INDIVIDUALNI OBRAZOVNI PLAN

ORUĐE ZA REALIZACIJU INKLUZIVNOG OBRAZOVANJA

Šta je IOP?• IOP formuliše, objedinjuje i podstiče školske

aktivnosti koje za cilj imaju formulisanje i ostvarivanje obrazovnih i vaspitnih ciljeva u skladu sa mogućnostima deteta, podsticanje njegovog celokupnog razvoja, kao i stvaranje atmosfere prihvatanja i podrške njegovom

učenju kojim će se ostvariti njegovo uključivanje u redovan vaspitno/obrazovni kontekst, a bez narušavanja funkcionisanja kolektiva.

• IOP se pravi za svako dete koje, iz bilo kog razloga, ne pokazuje tipični, očekivani, napredak u školi, akademski ili socijalni.

• Individualizacija – otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka u ustanovi

• IOP 1 – Individualni obrazovni plan po prilagođenom programu

• IOP 2 – Individualni obrazovni plan po izmenjenom programu

• IOP 3 – Individualni obrazovni plan po obogaćenom i proširenom programu

Ko izrađuje IOP

Stručni tim za inkluzivno obrazovanje donosi odluku o izradi IOP-a i formira tim koji će izraditi IOP za određeno dete.

IOP tim obavezno čine:– roditelj/staratelj – stručni saradnik– nastavnik razredne nastave / odeljenski sarešina

a po potrebi i:– stručnjak van ustanove, na predlog roditelja– predmetni nastavnik/ci – pedagoški asistent– dete/mlada osoba sa POP

Proces izrade i primene IOPa

Koraci u izradi IOPa

Metodologija za izradu IOP-a obuhvata više koraka:

1. analiza situacije i prikupljanje podataka o detetu2. izrada izveštaja/studije slučaja/pedagoškog profila

deteta3. određivanje prioriteta u pružanju podrške4. formulisanje dugoročnih ciljeva i očekivanih ishoda5. razvijanje strategije podrške

Da ponovimo...Kriterijumi dobro izrađenog pedagoškog profila:• formulisan je na osnovu podataka koji se prikupljaju različitim

tehnikama iz različitih relevantnih izvora;• napisan je jasnim i konkretnim jezikom koji opisuje dete, bez

negativnih iskaza, pretpostavki, generalizacija, interpretacija;• sadrži jake strane i interesovanja deteta/učenika i potrebe za

podrškom, koje se procenjuju u odnosu na pet kategorija: učenje i kako se uči, socijalne i komunikacijske veštine, samostalnost i briga o sebi, uticaj spoljašnjeg okruženja na učenje;

• sadrži identifikovane prioritetne oblasti i potrebe za podrškom koji se oslanjaju na opis deteta.

Da ponovimo…

• IROP sadrži dugoročne i kratkoročne ciljeve (ishode).

Dugoročni ciljevi• Kada definišemo dugoročne ciljeve, mislimo na

potrebe deteta čije je zadovoljenje PREDUSLOV za razvoj drugih oblasti, PRIORITETE kako ih vide članovi IOP tima u datoj situaciji i na njihovu PERVAZIVNOST, odnosno prožimanje većeg broja situacija i razvoj učenika u celini.

Da ponovimo...Kratkoročni ciljevi (ishodi)

1. Ko će to da uradi?2. Šta će da uradi?3. Pod kojim uslovima?4. Koji stepen uspeha se zahteva?

MERE

PODRŠKE

Amotivisan/aStadijum

konkretnih operacija

Konvencionalni stupanj moralnog mišljenja

Takmičarski orijentisan/a

Introvert

Orijentisan/a na saradnju

Odbijajući stil afektivne vezanosti

Vizuelni stil učenja

Stadijum formalnih operacija

Postkonvencionalni stupanj

moralnog mišljenja

Prosečno inteligentan

Intelektualno radoznao/la

Intrinzički motivisan/a

Ekstravert Siromašni

Neadekvatno iskazuje emocije

Ispodprosečna inteligencija

Problemi u ponašanju

Ekstrinzički motivisan/a

Auditivni stil učenja

Funkcionalni stil atribucije

Bogati Altruista GenijeAdekvatno

iskazuje emocije

Adaptacije

• Adaptacije su strategije nastave, podrške u učenju i ocenjivanju, dizajnirane da odgovore na edukativne potrebe učenika/ce i omoguće mu/joj da dostigne nastavne ciljeve i ovlada konceptima određenog nastavnog predmeta, odnosno da prevaziđe efekte ometenosti bez promene očekivanih ishoda nastave u odnosu na „tipične“ vršnjake.

Adaptacije

Modifikacije• Modifikacije su izmene u sadržaju nastavnog

gradiva, metodama rada i kriterijumima ocenjivanja dizajnirane da odgovore na edukativne potrebe učenika/ce koje su definisane individualnim obrazovnim ciljevima koji se razlikuju od obrazovnih ciljeva za odeljenje u celini u okviru određenog predmeta. Modifikacije se kreiraju za učenike/ce čije su potrebe takve da ih onemogućavaju da pristupe i rade po redovnom kurikulumu.

Modifikacije• Zadatak je napisati seminarski rad o Sunčevom

sistemu, dok je modifikacija za učenika/cu sa posebnim potrebama da nacrta/iseče planete, nauči da ih pravilno poređa i imenuje.

Modifikacije• Zadatak je algebarski izraz, dok će modifikacija za

učenika/cu sa posebnim potrebama biti da nauči da rukuje novcem (da plati i vrati kusur)

Adaptacije i modifikacije• Učenje podrazumeva aktivno učešće učenika/ce.• Učenici/e uče na različite načine i različitim tempom. • Učenje je i individualni i grupni proces. • Ne podleže nužno celokupan sadržaj obrazovanja. • Nisu trajna rešenja, već potreba za njima treba biti

redovno revidirana • Cilj je da pomognu detetu da uči. • Sve adaptacije i modfikacije koje su predložene ili

primenjene moraju biti unesene u IOP.• Mogu se kreirati i primenjivati u svim aspektima vaspitno-

obrazovnog rada.

Šta je dalo rezultate u inkluzivnoj nastavi?

• Diferencirana nastava• Kooperativno učenje• Multi-modalna nastava• Strukturirano okruženje• Vršnjačka podrška • Analiza zadatka

Multimodalna nastava

Strukturirano okruženje

Sažetak

• Adaptacije i modifikacije se kreiraju u odnosu na individualne potrebe deteta od strane IOP tima

• Definiše se oblik podrške, ko, kada i koliko često pruža podršku

• Kontinuirano praćenje i evaluacija ukazuju da li su realizovane adaptacije i modifikacije adekvatne.

• Upoznajte dete• Budite kreativni• Ne plašite se grešiti• Jedino merilo adekvatnosti kreiranih

adaptacija i modifikacija, jeste njihova plodnost, odnosno uspeh deteta

PREDAH (TIME-OUT)

• Od 2 do 10 godina.• Vreme u kom se detetu uskraćuje podsticaj, nagrada ili pažnja.• Dete se uklanja iz stimulativne i prijatne situacije u kojoj ispoljava

maladaptivno ponašanje i smešta se na kratko u dosadno, nestimulativno okruženje.

• Odabrati jedno ili dva ponašanja na koja će se primenjivati time-out.• Izabrati “dosadno” mesto.• Objasniti detetu šta znači time-out.• Kada se maladaptivno ponašanje dogodi:1. Poslati dete u time-out koristeći ne više od 10 reči u 10 sekundi.2. Uključiti tajmer na predviđeno vreme (jedna minuta po godini starosti

deteta) i staviti ga na mesto odakle i dete može da ga čuje.3. Sačekati da tajmer zazvoni, a za to vreme ne poklanjati pažnju detetu.4. Pošto je prošao time-out pitati dete zašto je poslato u kaznu.

23

Ekonomija žetona

• Od 6 do 12 godina.• Sistem učenja/modifikacije ponašanja• Osnovna ideja – pozitivno potkrepljivanje željenog ponašanja• Oblikovanje umesto prevelikih početnih zahteva1. Izabrati ponašanje koje bi trebalo izmeniti. (Formulisati

ponašanje afirmativno. Ne: “Prestani da držiš krevet neurednim.”, već?)

2. Napraviti kalendar za nagrađivanje. (Ispisati ponašanja i pored svakog naznačiti u koje vreme će se proveriti da li je ponašanje ispoljeno i koliko svako od ponašanja nosi poena/žetona.)

3. Napisati ponudu nagrada u saradnji sa detetom. (Odrediti vrednost svake nagrade u poenima/žetonima.)

4. Voditi računa o zarađenim/potrošenim poenima/žetonima.5. Prekinuti primenu programa kada dođe do izmene u

ponašanju. 24

Ugovor sa detetom

• Starost 12 i više godina.• Sastavlja se kroz saradnju sa detetom• Sastavlja se pisani ugovor o:

– željenom ponašanju/cilju– načinu nagrađivanja– vremenskom intervalu– posledicama kršenja ugovora

• Ugovor je potpisan od strane obe strane.• Primer: Vreme vraćanja kući prilikom noćnog

izlaska u grad; Definisanje obaveza prilikom kupovine novog kućnog ljubimca.

20/04/23Template copyright 2005

www.brainybetty.com25

UGOVOR SA DETETOM

1. Identifikovanje problema. (Odabrati jedan problem.)

2. Pregovaranje o rešenjima sa detetom.3. Pisanje ugovora. 4. Potpisivanje i poštovanje ugovora.

Funkcionalna bihejvioralna analiza• Pretpostavka je da ometajuća ponašanja imaju funkciju prenošenja

poruke. • Beleženjem informacija o kontekstu u kom se javlja ponašanje

pokušava se odgovoriti na pitanja: Kome je upućena poruka? i Šta učenik poručuje?

• Kada uočimo pravilnost u javljanju ponašanja, pokušavamo tu pravilnost narušiti menjanjem činioca za koje pretpostavljamo da izazivaju ometajuće ponašanje.

• I na kraju, ometajuće ponašanje, pokušavamo zameniti prihvatljivim oblikom ponašanja.

• Ukoliko dete često ispoljava određeni oblik ometajućeg ponašanja (vrisak, tantrum, agresija prema sebi ili prema drugima), svaki put kada se odreðeno ponašanje pojavi zabeležite:

1. Koji je deo časa? Koji je deo (školskog) dana?2. Šta je neposredno prethodilo pojavi ometajućeg ponašanja?3. Kakve reakcije (nastavnika, učenika, prisutnih osoba) izaziva

ometajuće ponašanje? 27

Funkcionalna bihejvioralna analiza• Primer: Učenik sa problemima u ponašanju

tokom časa "iznenada" počne da vrišti. Napred opisanim pristupom nastavnik može utvrditi da se, na primer, takvo ponašanje skoro uvek dešava na početku časa, a ređe tokom časa. Posmatranjem konteksta u kom se ovo ponašanje javlja, nastavnik moze na primer, uvideti da se ovo ponašanje javlja uvek kada je okrenut leđima učeniku, testirati svoju pretpostavku i na taj način doći do korisne smernice za dalji rad sa ovim učenikom.

Primenjena bihejvioralna analiza (Applied Behavior Analysis)

• Identifikovanje ponašanja koja je potrebno promeniti.

• Identifikovanje potkrepljivača i stavljanje potkrepljivača pod kontrolu.

• Definisati ponašanje u obliku: S R P► ►• Pozitivno potkrepljivanje ponašanja• Isprva potkrepljivati svaku pojavu ponašanja,

a zatim menjati odnos.• Podsticaji (fizički, verbalni, pozicioni,

gestikulatni, imitativni)

Primenjena bihejvioralna analiza (Applied Behavior Analysis)

• Primer: Odgovor na instrukciju da priđe instruktoru

• Cilj: Adekvatan odgovor na instrukciju• Kriterijum: Teodora prilazi instruktoru, kada

dobije instrukciju: “Teodora, dođi kod mene.”• Uputstvo: Isprva instrukciju davati kada

Teodora nije okupitana drugim stvarima. Postepeno uvoditi instrukciju u situacijama kada je skoncentrisana na aktivnost. Svaki adekvatan odgovor na instrukciju, nagraditi.

“PORTIDŽ PROGRAM” ZA RANU STIMULACIJU

1. Procenjivanje potreba deteta na dva nivoa: usvojene veštine i veštine u nastajanju

2. Procenjivanje uz pomoć ček-liste koja obuhvata oblasti:• Samopomoći• Motorike• Razvoja jezika• Socijalizacije • Kognitivnog razvoja3. U partnerstvu sa roditeljima, a na osnovu procene određuju se

dugoročni ciljevi, operacionalizovani preko kratkoročnih ciljeva4. Odlučuje se o strategijama za razvoj ciljanih veština5. “Kućni učitelj” demonstrira roditelju korišćenje strategije, a zatim

kroz demonstraciju roditelja proverava razumevanje.

Evaluacija IOP-a

Evaluacija IOP-a

Oblast u kojoj je potrebna podrška (akademska ili vanakademska)

Trenutno funkcionisanje deteta u oblasti u kojoj je potrebna podrška

Cilj za sledeći vremenski period u oblasti u kojoj je potrebna podrška

Tipovi podrške u identifikovanoj oblasti

Individualni obrazovni plan Ime deteta: Datum izrade plana: Datum sledeće revizije: Koordinator izvršenja plana: Članovi IROP tima:

Domaći zadatakZadatak Način rada Rok za predaju Broj bodova

PS PE

Prikaz mere/programa podrške Individualno 07.05. 10 7

Izrada PP i IOP-a U paru 17.05. 20 15

• Odaberite program/meru podrške učenju i razvoju učenika• Navedite cilj koji se može ostvariti odabranim programima ili

merama podrške• Opište ciljnu grupu• Opišite sekvence u realizaciji• Kritički prikaz programa/mere podrške

37

Link za film Life’s real families:https://dl.dropboxusercontent.com/u/17479

446/Life's.Real.Families.-.Autism.DivX-newworld%5Bsharetv.net%5D.avi

Hvala na pažnji!