Предлог Буџета за 2013. годину посматран у светлу учињенених измена буџетског система представља искорак у односу на претходне буџете, пре свега због укидања сопствених прихода министарстава, агенција, фондова. До сада није постојао увид у тзв. сопствене приходе и расходе различитих буџетских корисника. Изменама Закона о буџетском систему (''Сл. гласник РС'', бр. 93/2012) створен је оквир за бољу контролу расхода буџетских корисника. Најављена је квартална контрола реализације Буџета по корисницима, што би требало да омогући спречавање прекомерне и непланиране потрошње. То је важан услов за свођење јавних расхода и њихово прилагођавање реалним економским могућностима. Ипак то је тек први корак. Тек предстоје озбиљне и радикалне реформе јавног сектора и јавних расхода.

II. MЕРЕ У ОБЛАСТИ ПАРАФИСКАЛНИХ ОПТЕРЕЋЕЊА

Захваљујући пројекту Свеобухватне реформе прописа (СРП), Влада Републике Србије предузела је више мера са циљем да поједностави административне процедуре и смањи трошкове, чиме је започет процес опште дерегулације, кроз укидање непотребних и сувишних прописа. Најзначајнији резултати су смањивање компликованих поступака, времена и трошкова неопходних за отпочињање послова и регистрацију власништва, као и за убрзавање административних процедура у вези извоза и увоза.

Укинуто је 138 парафискалних намета, кроз измене 28 закона - од укидања накнаде за коришћење шума, накнаде за изградњу склоништа до таксе за обавештавање о промени делатности. Од тога броја 22 су приходи локалних самоуправа.

Највеће уштеде ће остварити око 300.000 предузетника и малих предузећа и то преко измена Закона о финансирању локалне самоуправе (''Сл. гласник РС'', бр. 93/2012.). Ефекат се очекује у примени, кроз стварање услова за уређивање начина утврђивања локалних комуналних такси, код којих је у ранијем периоду долазило до великих распона у висини и које су доводиле обвезнике у неравноправан положај. Изменама овога закона укинут је један број комуналних такси али и уведено ограничење висине за оне које су задржане.

Тако на пример, измена Закона о судским таксама (''Сл. гласник РС'', бр. 93/2012.), укинуте су ''таксе за покушај поравнања'' и ''таксе за приговор пребијања'' које су могле од зависности вредности спора, да коштају од 1.900 до 97.000 динара. Такође, изменама Закона о републичким административним таксама (''Сл. гласник РС'', бр. 93/2012.), прописано је да се такса не може више наплаћивати за издавање доказа које лице прибавља од једног државног органа, а по налогу другог државног органа.

Укинут је један број агенција и дирекција: Агенција за заштиту животне средине, Агенција за енергетску ефикасност, Агенција за акредитацију здравствених установа Србије, Агенција за хемикалије, Агенција за заштиту од јонизирајућег зрачења и нуклеарну сигурност Србије, Агенција за управљање лукама, Завод за проучавање културног развоја, Републички завод за социјалну заштиту, Дирекција за водене путеве “Пловпут”, Дирекција за железнице, Дирекција за грађевински инжењеринг, Дирекција за изградњу и развој Колубарског округа погођеног земљотресом, Фонд за заштиту животне средине, Компензациони фонд Републике Србије, Агенција за рударство, Републичка агенција за становање, Управа за игре на срећу, Девизни инспекторат. Како запослени

9

прелазе у министарства и одређене органе и институције, највећа уштеда је у смањењу трошкова зарада, јер ће се уједначити са зарадама запослених у тим органима.

Процена уштеде од укидања парафискалних намета још није могућа, јер ће бити видљиве у 2013. години.

III. МЕРЕ ЗА РЕШАВАЊЕ ДУГОВА ДРЖАВЕ ПРЕМА ПРИВРЕДИ

Фармацеутска индустрија и веледрогерије

У складу са предлогом приоритетних краткорочних и средњорочних мера које је Привредна комора Србије упутила Радној групи за привреду Националног савета за привредни опоравак, у циљу решавања проблема неликвидности у привреди, постигнут је договор са представницима Министарства финансија и привреде, Министарства здравља и ПКС - Групације веледрогерија и Групације произвoђача лекова, о превазилажењу проблема плаћања заосталих дуговања за лекове издате на рецепт, санитетски материјал и медицинску опрему. 

1. Предлог закона о преузимању обавеза здравствених установа према веледрогеријама по основу набавке лекова и медицинског материјала и претварању тих обавеза у јавни дуг Републике Србије

Овим законом уређује се начин, поступак и динамика измиривања неизмирених обавеза здравствених установа из Уредбе о плану мреже здравствених установа (''Службени гласник РС'', бр. 42/06, 119/07, 84/08, 71/09, 85/09, 24/10, 6/12 и 37/12) према веледрогеријама по основу набавке лекова и медицинског материјала које су здравствене установе створиле изнад износа сразмерног дела Уговора – Предрачуна средстава за 2012. годину, као и начин обезбеђења средстава за ове намене.

Дугови болница који на дан 30. септембар 2012. године, износе до 13 милијарди динара, преузеће Република Србија као јавни дуг. Дуг ће бити исплаћиван у номиналном износу без камате, у наредне три године, у једнаким тромесечним ратама, што ће се прецизно дефинисати Законом о преузимању обавеза здравствених установа према веледрогеријама по основу набавке лекова и медицинског материјала и претварању тих обавеза у јавни дуг Републике Србије.

2. Предлог Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама

Собзиром да је предложено да се затечени дугови здравствених установа према веледрогеријама извршавају без камата, у ратама у наредне три године, у овом закону предвиђено је постепено скраћивање рока за измирење новчаних обавеза у уговорном односу са привредним субјектима у ком су Републички фонд за здравствено осигурање и корисници средстава Републичког фонда за здравствено осигурање дужници.

То скраћење роково одвијаће се следећом динамиком:

1) од 31. марта 2013. године до 31. децембра 2013. године - рок за измирење новчаних обавеза не може бити дужи од 150 дана;

10

2) од 1. јануара 2014. године до 31. децембра 2014. године - рок за измирење новчаних обавеза не може бити дужи од 120 дана;

3) од 1. јануара 2015. године у потпуности се примењује Закон, односно рок од 90 дана.

3. Предлог Закона о изменама и допунама Закона о здравственој заштити

Најављене измене и допуне Закона о здравственој заштити ће омогућити реформу у финансирању набавке лекова и санитетског материјала, тако што би се од 31. марта 2013. године увеле централне јавне набавке. То значи да би се болницама и здравственим установама из Плана мреже забранило да убудуће самостално набављају лекове, медицинску опрему и санитетски материјал. На тај начин ће се спречити стварање нових дугова и обезбедити уштеда од око 20 одсто у РФЗО.

Грађевинарство

Постоји огроман несклад између реалних дуговања од стране државних органа на свим нивоима према извођачима грађевинских радова, у односу на евидентирана потраживања. Повериоци-грађевинска предузећа не смеју да испоставе ситуације за које знају да им неће бити плаћене у разумном року, јер самим тим постају обвезници плаћања ПДВ-а, по садашњој примени Закона о ПДВ-у и себе уводе у неликвидност, ризикујући блокаду рачуна.

Неопходно је да држава одговарајућим актом (законом или уредбом) предвиди начин пријаве потраживања грађевинских предузећа према држави, како би се добио прецизан увид у износ дуговања. Затим, на основу тога, треба предвидети средства у буџету и направити јасан план исплате државних дуговања. Пријава потраживања мора да буде ослобођена могуће репресије од стране државних органа.

Поред предлога да се исплате дугови од стране државних органа, институција и јавних предузећа (на свим нивоима), потребно је омогућити да се врше компензације дугова и потраживања према држави и репрограмирање преосталих дугова према државним органима, јавним предузећима и пословним банкама.

IV. ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА У ПОСТУПКУ ДОНОШЕЊА

У циљу решавања проблема опште и хроничне неликвидности српске привреде Влада РС је припремила сет мера. Овим пакетом мера предвиђено је:

- Уређење система наплате потраживања, како би се обезбедила редовност у плаћању обавеза;

- Отпис дуговања према држави доношењем закона којим се условно отписује камата на дуговане пореске обавезе;

11

- Субвенционисање каматних стопа и стимулисање комерцијалних банака да у циљу структурног превазилажења проблема неликвидности, одобравају кредите за ликвидност са дужим роком отплате, уместо досадашњих краткорочних кредита;

- Фонд за развој Републике Србије је издвојио средства за издавање гаранција предузећима за кредите код финансијских институција (за инвестирање у производњу и опрему);

- Законско уређење факторинга, као алтернативног вида финансирања привреде.

Ове мере, заједно са другим законима којима се уводи ред на тржишту, као и са укидањем одређеног броја парафискалних оптерећења, требало би да се одразе на побољшање пословног окружења. Основни изазов је доследна примена закона који се доносе и ефикасност државне администрације.

Предлог Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама

Предлог закона представља одговор на иницијативу Привредне коморе Србије која је покренута још 2009. године, са циљем да се уведе финансијска дисциплина у плаћањима и регулишу не само међусобна плаћања привредних субјеката, већ и извршавање обавеза државе према привреди, с обзиром да држава не сме бити генератор неликвидности. У међувремену проблем неликвидности је заоштрен, а рокови измиривања новчаних обавеза продужени. Према подацима за септембар 2011. године просечан рок наплате потраживања у привреди износио је 129 дана, а према истраживањима из јуна 2012. године тај рок је био 134 дана. Тај рок у појединим гранама привреде је значајно дужи и у грађевинској индустрији је то 223 дана, у енергетици око 220 дана, у прехрамбеној индустрији 182 дана, текстилној индустрији 172 дана, код произвођача беле технике и кућних апарата 158 дана, произвођача намештаја 152 дана, произвођача гума 130 дана. Евидентно је да су рокови наплате потраживања у Србији троструко већи од просека у земљама ЕУ где је просечан рок око 40 дана, а двоструко већи од просечних рокова наплате потраживања у земљама окружења - просечан рок за Црну Гору, Хрватску, Босну и Херцеговину и Македонију је у септембру 2011. године био 69 дана.

Предлогом закона о измиривању новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама предложено је да се уговором између привредних субјеката, као и између јавног сектора и привредних субјеката не може предвидети рок за измиривање обавеза који је дужи од 60 дана, а уколико је јавни сектор у уговорном односу са привредним субјектом дужник, рок не може да буде дужи од 45 дана.

Изузетно, уговором између привредних субјеката може се предвидети дужи рок од 60 дана уколико уговорене обавезе захтевају исплату у ратама за испоручену робу, односно пружене услуге, с тим да тај рок не може да буде дужи од 90 дана. Намирење обавеза у ратама, како је предложено, може се извршити у два дела, и то тако да најмање 50% износа мора бити плаћено пре истека половине рока од 90 дана.

Посебан изузетак се односи на земљорадничке задруге и регистрована пољопривредна газдинства као дужнике, с обзиром да је предвиђено да се уговором о набавци репроматеријала за обављање основне делатности (семенског материјала, заштитних средства и ђубрива), може предвидети и дужи рок за измирење новчаних обавеза. Овај

12

изузетак је предвиђен због уважавања специфичности у трајању пољопривредног циклуса.

Такође је предвиђен дужи рок до 90 дана у случају када је дужник Републички фонд за здравствено осигурање, односно корисник средстава здравственог осигурања у смислу закона којим се уређује буџетски систем. Истовремено је предложена одложена примена овог закона за Републички фонд за здравствено осигурање и кориснике средстава тог фонда: у 2013. години рок за измирење новчаних обавеза не може бити дужи од 150 дана, у 2014. години рок не може бити дужи од 120 дана, а од 1. јануара 2015. године примењује се рок од 90 дана.

Закон, како је предложено, треба да се примењује од 31. март 2013. године. До тада би Влада РС требало да регулише и начин измирења постојећих државних дуговања према приватном сектору.

Закон се примењује само на измирење новчаних обавеза по уговорима склопљеним после 31. марта 2013. године, с тим да је утврђено да се примењује и на комерцијалне трансакције које се реализују након 31. марта. 2013. године, а које проистичу из уговорног односа закљученог пре тог датума, због чега је неопходно да се такви уговорни односи до тада ускладе са одредбама овог закона.

Предвиђена је одложена примена одредби закона на предузећа у поступку реструктурирања до 1. јануара 2014. године због специфичног положаја тих предузећа.

Циљ доношења Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама је решавање нагомиланих проблема неликвидности и спречавање кашњења плаћања у комерцијалним односима, како би се осигурало правилно функционисање тржишта. Закон такође треба да допринесе спречавању закључивања уговора којима се уговарају нереално дуги рокови за измиривање новчане обавезе, које економски слабији привредни субјекти морају да прихвате како би опстали на тржишту.

Надзор над применом одредби закона и предвиђене накнаде, казне и затезне камате требало би да обезбеде да се уговорени рокови и поштују. Ипак, ефекти примене закона у многоме ће зависити од ефикасности утврђених надзорних органа и ефикасности судова. Зато се у овом тренутку не могу дати пројекције очекиваних ефеката.

Привредна коморе Србије је имала представника у радној групи Министарства финансија и привреде за израду овог закона, а 1. новембра 2012. године организовала је и јавну расправу о Нацрту Закона.

Предлог Закона о условном отпису камата и мировању пореског дуга

У склопу мера за смањење опште неликвидности у привреди је и предлог за доношење овог закона, који регулише условни отпис камата и мировање обавезе плаћања доспелих, а неплаћених јавних прихода.

Мировање пореског дуга за велика предузећа предвиђено је до 31.12.2013. године, а за мала и средња предузећа до 31.12.2014. године под условом да обавезе доспеле за плаћање почев од 1. новембра 2012. године до 31.12.2012. године измирује редовно, најкасније до 31.01.2013. године. Привредни субјектима ће бити омогућено и отписивање целокупне камате, уколико измире главни порески дуг у периоду мировања дуга. При том порески обвезници стичу право на плаћање главног пореског дуга на рате - мали порески обвезници на 24 месечне рате, а велики порески обвезници на 12 месечних рата.

13

Доношење оваквог законског решења омогућило би привредним субјектима, а посебно малим и средњим предузећима и предузетницима да се ослободе неплаћених пореских дугова у претходном периоду, како би били у могућности да ефикасније измирују текуће обавезе. На овај начин би се, према образложењу, помогло тим привредним субјектима да наставе пословање, чиме би се створили услови за опоравак и развој привреде и предузетништва.

Доношењем овог Закона требало би да се реши проблем великих тзв. старих пореских дугова о чијим размерама говоре подаци Пореске управе - Укупан дуг активних правних лица износи 517,5 млрд. динара, од чега је 339,1 млрд. динара камата. Дуг активних предузетника износи 56 млрд. динара, од чега је 26,5 млрд. динара камата. У укупном дугу активних правних лица и предузетника порези (без доприноса) износе 376,2 млрд. динара, од чега главни порески дуг износи 122,6 млрд. динара.

Неспорећи тежину постојећег проблема, многи привредници који уредно измирују своје обавезе постављају питање да ли је ово поново позив на финансијску недисциплину у измиривању пореских обавеза. Према образложењу Министарства финансија и привреде, деблокирање рачуна у периоду од месец дана и отпис камате за оне који измире основни дуг, требало би да створи простор овим предузетницима и предузећима да уместо камате за порески дуг, измире обавезе према својим добављачима и тако се покрене ланац међусобног раздуживања. Свакако овај закон треба посматрати и у светлу Закона о роковима за измирење новчаних обавеза и мера Владе РС за измиривање тзв. старих дугова према привреди.

Предлог Закона о затезној камати

Непосредни повод за доношење новог Закона о затезној камати је Одлука Уставног суда да одредба члана 3. став 1. садашњег Закона о висини стопе затезне камате („Службени лист СРЈ”, бр. 9/01 и „Службени гласник РС”, бр. 31/11), у делу који гласи: „применом конформне методе” није у сагласности са Уставом Републике Србије. Одлука је ступила на снагу 27. јула 2012. године. Тим поводом Одбор за банкарство и осигурање је у септембру покренуо иницијативу за доношење новог закона, при чему је имао у виду и иницијативу УО ПКС из 2006. године да је потребно законом уредити и затезну камату за девизна дуговања. Одбор је 19. октобра 2012. године организовао јавну расправу о Нацрту закона, на основу које су извршене корекције текста.

Одредбама Предлога закона утврђује се висина стопе затезне камате на годишњем нивоу, на износ дуга који гласи на динаре, као и на износ дуга који гласи на страну валуту и новчане обавезе за које је уговорена примена валутне клаузуле. Предложено је да се стопа затезне камате утврђује на годишњем нивоу, и то:

- На дуг у динарима стопа затезне камате утврђује се у висини референтне каматне стопе НБС увећане за 8 процентних поена (актуелна годишња референтна каматна стопа износи 10,95%);

- На износ дуга у еврима стопа затезне камате утврђује се у висини референтне каматне стопе Европске централне банке на главне операције за рефинансирање увећане за 8 процентних поена (годишња стопа ЕЦБ је 0,75%);

14

- На износ дуга који гласи на другу страну валуту стопа затезне камате утврђује се у висини основне/референтне каматне стопе коју прописује централна банка земље домицилне валуте за спровођења главних операција, увећане за 8 процентних поена;

- На новчане обавезе за које је уговорена примена валутне клаузуле примењује се стопа затезне камате предвиђена за дуг који гласи на предметну страну валуту.

Затезна камата се обрачунава применом простог интересног рачуна од сто и декурзивног начина обрачуна, без приписа затезне камате главници, истеком обрачунског периода. Укупан износ затезне камате представља збир обрачунате камате за појединачне обрачунске периоде.

Нови Закон о затезној камати требало би да омогући да висина стопе затезне камате обезбеди право повериоца на накнаду штете по основу доцње дужника. Истовремено овако утврђена стопа затезне камате треба да подстиче дужника да избегава доцњу у измиривању обавеза. Применом пропорционалног метода обрачуна камате и предложене стопе затезне камате добијају се износи који су виши од износа затезне камате који би се добио применом актуелног Закона о висини стопе затезне камате, после Одлуке Уставног суда (пропорционални метод и стопа затезне камате једнака стопи инфлације увећаној за 0,5%). Истовремено овај износ је нижи од вредности које би се добиле применом конформног метода обрачуна који се користио пре Одлуке Уставног суда. Дакле, применом предложених решења требало би да се у случају доцње у измиривању новчаних обавеза, повериоцу обезбеди очување реалне вредности потраживања мерено растом инфлације, као и одређену накнаду, али и да се елиминише могућност капиталисања главнице које је постојало обрачунавањем камате на камату.

Напредак у односу на постојеће законско уређење затезне камате, свакако представља уређење затезне камате на новчане обавезе које гласе на страну валуту, као и у слућају уговарања валутне клаузуле.

Предлог Закона о изменама и допунама Закона о девизном пословању

Закон о девизном пословању („Службени гласник РС”, бр. 62/06 и 31/11) ступио је на снагу средином маја 2011. године. Приоритетни циљ предложених измена и допуна, како је образложено, је даља либерализација кретања капитала и смањивање административних трошкова привреди и грађанима. Измене Закона сачињене су у складу са одредбама Споразума о стабилизацији и придруживању.

Извршена је додатна либерализација:

Резидентима - физичким лицима и огранцима страних правних лица је омогућено да се кредитно задужују у иностранству на период дужи од годину дана (физичким лицима до сада није било дозвољено закључивање кредитних послова са иностранством).

Предвиђена је могућност пребијања дуговања и потраживања по реализованом спољнотрговинском промету робе и услуга и за огранке страних правних лица у Србији, којима до сада није било омогућено обављање ових послова. То ће им олакшти измиривање обавеза које имају, посебно према матичним компанијама. Либерализација је од посебног значаја у случају реализације међународних уговора о развојним и инвестициним пројектима, у чију реализацију је укључено више страних извођача и подизвођача, као и њихови огранци у Србији.

15

Послови преноса, односно плаћања или наплате потраживања и дуговања насталих по реализованом спољнотрговинском промету робе могу се реализовати закључењем уговора између преносиоца и примаоца потраживања и дуговања, без обавезе да и трећа страна буде потписник уговора, али уз обавезу обавештавања о извршеном преносу.

Резидентима – правним лицима су ублажени услови под којима могу одобравати финансијске кредите нерезидентима, јер је укинут услов да кредитна средства могу бити одобрена искључиво из добити остварене пословањем резидента у иностранству.

У члану 34. извршено је проширивање основа по којима се плаћање, наплаћивање и пренос у Републици могу вршити и у девизама. Посебно је важно увођење могућности плаћања зарада лицима која су упућена на привремени рад у иностранство по основу уговора о извођењу инвестиционих радова у иностранству. Ова измена извршена је на основу иницијативе ПКС, покренуте 2011. године, а обновљене у октобру 2012. године, после најава да ће се приступити изменама Закона о девизном пословању.

Изменама и допунама Закона предвиђено је да резиденти могу обављати платни промет и преко стране институције ради електронског трговања робом и услугама.Овом допуном омогућено је плаћање преко страних институција које пружају услуге за online плаћања преко интернета, какав је нпр. PayPal, чиме се стварају услови за повећање ефикасности платних трансакција са иностранством и смањење трошковатих трансакција приликом куповине роба и услуга у иностранству, или наплате у случају продаје.

Брисане су одредбе које су уређивале надлежност и организацију Девизног инспектората, јер Пореска управа преузима надлежности Девизног инспектората, укључујући и надлежности у надзору и контроли у обављању мењачких послова, као и других послова који су у надлежности Девизног инспектората.

Овај закон предвиђа укидање и поједностављење одређених административних процедура, што би требало да олакша пословање и обављање платних трансакција у пословању са иностранством и делимично смањи трошкове по том основу. Посебно је важно смањене административних процедура и трошкова у делу кредитних послова са иностранством, собзиром да је уведено извештавање Народна банке Србије, уместо досадашњег евидентирања кредитних послова. Такође, је битно да уговори о преносу, односно плаћању или наплати потраживања и дуговања насталих по реализованом спољнотрговинском промету робе више не морају бити искључиво у штампаној/папирној форми, собзиром да се пословна и рачуноводствена документација све чешће сачињава у електронској форми. Поред тога банке убудуће неће имати обавезу извештавања Народне банке Србије о овим пословима. У овом тренутку није могуће проценити потенцијално негативне ефекте од либерализације токова краткорочног капитала, која је извршена у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању, у ком су садржане смернице за либерализацију капиталних и текућих трансакција.

Нацрт Закона о факторингу

Доношење Закона о факторингу је дуго најављивано. Основни разлог за доношење посебног закона који ће уредити факторинг пословање је постојање потребе финансирања обртних средстава из алтернативних извора осим банкарских који доминирају на нашем тржишту. Поред тога, собзиром да на нашем тржишту осим банака постоје и компаније које пружају услуге факторинга, у складу са међународним конвенцијама и добром

16

међународном праксом, постоји потреба да се ово пословање уреди законом и на тај начин уведе већи степен правне сигурности и заштите свих учесника у послу.

Факторинг, као вид финансирања, пре свега је намењен малим и средњим предузећима, која традиционално имају отежан приступ банкарским средствима. Факторинг је нарочито важан за извознике собзиром да омогућава преузимање ризика наплате, управљање и мониторинг потраживањима. Основна препрека бржем развоју међународног факторинга је нејасна регулатива, која отежава обављања инофакторинга кроз такозвани двофакторски систем, који је доминантан облик у пракси међународног факторинга. Последњих година, посебно од почетка економске кризе, евидентна је појачана тражња за факторинг услугама.

Неспорно да би доношење Закона о факторингу имало позитивне ефекте на привреду, а посебно би се одразило на:

1) повећање процента наплате потраживања и повећање ликвидности и привредних субјеката;

2) повећање правне сигурности у пословању уговорних страна у факторинг посовима;

3) побољшање биланса и кредитне способности привредних субјеката, као и већу доступност изворима финансирања;

5) смањење задужености привредних субјеката;

6) повећање конкуренције у финансијском сектору и снижавање цене капитала.

Интерес привреде је да се доношењем Закона о факторингу створе услови за бржи развој факторинга у Србији и на тај начин створе системски услови за лакши приступ другим изворима финасирања обртних средстава, посебно малим и средњим предузећима која немају одговарајуће инструменте обезбеђења потраживања, које захтевају банка.

Закон ће, иако то није његов циљ, свакако имати и едукативни карактер за кориснике факторинг услуга, с обзиром да се ради о инстументу финансирања који код нас није широко развијен и прихваћен. За привреднике је посебно важно да направе разлику између фактора са регресом и факторинга без регреса (тзв. прави факторинг). Основна примедба привредника у јавној расправи у ПКС је била да у Нацрту закона исти третман имају факторинг са регресом и факторинг без регреса. Интерес привреде је да се законом подстакне, пре свега, развој правог факторинга, односно факторинга без регреса. Предвиђена решења практично дају оквир за продужење постојеће праксе да кроз факторинг са регресом, ризик наплате потраживања остаје предузећу. Тренутно на нашем тржишту доминира факторинг са регресом. Учешће факторинга без регреса у ком поверилац продаје уз дисконт своје потраживање факторинг компанији, износи око 20%.

ПКС учествује у изради закона преко свог представника у радној групи при Министарству финансија и привреде. Комора је у мају 2012. године организовала јавну расправу о Нацрту Закона о факторингу. Било би добро да се предлог закона што пре нађе у скупштинској процедури, што би био још један допринос за решавање проблема неликвидности у привреди.

С обзиром да на тржишту већ послују факторинг компаније и банке које раде ове послове, неопходно је да се што пре припреме и сва подзаконска акта, како би се донела одмах по усвајању Закона. На тај начин постојећим учесницима на тржишту би се омогућило да

17

благовремено усагласе своје пословање са одредбама Закона и припреме се за његову примену.

Предлог Закона о јавним набавкама

На основу досадашњих искустава из практичне примене и проблема на које су предузећа указивала, Привредна комора Србије је предложила конкретне измене и допуне Закона о јавним набавкам у циљу побољшања и прецизирања појединих одредби, као и усвајања нових законских решења ради ефикаснијег спровођења, што је од виталног значаја за домаћу привреду. Привредна комора Србије је у 2011. години упутила Иницијативу за измене и допуне Закона о јавним набавкама Влади Републике Србије, односно Министарству финансија.

Да би се превазишли уочени недостаци и проблеми у спровођењу Закона у пракси, предложено је: поједностављење, убрзање и олакшавање процедуре за понуђаче; смањење трошкова прибављања доказа о испуњености услова за учешће у поступку доделе уговора о јавним набавкама; јасно дефинисати подизвођача у уговору; прецизирати техничке спецификације у понуди; разрадити мерила за примену критеријума „економски најповољније понуде“; законом уредити поступак мале набавке; јачање контроле и заштите права понуђача.

Током септембра месеца, председник Народне Скупштине Србије обратио се Привредној комори Србије, са позивом да достави конкретне предлоге за унапређење система јавних набавки и истовремено одреди члана за Радну групу формирану за израду Новог закона о јавним набавкама. Предлагач закона, Посланичка група Српске напредне странке, спровела је јавну расправу, а сва заинтересована лица су позвана да пошаљу своје предлоге и коментаре.

Припрему текста Предлога закона, пратила је одговарајућа анализа упоредно правних решења, искуства и пракса земаља у региону и Европске уније, међународних организација и институција, као и велики број предлога и примедби које су дали понуђачи и наручиоци. Такође, су анализирана подзаконска аката и Стратегија развоја система јавних набавки у Србији, уз оцену о неопходности брзе израде Акционог плана за њено спровођење.

Предлози заинтересованих су разматрани на Радној групи, а велики део је прихваћен и унет у Предлог закона.

Међу усвојеним предлозима ПКС могу се истаћи следећи:

Припрема и достављање конкурсне документације. Одређена је обавезна садржина конкурсне документације и прописано да ће се њена садржина детаљније уредити подзаконским актом. Изричито је одређено да наручилац није у обавези да објави процењену вредност јавне набавке, иако је у пракси то до сада било правило, оставља се слобода наручиоцу да ако оцени целисходним може да објави процењену вредност. Регулисано је када је наручилац у обавези да тражи банкарску гаранцију као средство обезбеђења, у зависности од начина плаћања. Одређена је обавеза наручиоцу, да објави

18

конкурсну документацију на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници, а уколико постоје поверљиви делови конкурсне документације обавезу да објави где се ти делови и под којим условима могу преузети. На овај начин спречиће се лоша пракса да се конкурсна документације наплаћује произвољно, често по цени која значајно превазилази трошкове умножавања. Такође, наручилац је обавезан и да све измене и допуне конкурсне документације и појашњења у вези конкурсне документације објави на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници.

Начин достављања доказа - смањење трошкова. Дозвољено је достављање неоверених копија докумената , при чему се од изабраног понуђача не захтева достава оригинала, како је то по важећем ЗЈН, већ је наручиоцу остављена могућност да захтева увид у оригинал или оверену копију.

Понуда са подизвођачем. Предвиђа се да уколико понуђач део извршења јавне набавке поверава подизвођачу, мора у својој понуди да наведе све податке о предложеним подизвођачима, као и могућност да наручилац непосредно плаћа подизвођачу за радове или услуге које је он извршио испоручио или пружио. Прописано је да је наручилац дужан да у понуди наведе да ли ће извршење дела набавке поверити подизвођачу и да у понуди наведе проценат набавке који ће извршити преко подизвођача, али је одређено ограничење по вредности набавке која се може извршити преко подизвођача. Ако понуда са подизвођачем буде изабрана као најповољнија, основни подаци о подизвођачу и његов део посла (предмет и вредност) у вези са извршењем набавке биће наведене у уговору. С обзиром да Предлог закона уводи делимичну централизацију јавних набавки, овим чланом је предвиђено да у случају закључења оквирног споразума или ако је процењена вредност појединачне набавке већа од 35 (за добра и услуге), односно преко 52 милиона динара (за радове), наручилац може захтевати од понуђача да одређени део јавне набавке, по вредности или предмету, изврши преко подизвођача који је предузетник или мало правно лице. На овај начин се штите предузетници и мала предузећа од укрупњавања набавки (спровођење поступка од стране Управе за заједничке послове и оквирни споразуми), односно омогућава им се да као подизвођачи (или у заједници) учествују у поступцима јавних набавки веће вредности. Предвиђено је да подизвођач мора да испуњава обавезне услове, при том ако се ради о дозволи за обављање делатности подизвођач мора да има дозволу само за делатност у вези са којом је део набавке који преко њега извршава понуђач. Ако је за извршење дела јавне набавке чија вредност не прелази 10% укупне вредности јавне набавке потребно испунити обавезан услов у смислу дозволе за обављање делатности, понуђач може доказати испуњеност тог услова преко подизвођача којем је поверио извршење тог дела набавке. Наручилац одређује које додатне услове мора да испуни подизвођач, али ти услови не смеју бити такви да ограничавају учешће подизвођача. Понуђач, односно добављач у потпуности одговара наручиоцу за извршење обавеза из поступка јавне набавке, односно за извршење уговорних обавеза, без обзира на број подизвођача. Предлог закона даје могућност наручиоцу да на захтев подизвођача и где природа предмета набавке то дозвољава пренети доспела потраживања директно подизвођачу, за део набавке која се извршава преко тог подизвођача. али је наручилац дужан да омогући добављачу да приговори ако потраживање није доспело, ако и да детаљније пропише правила у овом случају у конкурсној документацији, при чему то не утиче на одговорност добављача за извршење уговора.Како би се спречила ситуација која је честа у пракси, да понуђачи поднесу понуду са једним подизвођачем, а приликом извршења набавке ангажују

19

другог подизвођача, Предлог закона изричито одређује да добављач не може ангажовати као подизвођача лице које није навео у понуди. Уколико прекрши ову забрану наручилац ће реализовати средство обезбеђења и раскинуће уговор, осим ако би раскид уговора проузроковао штету за наручиоца. С обзиром на проблем ликвидности, Предлог је у овом члану предвидео да понуђач може ангажовати другог подизвођача, под условом да је подизвођач који је наведен у понуди постао инсолвентан, да нови подизвођач испуњава све услове одређене за подизвођача и да је понуђач добио претходну сагласност наручиоца. Такође, не може се ангажовати лице које није наведено у понуди. Ако понуђач прекрши ову забрану, санкција за то је раскид уговора од стране наручиоца.

Сматра се да ће се на овај начин решити учестали проблем неплаћања подизвођача, који је посебно присутан у грађевинском сектору и погађа највише мала предузећа. Такође,спречава се могућност да понуђач закључи уговор са једним подизвођачем а приликом реализације набавке ангажује другог.

Негативне референце. Списак могућих доказа негативне референце понуђача значајно је проширен у односу на постојећи закон и прилагођен практичним потребама наручилаца. Тако је Предлог закона као доказ негативне референце предвидео поред правоснажне судске одлуке и коначну одлуку надлежног органа (у управном поступку), исправу о наплаћеној уговорној казни, рекламације потрошача, односно корисника, извештај овлашћеног лица наручиоца о ангажовању лица која нису означена у понуди као подизвођачи, односно чланови групе понуђача. Поред изричито наведених доказа наручилац може одредити конкурсном документацијом и други релевантан доказ који је примерен предмету јавне набавке. Наручилац је дужан да одбије понуду уколико поседује неки од доказа негативне референце. Уместо могућности, предвиђена је обавеза за наручиоца како се не би створили услови за арбитрарност.

Неуобичајено ниска цена. Предлогом закона одређено је да наручилац може одбити понуду због неуобичајено ниске цене. Неуобичајено ниска цена је дефинисана као понуђена цена која значајно одступа у односу на тржишно упоредиву цену и с обзиром на њену висину изазива сумњу у могућност извршења јавне набавке под тим условима. Ако наручилац оцени да понуда садржи неуобичајено ниску цену дужан је да од понуђача захтева детаљно образложење свих њених саставних делова које сматра меродавним. Бројни су показатељи да нове компаније на тржишту управо покушавају да ниским ценама преузму део клијената или да добију позитивну референцу наручиоца, да имају наручиоца на својој референц листи (нарочито ако је наручилац нека успешна компанија или установа) некад и по цену минималне зараде. Наравно, могућност реализације набавке по цени знатно испод тржишне у многоме зависи од самог предмета набавке. Како би се изградила добра пракса у овој области предвиђено је да наручиоци и понуђачи могу да користе смернице Привредне коморе Србије за утврђивање неуобичајено ниске цене.

Поступак јавне набавке мале вредности. Јавна набавка мале вредности дефинисана је као набавка истоврсних добара, услуга или радова чија је укупна процењена вредност на годишњем нивоу нижа од 3.000.000,00 динара. Овај гранични износ добијен је анализом просечне вредности јавне набавке мале вредности по поступку и по наручиоцу. Овај поступак се регулише Законом а не као сада подзаконским актом.

Поступак јавне набавке мале вредности намењен је пре свега малим наручиоцима, с тим да и велики наручиоци могу да користе овај поступак када набављају одређена, пре

20

свега добра или услуге у мањем обиму или мање вредности. Међутим да и велики наручиоци користе често овај поступак говори и чињеница да је просечна вредност овог поступка по наручиоцу у 2011. години 13.277.000 динара. Овај поступак се често до сада погрешно примењивао, пре свега због нејасноћа које је унео појам истоврсности. Сврха овог појма је да спречи да се велике набавке поделе на више мањих како би се избегао отворени поступак и спровела јавна набавка мале вредности. Предлог закона је у члану 3. прецизирао појам истоврсности, позивајући се на класификацију добара, услуга и радова из одговарајућих номенклатура, тако да наручиоци више неће моћи да своје евентуално неправилно поступање правдају нејасном одредбом закона.

Измена уговора о јавној набавци. Предлогом закона прописани су услови под којима наручилац може изменити уговор о јавној набавци (анекс уговора). Неопходно је да се ради о објективним разлозима који морају бити јасно и прецизно одређени у конкурсној документацији и уговору, односно предвиђени посебним прописима. У случају измене уговора, наручилац је дужан да донесе одлуку и објави је на Порталу јавних набавки и да достави извештај Управа за јавне набавке и Државној ревизорској институцији.

Евиденција и извештаји о јавним набавкама. Предвиђено је да наручилац Управи за јавне набавке доставља тромесечни извештај који садржи податке о и извршењу уговора, што представља новину у односу на важећи ЗЈН. Евиденција се водити и о спроведеним поступцима јавне набавке, спроведеним поступцима набавке на које није примењивао одредбе закона, спроведеним поступцима набавке на које је био дужан да примењује одредбе овог закона, спроведеним преговарачком поступцима без објављивања позива за подношење понуда, трошковима припремања понуда у поступцима јавне набавке, закљученим уговорима о јавној набавци, јединичним ценама, измењеним уговорима о јавној набавци, обустављеним и поништеним поступцима.

Делимично је уважен предлог Привредне коморе Србије, у припреми конкурсне документације, одређивању и коришћењу техничких спецификација. Наручилац не сме да упути на одређеног произвођача, на порекло или неки посебан поступак, на марке и патенте , типове ако би тиме допринео или искључио одређене привредне субјекте или производе. Дефинисане су техничке спецификације и одређено, примера ради, шта садрже. Одређена су четири различита начина одређивања техничких спецификација. Изричито је прописана могућност да карактеристике или захтеви функционалности предмета набавке могу укључивати и еколошке карактеристике. Наручилац је обавезан да у техничким спецификацијама захтева приступачност за особе са инвалидитетом и уопште, све кориснике. Међутим, задржано је да уколико наручилац не може да опише предмет уговора на начин да спецификације буду довољно разумљиве понуђачима, у овом случају, наводи и реч „или одговарајуће“.

Није уважен предлог Привредне коморе Србије, да се примени домаћи закон на набавке које се финансирају из средстава страних кредита. Међутим, и даље се остаје при ставу да у чл. 7. Предлога ЗЈН који одређује изузетке од примене овог Закона, треба брисати одредбу која је везана за непримењивање Закона о јавним набавкама на набавке које се спроводе из средстава страних кредита (зајмова) у складу са посебним поступцима међународних организација. Недопустиво је да се одредбама Закона дисквалификују домаћа предузећа, посебно имајући у виду да се највећи број инвестиција у Србији реализује из кредита међународних финансијских институција.

21

У том смислу, предложиће се Народној Скупштини Србије, да истовремено са Новим законом о јавним набавкама донесе обавезујући закључак којим ће учесници у преговорима о коришћењу међународних кредита бити обавезни да домаћим предузећима дају равноправни сратус у пословима. Такође, да се приликом уговарања тих кредита предвиде правила и процедуре домаћег законодавства и унесе обавезност известавања Народне Скупштине о њиховој реализацији и процени ефекат.

V. ИНВЕСТИЦИЈЕ У ОБЛАСТИ ИНФРАСТРУКТУРЕ

Саобраћајна и енергетска инфраструктура, у коју се није улагало годинама, данас је, после свих улагања и реализованих пројеката кроз стратешки приступ државе, развојна шанса Србије.

Стратешки планови развоја енергетике

1. Модернизација и ревитализација постојећих хидроелектрана, Ђердап II и Лимске хидроелектране, а у току је модернизација и ревитализација хидроелектрана: Ђердап I, Бајина Башта и Зворник.

Предузете мере: Пројекти представљају текуће капитално инвестиционо одржавање, а радови су у току. У току су и припремне активности на ревитализацији ХЕ Зворник.

2. Изградња електро-енергетских постројења:

a. ТЕ Колубара Б, снаге 2x350 MW;

Предузете мере: Потписан је Прелиминарни споразум о сарадњи између ЕПС-а и Edison SpA (Iталија) као и Мандатно писмо са Европском банком за реконструкцију и развој о финансирању Пројекта. У мају, Влада Републике Србије је издала писмо подршке инвеститорима за пројекат “Колубара Б”. Edison Spa је најавио почетак изградње Колубара Б за следећу годину, а завршетак се планира до 2017. године.

b. ТЕ ТЕНТ Б3, 700 МW;

Предузете мере: У септембру 2012.године потписан меморандум са немачким RWE о сарадњи на изградњи ТЕНТ Б3 и отварању поља Радљево у колубарском угљеном басену. Очекује се потписивање уговора.

ТЕ-ТО Нови Сад, 400-500 МW;

Предузете мере: ЕПС, Град Нови Сад, конзорцијум међународних понуђача (грчка Metka, руска Оптима Енергострој и словачка Global Group Energy) и Енергија Нови Сад а.д. потписали су Протокол о почетку коначних преговора за закључење Уговора о заједничким инвестицијама у пројекату. Очекује се да прва фаза модернизације ТЕ-ТО Нови Сад буде завршена до краја 2014. године.

c. ТЕ Костолац, 500-600 МW.

Предузете мере: 2009 потписан међудржавни споразум између Народне републике Кине и Републике Србије о стратешком партнерству постоји комплетна техничка документација за модернизацију ТЕ Костолац. Кредитни аранжман за прву фазу је завршен. У току је реализација прве фазе и односи се на ревитализацију

22

енергетских блокова у Термоелектрани „Костолац Б“, као и на изградњу комплетног постројења за одсумпоравање димних гасова и изградњу инфраструктурних објеката - пристаништа на Дунаву и железничке пруга. Друга фаза ТЕ Костолац предвиђена је за 2014. годину. У току су преговори, а Министарство финансија је обезбедило гаранције у буџету Србије за другу фазу кредитног аранжмана за Костолац.

d. ТЕ Штаваљ Пројекат

Предузете мере: У мају 2012. године Министарство енергетике и чешка Алта потписали су изјаву о сарадњи на изградњи термоелектране Штаваљ и ревитализацију њеног рудника (ТЕ Штаваљ Пројекат). Пројекат укључује изградњу новог термо блока од 350 МW инсталисане снаге и модернизацију рудника. Планирано је да се ТЕ Штаваљ Пројекат заврши за 3 до 5 година.

e. ХЕ на Великој Морави и Средњој Дрини

Предузете мере: ЕПС и RWE у новембру 2009. потписали су Меморандум о сарадњи, а у јулу 2010. споразум о сарадњи, као и у августу 2011. ЕПС и RWE основанали су и заједничко предузеће „Моравске хидроелектране”. У септембру 2012. године потписан је Меморандум о разумевању између немачког RWE и Владе Србије о изградњи пет хидроелектрана (ХЕ) по 150 мегавата на Великој Морави и Средњој Дрини.

3. Изградња система продуктовода кроз Србију: Панчево-Смедерево, Панчево-Нови Сад, Нови Сад-Сомбор, Смедерево-Јагодина-Ниш и Панчево-Београд.

Предузете мере: Крајем јануара 2009. године у Смедереву је потписан Меморандум о разумевању и Подршци пројекту изградње Система продуктовода кроз Србију између представника Министарства животне средине и просторног планирања, Министарства рударства и енергетике, градова потписника (Нови Сад, Панчево, Смедерево, Ниш, Јагодина и Сомбор) и ЈП „Транснафта“. Исте године Влада Републике Србије донела је Одлуку о изради Просторног плана подручја посебне намене система продуктовода кроз Републику Србију (Сомбор - Нови Сад - Панчево - Београд - Смедерево - Јагодина - Ниш). Јануара 2011. године у ПКС одржана је Јавна расправа Просторног плана, а у марту 2011. године Влада Републике Србије усвојила је поменути Просторни план.

4. Гасовод “Јужни ток”

Предузете мере: Септембра 2008. године Скупштина Републике Србије усвојила је Закон о потврђивању споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области нафтне и гасне привреде. Новембра 2011. године формирано је предузеће SOUTH STREAM SERBIA AG. 29 октобра 2012. године Скупштина акционара „Јужног тока Србија” донела је коначну инвестициону одлуку о изградњи тог гасовода кроз нашу земљу. У току је јавни увид у Нацрт Просторног плана подручја посебне намене транснационалног гасовода ''Јужни ток'' кроз Србију. Прва презентација одржана је 19. новембра 2012. године у простријама ПКС. Планом је предвиђено да се у децембру 2012 званично започну радови на изградњи трасе кроз Србију.

23

5. Инвестициона изградња друге фазе подземног складишта гаса Банатски Двор и изградња новог подземног складишта гаса Итебеј.

Фебруара 2010. године формирано је заједничко предузеће Подземно складиште гаса Банатски двор између ЈП Србијагаса и Гаспрома. Средином 2011. године завршена је прва фаза изградње. Ове године наставило се са изградњом друге фазе подземног складишта гаса у Банатском двору.

Планом је предвиђено да се у 2013. години распише тендер и припреми пројектна документација за изградњу складишта гаса Итебеј.

Саобраћајна инфраструктура и грађевинарство

Побољшање транспортне инфратруктуре друмско-железничког Коридора X са припадајућим крацима, обилазница око Београда, Коридора XI, односно друмско-железнички правац од Италије до Румуније који се простире преко Србије и чији је саставни део ауто-пут Београд-Пожега, као и омогућавање слободне пловидбе на Коридору VII (Дунав) морају бити приоритети Србије.

Посао изградње коридора кроз Србију велика је шанса за домаћа грађевинска предузећа.

Улагање у саобраћајну инфраструктуру доприноси повећању привредне активности и расту бруто домаћег производа, подстиче запошљавање и повећава конкурентност српске привреде.

Да би се домаћим грађевинарима омогућило да учествују на тендерима равноправно са страним компанијама, треба укинути члан 7. Закона о јавним набавкама.

Такође, требало би продужити важност Закона о помоћи грађевинској индустрији РС у условима економске кризе и на 2013. годину, јер је имао позитивне ефекте на упосленост домаћих грађевинских капацитета, нарочито на нивоу локалних самоуправа.

Започети пројекти и планови треба да представљају окосницу деловања у наредном периоду како би се обезбедио неопходан континуитет за завршетак изградње коридора кроз Републику Србију, с једне стране, и са друге стране, започете реформе транспортног и енергетског система у организационом и технолошком смислу.

VI. МЕРЕ У ТРГОВИНИ

Нова Влада Републике Србије наставила је вођење исте политике у ограничавању маржи за одређене производе и у другој половини 2012. године у оквиру Уредбе о посебним условима промета одређених роба.

Изменом Уредбе о побеним условима промета одређених роба (Сл. гласник РС бр. 100/12) и даље се органичава највиша укупна стопа марже у промету, с тим што се највиша маржа за јестиво биљно уље сунцокрета смањује са 10% на 5%, док за већину других основних животних намерница, односно за (1) пшенично брашно тип „400“ и тип „500“, (2) кравље млеко, термичи обрађено (пастеризовано, стерилизовано) и јогурт; (3) шећер, бели кристални; (4) свеже месо, сивњско, говеђе и кокошје и слатководна риба – највиша прописана маржа остајe 10%.

24

Не постоји релевантно истраживање о ефектима ове мере. Према подацима Уније послодаваца може се закључити да наведене мере нису испуниле основну намену - нису стабилизовале цене, што илуструје следећа табела:

Бр. НазивЈединица

мере

Цена по јединици мере на дан

01.01.2012. 01.06.2012 01.11.2012.

1. Свињски бут б.к. кг 336,00 404,00 419,002. Млеко УХТ л 74,80 76,30 88,003. Јогурт л 72,90 74,80 81,204. Брашно тип 500 кг 35,20 35,20 44,805. Шећер кг 80,00 76,00 79,006. Уље сунцокретово л 119,00 127,00 168,007. Пиле А класе грилл кг 209,00 217,00 315,00

Напомене: (1) Цене су произвођачке са урачунатим ПДВ-ом; (2) Цене су упросечене због мноштва добављача истих артикала и због различитих услова према различитим купцима (трговцима) али без значајног утицаја на доношење закључка (3) Цене су знатно варирале и између датих датума тако да је једног тренутка набавна цена свињског бута била и преко 560,00 динара

Евидентно је да трговачке марже нису битно утицале на формирање цена, чак шта више, трговци су кроз формирање својих приватних робних марки утицали барем на успоравање пораста цена. Проблеми неприхватљиво високих цена основних животних намирница нису у трговцима, али ни код већине произвођача, већ их можемо највероватније пронаћи у: неприхватљиво високим трошковима производње (пре свега проузрокованим високом јавном потрошњом) и монополским положајем делова приватног, али и јавног сектора.

Влада Републике Србије је наставила и политику уређења обавезе производње и промета хлеба од брашна „Т-500“, уз снижење марже на третирани хлеб са укупних 9,14 на 8,15%. Смањење је извршено Уредбом о обавезној производњи и промету хлеба од брашна „Т-500“ (Сл. гласник РС 94/12) која је донета у октобру месецу.

25